Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milorad Mijatović

Milorad Mijatović

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Hvala.
Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na samom početku da naglasim da će poslanička grupa Socijaldemokratske partije podržati ove izmene zakona. Razloga za to je veoma mnogo.
Ako svi delovi ovog društva štede, ako štede zaposleni u javnim preduzećima, ako štede penzioneri, tada političke partije kao deo društva takođe moraju da daju svoj doprinos.
Ovog puta političke partije zaista daju i to veoma veliki doprinos. Za redovan rad političkih stranka smanjuje se 30%. Ako se uzme da iz rashodne strane idemo u prihodnu stranu, tu će biti negde orijentaciono još 5%. Za redovne političke kampanje smanjivanje je znatno veće, 70%.
To moramo naglasiti iz proste činjenice da građani Srbije moraju da znaju da se za finansiranje političkih partija iz budžeta izdvaja 1,9 milijardi dinara, bar toliko stoji u rebalansu za ovu 2014. godinu. Ne mnogo velika, ali za siromašnu Srbiju, ne ni mala sredstva. Treba štedeti tamo gde je moguće.
Odmah da vam kažem, Socijaldemokratska partija je privržena demokratiji. Mi znamo da demokratija nije idealan sistem, ali je najbolji koji znamo. Isto tako, znamo da demokratija veoma košta. To moramo da znamo i toga moramo biti svesni. Upravo pošto demokratija ima svoju cenu, tu cenu moramo prilagoditi i činjenici u kom stanju se nalazi ekonomija države Srbije. Moramo primeriti i finansiranje političkih partija u skladu sa ekonomskom moći države Srbije, a isto tako i bruto društvenog proizvoda, jer vi ne možete imati dobro školstvo, dobro zdravstvo, partije koje će biti bogate ako imate siromašnu državu. Dakle, svi se moraju primeriti ekonomskoj moći države.
Socijaldemokrtaska partija je imala do sada i imaće verovatno u buduće skromna finansijska sredstva. Mi nismo se bahatili i nismo imali glamurozne konvencije. Zamislite da pravite glamurozne konvencije sa mnogo sjaja i šljaštenja u jednoj siromašnoj zemlji gde se ljudi bore da prežive? Mi želimo i insistiramo da se sve prilagodi ekonomskoj moći države u kojoj se nalazimo.
Isto tako znamo da se demokratija može razvijati i činjenicom radom svih aktivista, finansiranjem svakog pojedinca. Socijaldemokratska partija nema velikih finansijera. Finansiramo se iz sopstvenih sredstava činjenicom da sami, boreći se za svoju ideju, to plaćamo iz svog džepa. Zato mi nikom ništa i ne dugujemo i nikom ne polažemo račune.
Ja bih želeo još nešto da kažem. Postoji siva zona u finansiranju političkih partija. To je ono što moramo da imamo transparentno, javna. Ta siva zona je aktuelna i ovih dana.
Vidite mnogo ljudi koji uveče kada legnu su članovi jedne stranke, a ujutru, probude se, i već su članovi druge stranke. Često u toku noći dobiju neku novu ideju ili se prosvetle ili odsanjaju neki san. Ja mislim da upravo ti koji sanjaju neki san i prelete u druge političke stranke su učinili zbog određenih finansijskih davanja i dobijanja, a to su oni koji dobijaju ta sredstava iz sive zone. Zato se Socijaldemokratska partija zalaže da imamo jasnost, transparentnost u finansiranju političkih partija. To je jedan od načina da ovo društvo, da ovaj sistem, da Srbija izađe iz jedne opasne zone, korupcije, s kojom se borimo, ali koja je još uvek izražena u velikoj meri.
Dajući podršku ovom zakonu, Socijaldemokratska partija ostaje deo društva u Srbiji koja ulazi u reforme, a koja je spremna i da sama podnese teret svih ovih reformi koji će u ovom trenutku biti takav kakav jeste. Socijaldemokratska partija će u danu za glasanje glasati za izmene i dopune ovog zakona. Hvala vam.
Hvala gospođo predsednice.
Poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri sa saradnicima, kao i moji prethodnici odmah ću na samom početku reći, poslanička grupa SDPS daće punu podršku rebalansu budžeta. Daće iz više razloga, navešću neke od njih.
Prvo, on je iznuđen, rebalans je nešto što je neminovnost. Istina taj rebalans, kao što je ministar Vujović rekao, nema neki veći efekat. Efekat će dati za jedan mesec, ima ograničen domet, ali je on prvi korak fiskalnoj konsolidaciji.
Ta fiskalna konsolidacija iza koje stojimo znači da u budućnosti Srbija ne može trošiti više od onoga što zaradi. Ne možemo očekivati da u Srbiji koja ima BDP nešto malo veći od 33 milijarde evra, 7,5 miliona Srba to stvori, a 4,5 miliona građana Hrvatske stvori više od 50 milijardi BDP.
Ne možemo imati i školstvo i zdravstvo na nivou ako toliko malo proizvodimo, i zbog toga se apsolutno slažem sa onim što je premijer Vučić rekao da treba mnogo truda, mnogo rada, da bismo BDP samo podigli za jednu milijardu. To ne dolazi sa neba, to ne pada s neba, zato treba puno uporno raditi i upravo zbog toga cela naša podrška će biti upravo u tom smeru fiskalne konsolidacije koju očekujemo, koju već imamo u ovoj 2014. godini, koju očekujemo u 2015, i sve do 2017. godine.
Zašto o tome govorim? Naš deficit sada je velik. Neću s njim licitirati on je preko svih granica koje imamo. Međutim, ako hoćemo normalnu Srbiju, taj deficit mora biti između 2%, 2,5% procenta BPD, a to znači da onda za penzije ćemo izdvajati 10% BDP, a ne kao sada 13,5% . To znači da ćemo za plate u javnom sektoru izdvajati 8% BDB, a ne kao sada iznad 10% sa daljom tendencijom da se to povećava, povećava, jer stalno se vrši zapošljavanje u javnom sektoru. Isto tako znači da ćemo i subvencije sa sada 3% BDP svesti na evropski nivo, a to je negde 1,5%.
Mi ove godine imamo pad BDP. Ja sam sinoć slušao ministra Vujovića, on je rekao 2% da očekuje, još to nije konačno rešenje, a danas se ispravio, čini mi se, 1,2%, što mislim da je malo realnije od onoga što se očekuje. Ovo govorim i zbog toga jer mi idemo u mere za koje su svi ovde govorili, zbog kojih prvo nismo srećni.
Smanjenje plata i penzija, to nije nešto što bilo koja vladajuća struktura može da kaže da smo zbog toga srećni. Mogu da koristim dalje epitete - da, to su bolne mere, one i jesu bolne mere, ali da znate tih 25.000, ma koliko izgledalo malo i koliko je teško živeti sa 25.000 dinara, ipak njih ne diramo. Da nema neko tih 25.000 dinara znao bi koliko je ta suma velika i koliko ona znači za život.
Socijaldemokratska partija Srbije je uvek insistirala da se teret krize, a kriza u Srbiji nije mala, mnogo toga je nasleđeno iz narednog perioda. Znam kako je išlo u 2000. godini, znamo kako je išla privatizacija, znamo kako se veštački stvarao privid visokog standarda, a da iza toga nije stajao rad.
Prema tome, cena koju plaćamo sada je veoma velika. Možda smo je trebali platiti 2008. godine. Tada bi ova cena bila manja, možda smo trebali i pre dve godine, tri godine, možda bi bilo mnogo bolje i mnogo lakše. Ako budemo reforme odlagali biće mnogo teže, mnogo više ćemo morati da dajemo, mnogo više da se lišavamo svega onoga što imamo i zato mi insistiramo da se sve ovo do kraja sprovede i SDPS će zaista biti ta koja će podržati reformske procese.
Isto tako moram da naglasim, svi govornici koji su pre mene govorili, i te kako su stali iza reformskih zahvata, to je ono što moram da naglasim. Zato i neću ponoviti neke stvari koje su moje kolege govorile, jer se s njima apsolutno slažem. To znači da u okviru pozicije imamo jedinstvene stavove, stavove koji znači reforma, jedna nova Srbija, Srbija koja će 2017. godine, pa možda i kasnije, ali bar za sada 2017. godine, ne volim da dajem lagana obećanja, izgledati bolje, kvalitetnije.
Želimo da Srbija bude normalna zemlja, i samo to, ništa više od toga, gde će se živeti i moći živeti od rada, gde će penzioneri moći da žive od svojih penzija, a da onda jednostavno idemo dalje. E, to je ono zašto mi opravdavamo sve ovo što se dešava i to je kao jedan set mera.
Fiskalna konsolidacija ne znači samo smanjenje plata i penzija to se u javnosti mora jasno reći. Fiskalna konsolidacija znači još mnogo više. Da vidimo gde su te subvencije, gde idu, apsolutno se slažem sa mojim kolegom i Petrovićem i Jovanovićem, koji su govorili da subvencije trebaju i poljoprivredi, ali zašto mi da subvencionišemo nekog ko ima više od 20 hektara? Zašto ne pomažemo one koje imaju do 20 hektara? Zašto nemamo zadruge, organizovan sistem da se njihovi proizvodi otkupljuju i da ti ljudi koji žive u ruralnim područjima mogu da ostanu, mogu da žive.
Bio sam nedavno u jednom selu, poljoprivrednik je došao i rekao – daj molim te reci da se državna zemlja daje onim ljudima koji žive na selu, mladim ljudima koji žele tu da žive, koji žele da rade, a ne onim koji su najbogatiji, koji žive u selu, pa onda bilo koje mere mi donesemo oni nešto izvrdaju, imaju dobre apanaže o renti, od arende, a ljudi moraju da idu u velike gradove, jer tu ipak ima nešto što se dešava, nešto što se može živeti.
Mi smo puno govorili i danas se puno govori o javnim preduzećima. To je još jedan deo koji moramo dobro pogledati, videti kako se tu dešava, šta se tu dešava. Naime, javna preduzeća imaju svoje neke pravilnike. Bojim se, a i upozoravam ovog trenutka, o tome smo sinoć na Odboru za finansije pričali, da se ove mere u javnim preduzećima ne zloupotrebe, da nam se ne dešava situacija kao u ranijim periodima da se plate za noć povećaju, da se podignu koeficijenti, da se neki bonusi izmisle, pa na kraju dođemo u situaciju da se izigra dobra ideja da se svi žrtvujemo da mogli da naš budžetski deficit smanjimo.
Osim toga, fiskalna konsolidacija zahteva i nešto drugo. Zahteva povećanje poreza, poreza na imovinu. Krenite malo bilo gde van Beograda, po Fruškoj Gori, videćete ogromne kuće, videćete skupe automobile pred tim kućama. Postavljam pitanje – koliko se one oporezuju, kako su došli do tih bogatstava i zašto da ne – zašto da ne ispitujemo i poreklo imovine nekih ljudi, jer to su još mogućnost da ova zemlja bude zemlja socijalne pravde?
Kada smo insistirali da imamo pristup da bogatiji snose najveće posledice svih ovih reformi, SDPS je uvek insistirala da oni koji imaju manje moraju manje davati.
Imamo značajnu društvenu imovinu, državnu. Imamo malo društvene, ali imamo značajnu državnu imovinu. Da vidimo kako se tom imovinom gazduje, koliki je prihod od te imovine i kako i na koji način to unaprediti, unaprediti da u državni budžet dolaze veća sredstva, da možemo da pokrijemo sve ovo što nam se dešava.
Kao SDPS teško mogu da kažem da imamo viška zaposlenih u javnom sektoru. To znači otpuštanja. Predlažemo da se dobro sagleda gde imamo te viškove. Videćete da viškove imamo u kancelarijama, imamo tamo gde se ne radi. Tamo gde su potrebni izvršioci, tu nemamo dovoljan broj zaposlenih. Zbog toga da vidimo kako možemo drugačijom orjentacijom dovesti do situacije da oni koji rade ostanu, a oni koji su višak da uz neke otpremnine odu i otvore privatni biznis i nešto drugo što se dešava.
Ovde je nama sasvim jasno, fiskalna konsolidacija znači uštedu od 2,5 milijarde evra. Velika su to sredstva. To treba uraditi u naredne tri godine i mislim da za to imamo mnogo i sposobnosti i mogućnosti.
Ono što su već neke kolege rekle, a to je da je ovaj rebalans budžeta i budžet transparentan, jasno stoji gde šta ide, pa čak i oni prihodi ispod crte, o kojima sada ovde otvoreno pričamo. Svestan sam činjenice da to ne može sada odmah da ide u budžet, da iskažemo mnogo veći deficit, ali se nadam, a to očekujemo kao SDPS da pri kraju ovog perioda imamo jasan, potpuno otvoren budžet, budžet koji će biti u skladu sa svim evropskim zemljama, da neće više biti ispod i iznad crte, da će biti sasvim jasno šta i na koji način se u ovoj državi plaća, da se zna red i da se zna ono što treba.
To ćemo verovatno učiniti u ovom periodu koji imamo pred sobom. Raduje i ovo, a zašto to ne istaći, postoje indikatori da neke stvari idu na bolje. Govorim o akcizama, akcizama na duvan, na naftu, dakle, indikatori koji kažu da imamo povećanje u tom delu. Isto tako, zašto ne reći, imamo smanjenje broja nezaposlenih od 20,3 i to je ono što se dešava. Jesu to indikatori, možda to nisu oni brojevi koje bismo očekivali, ali bitno je da preokrećemo trend ka boljem, ka većem, ka kvalitetnijem.
Odmah da naglasim poslanička grupa SDPS će učestvovati i ubuduće u svim reformskim zahvatima koji se budu dešavali, u izmenama zakona, ali smo svesni činjenice – nema promene dok se svi mi ne promenimo, kvalitetnije, bolje, da više radimo i da je rad jedino merilo vrednosti. U tom smislu, mi ćemo glasati i za ovaj rebalans budžeta, kao i kada dobijemo budžet za 2015. godinu, za koji smatramo da mora da bude urađen na bolji, kvalitetniji način u smislu da on bude realniji i da ne radimo rebalanse odmah na samom početku budžetske godine, već da on bude realniji, a to je ono što smo građanima i obećali. Hvala.
Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani budući ministre, odmah u početku bih vam rekao da ste vi veoma hrabar čovek. Prihvatili ste jednu užarenu fotelju, fotelju gde su mnogo veće šanse da ne uspete nego da uspete. Vaša hrabrost, vaše iskustvo, govori da volite izazove i samim tim SDPS će glasati za vaš izbor.
Dobili ste jednu užarenu fotelju. Zašto? Mi znamo kakvo je nasleđe u privredi Srbije. Zar treba da naglašavam da mi još nemamo bruto društveni proizvod koji smo imali 1989. godine, da industrijska proizvodnja nije ni 50%, to je malo pre rekao i moj kolega, imali smo jednu nakaradnu pljačkašku privatizaciju, gde smo izgubili 400 hiljada radnih mesta, malo toga proizvodimo, a i to što proizvodimo, uglavnom proizvodimo za svoje skromne potrebe potrošnje, jer za izvoz malo toga ostaje.
Tranzicija u Srbiji traje 20 godina. Najduže od svih zemalja u istočnoj Evropi, što nam zaista ne služi na čast. Ali, to je nasleđeno stanje. Mi od vas očekujemo da vi krenete dalje, da se završe te priče, posebno ove priče oko privatizacije, oko 502 preduzeća, oko preduzeća u restrukturiranju. Mi smo o tome u ovom parlamentu mnogo raspravljali, ali, čini mi se da je malo toga urađeno. Stalno pričamo o reformama, a suštinski, u prethodnom periodu, mi nismo ništa učinili.
Ova Vlada je učinila prve korake. Donela je reformske zakone, Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, Zakon o radu, set poreskih zakona, što znači da vi imate polazne postavke kako dalje da krenemo u regeneraciju naše privrede.
Šta je prvo što je potrebno uraditi? Potrebno je industrijalizovati Srbiju. Jer, praktično smo uništili našu industriju, a nije da ne znamo proizvoditi. Evo, „Fijat“ pokazuje da možemo proizvoditi. Znamo proizvoditi elektromotore, znamo proizvoditi mnogo toga, međutim, sve što je postojalo, mi smo privatizacijom uništili i došli smo do situacije da imamo predimenzioniran javni sektor, gde je zaposleno 800 hiljada ljudi, a u realnom sektoru radi samo 600 hiljada ljudi.
Kada znamo da u tom javnom sektoru imamo veoma velika preduzeća koja prave gubitke, gde imate miraz koji je vrlo negativan, neću da govorim o velikim sistemima kao što je ŽTP, kao što su ostala preduzeća koja i te kako koštaju ovu državu, i samo tu da se naprave neki pomaci, mi možemo uraditi ono što je bitno, što je važno, a to je da Srbija počne da radi. Svako onaj ko zaposli Srbiju, postići će vrlo veliki rezultat. Ova Vlada koja je počela i koja radi upravo to i jeste glavni cilj, da to uradimo, da imamo jednu zaposlenu Srbiju, gde će mladi ljudi raditi.
Ali, mi moramo uraditi i nešto što je bolno. Neka preduzeća koja nemaju perspektivu, koja nemaju šansu, mi ih moramo likvidirati, ma koliko se to nama činilo kao teško, ljudi će ostati bez radnih mesta, ali, zavaravanje koje smo imali do sada, puno košta Srbiju.
Mislim da mi imamo šanse. Bez obzira na ovo teško stanje koje imamo, mi ipak imamo rešenja. Rešenja vidim upravo tamo gde ste vi pokazali rezultate – u malim i srednjim preduzećima, u porodičnim firmama, upravo u onim firmama koje ćemo subvencionisati da bi dalje mogli da rade za velike sisteme. Tu vidim šansu. Jer, mala, porodična preduzeća, a to je govorio kolega Marković, imaju šansu i moraju da imaju šansu. Kad porodica stane iza nečega, rezultata mora biti. To je ono što moramo da znamo i što ćemo znati da radimo.
Govorili smo oko preduzeća u restrukturiranju. Njih je 157, 160. Zaista, neka od tih preduzeća imaju šansu. Nije moguće da neke delove „Prve petoljetke“ ne možemo staviti u pogon, da žive i da rade. Nije moguće da jedan „PIK Bečej“ ne može da opstane na tržištu. Radi se o velikoj kompaniji. Imamo mnogo tih preduzeća koja bih ja spomenuo, pa čak da vidimo i da pričamo o tome zašto danas radnici „Agroživa“ štrajkuju glađu, da vidimo gde su šanse, gde su mogućnosti, ko je stvorio taj negativni miraz kreditima, opterećenjem, zbog loših privatizacija koje su rađene u tim firmama? Upravo tu možemo da nađemo naše šanse, vraćaju se sebi, svojim prednostima i svojim mogućnostima.
Činjenica je da se od nas puno očekuje. Vi imate iskustvo u malim i srednjim preduzećima, imate iskustvo u Privrednoj komori Srbije, koju ste vodili veoma dobro. Ako su vas sindikati hvalili da dobro radite posao i da ste osetljivi na socijalni dijalog, to znači da imate kvalitete.
Upravo to i očekujemo da iskažete na mestu kojem jeste. Vi ste deo jednog tima, reformske Vlade Republike Srbije i upravo tu očekujem da vi imate svoj okvir delovanja. Vaš okvir delovanja mora biti sledeći - pravno da donesete još neke zakone koji će omogućiti da privreda ide samostalno, da se oslobađa prevelike administracije, a da proizvodnja, odnosno tržište reguliše koja su to preduzeća koja mogu opstati i koja treba da opstanu. Jedino tako možemo izaći iz ovog ćorsokaka koji je nasleđen i privrede koju imamo.
Naravno, na kraju da vam kažem i sledeće, i ministru finansija sam poželeo uspeha u radu i sreće, a vama želim mnogo više sreće, zato što će vam ona trebati, jer ste dobili jedan vrlo težak resor. Još nešto želim. Želim da dugo sedite na toj fotelji. Zašto? Pa zato što ste dobro radili svoj posao, zato što ćete zaposliti Srbiju, zato što ćete otvarati nova radna mesta, a ko to učini u Srbiji on zaslužuje poštovanje i sva priznanja. Socijaldemokratska partija će glasati za vaš izbor. Hvala vam.
Hvala.

Poštovana predsednice parlamenta, poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani gospodine Vujoviću, predsednik Vlade Republike Srbije vas je predložio za novog ministra za finansije. U ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije sa zadovoljstvom ćemo dati glas za vas. Zašto? Imate veoma impresivnu biografiju. Iako je ovde to naglašeno, ja to želim ponovo da naglasim, jer se u Srbiji mnoge vrednosti iskrive.

Vi ste bili student generacije, magistrirali ste i doktorirali na vreme. Zatim, imali ste postdoktorske studije na Kalifornijskom institutu u Berkliju u SAD, radili ste u Svetskoj banci, radili ste u mnogim institucijama, profesor ste na fakultetu. Te vrednosti treba stalno isticati zbog toga što ovakva znanja koja vi imate su neophodna u Srbiji u ovom resoru gde su nasleđeni vrlo veliki problemi.

Ja znam da vas čeka veoma težak i naporan rad. Do sada je korišćen model potrošnje, samo potrošnje, nikako stvaranja i to se trošilo na račun budućih generacija. Jednom se mora stati.

U ovoj oblasti finansijske reforme su neophodne i budite uvereni da će Socijaldemokratska partija Srbije dati punu podršku merama koje ćete predložiti. Već su vam date sugestije, da se vodi računa da oni koji imaju najmanje, da se njima najmanje uzima.

Mi smo svesni činjenice da se mora uzimati, da se mora podneti reformski zahvati. Ne može nam biti danas-sutra bolje ukoliko nam danas ne bude malo gore, zato što se trošilo više nego što se zarađivalo.

Ovo teško nasleđeno stanje mislim da ćete vi moći da svojim merama, predlozima, uz punu podršku i ovog parlamenta zaista izvedemo na čistac finansije Srbije koje su zaista u vrlo teškoj situaciji.

Vi ste i do sada bili deo jedne Vlade, jedne Vlade koja je reformska, koja upravo ovih dana obeležava i prvih 100 dana. U svim ovim realnim procenama ova Vlada je zaslužila najvišu ocenu.

Verujem da ćete vi svojim radom, a isto tako i novi ministar za privredu, doprineti da se najteža oblast, to je oblast privrede i finansija, reformskim zahvatima dovede u red. To je jedan proces. Znamo da neće biti jednostavno, znamo da će se tražiti žrtve, ali te žrtve smo spremni da podnesemo danas, da bi nam sutra bilo bolje.

Model koji smo do sada imali, kao što znate, nije dao rezultate. Mora se tražiti novi model, a taj novi model je vrlo jednostavan ponekada - trošiti samo ono što je zarađeno i konačno shvatiti da je država obavezna da da okvir, a građani svojim radom, zalaganjem i samo radom mogu stvarati nove uslove. Kada se stvore nove vrednosti, tada možemo govoriti o raspodeli.

Kao Socijaldemokratska partija Srbije mi insistiramo da ta raspodela bude pravedna, što znači ne da uvek dobijaju, kao što je do sada bilo, oni koji najviše imaju, a oni koji malo imaju, da imaju još manje.

Nadam da ćete vi ovim što ste do sada radili i što imate iskustva u mnogim tranzicionim zemljama gde ste bili, predložiti takve modele koji će nam dati izlaz iz ove situacije.

Reformski zakoni koji su usvojeni daju dobru osnovu, daju dobar temelj da se može ići napred. Daju temelj da se može raditi na način da se stvara nova vrednost. Srbiju treba zaposliti i to je poruka Socijaldemokratske partije Srbije - da zapošljavanje, zapošljavanje mladih ljudi, stvaranje uslova da se stvaraju nove vrednosti, a kada stvorimo nove vrednosti mi ćemo moći da delimo.

Dajući podršku vama i Vladi kao timu, mi očekujemo da će reforme biti nastavljene i da ćemo ne tako brzo imati jednu uređenu, evropsku Srbiju, jer evropska budućnost Srbije je neumitna, jednu uređenu Srbiju gde ćemo znati kako dalje.

U tom pogledu, osim što vam želim uspeha u radu, želim vam i mnogo sreće. Ne malo, čak malo više sreće, jer se nalazite u jednoj od najtežih oblasti. Da biste izašli iz svega toga, budite uvereni da ćete imati i našu podršku.

Osim reformskih kapaciteta Vlade, moram da naglasim da će poslanička grupa SDPS, a siguran sam i ceo parlament, koji takođe ima veoma velike reformske kapacitete, dati punu podršku. Želim vam uspeha u radu. Hvala.
Replika, prozvao me je.
Molim vas, prozvao je SDPS kao Socijaldemokratsku partiju zašto ćuti.
Da.
Ja ću reći samo jednu rečenicu. O ovom i ovakvom zakonu o radu kao socijaldemokrata ja mogu samo da ćutim.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Kada poslodavac otkaže ugovor o radu zaposlenom, tada, prema važećem zakonu, on može novog radnika da zaposli za šest meseci. U predlogu ovog zakona to može da uradi za tri meseca. Mi smatramo, ako je neko otkazao zbog tehnoloških razvoja ugovor o radu, da je tada dovoljno šest meseci da se stvore novi uslovi. Ovo je prekratak rok i može se zloupotrebljavati tako da radnici mogu i neopravdano dobijati otkaze. Naše mišljenje je da je bolje rešenje u zakonu koje sada postoji, koje je važeće.

Kada sam već uzeo reč, želim da objasnim još nekoliko stvari. Socijaldemokratska partija Srbije je za reformski Zakon o radu i smatramo da ovaj zakon daje upravo okvir za to. Zašto? Mi hoćemo novo zapošljavanje, nova radna mesta, mi hoćemo da dođemo u mogućnost da radnik radi i zaradi. Hoćemo da se Srbija zaposli.

Imali smo jednu tranziciju. Ovde oni koji su vršili pljačkašku privatizaciju govore i koji su stvorili nepristojno bogate i veliki broj ljudi koji nemaju posla. Upravo Socijaldemokratska partija želi da se Srbija zaposli, da se stvara nova vrednost i da se ta nova vrednost poštenije deli, da nemamo više enormno i nepristojno bogate, a veliki je broj ljudi koji nema. Da bismo mogli da stvaramo takvo društvo, moramo stvarati okvir da se otvaraju nova radna mesta, da imamo nove investicije, a to je ono što želimo.

Isto tako, da nema nikakve dileme, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za ovaj zakon.
Hvala gospodine potpredsedniče.
Poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku da naglasim da će SDP dati podršku Predlogu statuta i da će u danu za glasanje glasati za ovaj statut. To činimo iz više razloga.
Prvi razlog je taj što se SDP zalaže za pravnu državu, konzistentan pravni sistem, jer to je jedan od osnovnih stubova pravne države i sama ta činjenica da ovo usaglašavanje statuta Vojvodine sa Ustavom Republike Srbije znači da imamo jedan celovit pravni sistem. Drugo, izbegnuta je jedna politička i ustavna kriza koja je mogla nastati da nije bilo ovog usaglašavanja. Treće, želim da odam priznanje akterima političkog života u AP Vojvodini koji su našli dogovor i kompromis oko ovog rešenja. Naravno, sa ovim dogovorom retko je ko zadovoljan iz prostog razloga jer ne možete biti zadovoljni ukoliko niste postigli ciljeve koje svaka politička stranka u Vojvodini ima.
Ovde neću govoriti nekim rečima koje su već bile poznate - šta se zahteva od autonomije Vojvodine? Da li je to funkcionalna, da li je to suštinska? Po meni, to su samo igre reči, iz prostog razloga da se sakrije određena suština, a to je da autonomija nema onaj stepen u Vojvodini koji je neophodan da bi se Vojvodina mogla pravilno i dovoljno razvijati u okviru države Srbije.
Moram da naglasim da je generator svih kriza upravo Ustav iz 2006. godine, koji ima mnoga rešenja koja su nedorečena, nedovoljna i koji je u velikoj meri skresao sveo ono što je Vojvodina imala u ranijem periodu. Često kada govorimo o Vojvodini postoji jedna vrsta opasnosti, kao što je gospodin Pastor rekao, da se uvek govori šta ljudi iz Vojvodine traže. Ono što mi u Socijaldemokratskoj partiji smatramo jeste da Vojvodina mora imati u državi Srbiji onaj okvir koji će omogućiti da se pravilno razvija, da ima jasne nadležnosti, ali i jasne odgovornosti.
U ovom periodu od 2006. godine, donošenjem ovog novog Ustava, mi smo dolazili u situaciju da je baš zbog nedorečenosti često bio politički voluntarizam, svako je tumačio ono što je njemu odgovaralo. To je davalo mogućnost liderima pojedinih političkih partija i određenim političkim partijama da stvari uzimaju u svoje ruke, da arbitriraju i da dovode do situacije da oni određuju koji je to stepen autonomije. Naravno, to nije odgovaralo građanima Vojvodine i to je dovelo do toga da je Vojvodina počela da zaostaje, da su pojedini delovi Vojvodine zaista i nerazvijeni, što se u Vojvodini nikada nije dešavalo.
Upravo zbog toga, mi insistiramo u okviru sadašnjeg Ustava, koji je još uvek na snazi, za koji isto tako smatram da nije trenutak da se menja, da donesemo i ova dva zakona, a to je zakon o finansiranju Vojvodine, da konačno skinemo sa dnevnog reda tih famoznih 7%, da znamo šta je 7% i gde će ta sredstva da idu, i drugi je zakon o nadležnosti AP Vojvodine. Sa ovim statutom mi ćemo imati jedan set zakona koji će omogućiti da stanje i situacija bude koliko-toliko normalna, da se zna šta su odgovornosti, šta treba raditi i kako treba raditi.
Naravno, dolazimo do pitanja kad možemo menjati Ustav iz 2006. godine? On je smetnja i za dalji razvoj Srbije, a ne samo Vojvodine, iz prostog razloga jer je nastao kao plod jednog političkog trenutka, konsenzusa u tom periodu koji je bio i vreme ga je pregazilo.
Naravno, mi ćemo dolaziti u situaciju da će se on menjati, da ćemo donositi mnoštvo zakona iz evropske agende i samim tim ovaj Ustav će biti uzak i on će se morati menjati. U tom kontekstu, mi možemo sagledavati koje su to mogućnosti da Vojvodina ima autonomiju iz raznih vidova autonomija koje postoje u EU. To znači, ako hoćemo jednu evropsku Srbiju, u evropskoj Srbiji mora biti i evropska Vojvodina, i upravo tu ćemo tražiti načine šta je to najbolje da bi se Vojvodina u Srbiji mogla da razvija.
Tu predlažem i još nešto, da razmislimo o nekom srednjem nivou vlasti. Mi smo pre imali srezove u Hrvatskoj, u Mađarskoj, u Rumuniji postoje županije. Upravo ovi tragični događaji koje smo sada imali pokazuju koliko nama lokalni organi i koliko nam nedostaje taj srednji nivo vlasti. Šta to znači? To znači da deo nadležnosti države prenosimo na niži nivo bliže građanima, gde će građani moći da kontrolišu, da ocenjuju rad tih pojedinaca, a ovako smo lokalne organe vlasti sveli samo na puke izvršioce jedne centralizovane države, koji često svoju nesposobnost kriju samo zbog činjenice da se sve odlučuje negde gore u vrhu.
Ako želimo da se Srbija ravnomerno razvija i da imamo delove koji će se mnogo bolje razvijati nego do sada, moramo razmisliti i o tom srednjem nivou vlasti o kojem sam ovde govorio. Naravno, to je sve moguće onog trenutka kada budemo u situaciji da raspravljamo o novom Ustavu, a po mom mišljenju i mojoj proceni, to neće biti za jedno dve godine. Upravo zbog toga možemo o tome i da razmišljamo.
Na kraju želim da kažem sledeće. Socijaldemokratska partija Srbije će dati punu podršku statutu, a isto tako očekujemo da će i ova dva zakona, koji su neophodni prateći dokumenti, biti doneta do kraja godine, iz prostog razloga što mislimo da postoji politički konsenzus i želja da se to završi i da, u skladu sa onim što smo u ovom trenutku dogovorili, nastavimo dalje. To će omogućiti i da se Srbija razvija mnogo bolje, a isto tako i Vojvodina u okviru Srbije da ide dalje i napred. Hvala.
Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo predsednice Narodne skupštine, uvaženi gospodine Aleksandre Vučiću, budući premijeru, počeću od jedne od vaših poslednjih rečenica – izgovoreno je dovoljno reči, sada treba da se radi. Odustaću od svoje pisane diskusije i reći ću samo nekoliko stvari koje smatram da treba reći u ovom trenutku u kome se Srbija nalazi.
Ono što želim da naglasim, to je vaš reformski pristup u svim oblastima koje ste naveli. Vi ste veoma dobro dali ocenu sadašnjeg stanja, šta se očekuje kratkoročno, u prvih šest meseci, šta se očekuje do kraja ove godine i šta se očekuje do 2016. godine. To je velika hrabrost koju ste iskazali. Čak ste naglasili i ko je za to odgovoran. Vi prvi, a dalje vaš tim koji imate. Naravno, vi sami sa timom koji imate ne možete uraditi sve, ukoliko iza sebe nemate celu Srbiju, a vi iza sebe imate Srbiju. Zašto je imate? Narod je na glasanju na izborima 16. marta rekao šta misli i vama je dao puno poverenje i od vas puno očekuje. Vi ste trenutno nada Srbije i sama ta činjenica vama daje veoma veliku odgovornost. Ali, moramo biti realni, ne može se ići napred ukoliko svi ne daju svoj deo rada u svojoj oblasti gde deluju i gde rade.
Dali ste mi inspiraciju citiranjem kineskih poslovica. Ja ću jednu citirati: „Ako svako u svojoj kući upali svetlo, cela ulica će biti obasjana“. Drugim rečima, ako svaki građanin Srbije shvati da se moramo menjati, da ovako više dalje ne možemo i da se upravo na taj način Srbija menja, tada imamo šanse da uspemo. Dakle, moramo shvatiti da je uspeh reformi moguć samo onda ako u celom društvu postoji konsenzus.
Verujem da ćete imati velike otpore, te otpore ste već naglasiti. Javiće se gubitnici, politički gubitnici. Upravo i danas smo slušali neke političke gubitnike, koji će želeti da vas vrate na ono stanje koje je bila Srbija, nekad ranije. Ne, ta Srbija više neće biti takva, ta Srbija će biti Nova Srbija koja će biti za ugled svih zemljama u našem okruženju. Mi to možemo napraviti svi zajedno, jer imamo kapacitete, imamo ljude, moramo menjati sebe i svoj način rada. Tu upravo očekujem da ćete dati tu inicijativu, a da ćemo svi na ovom mestu, pa samim tim i mi narodni poslanici dati svoj doprinos da se ova Srbija menja da bude bolja i kvalitetnija.
U svom izlaganju ne mogu, a da se ne osvrnem i na zakone koje ćemo donositi. Naravno, onaj od najvažnijih zakona, a sami ste rekli „kondicija sine kva non“ jeste Zakon o radu, njega moramo menjati, njega moramo osavremeniti, njega moramo učiniti da on bude primenjiv i održiv. Šta će nam velika prava ukoliko ta prava ne možemo ostvariti, a upravo to očekujem od vas i od vašeg tima da naprave takav zakon, koji će značiti društveni konsenzus. U pravom smislu da će se to dogovoriti socijalnim dijalogom sa sindikatima, poslodavcima, a Vlada će samo dati okvir kako to da se učini, kako da se uradi.
Na ovaj način deo odgovornosti morate prebaciti na sindikate i na poslodavce. Ne mogu svi nešto tražiti. Svi moraju da učine da se nešto promeni. Lako je tražiti, treba ostvariti, treba stvoriti osnov da se nešto deli. U tom smislu, u ime Socijaldemokratske partije Srbije vi ćete uvek imati podršku za razgovore, dogovore i za pronalaženje onog rešenja koje najbolje rešenje u vezi Zakona o radu, a to ne da se radi putem sredstava informisanja, već da radne grupe, ministri, pa i vi kao predsednik Vlade sednete i o svakom pitanju nađemo kompromis za onaj trenutak u kojem se nalazi Srbija.
Još nešto želim da predložim, nijedna reforma nije uspela ukoliko nije bilo socijalnog ugovora. Vi dobro znate iskustva Nemačke, bivši predsednik Vlade, kancelar Nemačke je bio kod vas, vi znate da je napravio reforme, učinio je mnogo toga, potpisan je socijalni ugovor gde su sindikati i poslodavci garantovali da se neće dešavati štrajkovi, a da će nivo plata, nivo zaposlenosti biti kako je dogovoreno, određeni vremenski period. Upravo tako možemo izaći iz krize u kojoj se nalazimo. Ukoliko pojedine interesne grupe budu tražile sve ono što dosad traže, mi ćemo imati štrajkove, imaćemo stalno vraćanje unazad. Srbija nema vremena da se vraća unazad.
Još nešto kao Socijaldemokratska partija Srbije insistiramo, insistiramo da Srbija bude društvo jednakih šansi. Jednakih šansi za sve, da svako svojim radom, svojim zalaganjem, svojim znanjem može da živi i da ostvari svoj život i da sebe ostvari. Mi znamo da je ovo ipak jedno društvo u tranziciji. Ono za šta ćemo se mi zalagati, to je zapošljavanje, što veće zapošljavanje i podnošljive nejednakosti. Srbija ide napred sa vrlo velikim nejednakostima. Već smo se podelili na one koji imaju mnogo, kojima ništa nije skupo i koji se bahate i one koji nemaju mnogo i koji preživljavaju i koji misle kako da prežive od danas do sutra. Dakle, društvo jednakih mogućnosti.
Ne mogu a da se ne osvrnem na reformu penzionog sistema. Zaista jedna veoma teška i bolna oblast. Budite uvereni da smo spremni da učestvujemo u svemu tome, smireno bez mnogo galame, bez mnogo priča, ali da nađemo najoptimalnije rešenje. Optimalno rešenje da zaista oni koji imaju najmanje mogu da prežive, jer šta će nam reforma penzionog sistema ako oni koji imaju najmanje ne mogu da prežive.
Želeo bih od svih ovih pitanja koje sam rekao da kažem još nešto. Vi ste dotakli mnogo oblasti, zdravstva, obrazovanja, javne uprave i gde treba da dođe do reforme. Jedna od oblasti koje ja želim da naglasim jeste i obrazovanje pa i visoko obrazovanje. Mislim da trend u obrazovanju, a posebno u visokom obrazovanju je dobio jedan mega pravac, a to je snižavanje nivoa znanja i davanje diploma. Sve je više diploma, a sve je manje znanja.
Završiću jednom istom poslovicom, da li ste mi inspiraciju, latinska je ali ću je govoriti na srpskom – samog sebe pobediti najlepša je stvar. Mislim da Srbija naredne četiri godine može sebe da pobedi, da bude bolja, kvalitetnija Srbija koja mora da bude na ovom našem regionu zemlja koja će služiti za ugled. Ne mislim da će to biti brzo ni lako, za to treba vremena, a to vreme imamo. Treba biti realan i znati šta se hoće i gde se želi stići. Mislim da to znamo.
Parlament će sve svoje kapacitete i poslanička grupa SDPS dati u tom smeru. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi potpredsedniče, moje čestitke vašem prvom predsedavanju, vrlo uspešno i želim vam dalje uspeha u radu u ime naše partije.
Ono što želim da govorim dalje biće o zakonima i to Zakon o ministarstvima i Zakon o Vladi. Neću ništa novo reći od onoga što je ovde rečeno osim dve, tri stvari.
Prva stvar, SDPS će podržati i Zakon o ministarstvima i Zakon o Vladi u danu za glasanje. Drugo, mi u ovom zakonu prepoznajemo ono što smo govorili u predizbornoj kampanji i ostajemo dosledni tome, a to je da Srbija ide u reforme i da podržavamo reformski kurs. Prema tome, predlog ovih zakona upravo ide u tom smeru. Srbija se ipak menja. Istina polako, ali se menja.
To je ono što želim da naglasim i sama činjenica da sada imamo zakon o 16 ministarstva, znači da ćemo ići ka nekom cilju koji se zove 15 stalnih ministarstava i da ubuduće, kada se menja vladajuća većina ostaju ista ministarstva uhodana koja znaju svoj posao sa državnim službenicima koji znaju svoj posao, koji neće strahovati da u nekom novom prepakivanju budu u drugom ministarstvu, da ne naglašavam šta znači preplitanje nadležnosti.
Često smo u ranijem periodu delili ministarstva po feudalnom principu ili po ličnosti. Izaberemo ličnost za ministra pa mu tražimo ministarstvo. Želimo da Srbija u svom daljem razvoju ima jedan put koji će značiti da se tačno zna koliko ima ministarstava, koje su nadležnosti ministarstava i da je to ono s čim treba da idemo dalje.
U tome vidim taj naš reformski kurs. Očekujem da će ovaj saziv Skupštine doneti i novi izborni zakon i novi Ustav gde će ovaj dom imati 150 poslanika. To će i dalje značiti racionalizaciju, neki novi put koji očekujemo u narednom periodu.
Ovde je mnogo toga rečeno. Lično smatram da na ovom putu treba nešto drugo da menjamo. Moramo menjati način našeg rada, način našeg odnosa prema obavezama. Možete imati koliko god želite ministarstava, ministara, zamenika, pomoćnika, državnih sekretara, ali ukoliko nisu stručni, ne rade svoj posao i u koliko su samo ljudi koje partije delegiraju. Smatram da moramo da stvaramo odgovornu državnu administraciju, administraciju koja će biti takva da će tačno znati šta mora raditi u narednom periodu.
Ovde je bilo govora o reformskom kursu, bilo je govora o evropskim integracijama. Mnogo toga u evropskim integracijama nećemo moći da radimo onako kako mislimo. Dobićemo domaće zadatke koje ćemo morati da ispunimo. Upravo u tom pogledu vidim u ovakvoj podeli ministarstava način kako će biti bolje i kvalitetnije.
Za mene je ovo jedan prevremen pristup, pristup kojim ćemo ići u narednom periodu dok ne uredimo Srbiju gde politika, političke partije neće dominirati, gde će dominirati građani, država, državni poslovi, a partije će biti samo odgovorne za određene poslove i biće taj zadatak da nadležni ministar da državnom sekretaru, odnosno pomoćnicima šta treba da rade, jer će to biti partijske politike. Sve ostalo će biti državna.
Kada govorimo o Vladi, imamo velika očekivanja. Jedna Vlada u jednom mandatu ne može puno da uradi, ali mora da ima preokret. Očekujem to od ove Vlade. Građani Srbije zasićeni promenama, zasićenim razno raznim ministarstvima, ministrima itd. očekuju promene. Oni su dali jednu punu podršku ovoj vladajućoj većini, dali su im četiri godine. To znači da od ove Vlade očekujemo potpune promene i način da ova Srbija izgleda 2018. godine drugačije nego sada 2014. godine.
Na kraju da kažem da ćemo zaista dati podršku i stajaćemo iza ove Vlade punim kapacitetom. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poslanička grupa SDPS daće punu podršku izboru gospođe Maje Gojković za predsednika Narodne skupštine.
Šta mi očekujemo? Očekujemo da će Narodna skupština u narednom četvorogodišnjem periodu obaviti zadatak uz sve one zadatke koji stoje pred njom. Pre svega mislimo na evropske integracije, na zakone koje ćemo morati usvajati u jednom bržem postupku, nego do sada. Isto tako očekujemo da će ovaj visoki zakonodavni dom imati jednu mirniju atmosferu, bolju toleranciju i da ćemo u jednom demokratskom procesu razgovarati o tome da dobijemo što kvalitetnije zakone, da ćemo biti otvoreni i za različita mišljenja, jer naš zadatak je da donesemo one zakone koji će najviše doprineti da Srbija postane deo Evropske zajednice naroda.
To što ovde postoji ogromna većina ne mora da znači da mi ne možemo o svakom zakonu raspravljati vrlo otvoreno, vrlo sistematično i u tim razlikama, u tim nijansama dobijati bolje zakone za dobrobit Srbije.
Ugled koji ovaj parlament mora da ima, a svedoci smo i da u javnosti često se želi da se ugled ovog visokog doma smanji, smatram da je naša obaveza vrlo velika, da postignemo da ovaj parlament ima veliki ugled među građanima Srbije. Tu je velika odgovornost prvog čoveka parlamenta, prvog među jednakima, a to očekujemo od gospođe Maje Gojković.
Obzirom da dolazim iz Vojvodine i da je gospođa Maja Gojković moj sugrađanin, živimo zajedno u Novom Sadu, očekujemo da ćemo u ovom sazivu raspravljati veoma mnogo o zakonima u vezi autonomije Vojvodine i da ćemo tu postići onaj stepen tolerancije, konzistentnosti koji je neophodan da Srbija ide dalje, a da se poštuju Ustav, zakoni i autonomija Vojvodine.
Upravo u tom smislu ja u potpunosti, u ime poslaničke grupe SDPS, dajem punu podršku i želim uspeha u radu gospođi Maji Gojković. Hvala vam.
Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani ministre, predsedniče Skupštine Vojvodine sa saradnicima, vidim da se ovde javljaju poslanici iz Vojvodine i imam utisak da svi žele da pokažu nešto i da se dodvore kao što je moj prethodni kolega rekao, nekome ili ne. Izvinite, nije tako.
Mi živimo i radimo u jednom delu naše zemlje koja se zove Vojvodina, veoma zainteresovani da se tamo dešavaju dobre stvari, da Vojvodina koja ima znatne prednosti i dalje se razvija. Znate, neće Srbiji biti bolje ako Vojvodini bude gore.
Prema tome, ovde se zalažemo da Vojvodina ide napred i da iskoristi sve svoje resurse, pre svega, kvalitetnu zemlju koju ima, da se razvija poljoprivreda, prehrambena industrija, da iskoristimo naftu, gas, naravno i turizam i svu onu infrastrukturu koju imamo u Vojvodini i koja je veoma razvijena i koju i dalje treba da razvijamo, a ne da zaostaje.
Još nešto, voleo bih da u ovoj skupštini, u ovom visokom domu kad spomenemo reč Vojvodina da ne idu prve asocijacije na to di su naši novci, secesija, samo nešto traže, briga njih za Srbiju, misle samo o sebi. Nije tačno. Ova pozorišna predstava koju sam nazvao Vojvodina, čak bih mogao da dam naslov i vojvođanska farsa jer se stalno svake godine ponavlja, a ne rešava se ništa što treba. Bojim se da ta vojvođanska farsa sutra ne postane i vojvođanska tragedija iz prostog razloga što ne tražimo rešenje problema.
Isto tako smatram da kada govorimo o problemima mi često problem rešavamo tako što otvorimo nove probleme i prebacimo na one terene koje neće dati rešenje. Zašto ovo govorim?
Prošle godine sam govorio, a moj kolega Sojšić je takođe to rekao, uvek sam se pitao zašto je 7%? Zašto nije 17% ili zašto nije 4%? Tih 7% je neko uradio, doneo i mi o njima raspravljamo. Matematički, ukoliko postoji želja i volja lako se izračuna šta je 7%. Ali, tu izgleda nema potrebe da se o tome razgovara iz prostog razloga jer 7% postaje nešto što je tajanstveno, nešto što je u zoni sumraka i samom tom činjenicom dolazimo u situaciju da raspravljamo često o istim pitanjima.
To što građani Vojvodine žive, kao i svi građani Srbije, to niko neće da stavi u prvi plan. Neće niko da prizna da negde gde se živi u Vojvodini dobro, to je jedino Novi Sad. Svi ostali krajevi Vojvodine, bili to Banat, Bačka i Srem bogme se loše živi. Ako se ovako nastavi biće sve teže i teže i uvek ćemo raspravljati o mnogim problemima gde idu ti novci i gde se oni troše.
Apsolutno se slažem da mi treba da donesemo zakon o finansiranju Vojvodine. To je bilo obećano prošle godine, pretprošle godine, to je trebalo biti doneto još mnogo ranije. Nadam se da ovo obećanje neće biti samo obećanje našeg nadležnog ministra, koje će trajati do juna mesec, ali ja se bojim da će biti tako znajući šta se sve dalje priprema, da ćemo ostati na istoj liniji, da taj zakon neće biti donet.
Još nešto. Ovde se govori o tome, o Ustavu, o ustavnim promenama itd. Moram da kažem da taj Ustav, zaista, koji je donet 2006. godine nije izdržao probu vremena i da se on mora menjati. Da li on treba sada da se menja? Smatram da ne treba ovog trenutka iz prostog razloga, imamo mnogo važnijih i bitnijih pitanja da rešimo pre nego što dođemo do ustavni promena i do ustavnih rasprava. Zašto? Mi ćemo ovaj ustav morati menjati, ako ništa zbog ulaska u EU.
Isto tako ćemo morati raspravljati koji je to stepen autonomije koju treba da ima Vojvodina, koje su nadležnosti i spram tih nadležnosti i sredstva. Dakle, jasna, transparentna, vrlo vidljiva i ta sredstva koja će tada biti usmerena ka Vojvodini, ali ne u Novi Sad, već kao što je bilo govora u sve lokalne samouprave, jer sam protiv centralizacije sredstava i u Novom Sadu. Treba da ide u lokalne samouprave, dakle tamo gde narod živi, da bi se ta sredstva realizovala, da bi bilo mnogo bolje.
Zbog toga, ako raspravljamo o amandmanima ja moram reći da oni moraju biti konzistentni zajedno sa ovim budžetom. Obzirom da mi nismo dobili sve one argumente, niti jedne, niti druge strane. Moram reći da će saglasno tome SDP glasati kao partija pozicije za odbijanje ovih amandmana sa željom da se otvori rasprave o svemu ovome što smo danas govorili i da problem rešimo, a ne da stvaramo nove probleme. Gajeći taj optimizam očekujem da ćemo do juna meseca, prema obećanju gospodina ministra finansija dobiti zakon koji će biti sasvim jasan. Hvala.
Hvala.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pre nego što počnem raspravu o budžetu želim u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije da izrazim veliko zadovoljstvo i poštovanje na način kako zasedanja sednice Skupštine vodi potpredsednik Konstantin Arsenijević. To činim zbog načina da primećujemo da u ovom parlamentu postoji diskriminacija prema poslanicima koji su u pristojnim godinama. Molim vas, imajmo poštovanje i dostojanstvo prema onome što je neko u svom životu radio i način kako to radi. Upravo to želim da isteknem ovde na samom početku svog izlaganja. Dalje ću nastaviti o budžetu za 2014. godinu.
O budžetu već vodimo raspravu, u prethodnoj nedelji smo vodili oko onih 11 zakona koji su prateći zakoni za budžet za 2014. godinu i danas to nastavljamo. Teško je posle toliko dana velike rasprave govoriti nešto novo, a što već nije rečeno. No, da dam jednu ocenu.
Budžet za 2014. godinu je zaista izraz naše realnosti i on ima svoju blago restriktivnu, blago investicionu i blago socijalnu komponentu. Zašto ovo govorim? Zato što moramo i što ova Vlada i ova pozicija priznaje da se Srbija nalazi u dubokoj ekonomskoj krizi i što su realno i istinito sagledane stvari, sve stvari u ovom budžetu.
To govorim zbog toga, jer u ovom budžetu imamo prihode iznad crte i prihode ispod crte, što je ranije često stavljano pod tepih i davani su podaci koji nisu bili odnos realnosti. Ne smatram da ćemo sa ovim izaći iz teške ekonomske krize u kojoj se nalazimo, međutim, smatram da jednom politikom, korak po korak, moramo izaći iz krize, naravno, uz neophodne bolne i nepopularne reforme, mere koje nas čekaju i koje je Socijaldemokratska partija Srbije spremna da podnese i da da punu podršku.
Moramo naglasiti još dalje. Srbija i dalje troši više nego što privređuje i tome treba stati na kraj, jer ako ovako nastavimo sigurno ćemo ući u jedan nepovoljan scenarijo, scenarijo bankrota zemlje. To ne možemo dozvoliti, ali izlazak iz ove krize neće biti ni lak, ni brz i upravo to treba naglasiti i stalno naglašavati, jer ako smo napravili preokrete u određenim politikama, preokrete u politici borbe protiv korupcije i kriminala, preokrete u politici prema Kosovu, isto tako možemo napraviti i preokret i u ekonomskoj politici. To moramo učiniti iz prostog razloga da bi Srbija imala šansu da izađe iz situacije u kojoj se nalazi.
Rečeno je i stojim iza toga da ovi prihodi od 929,9 milijarde su realniji i naravno da će se sa velikom verovatnoćom i ostvariti. No, ovoga puta prihodi nisu optimistički predstavljeni i isto tako nisu predstavljeni iz prostog razloga, jer neće generisati novu potrošnju.
Mislim, a to u ovom parlamentu treba reći da je Fiskalni savet dao vrlo realnu ocenu realizaciji budžeta, a isto tako i dao projekcije za 2015. godinu i 2016. godinu. Treba biti veoma pažljiv i čitati ono što je Fiskalni savet rekao, jer mislim da nam on daje put kako treba izaći iz ove situacije u kojoj se mi nalazimo.
Šta govoriti? U Srbiji je izložena siva ekonomija i imamo pad naplate PDV, bez obzira da li mi podizali PDV sa 18 na 20, sa 8 na 10, pad PDV je evidentan i on je zaista prisutan u celoj našoj praksi. Isto tako, mi imamo i pad naplate, a isto tako manjkavosti u radu poreske uprave. Postavljam pitanje – da li ta poreska uprava može da ima jedan reformski prilaz, da se ona transformiše, da ljudi u poreskoj upravi budu stimulisani za posao koji rade.
Svugde u svetu postoje dve stvari razvijene u normalnom svetu, gde mi težimo postoje dve stvari koje se poštuju. To je plaćanje poreza i druga je naravno koja je neizbežna, a to je da li ćete biti živi ili ne. To je pitanje smrti.
Kod nas je porez neka kolokvijalna obaveza, hoću platiti, ne moram platiti i što je najteže mi imamo raznorazne strategije koje izmišljamo, a to se odnosi na činjenicu nulta tolerancija, oprost poreza, itd.
Isto tako imamo situaciju da neki direktor, odnosno ne neki, već direktor poreske uprave koji je došao iz Slovenije, čiji rezultati u Sloveniji ne znam kakvi su bili, ali isto tako on moli neke da plate poreze, umesto da postupa u skladu sa zakonom i da se ti porezi naplaćuju onako što državi pripada na način koji ide.
Moram da naglasim da je siva ekonomija zaista visoka, 30% je nešto što zaista bode oči sa tendencijom daljeg rasta. Neću da naglašavam šta je bilo u vezi duvana, cigareta itd, koje su to švercerske aktivnosti. Neću da naglašavam koliko automobila ide u Mađarsku po robu u Segedin, gde je znatno jeftinije i postavljam opravdano pitanje – zašto mi kada odemo negde u inostranstvo prosto se iznenadimo koliko su niže cene nego što su u Srbiji? Ovde u Srbiji mi imamo veoma niske plate, a i visoke cene kako prehrambene robe, tako tekstila i ostalih proizvoda.
Naravno, deficit je velik, enorman i to je ono što nas svakako veoma boli, 5,8 milijardi zaduživanja, to je zaista veliko. Da li država može da štedi? Naravno. To je i pokazala. Efekti štednje u 2013. godini su već vidljivi i to pre svega u javnim nabavkama. Javne nabavke, zakon koji smo doneli prošle godine daje rezultate, možda ne one rezultate koje smo očekivali, ali u tim javnim nabavkama može da se zaista uštedi veoma mnogo.
U državi postoje mnoge neracionalnosti. Pre svega u zapošljavanju, i to u javnim preduzećima, u lokalnim samoupravama, u obrazovanju, zdravstvu i u agencijama. Prosto je neverovatno da mi još nemamo tačan broj raznoraznih agencija koje imamo u našoj zemlji koje su osnovane i ne znamo šta rade. Upravo tu postoji mogućnosti da se uštedi. Mi idemo na to da štedimo u preduzećima u restrukturiranju. To zaista prihvatam. Prihvatam jer imamo preduzeća koja su već dugo u restrukturiranju. Međutim, žao mi je što nema ministra privrede, ako imamo lične karte tih preduzeća da vidimo koja od tih preduzeća mogu da opstanu, ja insistiram da država upravo tu ulaže gde možemo da proizvodimo proizvode i to u metalskoj struci, drugim oblastima gde proizvodnjom možemo da izvozimo.
Ako neko preduzeće ne može da opstane sasvim je logično, i SDPS će prihvatiti, da ta preduzeća idu u stečaj. Neću govoriti o „Železnicama Srbije“ o mnogim racionalnostima koje tamo postoje, isto tako u „Gelenici“, kako to da naša najveća fabrika lekova koja je proizvodila dobre lekove, jeftine lekove, našla se u toj situaciji, a da za to niko nije odgovoran. Isto tako želim da kažem i o nekim preduzećima koja su stečaju.
Prošle sedmice sam bio u PIK Bečej, do god sam narodni poslanik ja ću govoriti o PIK Bečej. Zašto? To je PIK koji ima 1.400 zaposlenih, 8.000 državne zemlje, najkvalitetnije zemlje, koja postoji u Evropi, koji je zadužen za 38 miliona evra, zbog pogrešne privatizacije. Postavljam pitanje – ako ne znamo da proizvodimo avione, ako ne znamo da proizvodimo helikoptere, ali znamo da proizvodimo hranu na tih 8.000 hektara kvalitetne zemlje gde postoje znatne farme insistiram da se tu nađe što pre rešenje. Taj poljoprivredni kombinat koji je pogrešno privatizovan, koji se sad nalazi u teškoj situaciji, upravo puno znači za grad Bečej i tih 1.400 zaposlenih. Taj grad živi od tog kombinata.
Uvek naglašavam ako Vojvodina ima neke prednosti. To su pre svega Dunav, to je Fruška Gora i treće je PIK Bečej. Generacije su taj PIK Bečej stvarale i nadam se da će taj PIK Bečej opstati i proizvoditi kvalitetnu hranu, a ne da jedemo raznorazne hrane koje uvozni lobi nama donosi i nalazimo se u situaciji da to moramo da plaćamo vrlo visokim cenama koje imamo.
Kao SDPS, a daćemo podršku ovom budžetu u to smo sigurni, moram da naglasim i sledeću stvar - jeste zaduživanje veoma veliko, nismo mi protiv zaduživanja, ako bi ta sredstva išla u otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje. Glavni problem Srbije je zaposliti Srbiju, stvoriti nov realni sektor koji će raditi, koji će stvarati nove robe koje će biti za izvoz, isto tako deo tih sredstava uložiti u kapitalne investicije, a ne ulagati u potrošnju kao što je dosad bio slučaj.
Ne mogu, a da ne kažem jednu stvar - za kamate ćemo sledeće godine dati 114 milijardi, u 2015. godini 135, a u 2016. godini 165 milijardi. Mi za sve subvencije u poljoprivredi dajemo 35 milijardi, a mi govorimo da su nam penzije glavni problem, a za penzije izdvajamo iz budžeta 260 milijardi, pa se postavlja pitanje – da li dalje zaduživanje na način da će na kraju Srbija raditi za strane kreditore, jer će se taj dug eksplemencijalno povećavati i biće teško izaći iz ove situacije?
Posle ovih podataka o kamatama za strane kredite, mislim da je teško nešto suvislo reći u vezi ovog budžeta iz prostog razloga što je to nešto što se opterećuje i što će sigurno opterećivati privredu Srbije u narednom periodu. Da vidimo ko najviše snosi posledice neodgovornih ekonomskih politika iz prethodnih godina? Pa, pre svega to nose penzioneri, zaposleni u javnom sektoru, isto tako zaposleni kod privatnika. Postavlja se pitanje – da li mi možemo izaći iz ovih problema nekim rešenjima koje možemo ponuditi?
Pre svega ovde je bilo dosta govora o Penzijsko-invalidskom fondu, načinu kako se ta sredstva troše, načinu kako se tim fondom upravlja. Moram da naglasim da tih 606 milijardi koje izdvajamo za penzije, zapamtite te penzije su ljudi zaradili od svojih ličnih dohodaka, plata izdvajali i nisu oni krivi što je država neodgovornim politikama, neodgovornim razvojem ta sredstva trošila na ko zna gde koje oblasti, da se sad penzioneri nalaze u situaciji da sa i onako malim penzijama moraju da snose teret ekonomske stabilizacije, odnosno kako to kažemo finansijske konsolidacije.
Mi smo insistirali i tražili, SDPS će uvek to govoriti, da teret ekonomske stabilizacije i krize treba svako da snosi prema svojim mogućnostima. Ovakvim linearnim pristupom ja naglašavam da će to teško moći da bude, iz prostog razloga što najteže stvari podnose upravo oni koji najmanje imaju.
Mi smo teške volje kao gorku pilulu podržali zakone oko nameta na plate iznad 60.000. Smatramo da to nije bila racionalna mera, ali da bismo imali sutra, mi moramo učiniti nešto dalje. Ima nešto što se u ovim dokumentima govori i kaže – da bi ova zemlja izašla iz krize moraju se menjati neki zakoni.
Jedan od zakona koji se spominje, a žao mi je što nema ministra za privredu, jeste Zakon o radu. Postavljam sledeće pitanje – to je sistemski zakon, koji treba da reši mnogo stvari, ali u javnosti se često potura jedna lažna teza, ako izmenimo taj zakon biće otvoreno mnogo radnih mesta. Nije tačno. Ne otvaraju zakoni radna mesta. Radna mesta otvaraju sredstva, ali da bismo otvorili ta radna mesta moramo imati finansijska sredstva, to jedno.
S druge strane, ništa nećemo uraditi ako stalno otpuštamo, a najavljujemo otpuštanja, pa ponekad mi se često čini da mi više otpustimo ljudi, nego što otvorimo radnih mesta. Zakon o radu treba doneti. Socijaldemokratska partija Srbije želi da naglasi da ćemo prihvatiti sve one promene u zakonu za koji se slože poslodavci, sindikati i Vlada i to kroz socijalni dijalog uz određeni konsenzus, ali ne može se Zakon o radu menjati preko štampe.
Treba se sesti u radne grupe, treba razgovarati, treba videti šta se može u ovom trenutku prihvatiti, šta ne može. Možda bi bio red da se taj zakon menja postupno, korak po korak, pa da određeni instituti koji važe u zemljama oko Srbije, pre svega mislim na Sloveniju koja ima dobar zakon i ostale zemlje, da se to sada prihvati, a kroz neke tri godine neki drugi instituti. Tu pre svega mislim na neke nelogičnosti oko otpremnina, oko rada na određeno vreme, oko načina kako otpuštati. Naravno u ovom zakonu vi imate mnogo prava ali teško da ih možete ostvariti.
Želim da kažem nešto što sam prošle godine govorio. To je finansiranje Vojvodine. Pošto se za ovih godinu dana nije ništa promenilo, ja praktično mogu da ponovim istu onu priču koju sam govorio prošle godine. Nekako, u ovo vreme u Vojvodini, pa i u Srbiji, počinje jedna pozorišna predstava koja se zove – budžet, koja je uvek ista, zaseda Skupština Vojvodine, donosi amandmane, ti amandmani dođu ovde, budu odbijeni, ministar finansija, bilo koji, obeća – da, rešićemo taj problem finansiranja Vojvodine, donećemo zakon, formira se radna grupa i tu se stane i sačeka se sledeća godina.
Uvek sam postavljao pitanje, a i sada postavljam pitanje – zašto je 7% za Vojvodinu? Zašto nije 17% ili zašto nije 4%? Ko je odredio tih 7%? Ako je odredio, kako je to, pored sve matematike koju poznajemo, a ovde ima dosta matematičara, nikako ne možemo da odredimo šta je to 7%. Ozbiljna politika i ozbiljno društvo, ako želi da reši problem, ono sedne i rešava problem. Možda ne možemo da nađemo pare, možda ne možemo da zaradimo pare, ali politički možemo rešiti problem – kako odrediti 7% i doneti zakon o finansiranju Vojvodine. Kada donesemo taj zakon, tada ćemo uštedeti mnoge rasprave od 2008. godine, koje idu oko zakona o finansiranju Vojvodine.
Naravno, za to treba da postoji volja, a izgleda da ta volja ne postoji kod vas. Bolje je da imamo pozorište uvek pred Novu godinu, kada se usvaja budžet, i da otvorimo pitanje Vojvodine ovde, u ovom Parlamentu, a Vojvodina je naša pokrajina Ustavom regulisana i dajte da tu priču završimo.
Nedavno sam bio u Sloveniji. Mogu da naglasim da oni imaju iste probleme kao i mi, ali oni donose budžet za dve godine, sada za 2014. i 2015. godinu. Zašto ne bismo mi uveli taj institut uvođen budžeta za dve godine, da privrednici i svi ostali znaju kako i na koji način da planiraju svoje aktivnosti u narednim godinama.
Na kraju, želim da naglasim da će SDPS dati punu podršku ovom budžetu i glasaće u Danu za glasanje za ovaj budžet. Hvala vam.