MILORAD MIJATOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 25. novembra 1947. godine u Erdeviku, opština Šid. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao i magistrirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, a doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Doktor je matematičkih nauka. Od 1972. do 1976. bio asistent na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, od 1974. do 1975. asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, od 1990. do 1992. godine predavač na Višoj pedagoškoj školi u Sarajevu, a od 1992. do 1999. predavač i viši predavač na Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu (prethodno Viša škola za organizaciju i informatiku, Novi Sad). Od 1999. do 2007. u istoj obrazovnoj ustanovi bio je profesor, a od 2007. profesor je strukovnih studija na Visokoj poslovnoj škola strukovnih studija u Novom Sadu i profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Bio je predsednik osnovne organizacije i novosadskog odbora Sindikata obrazovanja. Od 2003. godine je na čelu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U dva mandata bio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, a na tu funkciju ponovo je imenovan 29. juna 2010. godine.

U sazivima 2012-2014, 2014-2016 i 2016-2020 bio je predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije u Skupštini Srbije. U XI sazivu (2016-2020) bio je član Odbora za spoljne poslove, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Obavlja funkciju potpredsednika stranke SDPS-a.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine našao se na 21. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu” i ponovo dobio poslanički mandat.
Poslednji put ažurirano: 28.08.2020, 10:24

Osnovne informacije

Statistika

  • 63
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 17 dana

Poštovani gospodine Mijatoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju kor...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 11 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 5 meseci i 21 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o četiri značajna zakona, smatram čak i najznačajnija zakona koja smo do sada dobili u ovom sazivu, ali i mnogim ranijim sazivima. Ovo su ozbiljni zakoni koji su temeljito, stručno napisani. Moram priznati da meni kao narodnom poslaniku bilo je jako teško da uđem u neke termine. Zaista je zahtevalo mnogo znanja. To je znak da je Ministarstvo za energetiku prišlo ovim zakonima vrlo studiozno, vrlo temeljito.

Međutim, odmah na samom početku mogu da naglasim da će Poslanička grupa SDPS glasati za ove zakone. Zašto? Oni zaista znače iskorak u našem daljem razvoju. Neće zakoni promeniti naše stvari, ali će zakoni dati pravni osnov da idemo dalje, da idemo napred, da unapredimo svaku od ovih oblasti o kojima je ovde bilo reči.

Iz svih ovih zakona može da se izvuče nešto što je veoma značajno, jedna karakteristika, da oni su usklađeni sa direktivama EU i drugim međunarodnim standardima, posebno u oblasti rudarstva.

Znate, to je poruka koju država Srbija šalje – da mi smo suštinski zainteresovani za članstvo u EU bez obzira kada će nas primiti, ali ćemo mi menjati svoje zakone, menjati standarde jer to nama odgovara, to odgovara državi Srbiji i to je ono što ovde želim posebno da istaknem.

Druga jedna dimenzija o kojoj je reč i bilo je govora to je zaštita životne sredine. Ja ću se tu malo zadržati. U javnoj raspravi o ovom zakonu koja je bila izvrsna, moram primetiti da sam tu veoma mnogo naučio, čak od vaših mladih saradnika koje pohvaljujem, jer tu vidim i budućnost naše Srbije, stručno su objasnili neke stvari, rečeno je da je zaštita životne sredine aksiom koji je vodilo vaše ministarstvo da menja ove zakone.

Ja kao neko ko je koordinator „Fokus grupe“ za održivi razvoj i kontrolu Agende 20-30, moram da kažem da zaštita životne sredine je vrlo bitna, vrlo važna i tu ne može i ne sme da bude kompromisa. Sve nam je džaba, ako tu budemo pravili kompromise i ne budemo tražili najviše standarde koji postoje u Evropi, mi smo deo Evrope.

Sada je zaštita životne sredine postala politička tema broj jedan. Ja se slažem da je to politička tema, ali to nije tema za jedan dan, to nije tema za jeftine političke poene, to je tema dugoročna, to je tema međugeneracijska, drugim rečima mi smo dobili ovakvu zemlju, ovakvu prirodu, mi moramo da je popravimo, unapredimo i da takvu prenesemo budućim generacijama.

Tu se neće raditi za jedan dan, tu se neće raditi ni jedna godina, tu moramo raditi mnogo više, jer moram primetiti da smo dobili dosta negativno nasleđe, jer životna sredina nije bila tema o kojoj se ovde govori. Godine 2017. mi smo, narodni poslanici osnovali tu neformalnu grupu koja se zove „Fokus grupa“.

Mi smo tada počeli u ovoj Skupštini da govorimo o tome, da insistiramo na tome, čak smo u budžetima tražili više sredstava za zaštitu životne sredine, promovisali zelenu industriju, zelenu ekonomiju, tražili više prečistača voda, tražili filtere za zaštitu u termo-elektranama. Moram primetiti da je to bio početak.

Pre mesec, dva dana predsednica Vlade, Ana Brnabić je u ovom parlamentu izjavila da je zaštita životne sredine prioritet ove Vlade. Drugim rečima, vrlo ozbiljno, vrlo odgovorno pravimo jedan iskorak upravo u ovom delu. Prema tome, moja poruka je jasna da ova Vlada, ova Narodna skupština u narednom periodu će zaista imati jedan vrlo važan zadatak, a to je zaštita životne sredine u Srbiji po najvišim standardima.

Mi smo čak nedavno razgovarali i usvojili Zakon o klimatskim promenama, takođe jedan moderan zakon, jedan dobar zakon i sama ta činjenica govori da mi dajemo dosta pravnih osnova da idemo napred.

Međutim, ja želim da naglasim još nešto. Znate, ne treba sve očekivati od države. Ne može država sve da uradi. Ja puno očekujem od neformalnih grupa, volontera koji su politički neutralni, ali konkretno rade na zaštiti životne sredine, jer ako volite svoje mesto gde ste rođeni, mesto gde živite, ako volite tu prirodu, onda vi morate konkretno uraditi konkretnim akcijama kako da životnu sredinu unapredite.

Znate, divlje deponije ne može svako ukloniti, ne može država trčati na svako mesto, ako mi nemamo svest da se to ne sme i ne može uraditi. Znate, za mene kao narodnog poslanika, kao građanina Srbije je neshvatljivo da smeće bacamo u potoke, reke i jezera. Pa to je za mene svetogrđe. Ja ne znam koji bih rečnik upotrebio kada vidim takve stvari. I zato ja želim i da podstaknem činjenicu da mi moramo menjati svest građana, da moramo imati edukaciju, da su razgovori o životnoj sredini, ali oni koji su istinski zainteresovani da imaju zdravu životnu sredinu, da to bude u dnevnom fokusu svih televizija, svih novina, jer toga nikada neće biti dosta.

Edukacija mora biti i početi od obdaništa, škole, fakulteta. Znate, ako neko ko u Osnovnoj školi zasadi jedno drvo, kada postane mladić i kada se bude ženio ili devojka udavala, ona će imati veliko drvo i biće ponosna. To drvo će proizvoditi kiseonik. Dakle, moramo ići na tu logiku da svako od nas je odgovoran za našu zdravu životnu sredinu.

Naravno, tu upravo ima ovaj sektor koji vi vodite, a to je sektor energetike, sektor rudarstva i zato želim da kažem da moramo imati uravnotežen pristup i moramo voditi računa o održivom razvoju.

Dalje, znate, ja ću početi o zakonima koje ste vi ovde nama predložili. Jedan od tih zakona je Zakon o obnovljivim izvorima energije. To je nov zakon, to je moderan zakon. Smatram da je dobar, smatram da je i primenljiv. Šta on otvara? On otvara mogućnost da imamo obnovljive izvore energije. Mi moramo otvoreno reći da u tome zaostajemo. Mi smo sebi dali visoke ciljeve, mi smo 2020. godine trebali imati 27%, nismo dostigli.

Vi ste sada u vašem uvodnom izlaganju rekli da će to biti 2040, 2050. godine 50%, ja smatram da tu moramo ići brže. Znatno brže i da krenemo nekim planom koji će to izmeniti i kojim će doći do te situacije da tu ne zaostajemo. Govora je bilo o solarnim elektranama, vetroelektranama, već ih imamo i tu zaista možemo reći da imamo dalji razvoj, što je zaista veoma dobro.

Ali kada govorimo o energiji, voleo bih jednu drugu stvar da naglasimo, da to treba da bude jedna akcija, to je štenja. Mi zaista i kada govorimo o efikasnosti, mi smo veliki rasipnici. Trošimo četiri puta više energije, nego u EU, a dva puta više nego naše okruženje. Znate, puno sam putovao, odem u Ženevu ili Brisel, uđem u sobu, ona je hladna. Žalim se na recepciju, oni mi uključe. To znači da kada gost nije u sobi, grejanje se isključi, a mi se žalimo i kad nema više od 19, 20 celzijusa. Kada je tolika temperatura, mi odmah zovemo Toplanu i žalimo se zašto nije 25, da mogu da hodam u svom stanu u majici. Znate, to je rasipanje energije, a kada bude pretoplo, onda otvaram prozor da bi ta energija izašla. Pa dajte molim vas, nadam se, verujem da će bar mlađe generacije dočekati da imamo pametne zgrade, da imamo infracrvene zrake koji će meriti koja zgrada i koliko energije ispušta, jer to je ono što moramo stalno imati na umu, jer energija, toplotna, električna, puno se ulaže da bismo došli do nje.

Kada kažem akcija štednje, znate koliko televizora u ovoj zemlji radi celu noć, čitav dan, čak i kad neko ko ga gleda, spava. Koliko sijalica u kući, bilo gde, neprekidno gori. Treba štedeti na malo da bi se uštedelo na mnogo. Evo, i u našem parlamentu, pođite po kancelarijama, videćete koliko je kompjutera i monitora upaljeno, a da niko ne sedi za njima. Možda to izgleda, ono što ja govori ovde, da je beznačajno. Električna energija, bar kod nas nije skupa. Dosta smo sa jeftinom cenom električne energije, a ona se zato i rasipa.

Pristalica sam stava, kada se govori o energetskoj efikasnosti, da električna energija i energija uopšte nije socijalna kategorija. Za one koji ne mogu, a ovde sam čuo u javnom slušanju energetsko siromaštvo koje je u toj situaciji, njemu treba obezbediti određenu količinu i električne energije i toplotne energije. Instrumenata za to imamo.

Pre nekoliko meseci mi smo usvojili zakon u socijalnim kartama. Znate, tačno moramo znati ko je u socijalnoj situaciji, kome trebamo pomoći. Ja sam za taj selektivan pristup, ne da svi imamo jeftinu struju, ne trebamo da imamo, mnogi mogu da je plaćaju u punom iznosu, a ne u malom iznosu.

Prema tome, imajmo ekonomsku cenu električne energije. Višak tih sredstava, kao što već sad plaćamo, ulažimo u obnovljive izvore energije, a smanjujmo one izvore energije koje dolaze iz uglja, iz fosilnih ruda, jer to je ono što ćemo mi govoriti i što ćemo se mi zalagati.

Poslanička grupa SDP u svom programu zaista ima vrlo bitnu i važnu činjenicu da radimo puno na zaštiti životne sredine, na modernizacije Srbije, ali isto tako imamo uravnotežen pristup. Mi ne možemo zaustaviti razvoj, razvoj mora da bude. To znači kada govorimo o rudarstvu, znate, rudarske tehnologije nisu uvek čiste tehnologije nigde u svetu, ali postoje standardi, najviši standardi koje moramo imati i koje kad damo eksploataciju za određenu rudu, mi moramo biti u situaciji da kažemo -da, dobićete to, ali primenjivaćete najviše poznate standarde, pogotovo za rude za koje kod nas postoji sad veoma veliki interes. Ja se potpuno slažem da je država Srbija bogata i rudama i mineralima. To bogatstvo koje imamo moramo pametno iskoristiti, ulagati u znanje.

Znate, bio sam u Abu Dabiju, tamo imate eksploataciju nafte i gasa, nisu ni to čiste industrije. Međutim, pametno su uradili, sredstva koja su dobili na taj način su ulagali u dalji razvoj, prosto je neverovatno koje sam nove tehnologije tamo video, koje možda mi nećemo u našoj zemlji videti za 10 do 15 godina. Oni su svoje građane na račun tog bogatstva slali na školovanje u zapadnu Evropu, u Ameriku, vratili ih, ulažu u nove tehnologije i razmišljaju o budućnosti.

Srbija ne može zaustaviti razvoj. Jesam za razvoj rudarstva, jesam za otvaranje novih rudnika, za eksploataciju tih ruda, pa i tog litijuma koji je sigurno metal budućnosti, ali na jedan pametan način gde ćemo uvek u svakom pogledu, a dok sam poslanik u ovom parlamentu budite uvereni uvek ću zahtevati najviše ekološke standarde i druge međunarodne standarde, jer tako Srbija može ići unapred.

Ako smo mogli da završimo i završavamo autoputeve, ako možemo da uradimo mnogo toga, ako smo mogli da se borimo sa kovidom na ovaj način na koji se borimo, ako smo mogli da obezbedimo najviše vakcina, da dođemo do tri miliona ljudi koji su dobili vakcine, možemo i ovaj izazov koji stoji pred nama, izazov daljeg razvoja, iskorak, učiniti napred.

Ne očekujem to odmah. Ne očekujem to sada, ali očekujem da ćemo vredno, uporno raditi, da ćemo uporno ići dalje, jer tako jedino vidim Srbiju među onim zemljama koje će u EU ući pripremljena, jasna, promenjena, jer ta Srbija je ona koja je nama potrebna, potrebna je i EU.

Zbog toga insistiram i zbog toga će poslanička grupa SDP dati punu podršku ovim zakonima, a i zbog jedne druge činjenice. Znate, u pravljenju ovih zakona vi ste se držali tri stuba, tri elementa. Gledali ste ekonomsku korist, gledali ste socijalnu dimenziju i treća ekološka dimenzija. Uravnotežen princip na ove tri dimenzije upravo je pravi princip koji u krajnjoj konsekvenci treba da da rezultat.

Dakle, poslanička grupa DSP u danu za glasanje daće podršku ovim zakonima. Od vas očekujem značajna podzakonska akta i realizaciju ovoga što je ovde naglašeno. Naravno, vi ćete učiniti to sa zakonodavne strane. Ja očekujem od Vlade Republike Srbije da dalje stvara uslove da dovedemo nove investitore, da daleko više pažnje posvetimo i ljudima iz Srbije da oni investiraju, posebno u obnovljive izvore energije i ove male hidroelektrane.

Znate, ja sam svestan činjenice da moramo čuvati i boriću se, odmah da vam kažem, da sačuvamo i potoke, da sačuvamo naša zaštićena područja, ali i druge ekološke sredine. Prema tome, u davanju saglasnosti za male hidroelektrane moramo biti vrlo oprezni. Bolje je, molim vas, da insistiramo na štednji električne energije, nego da ponekad uništimo neki potok samo zato da bi neki pojedinac imao neku korist.

To naglašavam zbog toga, jer sam primetio da ste i vi sami doneli neke odluke koje će značiti dalji napredak u ovoj oblasti. Potrebne su male hidroelektrane, potrebno je sve to.

Nisam govorio o mnogo stvari, vreme mi to ne dozvoljava, kupac proizvođač, šta znači koliko će Vlada izdvajati sredstava da se menjaju prozori, vrata i sve ostalo gde će Vlada davati 25%, lokalna samouprava 25%, a pojedinac 50%. Zaista, tu mogu biti velike uštede.

Isto tako, verujte da sam čak u svojoj zgradi gde stanujem, koja je na sunčanoj strani, insistirao da već sad konkurišemo, da pravimo projekat, da stavimo solarne panele na svoju zgradu. Vi ste u javnom izlaganju rekli da je tamo 600 kvadratnih kilometara mi imamo krovova, a Srbija je sunčana zemlja i sama ta činjenica kaže da možemo puno uraditi.

Na kraju, malo sam produžio, ja se zahvaljujem gospođi potpredsednici Narodne skupštine, poslanička grupa SDP daće punu podršku ovim zakonima i onim aktivnostima koje ćete kasnije voditi. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.03.2021.

Uvažena potpredsednice, uvažena gospođo ministarka sa svojim saradnicima, ja odmah na samom početku hoću da naglasim da će poslanička grupa SDPS sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon. Zašto? Zato što je to dobar zakon, zato što je napravljen prema konvencijama UN, zatim, Kjoto sporazuma, zatim, tekovinama EU. To je znak da dalje šaljemo jednu poruku, da je Srbija privržena evropskim integracijama, Srbija je ta koja želi da uđe u EU i drži reč, svoje zakone prilagođava tekovinama EU.

Još nešto. Jedan od najvećih interesa svakog pojedinca je život u zdravoj sredini. Prirodu treba poštovati, voleti, ali je i čuvati, jer zdrava priroda, zdrava životna sredina, znači zdravlje građana Srbije, a to je najveća vrednost koju možemo da imamo.

Uostalom, ova pandemija je pokazala šta znači boriti za zdravlje i šta znači zdrava životna sredina. Ali, do čistih reka i jezera, bistrih potoka, čistog vazduha se ne dolazi političkim dekretima, pa ni zakonima, ma koliko su oni okvir i alat da se do toga dođe, već do toga se dolazi dugim upornim radom, menjanjem svesti svakog pojedinca, naše kulture i zahteva znatna materijalna sredstva.

Znate, do ove situacije smo došli upravo zbog pohlepe čoveka za većom zaradom, profitom i došli smo velikih neravnoteža u prirodi. Najveće posledice toga trpe upravo one siromašne zemlje koje nemaju dovoljno sredstava.

Da parafraziram, priroda ne pripada čoveku, čovek pripada prirodi. I upravo kada ne poštujemo, kad stvaramo neravnoteže, tada dolazimo do velikih posledica, a jedna od tih posledica su i klimatske promene i ove pandemije koje su se dešavale i koje će nam se dešavati.

Kada kažem da menjamo svest građana, to je teško, ali moramo početi od obdaništa, od osnovne škole, od srednje škole, fakulteta. Moramo se navikavati da poštujemo i volimo svoju životnu sredinu, da volimo prirodu, jer tako ćemo je jedino sačuvati. Ako svaki osnovac zasadi svoje drvo, znajte da će ga poštovati i voleti, a drvo je, kao što je čika Jova Zmaj rekao, blagorodno, ono će mnogo toga davati. Tu svest, tu logiku moramo menjati kod nas.

Znate, moj kolega Rakonjac je rekao, mi smo jednu stvar zapostavili, a to je pitanje volontera. Prisustvovao sam u SAD kod jedne besprekorno čiste reke, ali sam svako jutro gledao volontere koji su čistili i ono malo smeća što ima. Znači, ne može država sve da uradi. Mora i pojedinac da shvati da mora menjati svoje snove, svoje navike, jer bez toga nećemo imati zdravu životnu sredinu.

Ja vam mogu pokazati dosta ovih mesta gde je bilo dosta smeća, koje je očišćeno, posle mesec, dva dana ponovo isto smeće. Pa, ne možemo stalno čistiti divlje deponije, a imamo ih veoma mnogo u našoj zemlji.

Ono što želim da naglasim, a što sam video da je juče izjavila i premijerka naše Vlade, Ana Brnabić, zaštita životne sredine je prvi prioritet Vlade Republike Srbije.

Dakle, SDPS kao deo vladajuće koalicije daće vam punu podršku da se priroda učini čistijom, boljom i da kvalitetnije živimo. Znam da treba mnogo sredstava. U budžetu koji će biti za 2022. godinu očekujem vaš lični pečat. Očekujem da će se tražiti znatno više sredstava, jer mi vremena da čekamo da se priroda menja, da priroda sama od sebe da rezultate, neće ako mi to ne učinimo onako kako treba.

Želeo bih da kažem i sledeće. Ovo zahteva jedinstveno delovanje, ne samo pojedinca, ne samo jedne sredine, ne samo okruga, znači, i susednih zemalja, EU. Bez jedinstvenog delovanja nećemo imati te rezultate.

Isto tako, naglašavam da kao fokus grupa za ostvarenje ciljeva održivog razvoja, a ovaj zakon je jedan upravo od tih zakona koji implementira ciljeve održivog razvoja, imaćete punu podršku, sa željom da vi imate punu podršku za sredstva, da priroda Srbije bude bolja, kvalitetnija, a to će značiti i bolji razvoj naše zemlje.

Naglašavam na kraju da ćemo glasati sa zadovoljstvom. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, Socijaldemokratska partija Srbije izražava veliko zadovoljstvo što raspravljamo o zakonu o socijalnim kartama. Zašto to naglašavam? Ovo je jedan izuzetan zakon. Ja ga stavljam u red Zakona o poreklu imovine i Zakona o platama. Na ta tri zakona insistiram već dugo vremena. Mi smo ova prethodna dva zakona doneli i sada idemo da raspravljamo i donesemo zakon o socijalnim kartama. Smatram da je to značajan dan za Srbiju.

Ovaj zakon čekam već 20 godina. Pre toga sam radio u sindikatu. Kada je počelo vreme tranzicije stalno sam insistirao da se donese zakon o socijalnim kartama. Stalno su postojale neke nepremostive teškoće. Jednom je bilo opravdanje u ovih 20 godina – to puno košta, zatim, nemamo dovoljno informatičkih podataka, nemamo pratnju, ne možemo sve da pratimo. Sada su se konačno stekli uslovi da donesemo ovaj zakon. Šta će to značiti za Srbiju i za građane Srbije? Značiće jednu socijalno uređenu državu. To je ono zašta se bori Socijaldemokratska partija Srbije, što znači – želimo i insistiramo na socijalno uređenoj državi. To je, kao što je predsednik parlamenta rekao, i ustavna odredba, to znači poštujemo Ustav i idemo ka tome. Stekli su se uslovi da donesemo i ovaj treći zakon, a to je za nas veoma važno.

Kad kažem socijalno uređena država, insistiramo na tome da svako u našoj zemlji ima pravo na dostojanstveni život. Svako ima pravo i treba da ima pravo da ima redovnu ishranu, da ima tekuću vodu, da ima struju, da ima sanitarije, da ima gde da stanuje, da ima obrazovanje, da ima lečenje i naglašavam – zdravu životnu sredinu. Srbija teži ka tom cilju.

Ova tri zakona, za mene krucijalna zakona, sada ćemo ih doneti. Puna primena će početi tek od 2022. godine. Ne očekujem da će to biti preko noći. To je suviše ozbiljan korak napred, trebaće i podzakonski akti, trebaće i uhodavanje, ali težimo ka onome što znači socijalno uređena država. Nema uspeha preko noći. Očekujem da u državi Srbiji neće biti više takvih ekstremnih socijalnih razlika gde se već sada privikavamo na to.

Znate, raslojavanje nije počelo juče. Ono je počelo 90-tih godina. Mi smo rekli jednu reč tada – tranzicija, privatizacija i znamo šta se dešavalo. Društveno bogatstvo koje je postojalo u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji vrlo brzo je prešlo u džepove nekih pojedinaca i došli smo u situaciju da imamo veoma malo bogatih, a veoma mnogo siromašnih. Zašto je to? Zato što je naše bogatstvo ograničeno. Ako veliko bogatstvo malo njih uzme, onda će veliki broj njih imati malo. To je ono što moramo stalno da imamo na umu i da doživimo situaciju i da se borimo za situaciju da nema tih ekstremnih razlika, da negde imamo mogućnosti da budemo svi u nekom koridoru gde ćemo moći da živimo dostojanstveni život.

Ne mislim da se sada zalažem za neku raspodelu, da uzimamo od bogatih da bi davali siromašnima, već da imamo poresku politiku, da imamo uređen sistem, da se tačno zna šta se treba dati državi, a šta država onda može dati pojedincima. Nema u ekonomiji besplatnog ručka. U ekonomiji morate nešto stvoriti da biste podelili.

Odmah da vam naglasim zašto su nam potrebne socijalne karte. Potreba je da oni koji preživljavaju konačno budu vidljivi. To znači da znamo ko je taj ko nema mogućnost da živi od svog rada ili je došao u takvu situaciju, zatim da obezbedimo pravilniju raspodelu sredstava i smanjivanje zloupotreba.

Ja sam pristalica selektivnog pristupa, što znači, nismo svi u istoj situaciji. U javnosti je trenutno mnogo priče oko poskupljenja električne energije. Ona je viša za 3,4%. Po domaćinstvu to je 150 i 300 dinara. Za većinu porodica u Srbiji to nije neki značajan izdatak. Međutim, za nekog i jeste značajan izdatak. Ja se zalažem za ekonomsku cenu struje. Oni koji to mogu da plaćaju, a dosta je takvih ljudi, oni će to platiti, a oni koji to ne mogu, koji su prepoznati putem principa socijalnih karata, oni će imati privilegije da budu oslobođeni ili da plaćaju neku simboličnu cenu. Znate, socijalni mir ne možemo stvarati na način da govorimo populistički, već da jednostavno znamo ko šta može. Ili na primer u Novom Sadu gde živim mi imamo besplatna obdaništa, dakle, svako ima pravo da može da se svoje dete da u obdanište i da bez ikakvih problema može da koristi te usluge. Postavljam pitanje – a zašto bi neko ko ima skupi džip od 600.000 evra imao besplatno obdanište? Treba omogućiti onom ko ne može da plati da ima obdanište, a ti koji imaju, oni imaju mogućnost da to rade. Zalažem se za to da bogati treba da plaćaju više.

Znate, nisam od onih koji smatraju da će socijalne karte rešiti problem siromaštva, ali će dati jednu objektivnu sliku i doprinećemo tome da se socijalni dinar povoljnije raspoređuje. Sami ste rekli da negde izdvajamo oko 106 milijardi dinara za socijalne potrebe. Ja ću vas podsetiti, a malo da i razmislite, gospođo ministarka, da od 2015. do 2019. godine mi smo od ukupnih državnih rashoda za socijalnu zaštitu dali 36,6% 2015. godine, a sada dajemo 34,1%, dakle, imamo malo smanjenje.

Ja bih bio vrlo srećan da je jedan veliki broj ljudi izašao iz te socijalne zone, međutim, smatram da pogotovo sada u doba pandemije, gubitka radnih mesta, posebno onih koji su bili zaposleni u neformalnoj ekonomiji, njima će biti potrebna takođe socijalna pomoć i tu je prostor da mi mislimo da u narednom budžetu za svoje ministarstvo tražite mnogo više sredstava za socijalne potrebe da bismo postigli da svi mogu da dobiju ovu socijalnu pomoć, onima kojima je neophodna i veoma potrebna.

Želim da pohvalim vrlo ozbiljan i studiozan pristup izradi socijalnih karata. Svako ko je pročitao ovaj zakon, posebno one dodatne tabele, koji su ciljevi, šta je svrha, video je da se išlo studiozno, da se išlo vrlo precizno, jer radi se o jednom vrlo teškom zadatku. Da je to bilo lako, to bi bilo doneto pre 20 godina. Da bismo do ovde došli nama je bila potrebna i informatička podrška. Mi je sada imamo. Znači, imamo različite baze podataka. Iz tih baza podataka na jednom mestu možemo dobiti sve ono što je potrebno da bi zaista onaj ko treba da ima socijalnu pomoć nju dobio.

Srbija za mene postaje informatičko društvo, ja to moram s ponosom da kažem. Sećam se kada je sadašnji premijer 2017. godine podnosila svoj ekspoze, kao glavni cilj je stavila upravo na prvo mesto informatičko društvo u Srbiji. Zar treba nekom reći da ono što je postignuto sa vakcinacijom u Srbiji izvanredan rezultat? Dobijete poruku, odete, bez velikog čekanja dobijete vakcinu i dobijete poziv za revakcinu. Znate, to je Srbija koju nismo znali, a sada se u njoj nalazimo. Nadam se da ćemo i mi, kada ovaj zakon ide 2022. godine u punu primenu, doći u situaciju da ćemo imati istu situaciju. Znate, kada imate pravilnu evidenciju, tada i sredstva koja imate za tu raspodelu vi možete racionalnije deliti i ljudi će imati više mogućnosti da dođu u situaciju da izbegnu situaciju u kojoj se nalazimo.

Rekao sam na samom početku da socijalne karte neće rešiti problem siromaštva. Rešiće jedna bogatija Srbija, Srbija koja je ekonomski snažnija i to je ono što moramo stalno da naglašavamo, ali isto tako da vam kažem kako izaći iz siromaštva? Znate, nisu ni svi siromašni jednaki, neko u jednoj situaciji dođe do siromaštva, ostao je bez posla. Znate, imate situaciju ekstremnih slučajeva kao što su ratovi, kao što je izbeglištvo, kao što je gubitak posla, razvod, bolest člana porodice, smrt nosioca prihoda i vi ste u jednoj situaciji da danas imate, a sutra nemate. Sam sam bio u ovoj, znate ovo zapadni Balkan, ja sam sam 1992. godine živeći u Sarajevu, jedno jutro imao sve, seo u autobus sa jednim koferom i više nisam imao ništa. Ali, imao sam izlaz. Gde je izlaz? Izlaz je u obrazovanju, izlaz je u kompetencijama. Znate, možete imati koju god hoćete kakvu imovinu, ne znam šta imate, ali ako nađete se u takvoj situaciji, jedino što možete sa sobom da nosite to je ovo što imate u svojoj glavi i ono što svojim radom, svojim zalaganjem kada dobijete negde šansu možete da se izvučete iz te situacije.

Znate, postoji jedna kineska poslovica - ako hoćete da pomognete siromašnom čoveku dajte mu, poklonite mu jednu ribu, ako hoćete da mu pomognete za čitav život tada ga naučite da peca. Naravno, pade mi na pamet ove kineske poslovice, ja sam primio kinesku vakcinu, s time se ponosim i naglašavam zbog građana Srbije - da, vakcinisao sam se i jedva čekam da primim revakcinu i dalje ću nositi ovu masku zbog činjenice da je to veoma važno i veoma bitno.

Naglašavam, da ako hoćemo da izađemo iz siromaštva, moramo više ulagati u obrazovanje. Onaj podatak koji sam vam rekao da u socijalnu zaštitu od 2015. godine do 2019. godine manje smo ulagali, ali smo zato više ulagali u obrazovanje sa 7,4% rashoda na 7,7%. Ulagali smo više i u zdravstvo, to je činjenica i kada budemo imali podatke za 2020. godinu to će biti enormna ulaganja.

Ulaganje u obrazovanje, u nova radna mesta, to je ono što će nas izvesti iz siromaštva i tada socijalne karte više neće biti u prvom planu, jer će i veliki broj ljudi izaći iz siromaštva. Međutim, jedan broj ljudi ne može da izađe iz siromaštva. To su bolesni, to su ljudi iz, ja bih rekao, nekih manjinskih grupa da ne bih uvredio moje prijatelje romske zajednice. Isto tako, to su ljudi koji žive na selu. Znate, dva, tri puta je veća šansa da budete siromašni ako živite na selu, nego ako živite u gradu. To je istina.

Evo vama, gospođo ministarko, dajem jedan izazov. A to je - hajmo obezbediti svakom ko ima više od 65 godina da ima neku vrstu penzije. Ta penzija, naravno ne može biti velika, ali će značiti jednu sigurnost, svako ima pravo na dostojanstvenu starost. Nama je populacija 65 godina plus veoma osetljiva populacija, veliki broj siromašnih ima. Upravo zbog toga, mislim da kao društvo budemo ekonomski jačali, da razmišljamo u tom pravcu a to je zbog činjenice da negde se približavamo 2030. godini gde govorimo o ciljevima održivog razvoja, Agendi 2030 i jedna od tih stavova jeste da upravo ti moraju da imaju mogućnost na neku vrstu dostojanstvenog života.

Govorio sam nešto o ulaganju obrazovanja. Naravno, to je veoma bitno. Vi znate da je u Srbiji je osnovna škola obavezna i besplatna. Socijaldemokratska partija Srbije se zalaže da i srednja škola bude obavezna i besplatna. Znate, kad imate srednju školu, imate informatičku pismenost, imate neka znanja, a tokom života će se mnoga znanja unapređivati, menjati. Sam u svom životu sam mnogo toga učio i dan danas učim. Znate, nisam nikad ni mislio da ću govoriti na raznoraznim platformama, Zum platformama itd, ali nije mi teško da učim i nije mi teško da se borim da jednostavno u novim informatičkim vremenima, živim kako se to dolikuje i kako treba da bude.

Na samom kraju Socijaldemokratska partija Srbije, njena poslanička grupa će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon, dajemo vam punu podršku da na teškoće na koje ćete nailaziti, a veoma ćete nailaziti na velike teškoće, da ih prebrodite i da u narednom periodu konačno Srbija teži ka socijalno uređenoj državi. Namerno nisam spomenuo švedski model, namerno nisam spomenuo Skandinaviju. Puno sam boravio u tim zemljama ali želim da težimo ka tome, a to jeste suština socijaldemokratije, socijalno uređena država i pravo svakog na dostojanstveni život i pravo svakog da radom, svojim radom uz jednake šanse ima pravo da pristojno živi. Hvala vam.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, a tiče se omladinskih radnih akcija, skraćeno ORA, kao jednog specifičnog vida dobrovoljnog rada koji ima tradiciju i opšte priznate rezultate. Ne treba da naglašavam da je Novi Beograd, koji je u našoj blizini, upravo sagrađen radnim akcijama, i to omladinskim radnim akcijama. Ne treba da naglašavam auto-puteve, mislim na auto-put „Bratstvo i jedinstvo“, isto tako pruge, evo, spomenuću prugu Brčko-Banovići.

Potrebe za dobrovoljnim radom i dalje postoje i mi smo jednostavno omladinske radne akcije i uopšte dobrovoljni rad u potpunosti zapostavili. To je postalo vidljivo kada smo imali katastrofalne poplave 2014. godine. Tada ste videli jedan veliki entuzijazam građana Srbije, koji su bili spremni da pomognu da se odbrane gradovi Sremska Mitrovica, Šabac, niko te ljude nije na to nagonio, oni su dobrovoljno svojim kolima odlazili da pomognu i da pomognu svojoj zemlji.

Međutim, oblast dobrovoljnog rada nije dovoljno pravno uređena. Tu oblast uređuju mnogi zakoni, spomenuću samo Zakon o volontiranju, zakoni o udruženjima građana, i oni imaju neke dobrovoljne akcije, sindikati itd. Mi jednostavno mislimo da se sve može uraditi tako što će se narediti. Međutim, entuzijazam građana i dalje postoji. Ja sam pre nekoliko dana primio jednu delegaciju učesnika omladinskih radnih akcija, to su ljudi, istina, u godinama, ali moram vam reći, mladog duha, spremni da svoja iskustva prenesu novim generacijama.

Samo da naglasim, i pored svih zakonskih prepreka, teškoća i svega onoga što se dešava, radne akcije u našoj zemlji se održavaju. Spomenuću Kraljevo 2014, 2015, 2016. godine, gde su omladinci i veterani dobrovoljno rešavali probleme oko posledica poplava, zatim pošumljavanja goleti.

Citiraću komandata te akcije gospođu Milicu Voštić koja je rekla – zasadimo jedno drvo da bismo promenili svet. Znate, mnogi su rekli, pa čak je i Džon Kenedi rekao – nemojte se pitati šta je država učinila za vas, već se vi pitajte šta ste vi uradili za svoju državu. Znate, nije patriotizam samo govoriti: „Ja volim Srbiju“, patriotizam je i zasaditi jedno drvo, urediti prostor gde živite, urediti potok, urediti reku pored koje se kupate, to je patriotizam gde pokazujete konkretno delom šta činite za svoju zemlju.

Isto tako bih spomenuo i Omladinsku radnu akciju „Ribariće“ Novi Pazar koja je održana 2019. godine. Moram naglasiti da je to zaista bilo impozantno, 140 učesnika gde bilo 100 mladih i 40 veterana. Oni su uredili priobalja jezera Gazivode, a isto tako raščišćavali prilaze arheološkim nalazištima.

Vlada Republike Srbije 2014. godine posle katastrofalnih poplava donela je jedan zaključak, naglašavam, tada je predsednik bio Aleksandar Vučić, da se izvrši analiza i pripreme predlozi za unapređenje dobrovoljnog angažovanja građana u vanrednim situacijama, ali i u svim drugim situacijama.

Moje pitanje gospođi Ani Brnabić je sledeće – da li je Vlada Republike Srbije nakon analize stanja dobrovoljnog angažovanja građana u opštem i javnom interesu pripremila nacrt zakona o dobrovoljnim radnim akcijama, kao specifičnog vida dobrovoljnog rada?

Pod dva, naglašavam da Socijaldemokratska partija i veterani omladinskih radnih akcija su spremni da pomognu i učestvuju u izradi ovog zakona u javnim raspravama, ali i javnim slušanjima u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Poštovana predsednice, ja ću postaviti pitanje, ali da obavestim građane Srbije da sam ja pitanje postavio 6. decembra 2018. godine. Deo tog pitanja glasilo je, a radi se o Vojislavu Šešelju, osuđenom ratnom zločincu, koji sedi u poslaničkim klupama.

Ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovom parlamentu. Ja sam dobio odgovor od predsednika Administrativnog odbora, ja se predsedniku Administrativnog odbora zahvaljujem na odgovoru, a taj odgovor je vrlo indikativan. Administrativni odbor nije mogao da da odgovor zato što nema presudu Haškog tribunala.

Sada postavljam pitanje ministru spoljnih poslova, koji je zadužen za saradnju sa Haškim tribunalom, da Narodnoj skupštini dostavi presudu Haškog tribunala prevedenu na srpski jezik na Administrativni odbor, da bi Administrativni odbor mogao da razmatra da u ovim klupama ne sedi čovek koji ima pravosnažnu presudu Haškog tribunala. Ja to očekujem da ću dobiti.

Ne bih dalje komentarisao na ovo što se ovde iznosi, to su i do sada bile laži, neistine i poluistine koje Vojislav Šešelj u svojoj političkoj aktivnosti stalno iznosi. A to što Vojislav Šešelj kaže da piše knjige, znate, on nije pisac, on je tu svoju knjigu sklepao, na osnovu zapisnika, na osnovu stenografskih beležaka, jer da Vojislav Šešelj veruje u sistem ove Srbije, u institucije sistema, tada bi on vrlo korektno postupio, da je sve svoje nalaze dostavio Ministarstvu unutrašnjih poslova, da je dostavio Odeljenju za organizovani kriminal. Tada bi bilo jasno da on ne veruje u to i zato ovako iznosi tamo gde nije mesto, u Narodnoj skupštini.

Rasim Ljajić je, kao častan čovek, Odeljenju za organizovani kriminal podneo tužbu sam protiv sebe, tražeći da ta institucija države Srbije kaže šta je istina, a šta nije istina. Odmah da vam kažem, a građanima Srbije to je sasvim jasno i ne treba im puno objašnjavati, jasno je da Rasim Ljajić je častan čovek koji čak nema ni prekršajnu prijavu za saobraćaj a ne nešto više, a ovim ljudima koji sede sa moje desne strane, čije politike su poražene i koji ovde glume opoziciju, oni su kvaziopozicija, tačnije oni su plišana opozicija, nikome ne smetaju, nikome ne čine. Mi se ne bojimo te plišane opozicije i bićete poraženi, kao što ste bili poraženi u prethodnim izborima u četiri grada, kao što ste poraženi u beogradskim izborima, kao što je Vojislav Šešelj poražen u predsedničkim izborima, nije mogao ni da pređe cenzus.

Gospodo, ovakvom politikom koju vodite vi nikada nećete dobiti izbore i nestaćete sa političke scene Srbije, a morate nestati, jer ste vi, kao što sam već jednom rekao, nesreća za državu Srbiju, vi ste kancer na političkom nebu Srbije i sa vama više nećemo raspravljati, jer to nema nikakve svrhe, pogotovo vaše vređanje, ponižavanje i sve ono što činite.

Socijaldemokratska partija Srbije će ići napred i budite uvereni uvek će vas pobediti svugde. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Poštovani potpredsedniče, moje pitanje će biti upućeno predsednici Narodne skupštine Maji Gojković i predsedniku Adminstrativnog odbora gospodinu Aleksandru Martinoviću, a radi se o osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, koji sedi u ovim klupama. I ovo je jedini parlament u Evropi gde čovek koji ima pravosnažnu sudsku presudu Haškog tribunala za ratne zločine sedi u ovim klupama.

Ja se nadam da ću nekad dobiti odgovor na ovo pitanje, a da će i građani reći svoj odgovor na nekim sledećim izborima koji će se desiti kad im je vreme.

Naravno, ja želim da kažem zbog građana Srbije kolika je bezočnost i haranga koja se vodi protiv potpredsednika Rasima LJajić. Ove laži i ove neistine koje se govore, naravno, građani znaju, dobro ocenjuju ko i kako radi i ko se bori za kakve politike. Ja kad malo analiziram šta Vojislav Šešelj izjavljuje, a isto tako šta izjavljuje i mlađani Šešelj, znate, iver ne pada daleko od klade.

Da vidimo, prvo, Vojislav Šešelj iznese laž za Rasima LJajića, uputi pitanje MUP, dobije odgovor od ministra, nedvosmislen. Kad vidi da to više ne pije vodu, ide druga priča da postoji svađa između ministra policije i direktora policije, pa i tu dobije nedvosmislen odgovor, onda se dalje dešava da se uključuje nauka. Izmisli se neki časopis gde Vojislav Šešelj na lošem engleskom pročita naslov tog časopisa, gde izmisli afere, pa ni to ne naiđe na odjek u javnosti. Pošto više nema tih odjeka, na red dolaze špijuni, ambasade, dolazi Britanska ambasada i izmišljena afera. Naravno, tada se dodatno argumentuje likvidacija jednog čoveka koji je prošlost. On je pluskvamperfekat u politici Srbije. Prema tome, i to ne pije vode.

Sada očekujem da se u igru uključi inspektor Megre, pa naravno, malo je što su se uključili Britanci, doći će i Francuzi, Megre i ostali i, naravno, Šerlok Holms i sve ostale ne argumentovane stvari koje će doći. Na kraju, naravno, mora da se završi sa Turcima. Očekujem da će se pojaviti u igri Bali-beg, možda i sultanija Hurem ili možda čak i Sulejman Veličanstveni.

Naravno, količina neistina i laži, što bi se reklo u gradu Sarajevu, gde je Vojislav i rođen, gde sam i ja zajedno sa njim živeo jedno vreme, to ni pas ne bi s maslom pojeo. To građani Srbije veoma dobro znaju i zato mene iznenađuje da je jedan doktor nauka, kao što je Vojislav Šešelj… On je istina doktorirao iz opštenarodne odbrane i društvene samozaštite, ali u vreme socijalizma to je bila ozbiljna nauka, nisu to ovi sadašnji doktorati. Ja cenim taj njegov doktorat, jer to je tada bila i ozbiljna nauka i to mu ne osporavam, ali ne mogu da verujem da jedan takav čovek može da spadne na tako niske grane.

Mogu samo da kažem i sledeće. Znate, oni koji investiraju u čoveka prošlosti, to je loša investicija. Zašto je loša investicija? Ne daje rezultate. Unajme vas da nešto urade, vi ne uradite, loša ste investicija. Znate zašto? Vaše vreme je isteklo. Srbija je drugačija, vi se niste promenili. Srbija ide napred, ide u Evropu, a vi stalno govorite o jednoj politici, o nečemu što je već za Srbiju prevaziđeno.

Nadam se da ćete nekad doći do nekog stava koji će biti sasvim drugačiji. Inače, ja vas više i ne očekujem u parlamentu i ovo su vaši poslednji trzaji. Budite uvereni da ste Srbiji naneli svojom politikom mnogo štete i nadam se da više nećete sedeti u ovom parlamentu. Zahvaljujem.

(Aleksandar Šešelj: Po Poslovniku.)

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102868.00 RSD 03.06.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 49600.00 RSD 25.12.2014 -