MILORAD MIJATOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1947. godine u Erdeviku, opština Šid. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao i magistrirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, a doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Doktor je matematičkih nauka i profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Bio je predsednik osnovne organizacije i novosadskog odbora Sindikata obrazovanja. Od 2003. godine je na čelu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U dva mandata bio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, a na tu funkciju ponovo je imenovan 29. juna 2010. godine.

U sazivima 2012-2014. i 2014-2016 bio je predsednik poslaničke grupe SDPS u Skupštini Srbije. Obavlja funkciju potpredsednika stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 44
  • 0
  • 69
  • 5
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 19 dana i 20 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 6 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri, u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije, ja mogu da izjavim da ćemo glasati za sve zakone koji su danas na dnevnom redu, a isto tako i za sve sporazume.

Naravno, kao i svi koji su danas govorili, moja poenta će biti upravo na konverziji kredita koji su indeksirani u švajcarskim francima, jer to je tema koja interesuje građane Srbije.

Radi se o cifri od 15.700 porodica. To je jedna velika grupa ljudi, i to je veoma važno da naglasimo. Svaka ozbiljna i odgovorna vlast vodi računa o svojim građanima. Svaka ozbiljna i odgovorna vlast rešava probleme svojih građana i na taj način pokazuje svoju ozbiljnost, svoj rad i rezultate koje ima. Ovo posebno naglašavam, jer se radi o jednoj vrlo teškoj i kompleksnoj temi. Dakle, o kreditima koji su uzeti u švajcarskim francima.

Ministru finansija odajem priznanje da je imao strpljenja da razgovara. Tu su bili građani, tu su bile banke i tu se pojavila država. Ne bi država mogla da učestvuje u ovom razgovoru da nema rezultate u finansijskoj konsolidaciji, da nema para u budžetu i upravo zato smo i ove godine bili u stanju da sednemo i odgovorno razgovaramo o ovome.

Ono što je sigurno, u pitanju je kompromis. Kad kažem kompromis, budimo sigurno da tad nisu svi ni zadovoljni, ali nisu svi nezadovoljni. Nisu dobili svi sve, dobili su neki nešto, neki nešto su izgubili. To je reč kompromis i ta reč kompromis koja je uvek u politici, vrlo bitna, vrlo važna, znači rešili smo problem. Ja lično smatram problem smo rešili dugoročno i građani Srbije mogu sada, oni koji su opterećeni kreditima, upravo u švajcarcima, mirno da žive.

Javljam se zbog onih ljudi, kao i moj prethodnik, koji je razgovarao i ja sam sa mnogo ljudi razgovarao, neki su me zvali. Znate, kredite u švajcarcima nisu uzimali oni koji imaju para, koji su bili bogati. Uzimali su oni koji nemaju para, koji su rešavali svoj najbitniji životni problem, a to je stambeno pitanje.

Poznajem jednu ženu sa kojom sa razgovarao i sa kojom već dugo vremena razgovaram, a koja je rešila svoju kuću, kupila je kuću, bila je izbeglica i upravo je osoba koja je na taj način rešila svoj problem i sama je rekla – ja nikada neću otplatiti ovaj kredit. Ja sam sa njom u ponedeljak razgovarao, objasnio sam joj neka rešenja. Njoj je laknulo. Neću spomenuti njeno ime, jer bi to bilo suviše lično u ovoj Skupštini, a ovo govorim zbog nje zato što će ta žena sada biti u situaciji da mi kaže – da, ja ću moći da otplatim ovaj kredit i neću biti u situaciji da razmišljam hoću li sutra biti na ulici.

Ovo pokazuje da ova vladajuća većina ima svoju socijalnu osetljivost, svoju socijalnu senzibilnost, a upravo to jeste cilj i zadatak svake vlasti, da razmišlja šta je to što tišti građane i kako naći taj problem.

Naravno, ovo rešenje ima svoju cenu. Ta cena nije mala. Naša država je spremna da plati tu cenu, ali isto tako i banke i građani. Nisam neki veliki ljubitelj banaka, ni kredita. Moram priznati da ih nisam nikada uzimao, ne mislim ih uzimati, ali isto tako svaki građanin koji uzima kredit vrlo dobro zna šta je dužničko ropstvo. Prema tome, neka ova rasprava i sve što se dešava bude jedna vrsta edukacije građana, da znaju kada potpisuju ugovore šta potpisuju i gde se nalaze.

No, naša zemlja je takva da mislim da smo se kroz ovaj period tranzicije naučili da krediti nisu uvek spas i da građani Srbije, za razliku od drugih okolnih zemalja, nisu se kreditno puno opteretili, što je dobro, ali zato smo mogli ovaj veliki problem da rešimo.

Naglašavam i zbog toga što rešavamo problem ljudi koji su imali mala primanja i morali su da uzimaju kredite. Nismo rešavali problem bogatih, problem tajkuna, pa da im donosimo zakone da im se nešto otpiše, da se oslobode. Rešavamo problem onih ljudi koji su bili u teškoj materijalnoj situaciji i situaciji kojom su rešavali svoj stambeni problem.

Ovo je dokaz da, ako vlast ozbiljno i odgovorno radi, ako razgovara sa svojim građanima, razume interese građana, uvek može naći rešenje, čak i najtežih problema. Mislim da je to ono poverenje koje stičemo kod građana, da ćemo to poverenje dobiti i u budućnosti, jer ćemo se uvek obraćati građanima, tražiti šta ih to tišti i koji su to problemi koji im znače, koje treba rešavati. Naglašavam i zbog toga, jer rezultate koje imamo u finansijskoj konsolidaciji su takvi da možemo sa ponosom reći da ćemo i druge značajnije probleme koje postoje u našoj zemlji, baš zato što imamo sredstava, moći da rešimo.

Očekujem, a to sam i govorio, kada smo govorili o budžetu, ministru finansija, da ćemo rešavati problem infrastrukture, da ćemo rešavati održivog razvoja, da ćemo rešavati problem zdrave životne sredine. Dakle, nešto što će građanima Srbije dati boljitak, da se živi bolje.

Naravno, kao što i danas u ovom zakonu povećavamo plate za ove koji rade u predškolskim ustanovama, ja se nadam da ćemo i u toku ove godine, već u septembru mesecu, moći govoriti o znatnijem povećanju standarda ljudi koji su zaposleni u javnim službama, a isto tako i standarda penzionera, jer to građani Srbije od nas očekuju. Ako imamo rezultate, a rezultate imamo. Da naglasim, poslanička grupa SDPS će glasati za sve zakone i sve sporazume iz ovog paketa zakona. Hvala vam.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.03.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ovlašćeni predlagači, poštovana predsednice, pozdravio bih vašu odluku da se ove tačke dnevnog reda stave i da o njima raspravljamo. To činim iz više razloga.

Prvi razlog jeste što ovi predlozi dolaze iz jedne opozicione grupe – LSDV, i to je došlo na dnevni red, i o tome vrlo kulturno raspravljamo uz razlike koje postoje između nas.

Drugo, bez obzira o čemu ovde raspravljamo, imamo jednu vrlo značajnu činjenicu, otvaramo mnoga pitanja koja su za Srbiju koja treba da uđe u EU veoma bitna. To je pitanje decentralizacije, pitanje decentralizacije na lokalne uprave, pitanje autonomije Vojvodine i autonomije Kosova i Metohije. Uvek zaboravljamo da imamo dve autonomne pokrajine. Istina, stoji tamo negde da jedna pokrajina ima suštinsku autonomiju, a druga neku stvarnu. Razmišljao sam šta te dve reči znače, ali za mene je autonomija autonomija. Koji stepen? O tome možemo da razgovaramo.

No, želeo bih da kažem stav SDPS. Autonomna pokrajina Vojvodina je ustavna kategorija i mi se zalažemo da to ostane ustavna kategorija. Sama ta činjenica govori da smatramo da taj nivo vlasti treba da postoji, da ga treba razvijati i da autonomna pokrajina ne treba da postoji zbog pokrajinske administracije, već zato da bi se neke stvari na tom nivou bolje uredile, bolje uradile.

Sama ta činjenica kaže da, i dobro je što većina poslaničkih grupa ne osporava pitanje autonomije, ali pošto se mi zalažemo za ulazak u EU, u EU sigurno će biti dosta pitanja oko svih onih poglavlja koje mi otvaramo, jeste koji nivo autonomije, u EU postoje različiti nivoi autonomije. Mi ćemo svakako morati menjati Ustav. Menjanjem Ustava mi ćemo sigurno znati koji je to stepen autonomije koji odgovara u sadašnjem trenutku razvoja Srbije.

Kada uopšte govorimo o autonomiji, tada budite uvereni da stojim na stanovištu da je ovaj Ustav iz 2006. godine, ma koliko on bio za neke sporan, on postoji, on je važeći i smatram da u okviru ovog Ustava postoje mogućnosti da se mnoga pitanja razreše. Između tih pitanja jeste i pitanje finansiranja AP Vojvodine.

Zašto to naglašavam? Naglašavam zbog činjenice, znate, mi sad imamo i u državi Srbiji i u AP Vojvodini istu vladajuću većinu. Ta vladajuća većina je, molim vas, putem sinergije, mnogo toga uradila. Mi trenutno u tom delu naše zemlje AP Vojvodine nemamo problema. Projekti se realizuju, Vojvodina ide napred, a to je samo zato što postoji sinergija u vlasti i Vlade Republike Srbije i AP Vojvodine.

Šta ćemo sutra kad ne bude ista, ako se to desi, iste političke partije ili iste vladajuće većine? Zbog toga ovu oblast treba urediti da bismo konačno jedno pitanje razrešili. Znate, ne možemo svakih deset godina postavljati pitanje da kad dolazi neko iz Vojvodine, oni će reći – da, mi smo oštećeni. Ovde će se govoriti da iz države Srbije se puno ulaže u Vojvodinu. Znate, bio bih jako srećan da svi budu razvijeni kao što je razvijena Vojvodina, ali, pitanje istorijskog nasleđa, pitanje svega ostalog, tu smo gde jesmo. Želim da kažem, a stojimo iza tog stanovišta, da imamo jedinstven pravni sistem, da imamo jedinstven ekonomski sistem, ali da imamo jasne odnose šta, ko i s čim raspolaže.

Rekao sam neka pitanja oko kojih ćemo mi ovde govoriti, a to su lokalne samouprave. Znate, dobro je što se mnoga pitanja rešavaju projektima. Međutim, imam utisak da kad idem u lokalne samouprave, većina predsednika opština mene pita – kako možeš da me dovedeš do tog ministra ili do onog pomoćnika ministra i državnog sekretara, svi traže pare. Ja hoću da kažem jedno drugo pitanje, a koja je to onda odgovornost lokalne samouprave, koja je to zainteresovanost da razvijaju privredu u svojoj opštini, u svom gradu, da se tu stvaraju sredstva? Imam utisak da lokalne samouprave dovodimo u situaciju da one jednostavno traže zarađene pare da ih troše. Moje gledanje, a to je stav i evropskih integracija, da pare treba zaraditi, pa tek onda trošiti. U tom smislu, to zahteva i detaljnu promenu Ustava, a mislim da ćemo do toga doći i da ćemo znati šta i kako treba dalje ići.

Ne smatram da ovo pitanje koje smo danas otvorili da ćemo ga danas i zatvoriti, ali o njemu razgovaramo vrlo otvoreno, vrlo jasno šta želimo i gde želimo.

Ako ova vladajuća koalicija, gde i Socijaldemokratska partija pripada, je zainteresovana za evropske integracije i suštinski želi da bude sastavni deo EU tada ćemo znati i umeti da rešimo sve probleme. Ako smo mogli da provedemo ekonomsku konsolidaciju, ako smo mogli da rešimo mnoga pitanja, pa rešićemo i ovo pitanje koje nije teško za rešavanje, pogotovo kad imamo sredstva. Lako je raspoređivati sredstva koja su zarađena.

No, često kad govorimo o svemu ovome dolazimo u situaciju da često mislimo da je Vojvodina suviše razvijena. Tu se slažem sa kolegom Čankom, znate, Vojvodina nije autoput Beograd-Novi Sad i tih 80 kilometara, tu su i pogoni i deluje kao deo Evrope. Maknite se malo dalje od toga, maknite se van autoputa Beograd-Zagreb ili ovog kruga, prstena oko Beograda gde su Ruma, Sremska Mitrovica, Stara Pazova, Inđija, koje su već razvijeni delovi, kao da ste u Evropi.

Mi moramo da govorimo o onim sredinama koje su u težoj situaciji, a te sredine postoje. Znate, ja sam rođen u Vojvodini, živim u Vojvodini, moji preci su tu rođeni, moji deda, pradeda i samim tim, veoma sam vezan za taj kraj, ali moram da vam kažem, možemo mi govoriti o Vojvodini, Vojvodina više nema dovoljno ljudi, ljudi odlaze iz Vojvodine. Tamo gde sam ja rođen, Erdeviku, bilo je 4.500 stanovnika, sada imate 800 stanovnika. Rađa se od 12 do 15 beba, a umire 60 ljudi. Mnogi ljudi odlaze želeći nešto drugo, odlaze u Slovačku, odlaze u Mađarsku i mi imamo prostore koji su izvanredni, koji su dobri, a imamo i probleme da nađemo ljude za pogone koji se otvaraju. U Vojvodinu je uvek neko došao, bilo kada, 30, 50, 100 godina. Više nemamo stanovnika koji mogu da dođu u Vojvodinu, osim ako ne očekujemo da će doći migranti. Pa ni oni tu ne ostaju, bar ovi koji su iz ovih delova Azije, već verovatno čekamo ove koji će da krenu iz subsaharske Afrike. Možda će se tu zadržati jer to su bogom dani prostori.

Kada o tome govorim, onda hajde da se vratimo životnim problemima, kako dalje unaprediti da Vojvodina ide napred, a ne samo Vojvodina, već i drugi delovi Srbije. Ja tu vidim veoma velike mogućnosti. Mene raduje, a ministar Nedimović je rekao da ćemo krenuti sa autoputem Ruma-Šabac, odnosno dalje brzim putem prema Loznici. Znači, otvaranje zapadne Srbije prema Vojvodini i prema Rumuniji. Sama ta činjenica kada imate jednu razvijenu sredinu, ona povlači i druge sredine, a to možemo ukoliko znamo čiste odnose, čiste račune.

Rešenje ovog problema vidim na sledeći način – prvo, da razgovaramo, da odredimo političke prioritete. Da li vam je sada politički prioritet da ovo pitanje stavimo u prvi plan, jer Srbija ima i drugih važnijih pitanja da rešava. Ovo pitanje ne smemo staviti pod tepih i možemo ga rešavati. Za mene prvi korak je vrlo jednostavan, Vlada Republike Srbije, Vlada AP Vojvodine sednu za jedan sto, naprave radne grupe i daju predlog. Ovo je sistemski zakon, ovo je vrlo važan zakon. On se ne može ni lako, ni brzo stvoriti, ali se razgovorima i dogovorima može doći do prihvatljivog rešenja.

Želim samo da kažem još nekoliko stvari. Mi imamo mogućnosti koje nam dozvoljava ovaj Ustav i smatram da nam Ustav daje mogućnost bez nekih izmena da rešimo ove probleme.

Za one koji žele da kažu da AP ne treba da postoji, njima uvek mogu da kažem – da, gospodo, vi o tome ne odlučujete, nećete nikada odlučivati i nećete imati tu snagu da o tome nešto kažete. Sama činjenica da ste često skloni teorijama zavera govori šta vi mislite. Uostalom, građani Srbije to kažu kada vam daju poverenje na izborima, a vidim da u svim izbornim ciklusima vas nigde više nema. Živim u uverenju da vas neće biti.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.03.2019.

Zahvaljujem.

(Vjerica Radeta: Ne može replika, ja sam tražila Poslovnik.)

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Poštovana predsednice, ja ću postaviti pitanje, ali da obavestim građane Srbije da sam ja pitanje postavio 6. decembra 2018. godine. Deo tog pitanja glasilo je, a radi se o Vojislavu Šešelju, osuđenom ratnom zločincu, koji sedi u poslaničkim klupama.

Ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovom parlamentu. Ja sam dobio odgovor od predsednika Administrativnog odbora, ja se predsedniku Administrativnog odbora zahvaljujem na odgovoru, a taj odgovor je vrlo indikativan. Administrativni odbor nije mogao da da odgovor zato što nema presudu Haškog tribunala.

Sada postavljam pitanje ministru spoljnih poslova, koji je zadužen za saradnju sa Haškim tribunalom, da Narodnoj skupštini dostavi presudu Haškog tribunala prevedenu na srpski jezik na Administrativni odbor, da bi Administrativni odbor mogao da razmatra da u ovim klupama ne sedi čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala. Ja to očekujem da ću dobiti.

Ne bih dalje komentarisao na ovo što se ovde iznosi, to su i do sada bile laži, neistine i poluistine koje Vojislav Šešelj u svojoj političkoj aktivnosti stalno iznosi. A to što Vojislav Šešelj kaže da piše knjige, znate, on nije pisac, on je tu svoju knjigu sklepao, na osnovu zapisnika, na osnovu stenografskih beležaka, jer da Vojislav Šešelj veruje u sistem ove Srbije, u institucije sistema, tada bi on vrlo korektno postupio, da je sve svoje nalaze dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova, da je dostavio Odeljenju za organizovani kriminal. Tada bi bilo jasno da on ne veruje u to i zato ovako iznosi tamo gde nije mesto, u Narodnoj skupštini.

Rasim Ljajić je, kao častan čovek, Odeljenju za organizovani kriminal podneo tužbu sam protiv sebe, tražeći da ta institucija države Srbije kaže šta je istina, a šta nije istina. Odmah da vam kažem, a građanima Srbije to je sasvim jasno i ne treba im puno objašnjavati, jasno je da Rasim Ljajić je častan čovek koji čak nema ni prekršajnu prijavu za saobraćaj a ne nešto više, a ovim ljudima koji sede sa moje desne strane, čije politike su poražene i koji ovde glume opoziciju, oni su kvaziopozicija, tačnije oni su plišana opozicija, nikome ne smetaju, nikome ne čine. Mi se ne bojimo te plišane opozicije i bićete poraženi, kao što ste bili poraženi u prethodnim izborima u četiri grada, kao što ste poraženi u beogradskim izborima, kao što je Vojislav Šešelj poražen u predsedničkim izborima, nije mogao ni da pređe cenzus.

Gospodo, ovakvom politikom koju vodite vi nikada nećete dobiti izbore i nestaćete sa političke scene Srbije, a morate nestati, jer ste vi, kao što sam već jednom rekao, nesreća za državu Srbiju, vi ste kancer na političkom nebu Srbije i sa vama više nećemo raspravljati, jer to nema nikakve svrhe, pogotovo vaše vređanje, ponižavanje i sve ono što činite.

Socijaldemokratska partija Srbije će ići napred i budite uvereni uvek će vas pobediti svugde. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Poštovani potpredsedniče, moje pitanje će biti upućeno predsednici Narodne skupštine Maji Gojković i predsedniku Adminstrativnog odbora gospodinu Aleksandru Martinoviću, a radi se o osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, koji sedi u ovim klupama. I ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu sudsku presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovim klupama.

Ja se nadam da ću nekad dobiti odgovor na ovo pitanje, a da će i građani reći svoj odgovor na nekim sledećim izborima koji će se desiti kad im je vreme.

Naravno, ja želim da kažem zbog građana Srbije kolika je bezočnost i haranga koja se vodi protiv potpredsednika Rasima LJajić. Ove laži i ove neistine koje se govore, naravno, građani znaju, dobro ocenjuju ko i kako radi i ko se bori za kakve politike. Ja kad malo analiziram šta Vojislav Šešelj izjavljuje, a isto tako šta izjavljuje i mlađani Šešelj, znate, iver ne pada daleko od klade.

Da vidimo, prvo, Vojislav Šešelj iznese laž za Rasima LJajića, uputi pitanje MUP, dobije odgovor od ministra, nedvosmislen. Kad vidi da to više ne pije vodu, ide druga priča da postoji svađa između ministra policije i direktora policije, pa i tu dobije nedvosmislen odgovor, onda se dalje dešava da se uključuje nauka. Izmisli se neki časopis gde Vojislav Šešelj na lošem engleskom pročita naslov tog časopisa, gde izmisli afere, pa ni to ne naiđe na odjek u javnosti. Pošto više nema tih odjeka, na red dolaze špijuni, ambasade, dolazi Britanska ambasada i izmišljena afera. Naravno, tada se dodatno argumentuje likvidacija jednog čoveka koji je prošlost. On je pluskvamperfekat u politici Srbije. Prema tome, i to ne pije vode.

Sada očekujem da se u igru uključi inspektor Megre, pa naravno, malo je što su se uključili Britanci, doći će i Francuzi, Megre i ostali i, naravno, Šerlok Holms i sve ostale ne argumentovane stvari koje će doći. Na kraju, naravno, mora da se završi sa Turcima. Očekujem da će se pojaviti u igri Bali-beg, možda i sultanija Hurem ili možda čak i Sulejman Veličanstveni.

Naravno, količina neistina i laži, što bi se reklo u gradu Sarajevu, gde je Vojislav i rođen, gde sam i ja zajedno sa njim živeo jedno vreme, to ni pas ne bi s maslom pojeo. To građani Srbije veoma dobro znaju i zato mene iznenađuje da je jedan doktor nauka, kao što je Vojislav Šešelj… On je istina doktorirao iz opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, ali u vreme socijalizma to je bila ozbiljna nauka, nisu to ovi sadašnji doktorati. Ja cenim taj njegov doktorat, jer to je tada bila i ozbiljna nauka i to mu ne osporavam, ali ne mogu da verujem da jedan takav čovek može da spadne na tako niske grane.

Mogu samo da kažem i sledeće. Znate, oni koji investiraju u čoveka prošlosti, to je loša investicija. Zašto je loša investicija? Ne daje rezultate. Unajme vas da nešto urade, vi ne uradite, loša ste investicija. Znate zašto? Vaše vreme je isteklo. Srbija je drugačija, vi se niste promenili. Srbija ide napred, ide u Evropu, a vi stalno govorite o jednoj politici, o nečemu što je već za Srbiju prevaziđeno.

Nadam se da ćete nekad doći do nekog stava koji će biti sasvim drugačiji. Inače, ja vas više i ne očekujem u parlamentu i ovo su vaši poslednji trzaji. Budite uvereni da ste Srbiji naneli svojom politikom mnogo štete i nadam se da više nećete sedeti u ovom parlamentu. Zahvaljujem.

(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku.)

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče i predsedavajući.

Ja svoje pitanje upućujem Zorani Mihajlović, potpredsednici Vlade i ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a radi se o Partizanskom putu.

Kao što vam je poznato, negde 70-ih godina, preko Fruške gore, omladinskim radnim akcijama izgrađen je Partizanski put, koji je imao veoma veliki značaj u turističkom, ali i u saobraćajnom smislu. Taj put se u poslednje vreme naziva „Grebenski put“, ja ne znam zašto, kao da se stidimo svoje antifašističke prošlosti i uloge partizana u Drugom svetskom ratu. No, nije moje pitanje ka tome, iz prostog razloga jer mi već i menjamo imena ulica, pa i gradova, kao da se stidimo zaista svoje antifašističke prošlosti.

Taj Partizanski put je vrlo značajan, značajan zbog toga jer on povezuje južnu i severnu stranu Fruške gore, a isto tako značajan je i za građane opštine Šid i građane Republike Srpske. Zašto? Pa, to je najkraći put između tih opština Republike Srpske i Novog Sada i veoma je opterećen. Međutim, taj put se vrlo neredovno i veoma loše održava. Na tom putu postoje i klizišta koja se već 20 i nešto godina ne opravljaju.

Postavljam ministarki saobraćaja sledeća pitanja: prvo, ko je nadležan za održavanje Partizanskog puta? Drugo, da li se planira rehabilitacija ovog puta u ovoj godini? Da li se planira sanacija klizišta od Ležimirske petlje do naseljenih mesta Divoš i Vizić? Naime, taj deo je vrlo frekventan i upravo taj deo je najoštećeniji. Tu postoji jedno klizište koje već 25 godina niko ne opravlja.

Znajući značaj Fruške Gore u turističkom smislu, znajući činjenicu da se na Fruškoj Gori, jednoj veoma lepoj planini nalazi 17 manastira, naše kulturno nasleđe, postavljam pitanje – pošto puno ulažemo u turizam, želimo da turisti dolaze u našu lepu Srbiju, u Vojvodinu, kao i u Srem, da li će se u ovoj godini izvršiti rehabilitacija tih puteva i samim tim da li ćemo omogućiti da građani opštine Šid, naseljenih mesta, građani Republike Srbije najkraćim putem dođu do Novog Sada? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102868.00 RSD 03.06.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 49600.00 RSD 25.12.2014 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:07