IVAN BAUER

Socijaldemokratska partija Srbije

Ivan Bauer je rođen 1967. godine u Beogradu.

Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu, a potom i Elektrotehnički fakultet u Beogradu, smer Računarska tehnika i informatika. Svoje obrazovanje nastavlja na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (Fefa), na kome stiče prvo zvanje magistra ekonomskih nauka, kao najbolji student magistarskih studija Fefa do tog momenta, sa prosečnom ocenom 10,0, a potom i zvanje doktora ekonomskih nauka.
Magistrirao je na temu: „Monetarna politika: Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije (put konvergencije)“.
Doktorirao je na temu: „Digitalne marketing tehnike i perspektiva njihove primene u Srbiji“.

U medijima je prisutan još od studentskih dana, kada je vodio, u to vreme, najpopularniji kviz „Muzička slagalica“ (danas TV slagalica) na Radio Televiziji Srbije. Oprobao se i u drugim televizijskim formama, ali se ipak, 2002. godine, vratio onome što na televiziji najbolje radi – vođenju kvizova. U narednim godinama vodi najgledaniji kviz u Srbiji u tom periodu – „Sam protiv svih“.

U međuvremenu, radio je i druge poslove povezane sa medijima, marketingom i komuniciranjem. Bio je regionalni direktor internacionalne agencije „Look models“ za Jugoistočnu Evropu i član njenog borda direktora. Radio je kao savetnik za marketing i PR brojnih domaćih i stranih kompanija i marketinških agencija. Bio je član Organizacionog odbora (ekonomskih) konferencija. Držao je seminare na temu komunikacije, liderstva i javnog nastupa.

Od 2008. godine zaposlen je na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju gde studente podučava veštinama komuniciranja i marketingu.

Pisao je članke iz oblasti ekonomije za časopise Ekonomist i GM.
Objavljivao je kolumne sa političkom konotacijom za više dnevnih listova u Srbiji: Press, Politiku i Glas javnosti.
Koautor je „Rečnika kompjuterskih termina“, koji je doživeo sedam izdanja.

Tečno govori i piše na engleskom i italijanskom jeziku, a služi se španskim.

Član je Socijaldemokratske partije Srbije od 2010. godine. Pre toga nikada nije bio član nijedne stranke.

Bio je narodni poslanik od 2012. godine, sve do 03. juna 2016. godine. U XI sazivu opet vraća u poslaničke klupe u avgustu 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:19

Osnovne informacije

Statistika

  • 27
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Uzgoj krznašica/ zabrana uzgoja i ubijanje životnja

čeka se odgovor 1 godina i 22 dana i 23 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 26 dana i 22 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržaće sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice.

Ja bih hteo da govorim malo o zakonu o kojem smo, čini mi se, nešto manje govorili danas. Radi se o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda.

Poluprovodnička tehnologija i tehnologija integrisanih kola su, rekao bih, od suštinskog značaja za razvoj jedne zemlje i, čini mi se da mogu sa sigurnošću da kažem, verovatno jedan od najvažnijih razloga zbog su danas najrazvijenije zemlje sveta toliko daleko odmakle od zemalja u razvoju kada je reč o sveukupnom tehnološkom razvoju i ekonomskom prosperitetu.

Rekao bih da danas ne možete da zamislite gotovo nijedan elektronski uređaj u kome nije primenjena jedna od ove dve tehnologije, a ako i postoji neki uređaj koji ne sadrži neko integrisano kolo ili neki deo koji je baziran na poluprovodnicima danas, onda ćete ga sasvim sigurno imati već koliko sutra.

Ono što je problem jeste da razvoj ovih topografija, odnosno topografija poluprovodničkih proizvoda ili topografija integrisanih kola iziskuje velika finansijska ulaganja koja ne bi bilo moguće vratiti ukoliko bi došlo do njihovog neovlašćenog korišćenja, odnosno njihove neovlašćene upotrebe odnosno stavljanja u komercijalnu upotrebu. Zato je u okviru prava industrijske svojine koja je podskup prava intelektualne svojine prepoznata jedna posebna oblast, potpuno drugačija, rekao bih, a to je oblast zaštite topografije poluprovodničkih proizvoda odnosno topografije integrisanih kola i ona je potom uređena nizom multilateralnih i bilateralnih međunarodnih sporazuma i, naravno, kroz nacionalna zakonodavstva najvećeg broja zemalja. Mada to nije baš za očekivati.

Srbija je jedan od pionira u zaštiti intelektualne svojine u svetu. Naime, Kraljevina Srbija je bila jedna od 11 zemalja potpisnica tzv. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine iz 1883. godine, odnosno jedan od osnivača tzv. Pariske unije. Naravno, pitanje, odnosno materija zaštite topografije poluprovodničkih proizvoda integrisanih kola, čipova, kako god hoćete, je nešto što je daleko mlađe od zaštite intelektualne svojine i ova materija je počela da se uređuje tek nekih vek kasnije, kada su, naravno, ko drugi nego ona zemalja koja je najviše zainteresovana za ovu materiju, SAD, donele tzv. Chip protection act 1984. godine.

Srbija može da se pohvali i time da je bila jedna od samo osam zemalja koje su potpisale tzv. ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima, a koji je potpisan 1989. godine u Vašingtonu u okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, doduše, tada je Srbija bila u okviru SFRJ, ali i tada smo bili jedan od pionira, jedna od zemalja koja je prepoznala koliko je ova materija važna. Nažalost, ovaj ugovor nikad nije zaživeo zato što ga nije ratifikovao dovoljan broj država članica koje očigledno nisu imale sluha za ovu materiju.

Prvi zakon koji reguliše pitanje zaštite topografije integrisanih kola donet je 1988. godine u Saveznoj Republici Jugoslaviji, potom 2004. godine u Srbiji i Crnoj Gori, a aktuelno rešenje je iz 2013. godine.

Mi smo u našem procesu međunarodnih integracija, odnosno približavanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji krenuli u bržu harmonizaciju našeg zakonodavstva sa odgovarajućim direktivama Evropske unije i, naravno, sporazumima koji postoje u okviru Svetske trgovinske organizacije. U tom smislu, pitanje zaštite topografije poluprovodničkih proizvoda uređeno je kroz harmonizaciju našeg zakonodavstva sa Direktivom 87/54 iz 1986. godine, Direktivom Evropske unije, i tzv. TRIPS sporazumom Svetske trgovinske organizacije iz 1994. godine.

U tom kontekstu, predložene izmene i dopune zakona pokušavaju u stvari da dodatno harmonizuju naše zakonodavstvo sa ovom pomenutom direktivom, odnosno sa okvirom koji ona postavlja, jer ona daje prostor nama da se u okviru nacionalnih zakonodavstava uvaže sve specifičnosti konkretne zemlje i naravno sa ovim TRIPS sporazumom, ali pokušavamo da unapredimo ovo zakonsko rešenje i da otklonimo neke nedostatke koji su uočeni kroz njegovu primenu u praksi.

Kanonizacija našeg zakonodavstva, kada je reč o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda sa najrazvijenijim zemljama sveta koje su lideri, rekao bih, u svetu kada je reč o projektovanju, testiranju, izradi i komercijalnoj upotrebi integrisanih kola ili poluprovodničkih proizvoda, kako hoćete, treba da donese brojne koristi Srbiji. Na prvom mestu, naravno, najvažniji benefit jeste stvaranje preduslova za davanje podsticaja našim inovatorima, odnosno razvoju domaće topografije poluprovodničkih proizvoda, odnosno razvoju inovacionog preduzetništva u Srbiji. Takođe, vrlo važno je to što se stvaraju uslovi za transfer stranih najsavremenijih tehnologija, a u nekoj perspektivi, naravno, i njihovo buduće razvijanje na tlu Srbije. Takođe, rekao bih da je vrlo važno, ništa manje važno od ovog prethodnog što sam naveo, to što dajemo podstrek našim mladim naučnim istraživačima da razvijaju topografije poluprovodničkih proizvoda bez straha da će ih neko neovlašćeno koristiti.

S obzirom na unikatan karakter ove materije u smislu brzine razvoja tehnologije i stepena inovativnosti, sasvim sam siguran da ćemo se sa novim izmenama i dopunama ovog zakona sresti vrlo brzo, ne zato što zakon ne valja, nego zato što je ova materija izuzetno dinamična i fluidna i sasvim sam siguran da će praksa pokazati da ćemo morati vrlo brzo opet da ga menjamo.

U tom smislu bih hteo da ukažem na jedan potencijalni nedostatak ovog zakona, a radi se o obuhvatu njegovom, odnosno o oblasti koja reguliše ovaj zakon, odnosno promeni definicije iz nekadašnjeg integrisana kola, odnosno, topografija integrisanih kola u današnje topografija poluprovodničkih proizvoda. Evo o čemu se radi. Naravno, kao i obično, kada se ovakve promene prave one uvek imaju dobre i loše strane. Dobra strana promene iz integrisanih kola u poluprovodničke proizvode jeste to što sada ovaj zakon proširuje svoj obuhvat, pa osim integrisanih kola mi obuhvatamo i tzv. diskretne komponente zasnovane na poluprovodničkoj tehnologiji. Ono što jeste problem, jeste što integrisana kola koja nisu zasnovana na poluprovodnicima, a koja su bila prepoznata u onom prethodnom rešenju, odnosno kako se prethodno zvao ovaj zakon, danas nisu kroz ovaj zakon prepoznata. Ne kažem da kroz neki drugi zakon ne može da ih prepozna.

O čemu konkretno govorim? Govorim o integrisanim kolima zasnovanim na nanotehnologijama koja u ovom trenutku nisu nešto što možemo mi da primenimo u Srbiji, ali to ne znači da to ne treba da imamo u zakonu, jer nikad se ne zna da li će nekog dana neki strani investitor poželeti da investira u ovu oblast u Srbiji. Radi se o tzv. integrisanim kolima zasnovanim na mensovima, odnosno mikro-elektromehaničkim senzorima. Reč je takođe, i o tzv. senzorskim kolima koja su integrisanim senzorskim kolima koja nisu zasnovana na poluprovodničkoj tehnologiji, a koja moram da vam kažem da se rade i kod nas. Dakle, ljudi koji kod nas projektuju senzorska kola koja nisu zasnovana na poluprovodničkoj tehnologiji, kroz ovaj zakon jednostavno nisu prepoznati.

Dakle, mislim da je ovo nešto o čemu bi mogli da razmislimo u nekoj budućnosti, da prosto uključimo integrisana kola i poluprovodničke proizvode kao dve oblasti koje na prvi pogled su identične, ali u suštini nisu, velika su preklapanja ova dva skupa, ali ta dva skupa nisu identični.

Ponavljam još jednom poslanička grupa SDPS se naravno podržati sve zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.

Petnaesto vanredno zasedanje , 26.07.2019.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, politička osuda ovog čina je vrlo jasna i nju je izneo naš predsednik poslaničke grupe i mislim da tu nema šta da se doda.

Vi znate, evo, ovde sedim u Narodnoj skupštini sedam godina, ovo mi je treći mandat, nikada za ova tri mandata nisam izgovorio nijedan svoj lični stav i ne smatram da treba u Skupštini da se iznose lični stavovi, ali danas moram da iznesem lični stav. Danas neću da govorim kao narodni poslanik, danas ću da govorim kao običan građanin, kao čovek i na prvom mestu kao roditelj.

Hoću da postavim nekoliko pitanja svima nama - šta se to s nama dešava? U šta mi to tonemo? Zar smo zaboravili na naše moralne vrednosti? Zar smo zaboravili na naše tradicionalne vrednosti? Zar smo zaboravili šta je najveća svetinja? Ko može da udari na decu? Kako može da se udari na nečije dete?

Ne morate da volite Aleksandra Vučića, ako ga ne volite, nemojte da glasate za njega, ali njegovo dete ili njegova deca nisu kriva za to što ih vi ne volite, ili što njega ne volite ili što vam on nije simpatičan, ona nemaju nikakvu odgovornost. Nijedno dete na ovom svetu ne snosi nikakvu odgovornost za to što njegov roditelj nekome nije simpatičan. Moramo da se naučimo da poštujemo svetinje.

Ministar Stefanović i naša policija, odnosno MUP, će ovo razrešiti, ali će i dalje nakon toga ostati gorčina u ustima, zbog toga što smo zaboravili da poštujemo decu. Ja nemam više ništa da kažem.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije, podržaće sve predložene zakone koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.

Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima doneta je u Strazburu 25. januara 1988. godine, ali je praksa pokazala, naročito od kako i vi rekoste ministre izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, da poreska evazija na međunarodnom planu poprima takve razmere da je ovu Konvenciju potrebno nadograditi, odnosno dopuni, kako god želite.

Taj posao poveren je Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj odnosno OECD i Savetu Evrope, a njegov rezultat je jedna dopunjena verzija Konvencije koja se danas nalazi pred nama, koja je stupila na snagu 1. juna 2011. godine, a koju je pre mesec dana potpisala i Republika Srbija, naravno, uz određene rezerve, obaveštenje i uz prateću deklaraciju.

Ove rezerve obaveštenja i prateću deklaraciju jesu nešto što je u skladu sa Konvencijom, odnosno to je mogućnost koju Konvencija pruža državama potpisnicama, odnosno jurisdikcijama potpisnicama, pošto postoje i neki pravni, da tako kažem, subjekti koji nisu države a koji su potpisali ovu Konvenciju, dakle, iz razloga što je moguće da te jurisdikcije u datom momentu, kada potpisuju Konvenciju ne poseduju sve moguće kapaciteta potrebne za njeno potpuno sprovođenje.

Sa Srbijom Konvencija danas ima 129 potpisnica i među tim potpisnicima nalaze se sve zemlje grupe G20, sve zemlje OECD i sve zemlje BRIKS, odnosno Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, među njima se nalaze čak i neke zemlje koje se smatraju poreskim rajevima što mislim da je vrlo značajno za njenu privredu.

Konvencija predstavlja najsveobuhvatniji raspoloživi multilateralni instrument za borbu protiv poreske evazije i izbegavanja plaćanja poreza, ali uz zaštitu osnovnih prava poreskih obveznika.

Ona stvara mogućnosti da se kroz međunarodnu saradnju unapredi i domaće poresko zakonodavstvo, ali istovremeno i pruža administrativnu saradnju zemljama, kroz koju one mogu da unaprede svoju procenu i prikupljanje poreza.

Zbog njenog sadržaja i njenog globalnog karaktera, ona svakako predstavlja širi i potpuniji okvir od bilo kakvog bilateralnog sporazuma koje, kao što reče ministar, mi imamo potpisane sa različitim zemljama i samim tim predstavlja superiorniji instrument za kontrolu. Da ne govorim o tome da informacije koje se prikupe primenom ove Konvencije mogu da budu i te kako korisne u borbi protiv korupcije, međunarodne korupcije, protiv pranja novca i protiv finansiranja terorizma.

Dakle, radi se o jednom veoma značajnom dokumentu za Republiku Srbiju i svakako da je vrlo važno da mi taj dokument potpišemo, što smo već i učinili, ali i da ga potvrdimo u Narodnoj skupštini, jer ćemo time smanjiti razmere poreske evazije u Srbiji, pošto se on odnosi ne samo na domaća već i na strana pravna i fizička lica, koja imaju svakako interes da pokušaju da izvezu svoju dobit ili svoj dohodak, u svoje u svoje matične zemlje ili u neke treće zemlje u pokušaju da smanje svoje poreske obaveze.

Nadalje, svakako je benefit za Srbiju da unapredi svoju međunarodnu saradnju, kada je o poreskim pitanjima reč, jer na taj način povećava svoj međunarodni ugled kao kredibilnog partnera.

Velika je motivacija multinacionalnih kompanija da smanje, odnosno da, ako je moguće izbegnu svoje poreske obaveze, odnosno da presele profit iz jedne zemlje u kojoj je porez veći u neku drugu zemlju u kojoj je taj porez manji.

Oni za to koriste različita sredstva, bilo da su to legalna sredstva, odnosno da koriste zakonom raspoložive mogućnosti, bilo da su to neka sredstva koja su, da kažem, na granici zakona, jer se radi o traženju rupa u zakonima ili u međunarodnoj regulativi, što pokušavamo da sprečimo upravo na ovaj način, a neki su naravno skloni tome da u potpunosti krše zakone samo da bi smanjili svoje poreske obaveze ili da bi ih izbegli.

Kako rešiti ovaj problem? U potpunosti, nažalost, nikako, a delimično, svakako tako što ćemo konstantno raditi na poboljšanju kapaciteta Poreske uprave na jačanju međunarodne saradnje i bržoj i efikasnijoj razmeni podataka među poreskim upravama širom planete.

Kao što rekoh, time problem ne možemo trajno da rešimo, ali možemo da radimo na njegovom smanjenju, samim tim i na povećanju budžetskih prihoda svaki od zemalja potpisnica ove Konvencije, što je za nas, rekao bih, posebno značajno jer nam to otvara mogućnost za dalje relaksiranje naše rashodne strane budžeta, odnosno za dalje povećanje plata i penzija i dalje smanjenje poreskog opterećenja rada, što rekao bih, nadam se da se ministar sa tim slaže, su naši najvažniji kratkoročni fiskalni ciljevi na rashodnoj strani budžeta.

Zato smatramo da je potpisivanje ove Konvencije veoma značajno za Republiku Srbiju, i naravno, njeno potvrđivanje u Narodnoj skupštini. Tu se naš posao ne završava, jer oni koji pokušavaju da izbegnu plaćanje poreza ili da ga smanje, da tako kažem kolokvijalno, nikada ne spavaju, što će reći da se međunarodna saradnja mora nastaviti i mora se dalje raditi na unapređenju svih mogućih dokumenata, bilo da se radi o međunarodnim dokumentima, kakva je ova Konvencija, bilo da se radi o domaćem poreskom zakonodavstvu.

Borba protiv poreske evazije je nešto što se može nazvati i večnom borbom ili jednom vrstom "circulus vitiosus", odnosno, začaranog kruga, jer kad god pomislite da ste našli rešenje za jedan problem pojavi se neki novi problem sa kojim se ponovo mora boriti ispočetka.

Drugi zakon koji se danas nalazi na dnevnom redu, je Zakon o regulisanju javnog duga po osnovu neisplaćene devizne štednje građana, koji je donet sa idejom obeštećenja štediša tako što će se omogućiti državljanima država bivših republika SFRJ da budu obeštećena, odnosno da dođu u priliku da podignu svoju staru deviznu štednju koju su imali u filijalama srpskim banaka u njihovim, tada republikama, a danas država, na isti način, odnosno pod istim uslovima kao i građanima Republike Srbije koji su tu štednju imali u filijalama tih banaka u Srbiji.

Dakle, pokušavamo, odnosno pokušali smo kada smo donosili ovaj zakon da izjednačimo u pravima građane bivših republika SFRJ, sa građanima Republike Srbije.

Potreba za donošenjem ovog zakona nastala je nakon donošenja konačne presude na koju više nije bilo moguće žaliti se Velikom veću Evropskog suda za ljudska prava 16. jula 2014. godine u predmetu Ališić i drugi protiv Slovenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i tadašnje bivše jugoslovenske Republike Makedonije. Direktan efekat ove presude, a radi se o tzv. pilot-presudi, što će reći da se ona odnosi, ne samo na ova tri lica koja su u konkretnom slučaju dobili sudsku presudu u njihovu korist, pošto se radi o pilot-presudi ona se odnosi i na svih preostalih, oko 1.850 predstavki koje se odnose na oko 8.000 lica koja su automatski dobili ove svoje predstavke, odnosno, svi ovi slučajevi su rešeni u njihovu korist.

To je za nas stvorilo obavezu da ovaj problem rešimo. Uostalom, i u izreci presude Evropskog suda za ljudska prava se kaže da je ovo sistemski problem i nalaže se državama, samim tim i Srbiji, da donesu određena zakonska rešenja kojima će se ovaj problem pravično rešiti, što smo mi, naravno, u predviđenom roku i učinili.

Zbog čega danas imamo izmene i dopune ovog zakona? Zato što je došlo do toga da su usled određenih, rekao bih više subjektivnih okolnosti, koje nisu na našoj strani, nemogućnosti da se te preuzete obaveze izvrše u predviđenom roku, iz razloga što je došlo do kašnjenja u pribavljanju dokumentacije, potrebno da se ostvari pravo na povraćaj stare devizne štednje.

O čemu se konkretno radi? U nekim od država je došlo do kašnjenja u pribavljanju dokumentacije koje je, naravno, nastalo kao greška na stranih tih država i taj problem se naročito javio u Republici Hrvatskoj. U nekim drugim državama ta dokumentacija koja je dostavljena, odnosno koju su prikupili građani, državljani tih država, koja je nama dostavljena nije bila validna. Taj problem se naročito vezuje za Federaciju BiH.

Iz tog razloga, s obzirom na to da Uprava za javni dug ima određene rokove kada mora da donese rešenja, a da je dokumentacija još uvek u fazi kompletiranja, praktično nije bilo moguće izvršiti taj postavljeni zadatak pred Upravu za javni dug, nije bilo moguće na vreme krenuti u isplatu stare devizne štednje, te smo bili prinuđeni da ovim izmenama i dopunama Zakona propišemo pomeranje rokova, naravno, najkraće moguće, iz razloga da bi smo obezbedili pravičnost ovog zakonskog rešenja, iz razloga da bi smo štedišama dali priliku da na vreme u novom propisanom zakonskom roku pribave potpunu i validnu dokumentaciju, ali isto tako da bismo sprečili eventualne zloupotrebe koje, praksa je pokazala, su se pojavile u nekim slučajevima.

Iz tog razloga mi danas raspravljamo, a za nekoliko dana ćemo, verujem, usvojiti izmene i dopune ovog zakona i na taj način, verujem, pravično obeštetiti građane bivših republika SFRJ.

Ostaje mi još samo na kraju da još jedanput potvrdim da će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje glasati i za zakone koji se danas nalaze na dnevnom redu sednice, ali i one zakone o kojima ćemo raspravljati sutra. Zahvaljujem.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Zahvaljujem, predsednice.

Zatražio bih obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i predsednice Vlade, a u vezi sa nedavnim uspehom đaka beogradske Matematičke gimnazije i Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada.

Naime, na 59. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi, održanoj u Rumuniji, koja se završila pre nekoliko dana, tim iz Srbije je u konkurenciji preko 100 država osvojio šest medalja za našu zemlju, dve zlatne, dve srebrne i dve bronzane, što je uspeh kakav nismo postizali ni u vreme SFRJ, koja je bila tri puta veća država po broju stanovnika.

Ono što mene interesuje jeste ukoliko našim sportistima za osvajanje najsjajnijih odličja na najvećem svetskim takmičenjima dodeljujemo nacionalnu penziju, da li postoji ideja da se predloži da i ovoj deci dodelimo ovakvo priznanje za ništa manje vredne uspehe? Ako ne postoji, ja bih želeo da kandidujem ovu ideju kao temu za razmišljanje.

Naravno, ovaj predlog se ne odnosi samo na uspeh iz matematike, već i na uspehe ovog ranga iz svih mogućih naučnih disciplina, jer smatram da bismo na ovaj način dali motiv našoj deci, odnosno našim mladim talentima da ostanu u Srbiji. Siguran sam da će biti i onih koji će reći – pa, oni su već odlučili da odu, zašto bismo im dodelili nacionalnu penziju, pa pih ja te pitao – a šta znači nacionalna penzija, recimo, nekom vrhunskom sportisti iz unosnog sporta, kome je ta suma novca u njegovim ukupnim prihodima statistička greška? Pa, ne znači mu ništa, ali nije poenta nacionalnog priznanja u novcu, poenta nacionalnog priznanja je u simbolu, u signalu, u znaku da cenimo uspeh i da cenimo nečiji trud i rad.

Da ne govorim o tome da vrlo često u poslednje vreme, sa punim pravom, govorimo o digitalizaciji kao prioritetu broj 1 države Srbije, o IT sektoru kao vrlo važnom sektoru danas, verovatno još važnijem sektoru u budućnosti Srbije, i da ulažemo mnogo u IT sektor kroz različite podsticaje koje dajemo kako domaćim tako i stranim firmama, e onda treba da zadržimo, odnosno da nađemo načina da zadržimo mlade IT stručnjake u Srbiji.

Kada kažem da nađemo način, mislim da nađemo bukvalno svaki mogući način, a mislim da je ovo jedan od načina da ih zadržimo, odnosno da ih demotivišemo da nakon srednje škole odu u inostranstvo da studiraju, da se više nikada ne vrate, jer zašto bi naša deca nakon škole odlazila da studiraju na Kembridžu, na Oksfordu, na MIT-u, na Berkliju ili na Stendfordu ili zašto bi, recimo, jedan Kembridž imao motiv ili koji je njihov motiv da svake godine dodeljuju stipendije đacima matematičke gimnazije kada oni neće ostati na tom Kembridžu zauvek, zato što će oni jednog dana biti promoteri Kembridža kao njegovi bivši studenti. Ta deca su promoteri Srbije zahvaljujući tim uspesima koje oni postižu.

Kada već govorim o matematičkoj gimnaziji, želeo bih da vas podsetim da je još 2007. godine Vlada Republike Srbije ovu školu proglasila školom od posebnog nacionalnog značaja i to ne bez razloga, jer je ova škola od svog osnivanja do danas osvojila za Srbiju gotovo 500 medalja na različitim naučnim olimpijadama.

Ukoliko razvijamo društvo znanja, a siguran sam da želimo i da radimo na tome da ga razvijamo, onda moramo znanje da cenimo i nagrađujemo i zato bih zamolio i nadležnog ministra i premijerku da razmotre ovu moju inicijativu i da mi u pisanom obliku na nju odgovore.

Iskoristio bih ovu priliku da zatražim još jedno obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a tiče se izrade zakona o Matematičkoj gimnaziji, o čemu smo već razgovarali i načelno se složili da je potrebno doneti ovaj zakon, kao i o izradi posebnog pravilnika koji bi uredio rad ove specifične ustanove od posebnog značaja za Republiku Srbiju, dok se takav zakon ne donese.

Sa ovim pravilnikom se dosta kasni i ja bih molio ministra Šarčevića da svoj autoritet iskoristi da se ovaj pravilnik donese, jer je ova škola specifična. Ona mora da angažuje poseban naučno-nastavni kadar, ona ima posebne potrebe, u pežorativnom smislu, za ove đake, jer oni moraju da rade više nego neka druga deca i ta deca vrlo često putuju, zbog čega ova škola ima vrlo specifične potrebe i zbog toga je potrebno doneti poseban pravilnik. Zahvaljujem.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih zatražio obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a tiče se Matematičke gimnazije i plana njenog unapređenja, odnosno daljeg unapređenja njenog rada.

Pre nekoliko dana, u utorak, Matematička gimnazija je proslavila 51 godinu postojanja, dakle 19. septembra 1966. godine, seli su prvi đaci u klupe Matematičke gimnazije. Nekih četiri decenije kasnije, 5. maja 2007. godine, Vlada Republike Srbije odlučila je, odnosno proglasila je jednom odlukom matematičku gimnaziju školom od posebnog nacionalnog značaja.

Verujem da većina građana zna da je Matematička gimnazija značajna, ali ja bih hteo kroz nekoliko ilustrativnih primera da pokažem i mojim kolegama, narodnim poslanicima, ali i građanima Republike Srbije, zbog čega je Matematička gimnazija toliko značajna za Srbiju.

Evo, jedan primer. Ove godine čuveni britanski Univerzitet Oksford, dodelio je ukupno pet stipendija za ceo svet van EU, od tih pet stipendija, tri stipendije su dobili đaci iz Matematičke gimnazije. Svake godine na drugi, čuveni britanski Univerzitet Kembridž, pazite, radi se o dva univerziteta koji spadaju u top pet najvećih univerziteta na svetu, upiše se otprilike oko šest, sedam đaka iz Matematičke gimnazije. Jedna velika ekonomska sila je obrazovna kakva je Švedska, otprilike u proseku u 10 godina upiše po jednog đaka na Kembridž, da ne govorimo o dobijanju stipendija naših đaka na Kembridžu.

Još jedan primer, grad Moskva već tradicionalno održava jedno ekipno takmičenje, koje se naziva Turnir metropola, na kome učestvuju, osim, naravno Moskve, gradovi kakvi su Peking, Šangaj, Berlin, Milano, Varšava i mnogi drugi veliki gradovi.

Prošle godine Matematička gimnazija koja predstavlja Beograd, osvojila je prvo mesto. Ove godine osvojila je drugo mesto. Da vam kažem odmah, takmičenje se održava u znanju iz matematike, fizike, informatike i hemije, najpre zbog toga smo bili drugi zato što Matematička gimnazija manje stavlja fokus na hemiju, a više na fiziku, naročito na matematiku i informatiku.

Nadalje, evo jednog zanimljivog podatka vezano za temu koja je interesantna svuda u svetu, pa i kod nas, radi se o rodnoj ravnopravnosti. Nekada se govorilo da nema dovoljno žena u IT sektoru i zbog toga je Univerzitet Kembridž, pre nekih pet godina, pokrenuo Matematičku olimpijadu za devojke. Na toj Matematičkoj olimpijadi, 2013. godine, devojke iz naše Matematičke gimnazije su bile prve, 2015. godine su bile druge.

Da sumiram, do današnjeg dana, đaci matematičke gimnazije su na Naučnim olimpijadama osvojili 420 medalja za Srbiju, a samo ove godine 16 medalja. Da li shvatate kakav je to podatak? Hajde da uzmemo da prebrojimo koliko su medalja osvojili naši sportisti na sportskim olimpijadama, koji se održavaju već treći vek ove moderne Olimpijske igre, pa čak da uzmemo i staru Jugoslaviju, mislim da ne bi bilo toliko medalja koliko je osvojila Matematička gimnazija u Beogradu.

Najveći broj naših najvećih IT stručnjaka, i u zemlji, a i u svetu dolazi iz Matematičke gimnazije, a znamo koliko je IT sektor važan za naš izvoz. Uostalom, doskorašnji premijer, a sadašnji predsednik Vučić je hiljadu puta istakao da je IT sektor naša najvažnija strateška grana razvoja naše privrede.

Zašto vam sve ovo govorim? Matematičku gimnaziju svuda u svetu prepoznaju kao izuzetno važnu instituciju. Pre nekoliko dana, u ponedeljak u poseti Matematičkoj gimnaziji bila je delegacija grada Pekinga. Bio je sekretar za obrazovanje grada Pekinga, to će reći gradski ministar grada Pekinga o Matematičkoj gimnaziji, grada koji ima više stanovnika nego cela Srbija, to je kao da naš ministar ode u posetu nekoj školi, u nekoj državi, jer su zainteresovani za saradnju njihovih škola sa Matematičkom gimnazijom.

Iz Makedonije su dolazili kod nas, da uče od nas. Iz Angole su dolazili u našu Matematičku gimnaziju da uče od nas. Iz Makedonije su došli i rekli – mi ćemo da napravimo poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji, a onda ćemo 2019. godine da je osnujemo i da počnemo da upisujemo đake.

To je ono što ja želim da sugerišem i da pitam naše Ministarstvo – da li se planira da se donese poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji? Ako se ne planira, mislim da bi trebalo, jer mislim da je važno. Onda bi trebalo da donesemo jedan poseban pravilnik kojim će se regulisati specifičan, odnosno specijalan status ove škole, posebno važne za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 08.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 11.08.2016 -
Član Saveta Akcionarski fond Beograd Republika Mesečno 29700.00 RSD 19.02.2015 -
Predsednik odbora direktora PD "Omoljica" Pančevo Sopstveni Mesečno 40000.00 RSD 21.07.2015 -