Uvažene koleginice, kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS je podnela amandman na član 9. koji uređuje delokrug rada Ministarstva za rudarstvo i energetiku.
Čini nam se da je ovaj član koji je predložen u zakonu prepisan iz prethodnog zakona, a dosta je nezgrapan, rekao bih i neprecizan. Zbog toga smo predložili amandman kojim se ono što u ovom članu 9. nedostaje dodaje, a ono što je u ovom članu 9. višak izbacuje.
Na primer, u ovom članu se pominje, pročitaću: "Ministarstvo rudarstva i energetike obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: rudarstvo; energetiku; energetski bilans Republike Srbije; naftnu i gasnu privredu", a ne pominje se elektroprivreda. Bez obzira što postoji čitav korpus zakona koji ovu oblast rudarstva i energetike određuju na jedan opštiji način, precizniji, detaljniji, ipak bi ovaj zakon, kao osnovni zakon, morao da sadrži u sebi jednu tako veliku i važnu oblast kao što je elektroprivreda. U tom smislu smo mi u stvari predložili novi amandman, novi tekst, ali da se ubaci i elektroprivreda.
S druge strane, ovde se dalje navodi, kao jedna od nadležnosti ministarstva - bezbedan cevovodni transport gasovitih i tečnih ugljovodonika. Molim vas, nije nadležnost Ministarstva za rudarstvo i energetiku samo cevovodni transport. U njegovoj nadležnosti su i ostale vrste transporta: rečni transport, drumski, vagon s cisternama i tako dalje.
Prema tome, nije dobro da se u ovom članu nalazi samo cevovodni transport. Zbog toga u našem amandmanu mi predlažemo da se reč "cevovodni" izbaci. Time bi se podrazumevale sve ostale vrste transporta.
Takođe, ovde ima jedan suvišan deo koji govori "nuklearna energetska postrojenja čija je namena proizvodnja električne, odnosno toplotne energije". Molim vas, kada se kaže "energetsko postrojenje", onda se podrazumeva da se to postrojenje koristi za proizvodnju energije.
Prema tome, ako se govori o nuklearnim energetskim postrojenjima nije potrebno objašnjavati kao ovde što piše - "čija je namena proizvodnja električne, odnosno toplotne energije". Zbog toga smo mi u amandmanu predložili da se ove dve rečenice izbrišu. Znači, to je otprilike, da se malo našalim, kao kada biste rekli da ispod Savskog mosta teče reka Sava. Valjda se podrazumeva da ispod Savskog mosta protiče reka Sava.
Ima tu još nekih stvari, recimo kod odlaganja radioaktivnih materijala, piše - "u tim objektima". Odlaganje radioaktivnih materijala se vrši ne samo u tim objektima, znači u nuklearnim i energetskim postrojenjima, to se vrši i u čitavom nizu drugih mesta. Prema tome, zašto ubacivati u ovaj veoma važan član jednu takvu restrikciju, pa da se zna da se odlaganje radioaktivnih materijala vrši ne u postrojenjima gde se vrši proizvodnja energije, nego se vrši na nekim specijalnim mestima.
Znači, s obzirom da dolazim iz oblasti energetike i da pričamo o materiji kojom se bavim već duži niz godina, namera je bila samo da se ovaj član (koji je, ponavljam, prepisan, to smo proverili) dopuni na jedan kvalitetan način. Čudi me da nije bio sazvan Odbor za industriju, koji se bavi ovom problematikom, jer Odbor za pravosuđe i upravu ipak nije dovoljno kompetentan za neke ovakve tehničke stvari. Tako da ja molim predlagača da razmisli o ovom amandmanu SPS-a.

Koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa SPS je podnela amandman na ovaj član u nameri...
(Glasovi iz sale: Prihvaćen je.)
Znamo da je prihvaćen, međutim, ovde je reč o jednoj pojavi, evo sutra će biti mesec dana kako radimo u ovoj skupštini i primetili smo da se u mnogim predlozima zakona, dokumentima, amandmanima itd. vrlo često koriste reči koje nisu srpske.
Mi imamo za taj pojam srpsku reč i to ne jednu, nego nekoliko. Ja sam ovde uzeo samo na kraju kao jedan primer, reč "harmonizacija", prvo, ne odgovara značaju člana ovde. Drugo, to je reč koja nije srpskog porekla. U srpskom jeziku postoji nekoliko reči koje su mogle da budu umesto te strane reči. To je reč – usklađivanje, koja je ovde prihvaćena, zatim reč usaglašavanje, itd.
Mislimo da bi trebalo poraditi (i što se tiče stručnih službi Skupštine i uopšte) na tome da se vrši lektorisanje svih zakona, amandmana i dokumentacije koja dolazi do poslanika, Vlade ili odlazi u javnost, u smislu da se izbacuju reči stranog porekla tamo gde mi imamo adekvatnu srpsku reč.
Mislim da je to sasvim normalno i upravo zato je podnet ovaj amandman. Ja se zahvaljujem što je amandman usvojen.

Uvažene kolege narodni poslanici, želim da kažem da SPS podržava Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika iz više razloga.
Pre svega, ubeđeni smo da ovo što je predloženo predstavlja poboljšanje postojećeg zakona. Sa druge strane, sve što je rečeno je u skladu sa našim programskim opredeljenjima, tako da mi zaista imamo puno razloga da podržimo ovaj zakon.
Međutim, naša podrška je ipak oprezna, obzirom da, tokom rasprave smo čuli mišljenja pro et contra, postoje neke stvari koje u Predlogu ovog zakona ipak nisu do kraja dorečene. To je definicija stranake koje mogu da se predstave kao stranke nacionalnih manjina. Po onome što je rečeno u tom članu Predloga zakona, to mogu da budu gotovo sve stranke, tako da bi tu trebalo da se da opsežno tumačenje šta se podrazumeva pod strankama nacionalnih manjina. Evo jednog primera; po zadnjem popisu iz 2001. godine, u Vojvodini se 10,15% građana izjasnilo da su Vojvođani. Da li su Vojvođani nacionalna manjina i koje to stranke mogu da u ovom slučaju budu stranke nacionalnih manjina?
Mi podržavamo princip pozitivne diskriminacije koji je ugrađen u Predlog ovog zakona i, obzirom da dolazim iz Vojvodine, želim da skrenem pažnju da je Vojvodina primer kako se u praksi primenjuju pozitivni propisi koji regulišu status i prava nacionalnih manjina.
Međutim, pored toga, činjenica je da u Vojvodini postoji veoma snažan separatistički pokret, čiji je cilj secesija Vojvodine od Srbije. Otkako je DOS pomogao takozvanim autonomističkim strankama, kako se sada nazivaju, da dođu na vlast pre tri godine, počelo je intenzivno da se radi na pripremi političke klime i donošenju formalno-pravnih akata koji će omogućiti secesiju Vojvodine od Srbije.
Više nema one čuvene Čankove – di su naši novci - obzirom da su Omnibus zakonom prenete mnoge nadležnosti sa republike na pokrajinu, dosta novca se slilo u pokrajinu, ali i pored toga autonomisti nisu imali problema sa novcem. Naime, iza njih stoje mađarski, pardon američki milijarder Đerđ Soroš, alijas Džordž, zatim Oto fon Habzburg; kada on dolazi u Vojvodinu, konkretno u Kanjižu, bude dočekan slično poput njegovog pradede Franje Josifa i tako dalje.
Upravo ovih dana, koristeći predzborni, izborni i ovaj sadašnji postizborni interegnum, autonomističke stranke vrlo intezivno rade na donošenju svečane pesme ili himne Vojvodine, kao i zastave Vojvodine. O tome ste verovatno obavešteni iz sredstava informisanja. Želim da podsetim da su već doneseni grb Vojvodine, odnosno da je doneta odluka o formiranju Vojvođanske akademije nauka i umetnosti. Dakle, polako ali sigurno Vojvodina poprima neke prerogative državnosti.
Međutim, u martu se očekuje sednica Skupštine Vojvodine, na kojoj će biti razmatran takozvani osnovni zakon Vojvodine, odnosno ustav Vojvodine, u kome će, ako bude usvojen, Vojvodina postati ravnopravni partner sa Srbijom ili ostatkom Srbije, odnosno zaokružiće proces dobijanja sudske, izvršne i zakonodavne vlasti. Jednom rečju, Vojvodina će na taj način dobiti prerogative države.
Istovremeno, na predlog Izvršnog veća, biće razmotrena na Skupštini rezolucija o povratku prognanih u periodu od 1990. do 2000. godine, kao da je, ne znam, neko za tih 10 godina iz Vojvodine prognan, kada svi znamo da je nekoliko stotina hiljada izbeglica iz bivših republika bivše SFRJ došlo u Vojvodinu.
Znači, pokušava se predstaviti da je bilo i prognanih, što nije tačno. U toku je još proces objedinjavanja autonomističkih stranaka. Sve ono što se dešava poslednjih dana, a vezano za reformističku stranku i još neke druge pojave, u suštini predstavlja homogenizaciju autonomističkih stranaka, koje treba ovih dana na Subotičkoj konvenciji da praktično objedine sve svoje potencijale.
Ono što je takođe veoma važno da naglasimo, već je započet proces internacionalizacije pitanja Vojvodine. Za proces internacionalizacije pitanja Vojvodine je zadužen glavom i bradom gospodin Živan Berisavljević, poznati autonomaš još iz doba Josipa Broza Tita.
Beogradska štampa piše o svim ovim pojavama dosta senzacionalistički, tako da se može steći utisak da to što se dešava u Vojvodini, na čijem čelu se nalazi Čanak, odnosno čiji je on eksponent, sve izgleda tako pomalo groteskno i neozbiljno.
Međutim, secesionizam u Vojvodini nije tako primitivan i agresivan kao onaj na Kosovu i Metohiji, ali nije ništa manje opasan za našu zemlju. Zato želim da ukažem da sve ono što će Skupština uraditi, u smislu da se prava manjina i uslovi za život u socijalnom, ekonomskom i svakom pogledu poprave, sigurno će pomoći da se taj proces zaustavi.
A on je u poodmakloj fazi, bilo bi dobro da radimo efikasnije i da sva ta pitanja i te probleme vrlo brzo stavimo na dnevni red Skupštine. Hvala.

 Gospodine predsedniče, zahvaljujem što ste mi dali reč. Reklamiram povredu Poslovnika, član 97. Narodni poslanik sa liste Demokratska stranka – Boris Tadić, gospođa Snežana Lakićević-Stojačić, uvredila me kada je rekla da sam govorio jezikom mržnje; nisam govorio nikakvim jezikom mržnje, gospođo Snežana, govorio sam činjenice.
Prvo, da SPS podržava Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, to je činjenica. Pored toga, naveo sam činjenice koje pišu u svim novinama, a to je da je Skupština Vojvodine donela grb, odluku o formiranju Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, i pored sugestije Srpske akademije nauka i umetnosti da to ne treba da radi i pored protivljenja članova Srpske akademije nauka i umetnosti iz Vojvodine. Da li je činjenica da se 27. ovoga, znači za tri dana, održava Skupština Vojvodine, gde treba da se donese nekakva zastava Vojvodine i svečana pesma, odnosno himna! Da li je činjenica da će se u martu održati Skupština Vojvodina na kojoj treba da se razmatra predlog o osnovnom zakonu, odnosno Ustavu Vojvodine!
To su činjenice. Ne možete kada iznosite činjenice da govorite jezikom mržnje i više je dosta da svako može da po svom nahođenju proglasi kada neko nešto kaže što mu se ne sviđa da je to jezik mržnje.
Nije problem u jeziku, problem je u ušima koje čuju samo ono što hoće i ono čega nema. Nemojte više da govorite kada neko iznosi činjenice da govori jezikom mržnje.