Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Ivan Bauer

Ivan Bauer

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Zahvaljujem predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih zatražio obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a tiče se Matematičke gimnazije i plana njenog unapređenja, odnosno daljeg unapređenja njenog rada.

Pre nekoliko dana, u utorak, Matematička gimnazija je proslavila 51 godinu postojanja, dakle 19. septembra 1966. godine, seli su prvi đaci u klupe Matematičke gimnazije. Nekih četiri decenije kasnije, 5. maja 2007. godine, Vlada Republike Srbije odlučila je, odnosno proglasila je jednom odlukom matematičku gimnaziju školom od posebnog nacionalnog značaja.

Verujem da većina građana zna da je Matematička gimnazija značajna, ali ja bih hteo kroz nekoliko ilustrativnih primera da pokažem i mojim kolegama, narodnim poslanicima, ali i građanima Republike Srbije, zbog čega je Matematička gimnazija toliko značajna za Srbiju.

Evo, jedan primer. Ove godine čuveni britanski Univerzitet Oksford, dodelio je ukupno pet stipendija za ceo svet van EU, od tih pet stipendija, tri stipendije su dobili đaci iz Matematičke gimnazije. Svake godine na drugi, čuveni britanski Univerzitet Kembridž, pazite, radi se o dva univerziteta koji spadaju u top pet najvećih univerziteta na svetu, upiše se otprilike oko šest, sedam đaka iz Matematičke gimnazije. Jedna velika ekonomska sila je obrazovna kakva je Švedska, otprilike u proseku u 10 godina upiše po jednog đaka na Kembridž, da ne govorimo o dobijanju stipendija naših đaka na Kembridžu.

Još jedan primer, grad Moskva već tradicionalno održava jedno ekipno takmičenje, koje se naziva Turnir metropola, na kome učestvuju, osim, naravno Moskve, gradovi kakvi su Peking, Šangaj, Berlin, Milano, Varšava i mnogi drugi veliki gradovi.

Prošle godine Matematička gimnazija koja predstavlja Beograd, osvojila je prvo mesto. Ove godine osvojila je drugo mesto. Da vam kažem odmah, takmičenje se održava u znanju iz matematike, fizike, informatike i hemije, najpre zbog toga smo bili drugi zato što Matematička gimnazija manje stavlja fokus na hemiju, a više na fiziku, naročito na matematiku i informatiku.

Nadalje, evo jednog zanimljivog podatka vezano za temu koja je interesantna svuda u svetu, pa i kod nas, radi se o rodnoj ravnopravnosti. Nekada se govorilo da nema dovoljno žena u IT sektoru i zbog toga je Univerzitet Kembridž, pre nekih pet godina, pokrenuo Matematičku olimpijadu za devojke. Na toj Matematičkoj olimpijadi, 2013. godine, devojke iz naše Matematičke gimnazije su bile prve, 2015. godine su bile druge.

Da sumiram, do današnjeg dana, đaci matematičke gimnazije su na Naučnim olimpijadama osvojili 420 medalja za Srbiju, a samo ove godine 16 medalja. Da li shvatate kakav je to podatak? Hajde da uzmemo da prebrojimo koliko su medalja osvojili naši sportisti na sportskim olimpijadama, koji se održavaju već treći vek ove moderne Olimpijske igre, pa čak da uzmemo i staru Jugoslaviju, mislim da ne bi bilo toliko medalja koliko je osvojila Matematička gimnazija u Beogradu.

Najveći broj naših najvećih IT stručnjaka, i u zemlji, a i u svetu dolazi iz Matematičke gimnazije, a znamo koliko je IT sektor važan za naš izvoz. Uostalom, doskorašnji premijer, a sadašnji predsednik Vučić je hiljadu puta istakao da je IT sektor naša najvažnija strateška grana razvoja naše privrede.

Zašto vam sve ovo govorim? Matematičku gimnaziju svuda u svetu prepoznaju kao izuzetno važnu instituciju. Pre nekoliko dana, u ponedeljak u poseti Matematičkoj gimnaziji bila je delegacija grada Pekinga. Bio je sekretar za obrazovanje grada Pekinga, to će reći gradski ministar grada Pekinga o Matematičkoj gimnaziji, grada koji ima više stanovnika nego cela Srbija, to je kao da naš ministar ode u posetu nekoj školi, u nekoj državi, jer su zainteresovani za saradnju njihovih škola sa Matematičkom gimnazijom.

Iz Makedonije su dolazili kod nas, da uče od nas. Iz Angole su dolazili u našu Matematičku gimnaziju da uče od nas. Iz Makedonije su došli i rekli – mi ćemo da napravimo poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji, a onda ćemo 2019. godine da je osnujemo i da počnemo da upisujemo đake.

To je ono što ja želim da sugerišem i da pitam naše Ministarstvo – da li se planira da se donese poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji? Ako se ne planira, mislim da bi trebalo, jer mislim da je važno. Onda bi trebalo da donesemo jedan poseban pravilnik kojim će se regulisati specifičan, odnosno specijalan status ove škole, posebno važne za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.
Hteo bih samo da podsetim na nešto što je predstavnik predlagača, ministar Vujović, rekao u načelnoj raspravi prošle nedelje, a upravo iz toga se vidi da ne postoji nikakva opasnost da budu ugroženi depoziti građana.

Dakle, čak i da dođe do ove situacije o kojoj je kolega govorio, a to je da se uruši neki deo bankarskog sistema, što ne smatram da je realno, mi i dalje imamo u rezervi kredit od IBRD, odnosno rezervisana sredstva kod IBRD koja su upravo za ovu namenu predviđena. Dakle, čak i da dođe do takvog razvoja situacije koji je, kažem, vrlo malo verovatan, odnosno gotovo neverovatan, mi možemo da reagujemo.

I da su nam sredstva koja imamo u Fondu za osiguranje depozita u tom trenutku negde oročena na neki duži rok, mi možemo da reagujemo tako što ćemo povući kredit od IBRD koji već imamo rezervisan i na taj način da reagujemo. Dakle, sredstva građana, odnosno štednja građana, ali i štednja preduzetnika, mikro malih i srednjih preduzeća nije ni na koji način ugrožena. Hvala.
Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržaće sva četiri predložena zakona o kojima raspravljamo juče i danas.

U ovom delu rasprave ću se osvrnuti na ova dva zakona koja je, da tako kažem, brani ministri Vujović. Radi se o dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Kao što smo se juče saglasili, ministre, radi se o temi koja je ipak kompleksnija nego što na prvi pogled izgleda, jer menjaju se samo dva člana u ova dva zakona, odnosno dodaje se po jedan stav u ova dva člana. Reklo bi se da se radi o jednoj takoreći kozmetičkoj izmeni, pod znacima navoda, da me neko ne shvati pogrešno.

Međutim, kao što rekoh, problematika je daleko kompleksnija i, da bismo je razumeli, moramo da se vratimo nekoliko godina unazad i onda da malo istorijski gledano sagledamo čitavu situaciju i da vidimo zbog čega je bilo jako važno napraviti ove dve dopune zakona u ovom trenutku.

Predmet ova dva zakona jeste omogućavanje veće diversifikacije sredstava koja se nalaze u portfelju Fonda za osiguranje depozita. Fond za osiguranje depozita nije pravno lice, on svoje funkcionisanje ostvaruje u okviru Agencije za osiguranje depozita koja u njegovo ime i za njegov račun obavlja poslove, a jedan deo tih poslova obavlja i NBS u skladu sa svojim smernicama.

Kažem, treba se podsetiti nekih događanja iz prošlosti da bismo potpuno razumeli zbog čega je važno napraviti ove izmene, odnosno dopune o kojima danas govorimo. Pre samo nekoliko godina Fond za osiguranje depozita je bio u potpunosti ispražnjen zbog poznatih dešavanja u Agrobanci, Univerzal banci i drugim bankama koje su dovedene na rub propasti. Tada je država bila prinuđena da uzme kredit od Svetske banke da bi, da tako kažem, napunila ovaj fond, odnosno da bi štednju učinila sigurnom, jer Fond za osiguranje depozita upravo i ima tu ulogu da čini štednju sigurnom, odnosno da vrati poverenje, na kome radimo već godinama, štediša u naš bankarski sistem, u čemu smo, čini mi se, napravili dosta dobar rezultat.

Osim ovog kredita koja je uzet od Svetske banke, mi imamo jedan kredit, da tako kažemo, u rezervi, kao što ste vi juče rekli, od IBRD koji će biti povučen u slučaju da postoji nekakva potrebe za dodatnim sredstvima. To je odgovor na ono pitanje koje se juče postavljalo, a to je šta ukoliko mi sada jedan deo sredstava deviznih koji imamo investiramo u neke dugoročne hartije od vrednosti, odnosno devizne dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije? Pa, čak i da dođe do događaja, koji su rekao bih gotovo nemogući, da moraju da se povuku sredstva iz Fonda za osiguranje depozita, to će reći da neke banke propadnu, mi tada možemo da povučemo ovaj kredit rezervni koji imamo i da taj problem rešimo i na taj način, jer naravno preko noći je nemoguće prodati hartije od vrednosti.

Dakle, kao što rekoh, država je uzela ove kredite, a nakon toga je, naravno, Fond ostvarivao prilive sredstava po osnovu redovne premije osiguranja depozita koju banke, u skladu sa zakonom i ostalim aktima, uplaćuju kvartalno i prema dostupnim izveštajima one te svoje obaveze izvršavaju redovno. Na taj način smo mi u proteklih nekoliko godina ovaj nivo sredstava povećali i on je dostigao otprilike ukupno negde oko 310 miliona evra. Dakle, govorim i o sredstvima denominovanim u stranoj valuti i denominovanim u domaćoj valuti. Od toga oko 85%, odnosno oko 260 miliona evra su sredstva denominovana u stranoj valuti, a ostatak od oko 15% je denominovano u domaćoj valuti, a to je negde oko sedam milijardi dinara.

Dakle, već iz ovoga je jasno da je ključ pozitivnog funkcionisanja Fonda za osiguranje depozita u stvari plasman tih sredstava koja su denominovana u stranoj valuti. Zbog toga se mi suočavamo sa problemom u poslednjih godinu i nešto malo više od godinu dana, jer negde od prvog kvartala 2016. godine kamatne stope na depozite u stranim bankama, a govorim o stranim bankama koje se kvalifikuju na osnovu vrlo strogih pravila koja NBS ima za upravljanje deviznim rezervama, se kvalifikuju da se u njih ta sredstva ulože. Tu se radi uglavnom o velikim bankama, kako ste juče rekli, i to velikim bankama koje imaju tzv. „triplej rejting“, odnosno „AA rejting“. Dakle, te banke negde od kraja prvog kvartala obračunavaju negativnu kamatnu stopu na depozite, a već od aprila 2015. godine ta kamatna stopa je bila 0%.

Dakle, mi u poslednjih godinu i nešto dana ta sredstva ulažemo po negativnoj kamatnoj stopi, odnosno ostvarujemo gubitak po osnovu tih ulaganja, odnosno deponovanja tih sredstava u strane banke. Recimo, radi ilustracije, u prvom kvartalu 2017. godine ta stopa je iznosila -0,7%. Radi se o ne baš tako zanemarljivom gubitku koji mi ostvarujemo po ovom osnovu. Istovremeno hartije od vrednosti koje ispunjavaju uslove Narodne banke, govorim o stranim hartijama od vrednosti, koje ispunjavaju kriterijume Narodne banke za investiranje, odnosno ulaganje sredstava u njih, takođe imaju negativne prinose.

Dakle, za razliku od kamatnih stopa stranih banaka na deponovanje sredstava i hartija od vrednosti stranih u koje možemo da ulažemo sredstva, a govorimo naravno o najkvalitetnijim i najreferentnijim finansijskim institucijama u svetu i finansijskim instrumentima, naše kamatne stope, odnosno kamatne stope u Srbiji na devizne dužničke hartije od vrednosti su pozitivne.

Kao primer ću navesti samo nekoliko poslednjih aukcija koje su održane u Republici Srbiji, kada je reč o deviznim dužničkim hartijama od vrednosti. Recimo, 20. marta 2017. godine održana je aukcija pedeset tronedeljnih zapisa deviznih Republike Srbije i ostvarena je kamatna stopa od 0,74%. U februaru mesecu je bila aukcija dvogodišnjih zapisa na kojoj je kamatna stopa bila 1,05%. Negde u drugoj polovini aprila je bila aukcija zapisa trogodišnjeg gde je kamatna stopa bila 1,89%. Čini mi se da je na petogodišnje zapise poslednji put bila 2,85%, ispravićete me ako sam pogrešio u ovoj poslednjoj decimali, a na desetogodišnje zapise 4%. Dakle, imamo na sve zapise pozitivne kamatne stope.

Umesto ostvarivanja gubitaka na osnovu deponovanja naših sredstava u strane banke ili ulaganje u strane hartije od vrednosti, mi promenom ova dva zakona omogućavamo da po ovom osnovu ostvarujemo dobitak. Važno je reći, ono što je ministar juče spomenuo a ja bih da potvrdim, zakon daje mogućnost da ova sredstva devizna investiramo u domaće hartije od vrednosti, naravno, denominovane u stranoj valuti, a ne obavezu. Dakle, niko nije u obavezi da ta sredstva investira u domaće hartije od vrednosti, već ta mogućnost postoji, naravno, u skladu sa procenama koje bude obavila Agencija za osiguranje depozita, Narodna banka Srbije, ta sredstva će se na odgovarajući način plasirati.

Ne treba da naglašavam da su devizne hartije od vrednosti koje emituje Republika Srbija i Narodna banka Srbije nerizične. Mi ovde govorimo uglavnom o hartijama od vrednosti Republike Srbije zato što Narodna banka Srbije u 2016. i 2017. godini nije emitovala devizne hartije od vrednosti, prema tome u ovom trenutku postoji mogućnost ulaganja isključivo u hartije od vrednosti Republike Srbije.

Da bi građanima bila potpuno jasna matematika ovoga o čemu govorim, daću samo primer koliki je gubitak ostvaren u 2016. godini po osnovu ovog ulaganja sredstava u strane banke, odnosno ukoliko je nešto bilo ulagano u hartije od vrednosti. Dakle, ostvareni rashod po osnovu investiranja ovih sredstava u inostranstvo, odnosno po osnovu inoplasmana, u 2016. godini je bio 572.000 evra. Dakle, mi se ovde suočavamo sa jednom, to je već više kolega upotrebilo tu reč, paradoksalnom situacijom. Mi govorimo o Fondu za osiguranje depozita. Logično je da taj fond svoja sredstva uvećava. On ih, doduše, uvećava zahvaljujući prilivu od banaka, ali ih smanjuje po osnovu negativnih kamatnih stopa i po osnovu kamatne stope koje plaćamo na ova sredstva koja smo povukli od Svetske banke, i to je paradoks. Nije, naravno, finansijski neodrživa situacija, ali jeste logički neodrživa situacija da mi ostvarujemo minuse u Fondu za osiguranje depozita, da on posluje negativno, što se dogodilo u 2016. godini.

Dakle, ukoliko ne bismo doneli ovaj zakon ili ga ne budemo izglasali sledeće nedelje, u 2017. godini ćemo ostvariti propuštenu dobit od 2.000.000 evra. To vraća, u suštini, na izvestan način svaki građanin Republike kroz budžet iz koga se ta sredstva na izvestan način moraju nadoknaditi. Ta propuštena dobit znači ono što bismo ostvarili plasmanom ovih sredstava u domaće hartije od vrednosti minus gubitak sa negativnim predznakom, naravno, koji bismo ostvarili time što ta sredstva plasiramo u strane hartije od vrednosti, odnosno u strane banke.

Da bismo u potpunosti opravdali oročeno trajanje ovog zakona, moramo da znamo, a to su procene stručnjaka, da će se kamatne stope u EU, odnosno u evrozoni, da budem potpuno precizan, oporaviti tek negde u 2018. godini, a da će tek u 2019. godini biti moguće ostvarivati pozitivne prinose na plasman sredstava van naše granice. Dakle, ovo što smo mi uradili, ova izmena koju smo napravili, u kojoj se jasno kaže da se ova sredstva mogu ulagati u domaće hartije od vrednosti, dokle god se ispunjava uslov da su u inostranstvu negativne kamatne stope, je sasvim opravdano, jer ćemo barem naredne dve godine ostvarivati dobit, umesto da imamo propuštenu dobit ili gubitak, kako god želite.

Fond za osiguranje depozita, naravno, nije profitabilna organizacija, ali to ne znači da on treba da posluje sa gubitkom ili da ima propuštene dobitke, naprotiv, on treba da ostvaruje pozitivno, da kažem, poslovanje. Jer tim pozitivnim poslovanjem mi smo u stanju da sačuvamo supstancu fonda i da time štednju učinimo sigurnijom. Obratite pažnju, ovde se ne radi samo o štednji građana, koja je naravno vrlo važna, nego se radi o štednji preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća koja su pokretač svake ekonomije. Dakle, mi na ovaj način šaljemo poruku o stabilnosti finansijskog sistema, o sigurnosti štednje i time, naravno, pospešujemo da ta štednja raste, što je vrlo važno za bilo kakav investicioni ciklus u budućnosti. Naravno, promenom ova dva zakona se ostvaruju i pozitivni efekti za budžet, to nije sporno, ali to nije bila primarna intencija menjanja ova dva zakona, nego naprotiv, briga o štednji, odnosno o štedišama.

Na kraju da zaključim, pa ću nastaviti u vremenu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, da ova dva zakona ukoliko ne promenimo, mislim da bi to bilo krajnje neodgovorno ponašanje sa naše strane. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih u drugom delu svoje diskusije hteo da se osvrnem na ova dva kredita o kojima je danas reč, posebno za garancije Republike Srbije na kredit koji se daje akcionarskom društvu „Elektromreža Srbije“. Već smo danas imali prilike da čujemo i od poslanika i od ministra da se radi o dva veoma povoljna kredita sa niskom fiksnom kamatnom stopom od 0,8%, sa periodom počeka od tri, odnosno pet godina.

Kada je reč o kreditu, odnosno o davanju garancije Republike Srbije na kredit koji Nemačka razvojna banka daje akcionarskom društvu „Elektromreža Srbije“, a radi se o regionalnom programu energetske efikasnosti u prenosnom sistemu, na samom početku mislim da je važno naglasiti da ovaj kredit i odgovarajući plan njegove upotrebe, odnosno realizacije je samo deo velikog projekta Transbalkanskog koridora koji treba da donese velike benefite Republici Srbiji.

Čitav niz koraka koji prate realizaciju ovog programa i koji slede njegovu realizaciju, govorim o ovom konkretnom kreditu, zauzimaju centralno mesto u desetogodišnjem planu razvoja prenosnog sistema, odnosno u strategiji razvoja „Elektromreža Srbije“, ali isto tako i veoma važno mesto u strategiji razvoja energetike u Republici Srbiji. Takođe, čitav plan je usklađen sa odgovarajućim panevropskim planovima razvoja, odnosno sa strategijama razvoja elektroenergetske mreže Evrope.

Istovremeno, ovim se ispunjavaju i obaveze koje smo preuzeli u našim pregovorima sa EU, a te obaveze se odnose na povećanje kapaciteta prenosa naše mreže i na njenu interkonektivnost, s tim što, naravno, te obaveze svakako po svom značaju nisu ni približne onome koliki benefit očekujemo od završetka ovog čitavog programa, a nakon toga i čitavog projekta Transbalkanskog koridora.

Dakle, međunarodni projekat Transbalkanski koridor, čiji je ovaj program o kome danas govorimo, odnosno garancija za kredit za ovaj program o kojem danas govorimo samo jedan mali deo, ima za cilj da poveže Rumuniju i Italiju 400-kilovoltnim visokonaponskim dalekovodom velikog kapaciteta koji treba da zameni 220-kilovoltni dalekovod koji je u ovom trenutku u upotrebi. Taj 400-kilovoltni dalekovod prolazi najvećim delom kroz teritoriju Srbije, a potom iz Srbije preko Višegrada i Pljevalja, kroz Crnu Goru dolazi do Jadranskog mora.

Prema informacijama koje sam dobio sa italijanske strane, Italijani, odnosno Republika Italija već postavlja kabl kroz Jadransko more, odnosno po dnu Jadranskog mora, tako da se može očekivati da se u neko dogledno vreme, naravno, dogledno vreme se meri u mesecima i godinama, ta dva kabla spoje, odnosno da se spoji dalekovod sa ovim podvodnim kablom.

Čitav projekat sa ove strane Jadrana podeljen je u tzv. četiri sekcije. O tome je nešto govorio ministar, a ja ću probati malo šire da o tome govorim da bismo razumeli koliki je značaj čitavog ovog projekta.

Prva sekcija je od Rešica u Rumuniji do Pančeva. Na toj sekciji se već uveliko radi i ona bi trebalo da bude završena i stavljena u upotrebu u 2018. godini. Dakle, već sledeće godine mi ćemo imati u upotrebi 400-kilovoltni dalekovod od Rešica, odnosno od granice sa Rumunijom do Obrenovca, jer već imamo izgrađen 400-kilovoltni dalekovod na trasi Obrenovac – Pančevo preko Beograda, odnosno da budem precizan preko Beograda 8.

Druga faza, odnosno druga sekcija ovog plana, odnosno ovog projekta Transbalkanskog koridora predstavlja izgradnja 400-kilovoltnog dalekovoda između Kraljeva i Kragujevca. To je upravo ono o čemu danas razgovaramo. Dakle, to je taj segment, odnosno taj kredit o kome danas pričamo.

Treća sekcija predstavlja, rekao bih, najveći deo posla što se tiče ovog čitavog projekta, a to je izgradnja 400-kilovoltnog dalekovoda, magistralnog dalekovoda na trasi Obrenovac – Bajina Bašta, koji treba da u potpunosti zameni 220-kilovoltni dalekovod i to na istoj toj trasi. Dakle, gradimo praktično istom trasom 400-kilovoltni preko ovog i zbog toga se i prave ovi sporedni kraci, da bi oni mogli da preuzmu jedan deo, da tako kažem pod znacima navoda, saobraćaja kada se bude gradio 400-kilovoltni dalekovod na trasi Obrenovac – Bajina Bašta.

Na kraju, naravno, četvrta sekcija podrazumeva izgradnju dalekovoda ponovo 400-kilovoltnog od Bajine Bašte preko Višegrada, Pljevalja i potom kroz Crnu Goru do Jadranskog mora. Prema informacijama koje ja imam, negde oko Tivta bi trebalo da se spoji taj dalekovod sa podvodnim kablom koji, kao što sam već rekao, Republika Italija već uveliko postavlja i na taj način da se omogući prenos električne energije do Italije.

Što se tiče konkretno ovog kredita o kome danas govorimo, a za koji sam siguran da će Narodna skupština obezbediti garanciju, odnosno potvrditi ovu garanciju koju je dala Vlada Republike Srbije, tu se radi o 15 miliona, rekao sam već, veoma povoljnog kredita, na šta se dodaje negde između šest i sedam miliona granta, odnosno donacije koju daje Evropski zajednički fond za zapadni Balkan i ostatak do 29.600.000 evra, ako se ne varam, sredstva obezbeđuje EMS.

Šta se sa tim sredstvima radi? Prvo se gradi trafo-stanica u Kraljevu 400-kilovoltna koja će zameniti trenutno 220-kilovoltnu trafo-stanicu u Kraljevu, uz naravno pripadajui transformator 220/400 kilovoltni koji treba da omogući povezivanje te trafo-stanice sa 220-kilovoltnim dalekovodom između Bajne Bašte i Kraljeva. Nakon toga gradi se 400-kilovoltni dalekovod od Kraljeva do Kragujevca, a u Kragujevcu već imamo instalirano 400-kilovotnu trafo-stanicu.

Zašto je važan ovaj, da kažem, sporedni krak dalekovoda? Videćete, ima i drugi značaj, ali za ovaj konkretan projekat ona je važan zato što praktično kada budemo podigli nivo Bajna Bašta-Kraljevo takođe na 400 kilovolti, mi ćemo imati mogućnost da kada budemo na istoj trasi 220-kilovoltnog dalekovoda Obrenovac-Bajna Bašta gradimo 400-kilovoltni moći ćemo praktično da jedan deo prenosa preusmerimo sa tog pravca na druge alternativne pravce i da na taj način obezbedimo elektroenergetsku stabilnost u Republici Srbiji, što bez ovoga ne bi bilo moguće.

Međutim, on ima i jedan drugi značaj koji nije ništa manje bitan, mada sad to već zvuči kao pleonazam, a to je da u okolini Raške i Novog Pazara, odnosno u kraju koji se praktično preko jednog regionalnog dalekovoda direktno vezuje na ovaj dalekovod o kome danas govorimo, imamo probleme u smislu naponskih prilika koje su vrlo loše i u smislu sigurnosti napajanja. Praktično kada podignemo kapacitet ovog dalekovoda između Kraljeva i Kragujevca mi ćemo i povećati samim tim propusnu moć onog 110-kilovoltnog regionalnog dalekovoda koji ide prema Raškoj i Novom Pazaru, čime ćemo rešiti taj ozbiljan problem naponskih prilika koji u ovom trenutku postoji u ovom kraju.

Dakle, time ćemo smanjiti gubitke koje imamo u mreži i time ćemo smanjiti emisiju ugljendioksida. Dakle, smanjenjem gubitaka koje imamo u mreži, koji će naravno biti još manji kada izgradimo čitav dalekovod, mi u stvari povećavamo profitabilnost preduzeća, odnosno akcionarskog društva EMS. Zbog toga je ono što je ministar Vujović pomenuo, to je razlog zašto je period počeka na kredit za EMS kraći od period počeka na kredit za EPS. Zato što se prema nekim fizibiliti studijama koje su ranije rađene pokazalo da je ovaj projekat za koji uzimamo kredit izuzetno profitabilan, odnosno da će on vrlo brzo početi da vraća novac, odnosno da će preduzeće EMS vrlo brzo videti benefite od ovog projekta. Prema tome, ne postoji nikakva opasnost da se ovaj kredit neće vratiti. Ta vrsta opasnosti ne postoji.

Druga stvar koju sam rekao jeste da će se smanjiti emisija ugljendioksida, što naravno jeste nešto što je vrlo važno u smislu očuvanja životne sredine, jer očuvanje životne sredine jeste jedan od ključnih prioriteta u budućem ekonomskom, ali i energetskom razvoju Srbije i jeste nešto što je ključno u našim sadašnjim i budućim pregovorima sa EU, jer poglavlje 27 jeste jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU i jedno od poglavlja koje ćemo najteže zatvoriti. Zbog toga i jedan i drugi kredit o kome danas govorimo se upravo jednim delom oslanja na zaštitu životne sredine.

Dakle, osim poboljšanja snabdevanja građana električnom energijom, osim smanjenja gubitaka u mreži i smanjenja emisije ugljendioksida, ovo je čitav projekat Transbalkanskog koridora ima zaista veliki značaj za Republiku Srbiju.

Zamenom ovih dotrajalih 220 kilovatnih dalekovoda 400 kilovatnim dalekovodima i povećanjem kapaciteta koje ćemo na taj način stvoriti, mi praktično smanjujemo otpor naše mreže i smanjujemo gubitke koje u njoj imamo, a povećavamo protoke i na taj način činimo ovu rutu preko Srbije izuzetno atraktivnom, odnosno mnogo atraktivnijom nego što je u ovom trenutku.

Da bi građani razumeli, gro današnjeg protoka, to ministar sigurno jako dobro zna, od najvećih, hajde da ne bude baš od najvećih, od velikih proizvođača, neto proizvođača i izvoznika struje u Evropi, kakvi su Ukrajina i Rumunija, prema velikim neto uvoznicima odnosno neto potrošačima struje, kakvi su Italija i nadalje zemlje Evropske unije, ide preko Mađarske i Hrvatske. Zašto? Zato što oni imaju visokokapacitetne mreže koje mi nemamo.

Dakle, kada izgradimo 400 kilovatni dalekovod koji će iz Rumunije ići u Italiju i koji će biti prema svim istraživanjima daleko isplativiji u smislu prenosa električne energije za Italijane i za druge zemlje EU ukoliko one budu preuzimale tu struju koju ćemo mi transportovati od rumunske granice pa do granice sa Bosnom i Hercegovinom, odnosno do Višegrada, to znači da ćemo mi doći u poziciju da ubuduće aukcijom viška kapaciteta koje ćemo imati kada budemo izgradili 400 kilovatni dalekovod, skupljamo nova sredstva, jer mi nemamo u ovom trenutku unutrašnje potrebe za takvim kapacitetom. Dakle, ostaće jedan deo kapaciteta slobodan i taj deo kapaciteta možemo aukcijski da prodamo i da određenu količinu finansijskih sredstava na taj način ostvarimo.

Da ne kažemo da postoji još jedna druga važna stvar, a to je da u budućnosti, ako nastavimo da izgrađujemo kapacitete elektroenergetske, a o tome je ministar Antić danas govorio, on je čak rekao da smo poslednjih godinu dana mi bili neto izvoznici struje, što sada ne možemo tvrditi da je trend, ali je u svakom slučaju dobar signal, i u budućnosti gradnjom novih elektroenergetskih kapaciteta, ukoliko postanemo neto izvoznik struje, mi ćemo moći tu struju da izvezemo efikasnije i jeftinije po nas i imaćemo kapacitet preko koga ćemo moći da izvezemo.

Na kraju krajeva, ali svakako ne najmanje važno, izgradnjom 400 kilovatnog dalekovoda mi stvaramo pretpostavke za buduću industrijalizaciju Srbije. Kažem, stvaramo pretpostavke, da neko ne bi sada rekao da najavljujem ne znam kakve investicije. Ali, ni jedan investitor neće doći nigde, ukoliko nema infrastrukturne pretpostavke. Kao što on očekuje da postoje odgovarajući putevi, kao što očekuju da postoje odgovarajuće telekomunikacione pretpostavke, on isto tako očekuje i da postoje određene energetske pretpostavke.

Ukoliko vi imate probleme sa naponskim prilikama, kakve imamo, recimo, ovo što sam pomenuo, u oblasti Raške i Novog Pazara, ne možemo da očekujemo da će jedan ozbiljan investitor da dođe u ovaj kraj, jer on jednostavno ne može da napravi pogon, jer taj pogon ne može da se priključi na mrežu koja ne može da istrpi jedan ozbiljan pogon koji je veliki potrošač struje.

Dakle, mnogostruki benefiti za nas su izgradnjom ovog koridora, nikakva opasnost da se taj kredit neće vratiti i u tom smislu, usudio bih se da kažem da se radi o jednom od najvećih i najsveobuhvatnijih projekata iz oblasti energetike u poslednjih nekoliko decenija i da on zaista zaslužuje našu apsolutnu podršku. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovana potpredsednice, kolege i koleginice narodni poslanici, mi smo podneli amandman na ovaj član 52. koji se tiče kvalifikacija i uslova na osnovu kojih neko može da se bavi profesionalnim upravljanjem. U stavu 1. su definisane kvalifikacije, a mi smo nakon stava 3. tražili da se doda, i usvojeno nam je, stav 4.
Prvo da pročitam stav 3. zbog toga da bi bilo potpuno jasno šta želimo ovim da postignemo. Dakle, u stavu 3. se kaže: „Upis u registar profesionalnih upravnika vrši se na zahtev lica koje ispunjava uslove predviđene zakonom“. Dakle, to piše u postojećem stavu 3.
Mi smo dodali i stav 4. jer smo smatrali da je to vrlo važno i hvala što je to usvojeno. Dakle, tražili smo da se u registar profesionalnih upravnika iz stava 3. ovog člana ne može upisati lice koje je osuđivano pravosnažnom odlukom na kaznu zatvora za krivično delo koje ga čini nedostupnim ili nepodobnim za obavljanje poslova profesionalnog upravnika.
Dakle, nije dovoljno da on samo ispunjava uslove propisane zakonom za izbor na ovo mesto, to mora da bude lice koje je dostojno da obavlja ovakvu funkciju, odnosno ne može da bude niko ko je bio osuđivan za krivično delo koje je na bilo koji način povezano sa obavljanjem ove funkcije. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovana potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, radi se o jednom vrlo osetljivom članu koji zahteva posebnu pažnju. Da bi građani razumeli o čemu govorim pročitaću naslovi iznad ovog člana. Dakle, radi se o članu čiji naziv glasi – način izvršenje rešenja o iseljenju. Nešto što je vrlo važno za građane koji dođi u takvu poziciju.
Mi smo intervenisali na stavu 1. ovog člana. Prvo ću da pročitam kako glasi ovaj stav. Dakle, stav 1. člana 85. glasi – Rešenje o iseljenju se ne može sprovoditi pri nepovoljnim vremenskim prilikama, nedeljom, u dane državnih i verskih praznika, noću, pre izbora i neposredno pre početka i kraja školske godine.
Naša intervencija je bila da se doda još jedan razlog, a to je da u dane bolničkog lečenja nekog od članova porodičnog domaćinstva takođe je nemoguće sprovesti rešenje o iseljenju. Mislim da je ovo sasvim opravdan razlog. Ovaj razlog nije ni u kakvoj koliziji sa bilo kojim drugim od navedenim razloga i zaista bih zamolio potpredsednicu Vlade da još jednom razmotri da prihvati ovaj naš amandman.
Inače, da vam kažem u obrazloženju vi ste naveli da se amandman ne prihvata jer je formulacija utvrđena ovom odredbom usklađena sa međunarodnim smernicama. Pretpostavljam da se to odnosi na direktive EU. Što se toga tiče, direktive EU su prvo jedna vrlo fluidna kategorija i dok mi uđemo u EU sasvim je moguće da će se te direktive menjati jer se one menjaju po potrebi. Druga stvar, one propisuju kako nešto treba da izgleda ali nigde ne propisuju da vi ne smete da dodate još neki razlog koji smatrate opravdanim.
Dakle, ne mislim da bi to što bismo eventualno dodali nešto što nije propisano direktivama EU time sebi napravili bilo kakav problem ili da bi zbog toga smanjili ispunjenost uslova, odnosno ispunjenost ovog zakona sa normativom EU, odnosno sa direktivama EU, tako da, prosto, molba još jednom potpredsednici da prihvati ovaj naš amandman, jer mislim da je ovaj razlog vrlo važan i da apsolutno samo doprinosi tome da ovaj član bude još bolji, a nikako ne smanjuje kvalitet ovog člana zakona.
Zahvaljujem predsedavajući. Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Republike Srbije.
Zatražio bih obaveštenje, odnosno objašnjenje od Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, u vezi sa pritužbama koje dobijam od pojedinih građana. O čemu se radi? Mnogi građani mi se žale da dobijaju, takozvane kako se to stručno naziva neželjene, odnosno ne traženu komunikaciju, telefonske pozive, ili telefonske poruke koje su komercijalnog sadržaja.
To se uglavnom odnosi na pojedina osiguravajuća društva, ranije je to bio mnogo češći slučaj, a danas je manje sa bankama, ali isto tako i sa pojedinim drugim privrednim subjektima koji nam šalju SMS poruke koje nismo tražili, odnosno nisam siguran da imaju pravo da nam šalju.
Dakle, radi se ovde o nekoliko mogućnosti. Jedna od mogućnosti, jeste da ovi privredni subjekti koriste listinge, sa kojih uzimaju naše brojeve, za koje možemo da kažemo uslovno rečeno da su javni, ali to ne znači da se oni mogu koristiti u ove svrhe, odnosno da se mogu koristiti za slanje komercijalnih poruka.
Druga mogućnost jeste da naše brojeve telefona dobijaju od trećeg lica, što takođe ne znači da se taj broj telefona može koristiti za ne traženu komunikaciju, koja je komercijalnog karaktera.
I treća mogućnost, koja je najopasnija, jeste da neko pravi bazne podataka ovakvih brojeva telefona i da ih onda nekome prodaje, što je verujem najozbiljnije delo u ovom slučaju.
Dakle, sve tri mogućnosti su, što se mene tiče, sporne, i u tom smislu bih želeo da dobijem konkretan odgovor od Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, jer mislim da je on prava osoba koja ovim treba da se bavi, jer ovde se radi upravo o, čini mi se, kršenju prava na privatnost građana.
Ovde u smislu pravnih implikacija, rekao bih da postoje tri mogućnosti. Jedna je, da Zakon ovako nešto dozvoljava, odnosno da je ovakva komunikacija zakonski dozvoljena u našoj zemlji, u šta nisam siguran, a u kom slučaju bih očekivao od Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, da pokrene inicijativu da se odgovarajući zakonski propisi promene, odnosno da se usaglase sa najboljim praksama u svetu koji ovakvu komunikaciju ne dopuštaju.
Druga mogućnost, jeste da postoji tzv. pravni vakum, odnosno da ovo nije regulisano na odgovarajući način zakonom i da to pojedini privredni subjekti, najčešće se radi o osiguravajućim kućama, koriste, i da sa nama neželjeno komuniciraju, odnosno da nas pozivaju na naše brojeve telefona ili da nam šalju poruke koje mi prethodno nismo tražili.
Treća mogućnost, jeste da to apsolutno nije regulisano našim zakonom, u kom slučaju bih molio Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja da pokrene inicijativu da se ovako nešto uredi.
Naravno, postoji još jedna mogućnost, a to je da on stupi u kontakt sa operaterima fiksne i mobilne telefonije i da od njih traži ili da ih zamoli, ili da inicira da se napravi, jedan Kodeks ponašanja operatera fiksne i mobilne telefonije koji mogu, čak i ukoliko ne postoji zakonska regulativa, ove stvari da regulišu na taj način što će sami sprečavati ovakvu komunikaciju.
U tom smislu bih hteo da vas upoznam sa najboljim praksama koje postoje u svetu. U SAD, još iz vremena samo fiksne telefonije, kada uzimate telefonski broj vi se unapred određujete da li želite da primate pozive koji su komercijalnog karaktera ili ne. Dakle, ukoliko se odlučite da ne želite, niko nema pravo da vas zove i da od vas zahteva da prihvatite bilo kakvu komunikaciju koja je komercijalnog karaktera.
U mnogim drugim zemljama, na primer u Velikoj Britaniji, je vrlo jasno definisano da se komunikacija putem mobilnih telefona može obavljati isključivo ukoliko uradite nešto što se, stručno na engleskom jeziku, zove double optine, odnosno morate dvostruko dozvoliti nekome da bi mogao sa vama da komunicira. To znači da mora dva puta da vas pita i dva puta od vas da dobije potvrdan odgovor, čak i ukoliko vi inicirate komunikaciju, on mora još jedanput da vas pita, da bi od vas dobio odgovor.
Dakle, ovakva komunikacija je nešto što nije uobičajeno u svetu, i očekujem da se to i kod nas, ili reguliše na odgovarajući način ili ukoliko nije regulisano, da Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja zaštiti privatnost naših građana i da pokrene inicijativu da se taj problem reši. Kažem, može da se reši, čak i na nivou operatera fiksne i mobilne telefonije, koji jednim Kodeksom ponašanja među sobom to mogu da reše, odnosno mogu da isključuju brojeve telefona onih koji ovakvu komunikaciju obavljaju. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući. Koristiću vreme poslaničke grupe.
Mi smo podneli amandman na član 28. stav 1. a u vezi sa stavom 2. ovog člana. Pročitaću ova dva stava. Stav 1. kaže – potvrda o primljenoj prijavi izdaje se, na zahtev podnosioca prijave, prilikom neposrednog podnošenja prijave registru. Stav 2. kaže – potvrda o primljenoj elektronskoj prijavi dostavlja se na elektronsku adresu navedenu u prijavu.
Smatrali smo da na izvestan način jeste onaj ko je podneo elektronsku prijavu privilegovan i u smislu načela ravnopravnosti smo tražili da se briše ovaj deo koji se nalazi između zareza, to je – na zahtev podnosioca prijave, odnosno da i oni koji prijavu podnose neposredno, takođe mogu da istovremeno, automatski dobiju potvrdu o primljenoj prijavi, isto kao i oni koji prijavu podnose elektronski.
Moram priznati, očekivali smo da ćete da prihvatite ovaj amandman, mada istini za volju, vi ste amandman koji je nešto drugačije napisan, ali u krajnjem ishodištu, odnosno finalni tekst ovog člana postaje identičan, ste prihvatili i ono što je najvažnije, jeste da, čini mi se, da smo otklonili ovu nedoumicu vezanu za ovaj stav 1. u članu 28. time što ste prihvatili amandman jedne druge poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i građani Republike Srbije, zatražio bih obaveštenje od dva ministarstva, odnosno da budem precizan od Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštitu životne sredine i od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Svi smo bili svedoci jučerašnjeg događaja u Šapcu kada je pas rase staford terijer napao i prema nekim verzijama događaja, pošto se to dogodilo juče popodne, naravno, mediji su različito izvestili o ovom događaju, ali rekao bih da je ovo najautentičnija verzija u kojoj se kaže da je pas ove rase napao i izujedao troje maloletne dece uzrasta sedam i osam godina i to u dvorištu osnovne škole.

Ovo je prosto nedopustivo. Iz tog razloga, želim da upoznam javnost i kolege narodne poslanike sa Pravilnikom o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu i to naročito sa članom 7. st. 2. i 4. ovog Pravilnika. Inače, u članu 2. ovog Pravilnika se definiše koje su to rase pasa tzv. opasni psi. Naravno, ne treba vam kažem da se rasa staford terijer smatra opasnim psom.

Stav 2. člana 7. ovog Pravilnika glasi – vlasnik opasnog psa mora psa da drži u prostoru, odnosno objektu koji je odgovarajuće veličine i iz koga pas, naglašavam, ne može da pobegne.

Stav 4. glasi – ulaz u prostor ili objekat u kome se drži opasan pas mora se držati pod ključem, dakle, u konkretnom slučaju pas ne samo da nije bio u odgovarajućem pravilno obezbeđenom prostoru, nego se još i slobodno šetao ulicama i to bez brnjice, što je u suprotnosti sa članom 5. ovog pravilnika i ušao u dvorište osnovne škole.

Nažalost, ovo nije usamljen slučaj neodgovornog ponašanja pojedinih vlasnika ovih rasa pasa, tzv. opasnih pasa. I sam sam nedavno, pre nekoliko nedelja bio svedok slučaja kada je vlasnik jednog od tzv. opasnih pasa šetao Knez Mihailovom ulicom svoga psa bez brnjice i bez povodca. Da li možete da zamislite koliko se dece u tom trenutku nalazi u Knez Mihailovoj ulici, da ne govorim o odraslim osobama.

Dakle, mislim da se svi sigurno slažemo da se ovakvom ponašanju mora stati na put i da se moraju primeniti odgovarajuće mere spram ovakvih neodgovornih vlasnika pasa.

Da ne bih bio pogrešno shvaćen ovde, ne pozivam ni na kakav lov na veštice, niti na zabranu bilo koje vrste, odnosno rase pasa, jer nije naučno dokazano da je jedna rasa pasa najbolji čovekov prijatelj, a da je neka druga najveći neprijatelj, ali je praksa pokazala da određene rase pasa u rukama neodgovornih vlasnika mogu da postanu, da tako kažem, opasno oružje. Zato apelujem na nadležne organe da nalože da se preduzmu odgovarajuće mere, u smislu izdavanja naloga za pojačanu kontrolu nad neodgovornim vlasnicima, odnosno neodgovornim ponašanjem pojedinih vlasnika ovih opasnih rasa pasa, ali i da se preduzmu oštrije sankcije prema njima.

Takođe, mislim da bi bilo dobro razmotriti inoviranje odgovarajuće regulative, ovaj Pravilnik koji sam citirao iz 2010. godine, čini mi se, da bi ga trebalo revidirati i možda uvesti oštrije sankcije prema onima koji ih zaslužuju.

Molim ministarstva da me izveste o merama koje planiraju da preduzmu i koje će preduzeti u vezi sa ovim i sličnim slučajevima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsednice.
Poštovani potpredsedniče Vlade, poštovani ministre, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih hteo da govorim danas o dva zakona, zakonu o potvrđivanju Sporazuma o zajmu sa Fondom za razvoj Abu Dabija o budžetskoj podršci i zakonu o potvrđivanju finansijskog ugovora „Apeks zajma za mala i srednja preduzeća“ između Evropske investicione banke i Republike Srbije, koju su zastupali Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije.
Nakon toga, u drugom delu rasprave, moj kolega Jovanović će govoriti o zakonu koji je vrlo važan za građane Kraljeva, grada iz koga on dolazi.
Prvo nekoliko reči o ovom zajmu koji smo sklopili sa Emiratom Abu Dabi, a koji vidim da je izazvao određene nedoumice ili kontroverze, kako hoćete, u javnosti.
Prvo mislim da treba da kažemo da se radi o nečemu što nije apsolutno novo. Dakle, rekao je i ministar, ovaj ugovor je potpisan pre dve godine. U budžetu za 2016. godinu je predviđeno zaduživanje na osnovu ovog ugovora. Prema tome, radi se o nečemu što je apsolutno poznata informacija, zbog toga što su se u javnosti pojavili određeni tekstovi o kojima se govori o tome kao da je to nešto što je potpuno novo i potpuno nepoznato.
Nakon što je stigao ovaj zakonu u zakonsku proceduru u Skupštinu, pojavili su se, dakle tako kažem, tradicionalnim medijima određene vesti, a rekao bih još više diskusije u društvenim, odnosno u novim medijima koji se sve vrte oko jedne teme, da parafraziram – šta će nama, otprilike, ovaj zajam kada imamo suficit u budžetu, a to se odnosi pretpostavljam na ono što je premijer više puta rekao, a to je da nakon dva kvartala imamo suficit, a evo, danas je i ministar finansija potvrdio da i dalje imamo suficit u budžetu.
Dakle, bez želje da uvredim bilo koga, meni ovo pitanje zvuči kao zamena teza i kao nedovoljno poznavanje razloga za zaduživanje. Kao prvi argument za ovo što sam rekao, hteo bih da vam pročitam nešto što piše u ovom zakonu – Ciljevi zajma - cilj zajma je podrška privrednom razvoju Republike Srbije putem smanjivanja troškova finansiranja, unapređenja ekonomske situacije u zemlji i doprinosa ostvarivanju planiranog razvoja. Dakle, ovde se ne radi ni o kakvom uzimanju zajma u trenutku kada nam on nije nizašta potreban, nego se radi o uzimanju zajma koji nam je i te kako potreban i koji možemo da koristimo za različite stvari, kao na primer, za refinansiranje određenih nepovoljnih kredita ili za finansiranje određenih obaveza iz prošlosti, ono o čemu je govorio ministar, koje su bile uzimane po daleko nepovoljnijim uslovima.
Isto tako, ukoliko sredstava imamo dovoljno mi možemo ovaj kredit da koristimo i za povećanje kapitalnih investicija i kapitalne investicije, odnosno nivo kapitalnih investicija je čini mi se jedna od retkih stvari, ako ne i jedina, zamerka Fiskalnog saveta našem budžetu u poslednje dve godine i to u smislu da su nedovoljne kapitalne investicije, odnosno da bi veće kapitalne investicije doprinele snažnijem razvoju naše ekonomije. Dakle, imamo više mogućnosti na koji način možemo ovaj zajam da koristimo.
Druga stvar koja nije potpuno jasna, a to je da se poziva na to da imamo suficit u ovom trenutku. To što ga imamo u ovom trenutku ne znači da ćemo ga imati do kraja godine i o tome u svom poslednjem izveštaju Fiskalni savet je vrlo jasno govorio, da ćemo do kraja godine imati deficit. To je danas potvrdio i ministar finansija.
Mi imamo dobar rezultat i imaćemo dobar rezultat. Imaćemo mnogo bolji rezultat nego što smo ga predvideli budžetom RS za 2016. godinu i inače u ekonomiji kada napravite neku projekciju i kada ona nije dobra, bez obzira na to da li ste projektovali manju ili veću sumu, uvek ste pogrešili.
Mislim da je budžet jedna od retkih stvari koji kada projektujete na način da vam je deficit manji nego što je predviđeno, to je dobro, jer to je znak da projektujete konzervativno. To je ono što smo grešili dugi niz godina kada smo projektovali stalan tako što smo pravili najoptimističkije moguće prognoze, a onda smo nakon toga morali da radimo rebalanse budžeta pa i po nekoliko puta. To je nešto što nam se u poslednjih nekoliko godina ne događa i to je nešto je za svaku pohvalu.
Dakle, zahvaljujući tome što imamo dobar rezultat mi možemo da vratimo recimo dug „Petrohemije“ od 105 miliona evra i to je nešto što je premijer najavio pre nekoliko dana na konferenciji za štampu. Možemo da otvorimo prostor za novo povećanje plata i penzija.
Na kraju godine bez obzira na to što sada imamo suficit ćemo imati deficit. Taj deficit mora iz nečega da se finansira. Zašto se ne bi finansirao iz sredstava koja se dobijaju po vrlo povoljnim uslovima?
Želim da podsetim narodne poslanike, naročito one koji nisu bili narodni poslanici u prethodnom sazivu da smo mi prošle godine povećali deficit na kraju godine tako što smo vratili akumulirane dugove „Srbijagasa“ prema NIS-u i tako što smo vratili dugove vojnim penzionerima koji su se prenosili iz godine u godinu.
Mi smo uradili ono što bi verovatno većina političara uradila, a to je da imamo što manji deficit, jer što manji deficit znači što bolju političku poruku. Ne, mi smo povećali deficit, ali smo time razdužili obaveze iz prošlosti koje smo stalnog godinama prenosili iz godine u godinu, da ne govorim o tome da je bilo mnogo godina u kojima smo te obaveze, da tako kažem, sakrivali, odnosno stavljali ih ispod crte i time opet, da se izrazim žargonski, štelovali naš deficit, odnosno veštački ga smanjivali.
Treća stvar koja mislim da je vrlo važna, a koju treba reći da bi se potpuno razumelo zašto ta teza da sad ne treba da uzmemo zajam jer imamo suficit ne stoji, jeste da izvršenje budžeta je jedna fluidna kategorija, kao što je rekao i ministar. Dakle, to što mi imamo suficit u nekom trenutku ne znači da u nekom drugom trenutku nam ne dolaze neke obaveze koje smo imali, koje smo preuzeli i koje moramo da servisiramo u tom trenutku kada su stigle.
Mi tada moramo da se zadužimo da bismo bili u stanju da tu privremenu nelikvidnost razrešimo. Upravo kada pogledate na koji način je koncipiran ovaj kredit, a on je koncipiran tako da se uzima u pet tranši po 200 miliona dolara, da te tranše su svakih šest meseci, vi vidite da apsolutno sve od ovoga što sam pobrojao dolazi u obzir. Vrlo je verovatno da će biti onako kako je rekao ministar, a to je da ćemo ga mi koristi da finansiramo neke kredite koje smo ranije uzimali, odnosno obaveze koje na osnovu tih kredita stižu, ali ukoliko budemo imali višak sredstava, mi ta sredstva možemo da plasiramo na različite načine i da time, bilo rešavamo probleme iz prošlosti, bilo da ulažemo određene investicione projekte, kakve jesu kapitalne investicije i da time doprinosimo onome što ovde piše o ciljevima zajma, a to je o rastu i razvoju ekonomije Srbije.
Kada pogledamo kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu danas i kada pogledamo nešto što je vrlo važno, a to je kreditni rejting Srbije, onda možemo da zaključimo zaista da je ovaj kredit izuzetno povoljan. On ima kamatnu stopu od 2,25%, da ponovim, period dospeća je deset godina, a period počeka je pet godina. Dakle, za pet godina počinjemo da vraćamo ovaj kredit.
Da bi bilo jasno potpuno koliko je ovaj kredit povoljan, reći ću vam samo najnoviji podatak o zaduživanju Republike Srbije na sekundarnom tržištu za finansiranje obaveza po osnovu ranije emitovanih hartija od vrednosti. Dakle, prodali smo državne obveznice na sekundarnom tržištu po stopi prinosa od 4,2%. To će reći 2% više nego što je ovaj zajam. To su podaci od pre deset, petnaest dana.
Prema tome, mislim da zaista nema razloga da politizujemo temu ovog kredita. Mislim da je ovaj kredit zaista dobar i, naravno, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati ovaj Predlog zakona, kao i ostale predloge zakona o kojima razgovaramo.
Dalje, hteo bih da kažem nekoliko reči o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu apropo ovog zajma, Apeks zajma koji smo dobili od Evropske investicione banke. Oprostićete mi što ću napraviti jedan uvod u kome ću govoriti o ovom sektoru, jer mislim da je strašno važno da razumemo značaj ovog sektora za budući ekonomski razvoj Srbije.
Svugde u svetu je sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetništva motor ekonomskog razvoja i glavni izvor inovacija u jednoj zemlji. Tako je naravno i u Srbiji, pa onda ne treba da vas čudi podatak da, ovo su najaktuelniji podaci, da među aktivnim preduzećima 99,8% preduzeća spadaju u sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, da ova preduzeća generišu dve trećine zaposlenosti, da ova preduzeća generišu dve trećine prometa i da ova preduzeća, odnosno ovaj sektor učestvuje sa jednom trećinom u kreiranju bruto domaćeg proizvoda.
Sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetništva ima poseban značaj u zemljama u tranziciji, jer on u njima igra još jednu ulogu osim one koju igra, koju sam pomenuo u razvijenim zemljama, a to je apsorpcija nezaposlenosti koja nastaje u procesu tranzicije, odnosno u procesu restrukturiranja privrede.
Zaista, kada pogledate podatke iz 2008. godine, u periodu od 2004. do 2007. godine, sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetništva kreirao je 149.000 radnih mesta, i na taj način gotovo je u potpunosti kompenzovao izgubljena radna mesta u procesu tranzicije. Nažalost, svetska ekonomska kriza je preokrenula ove trendove i od tada, pa do 2014. godine ovaj sektor beleži negativne rezultate po svim parametrima kojima se meri njihova efikasnost.
U 2014. godini smo imali rezultate koji obećavaju, koji daju nadu za optimizam. Imali smo u ovoj godini povećanje prometa, povećanje bruto dodate vrednosti, povećanje produktivnosti u sektoru malih i srednjih preduzeća, nažalost, i dalje smanjenje broja zaposlenih. To je nešto što prati čitav ovaj period, ali sa usporenjem ovog trenda smanjenja broja zaposlenih. I dalje u ovom sektoru ostaje onaj glavni problem, a to je manje mogućnosti za zaduživanje, odnosno za povoljno zaduživanje, bilo da se radi o započinjanju, bilo da se radi o proširenju posla kada govorimo o malim i srednjim preduzećima, odnosno o preduzetnicima.
Dakle, krediti su nepovoljni uglavnom zato što su kamatne stope previsoke, uglavnom zato što su visoki zahtevi za kolateralom i vrlo često zato što postoji nedostatak dugoročnih kreditnih sredstava, a ona su najvažnija za neki strateški razvoj ovih preduzeća, odnosno ovog sektora.
Ako pogledamo izveštaj o globalnoj konkurenciji za 2015/16 godinu, koji je radio Svetski ekonomski forum, videćemo da su oni prepoznali potpuno isti problem, a to je pristup izvorima finansiranja. Zaista, plasman naše zemlje, odnosno sektora malih i srednjih preduzeća, kako god hoćete, na ovoj listi je poražavajući. Dostupnost finansijskih usluga 97. u 140 zemalja, pristupačnost finansijskih usluga 111. od 140 zemalja, lakoća pristupa kreditima 120. od 140 zemalja.
Kao odgovor na ekonomsku krizu i kao odgovor na ove probleme o kojima govorim, Vlada Republike Srbije je u martu 2015. godine donela Strategiju razvoja sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva sa pratećim akcionim planom za njeno sprovođenje i sa vrlo ambicioznim planovima koji kažu da se očekuje do 2020. godine značajno povećanje broja privrednih subjekata u ovom sektoru, značajno povećanje broja zaposlenih, povećanje prometa, povećanje BDV, povećanja raznih drugih kvalitativnih, još važnijih faktora kada govorimo o sektoru malih i srednjih preduzeća. Isto tako, ova strategija predviđa da se u ovom izveštaju, pomenutog Svetskog ekonomskog foruma, do 2012. godine popnemo vrlo visoko i da budemo u odnosu na ono gde se nalazimo sada i da budemo u prvih 60 zemalja. Ako pogledamo informaciju koju smo videli juče, a koja nam uliva optimizam, a to je da smo na „Duing biznis“ listi ponovo ostvarili napredak, odnosno da smo sada na 47. mestu, a podsetiću vas da smo pre samo dve godine bili 91, mislim da imamo razloga da budemo optimisti i kada se radi o napretku dostupnosti finansiranja, koji je vrlo važan za sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika.
Kao najvažniji mehanizam, sada se vraćam na ono što je, hajde da tako kažem, konkretna tema, u Strategiji razvoja sektora malih i srednjih preduzeća i preduzetništva pominje se upravo Apeks zajam Evropske investicione banke. Dakle, Strategija je prepoznala da je ovo nešto što je u ovom trenutku najvažnije za Republiku Srbiju, odnosno za razvoj njenog sektora malih i srednjih preduzeća.
Ovde se radi o 150 miliona evra, radi se o zaduživanju pod povoljnim uslovima za sektor malih i srednjih preduzeća koji treba da doprinese njihovom rastu i razvoju, odnosno vraćanju na putanju rasta i razvoja kakav su imali do 2008, 2009. godine i ka konvergenciji svih najvažnijih parametara prema onima koji karakterišu zemlje EU.
Ovaj Apeks zajam donosi još jednu novinu, to je već pomenuo neko od mojih kolega ili koleginica, a to je inicijativa Poslovi za mlade zapadnog Balkana i mislim da je to naročito važno i da vredi pomenuti, jer se radi o posebnim olakšicama za zapošljavanje i samozapošljavanje mladih u Republici Srbiji, gde će za ove kredite biti obezbeđeni još povoljniji uslovi, odnosno još niža kamatna stopa.
Zaista, preduzetništvo je nešto što, čini mi se, mora biti jedan od najvažnijih strateških ciljeva Republike Srbije. Mi smo 2016. godinu proglasili godinom preduzetništva. Premijer je nekoliko puta govorio o tome i rekao je da će i naredne godine biti godine preduzetništva i mislim da je to ključna reč. Svaka godina mora da bude godina preduzetništva. Čini mi se da jedino tako Srbija ima šansu da se dinamično razvija u budućnosti i mislim da je ulaganje u ovaj sektor i ulaganje u razvoj preduzetničke kulture, to je nešto što mi, nažalost, nemamo razvijeno u društvu, odnosno u razvoj preduzetničkog duha kod pojedinaca, ključ za budući ekonomski razvoj Srbije.
Na koji način mi možemo da razvijamo preduzetničku kulturu u Srbiji, odnosno preduzetnički duh? Inače, ni sve države EU, odnosno sve države u Evropi ne karakteriše preterano, neke da, ali većinu ne, preduzetnički duh, to je nešto što je uglavnom vezano za SAD i to je nešto, čini mi se, na čemu mora da se radi od malih nogu sa novim generacijama koje dolaze, jer to je nešto što je ulaganje u narednih 50 godina u Srbiji.
Mi moramo da uvedemo preduzetništvo u celokupan obrazovni sistem Srbije, u bukvalno sve nivoe obrazovnog sistema i raduje me što sam čuo ministra prosvete da je jednom prilikom govorio upravo o toj ideji da se preduzetništvo uvede u obrazovni sistem Srbije. Ono što bih želeo da kažem ili da apelujem na ministra, jeste da, budemo vrlo oprezni u razmišljanju na koji način da preduzetništvo uvedemo u obrazovni sistem Srbije.
Preduzetništvo ne možemo da uvedemo kao predmet. U poslednje vreme smo imali vrlo čestu diskusiju o tome problem sa informatikom koja ove godine nije predmet, odnosno nije redovan predmet u nastavi, vrlo često se pojavljuje problem da deca iz informatike uče teoriju što je nešto što je potpuno nepromenljivo. Isto tako preduzetništvo ne može da bude predmet, ne može se odgovarati na temu preduzetništva.
Preduzetništvo mora da se uvede tako što imamo na umu o kom uzrastu govorimo i prilagođavamo ono o čemu se radi u tom uzrastu, a preduzetništvo približavamo mladima kroz različite mehanizme, bilo da su to raznorazni primeri iz prakse, bilo da su to neke radionice, bilo da je to pomoć za osnivanje đačkih kompanija ili raznorazne druge ideje.
Dakle, preduzetništvo treba da prožima sistem obrazovanja Srbije, a ne da ga uvedemo jednog dana kao predmet i da mislimo da ćemo tako rešiti problem trajno. Ne, na taj način ga sigurno nećemo rešiti.
I na kraju krajeva da bismo uspeli nakon ovoga, prvog koraka koji smo napravili, a to je da smo obezbedili povoljna sredstva za sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Da bismo uspeli da ostvarimo dugoročni plan moramo i sa medijima da radimo na objašnjavanju koliko je ova tema značajna i koliko moramo da, naročito novim organizacijama, da objašnjavamo da je preduzetništvo nešto što nije bauk i da preduzetništvo jeste nešto što treba i mora da bude budućnost Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice.
Poštovani ministre, cenjene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, verujem da oko nečega svi možemo da se složimo, podnosioci amandmana, a verujem i svi ostali narodni poslanici, a to je da je motivacija svih nas bila ista, a motivacija da podnesemo ovakav amandman jeste bila načelo ravnopravnosti.
Zaista bih voleo kada bismo malo češće u prvi plan stavljali stvari u kojima se slažemo, a ne samo one po kojima se razlikujemo.
Želeli smo da izjednačimo prava studenata osnovnih studija i studenata postdiplomskih studija, odnosno studenata magistarskih studija i doktoranata, mada istini za volju, nešto je teži posao završetak magistarskih studija, naročito izrada doktorske disertacije, nego završetak osnovnih studija, ali kažem, držali smo se načela ravnopravnosti i to je nešto što je ispravno.
Nisu prihvaćeni svi amandmani, ali takođe, nisu ni svi amandmani u istovetnom tekstu. Konkretno, amandman poslaničke grupe SDPS se razlikuje u nekoliko u svom tekstu u odnosu na amandman koji je podneo prof. dr Aleksandar Martinović i naravno da nije mogao biti prihvaćen i jedan i drugi amandman. Nije samo naš amandman taj koji se u tekstu razlikuje u odnosu na ovaj amandman koji je prihvaćen i samim tim postao sastavni deo zakona.
Što se mene lično tiče, a verujem da se i kolege iz moje poslaničke grupe slažu, za nas je najvažnije da je ovakav amandman postao sastavni deo zakona, odnosno da smo se pridržavali načela ravnopravnosti i da smo u ovim pravima izjednačili i magistrante i doktorante sa studentima osnovnih studija. To je mnogo važnije nego da li je, za mene bar, a verujem da se i kolege iz moje poslaničke grupe slažu, mnogo važnije nego da li će pisati da je prihvaćen amandman ovog ili onog poslanika.
Direktan povod za podnošenje ovog amandmana koji smo mi kao poslanička grupa, odnosno nekoliko poslanika naše poslaničke grupe podneli jeste bila komunikacija sa studentima, kao i profesoru Stojimiroviću i profesoru Atlagiću, i nama su se obraćali neki studenti. Konkretno, ja sam razgovarao sa jednim doktorantom i zbog toga bih hteo da podelim sa vama taj razgovor, ministre, iz razloga što upravo taj problem koji ima ovaj doktorant jeste jedan od razloga zašto smo došli u ovu situaciju. O čemu se radi? Ovaj doktorant je završio svoju doktorsku disertaciju, ispunio je sve formalne uslove za doktoriranje, odnosno da odbrani svoju doktorsku disertaciju, osim što je na fakultetu, koji je jedan od fakulteta na Beogradskom univerzitetu, su nešto drugačija pravila od onih koja ja kao neko ko učestvuje u univerzitetskom radu poznajem.
Dakle, pravila koja ja poznajem jesu da kada vam časopis, koji se nalazi na SCI listi, dakle, časopis koji je prihvaćen od strane Ministarstva prosvete, prihvati rad i da vam potvrdu da će taj rad biti objavljen, to se smatra kao ispunjen uslov, odnosno dva rada treba da imate, za odbranu doktorske disertacije. Konkretan fakultet to ne prihvata kao ispunjen uslov, nego zahteva da taj rad bude objavljen. Svako ko je bilo kada učestvovao u univerzitetskom radu zna da nekad može da prođe i šest meseci, pa čak i godinu dana, do objave određenog naučnog rada.
Ono što ja želim da kažem ministru, odnosno zbog čega želim da na njega apelujem. Jeste da osim ovog načela ravnopravnosti, koji uspostavljamo prihvatanjem amandmana koji je podneo prof. Martinović, ja bih voleo da još jedno načelo uspostavimo, a to je načelo predvidljivosti.
Nemam ništa protiv da određeni fakulteti opravdavaju ili kreiraju svoj elitni status time što postavljaju više kriterijume, bilo da se radi o kriterijumima za doktoriranje, bilo da se radi o kriterijumima za izbor u određeno znanje ili izbor u više zvanje. Molim vas, strogo formalne procedure, barem ja smatram, treba da budu iste na svim fakultetima. Zašto bismo razlikovali strogo formalne procedure od fakulteta do fakulteta? Ne uspostavlja se elitni status nekog fakulteta time što neku strogu formalnu proceduru napravite takvom da bude komplikovanija za studente.
Zašto bi neki doktorant na jednom fakultetu imao pravo da doktorira zato što ima objavljena dva rada, odnosno zato što će njegova dva rada biti objavljena u adekvatnom časopisu, a neki drugi student ne može da doktorira, odnosno ne može da bude izabran u više zvanje zato što njegovi radovi još uvek nisu objavljeni, jer kažem to nekada može da traje prilično dugo?
Dakle, ono na čemu insistiram, pod znacima navoda, jeste da vidimo sa fakultetima da li je moguće da napravimo sistem koji će važiti svugde isti, a to je sistem koji će obezbediti to načelo predvidljivosti, da suština, odnosno smisao bude iste forme, a nikako ne obrnuto. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsednice.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih zatražio obaveštenje od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a ono će pretpostavljam dalje ovo pitanje proslediti onome koje nadležan, bilo da je to preduzeće „Putevi Srbije“ ili eventualno lokalna samouprava koja može biti nadležna za ovaj problem.
Problem sam uočio pre nekoliko meseci, a nakon toga su me kontaktirali stanovnici opštine Bajina Bašta, koji su mi potvrdili da taj problem zaista i postoji, da je nešto ozbiljniji nego što sam mislio i da on traje mnogo duže nego što sam mogao i da pretpostavim. O čemu se radi?
Pre nekoliko meseci sam prolazio putem Valjevo-Bajina Bašta i na deonici tog puta preko Povlena, odnosno preko Debelog brda, na spuštanju prema Drini, nisam mogao a da ne primetim da ni jedna serpentina, odnosno lakat krivina nije pravilno obeležena. Sa strane prema Valjevu moram da priznam da je možda sve, ako ne sve, onda velika većina ovih krivina bila obeležena. Dakle, radi se o jednom vrlo ozbiljnom problemu po imovinu, a što je još važnije po živote građana.
Kontaktirali su me i stanovnici opštine Bajina Bašta koji su mi rekli da je ova informacija tačna, ali da je isto tako put Bajina Bašta-Tara isto tako nije obeležen, odnosno lakat krivine takođe na ovom putu nisu obeležen, mada je ovaj put popravljen pre nekoliko godina i proširen je. Te lakat krivine su urađene nešto bolje nego što je to bio slučaj ranije.
Dakle, radi se o nečemu što apsolutno mora da se reši u najskorijem mogućem roku. Radi se o jednom vrlo važnom magistralnom pravcu. Radi se o putu koji ne samo da povezuje Zapadnu Srbiju, nego povezuje i Beograd, odnosno severnu Srbiju sa vrlo važnim turističkim centrima u Srbiji, sa Tarom, Mokrom Gorom, Zlatiborom, zatim sa Andrićgradom, Višegradom, istočnom Bosnom, istočnom Hercegovinom i nadalje, Crnogorskim primorjem.
Molim Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da ispita o čemu se radi, da kontaktira nadležni organ, bilo da su to „Putevi Srbije“, bilo da je lokalna samouprava i da proveri zašto ovaj problem postoji prema rečima stanovnika Bajine Bašte već više od 10-15 godina. Hvala.
Zahvaljujem.
Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa SDPS će podržati sve predložene zakone iz oblasti privrede i zdravlja koji se danas nalaze na dnevnom redu. Govoriću o Zakonu o javnim preduzećima, a moje kolege će se osvrnuti na neke od preostalih zakona koji su danas obrazlagali ministri Sertić i Lončar.
Aktuelna Vlada Republike Srbije je pretprošle godine započela procese fiskalne konsolidacije privrednih reformi i transformacije društva, koje je čini mi se nemoguće uspešno završiti bez rešavanja problema javnih preduzeća.
Javna preduzeća u Srbiji su na žalost generator ogromnih gubitaka i to nije jedini problem koji imamo danas sa javnim preduzećima. Zbog toga ona predstavljaju veliki balast za ovu generaciju, ali rekao bih i zbog tih nagomilanih dugova iz prošlosti i za neke naredne generacije. Zbog toga mislim da je rešavanje problema javnih preduzeća nešto što je imperativ, nešto što je hitno sprovesti u delo i rekao bih da to baš i nije tako teško zaključiti, s obzirom da nas na to poziva i struka, na prvom mestu Fiskalni savet, MMF i Svetska banka, ali svakako je najvažnije da konačno postoji politička volja da se ovaj vrlo neprijatan problem i rekao bih ne preterano politički popularan problem konačno reši.
Prvi korak u pravcu rešavanja nagomilanih problema u javnim preduzećima jeste donošenje, odnosno stvaranje temelja, odnosno kreiranje jedne dobre zakonske osnove za konačno započinjanje kvalitetnog poslovanja javnih preduzeća, odnosno stvaranje jednog racionalnog, efikasnog i profitabilnog sistema. Naravno, ovo poslednje kada govorimo o profitabilnom sistemu je nešto što je nemoguće napraviti preko noći, rekao bih da je za neka preduzeća verovatno nemoguće uraditi u srednjem roku. Na prvom mestu tu mislim na železnice, ali je svakako moguće za svako od tih preduzeća učiniti da posluju maksimalno racionalno i maksimalno efikasno.
Važeći zakonski okvir se u praksi pokazao nedovoljno kvalitetnim i zbog toga je bilo neophodno pristupiti izmenama i dopunama zakona koji je još uvek na snazi. Izmene i dopune su toliko velike da je na osnovu jedinstvenih metodoloških pravila bilo obavezno sačiniti novi zakon i mi danas imamo taj zakonski predlog pred nama koji je u javnosti ocenjen kao značajno bolji od prethodnog. Mislim da tu zaista nema nikakvog spora, čak ni u onom delu javnosti koji ima određene rezerve prema pojedinim rešenjima u ovom zakonu, o čemu je i ministar govorio u uvodnom delu svog izlaganja.
On je urađen u skladu sa nacionalnom borbom, Strategijom protiv korupcije Akcionim planom za njeno sprovođenje što je naglasila i Agencija za borbu protiv korupcije. Urađen je u saradnji sa PKS, sa MMF i Svetskom bankom, ali i uz uvažavanje primedbi, odnosno preporuka koje su stigle od nezavisnih tela.
Kada kažem uvažavanje to ne znači da su usvojene sve primedbe, ali su sve primedbe sa uvažavanjem prihvaćene i razmatrane. Neke od njih su usvojene, one za koje je predlagač smatrao da je u ovom trenutku moguće usvojiti.
Vi ste ministre krajem prošle godine prilikom predstavljanja ovog zakona u javnosti rekli, citiraću – da će Vlada u narednoj godini imati strožiju kontrolu poslovanja javnih preduzeća, jer joj je interes da uvede red u tim preduzećima. Ako dozvoljavate, nadovezao bih se na to i rekao da svako, a mi razmišljamo srednjoročno, a rekao bih i dugoročno, je jednostavno morao da posegne za ovim rešenjem, jer ova situacija u kojoj se trenutno nalazimo, u koju smo dovedeni je neodrživa.
Problem sa javnim preduzećima nije problem od juče, još je manje problem koji je nastao u vreme ove Vlade, rekao bih da je to problem koji kumulativno raste u poslednjih četvrt veka sa nekim boljim i lošijim periodima, ali svakako se ti najnegativniji efekti javljaju u poslednjih šest, sedam godina, otprilike od početka ekonomske krize, odnosno od 2008. godine.
Stoga je jasno da je nama za rešavanje ovako ozbiljnog problema i problema koji traje već nekoliko decenija potrebno sistemsko rešenje i da je nemoguće ovako ozbiljne probleme rešavati bilo kakvim partikularnim rešenjima, jer ona jednostavno nemaju kapacitet da daju rezultate.
Zakon o javnim preduzećima je samo jedan od potrebnih koraka na tom putu i on svakako zahteva nadogradnju. Na prvom mestu tu mislim na usvajanje kvalitetnih podzakonskih akata u zakonom propisanom roku. Kada to kažem mislim i na najavljeno i usaglašeno sa MMF jačanje kapaciteta jednog dela Ministarstva privrede koji će se baviti kontrolom javnih preduzeća i potpuna primena ovog zakona do njegovog poslednjeg slova. Samo u tom slučaju možemo da se nadamo da će naša javna preduzeća biti na putu ozdravljenja i da će na tom putu biti barem narednih nekoliko godina, mislim da ste rekli u narednih tri do pet godina je neki realan rok da najveći broj javnih preduzeća ozdravimo, da ih makar izvedemo na pravu putanju. Kažem, nisam siguran da će i u tom roku neka od njih moći da budu profitabilna, ali neka budu makar racionalna i efikasna.
Ovo jeste najvažniji korak i ovo jeste sistemsko rešenje kada su u pitanju javna preduzeća, ali mi smo istini za volju proces rešavanja problema javnih preduzeća na jedan indirektan način započeli još donošenjem novog Zakona o javnim nabavkama koji je prema ocenama Fiskalnog saveta već u prvoj godini doneo značajne uštede. Isto tako pretprošlogodišnje ukidanje i davanje garancija za javna preduzeća, zaduživanje za tekuće poslovanje je nešto što je doprinelo uvođenju reda u javna preduzeća u Srbiji. Počelo se i sa reformom najvećih sistema, na prvom mestu mislim na EPS, „Železnicu“ i „Srbijagas“. Takođe, radi se na smanjenju nelikvidnosti u privredi koju u priličnoj meri generišu javna preduzeća kroz donošenje Zakona o rokovima plaćanja itd.
Dakle, na reformi javnih preduzeća radi se već nekoliko godina, o čemu svedoče i njihove bolje performanse iz prošle godine. Vi ste pomenuli da imate određene podatke, nemamo još uvek kompletirane podatke za 2015. godinu, ali mislim da otprilike postoje podaci za nekih 11 meseci koji kažu da su prihodi javnih preduzeća bili ne tako značajno veći od plana, ali u svakom slučaju veći od plana, ali jesu troškovi bili, rekao bih, znatno smanjeni u odnosu na ono što je planirano.
Naravno, svakako najvažniji korak u ovom poslu jeste onaj koji se nalazi pred nama, a to je donošenje ovog zakona.
Kao što vi rekoste, odredbe zakona o javnim preduzećima odnose se na 728 javnih preduzeća, od čega 37 republičkih i 691 su javna preduzeća koje se nalazi na nivou AP, odnosno na nivo jedinica lokalne samouprave.
Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2014. godine u ovim preduzećima u kojima je zaposleno oko 130 hiljada ljudi, operativni pokazatelji su na veoma niskom nivou. Takođe, prema toj istoj analizi ova preduzeća pate od internih neefikasnosti, pate od tekuće nelikvidnosti i od rastuće zaduženosti. To je nešto što predstavlja ozbiljan problem, rekao bih i posebnu brigu za državu jer preti da poništi efekte koje smo postigli merama fiskalne konsolidacije, koje su uglavnom bile usmerene na rashodnu stranu budžeta.
Dakle, sve nabrojane probleme nije moguće rešiti bez striktnije kontrole države nad javnim preduzećima, bez profesionalizacije u upravljanju koja podrazumeva uvođenje strategija i to i operativne i finansijske strategije poslovanja, isto tako razvijanje sistema integrisanog upravljanja performansama i, rekao bih, postavljanja i nakon toga ostvarivanja merljivih ciljeva, odnosno ključnih indikatora poslovanja.
Osim toga, mislim da je potrebno raditi predano na smanjenju neracionalnosti koje su vrlo izražene u javnim preduzećima i svakako nastaviti borbu protiv korupcije, koja je već u toku u javnim preduzećima.
Još jedna, mislim, vrlo važna stvar kada su javna preduzeća u pitanju jeste da zaista mislim da ne bi trebalo više, kao što je, čini mi se, to nažalost prečesto bio slučaj u prošlosti da javna preduzeća obavljaju socijalnu funkciju u društvu, jer, čini mi se, da time samo tereti, ne samo mi se čini nego sam prilično siguran, samo teret svog netržišnog poslovanja ravnomerno raspoređuju na bogate i siromašne što je siguran sam, složićete se svi, nešto što nije u redu i nešto što sasvim sigurno nije pravedno.
Dakle, u budućnosti moramo, i ja verujem da ćemo to i učiniti, da učinimo sve što je u našoj moći da socijalnu politiku, a to je nešto što SDPS podržava, a verujem i ova Vlada, vodi država, odnosno Vlada, a ne javna preduzeća, i da zaista socijalne mere se odnose samo na one ugrožene kategorije stanovništva kojima je bilo kakva vrsta socijalne pomoći potrebna.
U tom smislu bih dao jedan primer koji, ja mislim, dosta ilustrativno pokazuje kakva je razlika u efektima između netargetiranih mera socijalne pomoći, pod znacima, kada imamo nisku cenu koja je neekonomska i nekih targetiranih mera koje pogađaju samo, pod znacima navoda opet, one kojima je ta pomoć potrebna.
U tom smislu bih pomenu program energetski zaštićenog kupca koji je upravo usmerio određena sredstva prema onima kojima je teško bilo da podnesu povećanje cene struje, koje inače godinama se već nalazi na nivou koji je daleko ispod ekonomskog, odnosno ispod tržišnog, a sa druge strane nije pogađala sve grupe stanovništva, odnosno nije bila usmerena na one koji su bogati i koji mogu da podnesu i cenu struje koja jeste ekonomska.
Još nešto bih hteo da kažem vezano za ovu, uslovno rečeno opštu priču. Nećete mi zameriti što ću, verovatno nešto manje govoriti o konkretnim promenama u ovom zakonu, ali i vi ste govorili dosta opširno o tome, a verujem da će većina kolega govoriti opširno o tome šta se menja ovim zakonom. Mislim da je važno da se razume koja je opšta slika i zbog čega je važno promeniti ovaj zakon, a ne samo taksativno nabrojati, mada je i to važno, šta se sve u njemu menja.
Jedan fenomen bih takođe pomenuo, a mislim da ste i vi o tome govorili u javnosti u prethodnom periodu, on je vezan za to što javnost najčešće govori i razume probleme koji postoje u javnim preduzećima na republičkom nivou, što je doduše moram priznati logično i prirodno, s obzirom na finansijske, odnosno negativne finansijske implikacije koje ova preduzeća izazivaju.
Sa druge strane, to u ovom kontekstu može da zvuči paradoksalno, daleko će lakše biti uvesti red u javna preduzeća na republičkom nivou zato što je njih daleko lakše kontrolisati i zato što postoje daleko snažniji kapaciteti za kontrolu javnih preduzeća na nivou Republike nego što je to slučaj na nivou lokalnih samouprava.
Stoga mislim da je izuzetno značajno početi sa primenom ovog zakona čim pre, s obzirom na to da se dobar broj odredbi ovog zakona odnosi upravo na uvođenje reda i kada su javna preduzeća na lokalnom nivou u pitanju, što ranije nije bio slučaj jer ona su, čini mi se, imala malo previše slobode i u tom smislu pozdravljam što ovaj zakon stiže pred nas pre izbora. Mislim da je to strašno važno jer ovo je jedan od zakona koji nije mogao da čeka tri meseca.
Ne kažem da su neki drugi zakoni manje važni ili nevažni, ali mislim da je ovo jedan od krucijalnih zakona u ovom trenutku za RS i jedan od ključnih zakona za sprovođenje programa fiskalne konsolidacije jer bi bilo zaista jako loše ukoliko bismo poništili sve efekte velike žrtve koje su podneli građani RS time što su, da kažem, uslovno rečeno, pristali na smanjenje plata i penzija čime smo započeli ovaj težak proces fiskalne konsolidacije. Bilo bi jako loše kada bi javna preduzeća svojim neefikasnim poslovanjem pojela, pod znacima navoda, te uštede koje smo napravili ovim merama.
Dakle, javna preduzeća su, čini mi se, fokus u 2016. godini i u narednim godinama i tu ćemo pokazati pravu snagu ovog programa fiskalne konsolidacije.
Kao najvažniji dugoročni cilj donošenja ovog zakona, rekao bi da se izdvaja, transformisanje javnih preduzeća iz generatora problema u privredi ili gubitaka u privredi, kako hoćete, u jedan budući izvor rasta cene privrede. Ekonomska pravila koja važe za druge kompanije moraju konačno da počnu da važe i za javna preduzeća i ona ne mogu da budu večito zaštićena od tržišta i večito da posluju netržišno u različitom smislu te reči.
Želimo da značajno povećamo kvalitet poslovanja javnih preduzeća kroz predložene izmene zakona i ja ću nabrojati samo neke od njih. Vi ste ministre to vrlo detaljno obrazložili pa ja neću ulaziti u to ponovo, ali hteo bih da neke od njih naznačim kao one koje su meni, čini mi se, da su najvažnije ili sam ih ja barem tako doživeo.
Na prvom mestu mislim da je važno što se uvodi strateško srednjoročno i dugoročno planiranje koje nije moguće menjati osim u specijalnim slučajevima koji su vrlo jasno navedeni u zakonu i to sprovodimo kroz jedno realnije planiranje indikatora poslovanja, kroz bolje izveštavanje i kroz stvaranje jasnije slike o tome kakvo je stanje javnih preduzeća.
Sledeća vrlo važna stvar jeste unapređenje korporativnog upravljanja koje podrazumeva uvođenje novih poslovnih modela, koje podrazumeva bolju kontrolu od strane države, poboljšanje korporativne odgovornosti i savesnosti u poslovanju, ali i eventualno sankcionisanje u slučaju nepoštovanja te odgovornosti koja je na nekoga preneta.
Takođe, vrlo važna stvar jeste, koja ranije nije bila u toj meri prisutna, naročito ne na nivou javnih preduzeća u lokalnim samoupravama, jeste transparentnost u radu koja se ogleda u o obavezi izveštavanja i u obavezi poštovanja vrlo striktnih rokova u kojima se mora izveštavati, ali isto tako i informisanje javnosti u predviđenim rokovima kada su neke informacije od značaja za javnost.
Naredna stvar jeste povećanje odgovornosti i u radu depolitizacija javnih preduzeća kroz preciziranje i pooštravanje od uslova za izbor i načina izbora članova nadzornog odbora, direktora, izvršnih direktora, postavljanja v.d. direktora, preko kriterijuma za njihova razrešenje, do na kraju krajeva takođe vrlo važne stvari, a to je pomenuo ministar, radi se o kaznenoj politici za neispunjavanje zakonom propisanih obaveza.
Sledeća vrlo važna stvar jeste jasnije definisanje kontrolne uloge države i rekao bih da je to nešto što je i ključ, osim profesionalizacije onoga što ovaj zakon donosi. Tu mislim na prvom mestu na uvođenje sistema za sprečavanje zloupotreba i njihovo sankcionisanje. Nadam se da u budućnosti nećemo imati više slučajeve, koje smo nažalost u prošlosti vrlo često imali, a to je da smo imali nekontrolisano osnivanje javnih preduzeća na lokalnom nivou, da smo imali prenošenje svih zaposlenih javnih preduzeća iz jednog preduzeća u drugo, a ostavljanje dugova u drugim preduzećima, opet mislim na javna preduzeća na lokalnom nivou.
Dakle, mora da se uvede red u poslovanje javnih preduzeća na svim nivoima, kažem – ona na republičkom nivou verovatno više karakterišu problemi u smislu finansijskih implikacija njihovog lošeg poslovanja, ali su sasvim sigurno vrlo ozbiljan problem i javna preduzeća na lokalnom nivou. Na kraju, naravno, poboljšanje kvaliteta usluga poveravanjem obavljanja delatnosti od opšteg interesa kroz javno privatno partnerstvo i koncesije.
Na kraju, hoću da kažem da ove promene zakona predstavljaju jednu vrstu institucionalnog okvira za poboljšavanje finansijskih performansi javnih preduzeća, što treba da ih učini atraktivnim za neku buduću eventualnu potpunu ili delimičnu privatizaciju za javno-privatno partnerstvo ili, u krajnjem slučaju, za njihovo pojavljivanje na slobodnom tržištu i učešće u slobodnoj tržišnoj utakmici.
Njima se i obezbeđuje da se država konačno povuče iz javnih preduzeća u smislu profesionalizacije, odnosno u smislu upravljanje javnim preduzećima, ali da u isto vreme zadrži svoju kontrolnu ulogu, odnosno da sačuva interese države, ali istovremeno i interese građana, kroz očuvanje, odnosno mehanizama kontrole poslovanja javnih preduzeća i zaštite njihove imovine.
Dakle, da ponovim još jednom, poslanička grupa SDPS podržaće sve zakone koji se danas nalaze na dnevnom redu i zahvaljujem se na pažnji.
Zahvaljujem.
Samo nekoliko reči, poštovani ministre sa saradnicima, predložili smo da se izvrše izmene koje su više tehničke prirode, nego suštinske, čini nam se da je ova formulacija koju smo mi dali jasnija i preciznija i zahvaljujem ministru na razumevanju, našoj intenciji i podršci.
Zahvaljujem.
Poštovani ministre sa saradnicima, u ovom amandmanu smo reagovali na član 9. i predložili da se doda posle stava 2. stav 3. koji glasi – sredstva iz stava 2. ovog člana isplaćuju se najkasnije do 1. februara svake kalendarske godine za tekuću kalendarsku godinu.
Dakle, radi se o sredstvima koja se opredeljuju svake godine Savezu jevrejskih opština. Mi smo smatrali, s obzirom na to da u članu 24. stav 1. se kaže – da je Savez, misleći se na Savez jevrejskih opština, dužan da do 15. januara svake kalendarske godine sačini objedinjeni godišnji program upravljanja prihodima za tekuću kalendarsku godinu i da ga nakon toga dostavi odboru, gde se misli na Odbor za nadzor koji vrši nadzor upravljanja prihodima.
Mi smo smatrali da je svrsishodno da se odredi i rok do kada će ta sredstva biti uplaćena, s obzirom na to da ukoliko se ne odredi rok, verujući, naravno, u najbolju moguću nameru ministra, možda bi moglo da se desi da u nekoj budućnosti, za pet ili 10 godina, neko to što ne postoji takva formulacija, odnosno to preciziranje, to zloupotrebi i da sredstva ne budu prebačena u neko dogledno vreme, odnosno da budu prebačena krajem kalendarske godine za tu godinu. Dakle, to je bio razlog.
Razumem argumentaciju koju ste vi ponudili, nadam se da ćete uvažiti našu argumentaciju.