Nema informacija o predloženim aktima.
čeka se odgovor 4 godine i 11 meseci i 23 dana
Poštovani gospodine Bauer, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije
čeka se odgovor 6 godina i 2 meseca i 24 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukoli...
čeka se odgovor 7 godina i 26 dana i 15 sati
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem, predsednice.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, predlažem da se odbije ovaj amandman iz sledećeg razloga. Amandman glasi: „U Predlogu zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“ naziv predloženog zakona menja se i glasi: Zakon o Memorijalnom centru „Logor Zemun.“
Naziv „Staro Sajmište“ je odomaćen naziv i mislim da malo ko, naročito od nas koji smo malo stariji u Srbiji, nije čuo za logor „Staro Sajmište“. Bilo kakva promena ovog naziva, barem po mom ličnom mišljenju, bi se mogla doživeti kao uvreda za žrtve, jer je to odomaćen naziv i za njihove potomke.
Prema tome, ja se u svoje ime, a verujem i u ime svojih kolega odlučno suprotstavljam promeni ovog imena.
Drugi razlog zašto mislim da ne treba da se menja ime iz „Staro Sajmište“ u „Logor Zemun“ jeste što se ovaj logor nikada nije ni zvao „Logor Zemun“. On se, onda kada je nastao, a to je negde krajem, odnosno na jesen 1941. godine, zvao „Anhaltelager Semlin“ odnosno „Logor za Jevreje Zemun“ i u njemu su bili smešteni beogradski Jevreji, Jevreji iz Srbije, u jednom malom delu Romi, odnosno romska populacija.
Nakon, kako su to nazvali Nemci jedni užasnim nazivom, rešavanja jevrejskog pitanja, on je postao logor za sve one koji su se suprotstavljali nacističkom režimu, ali se ni tada nije zvao logor Zemun, nego se zvao „Anhaltelager Zemun“, odnosno Prihvatni logor Zemun. Dakle, ime logor Zemun nije nikakvo istorijsko ime, jer on je on imao dva imena različita. On je prvenstveno osmišljen kao logor za Jevreje.
Mislim da ime „Staro sajmište“ je jedino moguće i jedino odgovarajuće ime, s obzirom na odomaćen naziv i s obzirom na to da sve žrtve i svi potomci žrtava ovaj logor pamte i znaju pod tim imenom.
Drugu stvar koju bih hteo da kažem, koja mislim da je vrlo važna zbog građana Republike Srbije, jeste da ovaj logor, bez obzira na to što bi neko pogrešno mogao da pomisli zato što se on danas nalazi na teritoriji Beograda, nikakve veze sa Srbijom i Srbima nije imao.
Podsetiću vas da Srbija ni postojala u Drugom svetskom ratu, jer je podeljena na određene okupacione zone, pa su tako Bačka i Baranja bile pod okupacijom Mađarske. Banat je bio pod nekom delimičnom autonomijom Nemačkom, ali u suštini je bio deo nemačke okupacione zone. Jugoistočna Srbija i delovi južne srpske pokrajine su bili pod okupacijom Bugarske. Drugi deo južne srpske pokrajine KiM bio je pod okupacijom Italije. Srem, kome pripada i Zemun, odnosno sve do reke Save se nalazila najveća država koja je stvorena na teritoriji bivše Kraljevine Jugoslavije, a to je NDH. Dakle, ovaj logor se nalazio u NDH.
Zbog blizine Beograda Nemci su tražili od NDH da oni upravljaju ovim logorom. Jedini zahtev, bez obzira što oni baš nisu imali mnogo prava da postavljaju bilo kakve zahteve, koji je stigao sa nemačke strane, bio je da ne bude ni jedan stražar, niti bilo ko zaposlen u tom logoru srpske nacionalnosti. Dakle, ovim logorom je upravljao Gestapo, odnosno nemačka specijalna policija. Jedini Srbi koji su prošli kroz ovaj logor su bili žrtve, odnosno zatvorenici. Apsolutno čitavim procesom su upravljali Nemci. Dakle, od vršenja egzekucija nad Jevrejima, koje su vršene u jednom kamionu smrti, koji se zvao „dušegupka“, a koji su vozili pripadnici SS trupa, do čak toga da su ukop nadgledali pripadnici nemačke policije, odnosno ordnungspolicaj.
Dakle, Srbi i Srbija apsolutno nikakve veze sa ovim logorom nemaju, to naši građani moraju da znaju, bez obzira na to što su on danas nalazi na teritoriji Beograda. Naprotiv, mi smo bili samo žrtve, isto kao i Jevreji, isto kao i Romi, ovog logora.
Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice.
Amandman je na naslov Predloga zakona, pa bih ja hteo da kažem nekoliko reči, radi se o Predlogu zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika.
U uvodnom izlaganju u načelnoj raspravi ovlašćeni predstavnik predlagača je rekao da ne postoji, što je tačno, idealan politički sistem, ali kada govorimo o izbornom zakonodavstvu, tome se sigurno najviše približava proporcionalni izborni sistem, i to onaj izborni sistem koji nema preveliki cenzus.
Šta znači preveliki cenzus? Evo, recimo, Turska ima cenzus od 10% i zbog toga je bila predmet kritika nekih ljudi iz Evrope, čak je i završila pred Evropskim sudom za ljudska prava, doduše, taj proces je dobila, ali to nije tema ove naše diskusije.
Cenzus ne treba da bude ni premali, jer kada je premali onda je politička scena previše fragmentirana, pa se onda javljaju raznorazni problemi, odnosno dolazi do određenih političkih konsekvenci, na primer, neke male partije ukoliko postanu tas na vagi mogu da dobiju praktično jedan vrlo veliki ucenjivački potencijal. Zbog toga treba pronaći nekakvo izbalansirano rešenje i ja mislim da mi upravo o tome danas razgovaramo.
Kada se određuje broj poslanika koji će dobiti neka poslanička lista, mi koristimo tzv. Dontovu formulu, koja da tako kažem, pod znacima navoda, favorizuje najjaču političku stranku, a to je u ovom slučaju SNS. Kako ona favorizuje najjaču stranku? Pa tako što se najveći broj tzv. rasutih glasova upravo prelije najjačoj političkoj stranci, pa će ona proporcionalno dobiti više mandata nego što je osvojila glasova na izborima. To nije nešto što je neuobičajeno u modernoj evropskoj demokratskoj praksi. U velikom broju zemalja čak i u ovom veku se dešavalo da stranke na izborima dobiju i ispodpolovičnu većinu, a da nakon izbora, zahvaljujući Dontovoj formuli, dobiju praktično veći broj mandata, odnosno dobiju nadpolovičnu većinu, odnosno više od 50% i da na taj način u suštini dobiju apsolutnu vlast.
Dakle, kada bismo smanjili sada cenzus ne kažem da bismo tu anomaliju u potpunosti uklonili, ali bismo je sasvim sigurno značajno umanjili. Dakle, iz ovoga što sada menjamo jasno je da je najveći gubitnik SNS, a da je najveći dobitnik demokratija, odnosno građani koji će na ovaj način dobiti mogućnost da budu bolje reprezentovani, odnosno da budu reprezentovani u skladu sa svojim preferencijama.
Što se tiče kritike na račun smanjenja cenzusa sa 5% na 3%, hteo bih da ukažem na nekoliko nedoslednosti kada je reč o ovim kritikama. Prvo, kritike mogu biti opravdane za promenu izbornog zakonodavstva, odnosno naročito izbornog zakona neposredno pred izbore ili relativno brzo, da kažem, u relativno kratkom roku pre nego što su izbori, ukoliko su te izborne promene značajne.
Recimo da mi sada menjamo izborni sistem i da pravimo većinski izborni sistem u kome bi vrlo verovatno SNS osvojila preko 200 poslaničkih mesta ili da menjamo sistem tako što povećavamo broj izbornih jedinicama, ali da ih krojimo tako da vladajuća većina sadašnja osvoji više poslaničkih mesta, onda bi te kritike sasvim sigurno bile na mestu. Međutim, u ovom slučaju, onaj koji je predlagač ovog zakona će sasvim sigurno osvojiti manje mesta nego da nije predlagao ovaj zakon, prema tome, rekao bih da ta kritika nije baš na mestu.
Druga stvar o kojoj se govori jeste pojam izborne godine. Izborna godina nije 2020. godina, jer da jeste, onda kada bismo, na primer, raspisali izbore za 1. januar 2020. godine, mogli bismo da menjamo izborne uslove do poslednjeg trenutka i da niko ne može da na spočita da menjamo zakone u izbornoj godini. Izborna godina je period od godinu dana pre izbora, dakle, ona teče od aprila prošle godine. A mi smo, kao što se sećate, menjali zakone u izbornoj godini, i to pre nešto više od mesec dana, i to smo menjali zakone uglavnom na predlog opozicionih stranaka, dakle, išli smo u susret opozicionim strankama i na to je stizala iz Evropske unije, odnosno od predstavnika Evropske unije, uglavnom pozitivna kritika, odnosno dobili smo pozitivnu ocenu tih izmena. Ne vidim zašto bi sada bile kritikovane ove izmene kada, kao što sam već zaključio, te izmene najmanje idu u prilog vladajućoj većini, a posebno ne idu u prilog predlagaču ovog zakona.
Inače, da ne bi bilo nekih nejasnoća i mislim da to građani treba da znaju, izborni cenzus od 3% nije nešto što smo mi izmislili, dakle, mi ne izmišljamo nikakvu toplu vodu, izborni cenzus od 3% postoji u velikom broju zemalja. Ja ću vam navesti samo neke od evropskih zemalja, recimo, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Grčka, Italija, Gruzija, Španija.
Na kraju da zaključim sa jednom preporukom koja se nalazi u Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1547 iz 2007. godine, dakle, Parlamentarna skupština Saveta Evrope. O tome treba da razmišljaju, naročito ljudi iz EU kada kritikuju ove izmene koja kaže doslovce – „Cenzus za parlamentarne izbore ne treba da bude veći od 3%“. Zahvaljujem.
Moja vrlo uvažena koleginica, koja me je, doduše, počastila i podučila matematiku, mene, matematičara, ali to je u redu, samo bih hteo da pojasnim ono što sam rekao.
Dakle, ona je rekla da se oni glasovi stranaka koji ostanu ispod cenzusa ne računaju. A šta se dešava s tim glasova? Ti glasovi se, pod znacima navoda, kao što sam i rekao, prelivaju onim strankama koje su prešle cenzus, i to na osnovu rezultata koje su napravili. Matematički - onaj koji je osvojio najviše glasova, njemu će se preliti najviše onih glasova koji su ostali ispod cenzusa. Dakle, on će dobiti najviše dodatnih glasova, tj. dobiće najviše mandata jer je imao najbolji rezultat. I drugi će dobiti više mandata, najverovatnije, u zavisnosti od toga kako će formula u konkretnom slučaju biti primenjena, ali će dobiti manje mandata, jer su dobili manje glasova. I ne znam šta tu nije jasno?
Molio bih samo, kada se govori o matematici, da ne budem ispravljan, naročito ne za one stvari koje sigurno znam prilično dobro. I molim bez dobacivanja.
Zahvaljujem, predsednice.
Zatražio bih obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i predsednice Vlade, a u vezi sa nedavnim uspehom đaka beogradske Matematičke gimnazije i Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada.
Naime, na 59. Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi, održanoj u Rumuniji, koja se završila pre nekoliko dana, tim iz Srbije je u konkurenciji preko 100 država osvojio šest medalja za našu zemlju, dve zlatne, dve srebrne i dve bronzane, što je uspeh kakav nismo postizali ni u vreme SFRJ, koja je bila tri puta veća država po broju stanovnika.
Ono što mene interesuje jeste ukoliko našim sportistima za osvajanje najsjajnijih odličja na najvećem svetskim takmičenjima dodeljujemo nacionalnu penziju, da li postoji ideja da se predloži da i ovoj deci dodelimo ovakvo priznanje za ništa manje vredne uspehe? Ako ne postoji, ja bih želeo da kandidujem ovu ideju kao temu za razmišljanje.
Naravno, ovaj predlog se ne odnosi samo na uspeh iz matematike, već i na uspehe ovog ranga iz svih mogućih naučnih disciplina, jer smatram da bismo na ovaj način dali motiv našoj deci, odnosno našim mladim talentima da ostanu u Srbiji. Siguran sam da će biti i onih koji će reći – pa, oni su već odlučili da odu, zašto bismo im dodelili nacionalnu penziju, pa pih ja te pitao – a šta znači nacionalna penzija, recimo, nekom vrhunskom sportisti iz unosnog sporta, kome je ta suma novca u njegovim ukupnim prihodima statistička greška? Pa, ne znači mu ništa, ali nije poenta nacionalnog priznanja u novcu, poenta nacionalnog priznanja je u simbolu, u signalu, u znaku da cenimo uspeh i da cenimo nečiji trud i rad.
Da ne govorim o tome da vrlo često u poslednje vreme, sa punim pravom, govorimo o digitalizaciji kao prioritetu broj 1 države Srbije, o IT sektoru kao vrlo važnom sektoru danas, verovatno još važnijem sektoru u budućnosti Srbije, i da ulažemo mnogo u IT sektor kroz različite podsticaje koje dajemo kako domaćim tako i stranim firmama, e onda treba da zadržimo, odnosno da nađemo načina da zadržimo mlade IT stručnjake u Srbiji.
Kada kažem da nađemo način, mislim da nađemo bukvalno svaki mogući način, a mislim da je ovo jedan od načina da ih zadržimo, odnosno da ih demotivišemo da nakon srednje škole odu u inostranstvo da studiraju, da se više nikada ne vrate, jer zašto bi naša deca nakon škole odlazila da studiraju na Kembridžu, na Oksfordu, na MIT-u, na Berkliju ili na Stendfordu ili zašto bi, recimo, jedan Kembridž imao motiv ili koji je njihov motiv da svake godine dodeljuju stipendije đacima matematičke gimnazije kada oni neće ostati na tom Kembridžu zauvek, zato što će oni jednog dana biti promoteri Kembridža kao njegovi bivši studenti. Ta deca su promoteri Srbije zahvaljujući tim uspesima koje oni postižu.
Kada već govorim o matematičkoj gimnaziji, želeo bih da vas podsetim da je još 2007. godine Vlada Republike Srbije ovu školu proglasila školom od posebnog nacionalnog značaja i to ne bez razloga, jer je ova škola od svog osnivanja do danas osvojila za Srbiju gotovo 500 medalja na različitim naučnim olimpijadama.
Ukoliko razvijamo društvo znanja, a siguran sam da želimo i da radimo na tome da ga razvijamo, onda moramo znanje da cenimo i nagrađujemo i zato bih zamolio i nadležnog ministra i premijerku da razmotre ovu moju inicijativu i da mi u pisanom obliku na nju odgovore.
Iskoristio bih ovu priliku da zatražim još jedno obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a tiče se izrade zakona o Matematičkoj gimnaziji, o čemu smo već razgovarali i načelno se složili da je potrebno doneti ovaj zakon, kao i o izradi posebnog pravilnika koji bi uredio rad ove specifične ustanove od posebnog značaja za Republiku Srbiju, dok se takav zakon ne donese.
Sa ovim pravilnikom se dosta kasni i ja bih molio ministra Šarčevića da svoj autoritet iskoristi da se ovaj pravilnik donese, jer je ova škola specifična. Ona mora da angažuje poseban naučno-nastavni kadar, ona ima posebne potrebe, u pežorativnom smislu, za ove đake, jer oni moraju da rade više nego neka druga deca i ta deca vrlo često putuju, zbog čega ova škola ima vrlo specifične potrebe i zbog toga je potrebno doneti poseban pravilnik. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih zatražio obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a tiče se Matematičke gimnazije i plana njenog unapređenja, odnosno daljeg unapređenja njenog rada.
Pre nekoliko dana, u utorak, Matematička gimnazija je proslavila 51 godinu postojanja, dakle 19. septembra 1966. godine, seli su prvi đaci u klupe Matematičke gimnazije. Nekih četiri decenije kasnije, 5. maja 2007. godine, Vlada Republike Srbije odlučila je, odnosno proglasila je jednom odlukom matematičku gimnaziju školom od posebnog nacionalnog značaja.
Verujem da većina građana zna da je Matematička gimnazija značajna, ali ja bih hteo kroz nekoliko ilustrativnih primera da pokažem i mojim kolegama, narodnim poslanicima, ali i građanima Republike Srbije, zbog čega je Matematička gimnazija toliko značajna za Srbiju.
Evo, jedan primer. Ove godine čuveni britanski Univerzitet Oksford, dodelio je ukupno pet stipendija za ceo svet van EU, od tih pet stipendija, tri stipendije su dobili đaci iz Matematičke gimnazije. Svake godine na drugi, čuveni britanski Univerzitet Kembridž, pazite, radi se o dva univerziteta koji spadaju u top pet najvećih univerziteta na svetu, upiše se otprilike oko šest, sedam đaka iz Matematičke gimnazije. Jedna velika ekonomska sila je obrazovna kakva je Švedska, otprilike u proseku u 10 godina upiše po jednog đaka na Kembridž, da ne govorimo o dobijanju stipendija naših đaka na Kembridžu.
Još jedan primer, grad Moskva već tradicionalno održava jedno ekipno takmičenje, koje se naziva Turnir metropola, na kome učestvuju, osim, naravno Moskve, gradovi kakvi su Peking, Šangaj, Berlin, Milano, Varšava i mnogi drugi veliki gradovi.
Prošle godine Matematička gimnazija koja predstavlja Beograd, osvojila je prvo mesto. Ove godine osvojila je drugo mesto. Da vam kažem odmah, takmičenje se održava u znanju iz matematike, fizike, informatike i hemije, najpre zbog toga smo bili drugi zato što Matematička gimnazija manje stavlja fokus na hemiju, a više na fiziku, naročito na matematiku i informatiku.
Nadalje, evo jednog zanimljivog podatka vezano za temu koja je interesantna svuda u svetu, pa i kod nas, radi se o rodnoj ravnopravnosti. Nekada se govorilo da nema dovoljno žena u IT sektoru i zbog toga je Univerzitet Kembridž, pre nekih pet godina, pokrenuo Matematičku olimpijadu za devojke. Na toj Matematičkoj olimpijadi, 2013. godine, devojke iz naše Matematičke gimnazije su bile prve, 2015. godine su bile druge.
Da sumiram, do današnjeg dana, đaci matematičke gimnazije su na Naučnim olimpijadama osvojili 420 medalja za Srbiju, a samo ove godine 16 medalja. Da li shvatate kakav je to podatak? Hajde da uzmemo da prebrojimo koliko su medalja osvojili naši sportisti na sportskim olimpijadama, koji se održavaju već treći vek ove moderne Olimpijske igre, pa čak da uzmemo i staru Jugoslaviju, mislim da ne bi bilo toliko medalja koliko je osvojila Matematička gimnazija u Beogradu.
Najveći broj naših najvećih IT stručnjaka, i u zemlji, a i u svetu dolazi iz Matematičke gimnazije, a znamo koliko je IT sektor važan za naš izvoz. Uostalom, doskorašnji premijer, a sadašnji predsednik Vučić je hiljadu puta istakao da je IT sektor naša najvažnija strateška grana razvoja naše privrede.
Zašto vam sve ovo govorim? Matematičku gimnaziju svuda u svetu prepoznaju kao izuzetno važnu instituciju. Pre nekoliko dana, u ponedeljak u poseti Matematičkoj gimnaziji bila je delegacija grada Pekinga. Bio je sekretar za obrazovanje grada Pekinga, to će reći gradski ministar grada Pekinga o Matematičkoj gimnaziji, grada koji ima više stanovnika nego cela Srbija, to je kao da naš ministar ode u posetu nekoj školi, u nekoj državi, jer su zainteresovani za saradnju njihovih škola sa Matematičkom gimnazijom.
Iz Makedonije su dolazili kod nas, da uče od nas. Iz Angole su dolazili u našu Matematičku gimnaziju da uče od nas. Iz Makedonije su došli i rekli – mi ćemo da napravimo poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji, a onda ćemo 2019. godine da je osnujemo i da počnemo da upisujemo đake.
To je ono što ja želim da sugerišem i da pitam naše Ministarstvo – da li se planira da se donese poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji? Ako se ne planira, mislim da bi trebalo, jer mislim da je važno. Onda bi trebalo da donesemo jedan poseban pravilnik kojim će se regulisati specifičan, odnosno specijalan status ove škole, posebno važne za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.
(Beograd, 08.09.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 96000.00 | RSD | 11.08.2016 - |
| Član Saveta | Akcionarski fond Beograd | Republika | Mesečno | 29700.00 | RSD | 19.02.2015 - |
| Predsednik odbora direktora | PD "Omoljica" Pančevo | Sopstveni | Mesečno | 40000.00 | RSD | 21.07.2015 - |