Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, predlažem da se odbije ovaj amandman iz sledećeg razloga. Amandman glasi: „U Predlogu zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“ naziv predloženog zakona menja se i glasi: Zakon o Memorijalnom centru „Logor Zemun.“

Naziv „Staro Sajmište“ je odomaćen naziv i mislim da malo ko, naročito od nas koji smo malo stariji u Srbiji, nije čuo za logor „Staro Sajmište“. Bilo kakva promena ovog naziva, barem po mom ličnom mišljenju, bi se mogla doživeti kao uvreda za žrtve, jer je to odomaćen naziv i za njihove potomke.

Prema tome, ja se u svoje ime, a verujem i u ime svojih kolega odlučno suprotstavljam promeni ovog imena.

Drugi razlog zašto mislim da ne treba da se menja ime iz „Staro Sajmište“ u „Logor Zemun“ jeste što se ovaj logor nikada nije ni zvao „Logor Zemun“. On se, onda kada je nastao, a to je negde krajem, odnosno na jesen 1941. godine, zvao „Anhaltelager Semlin“ odnosno „Logor za Jevreje Zemun“ i u njemu su bili smešteni beogradski Jevreji, Jevreji iz Srbije, u jednom malom delu Romi, odnosno romska populacija.

Nakon, kako su to nazvali Nemci jedni užasnim nazivom, rešavanja jevrejskog pitanja, on je postao logor za sve one koji su se suprotstavljali nacističkom režimu, ali se ni tada nije zvao logor Zemun, nego se zvao „Anhaltelager Zemun“, odnosno Prihvatni logor Zemun. Dakle, ime logor Zemun nije nikakvo istorijsko ime, jer on je on imao dva imena različita. On je prvenstveno osmišljen kao logor za Jevreje.

Mislim da ime „Staro sajmište“ je jedino moguće i jedino odgovarajuće ime, s obzirom na odomaćen naziv i s obzirom na to da sve žrtve i svi potomci žrtava ovaj logor pamte i znaju pod tim imenom.

Drugu stvar koju bih hteo da kažem, koja mislim da je vrlo važna zbog građana Republike Srbije, jeste da ovaj logor, bez obzira na to što bi neko pogrešno mogao da pomisli zato što se on danas nalazi na teritoriji Beograda, nikakve veze sa Srbijom i Srbima nije imao.

Podsetiću vas da Srbija ni postojala u Drugom svetskom ratu, jer je podeljena na određene okupacione zone, pa su tako Bačka i Baranja bile pod okupacijom Mađarske. Banat je bio pod nekom delimičnom autonomijom Nemačkom, ali u suštini je bio deo nemačke okupacione zone. Jugoistočna Srbija i delovi južne srpske pokrajine su bili pod okupacijom Bugarske. Drugi deo južne srpske pokrajine KiM bio je pod okupacijom Italije. Srem, kome pripada i Zemun, odnosno sve do reke Save se nalazila najveća država koja je stvorena na teritoriji bivše Kraljevine Jugoslavije, a to je NDH. Dakle, ovaj logor se nalazio u NDH.

Zbog blizine Beograda Nemci su tražili od NDH da oni upravljaju ovim logorom. Jedini zahtev, bez obzira što oni baš nisu imali mnogo prava da postavljaju bilo kakve zahteve, koji je stigao sa nemačke strane, bio je da ne bude ni jedan stražar, niti bilo ko zaposlen u tom logoru srpske nacionalnosti. Dakle, ovim logorom je upravljao Gestapo, odnosno nemačka specijalna policija. Jedini Srbi koji su prošli kroz ovaj logor su bili žrtve, odnosno zatvorenici. Apsolutno čitavim procesom su upravljali Nemci. Dakle, od vršenja egzekucija nad Jevrejima, koje su vršene u jednom kamionu smrti, koji se zvao „dušegupka“, a koji su vozili pripadnici SS trupa, do čak toga da su ukop nadgledali pripadnici nemačke policije, odnosno ordnungspolicaj.

Dakle, Srbi i Srbija apsolutno nikakve veze sa ovim logorom nemaju, to naši građani moraju da znaju, bez obzira na to što su on danas nalazi na teritoriji Beograda. Naprotiv, mi smo bili samo žrtve, isto kao i Jevreji, isto kao i Romi, ovog logora.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Amandman je na naslov Predloga zakona, pa bih ja hteo da kažem nekoliko reči, radi se o Predlogu zakona o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika.

U uvodnom izlaganju u načelnoj raspravi ovlašćeni predstavnik predlagača je rekao da ne postoji, što je tačno, idealan politički sistem, ali kada govorimo o izbornom zakonodavstvu, tome se sigurno najviše približava proporcionalni izborni sistem, i to onaj izborni sistem koji nema preveliki cenzus.

Šta znači preveliki cenzus? Evo, recimo, Turska ima cenzus od 10% i zbog toga je bila predmet kritika nekih ljudi iz Evrope, čak je i završila pred Evropskim sudom za ljudska prava, doduše, taj proces je dobila, ali to nije tema ove naše diskusije.

Cenzus ne treba da bude ni premali, jer kada je premali onda je politička scena previše fragmentirana, pa se onda javljaju raznorazni problemi, odnosno dolazi do određenih političkih konsekvenci, na primer, neke male partije ukoliko postanu tas na vagi mogu da dobiju praktično jedan vrlo veliki ucenjivački potencijal. Zbog toga treba pronaći nekakvo izbalansirano rešenje i ja mislim da mi upravo o tome danas razgovaramo.

Kada se određuje broj poslanika koji će dobiti neka poslanička lista, mi koristimo tzv. Dontovu formulu, koja da tako kažem, pod znacima navoda, favorizuje najjaču političku stranku, a to je u ovom slučaju SNS. Kako ona favorizuje najjaču stranku? Pa tako što se najveći broj tzv. rasutih glasova upravo prelije najjačoj političkoj stranci, pa će ona proporcionalno dobiti više mandata nego što je osvojila glasova na izborima. To nije nešto što je neuobičajeno u modernoj evropskoj demokratskoj praksi. U velikom broju zemalja čak i u ovom veku se dešavalo da stranke na izborima dobiju i ispodpolovičnu većinu, a da nakon izbora, zahvaljujući Dontovoj formuli, dobiju praktično veći broj mandata, odnosno dobiju nadpolovičnu većinu, odnosno više od 50% i da na taj način u suštini dobiju apsolutnu vlast.

Dakle, kada bismo smanjili sada cenzus ne kažem da bismo tu anomaliju u potpunosti uklonili, ali bismo je sasvim sigurno značajno umanjili. Dakle, iz ovoga što sada menjamo jasno je da je najveći gubitnik SNS, a da je najveći dobitnik demokratija, odnosno građani koji će na ovaj način dobiti mogućnost da budu bolje reprezentovani, odnosno da budu reprezentovani u skladu sa svojim preferencijama.

Što se tiče kritike na račun smanjenja cenzusa sa 5% na 3%, hteo bih da ukažem na nekoliko nedoslednosti kada je reč o ovim kritikama. Prvo, kritike mogu biti opravdane za promenu izbornog zakonodavstva, odnosno naročito izbornog zakona neposredno pred izbore ili relativno brzo, da kažem, u relativno kratkom roku pre nego što su izbori, ukoliko su te izborne promene značajne.

Recimo da mi sada menjamo izborni sistem i da pravimo većinski izborni sistem u kome bi vrlo verovatno SNS osvojila preko 200 poslaničkih mesta ili da menjamo sistem tako što povećavamo broj izbornih jedinicama, ali da ih krojimo tako da vladajuća većina sadašnja osvoji više poslaničkih mesta, onda bi te kritike sasvim sigurno bile na mestu. Međutim, u ovom slučaju, onaj koji je predlagač ovog zakona će sasvim sigurno osvojiti manje mesta nego da nije predlagao ovaj zakon, prema tome, rekao bih da ta kritika nije baš na mestu.

Druga stvar o kojoj se govori jeste pojam izborne godine. Izborna godina nije 2020. godina, jer da jeste, onda kada bismo, na primer, raspisali izbore za 1. januar 2020. godine, mogli bismo da menjamo izborne uslove do poslednjeg trenutka i da niko ne može da na spočita da menjamo zakone u izbornoj godini. Izborna godina je period od godinu dana pre izbora, dakle, ona teče od aprila prošle godine. A mi smo, kao što se sećate, menjali zakone u izbornoj godini, i to pre nešto više od mesec dana, i to smo menjali zakone uglavnom na predlog opozicionih stranaka, dakle, išli smo u susret opozicionim strankama i na to je stizala iz Evropske unije, odnosno od predstavnika Evropske unije, uglavnom pozitivna kritika, odnosno dobili smo pozitivnu ocenu tih izmena. Ne vidim zašto bi sada bile kritikovane ove izmene kada, kao što sam već zaključio, te izmene najmanje idu u prilog vladajućoj većini, a posebno ne idu u prilog predlagaču ovog zakona.

Inače, da ne bi bilo nekih nejasnoća i mislim da to građani treba da znaju, izborni cenzus od 3% nije nešto što smo mi izmislili, dakle, mi ne izmišljamo nikakvu toplu vodu, izborni cenzus od 3% postoji u velikom broju zemalja. Ja ću vam navesti samo neke od evropskih zemalja, recimo, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Grčka, Italija, Gruzija, Španija.

Na kraju da zaključim sa jednom preporukom koja se nalazi u Rezoluciji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 1547 iz 2007. godine, dakle, Parlamentarna skupština Saveta Evrope. O tome treba da razmišljaju, naročito ljudi iz EU kada kritikuju ove izmene koja kaže doslovce – „Cenzus za parlamentarne izbore ne treba da bude veći od 3%“. Zahvaljujem.

Moja vrlo uvažena koleginica, koja me je, doduše, počastila i podučila matematiku, mene, matematičara, ali to je u redu, samo bih hteo da pojasnim ono što sam rekao.

Dakle, ona je rekla da se oni glasovi stranaka koji ostanu ispod cenzusa ne računaju. A šta se dešava s tim glasova? Ti glasovi se, pod znacima navoda, kao što sam i rekao, prelivaju onim strankama koje su prešle cenzus, i to na osnovu rezultata koje su napravili. Matematički - onaj koji je osvojio najviše glasova, njemu će se preliti najviše onih glasova koji su ostali ispod cenzusa. Dakle, on će dobiti najviše dodatnih glasova, tj. dobiće najviše mandata jer je imao najbolji rezultat. I drugi će dobiti više mandata, najverovatnije, u zavisnosti od toga kako će formula u konkretnom slučaju biti primenjena, ali će dobiti manje mandata, jer su dobili manje glasova. I ne znam šta tu nije jasno?

Molio bih samo, kada se govori o matematici, da ne budem ispravljan, naročito ne za one stvari koje sigurno znam prilično dobro. I molim bez dobacivanja.

Zahvaljujem.

Hteo bih da se nadovežem na ovu diskusiju kolega. Krenuću od jednog pitanja koje sam dobio na jednoj od društvenih mreža, a vezano za moju diskusiju kada sam kao ovlašćeni predstavnik govorio o ovom zakonu. Pitanje je bilo – zašto kada Vlada i država tako dobro finansijski stoje, odnosno kad su nam tako dobre finansije, kako kaže taj gospodin, zašto se, kaže, zadužujemo?

Pa, ne treba mešati te dve stvari. To što stojimo dobro finansijski je jedna stvar. To ne znači da imamo dovoljno sredstava da finansiramo u jednom trenutku sve projekte koje u tom trenutku izvodimo. A mi smo, podsetiću vas, u poslednjih nekoliko godina započeli veliki broj projekata, a najavili smo našim programom do 2025. godine ogromna ulaganja, naročito u infrastrukturu. Takve projekte je nemoguće finansirati, ne znam koliki suficit u budžetu bi trebalo da imamo da bismo takve projekte finansirali iz budžeta.

Druga stvar, kamatne stope po kojima se mi zadužujemo, naročito kada govorimo o setu ovih zakona koji je trenutno na dnevnom redu, su toliko male da nam neko praktično plaća da uzmemo kredit. Ne bukvalno, naravno, mi ćemo taj kredit morati da otplatimo, ali kamatna stopa je niža od inflacije. Dakle, kamatne stope na ove kredite koje uzimamo su niže, oni su u evrima, a kamatne stope su niže od inflacije u evro zoni. Dakle, praktično, kamatna stopa je negativna. Dakle, uzimamo izuzetno povoljne kredite.

Što se tiče nedoumica u vezi sa našim stepenom zaduženosti, evo, i koleginica Žarić Kovačević je rekla, u poslednjih pet godina mi smo smanjili našu zaduženost za preko 20% BDP. Naša zaduženost, rekla je premijerka pre nekoliko dana, je pala ispod 50%, što će reći, ukoliko nastavimo ovim tempom, mi do kraja godine možemo da smanjimo zaduženost na nivo od 45%, što je, podsetiću vas, propisano Zakonom o budžetskom sistemu, koji je donet davno i prekršen davno, tad kada je donet, jer je u tom periodu krenula da raste dramatično naša zaduženost u odnosu na BDP.

Jeste naša zaduženost, da kažemo, u apsolutnom iznosu 24 milijarde otprilike ili 23,9 milijarde, čini mi se, tačno. Ali, mnogo je važniji parametar kolika je zaduženost u odnosu na BDP, jer vi taj novac vraćate iz tog BDP. Tako da, taj parametar je evidentno i jasno kao dan vrlo važan.

Što se tiče strukture našeg duga, evo, koliko se sećam, pre dva dana je ministar Siniša Mali rekao – mi smo u poslednjih nekoliko godina upravo smanjili strukturu, popravili strukturu našeg duga, odnosno smanjili učešće dolarskog duga u ukupnom dugu. Zašto? Zato što se pokazalo da dolar u poslednjih nekoliko godina raste u odnosu na evro, te nam ti dolarski krediti, naravno, u ovom trenutku mnogo manje odgovaraju u smislu da kamata na njih je veća zato što kad on raste u odnosu na evro, a naša valuta je realno vezana za evro, između ostalog, i zbog našeg procesa pristupanja EU, a i drugim delom zato što smo mi i dalje evroizovani, dakle, nama odgovara da se zadužujemo više u evrima, mi smo smanjili, poboljšali strukturu u smislu smanjenja učešća dolarskih dugova u ukupnim dugovima.

Dakle, ja mislim da zaista nema razloga ni za kakvu bojazan kada je u pitanju naše zaduživanje, naročito kada je u pitanju procenat učešća našeg duga u BDP, a otvaranjem mogućnosti stranim investitorima i fondovima da se pojave na našem tržištu i da kupuju naše državne obveznice, pa to će samo da smanji kamatne stope po kojima ćemo se zaduživati.

Podsetiću vas da smo se u nekim drugim vremenima zaduživali po mnogo višim kamatnim stopama. Dakle, mi danas možemo da se zadužimo na našem domaćem tržištu obveznica po nižim stopama, da vratimo te skupe kredite i da time još smanjimo učešće našeg duga u BDP.

Dakle, sve što radimo vidim kao apsolutno pozitivno u ovom smislu i ne vidim razloga ni za kakvu bojazan kada je u pitanju naša zaduženost. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, odnosno saradnicama, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije, podržaće sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.

Moj kolega Bačevac će govoriti o zakonu koji se tiče Sporazuma o zajmu za izgradnju puta odnosno za rekonstrukciju puta Novi Pazar-Tutin, a ja ću se osvrnuti na sve ostale zakone pošto ih ima dosta, gledaću da budem koncizan da bih stigao da o svakom zakonu kažem po nešto.

Prvo bih želeo da se sa nekoliko reči osvrnem na izmene i dopune Zakona o tržištu kapitala, kako je rekao jedan kolega, radi se o ne velikim izmenama, ali bih rekao da je značaj tih izmena obrnuto proporcionalan broju izmenama, odnosno, radi se o jednom, čini mi se, prilično značajnom zakonu, odnosno prilično značajnim izmenama i dopunama zakona.

Ovaj zakon je direktna posledica odnosno njegove izmene i dopune, a koje su direktna posledica izmena i dopuna Zakona o javnom dugu koji smo usvojili krajem decembra prošle godine, a koji predviđa mogućnost da se strani investitori bave onim što do sada nije bilo moguće, a to je kliringom i saldiranjem finansijskih instrumenata čiji je izdavalac Republika Srbija. To je do sada bilo u isključivoj nadležnost Centralnog registra, a sada otvaramo praktično jednu novu mogućnost. Da kažemo on je na izvestan način indirektna posledica, indirektna posledica naše želje da razvijamo naše tržište kapitala, odnosno da razvijamo naše finansijsko tržište u celini, i svakako da se zadužujemo što je to moguće jeftinije, odnosno da na taj način smanjujemo učešće javnog duga u BDP u budućnosti.

Dakle, mi stvaramo jedan novi pravni okvir, čime pravimo uslove na srpskom tržištu kapitala koji će stranim investitorima i fondovima omogućiti da na jednostavan, brz i efikasan način ulažu svoja sredstva u domaće hartije od vrednosti.

Time će domaće hartije od vrednosti postati i atraktivnije i dostupnije, a povećaće će se, kako je već rekao ministar, baza, struktura ali i diversifikacija stranih investitora koji ulažu u naše hartije od vrednosti, što će svakako rezultirati, odnosno rezultovati smanjenjem kamatne stope u nekoj budućnosti a to, naravno, treba da ima za konačni rezultat smanjenje javnog duga odnosno smanjenje njegovog učešća u BDP.

Podsetiću vas, mi smo se u nekim ranijim vremenima zaduživali po daleko lošijim kamatnim stopama i kada te kamatne stope zamenimo nižim kamatnim stopama, naravno, učešće javnog duga u BDP će se u budućnosti smanjiti, odnosno konvergiraće vrednostima koje su predviđene Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije, a to je vrednost od 45% BDP.

Koliko je važna, odnosno kolika je važnost i pravovremenost, a ovo drugo je naročito bitno, ovih izmena i dopuna zakona, najbolje svedoči podatak koji je izneo i ministar u svom uvodnom izlaganju, a to je da jedna od najvećih i najrenomiranijih finansijskih institucija na svetu, Džej Pi Morgan je odlučio da do kraja narednog kvartala, odnosno najkasnije do polovine godine izlista naše državne obveznice, odnosno da iz uvrsti u svoj renomirani listing obveznica, što će svakako povećati pouzdanost naših državnih obveznica, na šta će svakako obratiti pažnju strani investitori i to u zbiru sa ovim izmenama i dopunama zakona će siguran sam, povećati,

da tako kažem, pojačati tržišnu utakmicu na našem tržištu kapitala, što mora da rezultuje smanjenjem kamatnih stopa, odnosno jeftinijim zaduživanjem za Republiku Srbiju.

Naredni zakon o kome bih hteo da kažem nekoliko reči jeste Zakon o sporazumu o zajmu, projekat za konkurentnu poljoprivredu. Radi se o zajmu vrednom 50 miliona dolara, odnosno oni u trenutku kada je potpisan konvertovan u evre, pa se radi o zajmu, kako je rekao ministar, 45,8 miliona evra. Ovaj zajam je prevashodno namenjen malim i srednjim poljoprivrednim proizvođačima koji nisu obuhvaćeni IPARD merama. Zašto do ovoga dolazi? Zato što IPARD program, bez obzira na svoje brojne benefite, odnosno prvo, velika sredstva koja stavlja na raspolaganje našim poljoprivrednicima i pod veoma povoljnim uslovima, on, sa druge strane, ima za neke naše, a naročito za male i srednje poljoprivredne preduzetnike vrlo komplikovane uslove za aplikaciju za ova sredstva.

Iz tog razloga država je odlučila da povuče jedan kredit kroz koji će, praktično, omogućiti malim i srednjim poljoprivrednim prehrambenim proizvođačima da na jednostavniji način dođu do ovih sredstava, ali da se istovremeno i kroz ova sredstva, osim što će ih investirati za bitne investicije obuče, da tako kažem, da u budućnosti mogu da koriste sredstva iz IPARD programa.

Dakle, primarni cilj ovog zajma, odnosno, sredstava koja su opredeljena ovom zajmu jeste povećanje proizvodnih i preduzetničkih kapaciteta malih i srednjih poljoprivrednih proizvođača, povećanje njihove produktivnosti i jačanje tržišnih veza koje će oni kroz ta sredstva ostvariti.

Ostvarenje najvažnijeg cilja planira se kroz dva mehanizma. Jedan je pružanje tehničke podrške neophodne za pisanje biznis planova i za donošenje investicionih odluka, a drugi deo su praktično sredstva, odnosno bespovratna sredstva ili takozvani grantovi, koji su opredeljeni za korisnike, odnosno za krajnje korisnike, kroz koje će oni finansirati svoje investicije u kapital, u radni kapital, u tehničku podršku koja im je potrebna, ali isto tako i u obuku za sticanje potrebnih znanja. Jedno od potrebnih znanja jeste da u budućnosti budu osposobljeni za apliciranje za sredstva iz takozvanih IPARD programa.

Drugi deo zajma unapred je namenjen za unapređenje digitalnih kapaciteta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, za podršku savremenoj poljoprivredi. Radi se o sredstvima koja će se koristiti za nabavku hardvera i softvera, za jačanje ljudskih resursa i, naravno, za tehničku podršku za izgradnju jednog informacionog sistema, koji će biti u stanju da prikuplja i analizira podatke koji su od značaja za poljoprivredu i nakon toga da te rezultate, koje dobije kroz tu analizu, prezentuje zainteresovanoj javnosti. Zainteresovane javnosti su tu na prvom mestu, naravno, poljoprivredni proizvođači, kako mali i srednji, o kojima govorimo u ovom zakonu, tako naravno i svi ostali poljoprivredni proizvođači i, naravno, resorno ministarstvo.

Na kraju da kažem da se radi o jednom izuzetno povoljnom kreditu, pošto je, kao što je već rekao jedan kolega, cena kredita, odnosno kamatna stopa je jednaka šestomesečni Euribor plus 0,5%, pošto je šestomesečni Euribor u ovom trenutku minus 0,32%, to znači da je kamatna stopa praktično 0,18%. Radi se o kreditu sa periodom otplate od 12 godina i periodom počeka od tri godine.

Naredni zakon jeste ponovo jedan sporazum o zajmu, ovog puta za unapređenje zemljišne administracije. Zajam od 25 miliona dolara, ponovo konvertovan u evre u trenutku potpisivanja ugovora. I ovde imamo tri neka, da tako kažem, osnovna cilja koja se žele postići kroz aplikaciju sredstava koja ćemo dobiti u ovom zajmu.

Na prvom mestu je unapređenje okvira za procenu vrednosti nepokretnosti i sistema za naplatu godišnjeg poreza na imovinu, jer ovde je primećeno da postoje izvesne nedoslednosti, odnosno nekonzistentnosti i to je potrebno otkloniti, odnosno napraviti jedan, da tako kažem, unificiran sistem na nivou čitave Republike Srbije.

Druga stvar jeste jačanje e-uprave u domenu pristupa informacijama o nepokretnostima i ovo je verovatno najvažniji deo ovog projekta i zato je za njega lociran i najveći deo finansijskih sredstava predviđenih u ovom zajmu.

Ova sredstava podrazumevaju, na prvom mestu, uspostavljanje integrisanog informacionog sistema za katastar nepokretnosti na čitavoj teritoriji Republike Srbije, dakle, pokriva se čitava teritorija Republike Srbije i taj informacioni sistem će biti istovremeno i interoperabilan sa svim ostalim državnim registrima u Republici Srbiji.

Druga stvar, vrlo važna, jeste implementacija nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka, implementacija strategije upravljanja digitalnim i analognim centralnim arhivom i, na kraju, implementacija sistema za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, po sistemu sve na jednom mestu. Dakle, dalje unapređujemo sistem izdavanja elektronskih dozvola, građevinskih dozvola, bez obzira na to što smo u ovom trenutku, u tom domenu se nalazimo na devetom mestu u svetu, po onoj čuvenoj Duing biznis listi Svetske banke.

Na kraju, jedan deo sredstava, da kažem, u ovom drugom delu ovog kredita je opredeljen za izgradnju objekta centralnog arhiva, da tako kažem, analognog, pod znacima navoda, odnosno onog papirnog arhiva koji nam je, takođe, potreban.

Treći deo, odnosno treća komponenta ovog kredita jeste unapređenje nivoa kvaliteta Republičkog geodetskog zavoda kroz jačanje njegovih kapaciteta, kroz završetak programa izrade digitalnog katastarskog plana i unapređenje nacionalne referentne infrastrukture.

Kada završimo ovaj proces na kome radimo, očigledno vrlo ozbiljno, kompletne digitalizacije u oblasti zemljišne administracije, onda očekivani efekti su da se značajno poveća efikasnost, transparentnost, pouzdanost i dostupnost sistema za upravljanje nepokretnostima u Republici Srbiji, odnosno da se značajno ojača tržite nepokretnosti u Republici Srbiji.

To jeste nešto što je vrlo važno. Prvo, mislim da je jasno da je to važno, šta god da o tome govorimo, ali kada uzmemo u obzir činjenicu, juče je o tome govorila ministarka, da je u poslednjih pet godina broj gradilišta u Srbiji povećan za 300%, onda je jasno koliko je rastuća potreba za jednim vrlo modernim sistemom koji će uređivati nepokretnosti u Srbiji i koji će, naravno, pružati sve potrebne informacije svim učesnicima na tržištu nepokretnosti.

Ovde se ponovo radi o izuzetno povoljnom kreditu, pod potpuno istim uslovima kao i prethodni kredit. Dakle, kamatna stopa od 0,18%, rok dospeća kredita 12 godina, a period počeka tri godine.

Naredni zakon, ponovo jedan sporazum o zajmu, ovog puta zajam za nabavku voznih sredstava za preduzeće "Srbija voz". Ovde se radi o jednom prilično velikom, da kažem, kreditu, u smislu količine sredstava koja se povlače, 100 miliona evra, za nabavku 18 elektromotornih garnitura za regionalni saobraćaj.

Kada uzmemo u obzir da preduzeće "Srbija voz" već ima jedan kredit koji je aktivan, da tako kažem, koji je namenjen za praktično osavremenjivanje pet elektromotornih garnitura koje trenutno nisu u saobraćaju, a biće vraćene u saobraćaj, dakle, mi dramatično modernizujemo naše preduzeće "Srbija voz", odnosno našeg glavnog prevozioca putnika u Republici Srbiji.

Kada uzmemo u obzir jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da imamo vrlo iskazano opredeljenje u poslednjih nekoliko godina, gotovo deceniju, da unapređujemo našu železničku infrastrukturu, podsetiću vas, juče je ministarka o tome govorila, mi smo poslednjih godina rekonstruisali negde oko 300 kilometara pruga. Mi gradimo brzu prugu Beograd-Budimpešta. Ove godine treba da se otvori deonica Beograd-Stara Pazova, dogodine do Novog Sada. Hoćemo da čitav Koridor 10 bude brza pruga, što je za nas izuzetno značajno, jer postajemo verovatno jedna od najvažnijih železničkih čvorišta u ovom delu Evrope.

Kada sve to uzmemo u obzir, onda se nameće obaveza da izvršimo obnovu, da tako kažem, pod znacima navoda, voznog parka "Srbija voza", jer on u ovom trenutku praktično raspolaže sa zastarelim voznim sredstvima, čija je cena održavanja i upotrebe izuzetno visoka, čija je pouzdanost i raspoloživost izuzetno niska, jer se vrlo često kvare, što će reći, jedini mogući odgovor na to jeste nabavka potpuno novih elektromotornih garnitura.

Bez obzira na to što su jugoslovenske železnice, ili već kako su se u tom trenutku zvale, u jednom trenutku transformisane u tri potpuno nezavisna pravna lice, ta tri preduzeća i dan danas, odnosno njihovo poslovanje je međusobno povezano i međusobno uslovljeno i da se metaforički izrazim, možemo da ih posmatramo kao jedan sistem spojenih sudova. Tako da, vi ako investirate u jedno od tih preduzeća, a ne investirate u drugo, ne samo da nećete imati nikakve koristi, nego ćete imati negativne efekte, odnosno imaćete, kako to naš narod kaže u žargonu bačene pare. Jer, ako vi imate osavremenjenu železničku infrastrukturu, a imate potpuno zastarela prevozna sredstva, onda je ta železnička infrastruktura, njen značaj nije apsolutno nikakav, jer nemate sredstva kojima ćete prevoziti putnike na odgovarajući način.

Dakle, ukoliko želimo, a sasvim sigurno želimo da učinimo železnički saobraćaj konkurentnim i ukoliko želimo da on donosi veće prihode i da rastereti druge vidove saobraćaja, tu na prvom mestu mislim na drumski saobraćaj, čiji su kapaciteti ograničeni, jer autoput ima ograničene kapacitete, a vi kad napravite dvokolosečnu brzu prugu, kapaciteti su maltene neograničeni. Da ne govorim o tome koliko je veći zagađivač, recimo, drumski saobraćaj od železničkog saobraćaja.

Jednostavno, moramo da investiramo u prevozna sredstva, odnosno u vozni park, da tako kažem, preduzeća "Srbija voz".

Ovde se ponovo radi o jednom izuzetno dobrom kreditu. Kamatna stopa je šestomesečni Euribor plus 1%. Dakle, tu se radi o 0,68% kamati. I ovde se, kao i kod onih prethodnih kredita, daje mogućnost da se u slučaju potrebe ili ako nam ne odgovara kamata, konvertuje kamata, odnosno ukoliko nam ta druga kamata više odgovara, možemo da konvertujemo kamatu u neku nižu koja nam više odgovara. Rok dospeća je 15 godina, a period počeka četiri godine.

Rekao bih najvažniji kredit, barem za nas koji smo roditelji, radi se o zakonu o potvrđivanju projektnog zajma za izgradnju Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2, koja se, doduše, neće nalaziti u Tiršovoj ulici, ali će se nalaziti relativno blizu, da kažem.

Univerzitetska dečija klinika u Beogradu osnovana je još 1924. godine, ne na ovom mestu gde se nalazi danas, nešto niže u ulici Kneza Miloša, u jednoj privatnoj kući, bila je to vrlo mala klinika. Godine 1940, kada je ova današnja zgrada završena, ona se preselila u novu zgradu. Bila je tada perjanica naše medicine. Već naredne godine, nažalost, u šestoaprilskom bombardovanju doživela je velika oštećenja, ali je već posle nekoliko dana nastavila sa radom i nakon, da tako kažem, oslobođenja, odnosno nakon 1945. godine, ona je nastavila da radi i doživela je nekoliko rekonstrukcija i proširenja.

Međutim, potrebe su bile mnogo već koje nije bilo moguće zadovoljiti ovim proširenjima i preuređivanjima i jednostavno u jednom trenutku se došlo do zaključka da se mora graditi nova klinika, da ne govorim o tome što je pominjao moj kolega Torbica, da je ova klinika svakog dana postojala sve neuslovnija, što zbog velikog broja pacijenata u sobama, što zbog operacionih sala koje su građene za neka druga vremena, a koje sada postaju premale, što zbog raznoraznih sistema koje je jednostavno vreme pregazilo.

Pred nama se danas nalazi sporazum, odnosno projekat koje smo čekali godinama, usudio bih se da kažem, decenijama, naročito naša deca i zbog naše dece možda bolje reći, mi kao roditelji, a rekao bih i lekari koji su davali svoj maksimum u uslovima koje su imali i sa uređajima koje su imali iz kojih su izvlačili, rekao bih i više od maksimuma.

Kao što je današnja klinika, koju još uvek koristimo, građena po ugledu na jednu parisku Dečiju bolnicu, bila je naravno tad, rekao sam, perjanica naše medicine, tako i buduća klinika koju ćemo graditi, koja će se delimično raditi po ugledu na jednu Dečiju kliniku u Helsinkiju, biti klinika koja će biti građena po najvišim svetskim standardima. Od toga što će imati samo jednokrevetne i dvokrevetne sobe za smeštaj naših mališana i eventualno njihovih roditelja, preko prostranih operacionih sala, kakve danas nisu, opremljene najsavremenijim medicinskim uređajima do toga da će se primenjivati najnovije metode, bilo dijagnostičke, bilo metode za monitoring, bilo terapijske metode lečenja.

Kao što je već rečeno, gradonačelnik Radojičić je najavio da će moći putem video linka da se uključuju i strani lekari i da učestvuju u operacijama, čak i da upravljaju daljinski nekim od medicinskim uređajima koje će se koristiti u toj budućoj klinici, i to jeste ono što je i najavljeno na sajtu banke za razvoj Saveta Evrope, da će ova klinika biti osposobljena čak i za robotsku hirurgiju.

Mnogobrojni su benefiti koje donosi ovaj projekat, od onih očiglednih, a to je povećanje komfora za naše mališane i njihove roditelje, preko veće efikasnosti u pružanju zdravstvenih usluga, do povećanja stope oporavka, lakše resocijalizacije malih pacijenata, ali i smanjenju troškova kroz smanjenje broja potrebe za lečenje naše dece u inostranstvu. Sve to naravno će biti rađeno u skladu sa najnovijim preporukama i najvišim standardima Svetske zdravstvene organizacije i Evropske unije.

Na kraju nekoliko reči, ukoliko stignem, o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine. Dakle, jedan veoma važan popis, jer ga radimo na potpuno nov i drugačiji način nego do sada. On je generalna proba za buduće popise koji će biti rađeni na bazi registara, što će nam omogućiti da imamo jednu potpuno drugačiju dinamiku izvođenja popisa, odnosno moći ćemo mnogo češće i mnogo jednostavnije da izvodimo popis.

Važan je, naravno, i sa stanovišta toga što će uporedivost podataka biti mnogo veća, jer za narednu godinu su planirani popisi u svim zemljama EU i svim zemljama potpisnicama EFTA sporazuma, gotovo čitava Evropa naredne godine radi popise, odnosno podaci će biti mnogo korisniji.

Ovo je prvi popis u dugogodišnjoj istoriji vršenja popisa u Srbiji još od 1834. godine i koji se ne radi na tradicionalan način, odnosno popunjavanjem papirnih upitnika, već se podaci unose u laptopove, što će biti, rekao bih, vrlo značajno jer ćemo na taj način, osim dobijanja daleko većeg kvaliteta pouzdanosti i tačnosti podataka, kroz neke nove inovativne procese popisa, imati mogućnost da podatke analiziramo na mnogo više načina, nego što je to bilo moguće u prošlosti.

Još sa jednom rečenicom da završim. Zahvaljujući fokusu koji država i Vlada stavljaju na digitalizaciju, mi praktično imamo danas veliki broj naprednih administrativnih baza podataka i te baze podataka će biti osnov za buduće popise zasnovane na bazi registara, jer ćemo mi u tim registrima imati u suštini precizne podatke u realnom vremenu.

Još jednom da kažem da će poslanička grupa SDPS podržati sve zakone na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče, cenjeni ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će, naravno, u danu za glasanje podržati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godine.

Pojedinci nam često spočitavaju kada govorimo o ekonomskim uspesima u poslednjih pet, šest godina od kada je premijer postao Aleksandar Vučić da iznosimo floskule. Ja bih danas želeo da govorim upravo o tim floskulama, da demistifikujem ovakve optužbe i da pokažem koliko su naši makroekonomski pokazatelji bolji danas nego što su bili pre samo pet godina.

Isto tako, hoću da pokažem i da smo lider u regionu i to ne samo u apsolutnim brojkama, već što je mnogo važnije i u relativnim brojkama.

Zašto naglašavam relativne brojke? Zato što bi verovatno dežurni kritičari odmah rekli – pa, naravno Srbija ima najbolje rezultate pošto je najveća zemlja u regionu. Ne, mi imamo najbolje rezultate zato što smo najviše radili na sebi i zato što smo imali hrabrosti da sprovedemo najteže, najbolnije i najnepopularnije mere.

Da krenemo redom. Od 2005. do 2012. godine, budžetski deficit je konstantno rastao. Tek od 2014. godine, primenom mera fiskalne konsolidacije ta putanja se preokreće i već nakon tri godine mi imamo suficit u budžete. Naredne godine ćemo imati mali deficit, ali će to i dalje biti najbolji rezultat u regionu, a rekao bih i šire.

Učešće spoljnog duga, odnosno javnog duga u BDP-u je konstantno rastao u periodu 2008. do 2012. godine, što nije ništa čudno, s obzirom na neodgovornu fiskalnu politiku koja je vođena u tom periodu.

Ja ću vam dati samo dva ilustrativna primera, a ima ih mnogo više, koja će pokazati zbog čega nam je učešće javnog duga u BDP-u tako brzo rasla u tom periodu i zašto je nastavila da raste po inerciji i u narednim godinama. Deficit tekućih transakcija ili deficit tekućeg računa u 2007. godini, bio je 17,3 %, a u 2008. godini je bio 20% BDP-a. U poslednjih nekoliko godina, ovaj deficit se kreće u rasponu od 3% do 5%, a naredne godine, odnosno ove godine se očekuje da on bude nešto malo veći, ali i dalje manji od 6%. Već nam stižu kritike kako je opasno što taj deficit raste.

Zamislite kakvu opasnost predstavlja deficit tekućeg računa od 20% BDP-a, što je jedna petina svega onoga što država Srbija proizvede u jednoj godini, odnosno svega onoga što je država Srbija proizvela u toj godini.

Plate su u 2007. godini realno rasle 19,5 %, a u 2008. godinu su penzije rasle 14,2%, ponovo realno, U nominalnim iznosima taj rast plata i penzija je bio 26% i za jedne i za druge. Dakle, rast plata 26% u 2007. godini, rast penzija nominalno 26% u 2008. godini.

Mi ove godine povećavamo plate u proseku za manje od 10% nominalno i Fiskalni savet nas kritikuje da time ugrožavamo makroekonomsku stabilnost. Zamislite kako smo ugrozili finansijsku stabilnost Srbije kada smo povećavali plate i penzije za 26%, a pri tom, da za to nismo imali nikakvo realno utemeljenje, odnosno utemeljenje u javnim prihodima, za razliku od sadašnjeg povećanja, to se vidi iz našeg fiskalnog rezultata i te kako ima utemeljenje u javnim prihodima.

Ova putanja rasta učešća javnog duga u BDP-u je promenjena tek negde od 2015. godine, jer kada je u pitanju javni dug te mere, odnosno njihovo dejstvo je malo odloženo, ali se nakon toga konstantno smanjivala. I danas imamo situaciju da nam učešće javnog duga u BDP-u konvergira ka vrednostima koje su propisane Zakonom o budžetskom sistemu. U ovom trenutku jedino BiH ima manje učešće javnog duga u BDP-u.

Kada govorimo o stopi nezaposlenosti, ona je od 2008-2012. godine konstantno rasla, a istovremeno, naravno, stopa zaposlenosti je opadala. Već 2013. godine ta putanja je preokrenuta, stopa nezaposlenosti opada i danas možemo da kažemo da se stopa nezaposlenosti nalazi na istorijskom minimumu, odnosno prema poslednjim raspoloživim podacima ona iznosi 10,3%, a najverovatnije će pasti u trećem kvartalu i ispod 10%. Ne treba da kažem da Srbija ima najnižu stopu nezaposlenosti u regionu zapadnog Balkana.

Istovremeno, stopa zaposlenosti nam je kontinuirano rasla, o čemu svedoči podatak da u poslednjih pet godina imamo 250 hiljada novozaposlenih, ili ako hoćete, formalno novozaposlenih, jer, naravno, jedan deo tih jeste oni koji su prešli iz sive zone u belu zonu. Ali, ja mislim da je i to, i te kako, rezultat za respekt. Jer, zašto neki drugi nisu uradili reformu svih inspekcija i pojačali rad inspekcijskih organa, pa imali veći priliv u budžet po tom osnovu?

Ne radi se ovde, kada govorimo o stopi nezaposlenosti, ni o kakvim promenama metodologije u računanju stope nezaposlenosti, niti se radi o smanjenju stope nezaposlenosti na osnovu iseljavanja iz Srbije. Naravno da iseljavanje iz Srbije delimično tome doprinosi, ali u manjoj meri. I o tome svedoči podatak, i to Svetske banke, dakle, ne naš podatak. Svetska banka kaže da iseljavanje iz Srbije u poslednjih nekoliko godina se smanjuje i takođe kaže da se očekuje da će taj trend nastaviti da opada, dakle, da će nastaviti da se smanjuje broj ljudi koji se iseljavaju iz Srbije.

Kada govorimo o zaposlenosti, ako neko ne veruje u podatke Republičkog zavoda za statistiku i za njihov način merenja zaposlenosti, ja mislim da ne postoji bolji način da se proveri da li zaposlenost raste nego da pogledate u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja. Tu najbolje vidite na osnovu uplaćenih doprinosa da li zaposlenost raste, a ona i te kako raste.

Strane direktne investicije ove godine očekuju se da dostignu nivo od 3,7 i 3,8 milijarde evra, što je najbolje zabeleženi rezultat u regionu. Nalazimo se samo na korak od tzv. investicionog rejtinga. Šta to znači za nas? Taj dobar kreditni rejting koji imamo se preslikao na našu emisiju državnih evro-obveznica koja je bila sa prinosom od 1,5%. Primera radi, u poslednjih godinu dana, još tri zemlje iz regiona su emitovale evro-obveznice - Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora. Njihove stope prinosa su bile između 3% i 3,5%. Dakle, ima li boljeg pokazatelja od toga da se ove tri zemlje zadužuju po više od dva puta većim stopama nego mi? Pokazatelji kako investitori gledaju na nas.

Kada je reč o pokrivenosti uvoza izvozom, on do 2012. godine nikad nije stigao ni do 60%, a 2004. godine je bio samo 32,8%. Nakon promene vlasti, već 2013. godine, zahvaljujući snažnom rastu izvoza za 25,8%, ta pokrivenost uvoza izvozom je prešla 70% i nastavila je da raste i u narednom periodu. U ovom trenutku je naša pokrivenost uvoza izvozom otprilike oko 75%. Podatke uporedive sa našim u regionu ima samo Makedonija. Recimo, Hrvatska je na 60%, a Crna Gora samo na 15% kada je reč o pokrivenosti uvoza izvozom.

Na "Duing biznis listi" Svetske banke smo napredovali ove godine, kao i prethodnih godina, i nalazimo se sada na 44. mestu. Nije bitno samo na kom se mestu nalazimo, bitno je i ko je iza nas. A iza nas su takve velesile kada je u pitanju bruto domaći proizvod ili bruto domaći proizvod po glavi stanovnika kakve su Belgija, Italija i Luksemburg, ali, isto tako i zemlje regiona, od Hrvatske, preko Mađarske, Rumunije, Bugarske, Grčke, Albanije, Crne Gore do Bosne i Hercegovine.

Na kraju, nešto što je vrlo važno za nas, socijaldemokrate, a to je da se u poslednjih pet godina, odnosno od 2014. godine naovamo konstantno, opet prema podacima Svetske banke, smanjuje stopa siromaštva.

Ovakav nivo makroekonomske stabilnosti i ovakvi rezultati koje smo postigli nam daju mogućnost da smanjimo restriktivnost fiskalne politike, odnosno da povećamo ekspanzivnost fiskalne politike u narednom periodu. I zahvaljujući tome, mi ćemo u budžetu za 2020. godinu, odnosno već smo to usvojili ali će to početi da se primenjuje od kraja ove godine, dakle, mi povećavamo penzije i plate u značajnom iznosu, bez obzira na kritike Fiskalnog saveta, a rekao bih da je to povećanje potpuno opravdano i povećavamo minimalnu cenu rada, čime radimo na daljem poboljšanju životnog standarda građana. Takođe, ulazimo u proces postepenog poreskog rasterećenja rada, što je veoma važno za naše poslodavce, ali pri tom vodimo računa o tome da ni na koji način ne ugrozimo rezultate koje smo postigli teškim merama fiskalne konsolidacije. Kad kažem "teške", mislim da su bile teške prevashodno za građane Republike Srbije.

Dakle, šaljemo dobar signal investitorima kroz ovo smanjenje da u narednom periodu mogu više da investiraju, mogu da povećavaju zaposlenost i, u krajnjem slučaju, mogu da povećavaju plate u privatnom sektoru.

I da zaključim. Nakon perioda od pet godina, teških za građane, na prvom mestu, mera fiskalne konsolidacije, ja mislim da možemo da kažemo da smo taj proces konačno zaokružili. U narednim godinama, naši budžeti mogu da budu razvojni, a ne kao do sada, manje ili više restriktivni.

Naravno da ćemo i nadalje, u saradnji sa MMF, a zarad očuvanja kredibiliteta naše makroekonomske politike i ugleda, odnosno naše međunarodne pozicije, nastaviti da vodimo odgovornu fiskalnu politiku, ne bismo li dalje poboljšavali naš kreditni rejting i ne bismo li i dalje napredovali na svim referentnim listama koje mere ekonomsku uspešnost zemalja, ali, isto tako, ne bismo li i dalje ostali lider u regionu kada je u pitanju stopa nezaposlenosti, privlačenje investicija, rast BDP i svi ostali pokazatelji o kojima sam govorio.

I da ponovim još jednom, naravno, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicama, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa SDPS podržaće sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu sednice.

Ja ću svoj fokus staviti na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2019. godinu, odnosno na rebalans budžeta.

Kada se govori o rebalansu budžeta, on se najčešće posmatra kroz prizmu nečeg negativnog jer je u prošlosti rebalans bio sinonim za loše projektovanje budžeta, odnosno za manje ostvarenje prihoda od onoga što je očekivano, odnosno projektovano u budžetu ili za prekomerno trošenje budžetskih sredstava, a najčešće za oba.

Ovog puta, kao što je to uobičajeno, ovo nije iznuđena mera, već je ovo mera koja je posledica povećanja prihoda koje želimo što pre da stavimo u produktivnu funkciju. Radi se o značajnim sredstvima.

Kao što ste rekli, ministre, na kraju avgusta meseca imali smo budžetski suficit otprilike 46,5 milijardi dinara, što je za 60 milijardi više od onoga što je projektovano. Ovakav suficit i suficit u poslednjim godinama je posledica vođenja odgovorne fiskalne politike u poslednjih sedam godina, a rekao bih najpre od 2014. godine na ovamo.

Da se podsetimo, mi smo 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao premijer, imali javni dug koji je bio preko 70% BDP. On je 2008. godine imao jednu konstantnu trajektoriju rasta. Od 2008. do 2012. godine je duplirana, a nakon 2012. godine je nastavila da raste po inerciji jer su se povećavala izdvajanja za kamate, s obzirom da su uzimani jako skupi krediti. Ta trajektorija je ozbiljnim fiskalnim merama, odnosno merama fiskalne konsolidacije zaustavljena, odnosno njena putanja je preokrenuta i mi danas imamo rezultat da nam je javni dug jednak 51,9% BDP, što je u okvirima mastrihta i ima dalju tendenciju smanjenja, odnosno kreće se, tj. konvergira prema onim vrednostima koje su propisane Zakonom o budžetskom sistemu.

Jedan od razloga zašto smo imali tako visok stepen odnosno procenat javnog duga u odnosu na BDP jesu i visoki budžetski deficiti koje smo beležili sve do 2012. godine, što je kulminiralo budžetskim deficitom od gotovo 7% u 2012. godini. Mi smo to sada preokrenuli, poslednjih nekoliko godina imamo suficit u budžetu. Imali bismo ga naravno i ove godine da nismo odlučili da taj višak sredstava iskoristimo na neki najproduktivniji mogući način.

Nezaposlenost, kao što ste rekli, 2012. i 2013. godine bila je 25,9%, a mi smo to promenili zahvaljujući merama zapošljavanja, zahvaljujući snažnom investiranju, koje je posledica podsticaja i zahvaljujući smanjenju sive zone i mi danas u drugom kvartalu 2019. godine imamo stopu nezaposlenosti od 10,3%.

Vi ste najavili da će sledeće godine ta stopa pasti ispod 10%, a ja sam malo analizirao trendove u poslednjih pet godina koji kažu da je najniža stopa nezaposlenosti u trećem, odnosno u ovom kvartalu i usudiću se da budem veći optimista od vas i da očekujem da već u sledećem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku zabeležimo jednocifrenu stopu nezaposlenosti. Ja se ne sećam kada je to zabeleženo.

Inflacija u 2012. godini bila je 12,2%. Sada je prema podacima NBS međugodišnja stopa inflacije 1,3%. Imamo stabilan kurs dinara. Imamo rastuće devizne rezerve i da ne nabrajam dalje, a ima još što šta da se nabroji. Dakle radi se o vrlo respektabilnim rezultatima koji nam daju za pravo da razmišljamo o ozbiljnom relaksiranju fiskalne politike. Sada, neko bi mogao da postavi pitanje, doduše, čini mi se neopravdano, zašto je bilo važno ići na rebalans budžeta kada smo mogli da sačekamo mesec i po dana da stigne Predlog budžeta za 2020. godinu i da onda ta sredstva opredelimo u budžetu za 2020. godinu, ali zašto nije dobro da bude tako, mislim da će najjasnije odgovore i najpreciznije dati jedna mala analiza koja pokazuje na koji način trošimo sredstva koja smo u 2019. godini uštedeli.

Na prvom mestu ih trošimo na kapitalne investicije, što će svakako povećati rast BDP već u 2019. godini. Zatim ih trošimo na povećanje rashoda po osnovu otplate loših kredita, odnosno skupih kredita, što utiče na smanjenje javnog duga, ali utiče i na smanjenje izdvajanja za kamate u narednim godinama, čime u narednim godinama otvaramo prostor za produktivno iskorišćenje viška sredstava koje ćemo na taj način ostvariti. Imamo jednokratnu pomoć penzionerima, povećanje plata. To doprinosi rastu agregatne tražnje, odnosno ponovo rastu BDP u ovoj godini. Na kraju, rešavamo pitanje koje traje već godinama, a to je pitanje kredita u švajcarskim francima i alociramo dodatna sredstva za finansijsku podršku porodicama sa decom, što su mere koje mogu, kao i svaka druga mera da se ekonomski kvantifikuju, ali ja ih ne bih kvantifikovao ekonomski jer mislim da je suština ovih mera pokazivanje socijalne odgovornosti države, a mi kao socijaldemokrate takve mere podržavamo.

Dakle, mogli smo da sačekamo 2020. godinu, pa da ovaj višak sredstava tada iskoristimo, ali tada bismo izgubili najmanje dva i po meseca, jer ćemo ovo da usvojimo za nekih desetak dana, a budžet za 2020. godinu važi od 1. januara.

Da ne govorimo o tome da infrastrukturni projekti, ako bi za njih alocirali sredstva tek u sledećem budžetu, oni bi praktično … izgubili bismo šest meseci, jer mi možemo sada da ih nastavimo, a onako bismo morali da sačekamo da prođe zima jer se zimi ne radi, pa da tek počnemo od proleća. Dakle, gubitak vremena je veliki. Samim tim, opravdanost budžeta je više nego jasna.

Hteo bih da se osvrnem i sa nekoliko reči i mojih nekih razmišljanja vezano za određene kritike koje su se pojavile u javnosti, odnosno mišljenja pojedinih ekonomista koji smatraju da je mera jednokratne pomoći penzionerima neopravdana i da su povećanje plata i penzija prevelika. Naravno, ja se ne slažem sa ovim iz mnogo razloga. Prvo bih hteo da naglasim da je pozicija kritičara u odnosu na poziciju donosioca odluka dramatično različita. Daleko je „komfornije“ u svojoj kancelariji vršiti neka makroekonomska razmatranja mera koje neko predlaže, praviti nekakve ekonomske modele koji mogu a ne moraju da budu stoprocentno tačni, a potpuno je drugačija pozicija nekoga ko ima odgovornost.

Podsetimo se da je 2014. godine, odnosno pred izbore 2014. godine tadašnji kandidat za premijera tražio podršku od građana za mere fiskalne konsolidacije koje će pogoditi te građane. Tu podršku je dobio i te mere je sproveo. Dakle, odgovornost sadašnjeg predsednika, a tadašnjeg premijera Vučića, odgovornost Vlade sadašnje i odgovornost nas narodnih poslanika je velika, jer najveći teret fiskalne konsolidacije su podneli upravo građani. Ti građani imaju nekakva očekivanja. Oni očekuju neko svetlo na kraju tunela koje smo mi obećali. Oni očekuju boljitak za sebe i to našu poziciju daleko složenijom od pozicije za koju mogu da kažem da je udobna u kojoj ti kritikuješ iz drugog plana.

Nije lako pogledati u oči ljudima kojima si nešto obećao i reći – znate, ono što smo vam rekli da će životni standard porasti, to je bila bajka, mi smo se malo šalili, nemojte da nam zamerite. Dakle, ovde se ne radi samo o preuzetoj obavezi, radi se i o preuzetoj moralnoj obavezi da se odužimo građanima koji su bili trpeljivi i strpljivi svih ovih godina.

Ako govorimo o ekonomskom aspektu ovih mera, ja ne mogu da se složim ni da postoji ekonomsko utemeljenje za ove mere, jer oni koji nas kritikuju za ove mere najčešće nas kritikuju i da imamo nedovoljan rast BDP, odnosno da postoji prostor za veći rast BDP. Evo, kako da mi ostvarimo veći rast BDP u zadatim objektivnim globalnim uslovima, da se razumemo, i kakve to veze ima sa povećanjem plata, a ima?

Da bismo odgovorili na to pitanje, pogledajmo koji su to generatori rasta bruto domaćeg proizvoda - investicije, državna, odnosno javna potrošnja, neto izvoz i privatna, odnosno lična potrošnja.

Investicije u 2019. godini su ostvarene u prvih osam meseci u vrednosti od 2,4 milijarde evra. Dakle, za 43% više nego u prvih osam meseci 2018. godine, što predstavlja izvanredan rezultat, naročito s obzirom na to kad uzmemo u razmatranje činjenicu da je najveći izvor naših stranih direktnih investicija EU, koja se nalazi na pragu recesije. I budimo sigurni da investitori iz EU barem dva puta razmisle u takvim uslovima da li će da investiraju, a posebno da li će da investiraju u zemlju koja nije članica EU.

Ovako snažan rast investicija ima mnogobrojne pozitivne efekte, od porasta zapošljavanja, odnosno smanjenja stope nezaposlenosti, do porasta potrošnje, do porasta izvoza, jer se ovde najčešće radi o izvozno orijentisanim kompanijama. Dakle, snažan rast investicija znači ubrzani rast BDP.

Mi u ovom rebalansu budžeta predlažemo 20 milijardi dinara više za kapitalne investicije države. Ministar je najavio da će u narednoj godini nivo kapitalnih investicija države dostići 4,4%. Dakle, time, povećanjem nivoa kapitalnih investicija, odnosno njihovog učešća u BDP, mi ubrzavamo rast BDP, kako u ovoj godini, tako i u narednim godinama.

Kada je reč o neto izvozu, tu ove godine beležimo nešto lošiji rezultat, odnosno imamo rast negativnog salda, kada je u pitanju spoljno-trgovinski bilans i bilans tekućeg računa, koji su doduše u potpunosti pokriveni stranim direktnim investicijama. To je posledica, s jedne strane, snažnijeg uvoza repromaterijala, investicionih dobara, što će, očekuje se i verujem da će tako i biti, rezultovati budućim rastom izvoza, čime ćemo kompenzovati taj rast uvoza, a s druge strane mnogobrojnim međunarodnim faktorima na koje mi ne možemo ni na koji način da utičemo. Na primer, smanjenje rasta, odnosno usporavanje rasta u evro-zoni. I to što je po nas još gore, vođeno smanjenjem privatne potrošnje. Dakle, ono što nas zanima. Privatna potrošnja pada u EU. I što je još gore od svega toga, najveći pad BDP, vođen smanjenjem lične potrošnje, imaju naša dva glavna spoljno-trgovinska partnera u EU, a to su Nemačka i Italija.

Kada uzmemo u obzir činjenicu da je dve trećine naše spoljno-trgovinske razmene sa EU, jasno je da ovi uslovi, vrlo nepovoljni uslovi, na koje mi nemamo uticaja, su se negativno odrazili na naš izvoz, odnosno usporili su njegov rast.

Nadalje, imali smo jedan šok na koji nismo mogli da utičemo, a to je jedna potpuno iracionalna odluka privremenih vlasti u Prištini da uvedu takse koje su praktično isto što i zabrana izvoza naših proizvoda na tržište Kosova i Metohije, suprotno svim mogućim međunarodnim sporazumima, što se, naravno, negativno odrazilo na naš izvoz, jer je on drastično smanjen zbog toga.

Imamo rast cena nafte na svetskom tržištu, što je opet suprotno projekcijama MMF, koji je za ovu godinu predvideo da će cene nafte pasti za otprilike nekih 4%, a desilo se suprotno od toga. Kad na to dodamo povećanu domaću tražnju za našim glavnim uvoznim proizvodima, a to su nafta i naftni derivati, jasno je da je vrednost uvoza u prva dva kvartala porastao.

Dakle, mi imamo veliki broj međunarodnih faktora na koje ne možemo ni na koji način da utičemo, koji su smanjili, odnosno usporili rast našeg izvoza, a samim tim i uticali negativno na nas, našeg BDP. Kako to da kompenzujemo?

Jedan od načina jeste da stimulišemo domaće tržište, domaću proizvodnju, da na taj način povećamo potrošnju, odnosno da povećamo BDP. I tu sada dolazimo do poente, da ovo povećanje plata i penzija nema samo moralnu i socijalnu komponentu, nego ima, naprotiv, i ekonomsku komponentu, jer to povećanje plata i penzija treba da se preslika na povećanje potrošnje, odnosno na povećanje BDP.

Da ostavimo sada po strani na jedan trenutak ekonomsku logiku i da se okrenemo zdravoj logici. Šta kaže zdrava logika? Srbija nije bogata zemlja i naši građani nisu bogati kao, na primer, Amerikanci. Ništa pežorativno, da se razumemo. Dakle, nije za očekivati da će ovaj višak sredstava u svojim prihodima od nekih 5% koliko se očekuje da će biti povećanje penzija do 15% koliko su povećane plate medicinskim sestrama, dakle, nije za očekivati da će oni ta sredstva da iskoriste tako što će da uzmu kredite, pa će da kupuju kola, jahte ili neke, kako se to modernim jezikom kaže - gedžete, odnosno skupe uvozne proizvode. Oni koji to kupuju, njih ova rasprava i njih generalno povećanje plata i penzija apsolutno ne zanima. To zanima obične građane, a njih vrlo zanima ta tema i oni, verujem, sada gledaju ovu raspravu. I oni, sasvim sam siguran, da će taj višak sredstava u svojim prihodima koji će ostvariti na osnovu povećanja plata i penzija, će iskoristiti da se pripreme za zimu, da spreme zimnicu, da kupe ogrev i da kupe zimsku odeću.

Kada sam ja poslednji put proveravao, sve od nabrojanog se proizvodilo u Srbiji. Prema tome, povećanje plata i penzija mora da se preslika na povećanje potrošnje, odnosno na povećanje proizvodnje, odnosno na povećanje BDP.

Naravno, ekonomska logika i zdrava logika nisu uvek baš potpuno identične. Ekonomska logika je nekad mnogo surovija od zdrave logike, ali mislim da bez obzira na to ne postoji nijedan opravdan razlog da mi odustanemo od ovih mera, kojima zasluženo, ponoviću još jednom - zasluženo, povećavamo plate zaposlenima i povećavamo, odnosno za sada dajemo jednokratnu pomoć ali od 1. januara ćemo povećati penzije najstarijim građanima u Republici Srbiji.

Dakle, još jedanput, SDPS će podržati sve predložene zakone, a ja vam svima zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržaće sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice.

Ja bih hteo da govorim malo o zakonu o kojem smo, čini mi se, nešto manje govorili danas. Radi se o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda.

Poluprovodnička tehnologija i tehnologija integrisanih kola su, rekao bih, od suštinskog značaja za razvoj jedne zemlje i, čini mi se da mogu sa sigurnošću da kažem, verovatno jedan od najvažnijih razloga zbog su danas najrazvijenije zemlje sveta toliko daleko odmakle od zemalja u razvoju kada je reč o sveukupnom tehnološkom razvoju i ekonomskom prosperitetu.

Rekao bih da danas ne možete da zamislite gotovo nijedan elektronski uređaj u kome nije primenjena jedna od ove dve tehnologije, a ako i postoji neki uređaj koji ne sadrži neko integrisano kolo ili neki deo koji je baziran na poluprovodnicima danas, onda ćete ga sasvim sigurno imati već koliko sutra.

Ono što je problem jeste da razvoj ovih topografija, odnosno topografija poluprovodničkih proizvoda ili topografija integrisanih kola iziskuje velika finansijska ulaganja koja ne bi bilo moguće vratiti ukoliko bi došlo do njihovog neovlašćenog korišćenja, odnosno njihove neovlašćene upotrebe odnosno stavljanja u komercijalnu upotrebu. Zato je u okviru prava industrijske svojine koja je podskup prava intelektualne svojine prepoznata jedna posebna oblast, potpuno drugačija, rekao bih, a to je oblast zaštite topografije poluprovodničkih proizvoda odnosno topografije integrisanih kola i ona je potom uređena nizom multilateralnih i bilateralnih međunarodnih sporazuma i, naravno, kroz nacionalna zakonodavstva najvećeg broja zemalja. Mada to nije baš za očekivati.

Srbija je jedan od pionira u zaštiti intelektualne svojine u svetu. Naime, Kraljevina Srbija je bila jedna od 11 zemalja potpisnica tzv. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine iz 1883. godine, odnosno jedan od osnivača tzv. Pariske unije. Naravno, pitanje, odnosno materija zaštite topografije poluprovodničkih proizvoda integrisanih kola, čipova, kako god hoćete, je nešto što je daleko mlađe od zaštite intelektualne svojine i ova materija je počela da se uređuje tek nekih vek kasnije, kada su, naravno, ko drugi nego ona zemalja koja je najviše zainteresovana za ovu materiju, SAD, donele tzv. Chip protection act 1984. godine.

Srbija može da se pohvali i time da je bila jedna od samo osam zemalja koje su potpisale tzv. ugovor o intelektualnoj svojini u vezi sa integrisanim kolima, a koji je potpisan 1989. godine u Vašingtonu u okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu, doduše, tada je Srbija bila u okviru SFRJ, ali i tada smo bili jedan od pionira, jedna od zemalja koja je prepoznala koliko je ova materija važna. Nažalost, ovaj ugovor nikad nije zaživeo zato što ga nije ratifikovao dovoljan broj država članica koje očigledno nisu imale sluha za ovu materiju.

Prvi zakon koji reguliše pitanje zaštite topografije integrisanih kola donet je 1988. godine u Saveznoj Republici Jugoslaviji, potom 2004. godine u Srbiji i Crnoj Gori, a aktuelno rešenje je iz 2013. godine.

Mi smo u našem procesu međunarodnih integracija, odnosno približavanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji krenuli u bržu harmonizaciju našeg zakonodavstva sa odgovarajućim direktivama Evropske unije i, naravno, sporazumima koji postoje u okviru Svetske trgovinske organizacije. U tom smislu, pitanje zaštite topografije poluprovodničkih proizvoda uređeno je kroz harmonizaciju našeg zakonodavstva sa Direktivom 87/54 iz 1986. godine, Direktivom Evropske unije, i tzv. TRIPS sporazumom Svetske trgovinske organizacije iz 1994. godine.

U tom kontekstu, predložene izmene i dopune zakona pokušavaju u stvari da dodatno harmonizuju naše zakonodavstvo sa ovom pomenutom direktivom, odnosno sa okvirom koji ona postavlja, jer ona daje prostor nama da se u okviru nacionalnih zakonodavstava uvaže sve specifičnosti konkretne zemlje i naravno sa ovim TRIPS sporazumom, ali pokušavamo da unapredimo ovo zakonsko rešenje i da otklonimo neke nedostatke koji su uočeni kroz njegovu primenu u praksi.

Kanonizacija našeg zakonodavstva, kada je reč o zaštiti topografije poluprovodničkih proizvoda sa najrazvijenijim zemljama sveta koje su lideri, rekao bih, u svetu kada je reč o projektovanju, testiranju, izradi i komercijalnoj upotrebi integrisanih kola ili poluprovodničkih proizvoda, kako hoćete, treba da donese brojne koristi Srbiji. Na prvom mestu, naravno, najvažniji benefit jeste stvaranje preduslova za davanje podsticaja našim inovatorima, odnosno razvoju domaće topografije poluprovodničkih proizvoda, odnosno razvoju inovacionog preduzetništva u Srbiji. Takođe, vrlo važno je to što se stvaraju uslovi za transfer stranih najsavremenijih tehnologija, a u nekoj perspektivi, naravno, i njihovo buduće razvijanje na tlu Srbije. Takođe, rekao bih da je vrlo važno, ništa manje važno od ovog prethodnog što sam naveo, to što dajemo podstrek našim mladim naučnim istraživačima da razvijaju topografije poluprovodničkih proizvoda bez straha da će ih neko neovlašćeno koristiti.

S obzirom na unikatan karakter ove materije u smislu brzine razvoja tehnologije i stepena inovativnosti, sasvim sam siguran da ćemo se sa novim izmenama i dopunama ovog zakona sresti vrlo brzo, ne zato što zakon ne valja, nego zato što je ova materija izuzetno dinamična i fluidna i sasvim sam siguran da će praksa pokazati da ćemo morati vrlo brzo opet da ga menjamo.

U tom smislu bih hteo da ukažem na jedan potencijalni nedostatak ovog zakona, a radi se o obuhvatu njegovom, odnosno o oblasti koja reguliše ovaj zakon, odnosno promeni definicije iz nekadašnjeg integrisana kola, odnosno, topografija integrisanih kola u današnje topografija poluprovodničkih proizvoda. Evo o čemu se radi. Naravno, kao i obično, kada se ovakve promene prave one uvek imaju dobre i loše strane. Dobra strana promene iz integrisanih kola u poluprovodničke proizvode jeste to što sada ovaj zakon proširuje svoj obuhvat, pa osim integrisanih kola mi obuhvatamo i tzv. diskretne komponente zasnovane na poluprovodničkoj tehnologiji. Ono što jeste problem, jeste što integrisana kola koja nisu zasnovana na poluprovodnicima, a koja su bila prepoznata u onom prethodnom rešenju, odnosno kako se prethodno zvao ovaj zakon, danas nisu kroz ovaj zakon prepoznata. Ne kažem da kroz neki drugi zakon ne može da ih prepozna.

O čemu konkretno govorim? Govorim o integrisanim kolima zasnovanim na nanotehnologijama koja u ovom trenutku nisu nešto što možemo mi da primenimo u Srbiji, ali to ne znači da to ne treba da imamo u zakonu, jer nikad se ne zna da li će nekog dana neki strani investitor poželeti da investira u ovu oblast u Srbiji. Radi se o tzv. integrisanim kolima zasnovanim na mensovima, odnosno mikro-elektromehaničkim senzorima. Reč je takođe, i o tzv. senzorskim kolima koja su integrisanim senzorskim kolima koja nisu zasnovana na poluprovodničkoj tehnologiji, a koja moram da vam kažem da se rade i kod nas. Dakle, ljudi koji kod nas projektuju senzorska kola koja nisu zasnovana na poluprovodničkoj tehnologiji, kroz ovaj zakon jednostavno nisu prepoznati.

Dakle, mislim da je ovo nešto o čemu bi mogli da razmislimo u nekoj budućnosti, da prosto uključimo integrisana kola i poluprovodničke proizvode kao dve oblasti koje na prvi pogled su identične, ali u suštini nisu, velika su preklapanja ova dva skupa, ali ta dva skupa nisu identični.

Ponavljam još jednom poslanička grupa SDPS se naravno podržati sve zakone koji su na dnevnom redu današnje sednice. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, politička osuda ovog čina je vrlo jasna i nju je izneo naš predsednik poslaničke grupe i mislim da tu nema šta da se doda.

Vi znate, evo, ovde sedim u Narodnoj skupštini sedam godina, ovo mi je treći mandat, nikada za ova tri mandata nisam izgovorio nijedan svoj lični stav i ne smatram da treba u Skupštini da se iznose lični stavovi, ali danas moram da iznesem lični stav. Danas neću da govorim kao narodni poslanik, danas ću da govorim kao običan građanin, kao čovek i na prvom mestu kao roditelj.

Hoću da postavim nekoliko pitanja svima nama - šta se to s nama dešava? U šta mi to tonemo? Zar smo zaboravili na naše moralne vrednosti? Zar smo zaboravili na naše tradicionalne vrednosti? Zar smo zaboravili šta je najveća svetinja? Ko može da udari na decu? Kako može da se udari na nečije dete?

Ne morate da volite Aleksandra Vučića, ako ga ne volite, nemojte da glasate za njega, ali njegovo dete ili njegova deca nisu kriva za to što ih vi ne volite, ili što njega ne volite ili što vam on nije simpatičan, ona nemaju nikakvu odgovornost. Nijedno dete na ovom svetu ne snosi nikakvu odgovornost za to što njegov roditelj nekome nije simpatičan. Moramo da se naučimo da poštujemo svetinje.

Ministar Stefanović i naša policija, odnosno MUP, će ovo razrešiti, ali će i dalje nakon toga ostati gorčina u ustima, zbog toga što smo zaboravili da poštujemo decu. Ja nemam više ništa da kažem.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije, podržaće sve predložene zakone koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.

Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima doneta je u Strazburu 25. januara 1988. godine, ali je praksa pokazala, naročito od kako i vi rekoste ministre izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, da poreska evazija na međunarodnom planu poprima takve razmere da je ovu Konvenciju potrebno nadograditi, odnosno dopuni, kako god želite.

Taj posao poveren je Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj odnosno OECD i Savetu Evrope, a njegov rezultat je jedna dopunjena verzija Konvencije koja se danas nalazi pred nama, koja je stupila na snagu 1. juna 2011. godine, a koju je pre mesec dana potpisala i Republika Srbija, naravno, uz određene rezerve, obaveštenje i uz prateću deklaraciju.

Ove rezerve obaveštenja i prateću deklaraciju jesu nešto što je u skladu sa Konvencijom, odnosno to je mogućnost koju Konvencija pruža državama potpisnicama, odnosno jurisdikcijama potpisnicama, pošto postoje i neki pravni, da tako kažem, subjekti koji nisu države a koji su potpisali ovu Konvenciju, dakle, iz razloga što je moguće da te jurisdikcije u datom momentu, kada potpisuju Konvenciju ne poseduju sve moguće kapaciteta potrebne za njeno potpuno sprovođenje.

Sa Srbijom Konvencija danas ima 129 potpisnica i među tim potpisnicima nalaze se sve zemlje grupe G20, sve zemlje OECD i sve zemlje BRIKS, odnosno Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, među njima se nalaze čak i neke zemlje koje se smatraju poreskim rajevima što mislim da je vrlo značajno za njenu privredu.

Konvencija predstavlja najsveobuhvatniji raspoloživi multilateralni instrument za borbu protiv poreske evazije i izbegavanja plaćanja poreza, ali uz zaštitu osnovnih prava poreskih obveznika.

Ona stvara mogućnosti da se kroz međunarodnu saradnju unapredi i domaće poresko zakonodavstvo, ali istovremeno i pruža administrativnu saradnju zemljama, kroz koju one mogu da unaprede svoju procenu i prikupljanje poreza.

Zbog njenog sadržaja i njenog globalnog karaktera, ona svakako predstavlja širi i potpuniji okvir od bilo kakvog bilateralnog sporazuma koje, kao što reče ministar, mi imamo potpisane sa različitim zemljama i samim tim predstavlja superiorniji instrument za kontrolu. Da ne govorim o tome da informacije koje se prikupe primenom ove Konvencije mogu da budu i te kako korisne u borbi protiv korupcije, međunarodne korupcije, protiv pranja novca i protiv finansiranja terorizma.

Dakle, radi se o jednom veoma značajnom dokumentu za Republiku Srbiju i svakako da je vrlo važno da mi taj dokument potpišemo, što smo već i učinili, ali i da ga potvrdimo u Narodnoj skupštini, jer ćemo time smanjiti razmere poreske evazije u Srbiji, pošto se on odnosi ne samo na domaća već i na strana pravna i fizička lica, koja imaju svakako interes da pokušaju da izvezu svoju dobit ili svoj dohodak, u svoje u svoje matične zemlje ili u neke treće zemlje u pokušaju da smanje svoje poreske obaveze.

Nadalje, svakako je benefit za Srbiju da unapredi svoju međunarodnu saradnju, kada je o poreskim pitanjima reč, jer na taj način povećava svoj međunarodni ugled kao kredibilnog partnera.

Velika je motivacija multinacionalnih kompanija da smanje, odnosno da, ako je moguće izbegnu svoje poreske obaveze, odnosno da presele profit iz jedne zemlje u kojoj je porez veći u neku drugu zemlju u kojoj je taj porez manji.

Oni za to koriste različita sredstva, bilo da su to legalna sredstva, odnosno da koriste zakonom raspoložive mogućnosti, bilo da su to neka sredstva koja su, da kažem, na granici zakona, jer se radi o traženju rupa u zakonima ili u međunarodnoj regulativi, što pokušavamo da sprečimo upravo na ovaj način, a neki su naravno skloni tome da u potpunosti krše zakone samo da bi smanjili svoje poreske obaveze ili da bi ih izbegli.

Kako rešiti ovaj problem? U potpunosti, nažalost, nikako, a delimično, svakako tako što ćemo konstantno raditi na poboljšanju kapaciteta Poreske uprave na jačanju međunarodne saradnje i bržoj i efikasnijoj razmeni podataka među poreskim upravama širom planete.

Kao što rekoh, time problem ne možemo trajno da rešimo, ali možemo da radimo na njegovom smanjenju, samim tim i na povećanju budžetskih prihoda svaki od zemalja potpisnica ove Konvencije, što je za nas, rekao bih, posebno značajno jer nam to otvara mogućnost za dalje relaksiranje naše rashodne strane budžeta, odnosno za dalje povećanje plata i penzija i dalje smanjenje poreskog opterećenja rada, što rekao bih, nadam se da se ministar sa tim slaže, su naši najvažniji kratkoročni fiskalni ciljevi na rashodnoj strani budžeta.

Zato smatramo da je potpisivanje ove Konvencije veoma značajno za Republiku Srbiju, i naravno, njeno potvrđivanje u Narodnoj skupštini. Tu se naš posao ne završava, jer oni koji pokušavaju da izbegnu plaćanje poreza ili da ga smanje, da tako kažem kolokvijalno, nikada ne spavaju, što će reći da se međunarodna saradnja mora nastaviti i mora se dalje raditi na unapređenju svih mogućih dokumenata, bilo da se radi o međunarodnim dokumentima, kakva je ova Konvencija, bilo da se radi o domaćem poreskom zakonodavstvu.

Borba protiv poreske evazije je nešto što se može nazvati i večnom borbom ili jednom vrstom "circulus vitiosus", odnosno, začaranog kruga, jer kad god pomislite da ste našli rešenje za jedan problem pojavi se neki novi problem sa kojim se ponovo mora boriti ispočetka.

Drugi zakon koji se danas nalazi na dnevnom redu, je Zakon o regulisanju javnog duga po osnovu neisplaćene devizne štednje građana, koji je donet sa idejom obeštećenja štediša tako što će se omogućiti državljanima država bivših republika SFRJ da budu obeštećena, odnosno da dođu u priliku da podignu svoju staru deviznu štednju koju su imali u filijalama srpskim banaka u njihovim, tada republikama, a danas država, na isti način, odnosno pod istim uslovima kao i građanima Republike Srbije koji su tu štednju imali u filijalama tih banaka u Srbiji.

Dakle, pokušavamo, odnosno pokušali smo kada smo donosili ovaj zakon da izjednačimo u pravima građane bivših republika SFRJ, sa građanima Republike Srbije.

Potreba za donošenjem ovog zakona nastala je nakon donošenja konačne presude na koju više nije bilo moguće žaliti se Velikom veću Evropskog suda za ljudska prava 16. jula 2014. godine u predmetu Ališić i drugi protiv Slovenije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i tadašnje bivše jugoslovenske Republike Makedonije. Direktan efekat ove presude, a radi se o tzv. pilot-presudi, što će reći da se ona odnosi, ne samo na ova tri lica koja su u konkretnom slučaju dobili sudsku presudu u njihovu korist, pošto se radi o pilot-presudi ona se odnosi i na svih preostalih, oko 1.850 predstavki koje se odnose na oko 8.000 lica koja su automatski dobili ove svoje predstavke, odnosno, svi ovi slučajevi su rešeni u njihovu korist.

To je za nas stvorilo obavezu da ovaj problem rešimo. Uostalom, i u izreci presude Evropskog suda za ljudska prava se kaže da je ovo sistemski problem i nalaže se državama, samim tim i Srbiji, da donesu određena zakonska rešenja kojima će se ovaj problem pravično rešiti, što smo mi, naravno, u predviđenom roku i učinili.

Zbog čega danas imamo izmene i dopune ovog zakona? Zato što je došlo do toga da su usled određenih, rekao bih više subjektivnih okolnosti, koje nisu na našoj strani, nemogućnosti da se te preuzete obaveze izvrše u predviđenom roku, iz razloga što je došlo do kašnjenja u pribavljanju dokumentacije, potrebno da se ostvari pravo na povraćaj stare devizne štednje.

O čemu se konkretno radi? U nekim od država je došlo do kašnjenja u pribavljanju dokumentacije koje je, naravno, nastalo kao greška na stranih tih država i taj problem se naročito javio u Republici Hrvatskoj. U nekim drugim državama ta dokumentacija koja je dostavljena, odnosno koju su prikupili građani, državljani tih država, koja je nama dostavljena nije bila validna. Taj problem se naročito vezuje za Federaciju BiH.

Iz tog razloga, s obzirom na to da Uprava za javni dug ima određene rokove kada mora da donese rešenja, a da je dokumentacija još uvek u fazi kompletiranja, praktično nije bilo moguće izvršiti taj postavljeni zadatak pred Upravu za javni dug, nije bilo moguće na vreme krenuti u isplatu stare devizne štednje, te smo bili prinuđeni da ovim izmenama i dopunama Zakona propišemo pomeranje rokova, naravno, najkraće moguće, iz razloga da bi smo obezbedili pravičnost ovog zakonskog rešenja, iz razloga da bi smo štedišama dali priliku da na vreme u novom propisanom zakonskom roku pribave potpunu i validnu dokumentaciju, ali isto tako da bismo sprečili eventualne zloupotrebe koje, praksa je pokazala, su se pojavile u nekim slučajevima.

Iz tog razloga mi danas raspravljamo, a za nekoliko dana ćemo, verujem, usvojiti izmene i dopune ovog zakona i na taj način, verujem, pravično obeštetiti građane bivših republika SFRJ.

Ostaje mi još samo na kraju da još jedanput potvrdim da će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje glasati i za zakone koji se danas nalaze na dnevnom redu sednice, ali i one zakone o kojima ćemo raspravljati sutra. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa SDS podržaće sve zakonske predloge koji se nalaze na dnevnom redu ove sednice.

Moj kolega prof. Mijatović govorio je o zakonu koji je svakako najzanimljiviji i privukao je najviše pažnje, a to je Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.

Ja bih hteo da progovorim nekoliko reči u ovom kratkom vremenu koje, nažalost, imam o dva zakona o kojima danas gotovo da nije bilo reči ili je bilo vrlo malo reči, a mislim da su vredni pomena i da su vredni diskusija. Prvo bih želeo da pohvalim zakon o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, kojim se ispravlja jedna nelogičnost. Ministar je čak upotrebi težu reč, ispravnu - nepravda, a i neusklađenost ovog zakona sa Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju.

O čemu se radi? Važeće zakonsko rešenje, odnosno aktuelni Zakon o budžetskom sistemu predviđa da se plate vaspitačicama i svim ostalim zaposlenima u sistemu predškolskog vaspitanja povećavaju za 7% u odnosu decembar 2018. godine, dok se recimo, plate zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju povećavaju za 9%.

Ovo naravno nije ispravno rešenje naročito ako uzmemo u obzir nešto sa čime ćemo se verujem svi složiti, a to je da za pravilan razvoj dece u ovom uzrastu jeste važno strašno kvalitetan rad sa njima. Taj kvalitetan rad sa njima obavljaju na prvom mestu vaspitačica, onda i svi ostali koji su zaposleni u sistemu predškolskog obrazovanja.

Dakle, mislim da je potpuno opravdano i rekao bih čak da i ovaj Zakon o budžetskom sistemu o kome danas govorimo nije u suprotnosti sa Zakonom o predškolskom obrazovanju. Mislim da bi bilo potpuno opravdano da se Zakon o budžetskom sistemu menja, odnosno da se izjednače prava zaposlenih u sistemu predškolskog obrazovanja sa onima koji su zaposleni u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja.

Hteo bih da kažem i nekoliko reči o Zakonu o garanciji koju Republika Srbija daje preduzeću „Srbijagas“. Radi se o jednom vrlo važnom kreditu za Republiku Srbiju, a radi se o kreditu koji je za jedan izuzetno važan projekat za Republiku Srbiju, kako za njene građane, tako za njenu privredu, a rekao bih u krajnjoj instanci i za državu Srbiju.

Samo pre nekoliko godina čini mi se da je vrlo mali broj ljudi bio među građanima naročito, a rekao bih među političarima koji su bili optimisti kada je u pitanju projekat dopremanja gasa u Jugoistočnoj Evropu tzv. „Južnim krakom“ ili „Južnim koridorom“, kako hoćete, odnosno mislim da je većina ljudi smatrala da je projekat „Južni tok“, da tako kažem pod znacima navoda „mrtav“.

Danas govorimo o ovom zakonu, o garanciji koju Republika Srbija daje i o garanciji da ovaj projekat nije mrtav, on se doduše sada zove „Turski tok“, ali ovo je jedan izuzetno važan projekat za Republiku Srbiju, koji treba da donese velike benefite, kao što sam rekao i građanima i privredi, ali i državi Srbiji.

Ono što je ironija sudbine jeste da ovaj kredit koji uzima „Srbijagas“ uzima upravo za zajedničko rusko-srpsko preduzeće koje se zove „Južni tok“, odnosno u originalu „ Saut strim AG“. Radi se o kreditu koji je vrlo povoljan, kredit od 70 miliona evra koji se uzima od tri banke „Sosijete ženeral“, „Komercijalne banke“ i „Vojvođanske banke“ a.d. Novi Sad. Kredit je sa periodom otplate od šest godina sa počekom od dve godine, sa vrlo povoljnim kamatnim stopama koje su varijabilne i variraju, kao što je rekao jedan kolega od banke do banke, od 1,38 do 1,75% plus tromesečni euribor.

Mislim da je vrlo važno da kažem našim građanima, pošto to niko nije pomenuo, a mislim da je bitno, da je euribor poslednjih nekoliko meseci se kreće negde oko minus 0,3%, da prema poslednjim informacijama od juče je njegova vrednost minus 0,31%. Dakle, mi ovde imamo kredit koji je sa kamatnom stopom od 1% u najvećem delu. Dakle, 60 miliona uzimamo ponegde oko 1%, a još 10 miliona uzimamo za nešto manje od 1,5%.

Kažem, radi se o vrlo važnom projektu, projektu izgradnje gasovoda od granice sa Bugarskom, do granice sa Mađarskom, sa mogućnošću koja će biti sasvim sigurno iskorišćena da se taj gasovod širi i prema drugim susednim zemljama, odnosno da se napravi još jedan barem krak, odnosno da Srbija na izvestan način postane i čvorište kada je reč o ovom projektu.

Ova glavna trasa bi trebalo da bude dugačka 403 kilometara i već su počeli pripremni radovi i zbog toga je potpuno opravdano što se ovaj zakon nalazi u proceduri u Skupštini po hitnom postupku, jer koliko sam ja upoznat već su predati zahtevi za izdavanje građevinskih dozvola i proces izdavanja građevinskih dozvola je u toku. Pretpostavljam da ministarka Mihajlović o tome zna više nego ja. Koliko ja znam, već u narednih nekoliko nedelja bi trebalo da budu izdate građevinske dozvole i moći ćemo da počnemo da izvodimo radove.

To je vrlo važno, a reći ću za nekoliko trenutaka zbog čega. Zašto je ovaj projekat toliko važan za Srbiju? Važan je prvo zato što obezbeđuje kontinuirano i stalno snabdevanje gasom građana Republike Srbije, ali i privrede Republike Srbije, jer gas nije samo važan energent za građane Republike Srbije, to je energent od koga zavisi, direktno zavisi, jedan deo naše industrije.

Kada govorimo o tome koliko je važan gas kao energent za Srbiju, moram da kažem da, prema nekim najavama, već naredne godine, dakle 2020. godine, će prestati isporuka gasa preko Ukrajine do zemalja južne Evrope, a to znači da ukoliko mi ne bismo izgradili ovaj gasovod do naredne godine, što jeste plan koji verujem da će biti ostvaren, mi bismo se našli potencijalno u vrlo ozbiljnom problemu nedostatka gasa i nemogućnosti da nabavimo toliku količinu gasa, jer nema izvora gasa koji su dovoljni da pokriju ono što su potrebe Republike Srbije.

Druga stvar koja je vrlo važna jeste da izgradnjom ovog gasovoda kroz Srbiju, Srbija postaje tranzitna zemlja, odnosno Srbija postaje vrlo važna zemlja za snabdevanje gasom čitavog regiona, odnosno zemalja jugoistočne i centralne Evrope. Mađarska je već rekla da je zainteresovana da preuzima gas iz ovog gasovoda. Koliko ja znam, odnosno koliko sam informisan, zainteresovana je i Slovačka, a sasvim sigurno i još neke od susednih zemalja.

U tom smislu, želeo bih da vas podsetim da je „Srbijagas“ pre samo, čini mi se, mesec dana postala većinski akcionar kompanije „Gaspromet“ sa Pala, čime smo mi praktično rešili, što je vrlo važno za nas, problem našeg naroda u Republici Srpskoj, odnosno žitelja Republike Srpske koji će na ovaj način dobiti sigurno snabdevanje gasom, ali smo istovremeno napravili, rekao bih, jedan dobar poslovni potez, jer će Srbija izgradnjom ovog kraka gasovoda, koji bi išao prema Republici Srpskoj, sasvim sigurno i prema Federaciji Bosne i Hercegovine, odnosno prema čitavoj Bosni i Hercegovini, a potencijalno i prema Hrvatskoj, imamo mogućnost da ostvarimo prihode od tranzitne takse, ali istovremeno ćemo ostvarivati kao kroz preduzeće „Srbijagas“ i profit kroz snabdevanje potrošača gasom u Republici Srpskoj.

Pošto treba da ostavim nešto vremena i mom kolegi Jelenkoviću, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri, građani Republike Srbije, podneo sam amandman na član 12. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim se menja član 89. originalnog teksta ovog zakona.

Ovim članom 12. uvodimo novi pojam – ustanova od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju i dve škole, odnosno dve institucije u Srbiji proglašavamo ustanovama od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, a to su Matematička gimnazija u Beogradu i Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu.

Siguran sam da najmanje što možemo da kažemo jeste da ove dve škole ovakvo jedno prestižno zvanje u potpunosti zaslužuju.

Podsetiću građane da je Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ osnovana još 1703. godine. Dakle, ona je sada već u četvrtom veku svoga postojanja. Ministar je u svom uvodnom izlaganju prekjuče rekao da je ova škola, da tako kažem, iznedrila preko 70 akademika. Dakle, radi se o jednoj izuzetno značajnoj školi za Srbiju i za naš narod.

Matematička gimnazija je mnogo mlađa ustanova. Ona postoji od 1966. godine. Dakle, drastično je mlađa, ali nije ništa manje značajna, jer je za ovih 50 i nešto godina osvojila oko 500 medalja na različitim naučnim olimpijadama za Republiku Srbiju, što je rezultat kakav nije zabeležila ne samo nijedna škola u Srbiji, nego, rekao bih, ni jedna škola najverovatnije u čitavom regionu. Dakle, radi se o jednoj izuzetno značajnoj instituciji za Republiku Srbiju, a rekao bih i za čitav region južne Evrope.

Recimo, samo prošle godine, đaci baš upravo ove dve gimnazije, dakle, Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada i Matematičke gimnazije iz Beograda osvojili su na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi, koja je održana u Bukureštu u Rumuniji, šest medalja za Republiku Srbiju.

I vi i ja smo, gospodine ministre, o ovom pitanju razgovarali u poslednje dve godine više puta i ja sam, sećate se, predlagao i da se donese zakon o Matematičkoj gimnaziji, pa i dalje stojim pri ovom predlogu, jer mislim da bi ovakav jedan zakon bio vrlo značajan za dalji razvoj Matematičke gimnazije. Ovo je svakako prvi korak u tom smeru i ovo je korak koji pozdravljam i zahvaljujem ministru i u ime đaka i u ime profesora i u ime svih ovih koji su u ovu školu išli, pa, evo, i u moje ime, što smo ove dve škole proglasili ustanovama od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Šta je ideja intervencije amandmanske kada se radi o članu 12? Vi ste u članu 32. ovog zakona propisali da ćete sve podzakonske akte doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Smatrao sam da bismo time ove dve škole uskratili za jednu školsku godinu, jer za godinu dana to znači da ćemo praktično sva podzakonska akta koja bi regulisala status ustanova od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju bila doneta suštinski u drugom polugodištu školske 2019/2020 godine, odnosno to bi značilo da bi se najverovatnije primenjivala tek od 2020/2021 godine.

Ako bismo prihvatili amandman koji sam podneo, onda bi ovi podzakonski akti mogli da budu doneseni u roku od šest meseci. Pri tome sam još jednim amandmanom obezbedio da taj rok bude u suštini do 15. avgusta ove godine, odnosno da, praktično, već pre početka ove školske godine imamo pripremljene sve podzakonske akte koji će regulisati, s obzirom da su one dobile status ustanova od nacionalnog značaja, nekakva njihova prava i obaveze koje iz tog statusa automatski proističu.

Zašto mislim da je ovo važno? Neko će reći, siguran sam, ne vi, naravno, ali neko ko gleda ovo može da kaže – pa, dobro, kada smo čekali toliko godina da ove dve škole proglasimo ustanovama od nacionalnog značaja, šta sad znači jedna godina? Ako mene pitate, jedna godina znači mnogo, jer jedna školska godina je jedna generacija đaka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Vrlo kratko, uvaženi ministre, ovo je amandman kojim se menja član 33. naslanja se na onaj amandman o kome sam već govorio, a kojim se menja član 12. ovog zakona. Predlog je da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“ umesto osmog dana od dana objavljivanja. Zašto? Zato što ukoliko bi se uvažila ona sugestija koju sam podneo kada sam govorio o amandmanu na član 12. ovog zakona i ukoliko bismo uvažili ovu sugestiju, onda bi podzakonska akta bila doneta do 15. avgusta tekuće godine, a to će reći da smo dali vremena školama, odnosno Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada i Matematičkoj gimnaziji iz Beograda, koje su proglašene ustanovama od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, do tog datuma bi bili praktično definisani njihov status i njihova prava i obaveze, odnosno dali bismo im dovoljno vremena da se pripreme za novu školsku godinu i da u novu školsku godinu uđu sa njihovim novim statusom i sa pripadajućim, pretpostavljam, pravima i obavezama.

Ukoliko bi ostalo ovako kako sada piše u zakonskom rešenju, onda bi rok za donošenje podzakonskih akata bio otprilike dvadeset i neki februar naredne godine, čime bismo u suštini izgubili jednu školsku godinu.

Dakle, kao što sam već rekao u prethodnom izlaganju, možda bi neko rekao ko gleda ovaj prenos da jedna školska godina nije toliko značajna kada smo toliko godina čekali za donošenje ovog zakona, ali ja smatram i verujem da se mnogi sa mnom slažu da jedna školska godina znači mnogo, jer ta jedna školska godina jeste jedna generacija đaka. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministri, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, mi smo podneli amandman na član 2. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, sa idejom da se ovaj član dodatno precizira, odnosno da se definicije koje se u stavu 1. ovog člana pojavljuju, bolje definišu, odnosno da se ti pojmovi usklade sa načinom na koji se oni naknadno u zakonu koriste.

Mi smo izvršili izmene u, kao što sam rekao stavu 1. u tački 1) i u tački 18). Evo, pročitaću vam ove dve tačke da biste shvatili zbog čega smo smatrali da treba da se urade ove intervencije. Stav 1. tačka 1) glasi - jedinstvena baza podataka u smislu ovog zakona jeste elektronski vođena baza podataka o obveznicima doprinosa za obavezno socijalno osiguranje osiguranicima i osiguranim licima, u koju se podaci unose i čuvaju u skladu sa zakonom.

Mi smo dodali – i za unose obrađuju i čuvaju u skladu sa zakonom, jer naravno ti podaci se ne unose i ne čuvaju samo, nego se i obrađuju, odnosno sa njima se upravlja, što se može videti iz člana 28, na primer, ovog zakona, u kome kaže - podaci uneti u jedinstvenu bazu dnevno se elektronski obrađuju, objedinjuju, selektuju, ažuriraju, čuvaju i dostupni su korisnicima podataka. Dakle, ovim podacima se upravlja, odnosno oni se obrađuju, prema tome smatramo da nije dovoljno potpuna definicija u kojoj se kaže da su oni samo unose i čuvaju.

Podsetiću vas da naslov, odnosno podnaslov ako hoćete, iznad člana 2. glasi - značenje pojedinih izraza. Dakle, smatramo da treba ti izrazi da se definišu u članu 2, a ne naknadno da se dodatno definišu u samom zakonu.

Isto se odnosi i na stav 18, odnosno tačku 18) stava 1. koja glasi - informacioni sistem jeste skup programa informacionih i telekomunikacionih uređaja primenjenih u postupcima izrade, slanja, prijema, provere i čuvanje elektronskih dokumenata. Mi smo dodali - i ažuriranja. Zato što ponovo sa ovim elektronskim dokumentima se na neki način manipuliše, da kažem, naravno pod znacima navoda, ne u pežorativnom značenju te reči, odnosno sa njima se na neki način upravlja, prema tome i oni se ažuriraju, te smatramo da ovo treba da se izmeni.

Molim ministra, da još jedanput razmisli o prihvatanju ovog amandmana, jer smatramo da je važno da se u tački zakona, odnosno u članu zakona, u kome se definišu značenja izraza za ovaj zakon, da je važno da ta značenja budu u potpunosti precizno definisana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Uvaženi ministre, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa SDPS podržaće sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.

Fokusiraću se na Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, odnosno na njegove izmene i dopune, kao verovatno najvažniji zakon iz ove oblasti socijalno-ekonomskih zakona, da tako kažem.

Izmene i dopune ovog Zakona su brojne i, kako reče ministar, sve su pozitivne, ali rekao bih da je verovatno najvažnija, a u svakom slučaju je privuklo najveću pažnju javnosti, a rekao bih najpre penzionera, ukidanje Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Započeću svoju diskusiju i veći deo nje ću bazirati upravo na razlozima za ukidanje ovog zakona, ali i generalnom stanju u našem Fondu PIO, ali i u našim javnim finansijama koje su prouzrokovale potrebu da se jedan ovakav zakon donese.

Mi i dalje kao predominantan imamo takozvani sistem penzijski sistem „pay-as-you-go“, odnosno sistem međugeneracijske solidarnosti, koji podrazumeva da se penzije današnjim penzionerima isplaćuju iz tekućih doprinosa, odnosno doprinosa koji uplaćuju građani koji su danas zaposleni.

Stvari se, naravno, mogu posmatrati na drugačiji način, odnosno iz drugog ugla, koji je, verujem, penzionerima, daleko bliži, a podjednako ispravan, a to bi bilo da, u suštini, penzioneri sami finansiraju svoje penzije time što su uplaćivali čitavog svog radnog veka novac u Fond PIO.

Šta je problem sa ovom drugog logikom, odnosno šta je generalni problem našeg sistema penzijskog i invalidskog osiguranja? Na prvom mestu to što je naš Fond PIO počeo da se urušava još osamdesetih godina prošlog veka, odnosno njegova finansijska pozicija, njegova imovina ili, ako hoćete, njegova aktiva je počela drastično da se smanjuje još osamdesetih godina prošlog veka, a devedesetih godina, za vreme sankcija i ratova, je njegova aktiva gotovo potpuno opustošena.

Za to, naravno, nisu krivi današnji penzioneri koji su snosili posledice tog stanja, ali sasvim sigurno nisu krivi ni ljudi koji su danas zaposleni, a koji pune taj Fond PIO i, ako hoćete, plaćaju poreze iz kojih se nakon toga, odnosno iz budžeta taj Fond dotira, pošto Fond PIO beleži svake godine ogroman deficit.

Kada se na tako loše stanje u Fondu PIO doda i vrlo loš odnos, odnosno nepovoljan odnos broja penzionera i broja zaposlenih i stalni trend pogoršanja tog odnosa, pa mi imamo danas situaciju da je taj odnos 1: 1,5 onda je jasno da je Fond PIO vremenom išao ka potpunoj finansijskoj neodrživosti i postojao sve veće opterećenje za republički budžet.

Da ne govorim o tome da u ne tako davnim vremenima su penzije u nekim periodima, potpuno iracionalno, bez ikakve ekonomske logike, bez ikakvih ekonomskih osnova, povećavane, da su ljudi slati masovno u prevremene penzije i da su, da tako kažem, izvinićete me što se kolokvijalno izražavam, šakom i kapom deljene invalidske penzije kada za njih nije bilo zakonskih osnova.

Drugo ne manje važno jeste to što je ovako uređen sistem PIO, odnosno taj „Pay-as-you-go“ sistem, vreme pregazilo i što je on danas potpuno anahron i ekonomski neodrživ.

Ovaj sistem je svoju punu funkcionalnost pokazao u vreme nakon tzv. „bejbi buma“, kada je broj mladih, odnosno broj zaposlenih daleko nadmašivao broj starih, odnosno broj korisnika usluga PIO, odnosno broj penzionera.

Međutim, u međuvremenu, demografski trendovi su se dramatično promenili i broj rođene dece se značajno smanjivao, odnosno smanjivao se broj onih koji su uplaćivali novac u Fond PIO, a istovremeno se produžavao životni vek građana, što će reći, povećavao se broj korisnika usluga Fonda PIO.

Ovaj trend je u razvijenom svetu, odnosno u razvijenim zemljama na vreme uočen i oni su krenuli reforme penzijskog sistema, uvođenjem tzv. drugog i trećeg stuba penzijskog osiguranja, koji su trebali da vremenom preuzmu makar jedan deo, ako ne i veći deo uloge prvog stuba, odnosno stuba „Pay-as-you-go“ sistema.

Mi smo, naravno, po običaju i sa tim reformama kasnili i dok smo ih sproveli u potpunosti finansijska situacija, odnosno finansijski položaj građana u zemlji je već bio toliko loš da taj drugi i treći stub nisu imali velike šanse da na ozbiljan način zažive.

Naravno, ne samo iz tih razloga, ali, izemđu ostalog, i zbog toga mi smo se pre nekoliko godina našli gotovo na rubu propasti, odnosno rubu potpunog finansijskog kolapsa, kada smo bili prinuđeni da pribegnemo vrlo teškim bolnim i krajnje nepopularnim merama fiskalne konsolidacije, među kojima i jeste ova mera o kojoj govorimo, odnosno mera smanjenja penzija sa ciljem da ozdravimo naš finansijski sistem, da ga postavimo na zdrave temelje i da učinimo u krajnjem slučaju i penzije sadašnjih i budućih penzionera sigurnim.

Ja znam da veliki broj građana ne razume i, u krajnjem slučaju, nije ni posao svakom građaninu da u potpunosti razume modele ekonomska kretanja, da ne razume da smo mi 2012. odnosno 2013. godine bili bukvalno na korak od ambisa, odnosno da smo se nalazili u situaciji da vrlo brzo smo mogli da uđemo u jedan „cirsulus vitiosus“, sprirlu zaduživanja, koja bi nas odvela u dužničko ropstvo, a kako izgleda dužničko ropstvo ne moramo mnogo daleko da gledamo. Mislim da je dovoljno da pogledamo primer naše prijateljske i do pre dvadesetak godina susedne zemlje Grčke, koja se suočila sa tim problemom i koja je zbog toga bila prinuđena da nekoliko puta smanjuje penzije građanima i to drastično, daleko više nego što smo to učinili mi.

Dakle, iz tih razloga mi smo, kao što rekoh, bili prinuđeni da primenimo određene bolne krajnje nepopularne mere, među kojima jeste i ova koja se ovim zakonom ukida, odnosno mera smanjenja penzija.

Bez obzira na to što je ta mera krajnje neprijatna i nepopularna, ona nije doneta kao neka ishitrena mera, niti je ona nekakav nepromišljen potez ili politički hir, a još manje je potez koji je ekonomski neosnovan, o čemu svedoči i podrška koju je ova mera imala kako od domaće, tako i od međunarodne ekonomske javnosti, ovo liči jednom Fiskalnom savetu i MMF, već je to bila jedna od nekoliko mera koje smo u tom trenutku jedine imali na raspolaganju u pokušaju da tu krizu koja se, da tako kažem, razbuktavala, odnosno taj požar koji se razbuktavao, pokušamo da ugasimo.

Znam da je bilo i nekih drugih ideja i predloga kako da se reši problem fiskalne konsolidacije, odnosno na koji način da se smanje rashodi i povećaju prihodi, ali moram da kažem da ljudi koji se elementarno razumeju u ekonomsku teoriju i praksu, znaju da bilo kakva poreska reforma bilo kakva reforma javnih preduzeća, jeste mera koja ima tzv. vremensko kašnjenje, odnosno mera koja daje rezultate odloženo i da se za rezultate takvih mera mora čekati najmanje tri do šest meseci, vrlo verovatno i duže. Pri tome je veliki znak pitanja da li će rezultati biti onakvi kakve smo planirali.

Na žalost našu, jedine mere koje daju trenutne rezultate jesu one mere koje su i najneprijatnije za građane, ali da se razumemo najneprijatnije i za političku elitu koja mora da donese jednu takvu nepopularnu odluku i da time smanji svoju političku popularnost, a to su mere smanjenja plata i penzija.

Da ne bi bilo nesporazuma, ovo nije neka mera koju smo mi izmislili, niti je ovo neka mera koju nam je neko sa strane nametnuo. Teoretičari znaju da će reći - MMF, da bi na nama uvežbavao nekakve ekonomske modele ili da bi nas koristio kao zamorčiće. Ovo je mera koja je prethodno već u nekim drugim zemljama dala rezultate i zbog toga smo je primenili.

Kao primer zemlje u kojoj je ova mera dala rezultate, reći ću vam primer jedne male otvorene ekonomije kakva je i Srbija, a reč je o Letoniji, koja je još 2008, 2009. godine uočila krajnje nepovoljna ekonomska kretanja u svojoj zemlji, uočila da se njihov budžet kreće ka ozbiljnom deficitu i istog momenta reagovala drastičnim linearnim smanjenjem i plata i penzija za 20%, bez ikakve socijalne zaštite najugroženijih, odnosno onih sa najmanjim primanjima.

Podsetiću vas da smo mi, kada smo uvodili mere smanjenja penzija, te mere učinili vrlo socijalno odgovornim, odnosno da smo zaštitili one koji imaju najmanja primanja.

Za nekih, otprilike dve godine, Letonija je u potpunosti stabilizovala svoje javne finansije i ukinula, naravno, sve mere, odnosno ukinuli su i meru smanjenja penzija, ali Letonija je zemlja koja je uvek vodila ekstremno odgovornu fiskalnu politiku o čemu svedoči podatak da je to jedna od zemalja EU, ako ne i broj jedan zemlja EU, po najmanjem učešću javnog duga u BDP, ali to zato što vode odgovornu fiskalnu politiku godinama.

Neko će, naravno, pitati sad - dobro pošto je Letonija posle dve godine ukinula meru smanjenja penzija, zašto nama treba tri i po godine ili malo više od tri i po godine da ukinemo tu meru? Zato što u vreme kada su oni preventivno 2008, 2009. godine u sam osvit svetske ekonomske krize, smanjivali plate i penzije. Mi smo tada pričali o velikim šansama koje svetske ekonomske krize pružaju Srbiji i mi smo upravo u tom periodu potpuno iracionalno, bez ikakve ekonomske logike, povećavali penzije.

Kada vodiš godinama u vreme svetske ekonomske krize neodgovornu fiskalnu politiku, onda jednog dana kada rešiš da počneš da vodiš odgovornu fiskalnu politiku, kada primeniš bolne mere fiskalne konsolidacije onda moraš da platiš cenu. Nažalost tu cenu su platili svi građani, kako penzioneri, tako i ostali građani kojima su smanjene plate, ali nažalost ta mera je morala da traje duže, dokle god nismo uspostavili stabilno stanje u našem budžetu, a stabilno stanje u našem budžetu smo uspeli da uspostavimo prošle i ove godine. Sada, već drugu godinu za redom beležimo fiskalni suficit, odnosno imamo više sredstava u budžetu, više prihodujemo u budžetu nego što trošimo novca iz budžeta.

Još neke stvari su se u međuvremenu promenile i one daju razloga za optimizam kada je u pitanju kretanje penzija odnosno njihov rast, bolje rečeno, u budućnosti. Daću vam samo nekoliko parametara koji nisu nikakva tajna. To su podaci koji se nalaze na sajtu Republičkog zavoda za statistiku. U prvom i drugom kvartalu ove godine međugodišnji rast BDP u Srbiji je bio 4,9% i 4,8% restriktivno. Istovremeno, međugodišnja inflacija u avgustu mesecu je 2,6%.

U drugom kvartalu ove godine zabeležili smo, rekao bih, istorijski minimum kada je u pitanju stopa nezaposlenosti ili barem istorijski minimum prema podacima koji postoje na sajtu Republičkog zavoda za statistiku. Ja sam ih pogledao 20 godina unazad, koliko postoje, nikad nismo imali nižu stopu nezaposlenosti, a reći ću vam da je u Vojvodini ta stopa samo 10%, dakle još niža od ove na republičkom nivou.

U isto vreme, stopa zaposlenosti je najviša u poslednjih 15 godina, dakle od 2003. godine na ovamo nismo ni imali nikada veću stopu zaposlenosti. Zašto je to važno i zašto bi interesovalo penzionere odnosno zašto bi penzionere zanimao ovaj podatak? Zato što visoke stope rasta znače bolje punjenje budžeta, odnosno više sredstava u budžetu, a samim tim i više prostora za povećanje penzija.

Kada su stope rasta BDP značajno veće od inflacije, kao što je sada slučaj, gotovo duplo veći, onda ima više prostora da se penzije povećaju nego kada bismo penzije usklađivali sa rastom troškova života, što je bio ranije slučaj, a to smo upravo predvideli ovim zakonom, dakle otvorili smo prostor da penzije povećavamo i više.

Kada imate vrlo nisku stopu nezaposlenosti i visoku stopu zaposlenosti, to znači da su prihodi budžeta po ovom osnovu, dakle doprinosi koji se uplaćuju, vrlo visoki, odnosno da se Fond penzijskog i invalidskog osiguranja mnogo bolje puni nego ranije, samim tim će biti stabilniji i sigurniji u budućnosti, samim tim će njegov deficit biti manji, odnosno manje će biti potrebno transferisati iz sredstava budžeta u Fond PIO.

Dakle, to su sve pretpostavke koje uz jednu odgovornu fiskalnu politiku koju vodimo poslednjih nekoliko godina i čvrstu, kako se to kaže – restriktivnu; kako god hoćete, daje sigurnost penzionerima i sadašnjim ali i budućim.

Pošto imam još malo vremena, hteo bih da kažem još samo nekoliko stvari, mada je o tome već bilo reči i verujem da će danas biti još reči, o najvažnijim stvarima koje se ovim zakonom menjaju, pored ovoga što verujem da je najvažnije. Dakle, stvaraju se zakonske pretpostavke, o tome smo govorili da se drastično smanji broj privremenih rešenja o penzijama, što je stvaralo veliku neizvesnost za naše penzionere, ali isto tako i pravilo veliki, izvinite što ću da kažem tako. uzaludan posao za Fond PIO.

Dakle, oni su svakih nekoliko meseci morali ponovo da izdaju jedna te ista rešenja. To je posao koji se ponavlja, a koji je potpuno bespotreban. Pri tome je, kažem, stvaralo neizvesnost za penzionere, jer oni nikada nisu znali dokle god ne dobiju konačno rešenje kolika je njihova konačna penzija. Dešavalo se prvo da čekaju godinama na konačno rešenje, a onda da to konačno rešenje se ispostavi, odnosno da se konačnim rešenjem ispostavi da su im penzije preplaćene, odnosno da treba da vraćaju jedan deo penzija koje su primali.

To je potpuno nedopustivo za penzionere ali i za njihov standard i zato je jako važno da se ova stvar promeni i da smanjimo broj privremenih rešenja, odnosno da u perspektivi taj problem trajno i konačno rešimo.

Dobra vest postoji i za lica sa beneficiranim radnim stažom koja će nakon ovih, nadam se, usvajanja izmena i dopuna zakona moći da idu u penziju sa 50 godina napunjenih života, naravno kada ispune ostale zakonske uslove koji postoje, ali ta dobra vest je i za one koji su među njima otišli u prevremenu penziju, jer će im se sada smanjiti taj gep, odnosno ta razdaljina između godina sa kojima su otišli u penziju i roka od 50 godina, samim tim će im se povećati penzije, što je svakako za njih pozitivna vest.

Na daleko pravičniji način će se rešenjem koje se predlaže u ovom zakonu rešavati i pitanje obračuna penzija za raseljena lica i vojne osiguranike za koje ne postoje potpuni podaci o uplati doprinosa za sve godine staža koje evidentno imaju.

Do sada se kao osnovica za te godine koristila minimalna osnovica, što nije pravedno, a sada se formula menja i menja se naravno u njihovu korist, njihove penzije će biti u budućnosti veće.

Takođe, jedna vrlo važna stvar, a u skladu sa našom strategijom digitalizacije, povećanja konkurentnosti, i ako hoćete daljeg napredovanja na svim referentnim listama, kao što je recimo „Duing biznis lista“, jeste stvaranje zakonskih pretpostavki za jednostavniju elektronsku razmenu podataka između Fonda PIO i drugih državnih institucija, ali i između Fonda PIO i svih njegovih korisnika, u koje spadaju, naravno, i poslodavci, ali isto tako i penzioneri.

Istovremeno se ukida veliki broj obrazaca i čuveni M4 obrazac, što će smanjiti administraciju, što će ponovo smanjiti posao Fonda PIO. Važno je da smanjimo opterećenje Fonda PIO bespotrebnim poslovima, dakle, da se oni fokusiraju na poslove koji su važni, a ne da rade repetitivno neke poslove koji su potpuno besmisleni. Toliko za sada. Zahvaljujem.