MILORAD MIJATOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 25. novembra 1947. godine u Erdeviku, opština Šid. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao i magistrirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, a doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Doktor je matematičkih nauka. Od 1972. do 1976. bio asistent na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, od 1974. do 1975. asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, od 1990. do 1992. godine predavač na Višoj pedagoškoj školi u Sarajevu, a od 1992. do 1999. predavač i viši predavač na Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu (prethodno Viša škola za organizaciju i informatiku, Novi Sad). Od 1999. do 2007. u istoj obrazovnoj ustanovi bio je profesor, a od 2007. profesor je strukovnih studija na Visokoj poslovnoj škola strukovnih studija u Novom Sadu i profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Bio je predsednik osnovne organizacije i novosadskog odbora Sindikata obrazovanja. Od 2003. godine je na čelu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U dva mandata bio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, a na tu funkciju ponovo je imenovan 29. juna 2010. godine.

U sazivima 2012-2014, 2014-2016 i 2016-2020 bio je predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije u Skupštini Srbije. U XI sazivu (2016-2020) bio je član Odbora za spoljne poslove, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Obavlja funkciju potpredsednika stranke SDPS-a.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na 21. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu” i ponovo dobio poslanički mandat.
Poslednji put ažurirano: 28.08.2020, 10:24

Osnovne informacije

Statistika

  • 63
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 25 dana

Poštovani gospodine Mijatoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 8 meseci i 20 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 4 godine i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 07.12.2021.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Uvažena ministarka sa saradnicima, mi danas govorimo o setu zakona koji govore o platama zaposlenih u javnim službama, u javnom sektoru, u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija u jedinicama lokalne samouprave i jedinicama autonomne pokrajine.

Ovaj zakon moram priznati, smo očekivali. Naime, izmene zakona su i iznuđene. Kada smo razgovarali o budžetu za 2022. godinu, videli smo da neće biti promena u ovom domenu iz prostog razloga jer za to nisu predviđena sredstva.

Vi ste gospođo ministarka u vašem uvodnom izlaganju rekli da bi se celovito sprovela reforma plata u javnom sektoru, potrebna su značajna materijalna sredstva. Zbog svih dešavanja koja imamo, a mi smo o platama i platnim razredima kolokvijalno počeli da pričamo negde 2014, 2015. godine pravljene su analize. Prva projekcija je bila da ćemo ih usvojiti 2017. godine.

Znate, to je vrlo složen, to je vrlo kompleksan problem, traži puno izučavanja, puno analiza da bismo dali prave odgovore na sva pitanja. Zašto je to tako? Naime, to nije ništa novo. Moram da naglasim da skoro desetine godina mi sistem plata u našoj državi smo u suštini kvarili. Naime, imamo za razne sektore različite osnovice, imamo različite koeficijente, svaka vlast je tražila način kako da da prioritet nekoj određenoj grani vlasti i samim tim je menjala koeficijente i došli smo u jednu šumu i osnovica i koeficijenata i to je teško raditi.

Svi oni koji su želeli to da urade, bežali su od toga. Međutim, ova vladajuća većina spremna je da krene u reformske zahvate, to je učinila u mnoštvu oblasti. Nisu dovoljni samo autoputevi, brze pruge, nisu nam dovoljne nove bolnice i nove škole, institucije, već je potrebno učiniti reformu i u ovoj oblasti. Zašto?

Javna uprava, javni sektor za državu Srbiju koja se nalazi u ovom stadijumu razvoja je veoma bitna, veoma važna. Mi ne možemo napraviti korak dalje ukoliko ne budemo imali kvalitetno obrazovanje, kvalitetno zdravstvo i kvalitetnu javnu upravu. Upravo zbog toga insistiramo i ja sam onaj koji je uvek u raspravama insistirao da se izmeni u ovoj oblasti ova situacija, da napravimo moderniji, uređeniji sistem, a to nije samo iz razloga što želimo da znamo kolika je kome plata. To je bitno i važno, ali je veoma važno da se adekvatno nagrade ona radna mesta koja će za jednu modernu, evropsku državu, modernu evropsku Srbiju značiti mnogo, a ta mesta zaista treba nagraditi i naći pravu procenu šta nam treba i kako nam treba.

Da ne bi javnost shvatila da mi imamo mnogo ljudi zaposlenih u državnoj upravni, u javnoj upravi, itd, svi parametri koje imamo kažu – ne, država Srbija nema dovoljno zaposlenih. Naime, negde je prosek na 100 stanovnika – sedam, mi imamo manje od sedam, a za zemlju ovakvog stepena razvoja negde bi trebalo sedam na prema osam na 100 zaposlenih.

Socijaldemokratska partija Srbije se uvek zalagala za uređen sistem i to u okviru raspoloživih sredstava. Naime, ne može se trošiti ono što nije zarađeno i standard svih zaposlenih mora biti u realnim osnovama, u onome što u zavisnosti od svih ekonomskih parametara.

Ja sam govorio da se puno priča o ovome, ja sigurno naglašavam da će poslanička grupa SDPS podržati ove zakone. Smatram da su argumenti koje ste i sam naveli veoma važni, veoma bitni. Neću da govorim o pandemiji, pandemija još uvek traje, ja ću iskoristiti, kao što uvek iskoristim ovu situaciju, da poručim građanima Srbije, pandemija traje, molim vas vakcinišite se. Vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija.

Bio sam na jednom međunarodnom skupu u Španiji, moram vam reći da tamo svi na ulicama, u javnim prostorima nose maske. Isto tako da naglasim da 90% ljudi u Španiji je vakcinisano, a mi smo stigli do 57%, a imao četiri, sad i pet vakcina, i zato molim građane da iskoriste ovu priliku da se vakcinišemo, jer to će značiti mnogo.

Sve ono što radimo, ukoliko ne pobedimo pandemiju, značiće i manji privredni rast, značiće bolest, značiće dodatni troškovi. Neke procene idu tako da do sada je utrošeno samo za lekove, za bolničke dane 75 miliona evra, što je zaista izuzetno velika suma. Ona će ići dalje ukoliko ne pobedimo pandemiju, a ova država je za svakog svog građanina obezbedila i krevete i respiratore i vakcine, to znači i mogućnost da se leči. E, zbog toga naglašavam, da ako država to omogućava, moramo i mi nešto uraditi za državu. Vakcinišite se. Ja sam primio tri vakcine i moram da naglasim da ću primiti svaku sledeću ukoliko to od mene bude traženo.

Još nešto, znate, kad govorimo o platnim razredima ne možemo svi očekivati da će u javnom sektoru imati povišice. Neće. Neko će imati manje, neko više, ali moramo urediti sistem. Znate, naša država u 2021. godini za plate u celokupnom javnom sektoru, gde je preko 450.000, negde sam čitao, čak i 510.000 izdvaja 10,2% BDP. To je malo više nego što bi naš ekonomski sistem mogao da izdrži, ali opravdanje su upravo ova povećanja koja smo imali za zdravstvo, koja su opravdana i koja sam uvek podržavao da zdravstvenim radnicima treba nadoknaditi njihovo žrtvovanje, isto tako policiji, vojsci, jer su zaista imali i imaju u ovom trenutku izuzetno angažovanje i to treba nagraditi.

U 2022. godini negde će taj procenat biti 10,1% BDP. Moramo se približavati prema 9%, to je jedan održivi sistem i kad dođemo do 9% BDP tada mi imamo sigurnost u državi, sigurnost da više nikada ne možemo doći u situaciju da nam materijalna sredstva, da dolazimo i situaciju da ne možemo isplatiti plate i penzije.

Ja sam od onih koji uvek kaže da treba imati pravila i poštovati pravila. Zalagao sam se za švajcarsku formulu za penzionere. Ona ide, to je dobro, penzije su svedene negde na oko 11% BDP to je dobro, imamo kontrolu nad njima.

Znate, švajcarska formula za penzionere u prethodne dve, tri godine je davala dobre rezultate. Neće to uvek biti tako. Nekad će biti malo lošiji, ali mi imamo potpunu kontrolu svega onoga što se daje za penzije. Nema više niti kašnjenja u penzijama, čak kao što vidite u tri meseca ove godine mi smo imali da Penzioni fond nije povlačio sredstva iz budžeta, što znači zbog porasta broja zaposlenih mi smo mogli da isplaćujemo penzije iz doprinosa zaposlenih.

Očekujem da ćemo upravo uvesti pravilo i u platama iz prostog razloga što je to vrlo važno, vrlo bitno da imamo održive finansije. Ova država zaista velika sredstva daje i za penzije i za plate i ta održivost Srbije nama veoma bitna i veoma važna.

Moram reći još jedan od razloga što se ovi zakoni produžavaju, odnosno što idu kasnije 2025. godine. Znate, mi smo došli u situaciju da smo od 2014, 2015. godine krenuli u finansijsku konsolidaciju. Ta finansijska konsolidacija gde su plate u javnom sektoru jedno vreme bile zamrznute, onda se polako odmrzavale i samim tim gledamo način kako i ovim povećanjima koje sada možemo iz realnih sredstava, naglašavam, realnih sredstava, a to je jedino pravilno održivo povećanje plata, a to je 7% koje ide za sve zaposlene, odnosno 8% zdravstvo i još neke službe. To je u proseku negde 7,3.

Moram da naglasim da ovo pomeranje koje je iznuđeno i koje je opravdano, sa sobom nosi i još nešto, da se ovaj period iskoristi da imamo potpunu sinhronizaciju, saglasnost rada između Ministarstva finansija i Ministarstva za javnu upravu. Zašto? Znate, to je zajednički posao, složen, težak. Ne očekujem da ćemo mi 2025. godine imati odgovore na sva pitanja, kompleksan je to problem, ali ćemo učiniti prvi korak, prve korake i to velike korake da ovaj sistem uradimo, uredimo i reformišemo. Javni sektor, javna uprava su nama veoma bitne, veoma važne, kao što sam stalno naglašavao.

Naglašavam, mi moramo imati jedno pravilo u uređivanju ovog sistema, ista plata za isti posao. To je teško, ali to pravilo moramo primeniti iz prostog razloga da znamo da ne može onaj ko vozi kola u Skupštini, onaj ko vozi kola u nekoj opštini ili u nekom javnom preduzeću, da između njih postoji velika razlika u platama. Dakle, ista plata za isti posao.

Stalno naglašavam, nama treba uspostavljen jedinstveni informacioni sistem. Mislim da je 2019. godine Ministarstvo finansija krenulo u reformu upravo jedinstvenog informacionog sistema. Mi moramo tačno znati koliko imamo zaposlenih u javnom sektoru, koje su njihove plate, koji su koeficijenti, šta se tu nalazi, šta imamo, šta dajemo, jer to nam je veoma bitno. Kao što sam i ranije govorio, kada govorimo o javnoj svojini, često nismo znali šta je državno. Moramo tačno znati šta je državno, šta je javna svojina, koliko je zaposlenih, i naglašavam javna uprava svugde u svetu je plaćena, ali su mnogo više plaćeni oni koji rade u privatnom sektoru.

Znate, raditi u javnom sektoru znači sigurnost radnog mesta, znači plata koja ne mora da bude uvek najveća, ali sigurna plata i to je ono što moramo da imamo na umu i mi ćemo se za to zalagati. Očekujem od vas da ovo vreme koje imate, 2022, 2023. i 2024. godina će biti godine gde će se puno raditi da bismo došli do onog početka koji je opet početak jedne velike i značajne reforme.

Mi smo imali zabrane zapošljavanja. To je bilo u datom trenutku opravdano, nismo imali dovoljno sredstava, vršili smo finansijsku konsolidaciju, ali moramo sada učiniti nešto da zapošljavamo nove ljude, obrazovane, ljude koji će davati odgovore u ovoj informatičkoj eri. Znate, mi pravimo Srbiju 21. veka, tada sigurno će biti mnogo štošta izmenjeno, a upravo javna uprava i sve javne službe moraju dati adekvatne odgovore na ovo što mi činimo i radimo.

Voleo bih i želeo da uvek imamo vidljivo i jasno učešće plata u procentima BDP. Težićemo i težimo ka tom procentu devet, jer je to održivi procenat. To će biti važan, bitan momenat, jer tada smo rešili neke probleme. Problemi su rešeni na taj način što imamo održivi sistem plata. Ne može da se desi iznenađenje da budžet ne može da isfinansira. Dakle, jednom pametnom politikom, finansijskom politikom, fiskalnom politikom, mi dolazimo u situaciju da napravimo ono što treba.

Znate, mi imamo i nekih delova naše javne uprave, javnih službi koje zahtevaju takođe korenite reforme, a koje su za državu bitne. Neću da govorim o Poreskoj upravi, neću da govorim o inspekcijama, socijali, to je nešto što moramo znatno poboljšati, znatno uraditi više. Godine 2022. u martu počinje i primena socijalnih karata, adekvatni odgovori moraju biti na to.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će podržati izmene i dopune ovog seta zakona. Naglasio sam na početku, smatramo ih opravdanim. Dobijamo šansu da u naredne tri godine učinimo značajne korake unapređenja ovog sistema i da konačno krenemo u primenu. Ne očekujem odmah gotova rešenja, očekujem da ćemo u budućnosti mnogo toga dograđivati, ali moramo učiniti prvi korak, jer prvi korak znači i put ka rešenju ovog vrlo značajnog reformskog zadatka. Znajući i kapacitete naših ministarstava, kapacitete naše javne uprave, mislim da to u dogledno vreme možemo da završimo.

To će značiti jedna moderna, uređena Srbija, jedna Srbija koja će biti evropska zemlja i koja će davati odgovore na sva bitna pitanja. Jer, ako imamo toliko stranih direktnih investicija, mi ne možemo imati upravu koja će vam dati odgovor kroz godinu dana. Mora biti brzo, efikasno, tačno, a pokazali smo, evo, i sama činjenica da su juče u Kragujevcu otvoreni novi elementi „Data sistema“, što je vrlo bitno, idemo u jednu informatičku eru i zato su nam ovi odgovori bitni.

Zahvaljujem na slušanju. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2021.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi ministre sa saradnikom ja ću odmah na samom početku naglasiti da će poslanička grupa SDPS sa zadovoljstvom glasati za ovaj drugi rebalans budžeta u 2021. godini.

Zašto? Pa, prvo, rebalans je dobro projektovan, realan, on je rađen konzervativnom metodom, što nam govori da će sve ono što ovde stoji biti do kraja realizovano. Ja sam optimista, ja ne širim lako optimizam, ali sam siguran da će neki pokazatelji biti mnogo bolji, a o njima ću govoriti u daljem svom izlaganju.

Znate, Srbija ima stabilne i održive finansije. To građanima Srbije moram naglasiti i zato sva ova teška vremena, a Kovid 19 je jedno izuzetno teško vreme za ceo svet, pa i za Srbiju.

Mi imamo adekvatne odgovore i to na ova dva fronta, kako ste u svom izlaganju rekli. Jedan front je zdravlje građana i borba da se što više uradi na tom polju i drugi front na kojem vodimo bitku, a to je da zadržimo našu ekonomiju. No, vidimo i sami da je ekonomija zaista pokazala otpornost, da je žilava, a to je veoma dobro.

Zašto to naglašavam? Pa mi imamo kontinuitet u finansijskoj politici. On nije nastao danas, on je počeo od 2014. godine kada smo krenuli u finansijsku konsolidaciju, gde smo prešli kroz jedan težak period, ali smo stvorili zdrave osnove, zdrave osnove o kojima danas pričamo i možemo da damo adekvatne odgovore za sve krize koje su do sada bile.

Nažalost, kriza Kovida 19, neće biti brzo završena i koristim ovu priliku da stalno naglašavam, molim građane Srbije da se vakcinišu iz prostog razloga, to će značiti i borbu za njihovo zdravlje, ali i borba za našu privredu.

Ne mogu da shvatim da i pored činjenice da imamo četiri vakcine, mi imamo nešto više od 50% vakcinisanih građana Srbije. Da naglasim, da u jednoj Kini, sada imate 96% građana koji su vakcinisani. Bitka se dobija, ukoliko se poštuju određena pravila i svako onaj ko poštuje ona pravila, sigurno može računati na rezultate.

Ja sam i za budžet 2021. godinu, rekao da je on realan, stabilan i da predstavlja kontinuitet. Meni je jako drago što mi poštujemo taj kontinuitet i ako nastavimo na ovaj način, Srbija će za 5 ili 10 godina, biti sasvim drugačija i ona je već sada drugačija, ali će biti znatno drugačija.

Počeću od nekih kategorija. Znate, mi govorimo o BDP. Moram naglasiti kada je u novembru prošle godine, kada sam govorio o budžetu, bio sam malo skeptičan, jer 6% u vreme pandemije je bio zaista veliki rezultat, a vidite 2021. godine, mi govorimo o 7% rasta BDP.

Ja mislim da će on do kraja godine biti čak i veći od 7%, širim taj optimizam i u to sam siguran.

Da budem jasan, Srbija mora da ima mnogo veći BDP, a nećemo ga postići lako, 2022. godine je predviđeno da ćemo imati rast BDP 4,5%, a 2023. godine 4%.

Znate, Srbija mora da ima te više stope, da bismo sa tih naših 50, nešto malo više 49 zarez nešto milijardi evra, dizali svoj BDP, i tada ćemo moći mnogo toga više da uradimo i novih autoputeva i novih puteva, novih bolnica, novih škola i sve ono što je veoma važno.

Mi iz ranijeg perioda imamo vrlo negativna iskustva oko fiskalnog deficita. Znate, za ovu godinu je bio planiran 6,7%. Nije mali. Ja sam dao tada i preporuku kod rebalansa, činjenicu da sve ono što je potrebno za zdravlje građana, za očuvanje privrede, treba zaista finansirati, bez obzira na deficit.

Mi smo u ovoj godini, baš zbog ovih dobrih rezultata, došli da već sada imamo fiskalni deficit 4,9%. Ja sam siguran da će on biti do kraja godine, i niži od 4,9%, što je za Srbiju veoma dobro.

Gospodine ministre, vi ste u vašem izlaganju naglasili da mi pravimo rebalans zbog viška prihoda, skoro po svim stavkama i to je dobro, taj višak prihoda je negde od 1,7 milijardi evra, kako smo već imali i veće rashode oko 800 miliona evra, a to znači mi imamo da smo fiskalni deficit smanjili za 900 miliona evra, što znači imamo mogućnost da ulažemo u neke druge oblasti i što je vama bitno i što je važno, a što ste i vi naglasili. Orijentacija koja je uvek bila ulaganje u javne investicije, je opravdana orijentacija iz prostog razloga, javne investicije, putevi, daće sutra znatno veću mogućnost da Srbija ide većim koracima napred i da imamo upravo onaj BDP, koji želimo, stope rasta između 4 i 5%, a to je ono što je Srbiji potrebno duži vremenski period, a da imamo uređene i sređene finansije, to je pokazala i prethodna 2020. godina, jer smo imali najmanji pad od samo 0,9 BDP, kada su druge zemlje iz našeg okruženja imale 12, 15% pada BDP.

Ono o čemu uvek volim da govorim, a to je javni dug opšte države. Znate, on će u 2021. godini iznositi 58,5% bruto-društvenog proizvoda. Ja sam siguran da će on biti niži. Ja to očekujem. Ali, ja sam vas decidno prošle godine ovde upitao da li će biti javni dug niži od 60% uslova Mastrihta, vi ste pred Narodnom skupštinom rekli - neće biti dostignut. Održali ste svoju reč, to je veoma dobro.

Ja ne bih polemisao to što neke zemlje mnogo razvijenije, koje imaju veći bruto-društveni proizvod od Srbije imaju i veći javni dug. Za Srbiju, za našu ekonomiju, taj dug je negde ona optimalna granica do koje možemo ići da ne bismo sutra došli u dužničko ropstvo. To je ta crvena linija Mastrihta. Ja sam uvek govorio da volim crvene linije. Prema tome, poštujte pravila i te crvene linije o kojima ovde ima reči.

Jedna od tema koju sam već načeo u svom govoru, a to jesu javne investicije. U kriznim vremenima javne investicije u ovom obimu znače izlaz iz teške situacije. Znate, 7,8% bruto-društvenog proizvoda, a to je rekordno visok nivo, ja bih čak upotrebio reč impozantno. Ja pratim javne investicije, znam kada je bilo manje od 2%, sanjao sam da bude 5%. Mi sada imamo 7,8%. Znate, to je veoma dobro.

Govorili ste o devet autoputeva koji su se počeli graditi. Neki će već u martu biti završeni, a to je od Pojata do Kruševca, taj deo trase. Biće otvorena brza pruga Beograd – Novi Sad, ja sam očekivao, a ona će verovatno početi da funkcioniše već krajem ove godine, ja sam očekivao da ću doći za budžet 2021. godine tim brzim vozom, ali eto, sačekaću do marta meseca, pa ću se tada provozati.

No, mi izdvajamo znatno veća sredstva za infrastrukturu i ovim rebalansom to ide 400 miliona evra, ide u infrastrukturu, ide u zdravstvo.

Znate, kao neko ko živi u Novom Sadu, ponosan sam na kovid bolnicu. Iza jednog brda koje je tamo postojalo, za tri meseca vi ste dobili izvanrednu bolnicu. Treba je videti, to je ono što je vidljivo, što je očigledno, koja je, nažalost, napunjena zbog svih ovih dešavanja, što znači da se unapred predviđalo, šta se može desiti, ne može nas iznenaditi čak ni to u ovoj krizi. Mi uvek imamo odgovor. Ja bih voleo da je bolnica prazna i da postane gradska bolnica, što očekujem.

Naravno, sve ovo što je rađeno, urađeno je dobro, iz prostog razloga, vrlo brzo smo u 2021. godini stigli u ekonomiji na nivo od 2019. godine, to znači nivo koji je bio pre izbijanja kovida. Mi smo sačuvali zaposlenost. Ona je na istom nivou kao 2019. godine. Plate ne da su smanjivane, one su rasle i nominalno i realno. To se isto odnosi i za penzije, rasle su i nominalno i realno. Iako je velika kriza, mi imamo strane direktne investicije koje su 2,7 milijardi evra do oktobra ove godine. Znate, to znači da i stranci imaju poverenja u ono što se dešava u Srbiji, uz stabilnost njene privrede i spremni su da ulažu u našu zemlju.

Naravno, ničeg ovog ne bi bilo da nije bilo adekvatne finansijske politike i to finansijske i monetarne politike.

Mi imamo stabilan devizni kurs, koji je u vreme ove krize vrlo stabilan. Govorilo se, mi smo juče govorili na Odboru za finansije o rezervama. Znate, rezerve Narodne banke, bruto, iznose 6,8 milijardi evra, od toga 3,3 milijarde su upravo u vreme ove pandemije kupljene pare. Imamo 36,9 tona zlata.

Znate, to su veliki rezultati. A za mene je najveći rezultat da dva meseca u 2021. godini Fond PIO nije povlačio sredstva iz budžeta. Ja ne pamtim da je to ikad bilo. To znači Fond PIO nije povlačio sredstva iz budžeta, što znači da su doprinosi zaposlenih bili dovoljni za isplatu penzija u Srbiji.

Rekao sami stojim na tom stanovištu da očekujem do kraja godine bolje rezultate. Za to mi daju ovi indikatori koje sam nabrojao, ono što ste govorili o stanju na budžetu, stanju kako pritiču sredstva u budžet.

Naravno, postoje i rizici. Mi danas o njima nismo govorili, malo smo govorili. Najveći rizik jeste pitanje energije. Kao što vidite, energija veoma mnogo ide cena, oscilira, mislim na gas i električnu energiju. Ja očekujem, pratite te indikatore, da ćemo imati prave odgovore na sve to.

Drugo, inflacija. Ne krijemo, da, inflacija je u septembru mesecu, međugodišnja je 5,7%. Ja očekujem da će do kraja godine ona biti negde na 4%. Ta inflacija negde u prvom kvartalu sledeće godine će biti u onom koridoru koji je planiran, to znači da očekujem 3%, ali da vidimo kako će ići, jer imamo i povećanje cena hrane, povećanje još nekih značajnih proizvoda i to se dešava u našoj zemlji, ne samo zbog toga što je to Srbija sama od sebe nešto učinila, već mi smo deo Evrope, deo tog sveta. Mnogo toga što se tamo dešava se preliva na Srbiju.

Mi moramo stalno naglašavati i davati adekvatne odgovore na ta pitanja, jer tako ćemo preduprediti neku buduću krizu. Ja ne očekujem, znajući da imamo stabilne finansije, stabilnu ekonomiju, neka veća iznenađenja. Ta iznenađenja se neće desiti ako budemo redovno pratili i davali odgovore.

Rebalans o kome danas raspravljamo ja smatram kao uvertiru, kao prvi korak za budžet 2022. godine. Vi imate dobru osnovu. Ta osnova je takva da vi možete ovaj budžet koji očekujemo u sledećem mesecu, o njemu ćemo raspravljati, a to je da će taj budžet značiti i kontinuitet sa ovom politikom koja je do sada dala rezultate i da očekujemo nešto što je bolje.

Znam, kada govorimo o penzijama, penzije su vrlo značajne. Mi imamo 1.700.000 penzionera. Švajcarska formula je dala dobre rezultate i treba nastaviti s njom, iz prostog razloga jer smo sva izdvajanja za penzije negde sveli na 10,5% BDP-a i to je dobro, jer ne može više da se desi bilo kakva veća oscilacija i penzije će uvek biti na vreme isplaćivane, sa povećanjem koje će biti adekvatno u skladu sa rastom privrede i to je sigurno.

Moram da govorim i o platama u javnom sektoru. Moja omiljena tema jeste platni razredi. Ja ću vas uvek podsećati na platne razrede, zato što mislim da ovaj segment plata u javnom sektoru takođe moramo urediti nekim pravilom, da li su to platni razredi, znam da je to suviše složen i težak zadatak, ali je moguće ići korak po korak i uvesti neke objektivne ekonomske kriterijume da tu ne bismo imali neka iznenađenja.

Ja kao socijaldemokrata, kao predstavnik SDPS Rasima Ljajića, cenim činjenicu da ste povećali minimalnu platu za 9,4%, da ona iznosi 35.012 dinara.

To je dobro. Ja očekujem da ćete u socijalnom dijalogu sa sindikatima što pre stići do nekog cilja koji je zadat, a to je da minimalna plana pokriva minimalnu potrošačku korpu. Ja to očekujem u naredne dve godine i voleo bih da mi date to obećanje.

Još jedna od tema koju ja stalno govorim, a to su ciljevi održivog razvoja. Raduje me činjenica da ste izdvojili značajna sredstva za kanalizaciju, prečistače voda, za održivu ekonomiju, upravljanje deponijama itd. To su značajna sredstva. Prateći šta se dešava u lokalnim samoupravama, bojim se da se svi utrkuju da dobiju ta sredstva, da krenu u rad, da nemaju dovoljno projekata, da tu nema racionalnog pristupa. Znate, kao država mora imati strategiju gde i kako idemo i da imamo upravo taj racionalni pristup. Znate, ne treba svaka opština da ima prečistač voda ili da svi imamo sve. Treba naći ono što je najoptimalnije, a to je jedna od oblasti gde ćemo mi u narednom periodu puno ulagati u zelenu ekonomiju, zelenu energiju i to je ono u šta ćete vi verovatno u narednom periodu više izdvajati. Mene ta činjenica raduje, a krenulo je znatno bolje od drugog rebalansa prošle godine.

Naravno, mene, gospodine ministre, veoma raduje vaš entuzijazam, to sam rekao i za budžet 2021. godine, a kada ste obrazlagali, što vi verujete u ono što govorite, držite reč i to ostvarujete. Upravo bih želeo da ta vaša realnost bude i dalje izražena, i to u budžetu za 2022. godinu. Očekujem znatno povoljnije vesti i povoljnije projekcije, iako ste oprezni i koristite često konzervativnu metodu, ali zbog toga se vaša obećanja ispunjavaju.

Na kraju ću naglasiti da će poslanička grupa SDPS sa zadovoljstvom glasati za ovaj rebalans, jer će to značiti kontinuitet finansijske stabilnosti koju imamo i što pre da završimo sa ovom pričom oko korone, jer ako sa tom pričom ne završimo, mi sutra nećemo imati ni radnike, ni privredu, jer privredu i državu čine ljudi, zdravi ljudi, koji su spremni za rad. Zato završavam ponovo - vakcinacija, vakcinacija, vakcinacija. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Poštovani potpredsedniče, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, posle prepodnevne vrlo dinamične, uzbudljive rasprave, nadam da ćemo danas popodne moći malo smirenije da raspravljamo o izveštajima, a ima šta da se raspravlja. Izveštaji su potpuni, sistematični i svako od nas može da vidi šta su uradili naši nezavisni državni organi. Zašto ovo naglašavam?

Prvo, u ime Socijademokratske partije Srbije pozdravljam odluku da o ovim izveštajima raspravljamo na plenumu. Zašto? Do sada, do pre jedno dve, tri godine, ovi izveštaji su samo raspravljani na odborima. Ovako kada se raspravlja u plenumu, svi poslanici mogu da kažu šta misle o radu tih organa, a i šira javnost može da vidi šta rade nezavisni državni organi.

Drugo, nezavisni državni organi su mladi organi, postoje nešto više od deset godina. Oni su plod prihvatanja pravnih tekovina EU. Socijaldemokratska partija Srbije, kao partija koja baštini evropske integracije, i želja nam je da budemo članica EU, da uredimo Srbiju, da je uredimo, da napravimo jednu modernu Srbiju, uređenu zemlju gde se znaju nadležnosti svakog organa, svakog pojedinca i da svako za svoj rad snosi deo odgovornosti.

Stavljajući ovo na dnevni red, dajemo i novu politiku naše Narodne skupštine. Naime, mi i afirmišemo rad vaših organa na jedan transparentan način, da svako može da vidi šta vi radite.

Ono šta takođe posebno naglašavam, a to je činjenica da ste samostalni u svom radu, da ste nezavisni i da imate mogućnost da u javnost iznesete svoje stavove.

Da li se slažemo sa tim stavovima, o tome možemo raspravljati. Zato i služite, da imate i drugačija mišljenja i različita mišljenja, a da uz argumente, uz razmenu mišljenja dođemo do najboljih rešenja, ne da bi to bila rešenja između nezavisnih tela i narodnih poslanika, ili odbora, već da bi zemlju bolje uredili, da bi državu Srbiju bolje uredili, da imamo pravce gde idemo i da bismo kao uređena zemlja sutra postali članica EU.

Ne znam, možda mi nećemo brzo postati članica EU, ali ćemo biti uređena zemlja. To je bolje za sve nas i zato kao član Socijaldemokratske partije podržavam vaš rad i to vrlo dobro znate. Uvek na svakom odboru sam podržavao vaš rad i davao mogućnost da kažete šta mislite.

Ja ću se prvo osvrnuti na rad DRI. Redovno pratim rad DRI i vrlo detaljno pratim. Istina, ne mogu da čitam vaše izveštaje sve detaljno, mnogo ih je, i uvek sam to vama naglašavao, da volim neke sažetke vaših izveštaja, moderniji pristup tom poslu. To ću na kraju izlaganja o vašem radu reći, jer mnoštvo podataka, ja jesam matematičar, ali sve te cifre teško je pamtiti i držati u glavi.

Ja sagledavam vaš razvoj i cenim vaš razvoj. Vidim kako sazrevate. Vidim kako postajete bolji. Vidim kako se modernizujete i to je ono što želim da naglasim.

Vi ste u vašem izveštaju napisali da imate svoju viziju. Odmah da vam kažem, naglasili ste da budete nezavisni vrhovni revizori. To jeste. Vama ne može niko narediti koga ćete pregledati, šta ćete pregledati, šta je predmet pregleda. To vi sami određujete.

Znate, sloboda se ne dobija odmah, ona se stiče. Vi ste tim radom stekli tu slobodu i molim vas da je čuvate, jer vi radite u skladu sa zakonima koje je donela Narodna skupština. Vi ih morate dosledno primenjivati. Tu imate još jednu vrstu aktivne uloge, da ukažete šta su nedostaci, a o tome ću nešto kasnije reći.

Vi ste rekli – misiju imate. Da, a zašto imate? Pa, imate pouzdane stručne informacije. Znate, kad čitam vaš izveštaj i one cifre kad vidim, ja znam da su one pouzdane, da one nisu napisane zato što bi se to nekome svidelo, već zato što su one takve kakve jesu. A da biste to ispunili, molim vas, morate imati znanje, stručnost, profesionalizam, posvećenost i naporan rad.

Znate, vaš rad poredim sa rudarskim poslom, samo što ne rudarite vi bitkoine, već revizije finansijskog poslovanja, revizije pravilnosti poslovanja, sprovođenje revizija finansijskog poslovanja, sprovođenje revizija pravilnosti poslovanja i sprovođenje revizija svrsishodnosti poslovanja. To su vaši produkti i vrlo su značajni, vrlo su bitni. Ponekad se čini da je mnogo lakše izrudariti bitkoin, nego doći do neke od ovih revizija. Zaista je to dug i mukotrpan posao koji vi radite.

Zašto to naglašavam? Zbog činjenice da mi u javnom sektoru još uvek imamo neodgovorno ponašanje, i to prema troškovima, prema evidencijama javnih sredstava. Da budem jasan, u pitanju je neznanje, nestručnost, nedostatak interne kontrole, internih revizija. Dalje, što ne reći, mi imamo interne kontrole internih revizija. Dalje, što ne reći - mi imamo prenormiranost propisa u oblasti finansijskog poslovanja, neusaglašenost, pa čak i protivrečnost.

Neki propisi nisu ni doneti, a neophodni su. To uvek naglašavate i zbog toga je veoma dobro što mi imamo česte sastanke, sastanke van sedišta, van Beograda, gde u drugačijim uslovima možemo da sagledamo tu situaciju.

Mi smo prošle godine imali sastanak u jednom mestu blizu Novog Sada, a u javnosti je bilo da mi trošimo državne pare, mediji su bili zlonamerni. Sastanak nije bio otvorenog tipa. Zašto? Pa, mi govorimo o nedostacima, govorimo šta ćemo ispravljati u zakonima, bili su prisutni članovi Odbora za finansije, DRI, predstavnici Ministarstva finansija i drugih ministarstava. Naš zadatak je da vidimo šta to ne valja u našim propisima da predložimo u sledećoj godini da se ti propisi menjaju, da se zakoni menjaju. Zato i postojimo, zato vi postojite. To je zloupotrebljeno u nekim sredstvima informisanja kao da narodni poslanici troše državna sredstva a taj boravak od jedne noći i dva dana platila je jedna strana fondacija, dok smo mi radili po čitav dan. To moram da naglasim.

Neću govoriti o ciframa, vi ste detaljno govorili o ciframa, jer vaš rad je vidljiv, vi izlazite sa konkretnim ciframa. Gde mi imamo najviše nedostataka? Znate, to je u evidenciji imovine i u javnim nabavkama. Bez obzira, mi menjamo Zakon o javnim nabavkama, usavršavamo komisije i sve ostalo i zaista se trudimo da napravimo bolje, međutim, mi se nalazimo u situaciji da se na kraju nepravilnosti ponavljaju. Na primer, u zaključivanju ugovora mi imamo nepravilnosti u 3,9 milijardi dinara. Ili, prilikom izvršenja ugovora, mi imamo nepravilnosti 6,7 milijardi dinara. To su ogromna sredstva.

Još veći problemi nastaju kad govorimo o imovini države, državnoj imovini. Znate, vi imate da ta imovina negde je oko 100 i 40 i nešto milijardi. Prosto je neshvatljivo da pojedine lokalne zajednice, AP ili republika često ne znaju šta je njihova imovina. Nemaju je popisanu. Pojedinci koriste nezakonito državnu imovinu, ne plaćaju zakup ako imaju poslovne prostore, itd.

Dakle, ono što vi rudarite i što vi pronalazite, vi to radite na jedan način koji je zaista dobar. Prvo, delujete preventivno, pregledate, kažete gde su greške, edukujete, upozoravate i tek na kraju predlažete kažnjavanje. Ove prve tri stepenice, preventivno, edukovanje i upozoravanje je dobro. Međutim, mi smo takvi da nas treba ponekad i kažnjavati, i to ne ponekad već često. Bez nekih drastičnih kazni, budite uvereni da mi nećemo uspeti da sačuvamo državnu imovinu i da se odgovorno odnosimo prema javnim sredstvima. Znate, državna imovina i javna sredstva su za mene neprikosnoveni, to je svetinja. Svako od nas to mora da čuva, mora da o tome vodi računa i budite uvereni da ćete imati punu podršku za ovo što radite i na koji način to radite.

Moram da vam kažem sledeće. Državna revizorska institucija veoma dobro radi svoj posao, naglašavam, veoma dobro, izrasta u snažnu nezavisnu instituciju koja ima ugled u Republici Srbiji. Čuvajte taj ugled, nemojte ga prokockati, posebno naglašavam nezavisnost koju imate i uvek ću vam dati punu podršku, da zapošljavate mlade ljude, da se modernizujete, da imate bolju informatičku pratnju, koja je neophodna u ovim vremenima.

Želim da vam kažem i neke primedbe, ali neće oni biti kritične. Želeo bih prisustvo vaših informacija više u javnosti, da ste više prisutni, čak da imate i agresivniji pristup ka javnosti, "pi-ar" službu, iz prostog razloga što su zaključci i stavovi do kojih vi dođete veoma važni. Isto tako bih želeo da prikazivanje složenih finansijskih revizija, za običnog čoveka je to vrlo teško i složeno, pojednostavite, prilagodite jeziku, da svakom bude razumljiv, a da je naravno u skladu sa istinom.

Od vas očekujem sledeći korak, a to je da ne pravite samo ove revizije, već i da dajete one predloge kako zaštiti državnu imovinu. Mene vaše analize, na primer, upotreba službenih automobila koja je bila itd, da naglasite kako da sprečimo zloupotrebu svih tih instituta.

Vi ste uvek blizu realnog života i želeo bih da taj život bude i u vašim izveštajima mnogo više, naravno, pojednostavljen, da bi običan građanin mogao da razume.

Poštujem i cenim što ste radili na vašoj međunarodnoj afirmaciji. Isto tako, što ste uradili i što radite na evidentiranju ciljeva održivog razvoja. Tu očekujem da ćemo imati jednu široku i veliku raspravu i da ćemo o tome u narednom periodu govoriti.

No, želim vam uspeh u radu. Biću i kritičan, ali to ćemo u četiri oka, odnosno na Odboru ćemo o nekim stvarima koje mislim da vam kažem.

Sada nešto Fiskalnom savetu želim da kažem. Znate, Fiskalni savet pratim od samog osnivanja. Kada ste počeli raditi 2011. godine, čitao sam, pratio i pratim. Ja ću reći da dobro radite svoj posao, kredibilni ste, svi ste stručnjaci čije su naučne i stručne biografije zaista izvanredne za našu zemlju. To poštujem. To cenim. Naglašavam da ste vi, takođe, nezavistan državni organ, pod jedan. Pod dva, odgovorni ste Narodnoj skupštini. Isto tako, naglašavam, odgovorni ste Narodnoj skupštini.

Da li se ja uvek slažem sa vašim stavovima? Ja to i na Odboru za finansije kažem. Ne. Da li sam ja uvek u pravu? Nisam. Da li ste vi uvek u pravu? Niste. Da li ste u većini slučajeva u pravu? Jeste. To poštujem. Možda se neću slagati nekad, ali ću se uvek boriti i zalagati da imate pravo da iznesete svoje stavove i da imamo polemičku raspravu. Vaše je da savetujete, da dajete stavove, a politika i političari, Narodna skupština je ta koja će raditi svoj posao kako treba.

Ja znam da ste vi naučnici, vi koristite konzervativnu metodu, ali život ide mnogo brže napred, život je kompleksniji i često traži brzo reagovanje za neke stvari, mora se reagovati i, naravno, te reakcije često budu nekad dobre, nekad loše.

Bez obzira što se nekad ne slažemo, bitno je da je Srbija finansijski stabilna zemlja, da ima uređene finansije, da ima dobre finansije. Ako ništa, to je pokazala kriza Kovid-19. Sve ono što se uradilo do tada je nama omogućilo da ovu krizu zaista lakše podnesemo. Kriza je, kao što smo i pre govorili, neizvesna, ne znamo šta nas čeka, treba oprez. Moram da vam kažem da ste vi negde, prateći vaš rad, od 2014. godine, bilo je velikih neslaganja između stavova Fiskalnog saveta i vladinih mera i fiskalnih politika.

Od 2014. godine postoji velika saglasnost, to naglašavam. Rezultat te velike saglasnosti, toga što ste i vi predlagali, a što je i Vlada Republike Srbije uradila i radila o finansijskoj konsolidaciji i onda kada je premijer bio Aleksandar Vučić i sve što smo uradili, urađeno je tako da imamo dobre i uređene finansije. To nam niko ne može osporiti. To ne osporavaju ni relevantne međunarodne institucije.

Vi ste, i ono što stalno naglašavam i stalno ponavljam, a to je činjenica, znate uveli smo fiskalna pravila. Ona se poštuju, ona se moraju poštovati. Ja ih zovem crne linije i kada vi niste prisutni, kad govorimo o budžetu i kada je ministar finansija ovde, ja to uvek govorim, to su crne linije preko kojih ne može da se ide.

Znate, za Srbiju ovakvu kakva jeste, ovakvog stepena razvoja, dobro je da fiskalni deficit bude do jedan procenat BDP. Za mene je to malo, ja bih voleo da je 0,5%, ali morate znati poštujući ova pravila mi smo 2018, 2019. godine imali suficit budžeta što se nije dugo dešavalo. To je zaista jedan veoma dobar rezultat.

Dalje, opšti dug države da bude do 60% BDP. Kažem, i u javnosti ima, znate neki imaju 120, za Srbiju ovakva kakva jeste, do 60% je održivo. Mi nećemo doći u situaciju da ponovo budemo u teškoj situaciji.

Oko plata, oko penzija moram da naglasim da se tu slažemo, malo je oko penzija, mi smo tu na 10 zarez i nešto, oko plata smo malo veći, iznad 7% BDP, sad smo 10 zarez nešto, ali radi se o veoma teškoj krizi i mislim da to može ovaj naš budžet i naše finansije da izdrže.

Ono što smo radili i što se radi, a to su kapitalna ulaganja. sećam se trenutaka kada su kapitalna ulaganja bila do 2%. Sad je 5,3%, i to kapitalna ulaganja na autoputeve, puteve i što je novo u ovom budžetu je 120 miliona evra za prečistače voda, komunalnu infrastrukturu, sve ono što nam je neophodno.

Znate, ta ulaganja su ulaganja u budućnost. Na taj način mi imamo i rast BDP, u stvari prethodne godine smo imali najmanji pad, jel tako, minus jedan procenat, sada imamo 6% i više od 6%. Svetska banka nam prognozira 6,5%. Znam da ste vi kao Fiskalni savet u novembru prošle godine govorili da idemo na 4%, međutim 6% ovim dodatnim ulaganjima je sigurno i čak može da bude i više.

Znate, Kovid 19, kriza koju imamo, ona je poremetila mnogo toga. To je iznuđeno i to je opravdano. Vi ste se sa tim složili. Čak sam u mojoj diskusiji o nekom od rebalansa rekao – opravdano je svako ulaganje u zdravstvo, u zdravlje građana u ovoj teškoj krizi da se preživi i to je i urađeno. Zato mi nismo imali drastičan pad BDP, zastoj u svemu, naprotiv idemo dalje.

Kada sam već kod ovog, odmah da vam kažem da ulaganja u zdravstvo su dobra i treba ih dalje nastaviti. Međutim, vidim da vreme već izlazi, želim da kažem samo još jednu reč a to je vakcinacija. Izlaz iz krize će biti jedino ako građani Srbije budu zdravi, građani Srbije budu vakcinisani, da pobedimo Kovid 19 i da ćemo onda biti u situaciji.

Ne smeta mi vaša kritičnost. Znate, naša narodna poslovica kaže – kada je najbolje stavite kamičak u cipelu, neka vas žulja i uvek opominje.

Još nešto, nisam govorio o ove dve komisije, o energetici i o konkurenciji, nemojte mi zameriti, dobri su izveštaji i poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za ove izveštaje i budite uvereni da ćemo uvek pratiti vaš rad, davati podršku, ali od vas tražiti da bude odgovorni Skupštini Republike Srbije. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, a tiče se omladinskih radnih akcija, skraćeno ORA, kao jednog specifičnog vida dobrovoljnog rada koji ima tradiciju i opšte priznate rezultate. Ne treba da naglašavam da je Novi Beograd, koji je u našoj blizini, upravo sagrađen radnim akcijama, i to omladinskim radnim akcijama. Ne treba da naglašavam auto-puteve, mislim na auto-put „Bratstvo i jedinstvo“, isto tako pruge, evo, spomenuću prugu Brčko-Banovići.

Potrebe za dobrovoljnim radom i dalje postoje i mi smo jednostavno omladinske radne akcije i uopšte dobrovoljni rad u potpunosti zapostavili. To je postalo vidljivo kada smo imali katastrofalne poplave 2014. godine. Tada ste videli jedan veliki entuzijazam građana Srbije, koji su bili spremni da pomognu da se odbrane gradovi Sremska Mitrovica, Šabac, niko te ljude nije na to nagonio, oni su dobrovoljno svojim kolima odlazili da pomognu i da pomognu svojoj zemlji.

Međutim, oblast dobrovoljnog rada nije dovoljno pravno uređena. Tu oblast uređuju mnogi zakoni, spomenuću samo Zakon o volontiranju, zakoni o udruženjima građana, i oni imaju neke dobrovoljne akcije, sindikati itd. Mi jednostavno mislimo da se sve može uraditi tako što će se narediti. Međutim, entuzijazam građana i dalje postoji. Ja sam pre nekoliko dana primio jednu delegaciju učesnika omladinskih radnih akcija, to su ljudi, istina, u godinama, ali moram vam reći, mladog duha, spremni da svoja iskustva prenesu novim generacijama.

Samo da naglasim, i pored svih zakonskih prepreka, teškoća i svega onoga što se dešava, radne akcije u našoj zemlji se održavaju. Spomenuću Kraljevo 2014, 2015, 2016. godine, gde su omladinci i veterani dobrovoljno rešavali probleme oko posledica poplava, zatim pošumljavanja goleti.

Citiraću komandata te akcije gospođu Milicu Voštić koja je rekla – zasadimo jedno drvo da bismo promenili svet. Znate, mnogi su rekli, pa čak je i Džon Kenedi rekao – nemojte se pitati šta je država učinila za vas, već se vi pitajte šta ste vi uradili za svoju državu. Znate, nije patriotizam samo govoriti: „Ja volim Srbiju“, patriotizam je i zasaditi jedno drvo, urediti prostor gde živite, urediti potok, urediti reku pored koje se kupate, to je patriotizam gde pokazujete konkretno delom šta činite za svoju zemlju.

Isto tako bih spomenuo i Omladinsku radnu akciju „Ribariće“ Novi Pazar koja je održana 2019. godine. Moram naglasiti da je to zaista bilo impozantno, 140 učesnika gde bilo 100 mladih i 40 veterana. Oni su uredili priobalja jezera Gazivode, a isto tako raščišćavali prilaze arheološkim nalazištima.

Vlada Republike Srbije 2014. godine posle katastrofalnih poplava donela je jedan zaključak, naglašavam, tada je predsednik bio Aleksandar Vučić, da se izvrši analiza i pripreme predlozi za unapređenje dobrovoljnog angažovanja građana u vanrednim situacijama, ali i u svim drugim situacijama.

Moje pitanje gospođi Ani Brnabić je sledeće – da li je Vlada Republike Srbije nakon analize stanja dobrovoljnog angažovanja građana u opštem i javnom interesu pripremila nacrt zakona o dobrovoljnim radnim akcijama, kao specifičnog vida dobrovoljnog rada?

Pod dva, naglašavam da Socijaldemokratska partija i veterani omladinskih radnih akcija su spremni da pomognu i učestvuju u izradi ovog zakona u javnim raspravama, ali i javnim slušanjima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Poštovana predsednice, ja ću postaviti pitanje, ali da obavestim građane Srbije da sam ja pitanje postavio 6. decembra 2018. godine. Deo tog pitanja glasilo je, a radi se o Vojislavu Šešelju, osuđenom ratnom zločincu, koji sedi u poslaničkim klupama.

Ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovom parlamentu. Ja sam dobio odgovor od predsednika Administrativnog odbora, ja se predsedniku Administrativnog odbora zahvaljujem na odgovoru, a taj odgovor je vrlo indikativan. Administrativni odbor nije mogao da da odgovor zato što nema presudu Haškog tribunala.

Sada postavljam pitanje ministru spoljnih poslova, koji je zadužen za saradnju sa Haškim tribunalom, da Narodnoj skupštini dostavi presudu Haškog tribunala prevedenu na srpski jezik na Administrativni odbor, da bi Administrativni odbor mogao da razmatra da u ovim klupama ne sedi čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala. Ja to očekujem da ću dobiti.

Ne bih dalje komentarisao na ovo što se ovde iznosi, to su i do sada bile laži, neistine i poluistine koje Vojislav Šešelj u svojoj političkoj aktivnosti stalno iznosi. A to što Vojislav Šešelj kaže da piše knjige, znate, on nije pisac, on je tu svoju knjigu sklepao, na osnovu zapisnika, na osnovu stenografskih beležaka, jer da Vojislav Šešelj veruje u sistem ove Srbije, u institucije sistema, tada bi on vrlo korektno postupio, da je sve svoje nalaze dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova, da je dostavio Odeljenju za organizovani kriminal. Tada bi bilo jasno da on ne veruje u to i zato ovako iznosi tamo gde nije mesto, u Narodnoj skupštini.

Rasim Ljajić je, kao častan čovek, Odeljenju za organizovani kriminal podneo tužbu sam protiv sebe, tražeći da ta institucija države Srbije kaže šta je istina, a šta nije istina. Odmah da vam kažem, a građanima Srbije to je sasvim jasno i ne treba im puno objašnjavati, jasno je da Rasim Ljajić je častan čovek koji čak nema ni prekršajnu prijavu za saobraćaj a ne nešto više, a ovim ljudima koji sede sa moje desne strane, čije politike su poražene i koji ovde glume opoziciju, oni su kvaziopozicija, tačnije oni su plišana opozicija, nikome ne smetaju, nikome ne čine. Mi se ne bojimo te plišane opozicije i bićete poraženi, kao što ste bili poraženi u prethodnim izborima u četiri grada, kao što ste poraženi u beogradskim izborima, kao što je Vojislav Šešelj poražen u predsedničkim izborima, nije mogao ni da pređe cenzus.

Gospodo, ovakvom politikom koju vodite vi nikada nećete dobiti izbore i nestaćete sa političke scene Srbije, a morate nestati, jer ste vi, kao što sam već jednom rekao, nesreća za državu Srbiju, vi ste kancer na političkom nebu Srbije i sa vama više nećemo raspravljati, jer to nema nikakve svrhe, pogotovo vaše vređanje, ponižavanje i sve ono što činite.

Socijaldemokratska partija Srbije će ići napred i budite uvereni uvek će vas pobediti svugde. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Poštovani potpredsedniče, moje pitanje će biti upućeno predsednici Narodne skupštine Maji Gojković i predsedniku Adminstrativnog odbora gospodinu Aleksandru Martinoviću, a radi se o osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, koji sedi u ovim klupama. I ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu sudsku presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovim klupama.

Ja se nadam da ću nekad dobiti odgovor na ovo pitanje, a da će i građani reći svoj odgovor na nekim sledećim izborima koji će se desiti kad im je vreme.

Naravno, ja želim da kažem zbog građana Srbije kolika je bezočnost i haranga koja se vodi protiv potpredsednika Rasima LJajić. Ove laži i ove neistine koje se govore, naravno, građani znaju, dobro ocenjuju ko i kako radi i ko se bori za kakve politike. Ja kad malo analiziram šta Vojislav Šešelj izjavljuje, a isto tako šta izjavljuje i mlađani Šešelj, znate, iver ne pada daleko od klade.

Da vidimo, prvo, Vojislav Šešelj iznese laž za Rasima LJajića, uputi pitanje MUP, dobije odgovor od ministra, nedvosmislen. Kad vidi da to više ne pije vodu, ide druga priča da postoji svađa između ministra policije i direktora policije, pa i tu dobije nedvosmislen odgovor, onda se dalje dešava da se uključuje nauka. Izmisli se neki časopis gde Vojislav Šešelj na lošem engleskom pročita naslov tog časopisa, gde izmisli afere, pa ni to ne naiđe na odjek u javnosti. Pošto više nema tih odjeka, na red dolaze špijuni, ambasade, dolazi Britanska ambasada i izmišljena afera. Naravno, tada se dodatno argumentuje likvidacija jednog čoveka koji je prošlost. On je pluskvamperfekat u politici Srbije. Prema tome, i to ne pije vode.

Sada očekujem da se u igru uključi inspektor Megre, pa naravno, malo je što su se uključili Britanci, doći će i Francuzi, Megre i ostali i, naravno, Šerlok Holms i sve ostale ne argumentovane stvari koje će doći. Na kraju, naravno, mora da se završi sa Turcima. Očekujem da će se pojaviti u igri Bali-beg, možda i sultanija Hurem ili možda čak i Sulejman Veličanstveni.

Naravno, količina neistina i laži, što bi se reklo u gradu Sarajevu, gde je Vojislav i rođen, gde sam i ja zajedno sa njim živeo jedno vreme, to ni pas ne bi s maslom pojeo. To građani Srbije veoma dobro znaju i zato mene iznenađuje da je jedan doktor nauka, kao što je Vojislav Šešelj… On je istina doktorirao iz opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, ali u vreme socijalizma to je bila ozbiljna nauka, nisu to ovi sadašnji doktorati. Ja cenim taj njegov doktorat, jer to je tada bila i ozbiljna nauka i to mu ne osporavam, ali ne mogu da verujem da jedan takav čovek može da spadne na tako niske grane.

Mogu samo da kažem i sledeće. Znate, oni koji investiraju u čoveka prošlosti, to je loša investicija. Zašto je loša investicija? Ne daje rezultate. Unajme vas da nešto urade, vi ne uradite, loša ste investicija. Znate zašto? Vaše vreme je isteklo. Srbija je drugačija, vi se niste promenili. Srbija ide napred, ide u Evropu, a vi stalno govorite o jednoj politici, o nečemu što je već za Srbiju prevaziđeno.

Nadam se da ćete nekad doći do nekog stava koji će biti sasvim drugačiji. Inače, ja vas više i ne očekujem u parlamentu i ovo su vaši poslednji trzaji. Budite uvereni da ste Srbiji naneli svojom politikom mnogo štete i nadam se da više nećete sedeti u ovom parlamentu. Zahvaljujem.

(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku.)

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102868.00 RSD 03.06.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 49600.00 RSD 25.12.2014 -