Poštovani, predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, u okviru objedinjene rasprave govoriću o važnosti poštovanja procedure izbora sudija, kao i o važnosti funkcionisanja ovih sudova.
Principi ustavnosti i zakonitosti predstavljaju suštinu pravne države, odnosno nervni sistem unutrašnjeg javnog prava. Ustavnost podrazumeva da u državi postoje osnovna društvena pravna pravila utvrđena Ustavom kao najviši pravnim aktom države, a Ustavni sud treba da obezbedi mehanizme za poštovanje principa u stvarnosti. Zaštitu, odnosno kontrolu ustavnosti i zakonitosti, kao i neposrednu zaštitu ljudskih i manjinskih sloboda i prava, naš Ustav poverava upravo Ustavnom sudu kao samostalnom i nezavisnom državnom organu. NJegove odluke su konačne, izvršne i opšte obavezujuće.
Suština postojanja Ustavnog suda i jeste u rezultatu ideje da zakonodavna, izvršna vlast treba da budu potčinjene ustavnoj kontroli, zato ustavno sudstvo jeste čuvar Ustava, ali u vršenju kontrole ustavnosti zakona ono ne sme da postane neka vrsta otuđene vlasti, da postane viša, odnosno nadređena zakonodavnoj vlasti. Zato od budućih sudija i očekujem da, ukoliko bude potrebe u budućnosti, eliminišu neke neustavne zakone, ako budu doneti, iz pravnog sistema, i ako dođu do grubih grešaka da ih uklone. Ustavni sud sigurno ne može da funkcioniše kako treba ako sudije nisu potpuno nezavisne i samostalne. Smatram da naš Ustav na dobar način reguliše izbor sudija Ustavnog suda, pa tako, kao što možemo danas i da učestvujemo u tome pet sudija bira Narodna skupština na predlog predsednika Republike, pet imenuje predsednik Republike, a pet Opšta sednica Vrhovnog Kasacionog suda Srbije.
Na ovaj način sve tri grane vlasti učestvuju u postupku izbora sudija Ustavnog suda, ali na jedan optimalan način, odnosno ni jedna od ovih grana vlasti ne može da imenuje većinu sudija, već samo može sa jednog šireg spiska, koji im je ponuđen, da izabere odnosno da imenuje. Takođe, određeni su i kriterijumi na osnovu kojih se pridržavaju oni koji imenuju, odnosno biraju sudije Ustavnog suda.
Mislim da je namera našeg Ustava bila i da spreči politizaciju procesa izbora sudija Ustavnog suda. Navešću vam jedan suprotan primer gde politički kriterijum, naročito, dolazi do izražaja prilikom izbora sudija, to je u Sjedinjenim Američkim Državama, gde prilikom postavljanja sudija Vrhovnog suda SAD-a, kao najvišeg redovnog suda, u ovom slučaju, predsednik SAD-a, postavlja sudije i to su uglavnom njegovi partijski prijatelji.
Naš sistem je sličan onom italijanskom, mislim da je mnogo objektivniji. Kao i italijanski, on podrazumeva da naš Ustavni sud ima 15 sudija, i u Italiji, kao i kod nas, predsednik imenuje pet, parlament koji zaseda, zajedno dvodomni parlament 2/3 većinom imenuje pet i pet Vrhovni sud, odnosno članovi Vrhovnog Upravnog suda.
Navešću i neke nadležnosti Ustavnog suda, da bih ukazao na njegov značaj, odnosno na njegovu ulogu, a to su zaštita ustavnosti i zakonitosti, mogućnost rešavanja sukoba nadležnosti, odlučivanje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost redovnih sudova, odlučivanje o zabrani rada političkih organizacija, sindikalnih udruženja ili udruženja gradova, odlučivanje o žalbi protiv odluka Visokog Saveta sudstva. Upravo na ovom primeru se može videti važnost Ustavnog suda.
Setimo se da je Visoki Savet sudstva 2009. godine doneo odluku o reizboru 837 nosilaca pravosudnih funkcija. Neizabrane sudije su tada, odnosno nakon toga, uložile žalbu upravo Ustavnom sudu, i on je 2011. godine obavestio javnost da je poništio sve navedene odluke Visokog Saveta sudstva iz 2009. godine, a isti taj sud je 2012. godine doneo odluke kojima je pravosudnu reformu, tadašnju u delu izbora sudija i javnih tužilaca, vratio na početak, odnosno na stanje pre reizbora.
Ukazaću na još jedan aspekt koji je bitan što se tiče Ustavnog suda, odnosno čitavog pravnog sistema. Ustavni sud, jeste tradicionalno, van modela trihotomije vlasti, ali je sigurno da njegove odluke utiču na formiranje utiska o ukupnom pravnom ambijentu u državi. U širem kontekstu, uloga prava je od ogromnog državnog, političkog i privrednog značaja. Mi možemo da glasamo za različite kandidate, možemo da suprotstavimo stavove, odnosno da se složimo ili da se naši stavovi razlikuju u pogledu njihove stručnosti, ali sudije koje će biti izabrane imaće jednu veoma važnu ulogu, da primenjuju pravne norme na takav način da ostvare pravosudnu funkciju države. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iako je rasprava objedinjena, govoriću o Zakonu o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije.
Na ovaj način biće obezbeđeno osam miliona evra za realizaciju projekta urbane regeneracije u Dositejevoj ulici u Kraljevu, iz grada odakle dolazim. Na ovaj način biće omogućeno da počne izgradnja novih stanova u koje će se preseliti vlasnici i korisnici onih objekata koji su oštećeni u zemljotresu 2010. godine koji je pogodio Kraljevo.
Zemljotres je tada prouzrokovao značajnu štetu na objektima u ovom delu grada. U pitanju je jedno radničko naselje izgrađeno posle Drugog svetskog rata. U to vreme nisu postojali antiseizmički građevinski propisi. Imajući u vidu starost ovih objekata i imajući u vidu njihove konstruktivne i funkcionalne karakteristike, procenjeno je da bi sanacija ovih objekata bila neisplativa i veoma složena.
Želim da istaknem da je Grad Kraljevo u prethodne tri godine učinio mnogo napora da dođemo do realizacije ovog projekta, iako je možda inicijativa mogla biti pokrenuta ranije, ipak je grad u ovom periodu pokazao određenu ozbiljnost i učestvovaće u realizaciji projekta sa oko pet miliona evra, od ukupno 14 kolika je vrednost ovog projekta.
Skupština grada je još 2013. godine donela odluku o pristupanju realizaciji projekta. Iste godine NS RS je Zakonom o budžetu odobrila projektni zajam od Banke za razvoj Saveta Evrope za saniranje posledica zemljotresa. Nabrojaću samo neke od koraka koje je preduzeo Grad Kraljevo, odnosno lokalna samouprava i koje je će preduzeti da bi korišćenje ovih sredstava na osnovu zajma bilo što efikasnije.
Lokalna samouprava je završila razmenu zemljišta sa Fabrikom vagona Kraljevo i na taj način obezbedila lokaciju na kojoj će biti izgrađeni novi objekti. Vrednost tog zemljišta je oko milion i po evra. Za sada je završeno idejno, arhitektonsko, urbanističko rešenje za prvi objekat. Završeni su geotehnički i geofizički elaborati, izdati su lokacijski uslovi za izgradnju prvog stambenog objekta.
Takođe grad se obavezao da u slučaju ako bude nekih nepredvidivih troškova učestvuje i u njima sa oko 500 hiljada evra. Grad će takođe pokriti i troškove koji se odnose na upravljanje projektom i trebalo bi da iznose oko 400 hiljada evra, pa je u tu svrhu predviđeno da grad osnuje jedinicu za upravljanje projektom, odnosno da obezbedi adekvatne kadrove, poslovni prostor i opremu.
Lokalna samouprava će tokom realizacije ovog projekta obezbedi oko dva i po miliona evra za izgradnju infrastrukture u ovom delu grada, odnosno za izgradnju puteva, vodovodne mreže, kanalizacije, odlaganje otpada i prerade otpadnih voda.
Nabrojao sam samo neke od koraka koje je grad preduzeo da bi ovaj projekat bio uspešno realizovan i da bi ukazao na značaj da se donese ovaj zakon. Samim tim, donošenjem ovog zakona radovi bi mogli da počnu već na proleće naredne godine, najkasnije do leta 2017. godine.
Sam proces koji se odnosi na upis stanova u katastar nepokretnosti, na upis postojećih stanova ide dobro. U pripremnoj fazi bilo je upisano oko 112 stanova, sada je taj broj na 324 od ukupno 366 stanova, a znamo da je ovo samo jedan od uslova da bi sadašnji stanari mogli da ostvare pravo na nov stan.
Stanari će dobiti nove stanove po principu zamene kvadrat za kvadrat, odnosno dobiće istu površinu stana. U nekim slučajevima stanovi će biti i veći, jer su se u međuvremenu promenili standardi za izgradnju i tu je lokalna samouprava, odnosno po samom ovom projektu izašlo se u susret korisnicima i vlasnicima stanova i na raspolaganju će im biti dve opcije.
Prva opcija je da će oni moći da dokupe taj višak, odnosno tu razliku u kvadratima po povlašćenoj ceni i to će moći da učine i na rate, na neki period od 20 godina. Druga opcija je da će moći da iznajmljuju dodatnu površinu, takođe po povlašćenoj ceni.
Dobra strana ovog projekta je i ta što bi nakon izgradnje novih zgrada i nakon toga što bi se srušile stare zgrade, ostao jedan prostor, jedna lokacija koju bi grad mogao da iskoristi veoma korisno. Planirano je da se na tom preostalom delu parcele izgrade, odnosno naprave zgrade za socijalno stanovanje i da se izgradi dečiji vrtić.
Nažalost, još uvek nisu potpisani predugovori sa vlasnicima svih stanova koji su oštećeni u zemljotresu, u jednom broju slučajeva nije završena ostavinska rasprava, negde nije potpuna dokumentacija, ali očekujem da se ti problemi rešavaju u hodu i da se reše na vreme. Jedino što može za sada da brine i na šta bih apelovao na nekoliko korisnika i vlasnika stanova je da što pre nađu kompromis sa lokalnom samoupravom, jer im, kako kažu, ne odgovara položaj novog stana, da se ne bi ušlo u procese eksproprijacije koji bi mogao, ali ne bi nužno značilo da bi usporio realizaciju čitavog projekta.
Realizacijom ovoga projekta završio bi se i poslednji veliki problem koji je zemljotres naneo Kraljevu 2010. godine. Tada sam, kao novinar obišao sva područja koje je pogodio zemljotres i video sam sve objekte koji su tom prilikom oštećeni. To su mogli da vide i građani Srbije, preko televizije. Ali, mogu reći da oko kamere nikada zaista nije moglo da prenese koliko je zaista ljudsko stradanje i kolika je nesreća bilo u tom trenutku. Zato je veoma bitno da donesemo ovaj zakon, da bi ti ljudi nakon dugo godina mogli da dobiju jedan pristojan prostor za život.
Napomenuću i da u ovom delu naselja, koje je oštećeno u zemljotresu, žive nekadašnji radnici „Magnohroma“, fabrike vagona, kao i nekoliko romskih porodica. Oni su prethodnih decenija imali težak životni period, odnosno prema njima su tranzicija ekonomskog sistema i neuspele privatizacije bile veoma surove. Tako da, čak oko 30 članova porodica koje žive na ovom području su korisnici pomoći Centra za socijalni rad. Kanalizaciona i vodovodna mreža su dosta dotrajale i stare su, a ni jedna od ovih sadašnjih zgrada nije priključena na daljinsko grejanje.
Nadam se da ćemo usvojiti ovaj zakon, da će radovi krenuti što pre i da ćemo na taj način omogućiti da se i projekat završi u planiranom roku od pet godina. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, podatak da je oko 10.000 studenata zainteresovano, a da je nekoliko hiljada putem peticije zatražilo da se produži rok za završetak studija, ukazuje da treba uslišiti njihov zahtev. Predlog izmena Zakona, odnosno Zakon o visokom obrazovanju taj rok prolongira do kraja 2017, 2018. godine, zapravo do kraja školske 2017, 2018. godine i treba ga usvojiti, jer je u interesu studenata i države. Na ovaj način studenti će izbeći dodatne troškove, jer bi verovatno u suprotnom morali da ponovo plaćaju upis, da ponovo plaćaju priznavanje ispita i polaganje diferencijalnih ispita.
Siguran sam da je jedan broj studenata opravdano bio sprečen da diplomira u jednom razumnom roku, ali mislim da im upravo zbog toga treba dati drugu šansu. Takođe, mislim da produženje roka za završetak osnovnih studija ide najviše na ruku onim studentima koji su proces studiranja doveli do pred sam kraj. Onim studentima koji nisu odmakli dalje od druge ili treće godine fakulteta ovaj produžetak roka neće ništa značiti, odnosno oni od njega neće imati nikakav konkretan interes.
Opravdan je i predlog izmene Zakona o visokom obrazovanju u delu kojim bi se omogućilo da se studenti koji studiraju po bolonjskom modelu mogu finansirati iz budžeta ako su u prethodnoj školskoj godini ostvarili najmanje 48 bodova. Zaista je mali broj studenata koji tokom jedne školske godine ostvare 60 bodova. To je otprilike nekih 10%. Ako to uporedimo sa studiranjem pre uvođenja Bolonje, odnosno sa starim programom, videćemo da je i tada bio mali broj studenata koji su očistili godinu, kako to studenti popularno kažu, odnosno položili sve iz prethodne godine i upisali sledeću da bi se finansirali iz budžeta. To je jedan problem koji očigledno datira mnogo godina od ranije. Treba ga analizirati i treba naći jedno dugoročno rešenje. Verujem da je naše visoko obrazovanje kvalitetno, ali ovo je problem sa kojim ćemo morati da se suočimo u nekom narednom periodu.
Takođe, smatram da je možda propust napravljen pre nekoliko godina kada su fakulteti jednostavno usvojili bolonjski model studiranja, a da pritom nisu imali ni jedan period adaptacije, da se prilagode takvom modelu.
Poštovane kolege, investiranje u ljude, investiranje u obrazovanje je najbolja dugoročna investicija. Ne smemo da zaboravimo da su upravo takvi ljudi, obrazovani ljudi pokretačka snaga jednog društva. Ako već možemo da utičemo na nečiju budućnost, predlažem da utičemo pozitivno i da ovim studentima omogućimo da lakše privedu svoje školovanje kraju. Zahvaljujem.