Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milorad Mijatović

Milorad Mijatović

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko sa saradnicima, Socijaldemokratska partija Srbije izražava veliko zadovoljstvo što raspravljamo o zakonu o socijalnim kartama. Zašto to naglašavam? Ovo je jedan izuzetan zakon. Ja ga stavljam u red Zakona o poreklu imovine i Zakona o platama. Na ta tri zakona insistiram već dugo vremena. Mi smo ova prethodna dva zakona doneli i sada idemo da raspravljamo i donesemo zakon o socijalnim kartama. Smatram da je to značajan dan za Srbiju.

Ovaj zakon čekam već 20 godina. Pre toga sam radio u sindikatu. Kada je počelo vreme tranzicije stalno sam insistirao da se donese zakon o socijalnim kartama. Stalno su postojale neke nepremostive teškoće. Jednom je bilo opravdanje u ovih 20 godina – to puno košta, zatim, nemamo dovoljno informatičkih podataka, nemamo pratnju, ne možemo sve da pratimo. Sada su se konačno stekli uslovi da donesemo ovaj zakon. Šta će to značiti za Srbiju i za građane Srbije? Značiće jednu socijalno uređenu državu. To je ono zašta se bori Socijaldemokratska partija Srbije, što znači – želimo i insistiramo na socijalno uređenoj državi. To je, kao što je predsednik parlamenta rekao, i ustavna odredba, to znači poštujemo Ustav i idemo ka tome. Stekli su se uslovi da donesemo i ovaj treći zakon, a to je za nas veoma važno.

Kad kažem socijalno uređena država, insistiramo na tome da svako u našoj zemlji ima pravo na dostojanstveni život. Svako ima pravo i treba da ima pravo da ima redovnu ishranu, da ima tekuću vodu, da ima struju, da ima sanitarije, da ima gde da stanuje, da ima obrazovanje, da ima lečenje i naglašavam – zdravu životnu sredinu. Srbija teži ka tom cilju.

Ova tri zakona, za mene krucijalna zakona, sada ćemo ih doneti. Puna primena će početi tek od 2022. godine. Ne očekujem da će to biti preko noći. To je suviše ozbiljan korak napred, trebaće i podzakonski akti, trebaće i uhodavanje, ali težimo ka onome što znači socijalno uređena država. Nema uspeha preko noći. Očekujem da u državi Srbiji neće biti više takvih ekstremnih socijalnih razlika gde se već sada privikavamo na to.

Znate, raslojavanje nije počelo juče. Ono je počelo 90-tih godina. Mi smo rekli jednu reč tada – tranzicija, privatizacija i znamo šta se dešavalo. Društveno bogatstvo koje je postojalo u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji vrlo brzo je prešlo u džepove nekih pojedinaca i došli smo u situaciju da imamo veoma malo bogatih, a veoma mnogo siromašnih. Zašto je to? Zato što je naše bogatstvo ograničeno. Ako veliko bogatstvo malo njih uzme, onda će veliki broj njih imati malo. To je ono što moramo stalno da imamo na umu i da doživimo situaciju i da se borimo za situaciju da nema tih ekstremnih razlika, da negde imamo mogućnosti da budemo svi u nekom koridoru gde ćemo moći da živimo dostojanstveni život.

Ne mislim da se sada zalažem za neku raspodelu, da uzimamo od bogatih da bi davali siromašnima, već da imamo poresku politiku, da imamo uređen sistem, da se tačno zna šta se treba dati državi, a šta država onda može dati pojedincima. Nema u ekonomiji besplatnog ručka. U ekonomiji morate nešto stvoriti da biste podelili.

Odmah da vam naglasim zašto su nam potrebne socijalne karte. Potreba je da oni koji preživljavaju konačno budu vidljivi. To znači da znamo ko je taj ko nema mogućnost da živi od svog rada ili je došao u takvu situaciju, zatim da obezbedimo pravilniju raspodelu sredstava i smanjivanje zloupotreba.

Ja sam pristalica selektivnog pristupa, što znači, nismo svi u istoj situaciji. U javnosti je trenutno mnogo priče oko poskupljenja električne energije. Ona je viša za 3,4%. Po domaćinstvu to je 150 i 300 dinara. Za većinu porodica u Srbiji to nije neki značajan izdatak. Međutim, za nekog i jeste značajan izdatak. Ja se zalažem za ekonomsku cenu struje. Oni koji to mogu da plaćaju, a dosta je takvih ljudi, oni će to platiti, a oni koji to ne mogu, koji su prepoznati putem principa socijalnih karata, oni će imati privilegije da budu oslobođeni ili da plaćaju neku simboličnu cenu. Znate, socijalni mir ne možemo stvarati na način da govorimo populistički, već da jednostavno znamo ko šta može. Ili na primer u Novom Sadu gde živim mi imamo besplatna obdaništa, dakle, svako ima pravo da može da se svoje dete da u obdanište i da bez ikakvih problema može da koristi te usluge. Postavljam pitanje – a zašto bi neko ko ima skupi džip od 600.000 evra imao besplatno obdanište? Treba omogućiti onom ko ne može da plati da ima obdanište, a ti koji imaju, oni imaju mogućnost da to rade. Zalažem se za to da bogati treba da plaćaju više.

Znate, nisam od onih koji smatraju da će socijalne karte rešiti problem siromaštva, ali će dati jednu objektivnu sliku i doprinećemo tome da se socijalni dinar povoljnije raspoređuje. Sami ste rekli da negde izdvajamo oko 106 milijardi dinara za socijalne potrebe. Ja ću vas podsetiti, a malo da i razmislite, gospođo ministarka, da od 2015. do 2019. godine mi smo od ukupnih državnih rashoda za socijalnu zaštitu dali 36,6% 2015. godine, a sada dajemo 34,1%, dakle, imamo malo smanjenje.

Ja bih bio vrlo srećan da je jedan veliki broj ljudi izašao iz te socijalne zone, međutim, smatram da pogotovo sada u doba pandemije, gubitka radnih mesta, posebno onih koji su bili zaposleni u neformalnoj ekonomiji, njima će biti potrebna takođe socijalna pomoć i tu je prostor da mi mislimo da u narednom budžetu za svoje ministarstvo tražite mnogo više sredstava za socijalne potrebe da bismo postigli da svi mogu da dobiju ovu socijalnu pomoć, onima kojima je neophodna i veoma potrebna.

Želim da pohvalim vrlo ozbiljan i studiozan pristup izradi socijalnih karata. Svako ko je pročitao ovaj zakon, posebno one dodatne tabele, koji su ciljevi, šta je svrha, video je da se išlo studiozno, da se išlo vrlo precizno, jer radi se o jednom vrlo teškom zadatku. Da je to bilo lako, to bi bilo doneto pre 20 godina. Da bismo do ovde došli nama je bila potrebna i informatička podrška. Mi je sada imamo. Znači, imamo različite baze podataka. Iz tih baza podataka na jednom mestu možemo dobiti sve ono što je potrebno da bi zaista onaj ko treba da ima socijalnu pomoć nju dobio.

Srbija za mene postaje informatičko društvo, ja to moram s ponosom da kažem. Sećam se kada je sadašnji premijer 2017. godine podnosila svoj ekspoze, kao glavni cilj je stavila upravo na prvo mesto informatičko društvo u Srbiji. Zar treba nekom reći da ono što je postignuto sa vakcinacijom u Srbiji izvanredan rezultat? Dobijete poruku, odete, bez velikog čekanja dobijete vakcinu i dobijete poziv za revakcinu. Znate, to je Srbija koju nismo znali, a sada se u njoj nalazimo. Nadam se da ćemo i mi, kada ovaj zakon ide 2022. godine u punu primenu, doći u situaciju da ćemo imati istu situaciju. Znate, kada imate pravilnu evidenciju, tada i sredstva koja imate za tu raspodelu vi možete racionalnije deliti i ljudi će imati više mogućnosti da dođu u situaciju da izbegnu situaciju u kojoj se nalazimo.

Rekao sam na samom početku da socijalne karte neće rešiti problem siromaštva. Rešiće jedna bogatija Srbija, Srbija koja je ekonomski snažnija i to je ono što moramo stalno da naglašavamo, ali isto tako da vam kažem kako izaći iz siromaštva? Znate, nisu ni svi siromašni jednaki, neko u jednoj situaciji dođe do siromaštva, ostao je bez posla. Znate, imate situaciju ekstremnih slučajeva kao što su ratovi, kao što je izbeglištvo, kao što je gubitak posla, razvod, bolest člana porodice, smrt nosioca prihoda i vi ste u jednoj situaciji da danas imate, a sutra nemate. Sam sam bio u ovoj, znate ovo zapadni Balkan, ja sam sam 1992. godine živeći u Sarajevu, jedno jutro imao sve, seo u autobus sa jednim koferom i više nisam imao ništa. Ali, imao sam izlaz. Gde je izlaz? Izlaz je u obrazovanju, izlaz je u kompetencijama. Znate, možete imati koju god hoćete kakvu imovinu, ne znam šta imate, ali ako nađete se u takvoj situaciji, jedino što možete sa sobom da nosite to je ovo što imate u svojoj glavi i ono što svojim radom, svojim zalaganjem kada dobijete negde šansu možete da se izvučete iz te situacije.

Znate, postoji jedna kineska poslovica - ako hoćete da pomognete siromašnom čoveku dajte mu, poklonite mu jednu ribu, ako hoćete da mu pomognete za čitav život tada ga naučite da peca. Naravno, pade mi na pamet ove kineske poslovice, ja sam primio kinesku vakcinu, s time se ponosim i naglašavam zbog građana Srbije - da, vakcinisao sam se i jedva čekam da primim revakcinu i dalje ću nositi ovu masku zbog činjenice da je to veoma važno i veoma bitno.

Naglašavam, da ako hoćemo da izađemo iz siromaštva, moramo više ulagati u obrazovanje. Onaj podatak koji sam vam rekao da u socijalnu zaštitu od 2015. godine do 2019. godine manje smo ulagali, ali smo zato više ulagali u obrazovanje sa 7,4% rashoda na 7,7%. Ulagali smo više i u zdravstvo, to je činjenica i kada budemo imali podatke za 2020. godinu to će biti enormna ulaganja.

Ulaganje u obrazovanje, u nova radna mesta, to je ono što će nas izvesti iz siromaštva i tada socijalne karte više neće biti u prvom planu, jer će i veliki broj ljudi izaći iz siromaštva. Međutim, jedan broj ljudi ne može da izađe iz siromaštva. To su bolesni, to su ljudi iz, ja bih rekao, nekih manjinskih grupa da ne bih uvredio moje prijatelje romske zajednice. Isto tako, to su ljudi koji žive na selu. Znate, dva, tri puta je veća šansa da budete siromašni ako živite na selu, nego ako živite u gradu. To je istina.

Evo vama, gospođo ministarko, dajem jedan izazov. A to je - hajmo obezbediti svakom ko ima više od 65 godina da ima neku vrstu penzije. Ta penzija, naravno ne može biti velika, ali će značiti jednu sigurnost, svako ima pravo na dostojanstvenu starost. Nama je populacija 65 godina plus veoma osetljiva populacija, veliki broj siromašnih ima. Upravo zbog toga, mislim da kao društvo budemo ekonomski jačali, da razmišljamo u tom pravcu a to je zbog činjenice da negde se približavamo 2030. godini gde govorimo o ciljevima održivog razvoja, Agendi 2030 i jedna od tih stavova jeste da upravo ti moraju da imaju mogućnost na neku vrstu dostojanstvenog života.

Govorio sam nešto o ulaganju obrazovanja. Naravno, to je veoma bitno. Vi znate da je u Srbiji je osnovna škola obavezna i besplatna. Socijaldemokratska partija Srbije se zalaže da i srednja škola bude obavezna i besplatna. Znate, kad imate srednju školu, imate informatičku pismenost, imate neka znanja, a tokom života će se mnoga znanja unapređivati, menjati. Sam u svom životu sam mnogo toga učio i dan danas učim. Znate, nisam nikad ni mislio da ću govoriti na raznoraznim platformama, Zum platformama itd, ali nije mi teško da učim i nije mi teško da se borim da jednostavno u novim informatičkim vremenima, živim kako se to dolikuje i kako treba da bude.

Na samom kraju Socijaldemokratska partija Srbije, njena poslanička grupa će sa zadovoljstvom glasati za ovaj zakon, dajemo vam punu podršku da na teškoće na koje ćete nailaziti, a veoma ćete nailaziti na velike teškoće, da ih prebrodite i da u narednom periodu konačno Srbija teži ka socijalno uređenoj državi. Namerno nisam spomenuo švedski model, namerno nisam spomenuo Skandinaviju. Puno sam boravio u tim zemljama ali želim da težimo ka tome, a to jeste suština socijaldemokratije, socijalno uređena država i pravo svakog na dostojanstveni život i pravo svakog da radom, svojim radom uz jednake šanse ima pravo da pristojno živi. Hvala vam.
Hvala uvažena potpredsednice.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, ja se radujem što u našem parlamentu, parlamentu Srbije, čujemo različite tonove. Pa zato i služe parlamenti da čujemo politička mišljenja različitih političkih partija. Ali, znate, još nešto, mi ovde razgovaramo, razgovaramo na jedan civilizovan način i meni daje nadu da onaj Kodeks o kojem smo raspravljali pre nekoliko dana daje rezultate.

Ja u ime poslaničke grupe Socijaldemokratske partije pozdravljam odluku da se Izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu stavi u raspravu u plenumu. Znate, mi šaljemo na taj način vrlo značajne poruke.

Prvo, poruka je da zaista parlament države Srbije ima strateški cilj da država Srbija bude u članstvu EU, da se Srbija ponaša odgovorno u procesu pridruživanja i da je istinski posvećena integracijama u EU. A zašto to činimo? Pa, činimo zbog činjenice da 64,1% građana Srbije je za članstvo Srbije u EU.

Za partiju kojoj pripadam, a to je SDPS, takođe je strateški cilj da Srbija bude članica EU. To smo se i do sada borili u ovom parlamentu, to ćemo činiti i ranije.

Znate, bilo je ovde govora da li je ovaj izveštaj pozitivan, nije pozitivan, da li imamo dovoljnu brzinu u pristupanju EU. Ja moram da vam kažem da zaista otvorenih 18. poglavlja, dva zatvorena poglavlja, jeste rezultat. Nismo srećni zbog činjenice da pridruživanje ide dosta sporo. Ponekad i sam imam utisak da nas EU neće, ali ne samo Srbiju, već čitav Zapadni Balkan.

Evropska unija, kao što je rekla i premijerka, treba Zapadni Balkan i treba Srbiju, kao što mi u Srbiji i Zapadnom Balkanu trebamo EU.

No, mi smo svesni činjenica šta se sve dešava u EU i nadam se da će pojedine članice ipak biti prijemčivije za zemlje Zapadnog Balkana. To je nama veoma važno jer se nalazimo u tom stavu i nalazimo se u situaciji da se prilagođavamo standardima EU.

Nama Srbiji, državi Srbiji, trebaju standardi EU, pa zato se i mi menjamo, zato se reformišemo. Ne može niko da kaže da država Srbija zaostaje. Država Srbija 2012. godine i 2020. godine se znatno razlikuju. Samo da naglasim šta smo napravili u ovom periodu. Zar nismo doveli do promena političkog sistema što se ogleda i u javnim upravama, donošenjem zakona itd? Zar nismo korenito promenili ekonomski sistem? Zar nismo promenili infrastrukturu? Imamo nove autoputeve, imamo nove železnice koje će uskoro početi da rade i još nešto, standard građana Srbije je poboljšan. Više plata nije onakva kakva je bila ranije, mi se približavamo EU u tom delu. Istina, nije to još dovoljno, treba još mnogo toga raditi. Samo da naglasim činjenicu da smo imali nezaposlenost 26%, a da je sada ispod 10%.

No, znate, ne bih da se olako obećava brzina ulaska u EU. Ne treba se čak ni opterećivati tom činjenicom. Treba da se menjamo, da se reformišemo, da uvodimo te nove standarde. To je dobro za Srbiju.

Znate, u Izveštaju stoji da moramo da posvetimo pažnju vladavini prava. Naravno, to je neophodno, to je važno. Dalje, veoma je važno da institucije rade svoj posao nezavisno i u skladu sa Ustavom i zakonom.

Naravno, EU i ovaj Izveštaj je potpuno skenirao politički i ekonomski život Srbije. Ocene i stavovi koji su rečeni u ovom izveštaju, znate, oni su rečeni jednim diplomatskim rečnikom. Postoje kritički tomovi, dobro je da postoje. Mi te kritičke tomove moramo dobro proučiti, o njima razmisliti i shvatiti da je to samo jedan ugao gledanja. Mi imamo i drugi ugao gledanja i zato smatram da su zaključci Odbora za evropske integracije odmereni, rečeni su jednim diplomatskim rečnikom i poslanička grupa SDPS će glasati za ove zaključke.

U analizi pojedinih delova Izveštaja, ja ću krenuti prvo od Narodne skupštine Republike Srbije. Znate, uvek polazim od činjenice da treba krenuti iz svog dvorišta, krenuti od sebe. Da li je Narodna skupština u ovom periodu postigla odgovarajući napredak? Ja moram reći da jeste. Za to navodim sledeće činjenice. Smanjeno je usvajanje zakona po hitnom postupku, bolje se planira rad, nemamo više 60-70 tačaka dnevnog reda, već se tačno tačke grupišu prema njihovom značaju i prema tome da li ima sličnosti. Postoji znatno dogovaranje šefova poslaničkih grupa. Imamo, već smo imali i jedno javno slušanje gde su bili predstavnici i stručne i naučne javnosti, zatim nevladinog sektora. Formirali smo neformalne grupe "Žensku parlamentarnu mrežu", zatim "Zelenu parlamentarnu mrežu". Najavljujem da ćemo uskoro formirati i "Fokus grupu za kontrolisanje održivog razvoja i sprovođenje Agende 2030". Tu ćemo uključiti nevladin sektor.

Smatram da je najveći rezultat koji smo postigli jeste upravo donošenje Kodeksa ponašanja poslanika, jer, kao što vidite, već i na ovoj sednici vidimo veću toleranciju za poštovanje različitih mišljenja. Isto tako očekujem i dalje poštovanje ličnosti i naravno manje zapaljivih govora. Očekujem u narednom periodu i da će početi međustranački dijalog, gde je upravo mesto ovde u Narodnoj skupštini i budite uvereni da ćemo to i uraditi.

Najveće rezultate, što nam priznaje i EU u ovom izveštaju postigli smo u ekonomiji. To je činjenica koju ne može niko da ospori. To su rezultati koji su postignuti u finansijskoj konsolidaciji, smanjenju spoljnog duga. Naglašavam, to smanjenje spoljnog duga je bilo do Kovida-19 i da smo kojim slučajem nastavili dalje, mi bi smo došli vrlo brzo i do onog našeg zakonskog uslova 45% BDP. Međutim, pandemija Kovida-19 ne samo Srbiju, već i sve ostale zemlje je naterala da se drugačije ponaša.

Mi smo imali rast BDP koji je, kako je počeo, bio bi u narednom periodu, istina u 2020. godini očekujemo pad, ali on će biti najmanji pad koji ćemo imati. Poštujemo fiskalna pravila i ono što je najvažnije, imamo stabilnu i veoma nisku inflaciju.

Pored činjenice da imamo pandemiju, vrlo tešku, mi i dalje ulažemo u kapitalne investicije. Ni jednu kapitalnu investiciju nismo stavili u drugi plan.

Naprotiv idemo dalje, jer gledamo dalje. Treba živeti i posle ove pandemije i to je ono što želim da posebno podcrtam.

Srbija je upravo vodeći računa o Zapadnom Balkanu inicijator i Mini Šengena. Svesni smo činjenice da na ovim prostorima moramo sarađivati, razgovarati, trgovati, živeti zajedno. Mi ćemo biti uvek na ovom prostoru, biće i drugi na ovim prostorima i za sve nas će biti bolje da sarađujemo, da imamo otvorene granice, da se razvijamo, jer ćemo tada svi bolje živeti.

Naravno, ovde su date mnoge ocene. Ovde je u raspravi mnogo toga već rečeno. Ja neću to spominjati. Mislim i na javnu upravu, na pravosuđe, na borbu protiv organizovanog kriminala, na korupciju, na prava građana. Znate, tu imaju ocene koje već i naša predsednica Odbora za evropske integracije rekla, to su manje-više diplomatske ocene, neke nisu prijatne. Znate, postignut ograničen napredak, postignut dobar napredak, jako ograničen, izvestan napredak ili dobar ili nema napretka. Nekad nije diplomatski, ali je rečeno i mislim da mi moramo o svim tim ocenama dobro razmisliti, dati odgovarajuće odgovore, a odgovori mogu biti da izmena zakona, menjanje pravila ponašanja, poštovanje onoga što trebamo menjati da bismo bili u ovom procesu pridruživanja što bliže EU.

I da se mi ovde puno ne zavaravamo. Odluka kada ćemo postati članica EU jeste politička odluka. To je nama sasvim jasno, čak to stoji u prvom pasusu ovog izveštaja. Naravno, tu je u pitanju vladavina prava i pitanje rešavanje i postizanje tog sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom.

Znate, sve su ove ocene bile, bar što se tiče EU u velikoj meri diplomatske, ali što se tiče Kosova, moram to da pročitam, a to je: „Srbija treba da učini dalje značajne napore i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Takav sporazum je hitan i presudan.“ Znate, ovde je manje diplomatije. Ovde je jasno naglašeno šta treba raditi. I bez obzira na ovu formulaciju, ja prihvatam onu ocenu, a to je da treba da razgovaramo, da je Srbija spremna da razgovara, ali za razgovor je uvek potrebno dvoje i potrebna je klima da se dođe do onog rešenja koje nas zaista u ovom trenutku najviše zanima.

Naravno, želim u ime Poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije da uputim i građanima Srbije, ali i EU sledeće poruke: Srbija je strateški zainteresovana za članstvo u EU, sposobna je da preuzme obaveze koje proističu iz članstva. Znate, sada je usklađenost spoljne i bezbednosne politike već 60%, nije mali procenat. U ovoj fazi pridruživanja naša poruka je – da, mi ćemo i dalje imati strateška partnerstva sa SAD, sa Rusijom i Kinom. Kada budemo članica EU budite uvereni da ćemo slediti sve ono stavove koje bude EU nama propisivala. Ovog strateškog partnerstva u ovoj fazi mi se nećemo odreći.

Još nešto, od EU očekujem veoma veliku pomoć. Znam da su donacije, da je trgovinska saradnja sa zemljama članicama EU, da su strane direktne investicije najveće, a dolaze iz EU, ali očekujem veću pomoć. Gde je očekujem? To je na realizaciji Agende 2030 ili ciljeva održivog razvoja. Srbija se nalazi tu u jednoj situaciji da se menja, ali su potrebna značajna sredstva i upravo tu očekujem pomoć. Da li od onih devet milijardi koje su ovde spomenute za čitav Zapadni Balkan? Ali, nama su posebno značajna sredstva u zaštiti životne sredine, u sprečavanju klimatskih promena. Imamo pandemiju Kovida 19. Tu smo postigli dobre rezultate, čak u izveštaju stoji da smo adekvatno reagovali. To puno košta Srbiju, državu Srbiju koja nije bogata zemlja. Za pomoć koju smo dobili mi smo zahvalni i dalje ćemo se boriti posebno u ovoj fazi u kojoj se sada nalazimo, a to je pitanje vakcinacije svih onih grupa koje su osetljive i tu budite uvereni da očekujemo pomoć od EU.

Zaštita životne sredine je takođe deo jednog paketa. Ako uredimo našu životnu sredinu, za klimatske promene isto poboljšamo stanje, tada ćemo imati manje ovakvih pandemija, tada ćemo imati zdraviji život i bolji život. Upravo to želimo, jer EU je upravo okvir koji to treba da stvori.

Na kraju takođe naglašavam Skupština Republike Srbije, Vlada Republike Srbije upravo je to ovde iskazala da je istinski posvećena integracijama Srbije u EU i za njeno punopravno članstvo. Poslanička grupa SDPS će glasati za sve zaključke Odbora za evropske integracije i u svakom sledećem potezu uvek stati iza onih stavova, onih zaključaka koji će Srbiju reformisati, menjati, učiniti je bolju za život svih građana i da bude punopravna članica EU.

Nadam se da će EU u narednom periodu uspeti da prevaziđe svoje unutrašnje probleme i da će biti spremna za prijem novih članova. Srbija je ta koja prva kuca na vrata EU i želi da bude članica EU. Hvala.
Hvala.

Zadovoljan sam odgovorima koje sam dobio. Pre svega ću držati za reč ministarku Gordanu Čomić u vezi ciljeva održivog razvoja. Zajedno smo radili u prethodnom mandatu, čak smo i državu Srbiju predstavljali u različitim zemljama. Upravo rezultate koje smo postigli kao Narodna skupština, sada ste ministarka, sada imate mnogo više instrumenata za konkretne akcije i radujem se što je Vlada Republike Srbije prepoznala činjenicu šta znače ciljevi održivog razvoja, a šta znači Agenda 20-30.

Isto tako i ministarki Joksimović, ciljevi koji su postavljeni do 2025. i Agenda 20-30 su u korelaciji. Tu nema nikakve suprotnosti. Bolje je da što pre stignemo do određenih ciljeva, da nam Srbija izgleda drugačije.

Isto tako, predsednici Vlade želim da naglasim da zaista očekujem da će taj viši nivo sprovođenja ciljeva održivog razvoja biti vrlo brzo vidljiv i budite uvereni da će Narodna skupština zaista pratiti realizaciju tih ciljeva i da ću uvek u svojim diskusijama govoriti šta je urađeno, šta nije urađeno.

Želim saradnju, jer mislim da se kroz saradnju može mnogo više postići, nego kroz samu kritiku, ali ćemo raditi. U prethodnom periodu kada smo iznosili rezultate, a i sam sam bio prisutan, jer sam te rezultate iznosi u UN zajedno ministarkom koja je pratila ciljeve održivog razvoja, to je gospođa Slavica Dejanović, smo dobili pohvale iz mnogih zemalja iz UN.

Nastavićemo dalje da učinimo bolje, više i kvalitetnije. Hvala na odgovorima.
Hvala, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime SDPS pozdravljam odluku da stavimo na raspravu kodeks ponašanja narodnih poslanika. O tome smo razgovarali i mnogo ranije, ali nije bilo političke volje da o tome raspravljamo i da ga donesemo.

U potpunosti sam siguran da ćemo mi u toku sutrašnjeg dana doneti ovaj kodeks i da će to biti jedno pravilo ponašanja.

U svom govoru želim da se osvrnem na još jedan deo našeg ponašanja, a to je na javni prostor u Republici Srbiji. Ja mogu da kažem da su zaista mnoge crvene linije pređene. Više u Srbiji ništa nije sveto. Možete sve napadati – porodicu, decu, roditelje, veru, opredeljenja, sve možete napadati, a da za to ne snosite posledice.

Nema posledica i jednostavno naš javni prostor postaje zagađeni prostor. Zašto? Zato što smo izgubili mnoge kriterijume, zato što pojedinci smatraju da mogu sebi sve da dozvole, da govore o svemu i svačemu, a da za to ne snose nikakve posledice.

I još nešto. U našoj zemlji, u Srbiji, izgleda da istina više nije bitna. Često je cilj da se laž prikaže kao istina, a istina kao laž. Ja vam mogu navesti nebrojeno mnogo primera. Čak i juče sam video jedan primer gde sam bio akter jednog događaja, gledao sam izveštaj na jednoj televiziji, neću je spomenuti, neću ni jednu televiziju spomenuti, ali sam video šta znači neprofesionalizam, šta znači tendenciozni prikaz i šta se želi da postigne – da ono što je dobro, da se prikaže kao loše i da građani imaju saznanje da mi ništa ne znamo a da oni drugi znaju bolje od nas i da rade bolje od nas.

Znate, mnoge vrednosti u jednom društvu se ne mogu uvek i propisati jednim aktom. Ovaj kodeks ponašanja može samo da nam bude jedan vodič a ne da mi mislimo da samo čitajući ovo ćemo se tako ponašati. Mnoge vrednosti se stiču u porodici, u školi, vaspitanjem samog sebe, verom u samog sebe. Znate, ako mi potcenimo znanje, potcenimo poštenje, istinu, skromnost, odgovornost, poštovanje i sve relativizujemo, kad dođemo u situaciju da nam istina više nije istina, da laž postane istina, onda čovek izgubi sve kriterijume, ne zna kako da se ponaša.

Pozdravljam odluku da sami počinjemo od našeg parlamenta, što bi se narodski reklo – da čistimo u svom dvorištu. Ali, ne samo da govorimo rečima, već da to pokazujemo i delom i ličnim primerom. Znate, lični primer je vrlo važan.

Drugo, ovaj kodeks jeste i zadatak koji imamo da bismo ušli u Evropsku uniju i kao što znate, Evropska unija nije baš tako uređena i nije jedna cvetna bašta, ali je i nešto najbolje što postoji i zato Srbija treba i mora da postane član EU, a Socijaldemokratska stranka Srbije je ta koja zaista podržava taj strateški cilj i ovog puta naglašavam – strateški cilj Srbije jeste da postane deo EU. Zašto? To je zato da bi poštovali standarde koji važe u EU.

Mi ne znamo kad ćemo postati članica EU. Mi ćemo za koji dan govoriti i o izveštaju EU koji će biti na dnevnom redu naše Skupštine, ali standardi koje ima EU, koja poštuje, moraju biti i standardi Srbije. Srbija je inače u EU i sama ta činjenica govori da smo tu mnogo uradili.

Kad kažem da EU nije uvek jedinstvena, ja sam prisustvovao u Evropskom parlamentu mnogim raspravama. Znate, tamo postoje razne radikalne grupe, leve i desne orijentacije. Tamo čujete mnogo stvari, vrlo neprijatnih, vrlo nekulturnih, ali to je manjina. Oni mogu to da kažu, ali nema plodnog tla u Evropi da to zaživi, da to cveta i da to napreduje. Tamo je većina demokratska. Poštuje se stav većine i poštuju se te vrednosti, one prave vrednosti, istine, pravičnosti, poštenja, odgovornosti, integriteta.

Pripadam grupi ljudi koja nije za zabrane. Pripadam grupi ljudi koja poštuje slobodu. Ali, rekao sam i neki dan – sloboda nije neograničena. Moja sloboda traje dotle dok ne ugrožavam nekog drugog. Poštujte tog drugog. Poštujte različitosti. Upravo to je ono što ovaj naš kodeks daje nama i daje mogućnost da mi tako delujemo.

Narodne poslanike biraju građani Srbije. A zašto ih biraju? Biraju ih da štite njihove interese. Ima još nešto što je veoma važno, što ponekad mi, narodni poslanici, zaboravljamo, češće i zastupajući samo stranačke interese. Imamo državne interese. Država Srbija je ta koja nam mora biti veoma bitna i ponekad neka uža stranačka gledanja moramo staviti u drugi plan, a u prvi plan staviti interese građana Srbije, državne interese.

Nas su građani Srbije danas izabrali. Sutra nas možda neće izabrati, mi možda sutra nećemo biti narodni poslanici i nećemo biti na nekim funkcijama. Ali, kad završimo svoje mandate, mi moramo stati pred ogledalo i reći – dajte da vidimo šta smo mi to uradili za našu zemlju, za državu Srbiju, da li smo neke od osnovnih stvari stavili u prvi plan?

Govorimo o mnogo stvari, mnogo tema se ubacuje. Ali, naš trenutni državni interes jeste borba protiv Kovida – 19. Tu moramo svi da se ujedinimo, ma koliko različito mislili o nekim stvarima, ma koliko različito gledali. Ali, sve naše snage, kapacitete, umeće, moramo upotrebiti da imamo pobedu nad Kovidom – 19.

Znate, često koristimo i jake reči. Pustimo jake reči. Ostaju rezultati iza nas. Jake reči budu pa prođu. I sam naš pesnik je rekao – Ubi me jaka reč. Nemojte jake reči. Dajte da vidimo šta ostaje iza nas, šta smo mi to uradili da bismo unapredili Srbiju, šta smo izgradili, šta ostaje iza nas.

I još nešto. Poslanici su javne ličnosti. Našim delovanjem mi dajemo primer drugima. Ja sam pristalica davanja ličnog primera. Znate, ne možete nešto naučiti, ne možete naučiti kao papagaj pa ponavljati. Vi morate imati u svojoj ličnosti, u svom vaspitanju, u svom integritetu te vrednosti. Ako te vrednosti poštujete, tada ćete i delovati.

Ja moram da naglasim da će Socijaldemokratska partija Srbije glasati za ovaj kodeks, sa zadovoljstvom. Ali, još nešto da naglasim. Mi ćemo, i do sada smo to radili, ali i ubuduće, ličnim primerom dokazivati šta znači odgovorno se ponašati, šta znači poštovati drugog. Mi smo spremni da čujemo i različita mišljenja, ali kroz razgovor, argumentima, činjenicama, da dođemo do najboljeg rešenja, jer u različitosti mišljenja stiže se do najboljeg rešenja. A za državu Srbiju, za sve nas, za građane Srbije, veoma je bitno da imamo dobra rešenja, jer ta dobra rešenja dugo traju. Loša rešenja se vrlo brzo pokažu kao loša rešenja.

Naglašavam, Socijaldemokratska partija Srbije i njena poslanička grupa će uvek ličnim primerom, dostojanstvom, braniti demokratiju, slobodu, ovaj dom i to je ono što moram da naglasim, da ćemo uvek argumentima, u pristojnoj raspravi, poštovanjem drugog, poštovanjem različitosti, dolaziti do najboljih rešenja. Hvala.
Hvala, predsedniče. Ja ću nastaviti tamo gde je narodna poslanica Mihailović stala.

Da, mi kao Socijaldemokratska partija podržavamo rad nezavisnih tela, podržavamo njihovu slobodu u radu i izražavanju mišljenja, ali svaka sloboda ima i svoja ograničenja. Ta ograničenja znače odgovornost za ono što je izrečeno, odgovornost za ono što se brani i upravo o tome želim nešto da kažem.

Naime, zakoni države Srbije vrlo jasno određuju pravila ponašanja ovih nezavisnih državnih organa i regulatornih tela. Suština cele priče je da oni moraju se pridržavati zakona, ne mogu biti iznad zakona i moraju da polažu svoje račune upravo Narodnoj skupštini.

To je veoma važno iz prostog razloga jer oni imaju samostalnost u radu, oni imaju nezavisnost i sama ta činjenica kaže da oni svoju nadzornu, savetodavnu ulogu, kontrolnu ulogu mogu da izražavaju na način kako to njima odgovara, ali do onog dela da se poštuju sve zakonske norme i zakonski propisi.

Znate, sloboda se ne dobija, sloboda se osvaja, ali jednom osvojena sloboda mora i da se sačuva. Upravo to očekujem od ovih organa o kojima je reč, jer zbog toga i oko kadrovskih pitanja imamo veoma detaljnu i iscrpnu raspravu. Nju smo imali u nadležnim odborima, u Odboru za finansije i u Odboru za informisanje. Samim tim pregledali smo sve ono što su kandidati u svojim biografijama naveli i mogu da kažem da smo dobili zaista veoma dobre kandidate.

Prvo ću početi o Savetu Narodne banke. Malopre je rečeno da je Narodna banka postigla veoma dobre rezultate. Odmah da vam kažem u čemu se oni ogledaju. Imamo obezbeđenu monetarnu stabilnost, stabilnost javnih finansija, imamo nisku i stabilnu inflaciju i to je vrlo bitno naglasiti da je ona na donjoj polovini onog raspona, ciljanog raspona koji je Narodna banka postavila. Dalje, dinar na deviznom tržištu ima stalnu vrednost. Vrednost dinara na početku ove godine i na kraju ove godine je praktično ista. To nije slučajno. To nije došlo samo od sebe, to je rezultat jednog timskog rada koji je u Narodnoj banci. Mi imamo stabilne državne rezerve. One su 12,8 milijardi evra i znače pokrivenost našeg uvoza šest meseci, što je daleko iznad standarda koji se postavljaju, gde se negde traži pokrivenost uvoza da bude tri meseca i naravno pokrivenost novčane mase, onaj faktor M1 iznosi 134%. To je dobro, što znači da guverner, viceguverneri, izvršni odbor i Savet rade svoj posao onako kako se od njih očekuje.

Vidite, Narodna banka je nezavisna, na nju ne može da utiče ni Vlada, ona jedino odgovara za svoj rad Narodnoj skupštini i ona redovno podnosi izveštaje. Ali u Zakonu o Narodnoj banci stoji jedna klauzula ta da Narodna banka sarađuje sa Vladom i upravo ta činjenica da Narodna banka sarađuje sa Vladom Republike Srbije znači da mi imamo u ovoj oblasti izuzetno dobre rezultate.

Upravo zbog toga je nama veoma važno i veoma bitno da kadrovi koji su u Savetu Narodne banke zaista su stručni, kompetentni i da za sebe imaju iskazane rezultate i upravo zbog toga mi iz Socijaldemokratske partije u potpunosti podržavamo da dr Miladin Kovačević, zbog svojih rezultata, zbog svog rada bude ponovo izabran za člana Saveta Narodne banke. To je zaslužio svojim radom, svojim znanjem, svojom stručnošću i to je ono što zaista moram da posebno naglasim.

No, kad kažemo Fiskalni savet, tada odmah mi imamo često raznih kontradiktornih mišljenja, stavova i pogleda na rad Fiskalnog saveta. Moram da kažem da je Fiskalni savet nezavisni državni organ. On je odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije i redovno dobijamo njihove izveštaje. Pažljivo pratim njihove izveštaje, redovno čitam i moram vam reći da se ponekad i ne slažem sa njihovim mišljenjima, ali poštujem njihovo mišljenje i uvek ću se boriti da oni iskažu svoje mišljenje. Na Odboru za finansije često imam rasprave oko stavova Fiskalnog saveta, a odnosi se na standard građana, na visinu plata, na visinu penzija.

Znate, Fiskalni savet često koristi konzervativne metode. On baš zato što se radi o poznatim naučnicima, o ljudima iz struke, oni često imaju taj konzervativni pristup koji znači da idemo na sigurno, idemo na ono u svojim predviđanjima koje će značiti da građani u jednom datom trenutku će možda i teže živeti, ali ćemo mi dugoročno negde izaći, kako se to kaže, na zrelu granu.

Međutim, nije život nauka. Život je kompleksniji, treba se brže reagovati. Upravo i jeste veličina svih nas koji se nalazimo u vladajućoj većini, pre svega SNS, a isto tako i koalicionih partnera, da smo u jednom vrlo teškom trenutku, kada je država Srbija bila u teškoj finansijskoj situaciji, krenuli u fiskalnu konsolidaciju. To je bio znak da treba postići određene rezultate.

Političari moraju brzo da deluju. Ako deluju na vreme, oni rizikuju. U tom riziku oni mogu i da pogreše. Ako političari pogreše u donošenju nekih vrlo bitnih, vrlo značajnih ekonomskih mera, oni budu kažnjeni na izborima. Neće građani Srbije glasati za njih.

Upravo ja tu vidim rezultate koji su postignuti, a to što ponekad se ne slažem sa mišljenjem Fiskalnog saveta to je moje pravo kao narodnog poslanika, a i pravo svakog građanina, svakog naučnika da kaže ono što misli, a vreme pokaže ko je u pravu, ko nije u pravu. Zato kao predstavnik SDPS mogu da kažem da sam se zalagao i da ću se zalagati uvek za veće plate, za veće penzije, za vraćanje dugova ove zemlje, za jeftinije kredite, a to je ono što je dalo mogućnost da u ovoj teškoj situaciji oko epidemije kovida mi lakše podnosimo teškoće koje imamo i imamo mogućnost da dođemo do određenih rešenja.

Pred nama je predlog kandidata dr Bojana Dimitrijevića. O njemu je već rečeno mnogo toga. Ja neću ponavljati. Ono što je bitno, radi se o jednom kandidatu koji je kompententan, koji se naučno dokazao i što je najvažnije dobro poznaje državu i državnu upravu. Bio je i ministar. Radio je na projektima. Radio je još i sa Avramovićem i samim tim će on u ovom našem Fiskalnom savetu imati zaista značajnu ulogu i da je pravo rešenje za sve ovo što se dešava.

Dame i gospodo narodni poslanici, SDPS će glasati za sva ova rešenja uverena da treba stvoriti i da ovi svi nezavisni organi i regulatorna tela imaju sasvim dovoljno prostora za rad. Narodna skupština će uvek razmatrati njihove izveštaje, davati svoje stavove i sama ta činjenica govori da Srbija ide napred i da samostalnost i nezavisnost ovih državnih organa postoji, ona će postojati, ona je zagarantovana zakonima, Ustavom i sama ta činjenica kaže da imaju pun prostor za rad, a mi narodni poslanici u nekim svojim odlukama nešto ćemo prihvatiti, a nešto nećemo prihvatiti. To je naše pravo. Nas su građani Srbije birali i zato i mi ukoliko pogrešimo u svojim procenama snosićemo posledice na nekim izborima, ali sam siguran da dobro procenjujemo, da idemo napred i sama činjenica da biramo i najbolje kadrove u datom trenutku znači da Srbija zna gde ide i šta će da bira. Hvala.
Hvala uvažena potpredsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, mene veoma raduje entuzijazam s kojim ste branili i obrazlagali ovaj budžet.

Vaše izlaganje je bilo iscrpno, detaljno, pa čini mi se da nama poslanicima ostaje malo toga da kažemo što je novo, ali ovaj budžet je dobar, ovaj budžet je realan, on je stabilan, on predstavlja kontinuitet i ono što je najvažnije i što ste rekli oko njegove socijalne komponente, to je održavanje standarda građana, ja kažem, održavanje i blago povećanje standarda građana. To je veliki rezultat.

Naime, mi se nalazimo u jednoj od najvećih kriza koja je na početku 21. veka, to sami vidite, ne samo država Srbija, a napominjem da država Srbija nije bogata zemlja, naprotiv, ali dajemo prave odgovore na krizu u vezi pandemije Kovida 19.

Zašto to kažem? To kažem iz prostog razloga jer Vlada Republike Srbije daje adekvatne odgovore na sve izazove koje imamo u ovoj teškoj situaciji i nešto što je veoma pozitivno, poštovali ste budžetski kalendar. To do sada nije bio slučaj. Budžetski kalendar je poštovan. Budžet je u Skupštinu stigao u novembru mesecu kada je vreme. Imali smo dovoljno vremena da ga proučimo, da vidimo njegove dobre strane, ali i one druge strane gde ćemo davati sugestije da se eventualno i popravi.

Takođe, vi ste uz ovaj budžet dali i završni račun za 2019. godinu, što prethodnih 15 godina nije bio slučaj. Država Srbija postaje jedna normalna uređena država i to je ono što takođe želim posebno da istaknem.

Sami ste u svom uvodnom izlaganju rekli da vodimo dve veoma važne bitke. To je bitka za zdravlje građana Srbije i bitka za očuvanje naše ekonomije. Bez pobede na oba fronta čini mi se da kao zemlja nećemo daleko stići.

No, kada govorimo najtežoj krizi sa početka 21. veka, želim da naglasim to je da su odgovori u vezi pandmije zaista bili adekvatni. To pokazuju rezultati kako u zdravstvu, tako i u ekonomiji.

Sada ću govoriti o zdravstvu. Treba da se naglasiti da su veća izdvajanja za zdravstvo 8,8% BDP. Šta to znači? To znači da imamo završen Klinički centar u Nišu, da ćemo sledeće godine završiti Klinički centar u Beogradu, počinje dalja dogradnja Kliničkog centra u Novom Sadu i u Kragujevcu.

Napomenuli ste da smo izgradili dve bolnice. Jedna je u Zemunu, druga će biti brzo završena u Kruševcu i rekonstrukcija drugih bolnica koje ste već ovde naglasili.

Ono što želim, i to je moja poruka Vladi Republike Srbije, ljudski životi su vredniji od svega onoga što ulažemo u zdravstvo. Ne treba žaliti nijedan dinar, nijedan evro koji se ulaže u zdravstvo, jer to je borba za živote građana Srbije. Čak i činjenica da se i dalje zadužujete, budite uvereni da ćete imati podršku narodnih poslanika iz SDPS da to činite, jer životi građana Srbije su nešto najvažnije što imamo. Ovde će biti moja poruka građanima Srbije – da, građani Srbije, možemo mnogo pomoći i sami ako poštujemo preporuke lekara, poštujemo preporuke stručnjaka da nosimo maske, da redovno peremo ruke i da imamo distancu koja se od nas zahteva.

Napominjem da su troškovi za lečenje od Kovida 19 enormni i da je u Srbiji to besplatno. Molim vas, besplatni su svi testovi, a mi smo skoro već testirali dva miliona stanovnika Srbije, a to iznosi otprilike 30% građana Srbije. Bolnički dani takođe su besplatni, lekovi, medicinski aparati i vakcine, koje uskoro očekujem i za razliku od drugih koji imaju dilemu da li da prime vakcinu ili ne prime vakcinu, moram građanima Srbije reći da je vakcina civilizacijsko delo i jedan sam od onih koji jedva čekam da je primim jer smatram da će ona štititi ne samo mene, već i ljude oko mene.

Ono što je najvažnije vidim da ćemo sigurno pobediti, pobediti iz prostog razloga jer radimo ozbiljno, radimo odgovorno i to je ono što govorimo o realnosti i odgovoru na sve ovo što se dešava.

Moram da naglasim da ste predložili ambiciozan budžet i vidim da sa velikim entuzijazmom stojite iza tog budžeta. Ja vam verujem.

Rast BDP od 6%, zatim ste predvideli deficit od 178,5 milijardi ili 3% BDP- a. Smanjenje javnog duga i to poštujem, znate ograničenje mastrikta je 60% to je crvena linija. Ja volim crvenu liniju isto, ja volim i crvenu boju, pa volim i crvenu liniju iz prostog razloga jer se tu radi o stvarima koje su veoma bitne.

Možemo se mi zaduživati, ali Srbija ima i svoju ekonomsku moć. Održivo zaduživanje je nešto što mi moramo stalno da poštujemo, a to je upravo tih 60% koje smo postigli, koje ćemo, nadam se smanjivati i nećemo postići.

Pozdravljam vaše opredeljenje za očuvanje standarda i povećanje. Neću govoriti o velikim, ali naglasiću blago povećanje standarda građana. To svako ko prima platu, svako ko prima penziju, može da vidi na svom računu šta smo uradili prethodne godine i šta smo sve uradili od kako smo usvojili švajcarsku formulu.

Naglašavam, švajcarska formula u ovakvim vremenima daje dobre pozitivne rezultate, ali doći će rezultati takvi da će rast penzija biti manji, ali znate kad imate pravila, razrađena pravila, tada ste sigurni da nećete upasti u dužničku krizu, da nećete preći neke granice, neke crvene linije, a moram da naglasim jedno od pravila koje poštujem i koje ću tražiti, a to je da nam penzije iznose 11% BDP, a plate negde 9% BDP. To je jedan održivi model koji će omogućiti da zemlja ide napred, da plate prate rast privrede, a da imamo jedan održivi, uravnoteženi rast koji smo imali.

Znate, podržavam i rast minimalne zarade od 6,6% to je veliki rezultat. Sami ste rekli koliko je bila minimalna plata 2012. godine, a koliko je 2020. godine, odnosno 2021. godine.

Obzirom da sam neko ko dolazi iz sindikata, želim da naglasim, pozdravljam što je ta odluka doneta socijalnim dijalogom i naglašavam da sindikati insistiraju da minimalna zarada bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi. Ja znam da se neke stvari ne mogu brzo ispraviti, ali očekujem u narednom periodu da ćemo brzo doći do te cifre, a onda ćemo govoriti o nečem drugom, jer će tada država imati mnogo veći rast, govorićemo o većem standardu i govorićemo da i prosečna plata bude prosečnoj potrošačkoj korpi, ali prvo da postignemo ovaj cilj o kojem govorim.

Naravno, želeo bih da to bude u razgovoru, voleo bih da je ovde ministarka za rad, putem socijalnog dijaloga, jer to je ono što je evropska vrednost i to je ono što moramo da govorimo.

Kad govorimo o povećanju plata i penzija, kad govorimo o pomoći, ja stalno naglašavam i to ću ovog puta naglasiti, ja znam da je to krupan zalogaj, a to su socijalne karte. Uvek sam kao socijaldemokrata za selektivan pristup da najviše dobiju oni koji imaju najmanje, a oni koji imaju više ili najviše lakše podnose sve krizne trenutke. To možemo činiti. Ja se nadam da će se to činiti i adekvatnom poreskom politikom, gde ćemo dostići da budemo društvo jednakih šansi.

I, naravno govorim uvek o platnim razredima i Zakonu o platama. To su dva krupna zalogaja. Ne očekujem da se to uradi odmah, ali očekujem da se počne i da krenemo ka tom rešenju, jer to će nam onda ispraviti mnoge nelogičnosti koje imamo i sama ta činjenica će dati bolje finansijske rezultate.

Znate, retko koja zemlja je uspela da u ovim teškim vremenima, ne samo održi standard, već da ga i blago poveća. Stalno naglašavam blago iz prostog razloga jer smo mi skloni da često govorimo o velikim ciframa, a ja sam jedan od onih koji voli da kaže i malo povećanje u ovim teškim kriznim vremenima je veliko, ogromno povećanje. To građani Srbije moraju da znaju.

Znate, ne bi mi govorili o svemu ovome, o povećanjima, o platama, o penzijama da nije bilo adekvatnog odgovora na Kovid krizu. Mi smo ga imali i možemo o tome da govorimo. Najveći rezultat koji je u ovom budžetu, i zato ministar mora da bude ponosan, odnosno Vlada Republike Srbije da bude ponosna, a nadam se da će i Svrljig dobiti svoj deo kolača, pošto vidim da insistira kod ministra, ali siguran sam da ćemo učiniti mnogo napred.

Želim da kažem za javne investicije i kapitalne rashode, dajemo najveću cifru, 274 milijarde, odnosno država daje 330 milijardi. To je 5,5% BDP. Sećam se pre dve godine, za budžet 2018. godine sam insistirao da kapitalni izdaci budu 3%, a sada smo na 5,5%. To je jedan izuzetan rezultat. On će značiti da privreda Srbije će imati jedan zamah i to je dugoročno gledano pogled u budućnost. To znači da Vlada Republike Srbije gleda u budućnost. Samo da znate da je za zdravstvo dato 70 milijardi više nego u 2020. godini.

Naglasili ste da nastavljamo izgradnju autoputeva, Moravski koridor, Koridor 11, govorili ste o brzim saobraćajnicama. Evo, ministre, poštujući vaš entuzijazam, ja vam obećavam, verujući vama, a verujem vam da ću na sledeći budžet, za 2022. godinu, dakle, sledeće godine doći brzim vozom iz Novog Sada za 35 minuta. To će biti jedan zaista veoma veliki uspeh Vlade Republike Srbije i svih nas, i građana Srbije. To znači da držimo reč i ono što treba da uradimo i radimo.

Kada sam počeo da se bavim politikom i kada sam došao u ovaj dom, moja prva diskusija oko budžeta je bila upravo to da ću insistirati da se napravi Fruškogorski koridor i da se napravi tunel kroz Frušku goru. Rekao sam da kada se to završi, ja ću napustiti politiku.

Vidite, čekam od 2012. godine, evo sledeće godine počinjem. Ja se nadam da će on biti završen, a taman toliko će trajati i mandat ove Skupštine. To će biti veliki rezultat. Zašto? Pa već mi je dosadilo da slušam, kada padne prvi sneg da je prevoj Iriški venac zatvoren za teške kamione i za autobuse. U 21. veku mi ne možemo da izgradimo jedan tunel od 2,8 km. Ja sam siguran da ćemo ga izgraditi i da ću ponosno proći kroz njega.

Naravno, ostaviću još jednu stvar o kojoj ste vi govorili, a uvek volim o tome da pričam. Govorili ste o agendi 20-25, poštujem tu agendu. To je veoma značajno što ste rekli, ali ima i agenda 20-30 ili ciljevi održivog razvoja.

Tu komponentu ću posebno istaći, jer se govori o infrastrukturi i zaštiti životne sredine. Ulaganje u zaštitu životne sredine je u suštini ulaganje u život, ulaganje u zdravstvo. Znate, prevencija je daleko bolja nego što je lečenje, što više budemo ulagali u pitku vodu da svako domaćinstvo u Srbiji ima pitku vodu, da svako domaćinstvo, što je veoma krupan zalogaj, ima i kanalizaciju, isto tako da vidimo preradu smeća, da vidimo zelenu ekonomiju koja takođe može da da zamah našoj ekonomiji.

Ja očekujem, nisam u budžetu video, ali očekujem da će biti konačno rešena i deponija kod Prijepolja i ja to očekujem, jer smo obećali da ćemo Srbiju očistiti, ali ne marketinški, već stvarno radom, ulaganjem i ono što treba da se uradi, zaista da Srbija ima zdravu životnu sredinu.

Ne znam šta je sa kreditom od 500 miliona evra Banke za razvoj saveta Evrope, da li smo ga završili, da li je on stigao. To je ono što sigurno očekujem da ćete vi moći da ulažete upravo u te deponije, prečistače vazduha i sve ono što se tu čini.

Neću govoriti o konkretnim ciframa. Vi ste rekli koliko budžet iznosi, koliko su prihodi, koliko su rashodi i to je ono što je realno predstavljeno. Građanima Srbije mogu samo da poručim da javne finansije Srbije su stabilne i daleko od krize. Ali, zato vas molim da zaista uvek vodimo računa o crvenim linijama, jer lako se može kliznuti u ono što smo već imali da ne bismo ponovo imali jednu novu finansijsku konsolidaciju, a to je ono što nam ne treba.

Znate, treba uvek reći, šest milijardi evra koje su uloženi u vreme Kovid krize u privredu, pomoć građanima Srbije i privredi je jedan veoma značajan rezultat. Zato možemo sada da govorimo o razvoju, o investicijama i o povećanju penzija i plata. Inače, sad bismo govorili o smanjivanjima i sve ono što treba.

Naravno, na kraju da naglasim, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržava ovaj budžet i u danu za glasanje glasaćemo za ovaj budžet. Hvala.
Gospodine predsedniče, poštovani saradnici gospodina predsednika, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo drugi rebalans budžeta za 2020. godinu. Međutim, ja budžet za 2020. godinu, prvi rebalans i drugi rebalans gledam kao jednu celinu i odmah mogu da kažem - to je jedna konzistentna celina. Zašto? Zato što se u svakom pogledu predviđanja koja su data ostvaruju. Naravno, voleo bih da je budžet za 2020. godinu u svom početnom stadijumu i tada ne bismo govorili o deficitu budžeta. Potpuno sam siguran da bismo govorili o suficitu budžeta. Međutim, kao i sve zemlje, Srbiju je zahvatila pandemija Kovida-19 i mi smo imali prvi rebalans u aprilu 2020. godine.

Gospodine ministre, želim da naglasim da je Vlada sa prvim rebalansom postigla izvanredne rezultate, dala je pravilan, efikasan odgovor na početak Kovid pandemije. Na taj način je uradila dva cilja koja su postala strateški ciljevi Vlade Republike Srbije, a to je spašavanje života građana Srbije i spašavanje ekonomije Srbije i jedno i drugo za Srbiju je veoma važno.

Ono što želim da naglasim, i to ne može niko da nam ospori čak ni u zemlji, a i van zemlje, ostvarili smo veoma dobre rezultate. To se ogleda u činjenici da imamo najmanji pad BDP. On iznosi jedan ili 1,5% kako to nama predviđa MMF.

Ono što je možda apsurdno jeste ovde je pad uspeh. Zašto? Zato što je to najmanji pad od svih zemalja našeg okruženja, svih zemalja Evrope i mnogih zemalja sveta. To je Srbija uspela samo zahvaljujući činjenici da smo imali konsolidovane finansije, a to je upravo ono što smo činili od 2014. do 2017. godine, to nam je dalo mogućnost da možemo dati pravovremene i efikasne odgovore na ovu krizu koja nam se desila.

Da počnemo od zdravstva. Znate, niko nije predvideo ovu pandemiju i moram reći da su svi u samom početku bili zatečeni onim što se počelo dešavati. Da vam ne govorim da sam čitao mnoge analize i svi su rekli – da, to će trajati dva, tri meseca i čak jedan ozbiljan institut iz neke azijske zemlje je rekao da će poslednji slučaj Kovida u Srbiji biti 9. avgusta. Sada, molim vas je 10. novembar, mi imamo najveću stopu u trećem piku, u trećem talasu.

Znate, to je ono što je sve nezahvalno prognozirati i ide velika neizvesnost. Ona neće biti samo 2020. godine, ona će biti 2021. godine i zato Vlada Republike Srbije, kao odgovorna Vlada koja vodi računa i o građanima Srbije i o svojoj ekonomiji, mora unapred predvideti sva dešavanja koja će biti u narednom periodu.

To što smo pet koma nešto milijardi evra u suštini ubacili u ekonomiju Srbije značilo je da imamo najmanju nezaposlenost. Ona je 7,5% jednocifrena. Pogledajte koliko zemalja ima višecifrenu nezaposlenost, Srbija je na 7,5%. To je veliki rezultat.

Drugo, redovno se isplaćuju penzije. Molim vas, bez smanjenja. Redovno se isplaćuju plate, takođe, bez smanjenja. Mnoge zemlje su to smanjile, mi to nismo uradili.

Možda najveći rezultat, koji moram spomenuti, a to je da nismo smanjili kapitalne investicije. Naprotiv, u vreme ove krize Srbija, zahvaljujući onome što je uradila od 2014. do 2017. godine, je nastavila kapitalne investicije, mislim na autoputeve, mislim na železnicu i samom tom činjenicom mislimo o budućnosti, jer budućnost je nešto o čemu moramo razmišljati. Korona će proći, a Srbija mora živeti. To znači da sačuva ekonomiju i da nastavimo dalje svoj život.

Znate, puno sredstava se ulagalo u zdravstvo, to je nege 0,6% BDP, opremanje bolnica, ali ja neću ići na opremanje bolnica i stvaranje novih kliničkih centara, hoću da govorim koji su troškovi lečenja i opreme za pandemiju Kovid-19. Molim vas, država Srbija je došla skoro na milion i po ljudi koji su testirani PCR testovima. To su veoma skupi testovi. To je četvrtina građana Srbije. Nađite i jednu Vladu, čak mnogo bogatijih zemalja, koja je izdvojila toliko sredstava da svi građani mogu da se testiraju, a i oni koji su bili pozitivni da se besplatno leče u bolnicama. To znači da imamo opremljene bolnice, da imamo respiratore, da imamo adekvatne lekove. To košta. Odmah da naglasim, Srbija je siromašna zemlja, nemojmo se zavaravati da imamo isuviše veliki BDP ili da imamo neki ćup iz kojeg možemo stalno vaditi sredstva. Možemo trošiti samo ono što je zarađeno i nešto što se zadužujemo. Naravno, svako zaduživanje ima i svoje granice, a o tome ću govoriti kasnije.

Naime, ono što je ovog trenutka najvažnije, a to je zdravlje građana Srbije, ubrzano završavamo dve kovid bolnice, jednu u Zemunu i jednu u Kruševcu i još oprema ostalih bolnica. Znate, to iznosi negde oko 200 miliona evra, ne mala sredstva.

Tačno je, zadužujemo se, zaduženje nije malo i ono je sada 57,7% BDP i to je 26,6 milijardi, ali naš budžetski deficit iznosi 483 milijarde dinara, negde je to 8,75 BDP ili opšta država ide 8,9%.

Naravno, Vlada naše države, predsednik države Aleksandar Vučić, mi kao koalicioni partneri najveće stranke smatramo da je čuvanje života građana, kao i održavanje ekonomije prvi prioritet i da se ne treba uopšte zabrinjavati ako ovo zaduživanje ide ovako kako ide. Mi smo tu uveli i jednu crvenu liniju. Ta crvena linija je da imamo ograničenje da se ne možemo zadužiti više od 60% BDP. To je ona linija koju prognozira Mastriht, a moram reći da mnoge druge zemlje, znatno razvijenije od nas, se mnogo više zadužuju, to čak ide preko 100, 150%, ali mi ostajemo na ovom nivou do 60% BDP.

Imali smo i ranije, ako se dobro sećam, a ja se dobro sećam, jer pratim sve naše budžete od 2012. godine vrlo pomno. Bili smo mi na 76%, a moram da naglasim da smo dobrom politikom, stabilnom politikom došli u januaru 2020. godine na 53%. Upravo tih 53% gde smo bili i sada 57,5% je taj rezultat koji smo postigli finansijskom konsolidacijom, što nam je dalo mogućnost da sada uspešno odgovorimo na ove izazove, a izazovi su kao što znate za državu Srbiju veoma veliki, veoma značajni i upravo to što mi želimo da naglasimo ovog trenutka.

Ovaj rebalans, drugi rebalans, smatram kao jedan međukorak, međukorak ka budžetu 2021. godine. Taj budžet očekujemo vrlo brzo. Vi ste ga već najavili i, naravno, tu su već rečene neke stvari o kojima možemo i sad u ovom trenutku razgovarati. Lestvice za budžet 2021. godinu su visoko podignute, to moramo reći građanima Srbije. Zašto to kažem? Procenjujemo da će rast BDP biti 6% procenata. To nije malo. Pazite, mi nemamo veliki pad pa da imamo nisku osnovicu pa da bi sad mogli naglo otići gore. Srbija je uspela da taj pad BDP smanji. Neko kaže zbog strukture naše privrede.

Jeste činjenica da mi imamo veliki udeo poljoprivrede, da je poljoprivreda ovog puta ove godine dobro ponela, ali tu imamo i strane direktne investicije, tu imamo onu industriju koja je počela da daje rezultate, a to je ono što smo stalno insistirali da dolaze strani investitori i te strane direktne investicije, čak i u ovo teško vreme, kada su mnoge zemlje kresale svoje budžete u prvih devet meseci, kod nas je negde 1,9 milijardi evra. Znači, mnoge zemlje veruju u Srbiju, veruju u stabilnost njene ekonomije i spremni su dalje da ulažu, a to znači da ćemo ići napred.

Rast penzija je 5,9%, veliki rast. Odmah da vam kažem veliki rast. Naravno, ja sam pripadnik Socijaldemokratske partije, zalažem se da penzioneri i oni zaposleni mogu pristojno da žive od svojih plata. No, mi smo insistirali na švajcarskoj formuli. Ta švajcarska formula, iako smo imali pad u ovoj godini, daje veoma visok rast od 5,9%. To je dobro. Zašto to naglašavam? Zato što mi imamo parametre kojih se držimo da bismo imali održive finansije, jer negde penzije su sada na 10,5% BDP. Taj maksimum je 11% BDP. Znači, postoji prostor da imamo održivi penzioni fond i da penzioneri budu sigurni da će u narednoj godini povećane penzije sigurno biti isplaćivane kao i sada. Razgovarao sam sa mnogo penzionera i oni se zalažu da li je moguće da se ponovo vrati iz dva dela, ali to je stvar tehnike, a nekom i tehnika znači mnogo.

Dalje, vi ste najavili rast plata u javnom sektoru. Nema procenta, ne bih ja o njemu pričao, ali bih samo molio da koliko je moguće tu bude selektivan rast i to da najviše imaju ljudi koji su u zdravstvu i oni podnose najveći teret ove krize, zatim ljudi koji su u obrazovanju i naravno sektor bezbednosti, mislim na vojsku i policiju, koji je na udaru u ovom trenutku krize Kovid 19.

Plate imaju takođe svoje sidro, svoje ograničenje, to je 9%% BDP. One su trenutno na negde 9,5, dobro postoji tolerancija i ne bih ja tu baš bio suviše striktan, iz prostog razloga da ne budu 15%, tada je to znak za zabrinjavanje i za uzbunu. Ovako, mislim da to možemo izdržati.

Kao socijaldemokrata i kao Socijaldemokratska stranka veoma podržavamo i pozdravljamo rast minimalne cene rada. On je 6,6% i znamo šta znači minimalna cena rada, ona povlači i druge plate naviše, jer to je ono za šta se zalažemo. Tu podržavam socijalni dijalog, razgovore između sindikata i poslodavaca i naravno očekujem, čak i ako je kriza, a krize su uvek izazov, da imamo negde taj prvi cilj, a to je da minimalna plata bude jednaka minimalnoj potrošačkoj korpi. Očekujem da ćemo u narednom periodu u socijalnom dijalogu zajedno sa sindikatima i poslodavcima doći do tog rešenja.

Kažem i naglasio sam, Socijaldemokratska partija se uvek zalaže za bolji život građana, ali ne na lažnim obećanjima, ne na nečemu što se zove populizam, već na ostvarenom dohotku i da nema da se deli ono što nije zarađeno. To je veoma bitno, vi možete lako obećati mnogo toga, čak neko vreme i ispuniti, a onda se zadužiti i na kraju doći do situacije da to ne možete isplaćivati.

Rekao sam 2021. godina je zaista neizvesna, teško je predvideti šta će se dešavati i oko Kovida 19 i oko ekonomije. Znajući da je Vlada Srbije odgovorna, odgovorna prema građanima, iskrena, ja očekujem da ćemo imati prave odgovore na sve izazove koji će biti u narednom periodu. Znate, Srbija nije pusto ostrvo, Srbija je deo Evrope, deo sveta i sve što se tamo dešava to se prebacuje na našu zemlju.

Pozdravljam vašu odluku da vi razmišljate o provođenju Agende 2025, Srbija 2025 o rastu plata. Mi smo došli sa prosečnom platom na 500 evra. Međutim, ja bih, gospodine ministre, vas podsetio na Agendu 2030 i ciljeve održivog razvoja. Agenda 2030 je u korelacijom sa Agendom 2025 i možda u tom pogledu ja očekujem da ćete vi u budžetu za 2021. godinu odvojiti znatna sredstva i za realizaciju Agende 2030, mislim i na zaštitu životne sredine, mislim na mnoge stvari o kojima govorimo.

Naravno, ima još mnogo pitanja na koja moramo dati odgovore. Nisu lagani, a ova Vlada, prethodna Vlada i prethodne vlade su se susretale sa mnogim izazovima. Jedan od tih izazova bile su socijalne karte. Predsednica Vlade je u svom ekspozeu rekla da će ova Vlada doneti socijalne karte, a isto tako bih vas podsetio i na Zakon o platama. Zašto? Znam da je to krupan zalogaj, ali to će nam dati one linije, one crvene linije kako i gde se možemo ponašati jer smo uspeli naše finansije da sredimo, da sa njima upravljamo, da nemamo više nekih iznenađenja, a kada završimo ove poslove bićemo u znatno boljoj situaciji.

Želeo bih da naglasim još jednu činjenicu. Jeste da imamo nezaposlenost 7,6%, međutim, u Srbiji negde 250 hiljada ljudi radi u tzv. neformalnoj ekonomiji. Ti ljudi žive, tu pre svega mislim na slobodne umetnike, na estradu, ugostiteljstvo, one koji se bave prodaja, sindikalnim prodajama, i oni su ostali bez prihoda. Do sada su živeli, neki dobro živeli, ali su sada došli zbog ovih ograničenja u tešku situaciju.

Sama činjenica kaže da smo mi u turizmu ove godine izgubili milijardu evra. To su za Srbiju ogromna sredstva. Međutim, siguran sam da ćemo mnoge izazove već uspeti da rešimo u budžetu za 2021. godinu.

Pri kraju mog izlaganja pozivam građane Srbije da poštuju sve mere u vezi Kovida 19 i da naglasim da će SDPS kao koalicioni partner SNS podržati ovaj rebalans, stati iza njega, a da ćemo oko nekih pitanja koja sam i u svom izlaganju spomenuo govoriti i za budžet 2021. godine, gde ćemo zajedno razgovarati. Hvala.
Hvala, predsednice.

U poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Srbije oštro osuđujem dešavanja, nasilje koje se desilo i koje se još uvek dešava ispred Narodne skupštine.

Narodna skupština Republike Srbije je hram demokratije i sve ono što se dešava, sve političke razlike, moraju da se iznose ovde, u ovoj sali, a ne na ulici. Nasilje koje počne na ulici, obavezno završava u fašizmu, obavezno završava tako što počne nasilje na ulicama, a ljudi završavaju u gasnim komorama. Fašizam u Srbiji neće proći i ne sme proći. Zato insistiram da državni organi adekvatno odgovore, u skladu sa zakonima uređene države, kao što je Srbija.

Zbog toga, kao narodni poslanik, kao pripadnik Socijaldemokratske partije, moram da naglasim da nasilje, nekultura, netolerancija, vređanje, fašizam, nikad ne umire. Protiv njega se uvek moramo boriti.

Lepo je napisao naš veliki književnik, Branko Ćopić, koji je rekao za njih - Crni su im konji, crne potkovice, umnožavaju se po svetu crni konji i crni konjanici, noćni i dnevni vampiri. E, to je fašizam i zna se gde završava. Zbog toga ja insistiram da državni organi reaguju, u skladu sa zakonima ove države.

Jedno je demokratija a drugo je anarhija. Anarhija vrlo brzo prerasta u sukobe i upravo zbog toga, ako želimo demokratiju, njoj je mesto ovde, u parlamentu, gde ćemo iznositi naše razlike. Hvala.
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Gospođo predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, nalazimo se u šestom satu naše rasprave, koja je vrlo široka. Ja ću neke stvari odbaciti što sam zapisao, iz prostog razloga jer je to rečeno, ali želim ipak da kažem nekoliko elemenata.

Prvo, Srbija ima najveći izazov, najveću krizu posle Drugog svetskog rata, ali ne samo Srbija, već i čitav svet, ali je Srbija našla odgovor na tu krizu. Ja reč „krizu“ ne volim. Više volim reč „izazov“, jer izazov znači traženje rešenja.

Da li je Srbija u borbi protiv ovog nevidljivog neprijatelja – Koronavirus-19, našla rešenje? Jeste. To pokazuju današnje brojke. Molim vas, mi danas imamo, u odnosu na broj testiranih, broj pozitivnih 4,07. Od 5.446 testiranih, 222 je pozitivno. To su brojevi koji nas ohrabruju. To su brojevi koji kažu – da, izabrali smo dobar put i tim putem moramo nastaviti dalje. Ne smemo stati, jer ako stanemo može nam se ponoviti da se desi ovo što smo do sada doživljavali.

Da li su mere koje je provodila Vlada Republike Srbije, odnosno da li su mere bile stroge, restriktivne? Jesu. To moramo jasno i otvoreno reći. Da li su dali rezultate? Jesu. Zašto? Pa, broj onih koji su izgubili živote, a život je nešto najvažnije i to je ono zbog čega se svaki zdravstveni radnik bori i danas u kovid bolnicama i u drugim bolnicama. To je ono za šta se bori i svaki vojnik koji čuva socijalnu ustanovu i bolnice. To je ono za šta se bori i svaki prodavac na ulici, svaka čistačica u bolnici ili bilo gde, jer se bori da pobedimo ovog nevidljivog neprijatelja, koji se zove Koronavirus-19.

Neko kaže da su ukinuta ljudska prava. Često smo skloni da govorimo o ljudskim pravima. Za mene ljudska prava prestaju onog trenutka kada je u pitanju ljudski život. I da ne bih dalje pričao, ja ću citirati jednog novinara „Politike“, koji je rekao „Bolje živeti u karantinu, nego umirati na slobodi“.

Prema tome, mere koje smo podržali, mere kojima smo krenuli, daju rezultate, ali moramo biti na oprezu, ne može, može da nam se ponovi, ne smemo lako olabaviti mere. Molim vas, treba strpljenja, treba upornosti.

Znam da su naši prijatelji iz Kine, koji su nam pomogli i u stručnim savetima, u materijalu i u iskustvu koje su imali, oni su drugačiji od nas, znate, Kinezi su disciplinovan narod. Mi smatramo da nama ništa ne može, da smo jači od svega. Ne. Moramo biti pažljivi, polako izlaziti iz ove situacije, jer rat još nije dobijen. On traje i on će još uvek trajati, sve dotle dok ne budemo imali nijednog bolesnog, odnosno pozitivnog.

Pratim te brojke, to je u krajnjem slučaju i moja profesija. Onog trenutka kad vidim da u bolnicama imamo mnogo manje ljudi od onih koji su ozdravili, sada je trenutno 2.517, pre sedam, osam dana je bilo 3.700 u bolnicama. To je jedan veliki korak napred.

Znate, naš zdravstveni sistem je trenutno usmeren samo u vezi Kovida–19. Ljudi boluju, bolovali su, ali naš sistem je trenutno tu usporen. Mi moramo svojom disciplinom, svojim ponašanjem doprineti da se zdravstveni sistem vrati na nivo koji je bio pre Korone 19. On će to sigurno uspeti i to moramo stalno imati na umu.

Znate, možda to zvuči nekako čudno malo, ali čuvaj sebe, da bi čuvao druge. To je ono što mi moramo stalno da imamo na svom umu, jer jedino tako možemo da pobedimo ovog neprijatelja, koji nije vidljiv, ali je vrlo opasan.

Pozdravljam činjenicu da je ova kriza nama otkrila i mnoge dobre stvari, ali i mnoge loše stvari. Reći ću ono prvo što je dobro. Dobro je, znate, oslanjamo se na svoje sopstvene snage. To znači - proizvodimo lekove, opremu, proizvodimo svoju hranu, i tu nam je prednost, ministar poljoprivrede to jako dobro zna, da je hrana nešto što je naš resurs i moramo ga stalno razvijati.

Još nešto, oslanjamo se i na svoj turizam, to znači, na svoju zemlju. Dosta o tome moramo voditi računa, jer verovatno svet posle Kovida–19 neće biti isti kao što je bio ranije, neće više biti globalizacije, neću sesti u avion pa ću začas biti u Njujorku, a sutra biti u Bangkoku. Nema toga više. Hajdemo upoznavati naša mesta, našu zemlju, hajdemo živeti lokalno, a misliti globalno, što bi se često govorilo.

Ovo kažem i zbog toga, jer znate, otkrilo je još neke druge stvari. Malo ću o slabostima da govorim. Vidite, jasno je pokazalo da država mora da ima kvalitetno zdravstvo. Postavljam pitanje i ministru zdravlja – a, gde su privatne klinike, gde su privatne bolnice, gde su ljudi koji rade u tim bolnicama? Ja nemam tu informaciju, možda vi imate, pa bih molio da nam date. Ali, ja insistiram, i to stalno govorim, da država, ozbiljna država, mora da ima dobro zdravstvo, dobro školstvo, dostupno svima.

Ovde je bilo govora, znate, da na zapadu vi ne možete da se lečite. Ne možete. Znam da u Americi, bio sam u jednoj javnoj bolnici gde oni koji nemaju osiguranje, pa tu su bili ogromni redovi, ljudi leže po hodnicima, niko ih ne gleda. Ako imate para, idete u najbolje bolnice. Kao socijaldemokrata insistiram da budemo socijalna država, to znači da zdravstvo, školstvo, bude dostupno svakom pojedincu.

Još jedno pitanje, opet za ministra zdravlja, gerontološki centri, socijalne ustanove, koji su to standardi,? Kako ljudi mogu da uđu? Najviše me je zaprepastilo da su neki hosteli držali ljude koji su u godinama. Da li je to moguće u državi Srbiji?

Zaključak, ako pravimo državu, moramo je praviti ozbiljnom, moramo je praviti na način da zaista svako ko radi, bio privatnik, bio državni, mora poštovati standarde. Ne smemo i ne možemo izigravati standarde, jer nepoštovanje pravila dovodi do ovih situacija u kojima se nalazimo.

Još nešto želim da kažem. Znate, pandemija traje i ako traje, nemojmo lako otpuštati. Prvi maj, pa nije valjda da smo toliko bogato društvo da jedva čekamo da trošimo pare po kafićima, po restoranima, da roštiljamo po Fruškoj Gori i ne znam gde, a do sad kukamo da smo siromašna zemlja, a sad jedva čekamo da dođemo u situaciju da trošimo pare. Pa, sačekajte, to nešto nije logično. Nešto to nije u redu. Nešto nije pravilno ono što treba.

Zašto ovo kažem? Pa, nemoguće je, ljudi moji. Zar je teško biti strpljiv i izdržati ovaj 1. maj. Posle toga, a vidim već Krizni štab je dao i konkretne mere, ali i bez tih mera, tih konkretnih olabavljenih mera, da moramo imati masku, moramo imati rukavice. Da, ja sam čovek koji ima 65 plus i znam šta to znači i znam da ću morati možda do kraja godine voditi računa o sebi i o svemu onome što se tu dešava.

Ovde je bilo govora i o ekonomskim merama. Ja moram reći, ja pozdravljam ekonomske mere, mi smo među prvim zemljama koje su donele te ekonomske mere, mere koje su dobile pohvale i od MMF i od svih relevantnih međunarodnih faktora, pa čak i Fiskalni savet je te mere u velikoj meri pohvalio.

Da li su sve te mere konzistentne, da li su one najbolje, teško je to u ovom trenutku reći, ali su one dobre. Šta je rezultat toga? Nemamo otpuštanja ljudi. Ljudi nisu u situaciji da nemaju od čega da žive. Mi pomažemo sa tim minimalnim platama, pomažemo sa mogućnostima da se doprinosi i porezi plaćaju negde u januaru 2021. godine. Dakle, omogućavamo ljudima da se preživi. Ljudi, ovo je period preživljavanja, a mislim da smo tu dali pravi odgovor.

Dalje, jeste da smo u velikoj krizi, a da li imamo nestašicu roba? Da li imamo probleme? Sad na početku moramo otvoreni biti. Bilo je problema i sa maskama i sa rukavicama itd. I kažemo, da, država je odgovorna što toga nije bilo. Znate, ja sam za Korona virus znao već krajem decembra i u januaru. A što nisam kupio i rukavice i maske i alkohol? Kada je već Italija bila, i to smo svi znali, a niko od nas nije kupio, a svi očekujemo da država nama kupi. Pa, država, to smo mi. Država, to smo mi, što znači građani Srbije. Naše predstavnike koje izaberemo, građani koji nas izaberu ovde u parlament, a mi izaberemo Vladu, mi u ime njih radimo poslove. Oni nas ocenjuju. Oni će o nama reći na izborima.

Ja sam u potpunosti siguran da ćemo imati pozitivno mišljenje. Čitao sam neka istraživanja, jutros sam čitao da 92% građana Srbije ima poverenje u mere koje je Vlada preduzela. Izvinite, to je veoma veliki procenat. To je veoma važno.

Još nešto, i to želim da pohvalim. Struka je ovde vodila glavnu reč, struka. Šta je zadatak politike? Zadatak politike je da stvori uslove da struka može raditi. E, to smo imali. E, zbog toga imamo ove rezultate. Zato molim da na kraju kažem i još nekoliko reči, a to je – nemojte da ove rezultate prokockamo. Znate, Dobrica Ćosić je rekao – Srbija pobeđuje u ratu, a gubi u miru. Nemojte da se opustimo. Dajte da budemo strpljivi. Polako, strpljivo da idemo napred. Postići ćemo ono što treba.

Odmah da kažem da će poslanička grupa SDPS podržati sve odluke koje će biti na dnevnom redu u danu za glasanje. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Gospodine ministre sa saradnicom, želeo bih da kažem nekoliko reči o ovom predlogu zakona, o potvrđivanju protokola, o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka.

Pre toga, želim da naglasim da ova vladajuća većina, ova Vlada je suštinski zainteresovana za članstvo u EU, a suštinska zainteresovanost znači da mi naše zakone usklađujemo sa pravnim tekovinama EU. To je veoma važno naglasiti, jer pravne tekovine EU su inkorporirane u naše zakone i njihova primena čini državu Srbiju već delom i članom EU.

Formalno priznanje i formalno ulaženje u EU značiće da je država Srbija učinila sve da primenjuje od evropskih tekovina, do svih standarda EU. Upravo ti standardi EU su nešto što je neophodno državi Srbiji, jer država Srbija je deo Evrope i samo članstvo biće potvrda da smo sve učinili ono što se od nas očekuje.

Od nas se očekuje da uredimo državu Srbiju, ne samo u pravnom okviru, već i u svim drugim standardima koji nas obavezuju. Pre svega, mislim na autoputeve, mislim na vodovode, kanalizaciju, na zaštitu životne sredine, dakle, sve one tekovine koje država Srbija čini i radi da bismo bili sastavni deo EU.

Tu je sigurno veoma važno i veoma bitno i stabilna ekonomska situacija, jer stabilna ekonomska situacija, koja je postignuta, daje mogućnosti da sve ove stvari radimo, a da postajemo na taj način deo EU.

Ono što je ovog trenutka veoma važno, a to je zaštita ličnih podataka. Zaštita ličnih podataka za svakog pojedinca je veoma važna. Imamo nove tehnologije, imamo globalizaciju i ta razmena je veoma izražena.

Svi smo na društvenim mrežama, često dajemo i neke podatke koje ne bi trebalo da dajemo i zloupotreba podataka i te kako može da bude opasna i za pojedinca, a i za državu.

Nije iznenađenje da sve ono što znači napredak u kompjuterskim i ostalim tehnologijama, znači mogućnost i zloupotreba, uvek postoje oni koji to žele da urade. Upravo zbog toga moramo imati zakonske okvire, koji će omogućiti da se sve to što se nalazi na društvenim mrežama ne sme zloupotrebljavati, jer zaštita ličnosti, njegovih opredeljenja, njegove verske, polne i svake druge opredeljenosti, mora biti zaštićena. Ti podaci se ne smeju zloupotrebljavati.

Upravo država Srbija, koja je uvek prihvatala sve te izmene i dopune zakona i protokola, upravo inkorporira u svoja zakonska rešenja. To je ono što je veoma dobro, što znači da ne zaostajemo, naprotiv, u nekim stvarima idemo napred. Zbog toga i podržavamo Konvenciju Saveta Evrope, jer ta Konvencija omogućava da idemo korak napred i da zaista učinimo ono što se od nas očekuje.

Znate, da bi neko uzeo vaše podatke, vi morate dati ličnu saglasnost, a lična saglasnost znači da se to ne može i ne sme zloupotrebljavati. To je ono što je veoma bitno, veoma važno. Ti podaci se moraju samo koristiti na odgovarajući način iz prostog razloga jer se ne smeju zloupotrebljavati, a samo za one potrebe koje su tu veoma važne.

Ono što je nama vrlo bitno, a to je, mi imamo i nekih drugih podataka o kojima do sada nismo govorili. Znate, to su genetski podaci, biometrijski podaci. Oni identifikuju neko lice. Isto tako, podaci da li je neko član sindikata ili ne su veoma važni podaci. Ukoliko se to zloupotrebi, poslodavci to mogu da dovedu u situaciju da to lice koje je član sindikata bude u nepovoljnom položaju.

Upravo i donosimo izmene i dopune ovog zakona da se to ne može i ne treba zloupotrebljavati.

Tehnologija ide veoma brzo napred. Drago mi je što država Srbija upravo prihvata nove tehnologije. Evo, govorimo o 4G, četvrtoj industrijskoj revoluciji, što znači, država Srbija, ukoliko želi da ide napred, da bude bolja, prosperitetnija, mora sve te nove tehnologije da prihvati i unapređuje, ali istovremeno mora da postoji oprez da se te tehnologije ne zloupotrebe protiv pojedinaca.

Dakle, SDPS, koja prihvata sve novine, koja prihvata da država Srbija bude jedna uređena država, članica EU, gde će se pravo pojedinca poštovati, gde će biti zaštite podataka svakog pojedinca i upravo to nas motiviše da naglasimo da ćemo glasati za ove izmene zakona, ali i za sve druge sporazume, jer to znači da će Srbija biti u narednom periodu prosperitetnija zemlja.

Ovo naglašavam i zbog činjenice, jer mi ne govorimo nešto što ne možemo da uradimo. Mi govorimo šta ćemo uraditi, uradimo, a građani Srbije vide te rezultate. Zbog toga naglašavam da će SDPS glasati za ove zakone.

Još nešto. Sam zakon ne donosi uvek ono što je najvažnije. Najvažnije je njegova primena i kontrola primene tih zakona. Zato smatramo da unapređenje kapaciteta Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti takođe je važno pitanje. Zajedno sa ovim zakonom i sa ovim nezavisnim državnim organom, mislim da ćemo postići cilj o kojem ovde govorimo.

Zato naglašavam da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.
Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, ovaj zakon nije velik, on ima samo 29 članova, ali je vrlo značajan za Srbiju. Značajan, jer će ovim zakonom biti ispravljene mnoge nepravde i država Srbija će biti uvrštena u red zemalja gde se poštuje uplata poreza, gde se poštuje rad i zalaganje da se samo radom i zalaganjem može stići do velike imovine.

Znate, jedan od osnovnih ciljeva svake države jeste efikasan poreski sistem. Zloupotreba poreskog sistema postoji svugde, ne samo u Srbiji već u svim zemljama i svako pokušava da nađe način kako da izbegne plaćanje poreza.

Međutim, ako je država uređena, ako se znaju pravila ponašanja, ako se poštuju određeni standardi, tada su mogućnosti da se izbegne plaćanje poreza malene, minimalne. Nije slučajno da postoje poreski rajevi, rajevi gde oni pojedinci koji žele da u svojoj državi gde zarađuju, gde stvaraju, da ne plaćaju porez svoje mesto boravka prijavljuju tim poreskim rajevima i to je mogućnost da se izbegne plaćanje.

Naravno, dolazi se do nezakonito stečene imovine. Naglašavam, pošto se ovde želi u raspravi naglasiti da će imovina biti oteta, ne. Govori se o nezakonito stečenoj imovini i mogućnost da se ta imovina kroz plaćanje poreza legalizuje, da jednom prestanemo pričati, da je neko stigao do velike imovine na nezakonit način i stalno vučemo tu crtu i stalno naglašavamo, da, mnogi su se obogatili.

Potreba za ovim zakonom je postala još mnogo ranije. Znate, možemo pričati što god hoćemo ali do 1990. godine imali smo jednu uređenu državu, koja je imala svoje zakone i ti zakoni su se poštovali i naravno porez se plaćao.

Međutim, došla je 1990. godina i kasnije 2000. godina, gde tačno možemo govoriti kako i na koji način je došlo do potpune evazije poreza, odnosno kako su se pojedinci počeli naglo bogatiti.

Ja neću govoriti o uzrocima. Uzroci tog nezakonitog bogaćenja jeste privatizacija, koju možemo zvati kako hoćemo, ali većim delom je bila pljačkaška privatizacija, ne funkcionisanje države i moram reći da postoje ipak dve faze u raslojavanju našeg društva.

Prva faza je bila o 1990. do 2000. godine. Počela je privatizacija, ali ona je imala i socijalnih elemenata. Podela akcija 60% zaposlenima, i sami znate da su pojedinci koji su radili u dobrim firmama, Beočinska fabrika cementa, Apatinska pivara, zaista dobili vredne akcije i zaista su ti ljudi dobro prošli.

Došlo je do otkupa stanova, istina na početku sa dosta realnim vrednostima, a kasnije u toku inflacije i hiperinflacije, odkup je bio ispod svih tržišnih vrednosti. Bila je inflacija, hiper inflacija i naravno, pojedinci koji su bili bliži vlasti, bliži primarnoj emisiji, oni su bili veoma privilegovani i došlo je do enormnog bogatstva.

Ali, takvih ljudi u to vreme, bilo je mnogo manje, ta raspodela, ta socijalna dimenzija je zaista dolazila do izražaja i tu su pojedinci, jedan veći broj ljudi došao do neke imovine.

Naravno, postoji druga etapa. Ta druga etapa je, ja je mogu slobodno nazvati pljačkaška privatizacija. Eksplozija koja je došla pod firmom demokratije i privatizacije, tada su nam neki koji su došli sa zapada, koji su školovani ko zna na kakvim univerzitetima, govorili, privatizacija po svaku cenu, bez kriterijuma i način da se sve privatizuje i da dođe u privatne ruke, i tada će zemlja Srbija procvetati.

Upravo tada je došlo do velikog raslojavanja. Četiristo hiljada je ostalo bez svojih radnih mesta, bez svojih plata i došli su u jedno teško vreme, imaju siromaštva i mnogi od tih ljudi se još ni dan danas nisu oporavili.

Došlo je do isisavanja društvenog i državnog kapitala u džepove privilegovanih pojedinca. Znate, to je ta druga etapa, etapa koje smo mi svi bili svesni, ali što je više trajala ta etapa, tada ste mogli videti kako se grade kuće na Dedinju i svim drugim atraktivnim lokacijama, gde se voze skupi automobili, gde se kupuju velike jahte itd. Zbog takvih činjenica i zbog takvih pojedinaca potreban je ovaj zakon i zato će SDPS podržati ovaj zakon, zato što smatramo da će ovo doneti jednu veliku mogućnost da negde ovo društvo postane socijalno odgovornije.

Osnova ovog zakona jeste da se odnosi jednako na sve građane. Znači, nema privilegovanih. Često se u javnosti govori da političari su ti koji se enormno bogate. Nije tačno. Ja polazim od stanovišta da svako onaj ko se bavi politikom… a i sam se bavim politikom, verujte, za ovo vreme moja imovina nije uvećana. Naprotiv, ona je smanjena i svi ovde, većina nas koji sede u ovoj sali, te činjenice su veoma svesni, ali vi kod pojedinaca ne možete da tu iluziju razbijete. Zato se zalažem da nema privilegovanih, da počne od svakog pojedinca koji ima imovinu. koja je nesrazmerna primanjima koja ima.

Ta utvrđivanja nesrazmerna između prihoda i imovine, ja moram da naglasim, ne mogu da budu proizvoljna. Moraju da postoje standardi, principi, pravila. Ovo ne sme da bude kampanja, ne sme da bude lov na veštice, što smo večito imali u nekom ranijem periodu. Sećate se još ranije, imaš kuću, vrati stan, ili ovde je već bilo govora o ekstra profitu. Kampanja ne sme da bude. To ne može da bude kratkog daha, mora biti dugoročnog i mora biti kontinuirano, ali sa jasnim principima i standardima uz stručno vođenje i nepristrasno.

Još da vam kažem nešto, ne otkrivamo mi u državi Srbiji toplu vodu. U svim uređenim državama, u svim uređenim društvima i te kako postoji jaka poreska kontrola. Ne možete ni dinar, ni dolar, ni evro sakriti ukoliko ste ga nezakonito zaradili, korupcijom, raznoraznim švercovanjem, da ne kažem kriminalnim aktivnostima i zbog toga mi pokušavamo i ja mislim da će ovaj proces u koji smo krenuli upravo zbog kontinuiteta i ozbiljnosti dati rezultate.

Svi su obećavali ovaj zakon, ali ga niko nije doneo. Ja mislim da je država Srbija upravo sada spremna, da ima sposobnosti i kapacitete da ovaj zakon sprovede u delo. Na taj način postaćemo jedna socijalno uređena država, a to je ono što i želimo.

I ne samo to, mi se ovde pridružujemo i državama Evrope. Mi smo kandidat za ulazak u EU i ovaj zakon jeste taj koji nas približava tim uređenim evropskim društvima. Da, imali smo hrabrosti i imamo hrabrost da donesemo ovaj zakon. Građani Srbije to vide i oni to znaju.

Naglašavam ponovo da ne može se smatrati da će nečija imovina biti oteta. Govori se i poenta zakona je u nezakonito stečenoj imovini. Naglašavam, nezakonito stečenoj imovini. Ozbiljne stručne službe poreske uprave, koje ćemo formirati, ljude koji će biti kvalitetni i znaće sve šta treba uraditi u ovom poslu, siguran sam da neće praviti greške. Zato postoji više faznih postupaka i zbog toga podržavamo ovaj zakon.

Još nešto, SDPS, zalažući se za ovaj zakon, mi se ne zalažemo da budemo jednaki u siromaštvu, mi se zalažemo da u ovoj zemlji postoje i bogati ljudi, ali oni ljudi koji su do tog bogatstva došli svojim radom, svojom sposobnošću, svojim znanjem i pametnim upravljanjem svog kapitala.

Znate, velika je razlika između imati i nemati. Mi socijaldemokrate to najbolje znamo. E, upravo imati, ali na pošten način, svojim radom, uz poštovanje zakona, to je onaj motiv koji nas, socijaldemokrate, ali i sve poštene političare, upravo tera da radimo ovaj posao koji radimo.

Ono što želim da dalje naglasim, znate, u uređenim zemljama vi imate dve stvari koje su nesporne, a to je smrt i plaćanje poreza. Dakle, u uređenim državama je neshvatljivo da se porez ne može platiti. Kod nas u Srbiji je to postalo pravilo ponašanja - da prevarim državu, da steknem imovinu, jer država je svačija i ničija. Ne, država se štiti upravo i plaćanjem poreza, jer porezom plaćamo sve ostalo, i zdravstvo i školstvo. Ako se mi zalažemo za besplatno zdravstvo, za uređene puteve, auto-puteve, to država može isključivo iz svojih prihoda, a osnovni prihodi jedne države jeste porez. Ako se taj porez redovno plaća, onda je to ono što je naš osnovni zadatak.

Naglašavam da ćemo svesrdno podržati ovaj zakon, ali, isto tako molim, nemojmo u diskusijama da razvodnjavamo, da tražimo one mane koje će reći - da, biće mnogo grešaka. Borimo se da idemo konzistentan zakon, zakon koji će se verovatno u narednom periodu popravljati, ali isto tako daleko je važnije stvarati ekipe u okviru poreske uprave u toj posebnoj jedinici koja će stručno, kvalitetno raditi ovaj posao i na taj način bićemo u situaciji da imamo i rezultate.

Znate, nije tu samo suština da država ima pare. Daleko je važnija ta socijalna komponenta, komponenta gde će svako građaninu reći - da, u ovoj državi, državi Srbiji, više se ne može dolaziti do imovine, velike imovine na nezakonit način, bez poštovanja zakona i bez plaćanja poreza. Zbog toga SDPS će svesrdno podržati ovaj zakon i glasaćemo za njega u danu za glasanje. O nekim pitanjima ćemo govoriti i u pojedinostima, ali u globalu podržavamo ovaj zakon. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.

Gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, SDPS pozdravlja donošenje zakona o Memorijalnom centru „Staro Sajmište“. To činimo iz više razloga.

Prvi i osnovni razlog jeste da je osnova politika SDPS antifašizam. Antifašizam koji je osnova politike naše partije, a to je, kao što znate, najveće zlo 20. veka. To zlo nije pobeđeno i uvek, stalno treba naglašavati da se treba boriti protiv toga. Upravo u tome i jeste važna kultura sećanja.

Kultura sećanja neće nastati sama od sebe, ona se mora negovati, stvarati, poštovati i stalno učiti. Biću srećan kada mladi bračni parovi nakon venčanja uvek, kao što je u Rusiji, odlaze u memorijalne centre, nose bukete cveća sećajući se onih koji su stradali, svojih predaka, poštujući svoje pretke. Što znači da na jednoj strani imamo sećanje, a i buđenje novog života. Jeste, to je istorija i ona je takva kakva jeste.

Gospođa Dragaš je u svom izlaganju rekla da narodni koji zaboravljaju svoju istoriju su osuđeni da im se ta istorija ponavlja, najčešće u tragičnijim razmerama. Nema nijedne srpske porodice koja nije stradala. Samo da se vratimo unazad od bombardovanja 1999. godine, ratova 90-ih godina, Drugog svetskog rata, Prvog svetskog rata, da ne idem unazad, svako od nas je imao nekog od predaka ili je učestvovao u svim ovim dešavanjima i znamo šta je bilo. Zbog toga ja i pozdravljam činjenicu da osnivamo Memorijalni centar „Staro Sajmište“. Pozdravljam činjenicu da se neguju i otvaraju memorijalni centri ali i one koje smo stvorili u Kragujevcu, Krljevu i u drugim mestima, da ih obnovimo jer čini mi se da smo u svom zaboravu doprineli da mnogo toga zaboravimo.

Zašto? Pa, naša boljka jeste da zaboravljamo. Ovde je bilo govora da li zaboravljamo i opraštamo. Ja sam pristalica stava da ne smemo zaboraviti. Oprostiti možda ponekada i možemo, ali zaboraviti nikada ne smemo. Polazeći od stanovišta da je osnova naše politike SDP anti-fašizam, moram da pomenem i činjenicu da jevrejski narod je stradao u Drugom svetskom ratu, jeste bio je genocid, to treba stalno naglašavati i taj stari narod koji veoma poštujem, tu svoju kulturu sećanja veoma neguje. Bio sam u Izraelu i video sam kako se to čini. Isto tako često, nažalost, se zaboravlja i stradanje Roma. Dakle, jedne nacionalne zajednice koja je u Drugom svetskom ratu veoma stradala. Nadam se da ćemo upravo u Memorijalnom centru „Staro Sajmište“ imati upravo podsećanje na ta stradanja svih ljudi koje smo imali u Drugom svetskom ratu, ali i sve ono što je bilo i u ranijim ratovima.

Znate, najveću opasnost koju mi imamo u našoj zemlji jeste revizionizam istorije. Znate, kad ko dođe na vlast, kad ko pobedi, odmah pravi istoriju za sebe. Pustimo istoriju naučnicima, pustimo istoriju nauci, pustimo i naša sećanja, memorijalne centre ljudima koji znaju posao. Dajte konačno da utvrdimo koliko smo žrtava imali, koje su to žrtve, svaka žrtva ima svoje ime i svoje prezime.

Nisam sklon da delim žrtve po naciji, po veri, žrtva je žrtva. Znate, u nekim situacijama ljudi su stradali ne zato što su bili za jednu ideju, samo zato što je bio prisutan predstavnik jednog naroda, što je bio predstavnik neke vere i verovao, on je stradao. Ako zaboravimo žrtve, onda su te žrtve bile uzaludne. Zato negujmo kulturu i zato treba da imamo situaciju da svako ime mora biti zabeleženo, da svaka porodica, svaki pojedinac zna ko mu je bio predak, gde mu je stradao i kako je stradao.

Znate, ima mnogo toga da se kaže, a u svom izlaganju ću reći oko revizionizma. Najviše volim kada dođe dan obeležavanja oslobođenja Beograda, tada budu ovde predstavnici Rusije, i onda shvatim da oslobođenju Beograda su osim Rusa učestvovali i partizani.

Partizane više nigde niko ne pominje, a zato drugi neki, koji su bili pomagači neprijatelja, mislim i na Ljotića i na Nedića, moj kolega je o tome govorio, četnici, dakle, oni su u prvom planu. Bili su partizani i oni su učestvovali u oslobađanju Beograda, to moramo zapamtiti. Ali, ima još jedna stvar, molim vas, moramo shvatiti da su sve žrtve jednake, da ne možemo ih stavljati, osim onih koji su bili ratni zločinci.

Želeći da podržim ovaj zakon odmah naglašavam SDP koja baštini antifašizam, pozdravlja donošenje ovog zakona i uvek će podržati sve ove zakone koji znače kulturu sećanja, koji znače da više među Srbima nema podela, da istoriju ostavimo istoričarima, a da Srbija koja je krenula dobrim putem ide napred.

Mora ići napred, jer to je način da opstanemo kao zemlja, da idemo ovim koracima kojima smo krenuli. Nisam za podele. Dosta je podela među Srbima. Jesam za to da svako ko je onaj stradao za državu Srbiju bude njegovo ime zabeleženo, a istorija da svako, od malog deteta da proučava i da zna, i da bude ponosan na svoju državu, na svoju istoriju i da svi građani koji žive u Srbiji, a bilo ih je i drugih nacionalnosti koji su dali živote za Srbiju.

To moramo stalno podsticati, stalno negovati, stalno izgrađivati, a to ne možemo ako ne idemo ozbiljnim putem i prestanemo da se obrazujemo preko feljtona u štampi, u žutoj štampi, koja iskrivljuje istorijske istine, pa to postane onda nekome i zvanično istina. Dajmo istoriju istoričarima i poštujmo sebe, jer to će biti jedina šansa da ostanemo u budućnosti.

Naglašavam, žrtve koje su zaboravljene one mogu da budu i uzaludne, zato nemojmo zaboravljati žrtve, negujmo memorijalne centre. Hvala.
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Svoje izlaganje ću početi o dve reči koje je govorio narodni poslanik Nenad Čanak – dijalog i rezultati.

Dijalog imamo, evo, imamo ga ovde u našem parlamentu. Malopre je o tome govorila i predsednica parlamenta Maja Gojković. Mi diskutujemo. Mi ovog trenutka ne znamo rezultat, ali smo narodni poslanici sa integritetom, poslanici koji će da brane svoje stavove koje iznose.

Kad kažem da imamo dijalog, dijalog oko izbornih uslova vodimo od leta, od jula, a sada je februar mesec. Menjamo zakone, popravljamo situaciju, a, da naglasim da su ovi izbori koje smo do sada imali, od 2000. i zajedno sa 2016. godinom, bili po izbornim zakonima koje je međunarodna javnost, ali i naša unutrašnja javnost prihvatala, kao legalne i legitimne.

Mi smo sada popravili stanje. Promenili smo četiri zakona, nema više funkcionerske kampanje. Dalje, ne mogu se koristiti javni resursa, način finansiranja stranaka, da stranke ne mogu finansirati više izborne aktivnosti iz svojih redovnih sredstava, da se ne mogu zloupotrebljavati javna preduzeća u izbornoj kampanji. Sad neko nama kaže – ne, vi niste ništa uradili.

Naglašavam da je ovo što danas raspravljamo kruna našeg rada i upravo rezultat rada. Zato, gospodo, oni koji rade, koji žele da menjaju stvari, koji žele da unaprede stvari, oni imaju rezultate. Mi imamo rezultate, i to ćemo upravo pokazati u subotu naveče kad se bude izjašnjavali.

Ono što sigurno mogu da kažem, a to je da je snižavanje cenzusa na 3% nešto što Socijaldemokratska partija pozdravlja i mi smo na tome još pre 10 godina insistirali i tražili u jednom širem korpusu menjanja Ustava i prilagođavanja našeg Ustava i svih naših zakona u skladu sa evropskim principima.

Ne bih o tome puno govorio iz prostog razloga, jer su moje kolege o tome već govorile i rekle svoje stavove.

Ovde ima izmena zakona u vezi nacionalnih manjina. Socijaldemokratska partija smatra da nacionalne manjine moraju biti zastupljene u nacionalnom parlamentu, u lokalnim parlamentima i da moramo naći najbolje rešenje da one zaista budu zastupljene, ali ne da bude zloupotreba, već da budu oni istinski predstavnici nacionalnih manjina, jer to je ono što je Srbiji potrebno i neophodno.

Da li je ovo najbolje rešenje, to ćemo videti kroz raspravu. Imamo amandmane i nadam se da ćemo imati znanja i sposobnosti da dođemo do najboljeg rešenja i da ćemo zaista istinski zaštititi nacionalne manjine.

Ovo vremena koje još imam ja ću posvetiti onom što je meni zadovoljstvo, a to je učešće žena u radu parlamenata. Mogu da kažem da su kvote koje su uvedene, kvota od 30%, zaista dale rezultate. To je dosta visoka kvota i moram reći da je Srbija zemlja koja se u svetu kotirala dosta visoko, a mi lestvicu sada dižemo više.

Ponosan sam na tu činjenicu i mogu ovog trenutka da naglasim da će Socijaldemokratska partija upravo sa ponosom glasati za tu kvotu, i ne samo za kvotu u skupštinama, u parlamentu i u lokalnim organima uprave, već i u izvršnim organima, da ćemo razmišljati o tome koliko je žena na čelu naših skupštinskih odbora, koliko žena se nalazi i u odborima i na svim drugim mestima. Često pogledamo samo najistaknutije funkcije, a ne gledamo gde se žene nalaze.

Moram priznati da je Fokus grupa za implementaciju cilja održivog razvoja u decembru mesecu izvršila jednu analizu. Tu su bili eksperti UN i dobili smo vrlo velike pohvale što smo do sad uradili.

Sada idemo dalje. Ponosan sam na tu činjenicu da idemo dalje, da ćemo napraviti veliki iskorak i stojim iza toga. Prema tome, drage kolege narodni poslanici, buditi uvereni da ćemo učiniti veliku stvar kad izglasamo ovaj predlog za kvotu od 40%. Hvala.
Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministre sa saradnicima, ja sam jedna od onih koji će reći da pohvaljujem što imamo završne račune budžeta u raspravi u Narodnoj skupštini. Da podsetim narodne poslanike, poslednji završni račun koji je raspravljan i usvojen u Skupštini bio je 2001. godine. Od 2002. godine pa na ovamo, mi nismo imali završne račune, da se raspravljaju. Istina, Vlada je dostavljala završne račune do 2015. godine, ali nikako nisu dolazili na dnevni red, a od 2015. godine pa na ovamo Vlada čak i nije dostavljala završne račune.

Da ne bi javnost pomislila da je to činila nešto posebno, Ministarstvo finansija je to koje daje svoje izveštaje o izvršenju budžeta. Svaki građanin Srbije može da vidi koliko ima budžet prihoda, koje rashode i kako se ta sredstva troše. Ovo naglašavam iz prostog razloga što ipak budžet je bio pod kontrolom. Državna revizorska institucija je osnovana 2008. godine i ona je vršila revizije svih budžeta od 2008. godine, u stvari 2009. godine do 2018. godine. Molim vas, samo malo tišine. Meni je jako drago što su vašom zaslugom stigli ovi završni računi.

Neću reći da nisam to insistirao i želeo, jednostavno, to je redosled aktivnosti koji radi ova vladajuća koalicija, koja jasno, transparentno iznosi sve detalje, sve ono što treba građani Srbije da znaju, a posebno u finansijskoj konsolidaciji.

Jedan od najvažnijih rezultata koje je ova vladajuća koalicija postigla jesu upravo ti rezultati u finansijskoj konsolidaciji. Ako posmatrate ove završne račune tada možete jasno videti šta se sve dešavalo u privredi naše zemlje. Evo, zašto to kažem.

Prvo, završni računi su vrlo važni, oni nam daju konačne informacije o prihodima, rashodima, pravilnom korišćenju sredstava i naravno ovi završni računi su otkrili i tzv. indirektne korisnike, koji su bili skriveni negde i nismo znali koliko sredstava se troši kod tih indirektnih korisnika. Naravno, to se odnosi na škole, fakultete, socijalne ustanove, ta sredstva koja su te institucije zarađivale su se najčešće trošile za plate, odnosno za investicije. Dobro je što je to išlo u kapitalne investicije.

Ono što je veoma dobro u ovim završnim računima, a to moram da naglasim, da je to pravi zlatni rudnik informacija i to informacija koje govore o jednom vremenu, o sredstvima, o potrošnji i o ozbiljnosti jedne države, države koja građanima govori gde i kako troši svoja sredstva. To su trajni dokumenti i verovatno će nauka i struka ovde imati neiscrpan izvor podataka i ja moram pohvaliti ove završne račune, bez obzira na sve stvari o kojima je ovde bilo reči.

Znate, budžet je jedan od najvažnijih zakona koji se donosi. Budžet utiče na privredne aktivnosti u zemlji, ali i obratno privredne aktivnosti u zemlji utiču na budžet i to tako da mi onda u završnom računu vidimo pravu krvnu sliku jedne privrede za taj period.

Građani Srbije moraju znati da kao jedna ozbiljna koalicija mi zajedno činimo neke stvari. Da bi se doneo jedan budžet vi morate imati fiskalnu strategiju, morate imati završni račun za prethodnu godinu i nakon toga, tek imamo budžet koji ovde usvajamo u Skupštini.

Postoji budžetski kalendar. Moram reći da se nikada nije desilo da je budžet usvojen mnogo ranije, nego što to kaže budžetski kalendar. Do 15. decembra smo morali usvojiti budžet. Mi smo ga davno usvojili i to moram posebno naglasiti i pohvaliti. I ne samo da smo ga ranije usvojili, već je budžet stigao na vreme u Narodnu skupštinu i narodni poslanici su imali sasvim dovoljno vremena da o svemu, o svim stavkama u budžetu raspravljaju, govore. Imamo i nezavisna tela koja su o tome raspravljala, dakle, imali smo jednu kvalitetnu i dobru raspravu i to je ono što posebno želim da naglasim.

Zašto to kažem? Kažem jer je budžet jako bitan, rekao sam, utiče na privredu. Kada analizirate ove budžete, završne račune, tada možete to podeliti na neka tri dela. Budžeti od 2002. do 2007. godine su imali dobre fiskalne rezultate. Bilo je suficita, nije bilo deficita. Znate zašto? Bila je privatizacija. Gde su ta sredstva trošena? Da li su sredstva trošena na kapitalne investicije? Da li smo tad imali završene auto-puteve, da li smo tad imali rad na železnicama? Ne. Sredstva su gurana u potrošnju, potrošnja je išla sve više i više i na kraju došla je ekonomska kriza, svetska ekonomska kriza 2008. godine, zemlja vrlo brzo nije više mogla da pozajmljuje i već smo bili blizu bankrota.

To je taj period od 2008. do 2013. godine. U tom periodu nama je često govoreno da ta svetska ekonomska kriza je za nas razvojna šansa. Ne, došli smo do zaduženja 76% BDP.

Molim vas, krenuli smo u finansijsku konsolidaciju 2014. godine i šta smo uradili? Vrlo brzo, ja moram priznati da je i mene iznenadilo da smo iz jednog deficita stigli u suficit i to tri godine uzastopce, a zašto? Pa, zbog jedne štednje i zbog jednog stava da se ne može trošiti više nego što se zaradi, da se ne može davati više ni za potrošnju nigde od onoga što nije zarađeno i da budžet mora biti tako izbalansiran da imamo ulaganja u kapitalne investicije, javne investicije, deo toga u potrošnju, ali u određenim proporcijama. Upravo to smo postigli.

Moram reći da jedan budžet 2019. godine, gde ćemo završni račun videti već, ja sam siguran, u julu sledeće godine. Budžet 2020. godine je jedan relaksirani budžet, na dobrim osnovama, pravljen konzervativnim metodama, drugim rečima jasno precizirano gde su i kakvi su prihodi, kakvi su rashodi i jedan uravnotežen budžet, stabilan budžet.

Pošto sam o budžetu govorio kada smo ga usvajali, ja ću samo reći sledeće, ja nemam nijedan strah da ćemo mi doći u neku tešku situaciju iz prostog razloga što smo uveli proporcije pravila i metodologije koje se poštuju. Ako poštujete ta pravila, tada vam je sasvim jasno da ne možete doći u tešku situaciju i da ćete jasno imati i za plate, imati za penzije, imati za kapitalne investicije, imati za ostale javne investicije, što se očigledno i vidi. Završavaju se kapitalni projekti, najbolji rezultati privrede, a to sam već i govorio, vide se u transferima PIO.

Godine 2014, mi smo izdvajali iz budžeta za penzije 272 milijarde, 2018. godine 172 milijarde, dakle manje 100 milijarde dinara. Šta to znači? To znači da imamo veće zapošljavanje, veću privrednu aktivnost, da imamo bolje plate, to znači da Srbija staji na zdrave ekonomske noge, što znači da možemo dalje hodati.

Ima još nešto drugo što moram naglasiti. I u ranijem periodu, 2002. do 2008. godine, izdvajala su se sredstva za kapitalne investicije, ali ona nisu trošena. Zašto? Zato što nismo imali programe i zato što nismo znali voditi kapitalne investicije. Tada je bio veliki kredit. Uzmemo 800 miliona evra za železnice Srbije, pa nije bio povlačen. Bilo je još nekih drugih kredita koji nisu povlačeni.

Da bude još problem veći, za te kredite koje ne povlačite vi dajete dodatne kamate, dodatne penale. Zašto? Mi smo se zaduživali, a nismo znali kako da iskoristimo. Upravo u situaciji u kojoj se sad nalazimo imamo suficite, negde smo u oktobru mesecu o tome raspravljali da suficit smo ulagali u javnu infrastrukturu, eto, konkretno u Moravički koridor, deo sredstava smo davali i davaćemo za rasterećenje privrede, ali ne zaboravljamo i tu je ono što Socijaldemokratska partija uvek naglašava, da građani Srbije moraju osetiti boljitak u ekonomskom razvoju i na osnovu svojih plata i na osnovu svojih penzija.

Tu ćemo tražiti jednu meru. Kad govorimo gde se šta nalazi, ja moram da naglasim, to se radi o onim proporcijama, ako govorimo da za plate i penzije mora da ide određena proporcija, uzmimo za plate, onda mora da bude 9,5%. Ako idete više, tada vi dolazite već u jednu opasnu zonu koja kaže da u datom trenutku vi ćete morati da dajete više, odnosno da se dalje zadužujete ili idete već da dajete od onoga što vam privredni rast ne omogućava.

Ono što je veoma bitno, a to je učešće javnog duga u BDP. Mi smo se zaduživali, u jednom trenutku smo bili da 76% BDP i blizu bankrota, no, sada mi imamo javni dug koji je negde 50 koma nešto procenata, a ide ka tendenciji niže.

Moram da kažem da je zakonska odredba 45% BDP dosta strog uslov, možda za našu zemlju i prestrog, koji smo mi sami sebi nametnuli, ali lično smatram da nije problem kvalitetno se zaduživati, pogotovo sada u ovo vreme kada su kamate niske. Kvalitetno zaduživanje, ulaganje u infrastrukturu, ulaganje u puteve, ulaganje u prečistače vode, u kanalizacije znači ostavljanje zemlje u jednoj boljoj poziciji, u jednoj boljoj situaciji kojoj i jeste.

Naravno da se radujem, i uvek sam to govorio da ću biti najsrećniji kad se završi Koridor 10. Da, mogu da kažem da je Koridor 10 je završen. Dakle, neću da kažem završićemo ga, on je završen. Koridor 11 od Surčina do Čačka, da, završen. Sutra će se otvoriti. Dakle, to je ona Srbija koja je uspela svojim radom, svojim zalaganjem, pametnim i dobrim politikama da dođe do situacije da ima dovoljno sredstava za sve ove oblasti o kojima sam govorio.

Kada govorimo o završnim računima, ja očekujem da će sad to postati pravilo, da ćemo završni račun za 2019. godinu, nakon ocena nezavisnih institucija, DRI, Fiskalnog saveta i ostalih, imati u julu sledeće godine, pre nego što budemo imali projekcije budžeta za 2021. godinu. To će nam biti signal šta, kako i gde treba popraviti naše finansije.

Ne trebamo se zavaravati da je sad sve rešeno onako kako treba. Postavljeni su dobri temelji. Na te temelje treba nadograđivati mnogo toga, uređivati kuću koju smo imali i jasno staviti do znanja šta i gde se ide i gde se šta troši.

Ovde je bilo govora i o sredstvima rezervi itd. Mnogo toga se može o tome diskutovati. Jedna od stvari koju sam naglašavao i koju ću i sad ponoviti jeste da u sistemu zarada u Srbiji treba uvesti red, da masa zarada jeste svedena na 9,5% BDP, da, ali se zalažem za platne razrede, jer nemoguće je čak i ako neka državna firma, bili to neki fakulteti koji imaju trenutno povoljnu situaciju, evo, na primer, trenutno su to pravni fakulteti, informatički fakulteti koji imaju to. Oni imaju dosta pristojna primanja. Ne, ne trebaju sva primanja u državnim službama koja se zarade ići samo u plate, treba ići i u investicije, jer na taj način država ide bolje i dalje napred.

Isto tako, govorim i o završnim računima budžeta opšte države. NJih trenutno nemamo. Imamo završne račune Republike Srbije, ali nemamo opšte države. Možda bi to trebao biti jedan korak napred. Zašto? Na lokalnim samoupravama, pokrajini, zatim na drugim nekim situacijama imamo da se dosta sredstava zaradi i često ide mimo prihoda.

Ono što želim da kažem, i time ću završiti svoje izlaganje, država Srbija u ovoj godini, u prethodnim godinama, posle rezultata finansijske konsolidacije, dobro upravlja svojim finansijama. Ne može biti iznenađenja, neće ih biti. Dobro upravlja kapitalnim investicijama, što je veoma bitno.

Vidite i sami koliko se radio Koridor 10. Završen je, ali očekujem da ta iskustva koja smo imali na Koridoru 10, Koridoru 11 možemo usmeriti ka novim koridorima, Moravskom koridoru, autoputu Kuzmin - Sremska Rača i drugim koridorima i autoputevima koje ćemo otvoriti. Zašto? Naša iskustva, efikasno korišćenje tih sredstava značiće dalji rast BDP.

Mi imamo mnogo toga što se daje i u javnu infrastrukturu, zatim u školstvo, u zdravstvo, u kliničke centre, da tim dobrim upravljanjem te kredite i sve ono što imamo, sopstvena sredstva možemo bolje i kvalitetnije izvršiti.

Na kraju, govorio sam o kaznama i o penalima. To sam govorio i kada je bilo oko budžeta. Ogromna sredstva idu. Znate, kada neko kaže 22 milijarde, to su velika sredstva, ali mi plaćamo neke penale od 2005. godine. Moramo ustrojiti administraciju, pogledati naše ugovore, jer mi smo imali često i prihode koje smo skrivali, ne mi, već se do 2015. godine prihodi skrivali. To se govorilo – prihodi ispod crte. Zašto? Pa, bilo je državnih preduzeća koji su pravili gubitke, koji nisu mogli da uplaćuju svoje kredite, državne banke koje su se morale sanirati. Ti troškovi su sakrivani. Od 2015. godine oni su ušli u budžet i tačno, jasno i transparentno se zna šta država radi. Da to nismo uradili, da nismo došli do te situacije, ne bismo imali zdravu ekonomsku situaciju, ne bismo bili u ovoj situaciji u kojoj se nalazimo i sada možemo da kažemo da izgradili smo dobar sistem, taj sistem popravljati, ići dalje i unaprediti da nam bude bolje.

Država koja ima uređene finansije, država koja zna šta hoće da uradi znači dalji napredak, a to je ono što je ova vladajuća koalicija, naravno, gde je SNS vodeća stranka, uradila i građanima Srbije polaže račune. Ono što smo rekli, to i izvršavamo.

Naglašavam da će, kao i do sada, SDPS u glasanju podržati sve ove završne račune sa željom da nam sledeći završni računi budu godišnji i da budu bolji i kvalitetniji nego do sada. Hvala.
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem raspravu o budžetu reći ću nekoliko stvari, nekoliko činjenica. Prvo, naglašavam zbog građana Srbije da smo poštovali budžetski kalendar, što znači – budžet je usvojen na Vladi u vreme kad je to predviđeno, došao je na vreme u Skupštinu. Znači, poslanici su imali puno vreme da raspravljaju i da čitaju budžet za 2020. godinu.

Drugo, ovde je odobreno duplo vreme za raspravu. Šta to znači? Znači da poslanici mogu detaljno da analiziraju budžet, daju amandmane i bore se da se taj budžet popravi. Tome jeste odgovornost, budžet se može popraviti i u raspravi sa pojedinim amandmanima.

Treće, ovo je jedina tačka o kojoj raspravljamo, što znači imamo i dovoljno vremena za raspravu.

Četvrto, to je već ministar rekao u svom izlaganju prethodnom, mi smo na Odboru za finansije u ponedeljak četiri sata raspravljali o budžetu. Ta rasprava je bila vrlo konstruktivna. U pojedinim trenucima veoma polemična, uz uvažavanje svih aktera u diskusiji i u jednoj demokratskoj raspravi, mi smo došli do nekih zaključaka koje je predsednica Odbora, gospođa Aleksandra Kovač izrekla ovde u našoj raspravi. To je odgovorna politika i to su odgovorni političari. Kažu šta će uraditi, to urade i predlože.

Sad da se vratim na budžet za 2020. godinu. Ja moram da naglasim da imamo sledeće ključne reči, a ja volim ključne reči da kažem, možda zato što sam i matematičar, budžet je uravnotežen, budžet je stabilan, budžet je siguran, on ima stabilnost i ima ono što moram da naglasim, to je razvojna komponenta.

Naravno, neosporno je da smo postigli izvanredne rezultate u finansijskoj konsolidaciji. To priznaje i MMF, Svetska banka, to priznaje i Fiskalni savet koji je to u krajnjem slučaju i na Odboru za finansije i potvrdio.

Naravno, preduslov dobrih rezultata jeste i politička stabilnost. Moram da naglasim da u okviru naše koalicije, vladajuće koalicije postoji jedinstvo u realizaciji onoga što smo građanima Srbije obećali. Upravo to jedinstvo, ta saglasnost je i preduslov za ove rezultate koje postižemo u finansijskoj konsolidaciji.

Šta će to dalje značiti? To će značiti povećanje standarda građana Srbije, penzionera o zaposlenih. To će značiti i rast BDP, to će značiti pad duga Srbije u odnosu na BDP i ono što mene raduje, to je povećanje javnih investicija.

Naravno, ovde je bilo puno reči oko toga. Budžet je pravljen na tzv. „konzervativnoj metodi“. To pozdravljam i podržavam. Prihodna strana je pravilno određena, a takođe i rashodna strana. Nema iznenađenja, neće ih biti.

Budžet ima deficit. On je 0,3 za Republiku, 0,5 za opštu državu. Znate, sećam se vremena kada je deficit bio 6,6-7%. Mi smo sada stigli do onih procenata koji su za zemlju Srbiju upravo dobri, upravo onakvi kakvi se očekuju. Naglašavam da smo 2017/18 imali suficit, a ja suficit očekujem u 2019. godini. Znate, mi smo još taj suficit i locirali, on je 46 milijardi i podelili smo ga ravnomerno, uravnoteženo na oblasti koje su u datom trenutku bile vrlo aktuelne.

Rekao sam da javni dug Srbije pada u odnosu na BDP. On sada trenutno iznosi 23,32 milijarde evra ili je na nivou 51,9.

Ako znamo da je bio na 76%, onda vidite koliki je korak unapred napravljen, da imamo dug koji je za Srbiju podnošljiv. Da naglasim da Mastriht za EU kaže da dug treba da bude 60% BDP, naš zakon kaže da on treba da bude 45%. Ja lično mislim da moramo ostati na 45%, jer to je za zemlju Srbiju, ovakvu kakva jeste, nešto što je veoma dobro.

Naravno, ovo su dobri rezultati, ali ima nešto što nas i zabrinjava. Voleo bih i želeo da nam rast BDP bude veći. Po godinama, on je išao između 1,8, 3,3, 2,0, 4,3, 3,5 se predviđa za 2019. godinu, projekcije idu da će biti 36, 37.

Da bude vrlo jasan, ovakav rast BDP za Srbiju, koja je u prethodnom periodu veoma zaostajala, nije dovoljan. On nije dovoljan iz prostog razloga da bi Srbija išla bržim koracima napred, taj BDP mora biti mnogo veći i upravo sve politike koje sada trenutno kreiramo za budućnost moraju da doprinose da taj BDP brže raste. Ekonomskih instrumenata za to ima i mislim da će Vlada u narednom periodu to učiniti.

Sada moje omiljene teme. Moja omiljena tema jesu penzije i penzioneri. Znate, 2018. godine, kada su penzioneri bili u teškoj situaciji, mi smo insistirali da penzioneri koji su podneli veliki teret moraju da osete boljitak kada ekonomija krene napred. Upravo to što smo insistirali i tražili, a to smo gospodin Momo Čolaković i ja učinili, 2018. godine mi smo tražili švajcarsku formulu, jer tada je Vlada određivala po svojim kriterijumima koliko će se penzije povećavati. Naravno, švajcarsku formulu smo dobili i to pozdravljam.

Upravo ta švajcarska formula, koja je najbolja u ovom trenutku za penzionere, znači da će penzioneri u budućnosti, osim sigurnosti penzija, sigurnosti penzionog fonda, imati i rast u skladu sa rastom ekonomije. Zato pozdravljam što će penzioneri u 2020. godini imati rast od 5,4%.

Koji je rezultat naše ekonomske politike? Upravo se najbolje vidi na penzionom fondu, i to transferi koji idu iz budžeta idu u penzioni fond. Godine 2014, molim vas, transfer iz budžeta u penzioni fond je bio 272 milijarde dinara, 2020. godine on je 157,5 milijardi. Ta razlika je 114,5 milijardi. Upravo ta razlika jeste i uspeh ekonomske politike. A da vam kažem, za ovu razliku možemo da napravimo autoput, Moravski koridor i Kuzmin-Rača, jer ukupno zbir ta dva autoputa je upravo ovih 114,5 milijardi dinara. To je ogroman rezultat.

Ali, ovaj rezultat govori i nešto drugo. Govori i rast zapošljavanja. Oni koji osporavaju da se u Srbiji ljudi zapošljavaju, da ove cifre nisu realne, upravo ova matematička konstrukcija nama pokazuje da u Srbiji imamo zapošljavanje, da je ono nešto malo iznad 10 i vrlo brzo će biti ispod 10, to znači 9%.

Takođe, volim da pričam i o platama. To je, bar što se mene tiče, bilo jedno od neslaganja sa Fiskalnim savetom. Ja sam se zalagao uvek i zalagaću se uvek da u usponu ekonomske politike mi imamo i veće plate, ali da se te plate mogu deliti iz onog što je zarađeno.

Naime, fond plata u BDP u 2017. godini je bio 9,1. Optimalno je 9,3, 9,4 i, molim vas, sa ovim povećanjem od 8 do 15% učešće će biti 9,6. To je malo odstupanje, 0,2% od BDP, ali znajući da smo prihodnu stranu pravili konzervativnom metodom, ja sam u potpunosti siguran da će taj procenat biti niži, jer će prihodi ići napred. Sama ta činjenica govori da vodimo odgovornu politiku što se tiče plata i da izdvajanja za plate neće ugroziti ekonomski sistem naše zemlje.

Pozitivno ocenjujem rasterećenje plata. To pozitivno ocenjujem iz prostog razloga što moramo dati i mogućnost da se naša privreda, posebno privatni sektor, posebno uzdiže. Mi smo sa 62% doprinosa došli na 61%, sa 63% na 62%, 61%. Ja sam pristalica politike korak po korak, što znači korak po korak, stići ćemo mi do tih 58%, ali onda kada Srbija ekonomski još više ojača i kada dođemo u situaciju da možemo zaista deo doprinosa smanjivati da bi privredi ostajalo više, a da bi se ona još više razvijala.

Kao neko ko potiče iz sindikalnog bekgraunda, pohvaljujem da se minimalna cena rada sa 27.020, podigla na 30.020 dinara. To je vrlo značajno. Isto tako, meni je jako značajno i zbog činjenice da je postignuto socijalnim dijalogom. Nadam se da je ministar rada tome doprineo. Istina, on sada priča na telefon, ali verovatno me i čuje šta govorim, iz prostog razloga jer želim da naglasim da socijalni dijalog sindikati i poslodavci moraju da dođu do zajedničkog konsenzusa, jer se i sam zalažem kao socijalni demokrata i Socijaldemokratska partija da minimalna cena rada mora da bude minimalna potrošačka korpa.

Kad završi telefoniranja, ministar rada će verovatno to prihvatiti i da će u narednom periodu korak po korak stići do tog rezultata.

Ono gde imam neslaganje, a to moram vrlo otvoreno, ovo je demokratska diskusija, sa ministrom za finansije, a to su platni razredi. O tome smo dugo raspravljali i na Odboru za finansije. Ja se zalažem za platne razrede. Zalažem se iz prostog razloga jer u Srbiji postoji veoma velika raznolikost između plata u javnom sektoru. Znam da to nije jednostavan posao. Znam da to nije lagan posao. Ali, ja se nadam da će za ministra finansija i ministra za lokalnu samoupravu to biti izazov, izazov da konačno reše veoma težak problem. Uostalom, kada smo 2014. godine krenuli u finansijsku konsolidaciju, tada je bilo teško, ali smo izašli smo uspehom iz nje.

Ja se nadam da će i ministar finansija prihvatiti ovaj izazov i u 2020. godini završiti posao oko platnih razreda i da ćemo imati koliko-toliko ujednačene plate u javnom sektoru. Ovo naglašavam i zbog činjenice, jer znam da je to težak, kompleksan posao, znam da tu postoji mnoštvo interesa, različitih interesa, neki jaki sindikati će se opirati, ali je izazov – izazov i verujem da ćete vi taj izazov prihvatiti i da ćete u tome uspeti.

Prihvatajući politiku korak po korak, nadam se da ćemo popravljanjem doći do onoga što je veoma važno i što je bitno. Znam da tu ne mogu svi dobiti, neko mora izgubiti, ali ako to uspete preko socijalnog dijaloga, poslodavci, sindikati i Vlada, biću veoma zadovoljan.

Ostaviću vreme da pričam o javnim investicijama. Pre tri, četiri godine sam rekao da ću biti ponosan kada se završi Koridor 10. Koridor 10 je završen, njegov Južni krak, njegov Istočni krak. Ja očekujem 19. decembra da će se završiti Koridor 11, i samim tim da ćemo od mog Novog Sada do Čačka ići pravim auto-putem, što je veoma dobro.

Pozdravljam i početak novih investicija. Naglašavam da smo mi za investicije od pre nekoliko godina, za javne investicije od 120 i nešto milijardi stigli do 260 milijardi. Znate, to je ogromna cifra koju smo uspeli svojim radom, pametnim politikama, uspešnim finansijskim politikama, dovesti do ovog cilja.

Mene raduje početak rada na Moravskom koridoru, zatim na auto-putu Kuzmin - Rača, Ruma - Šabac - Loznica. Voleo bih kao lokal patriota, a to sam i očekivao u ovom budžetu, da će biti govora i o auto-putu Novi Sad - Ruma i konačno tunel kroz Frušku goru. Ja se nadam da će prostora za to biti u narednom budžetu i biću veoma srećan da konačno počne i taj tunel kroz Frušku goru.

Želim Srbiju koja je premrežena auto-putevima, dobro osmišljenim, onim auto-putevima koji su neophodni i potrebni. Voleo bih, na primer, da zapadna Bačka, Sombor, Apatin, takođe imaju auto-put, no, nadam se, u nekim budućim budžetima, u novom investicionom planu, da će biti prostora da ponekad i maštama unapred.

Kad imamo auto-puteve, kad ulažemo u školstvo, kad imamo ulaganje u zdravstvo, imamo jednu bolju Srbiju, jednu Srbiju bolju za život.

Sama činjenica da sa osam milijardi ulaganja u školstvo idemo na 22 milijarde, da uvodimo izgradnju novih osnovnih i srednjih škola, digitalizaciju, bežični internet, da u zdravstvu sa pet milijardi idemo na sedam milijardi, da imamo i da ćemo graditi nove kliničke centre koji su već početi ali nisu završeni, sad je stigao red na njih. Beogradskih klinički centar vidimo svi kad prolazimo. Ja očekujem to u Novom Sadu da krene od proleća, a takođe i u Kragujevcu.

Znate, 2018. godine, sa 128 milijardi, mi smo uspeli u javne investicije u 2020. godini da izložimo 260 milijardi. Da li treba nešto više reći?

Za kraj ostavljam ono što je uvek moja omiljena tema, a to je dalje ulaganje - vodovodi, kanalizacije, zaštita životne sredine i komunalna infrastruktura. Ja govorim često o ciljevima održivog razvoja, govorim o Agendi 2030, jer svi želimo čist vazduh, čiste reke, svi želimo da se Srbija pošumljava, da imamo mnogo drveća, da imamo prečistače otpadnih voda. Znate, 84% građana Srbije ima pitku vodu. Želim da ima 100%. Možemo o tome razgovarati.

Fokus grupa nije ove godine dala amandmane na budžet. Zašto? Analizirali smo i videli smo da su značajna sredstva izdvojena za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja, ali ćemo zato ceniti vaše sledeće korake i očekujem da ćete vi naglasiti koji cilj je i ostvaren.

Na kraju, Socijaldemokratska partija Srbije će glasati za budžet 2020. godine, kao i kasnije za sve propratne zakone koji se tiču budžeta. Upravo to ćemo učiniti jer želimo Srbiju bolju, uređeniju zemlju, a nju već sad imamo i imaćemo je i bolju. Hvala.