MILORAD MIJATOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 25. novembra 1947. godine u Erdeviku, opština Šid. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao i magistrirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, a doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Doktor je matematičkih nauka. Od 1972. do 1976. bio asistent na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, od 1974. do 1975. asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, od 1990. do 1992. godine predavač na Višoj pedagoškoj školi u Sarajevu, a od 1992. do 1999. predavač i viši predavač na Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu (prethodno Viša škola za organizaciju i informatiku, Novi Sad). Od 1999. do 2007. u istoj obrazovnoj ustanovi bio je profesor, a od 2007. profesor je strukovnih studija na Visokoj poslovnoj škola strukovnih studija u Novom Sadu i profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Bio je predsednik osnovne organizacije i novosadskog odbora Sindikata obrazovanja. Od 2003. godine je na čelu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U dva mandata bio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, a na tu funkciju ponovo je imenovan 29. juna 2010. godine.

U sazivima 2012-2014, 2014-2016 i 2016-2020 bio je predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije u Skupštini Srbije. U XI sazivu (2016-2020) bio je član Odbora za spoljne poslove, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Obavlja funkciju potpredsednika stranke SDPS-a.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na 21. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu” i ponovo dobio poslanički mandat.
Poslednji put ažurirano: 28.08.2020, 10:24

Osnovne informacije

Statistika

  • 63
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 20 dana

Poštovani gospodine Mijatoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 14 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Poštovani potpredsedniče, poštovani gosti, dame i gospodo narodni poslanici, posle prepodnevne vrlo dinamične, uzbudljive rasprave, nadam da ćemo danas popodne moći malo smirenije da raspravljamo o izveštajima, a ima šta da se raspravlja. Izveštaji su potpuni, sistematični i svako od nas može da vidi šta su uradili naši nezavisni državni organi. Zašto ovo naglašavam?

Prvo, u ime Socijademokratske partije Srbije pozdravljam odluku da o ovim izveštajima raspravljamo na plenumu. Zašto? Do sada, do pre jedno dve, tri godine, ovi izveštaji su samo raspravljani na odborima. Ovako kada se raspravlja u plenumu, svi poslanici mogu da kažu šta misle o radu tih organa, a i šira javnost može da vidi šta rade nezavisni državni organi.

Drugo, nezavisni državni organi su mladi organi, postoje nešto više od deset godina. Oni su plod prihvatanja pravnih tekovina EU. Socijaldemokratska partija Srbije, kao partija koja baštini evropske integracije, i želja nam je da budemo članica EU, da uredimo Srbiju, da je uredimo, da napravimo jednu modernu Srbiju, uređenu zemlju gde se znaju nadležnosti svakog organa, svakog pojedinca i da svako za svoj rad snosi deo odgovornosti.

Stavljajući ovo na dnevni red, dajemo i novu politiku naše Narodne skupštine. Naime, mi i afirmišemo rad vaših organa na jedan transparentan način, da svako može da vidi šta vi radite.

Ono šta takođe posebno naglašavam, a to je činjenica da ste samostalni u svom radu, da ste nezavisni i da imate mogućnost da u javnost iznesete svoje stavove.

Da li se slažemo sa tim stavovima, o tome možemo raspravljati. Zato i služite, da imate i drugačija mišljenja i različita mišljenja, a da uz argumente, uz razmenu mišljenja dođemo do najboljih rešenja, ne da bi to bila rešenja između nezavisnih tela i narodnih poslanika, ili odbora, već da bi zemlju bolje uredili, da bi državu Srbiju bolje uredili, da imamo pravce gde idemo i da bismo kao uređena zemlja sutra postali članica EU.

Ne znam, možda mi nećemo brzo postati članica EU, ali ćemo biti uređena zemlja. To je bolje za sve nas i zato kao član Socijaldemokratske partije podržavam vaš rad i to vrlo dobro znate. Uvek na svakom odboru sam podržavao vaš rad i davao mogućnost da kažete šta mislite.

Ja ću se prvo osvrnuti na rad DRI. Redovno pratim rad DRI i vrlo detaljno pratim. Istina, ne mogu da čitam vaše izveštaje sve detaljno, mnogo ih je, i uvek sam to vama naglašavao, da volim neke sažetke vaših izveštaja, moderniji pristup tom poslu. To ću na kraju izlaganja o vašem radu reći, jer mnoštvo podataka, ja jesam matematičar, ali sve te cifre teško je pamtiti i držati u glavi.

Ja sagledavam vaš razvoj i cenim vaš razvoj. Vidim kako sazrevate. Vidim kako postajete bolji. Vidim kako se modernizujete i to je ono što želim da naglasim.

Vi ste u vašem izveštaju napisali da imate svoju viziju. Odmah da vam kažem, naglasili ste da budete nezavisni vrhovni revizori. To jeste. Vama ne može niko narediti koga ćete pregledati, šta ćete pregledati, šta je predmet pregleda. To vi sami određujete.

Znate, sloboda se ne dobija odmah, ona se stiče. Vi ste tim radom stekli tu slobodu i molim vas da je čuvate, jer vi radite u skladu sa zakonima koje je donela Narodna skupština. Vi ih morate dosledno primenjivati. Tu imate još jednu vrstu aktivne uloge, da ukažete šta su nedostaci, a o tome ću nešto kasnije reći.

Vi ste rekli – misiju imate. Da, a zašto imate? Pa, imate pouzdane stručne informacije. Znate, kad čitam vaš izveštaj i one cifre kad vidim, ja znam da su one pouzdane, da one nisu napisane zato što bi se to nekome svidelo, već zato što su one takve kakve jesu. A da biste to ispunili, molim vas, morate imati znanje, stručnost, profesionalizam, posvećenost i naporan rad.

Znate, vaš rad poredim sa rudarskim poslom, samo što ne rudarite vi bitkoine, već revizije finansijskog poslovanja, revizije pravilnosti poslovanja, sprovođenje revizija finansijskog poslovanja, sprovođenje revizija pravilnosti poslovanja i sprovođenje revizija svrsishodnosti poslovanja. To su vaši produkti i vrlo su značajni, vrlo su bitni. Ponekad se čini da je mnogo lakše izrudariti bitkoin, nego doći do neke od ovih revizija. Zaista je to dug i mukotrpan posao koji vi radite.

Zašto to naglašavam? Zbog činjenice da mi u javnom sektoru još uvek imamo neodgovorno ponašanje, i to prema troškovima, prema evidencijama javnih sredstava. Da budem jasan, u pitanju je neznanje, nestručnost, nedostatak interne kontrole, internih revizija. Dalje, što ne reći, mi imamo interne kontrole internih revizija. Dalje, što ne reći - mi imamo prenormiranost propisa u oblasti finansijskog poslovanja, neusaglašenost, pa čak i protivrečnost.

Neki propisi nisu ni doneti, a neophodni su. To uvek naglašavate i zbog toga je veoma dobro što mi imamo česte sastanke, sastanke van sedišta, van Beograda, gde u drugačijim uslovima možemo da sagledamo tu situaciju.

Mi smo prošle godine imali sastanak u jednom mestu blizu Novog Sada, a u javnosti je bilo da mi trošimo državne pare, mediji su bili zlonamerni. Sastanak nije bio otvorenog tipa. Zašto? Pa, mi govorimo o nedostacima, govorimo šta ćemo ispravljati u zakonima, bili su prisutni članovi Odbora za finansije, DRI, predstavnici Ministarstva finansija i drugih ministarstava. Naš zadatak je da vidimo šta to ne valja u našim propisima da predložimo u sledećoj godini da se ti propisi menjaju, da se zakoni menjaju. Zato i postojimo, zato vi postojite. To je zloupotrebljeno u nekim sredstvima informisanja kao da narodni poslanici troše državna sredstva a taj boravak od jedne noći i dva dana platila je jedna strana fondacija, dok smo mi radili po čitav dan. To moram da naglasim.

Neću govoriti o ciframa, vi ste detaljno govorili o ciframa, jer vaš rad je vidljiv, vi izlazite sa konkretnim ciframa. Gde mi imamo najviše nedostataka? Znate, to je u evidenciji imovine i u javnim nabavkama. Bez obzira, mi menjamo Zakon o javnim nabavkama, usavršavamo komisije i sve ostalo i zaista se trudimo da napravimo bolje, međutim, mi se nalazimo u situaciji da se na kraju nepravilnosti ponavljaju. Na primer, u zaključivanju ugovora mi imamo nepravilnosti u 3,9 milijardi dinara. Ili, prilikom izvršenja ugovora, mi imamo nepravilnosti 6,7 milijardi dinara. To su ogromna sredstva.

Još veći problemi nastaju kad govorimo o imovini države, državnoj imovini. Znate, vi imate da ta imovina negde je oko 100 i 40 i nešto milijardi. Prosto je neshvatljivo da pojedine lokalne zajednice, AP ili republika često ne znaju šta je njihova imovina. Nemaju je popisanu. Pojedinci koriste nezakonito državnu imovinu, ne plaćaju zakup ako imaju poslovne prostore, itd.

Dakle, ono što vi rudarite i što vi pronalazite, vi to radite na jedan način koji je zaista dobar. Prvo, delujete preventivno, pregledate, kažete gde su greške, edukujete, upozoravate i tek na kraju predlažete kažnjavanje. Ove prve tri stepenice, preventivno, edukovanje i upozoravanje je dobro. Međutim, mi smo takvi da nas treba ponekad i kažnjavati, i to ne ponekad već često. Bez nekih drastičnih kazni, budite uvereni da mi nećemo uspeti da sačuvamo državnu imovinu i da se odgovorno odnosimo prema javnim sredstvima. Znate, državna imovina i javna sredstva su za mene neprikosnoveni, to je svetinja. Svako od nas to mora da čuva, mora da o tome vodi računa i budite uvereni da ćete imati punu podršku za ovo što radite i na koji način to radite.

Moram da vam kažem sledeće. Državna revizorska institucija veoma dobro radi svoj posao, naglašavam, veoma dobro, izrasta u snažnu nezavisnu instituciju koja ima ugled u Republici Srbiji. Čuvajte taj ugled, nemojte ga prokockati, posebno naglašavam nezavisnost koju imate i uvek ću vam dati punu podršku, da zapošljavate mlade ljude, da se modernizujete, da imate bolju informatičku pratnju, koja je neophodna u ovim vremenima.

Želim da vam kažem i neke primedbe, ali neće oni biti kritične. Želeo bih prisustvo vaših informacija više u javnosti, da ste više prisutni, čak da imate i agresivniji pristup ka javnosti, "pi-ar" službu, iz prostog razloga što su zaključci i stavovi do kojih vi dođete veoma važni. Isto tako bih želeo da prikazivanje složenih finansijskih revizija, za običnog čoveka je to vrlo teško i složeno, pojednostavite, prilagodite jeziku, da svakom bude razumljiv, a da je naravno u skladu sa istinom.

Od vas očekujem sledeći korak, a to je da ne pravite samo ove revizije, već i da dajete one predloge kako zaštiti državnu imovinu. Mene vaše analize, na primer, upotreba službenih automobila koja je bila itd, da naglasite kako da sprečimo zloupotrebu svih tih instituta.

Vi ste uvek blizu realnog života i želeo bih da taj život bude i u vašim izveštajima mnogo više, naravno, pojednostavljen, da bi običan građanin mogao da razume.

Poštujem i cenim što ste radili na vašoj međunarodnoj afirmaciji. Isto tako, što ste uradili i što radite na evidentiranju ciljeva održivog razvoja. Tu očekujem da ćemo imati jednu široku i veliku raspravu i da ćemo o tome u narednom periodu govoriti.

No, želim vam uspeh u radu. Biću i kritičan, ali to ćemo u četiri oka, odnosno na Odboru ćemo o nekim stvarima koje mislim da vam kažem.

Sada nešto Fiskalnom savetu želim da kažem. Znate, Fiskalni savet pratim od samog osnivanja. Kada ste počeli raditi 2011. godine, čitao sam, pratio i pratim. Ja ću reći da dobro radite svoj posao, kredibilni ste, svi ste stručnjaci čije su naučne i stručne biografije zaista izvanredne za našu zemlju. To poštujem. To cenim. Naglašavam da ste vi, takođe, nezavistan državni organ, pod jedan. Pod dva, odgovorni ste Narodnoj skupštini. Isto tako, naglašavam, odgovorni ste Narodnoj skupštini.

Da li se ja uvek slažem sa vašim stavovima? Ja to i na Odboru za finansije kažem. Ne. Da li sam ja uvek u pravu? Nisam. Da li ste vi uvek u pravu? Niste. Da li ste u većini slučajeva u pravu? Jeste. To poštujem. Možda se neću slagati nekad, ali ću se uvek boriti i zalagati da imate pravo da iznesete svoje stavove i da imamo polemičku raspravu. Vaše je da savetujete, da dajete stavove, a politika i političari, Narodna skupština je ta koja će raditi svoj posao kako treba.

Ja znam da ste vi naučnici, vi koristite konzervativnu metodu, ali život ide mnogo brže napred, život je kompleksniji i često traži brzo reagovanje za neke stvari, mora se reagovati i, naravno, te reakcije često budu nekad dobre, nekad loše.

Bez obzira što se nekad ne slažemo, bitno je da je Srbija finansijski stabilna zemlja, da ima uređene finansije, da ima dobre finansije. Ako ništa, to je pokazala kriza Kovid-19. Sve ono što se uradilo do tada je nama omogućilo da ovu krizu zaista lakše podnesemo. Kriza je, kao što smo i pre govorili, neizvesna, ne znamo šta nas čeka, treba oprez. Moram da vam kažem da ste vi negde, prateći vaš rad, od 2014. godine, bilo je velikih neslaganja između stavova Fiskalnog saveta i vladinih mera i fiskalnih politika.

Od 2014. godine postoji velika saglasnost, to naglašavam. Rezultat te velike saglasnosti, toga što ste i vi predlagali, a što je i Vlada Republike Srbije uradila i radila o finansijskoj konsolidaciji i onda kada je premijer bio Aleksandar Vučić i sve što smo uradili, urađeno je tako da imamo dobre i uređene finansije. To nam niko ne može osporiti. To ne osporavaju ni relevantne međunarodne institucije.

Vi ste, i ono što stalno naglašavam i stalno ponavljam, a to je činjenica, znate uveli smo fiskalna pravila. Ona se poštuju, ona se moraju poštovati. Ja ih zovem crne linije i kada vi niste prisutni, kad govorimo o budžetu i kada je ministar finansija ovde, ja to uvek govorim, to su crne linije preko kojih ne može da se ide.

Znate, za Srbiju ovakvu kakva jeste, ovakvog stepena razvoja, dobro je da fiskalni deficit bude do jedan procenat BDP. Za mene je to malo, ja bih voleo da je 0,5%, ali morate znati poštujući ova pravila mi smo 2018, 2019. godine imali suficit budžeta što se nije dugo dešavalo. To je zaista jedan veoma dobar rezultat.

Dalje, opšti dug države da bude do 60% BDP. Kažem, i u javnosti ima, znate neki imaju 120, za Srbiju ovakva kakva jeste, do 60% je održivo. Mi nećemo doći u situaciju da ponovo budemo u teškoj situaciji.

Oko plata, oko penzija moram da naglasim da se tu slažemo, malo je oko penzija, mi smo tu na 10 zarez i nešto, oko plata smo malo veći, iznad 7% BDP, sad smo 10 zarez nešto, ali radi se o veoma teškoj krizi i mislim da to može ovaj naš budžet i naše finansije da izdrže.

Ono što smo radili i što se radi, a to su kapitalna ulaganja. sećam se trenutaka kada su kapitalna ulaganja bila do 2%. Sad je 5,3%, i to kapitalna ulaganja na autoputeve, puteve i što je novo u ovom budžetu je 120 miliona evra za prečistače voda, komunalnu infrastrukturu, sve ono što nam je neophodno.

Znate, ta ulaganja su ulaganja u budućnost. Na taj način mi imamo i rast BDP, u stvari prethodne godine smo imali najmanji pad, jel tako, minus jedan procenat, sada imamo 6% i više od 6%. Svetska banka nam prognozira 6,5%. Znam da ste vi kao Fiskalni savet u novembru prošle godine govorili da idemo na 4%, međutim 6% ovim dodatnim ulaganjima je sigurno i čak može da bude i više.

Znate, Kovid 19, kriza koju imamo, ona je poremetila mnogo toga. To je iznuđeno i to je opravdano. Vi ste se sa tim složili. Čak sam u mojoj diskusiji o nekom od rebalansa rekao – opravdano je svako ulaganje u zdravstvo, u zdravlje građana u ovoj teškoj krizi da se preživi i to je i urađeno. Zato mi nismo imali drastičan pad BDP, zastoj u svemu, naprotiv idemo dalje.

Kada sam već kod ovog, odmah da vam kažem da ulaganja u zdravstvo su dobra i treba ih dalje nastaviti. Međutim, vidim da vreme već izlazi, želim da kažem samo još jednu reč a to je vakcinacija. Izlaz iz krize će biti jedino ako građani Srbije budu zdravi, građani Srbije budu vakcinisani, da pobedimo Kovid 19 i da ćemo onda biti u situaciji.

Ne smeta mi vaša kritičnost. Znate, naša narodna poslovica kaže – kada je najbolje stavite kamičak u cipelu, neka vas žulja i uvek opominje.

Još nešto, nisam govorio o ove dve komisije, o energetici i o konkurenciji, nemojte mi zameriti, dobri su izveštaji i poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za ove izveštaje i budite uvereni da ćemo uvek pratiti vaš rad, davati podršku, ali od vas tražiti da bude odgovorni Skupštini Republike Srbije. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Uvaženi potpredsedniče, uvažena ministarka zajedno sa svojim saradnicima, u ime poslaničke grupe SDPS ja mogu da naglasim da podržavamo stav Vlade Republike Srbije, da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta u radu ove Vlade.

Predsednica Vlade Ana Brnabić to stalno naglašava i budite uvereni da će naša poslanička grupa uvek davati podršku onim zakonima koji znače unapređenje životne sredine.

Stav Vlade oko zaštite životne sredine nije deklarativan. Pokazalo se i u rebalansu budžeta za 2021. godinu, kada su prvi put izdvojena značajna sredstva za unapređenje životne sredine. To je veoma dobro, to je značajno, jer nema poboljšanja stanja u ovoj oblasti ukoliko se ne izdvajaju značajna sredstva.

Drugo, u javnosti se puno piše o ovim zakonima. Piše se o zakonima o zaštiti prirode i o vodama. Naglašavam, ovo su izmene i dopune ovih zakona. Nisu neke epohalne izmene, već izmene i dopune ovih zakona.

A o čemu se radi? Sve uočene nepravilnosti, pravne praznine se dopunjavaju i ti zakoni se, takođe, usklađuju sa direktivama EU. Dakle, nisu neke značajne velike, ali su i male promene koje znače poboljšanje vrlo bitne i vrlo važne. To naglašavam zbog toga jer ovaj parlament, fokus grupa za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja za zaštitu životne sredine veoma pažljivo prate šta radi Vlada u ovoj oblasti i ono što je dobro pohvaljujemo, ali budite uvereni da i ono što smatramo da je loše rešenje, da ćemo biti veoma kritični. U jednoj raspravi doći ćemo do najboljih rešenja, jer treba štiti našu prirodu koja je dugim vremenom zaista u dosta elemenata bila devastirana.

Znate, mi smo nedavno usvojili Zakon o klimatskim promenama. To je jedan dobar i kvalitetan zakon, ali neće nama zakon popraviti stanje u ovoj oblasti. Svedoci smo da, evo, napolje ne možemo da izađemo, jer nam je temperatura 36 – 37 stepeni, a to je zato što smo dugi vremenski period, ne samo naša zemlja, već i sve okolne zemlje, čitav svet nije posvećivao pažnju klimatskim promena. Nije ulagao.

Imali smo nekontrolisano zagađenje životne sredine i došlo je dotle da smo izgubili mnoge biljne i životinjske vrste. Neke od njih smo zauvek izgubili, a priroda postoji upravo zbog svojih raznovrsnosti i kao zemlja koja ima sticaj srećnih okolnosti da se nalazi na takvom geografskom području gde ima i dovoljno vode, dovoljno zelenila i bogatstvo i flore i faune. Ali, ona neće opstati sama po sebi. Flora i fauna će opstati ukoliko budemo vodili računa, ne budemo zloupotrebljavali, ne budemo arčili ono što imamo, već čuvali, negovali i pridržavali se onog načela održivog razvoja.

Ovu prirodu, ovu zemlju smo dobili od predaka, mi je moramo unaprediti i ostaviti našim potomcima. To je načelo održivog razvoja i ja se nadam da Ministarstvo zaštite životne sredine upravo se drži tog načela i da nam predlaže zakone, a takođe, i mere koje će to da poštuju.

Podržavam stav da se velika pažnja mora posvetiti zaštićenim područjima. Mi u Srbiji imamo 7,6% zaštićenih područja na celoj teritoriji. Moram da kažem odmah da je to malo i nedovoljno. Moramo dati sebi ciljeve, ciljeve koji će biti takvi da se to poveća.

Naime, negde sam pročitao do 2021. godine da moramo imati 12% zaštićenih područja. Ja se nadam da će Vlada na tome istrajati i da ćemo mi imati tu raznovrsnost nacionalnih parkova, spomenika prirode, parkova prirode, predela izuzetnih oblika, dakle, nešto što će omogućiti da imamo zdrav razvoj, pre svega, poljoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma. Ako imamo uništenu prirodu, verujte, neće niko doći u našu zemlju.

Ono što našu zemlji karakteriše i ono što većina turista koji dođu kod nas kažu da dolazimo zbog prirode, dolazimo zbog zdrave hrane, dobre vode, dobrog vina i možemo lepo da se provedemo. Da bismo to zadržali, mislim da to moramo onda insistirati na toj činjenici da se sve ono što imamo čuva, unapređuje i razvija.

U javnosti se mnogo priča i o tzv. malim hidroelektranama. Ajmo jednom i da tu priču otvorimo, a i da je na jedan korektan način i zatvorimo.

Ovo što se govori, mi imamo 856 lokacija za male hidroelektrane. Znate, to je doneto 1987. godine. Institut „Jaroslav Černi“ je našao ta područja gde to može da bude.

Godine 1987. godine i 2021. godine se mnogo toga izmenilo. Pre svega, pojačana je svest o zaštiti životne sredine, svest o značaju potoka, reka i tih predela koje imamo i niko ne kaže da će sve te minihidroelektrane biti izgrađene.

Dobro je, dosad je izgrađeno samo 18, ima u planu još nešto, ali ja mislim da će Ministarstvo za zaštitu životne sredine imati poseban senzibilitet za zaštićena područja, gde je inače i zabranjena izgradnja, a tamo gde se bude gradilo, da će to biti po svim naučnim principima, svim ekološkim principima.

Znate, ako uništimo floru i faunu u potocima, nemamo ni biljni svet, nemamo ni životinjski svet, onda verujte da te minihidroelektrane, čiji je potencijal inače 9,4% ukupnog energetskog potencijala, ne znače mnogo.

Imamo drugih načina, vetro parkovi, imamo načina kako da imamo sunčevu energiju, solarnu energiju, imamo, što je najvažnije, što smo krenuli u velike zahvate, čuvanja energije, izmene zaštite zgrada, prozora, itd.

Znate, minihidroelektrane su sada postale i političko pitanje. Mnogi pokreti, grupe građana odjednom idu sa tom tezom da je to najznačajnije političko pitanje. Znate, zaštita životne sredine za mene je zaista vrlo važno političko pitanje, ali nije pitanje dnevne politike, nije pitanje jedne stranke, već je pitanje države Srbije, građana Srbije, kako da sačuvamo ono što imamo, ko nudi bolji program, ko može da napravi bolje, nek napravi, ali ne možemo se tim pitanjima zaštite životne sredine baviti načinom da smatramo da se na osnovu toga stiču jeftini politički poeni.

Nešto o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Znate, voda je naš najznačajniji resurs. Srbija je relativno bogata i s time se možemo ponositi, ali ne toliko bogata da se odnosimo neodgovorno prema vodi.

Vodu moramo čuvati, to je ograničeni resurs. Kvalitet vode nam nije svugde isti. U Vojvodini mi imamo gradove koji ne mogu da piju vodu iz vodovoda, ima arsena i drugih hemijskih sastojaka koji nisu dobri za zdravlje. Ali, ako znamo da čuvamo vodu, verujte, čuvaćemo i budućnost naše Srbije.

Zakon o vodama, koji sam pažljivo pročitao, dao je dobra rešenja. Tamo stoji da su vode prirodno bogatstvo i javna svojina Republike Srbije, naglašavam javna svojina, i ne samo vode, već i vodno zemljište su javna svojina. A, moramo svi znati u našoj zemlji, svaki građanin zemlje, a posebno mi narodni poslanici, članovi Vlade, svi oni koji rade u državi, da je javna svojina neprikosnovena. Ona se mora štititi. Ona se mora štititi osim zakonima, i kaznama.

Neko je ovde rekao da uopšte se ne bojim drakonskih kazni ako je neko uradio da je javno dobro uništeno ili javno dobro dovedeno do situacije da je nestalo. Tu mogu da idu kazne koje su vrlo velike i da na taj način štitimo ono što imamo.

Znate, ne poštujemo zakone. Krenemo li samo Savom, Dunavom, videćemo da mi u obalnom području, a koje je jasno Zakonom o vodama definisano, mi imamo građenje kuća, pontona, plutajućih objekata, popularno zvanih splavova, ograđivanje obala, reka i jezera, pa čak imamo skretanje prirodnih tokova vode, zagrađivanje, pravljenja nekih ličnih privatnih jezera.

Postavljam pitanje, a nadam se da će mi gospođa ministarka odgovoriti na to pitanje, da li imamo dovoljno vodnih inspektora koji to treba da kontrolišu? To mogu da kontrolišu i inspektori zaštite životne sredine, ali i sanitarni inspektori.

Drugo, znate, ako neko uništava, zagađuje priobalni eko sistem ili vode u rekama i jezerima, on mora da plati, jer imamo stav – zagađivač plaća.

Znate, ne može se nešto uništiti, a da to neko ne plati. Često, posebno sad u ovim sušnim periodima, vi čujete određeni potok, reka zagađeni, plivaju ribe okrenute na trbuh. Ja još nigde nisam pročitao ko je kriv za to zagađenje vode, ko je platio kaznu što je uništen riblji fond, ali ne samo riblji fond, već čitavo to stanište, nisam pročitao. Ja bih voleo da to bude. Zašto? To treba da bude primer, primer da se zna da se priroda mora čuvati, priroda se mora poštovati i upravo oni koji poštuju, moraju da imaju sve ono što se od njih očekuje.

Znate, mnogo smo mi izgradili veštačkih jezera ili kako se to u zakonu kaže – brane sa akumulacijama.

Ja ću napomenuti da u prelepoj Fruškoj Gori mi smo izgradili devet takvih jezera, veštačkih jezera, koja služe kao akumulacije za zalivanje. Neka od takvih jezera, ja moram primetiti, su se tako uklopili u prirodu, gde izgledaju kao prirodna jezera.

Ja ću iskoristiti priliku da kažem, da govorim o dva jezera. To su jezera Bruje i Moharač, koja se nalaze u Erdeviku, u zapadnom delu Srema, zapadnom delu Fruške gore, posebno jezero Bruje. To je jezero koje se uklopilo u jednu prirodnu dolinu sa zelenim šumama, fruškogorskim šumama, jezero koje ima izuzetan turistički potencijal.

Postavljam pitanje – kako se to jezero čuva? Da li neko vodi računa ili treba o tome da vode računa samo grupe građana, volonteri, a postoje takve grupe građana? U tom mestu, Erdeviku, sticajem okolnosti, tu sam rođen i tu s ponosom idem i stalno sam prisutan, vidim kako grupa građana Bruje štiti to jezero, čuva okolinu, uređuje to jezero na volonterski način, dobrovoljnim prilozima građana.

Ima pojedinaca koji smatraju da mogu da ograde jezero, da vi ne možete više prošetati, da nađe bodljikave žice i da ne mogu obalom da idem i da pecam gde hoću, čak piše privatni posed. To me podseća, znate, pre desetak godina sam se u Americi kupao na jednoj javnoj plaži, na jednom jezeru i počeo sam da plivam i odjednom sam video privatni posed i više nisam smeo dalje da plivam.

Jezera, vode, moraju biti i ostati javna svojina, dostupna svim građanima, jednako dostupna i svim građanima da uživaju, da štite, a pojedinci koji su blizu toga mogu samo da koriste tu pogodnost što su blizu, ali ne mogu zabraniti da bilo ko prošeta, da bilo ko uživa u tim jezerima.

Drugo jezero u Erdeviku jeste Moharač. Ono služi za zalivanje i dobro je, zato je i napravljeno. Ima velikih plantaža borovnica. Ja postavljam samo jedno pitanje – da li oni koji koriste tu vodu za zalivanje plaćaju tu vodu? Znate, to je jedno od drugih načela, a to je korisnik plaća. I da li postoje pravila korišćenja te vode? Da li u ovim sad sušnim vremenima previše crpimo vode? Na taj način ugrožavamo biljni i životinjski svet u tim jezerima.

Voleo bih da znam, dakle, ta nadoknada koja ide javnim vodoprivrednim preduzećima, kolika je, a to će biti možda jedno od narednih pitanja kad bude prisutna Vlada u ovom parlamentu. Ne očekujem sada odgovor, znam da je to složeno, i to pitanje ću verovatno u napred da postavim.

Ja bih još jednu stvar spomenuo a to je pitanje kanala u atarima. Vojvodina je bila močvarna, vrlo dobro znate, bila je plavno zemljište, Marija Terezija je isušila, kanalima, radom mnogih generacija, ali pohlepno ponašanje pojedinaca koji su jednostavno te kanale preorali, zasadili pšenicu i kukuruz zbog male koristi nama se dešava da imamo situaciju da kad dođu velike vode da se to, jednostavno, imamo stvaranje bara itd.

Ovo naglašavam i zbog toga jer smatram da to pitanje moramo otvoriti. Ne može niko kanale koji su javna svojina zatrpati. Država, inspektori, moraju da reaguju. Moraju toga ko je to uradio da nateraju da ih vrati u prvobitno stanje i još da plati kaznu za to što je uradio. Zbog sitne koristi on je napravio državi veliku štetu.

Naglašavam, i to ću uvek naglašavati, zadatak svih nas građana, narodnih poslanika, državnih službenika jeste da se štite državni interesi, da se štite interesi javne svojine koja treba da bude dostupna svima.

Jedno pitanje koje ću takođe otvoriti a to je pitanje rečnih nanosa, šljunka i peska. Nisam protiv toga da se šljunak i pesak koriste, to je dobro, to je resurs, ali i za to treba da se plati. Ne može svako time da se bavi i ne mogu pojedinci da koriste i da se bogate, ali ukoliko plaćaju određenu nadoknadu koja mora biti realna, onda ćemo imati situaciju da ćemo imati da se to koristi na način koji je dobar.

Možda pitanje gospođi ministarki za razmišljanje. Ja se celo vreme pitam - zašto su vode van Ministarstva za zaštitu životne sredine, već u Ministarstvu poljoprivrede? Meni je prirodno da one budu, sektor voda, u zaštiti životne sredine. Možda tu grešim. Voleo bih da mi date argumente zašto nije. Ja ću prihvatiti, ako su oni prirodni i ako to ide, ako je to tako.

Naglašavam, poslanička grupa SDPS će podržati ove predloge izmena i dopuna zakona i ubeđeni smo da će njihova dosledna primena doprineti poboljšanju stanja u zaštiti životne sredine. Isto tako, podržavaćemo sve predloge da se javna svojina štiti, unapređuje i ostavlja u boljem stanju za buduće generacije.

To je nešto za šta ćete uvek imati podršku od poslaničke grupe SDPS, ali takođe i od fokus grupe za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja koja vrlo pažljivo prati i pratiće sve što se dešava u ovoj oblasti. Dakle, davaćemo podsticaje, ali ćemo isto tako naglasiti ono što u datom trenutku mislimo da nije dobro, jer ovo je tema koja neće biti za jedan dan, za jedan mesec. To je tema o kojoj ćemo govoriti u narednim desetinama godina, jer o zaštiti životne sredine ima mnogo toga da se uradi da bismo ostavili budućim generacijama bolju zemlju nego što smo primili. Hvala.

Peto vanredno zasedanje , 16.06.2021.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Gospođo ministarka sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SDPS pozdravljam izmene i dopune Zakona o PIO. Zašto to činim? Zbog činjenice da se ispravlja jedna velika nepravda koja je učinjena prema radnicima u vreme privatizacije, i to one naše privatizacije posle 2000. godine. Tada su se pojedinci zaista obogatili. Ja za tu privatizaciju ne mogu tražiti neku lepu reč, a da je pristojna. Ona je sigurno nepoštena bila. Ona je nepravedna i, grublje rečeno, ona je bila pljačkaška.

Ko je najviše izgubio? Radnici su izgubili zato što su ostajali bez posla, bez plata, a istovremeno su se našli na ulici i odjednom ljudi koji su bili vredni, pošteni ostali su bez posla, plata i postali su socijalni slučajevi. Država je pokušala da traži rešenja. Ona je nalazila rešenja. Imali smo socijalne programe, često je tu bilo nerazumevanja i nekako smo isplivali iz te privatizacije i došli u tu situaciju koja jeste.

Ono što je ovde najvažnije, mi smo promenili pravila igre u toku utakmice. Znate, to je kao kada igrate fudbal, pa u prvom poluvremenu važe jedna pravila igre, a u drugom poluvremenu druga pravila igre. Vlada je shvatila svoj nedostatak, ona je donosila odluke, te odluke su bile u korist radnika, i to moram naglasiti, ali svake godine, odnosno promenom Vlade, morale su se donositi nove odluke. Zato je dobro što je ovde učinjeno, a to je da to postane zakonska obaveza i ti radnici su konačno osigurani za sva vremena, dokle su uživaoci penzija.

Znate, kad govorimo o toj privatizaciji, znamo da je 400 hiljada ljudi ostalo nezaposleno. To je zaista vrlo veliki broj. Taj veliki broj je takav da smo morali učiniti ovo što je učinjeno.

No, tu ima još jedna dilema ako hoću da govorim o privremenim penzijama, prevremenim starosnim penzijama. U čemu se ogleda? Ogleda se u tzv. penalima ili kaznenim poenima. Naime, svako ko ode u penziju pre navršenih 65 godina života, on je trajno oštećen za 0,34 zbog toga što je ranije otišao u penziju. To je značajno umanjenje.

Moram priznati da su to umanjenje mnogi radnici osetili, neki su otišli u penziju zbog toga što su bili u situaciji da su morali, nisu dobijali platu, morali su da odu na tržište rada, da dobijaju nadoknadu, čekajući, da imaju neko sigurno primanje a to sigurno primanje je bila penzija, koja za njih i nije bila tako velika i zbog toga je ovo bilo jedno dobro ali privremeno rešenje. Ovo postaje trajno rešenje.

Kad već govorim o Zakonu o penzijsko-invalidskom osiguranju, njegovim izmenama i dopunama, ja ću iskoristi priliku da uopšte govorim o tom zakonu. Znate, to je najsloženiji zakon u našoj zemlji. To je jedan sistemski zakon i čitav život se prelama preko tog zakona. Zašto? Mnogi ljudi rade, ne razmišljaju o svojoj starosti, dođe penzija mnogo pre nego što se misli i upravo u toj situaciji čovek mora da razmišlja šta će biti sa njim kada ode u penziju.

Zašto ovo naglašavam? Zato što mi imamo penzioni sistem koji je dobar, koji je stabilan i to građani Srbije moraju znati. Znači, naš sistem je stabilan, dobar i kao sistem on ne treba da ima nagle i brze promene. Svaka promena u tom sistemu mora biti dobro proučena. Zašto? Zato jer svaka promena znači i određena materijalna sredstva. Jer, znate, ne može se penzija dobijati ukoliko se za nju ne izdvajaju sredstva. Ljudi često misle - da, ja ću otići u penziju, nisam neke velike doprinose davao i imaću veliku penziju. Ne može. Penzija mora biti srazmerno izdvajanjima u penzioni fond. To često zaboravljamo.

Država je, rešavajući ovaj problem, često bila u veoma teškoj situaciji. Kada smo imali veliku nezaposlenost, posebno za vreme ove privatizacije, a tada sam pažljivo pratio rad Penzijsko-invalidskog fonda, znate da je država davala čak do 48% iz budžeta. To znači da doprinosi nisu bili dovoljni da se penzije isplate i država je iz budžeta davala 48%.

Sada se naš penzioni fond dobro puni i tu možemo biti potpuno sigurni. Naime, u 2021. godini za penzije se izdvaja 722,6 milijarde dinara. Od toga, moram da vam kažem, da se iz budžeta daje 153,2 milijarde ili 22%. Molim vas, šta je bilo 48% iz budžeta, a sada 22%. I prema informacijama koje imam, penziono-invalidski fond iz doprinosa se sada, u prvih šest meseci, veoma dobro puni i penzioni fond sve manje povlači sredstava iz budžeta, što na jedan drugi način znači da se zaposlenost povećava na jednom zavidnom nivou, jer za sve one koji su zaposleni plaćaju se doprinosi i ta sredstva idu u penzioni fond.

Kad kažem da je penzioni fond stabilan, da je održiv ekonomski, to je veoma važna činjenica, što znači da su penzije sigurne, tačne su, biće isplaćivane na vreme i isplaćuju se na vreme.

Kad o tome govorim, vrlo je bitno da smo uspostavili jedan vrlo važan balans. Za penzije se izdvaja do 11% BDP. To je ta jedna od crvenih linija koje kažu da više ne možemo biti u situaciji da nam penzije postanu vrlo problematične. Ne, one ne mogu biti, jer je izdvajanje iz BDP za sve penzije, za 1.720.000 penzionera negde blizu 10,5 BDP. Znači, postoji još uvek prostora za korekcije, za povećanje standarda zaposlenih penzionera, iz prostog razloga jer ovi koji izdvajaju, zaposleni, to mogu da čine i čine na jedan dobar način. Znate, te standarde od 11% BDP je uvela Svetska banka, odnosno MMF i to poštujemo i to daje dobre rezultate.

Drugo, kad kažem da su penzije stabilne, da prate raste BDP i inflacije, to je upravo švajcarska formula. Vi znate da smo u vreme finansijske konsolidacije bili u situaciji da su penzije bile smanjene za 10%. Svi kažu da su penzioneri zaista podneli veliki teret i jesu, jer, znate, suma od 722 milijarde nije mala suma za BDP. Kako naš BDP raste, sigurno je da će taj rast pratiti i penzije.

Posebno se zalažem i zalagao sam se za švajcarsku formulu. Švajcarska formula kaže da se penzije usklađuju sa 50% rasta BDP i 50% rasta plata, odnosno inflacije i to je jedna dobra formula. Često u javnosti imamo priču da se treba menjati u jednom smeru, da li povećavati u odnosu na BDP plate itd. Lično smatram i podržavam da se švajcarska formula poštuje, jer ta formula ne zavisi ni od jedne političke opcije, ona zavisi od sredstava koje imamo, zavisi od našeg rada, zavisi od doprinosa koje izdvajamo u Penziono-invalidski fond.

Stalno naglašavam - nema penzija ukoliko se ne puni penzioni fond. Zato moramo stalno insistirati na zapošljavanju, na većim platama, na boljem standardu, a to će značiti i veće doprinose, bolje penzije i veći rast penzija nego što ga sada imamo.

Vi znate da smo u ovoj godini penzije povećali za 5,9%, što je dosta dobro, jer ova švajcarska formula u ovoj godini je dala dobre rezultate. Nekad švajcarska formula neće baš dati uvek najbolje rezultate za penzionere, ali, držimo se tog pravila jer nas ono vodi ka nečemu, ka stabilnosti, ka tome da ne može neko proizvoljno određivati da će biti ovoliko ili onolike penzije, već će zavisiti isključivo od našeg rada, plaćanja doprinosa i zapošljavanja.

Rekao sam malopre, Penziono-invalidski fond i penzije su jedan složeni sistem. Ne treba ga brzo menjati. Sve treba dobro proučiti, dobro izračunati. I sama činjenica za ove izmene i dopune zakona koje danas usvajamo treba izdvojiti preko 300 miliona dinara. To nije mala suma, što znači svaka izmena znači i veća izdvajanja.

Gospođi ministarki bih dao i nekoliko predloga da razmišlja o njima. Kada o ovome kažem govorim više o budućnosti sa željom da se svaka promena dobro prouči, dobro izračuna pa da tek onda usvajamo.

Prva promena koju želim da kažem je da se uvede institut koji je i ranije bio - odnos prosečne penzije i prosečne plate. On mora biti 50%. Naime, tada penzije ne zaostaju za platom. To bi bila korekcija jednom godišnje za taj deo koji nedostaje i taj institut koji je i ranije postojao davao je dobre rezultate. Naravno, on će tražiti značajna sredstva i po meni to bi trebalo da bude u PIO fondu prva izmena za sledeće neko zasedanje Narodne skupštine. Po mojoj proceni za proučavanje tog dela treba nam otprilike do dve godine. Tada će se stvoriti i materijalni uslovi, rast BDP, veće zapošljavanje, nadam se posle korone, kao što vidite imamo dobre rezultate i želim da ih i dalje imamo, značiće i veći privredni uzlet. Sama ta činjenica kaže da ćemo moći da napravimo taj korektiv i da uvedemo taj institut.

To bih ja predložio da bude prva promena za koju bih želeo što pre da dođe u našu Narodnu skupštinu i za nju ću sa zadovoljstvom takođe glasati.

Druga promena koju vam predlažem, gospođo ministarka, da o njoj razmišljate, odnosno vaš tim i gospodin Zoran, pošto se mi već dugo poznajemo, radimo na ovim poslovima, jeste činjenica ukidanje penala za prevremene starosne penzije.

Vi znate da smo uveli taj institut, da ko je navršio 40 godina staža, a nema 65 godina života ima kaznene poene. Ko je napunio 65 godina može da ide u prevremenu starosnu penziju, ali je tu kazneni penal 0,34% za svaki mesec. To nije mali procenat i to je trajno. Meni je nelogično. Razgovarao sam i sa sindikatima i oko ovih izmena, i to sa samostalnim sindikatom, i oko ovoga. Oni smatraju, a mislim da je to dobra osobina, da razmislimo da ukinemo te penale kada neko napuni 65 godina života. Dovoljno je što je već tih pet godina, ako je otišao sa 60 godina života, oštećen. Pomnožite 12 meseci, 0,34 puta pet, dobićete ne mali procenat izdvajanja. Po meni, to će zahtevati sredstva ne baš tako mala.

To bi bila neka druga promena koju bi ovaj sistem, penzijsko-invalidski sistem mogao da ima iz prostog razloga što mislim da i tada ukidamo jednu nepravdu, nepravdu koja je bila. Znam da je Svetska banka na tome insistirala, na tim penalima, ali mislim da uz malo više upornosti, uz malo više argumenata, uz malo više objašnjenja da naš Penzioni fond je ekonomski održiv, da ima dovoljno sredstava, a možemo i Penzioni fond očistiti od nekih stvari koje mu ne pripadaju.

Razmilite. Zašto zdravstveno osiguranje za penzionere plaća Penzioni fond? Zašto to ne bi činila država iz budžeta? Tada bi dotacije u Penzioni fond bile mnogo manje od 152 milijarde, bile bi ispod 20, negde oko 15, a svugde u svetu sa zemljama ovakve starosne grupe kao što smo mi, a Srbija je kao što znate stara zemlji, mi smo u prvih pet zemalja u Evropi po starosti i to je veoma bitno i veoma važno, tada bi došli negde na 12% do 15 % dotacija iz budžeta, što je u svim okolnim zemljama i evropskim standardima jedan standard koji se treba poštovati.

No, ja se zalažem i da to bude sledeća mera o kojoj ćemo raspravljati u dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranje, dakle ukidanje penala za ljude koji su otišli u prevremenu starosnu penziju, i to kad napune 65 godina života.

Treća tema ili četvrta koju takođe predlažem gospođi ministarki da razmišlja o tome, a to je najosetljivija tema, o tome sam govorio pre dva, tri meseca, to je kategorija ili institut socijalne penzije.

Naime, svaki čovek mora da ima pravo na dostojanstvenu starost. To zaslužuje zaista svaka osoba. Taj institut postoji u mnogo evropskih zemalja. Kod nas će to biti jako teško. Znate, mi imamo jednu kategoriju poljoprivrednih penzionera, odnosno poljoprivrednika koji uplaćuju penzije koje su zaista minimalne, ali poljoprivrednici ako ne uplaćuju ne mogu očekivati da imaju penzije. Ako se ne uplaćuje u Penzioni fond ne možete dobiti nazad neka sredstava, jer logika svakog penzionog fonda je koliko uplatiš, srazmerno dobijaš nazad. To je to pitanje solidarnosti.

Uvođenje socijalnih penzija bi otprilike, po mom nekom mišljenju, bio jedan dugoročan problem, da razmišljamo o njemu, jer mnogi ljudi se nalaze u teškoj situaciji, posebno kada dođu u godine, u ovim vremenima njima treba omogućiti da imaju dostojanstven život i zato se trebamo zalagati.

Kolika će biti ta socijalna penzija, uslovno rečeno, ne bih o njoj sada govorio, teško je o tome razmišljati, ali to je jedan problem o kojem moramo dugoročno razmišljati.

Socijaldemokratska partija, poslanička grupa kojoj pripadam će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon i zaista će uvek razmišljati kako učiniti da penzije budu dovoljne za pristojan život, a one će biti dovoljne za pristojan život onog trenutka kada budemo imali veću zaposlenost, bolji standard, veći standard i upravo taj doprinos, boljitak moraju osetiti i penzioneri, jer ti penzioneri su radili onda kada se ova država stvarala, kada je ova država se razvijala. Sadašnje generacije moraju pokazati solidarnost prema ljudima koji su došli u penziju.

Tu ja očekujem, i penzionerima mogu da kažem sa zadovoljstvom – da, dobićete na vreme penzije, kao što su većina njih danas na svoje račune dobili 30 evra zato što su se vakcinisali.

Pošto sam ovih dana bio puno po unutrašnjosti, po zemlji, i razgovarao sa penzionerima budite uvereni da nam iskazuju puno poverenje i veruju u ono što radimo.

Upravo zbog njih, zbog radnika koji su bili u teškoj situaciji, zbog svega poslanička grupa Socijaldemokratske partije će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon, a sa željom da Ministarstvo za rad, zapošljavanje dobro razmisli o predlozima koje sam dao i da nam što pre izađe sa konkretnim rešenjima.

Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, a tiče se omladinskih radnih akcija, skraćeno ORA, kao jednog specifičnog vida dobrovoljnog rada koji ima tradiciju i opšte priznate rezultate. Ne treba da naglašavam da je Novi Beograd, koji je u našoj blizini, upravo sagrađen radnim akcijama, i to omladinskim radnim akcijama. Ne treba da naglašavam auto-puteve, mislim na auto-put „Bratstvo i jedinstvo“, isto tako pruge, evo, spomenuću prugu Brčko-Banovići.

Potrebe za dobrovoljnim radom i dalje postoje i mi smo jednostavno omladinske radne akcije i uopšte dobrovoljni rad u potpunosti zapostavili. To je postalo vidljivo kada smo imali katastrofalne poplave 2014. godine. Tada ste videli jedan veliki entuzijazam građana Srbije, koji su bili spremni da pomognu da se odbrane gradovi Sremska Mitrovica, Šabac, niko te ljude nije na to nagonio, oni su dobrovoljno svojim kolima odlazili da pomognu i da pomognu svojoj zemlji.

Međutim, oblast dobrovoljnog rada nije dovoljno pravno uređena. Tu oblast uređuju mnogi zakoni, spomenuću samo Zakon o volontiranju, zakoni o udruženjima građana, i oni imaju neke dobrovoljne akcije, sindikati itd. Mi jednostavno mislimo da se sve može uraditi tako što će se narediti. Međutim, entuzijazam građana i dalje postoji. Ja sam pre nekoliko dana primio jednu delegaciju učesnika omladinskih radnih akcija, to su ljudi, istina, u godinama, ali moram vam reći, mladog duha, spremni da svoja iskustva prenesu novim generacijama.

Samo da naglasim, i pored svih zakonskih prepreka, teškoća i svega onoga što se dešava, radne akcije u našoj zemlji se održavaju. Spomenuću Kraljevo 2014, 2015, 2016. godine, gde su omladinci i veterani dobrovoljno rešavali probleme oko posledica poplava, zatim pošumljavanja goleti.

Citiraću komandata te akcije gospođu Milicu Voštić koja je rekla – zasadimo jedno drvo da bismo promenili svet. Znate, mnogi su rekli, pa čak je i Džon Kenedi rekao – nemojte se pitati šta je država učinila za vas, već se vi pitajte šta ste vi uradili za svoju državu. Znate, nije patriotizam samo govoriti: „Ja volim Srbiju“, patriotizam je i zasaditi jedno drvo, urediti prostor gde živite, urediti potok, urediti reku pored koje se kupate, to je patriotizam gde pokazujete konkretno delom šta činite za svoju zemlju.

Isto tako bih spomenuo i Omladinsku radnu akciju „Ribariće“ Novi Pazar koja je održana 2019. godine. Moram naglasiti da je to zaista bilo impozantno, 140 učesnika gde bilo 100 mladih i 40 veterana. Oni su uredili priobalja jezera Gazivode, a isto tako raščišćavali prilaze arheološkim nalazištima.

Vlada Republike Srbije 2014. godine posle katastrofalnih poplava donela je jedan zaključak, naglašavam, tada je predsednik bio Aleksandar Vučić, da se izvrši analiza i pripreme predlozi za unapređenje dobrovoljnog angažovanja građana u vanrednim situacijama, ali i u svim drugim situacijama.

Moje pitanje gospođi Ani Brnabić je sledeće – da li je Vlada Republike Srbije nakon analize stanja dobrovoljnog angažovanja građana u opštem i javnom interesu pripremila nacrt zakona o dobrovoljnim radnim akcijama, kao specifičnog vida dobrovoljnog rada?

Pod dva, naglašavam da Socijaldemokratska partija i veterani omladinskih radnih akcija su spremni da pomognu i učestvuju u izradi ovog zakona u javnim raspravama, ali i javnim slušanjima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Poštovana predsednice, ja ću postaviti pitanje, ali da obavestim građane Srbije da sam ja pitanje postavio 6. decembra 2018. godine. Deo tog pitanja glasilo je, a radi se o Vojislavu Šešelju, osuđenom ratnom zločincu, koji sedi u poslaničkim klupama.

Ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovom parlamentu. Ja sam dobio odgovor od predsednika Administrativnog odbora, ja se predsedniku Administrativnog odbora zahvaljujem na odgovoru, a taj odgovor je vrlo indikativan. Administrativni odbor nije mogao da da odgovor zato što nema presudu Haškog tribunala.

Sada postavljam pitanje ministru spoljnih poslova, koji je zadužen za saradnju sa Haškim tribunalom, da Narodnoj skupštini dostavi presudu Haškog tribunala prevedenu na srpski jezik na Administrativni odbor, da bi Administrativni odbor mogao da razmatra da u ovim klupama ne sedi čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala. Ja to očekujem da ću dobiti.

Ne bih dalje komentarisao na ovo što se ovde iznosi, to su i do sada bile laži, neistine i poluistine koje Vojislav Šešelj u svojoj političkoj aktivnosti stalno iznosi. A to što Vojislav Šešelj kaže da piše knjige, znate, on nije pisac, on je tu svoju knjigu sklepao, na osnovu zapisnika, na osnovu stenografskih beležaka, jer da Vojislav Šešelj veruje u sistem ove Srbije, u institucije sistema, tada bi on vrlo korektno postupio, da je sve svoje nalaze dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova, da je dostavio Odeljenju za organizovani kriminal. Tada bi bilo jasno da on ne veruje u to i zato ovako iznosi tamo gde nije mesto, u Narodnoj skupštini.

Rasim Ljajić je, kao častan čovek, Odeljenju za organizovani kriminal podneo tužbu sam protiv sebe, tražeći da ta institucija države Srbije kaže šta je istina, a šta nije istina. Odmah da vam kažem, a građanima Srbije to je sasvim jasno i ne treba im puno objašnjavati, jasno je da Rasim Ljajić je častan čovek koji čak nema ni prekršajnu prijavu za saobraćaj a ne nešto više, a ovim ljudima koji sede sa moje desne strane, čije politike su poražene i koji ovde glume opoziciju, oni su kvaziopozicija, tačnije oni su plišana opozicija, nikome ne smetaju, nikome ne čine. Mi se ne bojimo te plišane opozicije i bićete poraženi, kao što ste bili poraženi u prethodnim izborima u četiri grada, kao što ste poraženi u beogradskim izborima, kao što je Vojislav Šešelj poražen u predsedničkim izborima, nije mogao ni da pređe cenzus.

Gospodo, ovakvom politikom koju vodite vi nikada nećete dobiti izbore i nestaćete sa političke scene Srbije, a morate nestati, jer ste vi, kao što sam već jednom rekao, nesreća za državu Srbiju, vi ste kancer na političkom nebu Srbije i sa vama više nećemo raspravljati, jer to nema nikakve svrhe, pogotovo vaše vređanje, ponižavanje i sve ono što činite.

Socijaldemokratska partija Srbije će ići napred i budite uvereni uvek će vas pobediti svugde. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Poštovani potpredsedniče, moje pitanje će biti upućeno predsednici Narodne skupštine Maji Gojković i predsedniku Adminstrativnog odbora gospodinu Aleksandru Martinoviću, a radi se o osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, koji sedi u ovim klupama. I ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu sudsku presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovim klupama.

Ja se nadam da ću nekad dobiti odgovor na ovo pitanje, a da će i građani reći svoj odgovor na nekim sledećim izborima koji će se desiti kad im je vreme.

Naravno, ja želim da kažem zbog građana Srbije kolika je bezočnost i haranga koja se vodi protiv potpredsednika Rasima LJajić. Ove laži i ove neistine koje se govore, naravno, građani znaju, dobro ocenjuju ko i kako radi i ko se bori za kakve politike. Ja kad malo analiziram šta Vojislav Šešelj izjavljuje, a isto tako šta izjavljuje i mlađani Šešelj, znate, iver ne pada daleko od klade.

Da vidimo, prvo, Vojislav Šešelj iznese laž za Rasima LJajića, uputi pitanje MUP, dobije odgovor od ministra, nedvosmislen. Kad vidi da to više ne pije vodu, ide druga priča da postoji svađa između ministra policije i direktora policije, pa i tu dobije nedvosmislen odgovor, onda se dalje dešava da se uključuje nauka. Izmisli se neki časopis gde Vojislav Šešelj na lošem engleskom pročita naslov tog časopisa, gde izmisli afere, pa ni to ne naiđe na odjek u javnosti. Pošto više nema tih odjeka, na red dolaze špijuni, ambasade, dolazi Britanska ambasada i izmišljena afera. Naravno, tada se dodatno argumentuje likvidacija jednog čoveka koji je prošlost. On je pluskvamperfekat u politici Srbije. Prema tome, i to ne pije vode.

Sada očekujem da se u igru uključi inspektor Megre, pa naravno, malo je što su se uključili Britanci, doći će i Francuzi, Megre i ostali i, naravno, Šerlok Holms i sve ostale ne argumentovane stvari koje će doći. Na kraju, naravno, mora da se završi sa Turcima. Očekujem da će se pojaviti u igri Bali-beg, možda i sultanija Hurem ili možda čak i Sulejman Veličanstveni.

Naravno, količina neistina i laži, što bi se reklo u gradu Sarajevu, gde je Vojislav i rođen, gde sam i ja zajedno sa njim živeo jedno vreme, to ni pas ne bi s maslom pojeo. To građani Srbije veoma dobro znaju i zato mene iznenađuje da je jedan doktor nauka, kao što je Vojislav Šešelj… On je istina doktorirao iz opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, ali u vreme socijalizma to je bila ozbiljna nauka, nisu to ovi sadašnji doktorati. Ja cenim taj njegov doktorat, jer to je tada bila i ozbiljna nauka i to mu ne osporavam, ali ne mogu da verujem da jedan takav čovek može da spadne na tako niske grane.

Mogu samo da kažem i sledeće. Znate, oni koji investiraju u čoveka prošlosti, to je loša investicija. Zašto je loša investicija? Ne daje rezultate. Unajme vas da nešto urade, vi ne uradite, loša ste investicija. Znate zašto? Vaše vreme je isteklo. Srbija je drugačija, vi se niste promenili. Srbija ide napred, ide u Evropu, a vi stalno govorite o jednoj politici, o nečemu što je već za Srbiju prevaziđeno.

Nadam se da ćete nekad doći do nekog stava koji će biti sasvim drugačiji. Inače, ja vas više i ne očekujem u parlamentu i ovo su vaši poslednji trzaji. Budite uvereni da ste Srbiji naneli svojom politikom mnogo štete i nadam se da više nećete sedeti u ovom parlamentu. Zahvaljujem.

(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku.)

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102868.00 RSD 03.06.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 49600.00 RSD 25.12.2014 -