MUAMER BAČEVAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 01. januara 1977. godine. Živi u Novom Pazaru.

Po zanimanju je doktor medicine, internista.

Obavljao je funkcije predsednika Gradskog odbora Sandžačke demokratske partije Novi Pazar i šefa odborničke grupe okupljene oko SDP-a.

Trenutno je na poziciji generalnog sekretara partije.

Na izborima 2014. godine po prvi put postaje narodni poslanik, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine. U XI skupštinskom sazivu (2016. - 2020.) bio je član Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za evropske integracije.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat, kada se našao na 40. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 65
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 10 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi zemljaci koji gledate ovu Skupštinu, podsetiću vas da se nalazimo u zadnjoj sedmici svetog meseca Ramazana, kada su muslimani posebno posvećeni molitvi, posebno posvećeni činjenju dobrih dela i solidarnosti.

Međutim, ovaj harmonični, lepi trenutak za sve Muslimane, preseklo je i uzbudile su zaista ružne scene koje dolaze iz Jerusalima, gde se strašan teror i nasilje sprovodi i sprovedeno je nad vernicima u velikom kompleksu, velikom islamskom centru Al-Aksa.

Situacija zaista preti da eskalira. Već je veliki broj poginulih Palestinaca i dece u ovom brutalnom napadu. I ovo je nešto što je osudio ceo kulturni i ceo savremeni svet. Pogledajte izjave i od Putina, od svih drugih velikodostojnika, pa i od Bajdena, osuđuje se nasilje. Osuđuje se sprovođenje političkih, da kažem, ciljeva na nasilan način.

U osnovi je želja da se upotrebom sile i nasilja ostvare politički ciljevi i nametne političko rešenje od strane izraelskih vlasti, a to je okupacija Jerusalima, koji je danas zajednički grad svih onih koji žive tamo, a to su, podsetiću vas, Izraelci i Palestinci. Ali, Palestinci nisu samo muslimani, nego je jako brojna i pravoslavna, da kažem, konfesija, koja je druga po brojnosti i koja takođe godinama unazad trpi zaista velike pritiske i nema mogućnost da ostvari svoja opšta prava, opšte ljudsko pravo na život i na sprovođenje verskih obreda.

Izraelci protivno odluci Saveta bezbednosti UN, kažem, na silu žele da okupiraju ceo Jerusalim i da ga proglase za glavni grad Izraela.

Ja duboko verujem u onu Monteskjeovu tezu da kada se pojavi mnogo zla u jednoj državi ili na zemlji, treba vera i religija je ta koja treba da da mnogo razloga za pomirenje.

Stoga pozivam sve verske zajednice u našoj državi, pozivam sve organizacije koje se bave očuvanjem ljudskih prava u ovoj državi, da osude svako nasilje, pogotovo ovo nasilje nad civilima i ovaj teror koji se sprovodi u Jerusalimu i da apeluju na mir i pravedno rešenje koje je svima na interes.

Mir u Palestini i pravedno rešenje palestinskog pitanja je ključ ne samo stabilnosti Bliskog istoka, već dobrih i kvalitetnih međureligijskih odnosa u celom svetu.

Naravno, želim i da podsetim sve vas da se danas slavi jedan od nacionalnih praznika Bošnjaka u ovoj državi, to je Dan nacionalne zastave, koja je simbol, da kažem, nacionalnog jedinstva Bošnjaka i željom za prosperitetom, ali ono i svedoči, ovaj praznik tradicionalnim, dobrosusedskim odnosima i saradnji Bošnjaka sa drugim nacionalnim zajednicama na ovim prostorima.

Stoga želim da Bošnjacima čestitam ovaj praznik, u želji da doživimo zajedničku prosperitetnu budućnost u ovoj državi zajedno. Hvala.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Uvažena ministarko, uvažene koleginice i kolege, čuli ste da je pre par dana u Engleskoj, u Londonu, na izborima za gradonačelnika ponovo pobedio gospodin Sadik Kan, sin pakistanskih migranata, koji je odrastao u socijalnom stanu. Dobio je 55,2% glasova i ostao tako stari-novi gradonačelnik ove velike metropole. A nije mu bilo lako.

Ovaj uvod napravio sam da vam kažem da je on pobedio sa jednom porukom, sa jednom maksimom, stalnim ponavljanjem – zapošljavanje, zapošljavanje, zapošljavanje. I jednom realnom politikom, kojom je uspeo da očuva radna mesta, da zaposli veliki broj ljudi u Londonu, u trenutku kada je London gubio i kada mu je kovid zadavao zaista snažne udarce.

To jeste i maksima Socijaldemokratske partije. Za nas, zapošljavanje i bilo koji zakon koji se tiče zapošljavanja i svaki trud u zapošljavanju i stvaranju novih radnih mesta, bavljenje radnicima, njihovim pravima i njihovim standardom, na kraju, je krucijalno pitanje.

Pred nama je zakon koji se bavi zapošljavanjem i ja moram da kažem da iako ima male izmene, one su jako bitne, obzirom da definiše strateške dokumente i akcione planove koji ih prate, odnosno određuje dužinu na koliko će oni važiti. Odsad će važiti šest godina, strateški planovi, a akcioni planovi će biti donošeni na tri godine.

Želim da kažem da se ovim zakonom podstiče decentralizacija lokalne samouprave, što me dodatno raduje, obzirom da će i lokalne samouprave praviti svoje planove. U dosadašnjoj praksi Nacionalni akcioni plan zapošljavanja bio je osnov za donošenje lokalnih akcionih planova i zajedno su predstavljali instrumente za planiranje i sprovođenje mera aktivne politike, odnosno unapređenje stanja u oblasti zapošljavanja.

Lokalni akcioni planovi omogućili su da se prepoznaju specifične potrebe teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, koji na svoj način i u skladu sa svojim mogućnostima planiraju mere i aktivnosti za unapređenje stanja na lokalnom tržištu rada, čime se, naglašavam, podstiče decentralizacija lokalne samouprave.

Zbog ovoga, mi ćemo ovaj zakon, kao i ostale zakone, u danu za glasanje podržati zdušno.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Uvažena predsedavajuća, gospodine Pantiću, uvažene koleginice i kolege, u novije vreme pitanje vladavine prava, naročito je aktuelizovano kao jedan od osnovnih političkih kriterijuma u procesima evropskih integracija ili pristupanje EU. To automatsko povezivanje reforme pravosuđa sa evropskim integracijama, po meni je sasvim pogrešno jer se radi o suštinskom interesu svih naših građana da budu zaštićeni pred sudom.

Naravno da uvažavam i poglede sa strane i sugestije koje imaju naši evropski partneri, ali mislim da je jako značajno i za mene i od odsudnog značaja to što o našem pravosuđu i o putu, načinu i smeru u kojem treba da se reformiše naše pravosuđe misle naši građani. Mislim da naše pravosuđe praktično treba da bude okrenuto njima.

Kakav je stav naših građana, uopšte u pravosuđu, šta oni misle o našem pravosuđu, koje su slabosti i koje su vrline našeg pravosuđa prikazano je u polaznom Izveštaju o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu. Prošle nedelje je bilo prikazivanje ovog Izveštaja, koji je rezultat rada 12 organizacije civilnog društva i strukovnih udruženja u Srbiji u poslednjih godinu dana i sagledava ključna pitanja i probleme sa kojima se suočavaju naši građani u pristupu pravdi. Veliki doprinos ovog Izveštaja je to što je, čini mi se, po prvi put stanje u našem pravosuđu posmatrano iz ugla građana, ne sa ptičije perspektive, nego iz ugla korisnika i koji su to pojedinačni problemi sa kojima se naši građani susreću danas.

To je, još jednom kažem, prvi Izveštaj koji polazi iz percepcije građana u pogledu rezultata reformi i pravosuđa, koliko je zapravo pravna pomoć dostupna, koliko su sudovi efikasni i koliko je kaznena politika pravična i to je ono o čemu su odgovarali građani naše države. Zapravo, reč je o sedam osnovnih stavki na koje su oni odgovarali, a to su pravna pomoć, odnosno njena dostupnosti, kako rekoh, pristup podacima i transparentnost sudova i tužilaštva, pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu, pristup pravdi i krivici i pristup pravosudnim organima.

Kako bi se izgradio odnos poverenja građana i pravosuđa u celini, potrebno je otklanjanje osećaja pravne nesigurnosti, jačanje uverenja da sud sprovodi zaštitu prava i slobodu građana, da nije izložen uticajima i da svojim postupanjem i odlukama učvrsti princip vladavine prava u svakoj pojedinačnoj situaciji. Ovakav će pristup dati vidljive i opipljive rezultate.

Moram da kažem da su rezultati ovog Izveštaja jako zanimljivi i ukupan rad našeg pravosuđa građani naše države vide i ocenjuju na skali od 1 – 5, ocenom broj 3. Znači da postoji jedno poverenje i da postoji pozitivno mišljenje o radu sudova. Kada kažem tri to znači dobar. Naravno, može da bude mnogo bolji. Ali, različito su ocenjene neke stvari. Građani su najmanje zadovoljni krivičnim procesima i najlošije ocenjena kaznena politika u oblasti pristupa pravdi i krivici, dok se mnogo bolje ocenjuje rad notara, npr. sa ocenom 4.

To meni ukazuje da rasterećenje naših sudova i oslobađanje pravosuđa od nekih tema, od nekih aktivnosti koje dodatno opterećuju rad sudija i stvaraju dodatan pritisak na sudove, treba učiniti nekom drugom vrstom postupka ukoliko za to postoji pravna mogućnost.

Smatram da ovaj polazni Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu treba da posluži kao iskrena smernica Vladi Republike Srbije i Ministarstvu pravde, koji mogu da osete puls naših građana, odnosno kako vide dosadašnje rezultate reforme pravosuđa. Jako bitno i podvlačim značaj ovog mišljenja, jer vi znate, pravnici, iako ja nisam pravnik, da i pravni sistem treba da ima odlike i pokupi odlike i tradicije i realnih problema koje imamo na našem terenu. Znači, treba da je mera terena na kome donosi presude i da se odlikuje prema terenu i prema tradiciji, i prama stanovništvu kojima sudi.

Još jednom moram da kažem da vladavina prava predstavlja centralnu temu više ciklusa reformi pravosuđa u Srbiji, proces koji teče gotovo u kontinuitetu protekle dve decenije, u nekoliko etapa koje su obeležile značajne zakonodavne, personalne i institucionalne promene.

Danas razmatramo Predlog odluke o izboru sudija koji se biraju prvi put na sudijsku funkciju i drago mi je kako znamo da sudovi duži vremenski period se suočavaju sa nedostatkom kadrova i da ima oko 400 upražnjenih sudijskih mesta godišnje, tako da su učestali i predlozi koje imamo ovde u Skupštini jako dobar način da se ova mesta popune.

Danas razmatramo izbor 89 sudija osnovnih sudova i 27 sudija za prekršajne sudove. Povećan broj postupajućih sudija neće otkloniti sve nedostatke, ali svakako će postići ubrzano rešavanje starih predmeta suđenja u razumnom roku, odnosno efikasnijem radu sudova uopšte.

Lično sam zaista stava da ne postoji demokratija i u onom svom najrazvijenijem obliku tamo gde ne postoji razvijeno pravosuđe.

Znate kada je formirana demokratija nije je formirao samo Perikle, znamo njegove stavove. Među osnivačima demokratije je bio i Eshil koji je insistirao da je demokratija stalna i konstantna borba protiv nečega što on zove preterivanje. Mislim da glavna karakteristika u moralu ovih ljudi koje danas biramo treba da bude da to budu ljudi koji su uravnoteženi, ljudi koji imaju svoj lični integritet i naravno jednu vrhunsku profesionalnost koju su dokazali kroz svoj praktičan rad, ali i svoje studije.

Stoga želim da kažem da smo mi radosni da ćemo moći da izaberemo kao socijaldemokrate još jedan broj sudija i da uposlimo praktično te ljude u uspostavljanju pravde u našoj državi. Hvala vam.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Od famozne reforme pravosuđa koja se desila 2010. godine u našoj državi, počinju problemi pravosudnih organa u Sandžaku.

Naime, tada su ukinuti sudovi u opštini Tutin i opštini Sjenica i to je iskorišćeno da se smanjuje konstantno i drastično broj sudija i tužilaca, ali su brojevi predmeta iz godine u godinu drastično rasli od 10 do 20%.

Ovaj problem je delimično rešen 2014. godine kada se ponovo osniva i formira Osnovni sud u Sjenici koji danas bivstvuje i u kojem danas radi pet sudija.

Svi kriterijumi za postojanje osnovnog suda u opštini Tutin danas postoje. Mislim na one kriterijume koje je odredilo pravosuđe i moram reći da nije pravedno da jedna od najvećih opština u našoj Republici, sa 31.155 stanovnika iz popisa iz 2011. godine, znači 31.155 i koja je istovremeno i pogranična opština, nema svoj osnovni sud, dok neke opštine, uzeću na primer Petrovac na Mlavi, koji je, reći ću, manji od jedne mesne zajednice u Tutinu, takav sud ima.

Trenutno, sudije iz Novog Pazara putuju za Tutin i mogu da kažem da je to u ovim zimskim danima jako rizično i problematično. Sudska jedinica u Tutinu ima svoju sudsku zgradu u kojoj je do 2010. godine bio smešten sud i opštinsko tužilaštvo, tako da ne bi bilo nikakvih finansijskih izdataka, već bi se, naprotiv, oni smanjili obzirom da sudije iz Novog Pazara ne bi primali nadoknadu za putovanja.

Sa druge strane, zaista bi se jako izašlo u susret građanima koji žive u ovoj opštini, koja je jako razuđena, jer danas građani koji žive na Pešteri moraju zbog najjednostavnije situacije da putuju u Novi Pazar i to iziskuje i finansijske troškove i sve druge troškove.

Tako da želim zbog svega navedenog, jedne realne potrebe, da zamolim ministarku pravde, Maju Popović, da inicira vraćanje, tj. ponovno uspostavljanje osnovnog suda u Tutinu.

Eto, da nam date komentar na to.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala vam.

Upravo ste vi dali najbolje argumente. Sve ovo što ste pobrojali, što su kriterijumi, opština Tutin zadovoljava, verujte mi.

Meni je drago što imamo kvalitetnog sagovornika, mislim konkretno na vas. Znam da želite da rešavate probleme u pravosuđu koji su nagomilani. Nastaviću i dalje.

Reći ću nešto i o tužilaštvima. Osnovno tužilaštvo u Novom Pazaru trenutno od predviđenih osam zamenika ima pet, obzirom da je šesti, koji je donedavno radio, otišao u penziju, a jedan je preuzeo mesto predsednika tog Osnovnog suda. Moram da vam kažem da danas postoje ozbiljni problemi zbog toga što ovo naše tužilaštvo pokriva i Tužilaštvo u Tutinu i Tužilaštvo u Sjenici. Imamo velike probleme jer imamo veliki broj predmeta. Mogu da vam kažem da godišnje imamo oko 5.000 predmeta u Novom Pazaru. To je jednako sa brojem predmeta koje ima npr. Kraljevo. Ono ima 11 zamenika tužilaca.

Drugo, jako je dobra stvar što je u Sjenici otvoren Osnovni sud. Moram da vam kažem da u Tutinu postoji duplo veći broj predmeta, što je osnova za formiranje novog suda. Svakako moram da vas podsetim da je 2016. godine Državno veće tužilaštava formiralo je jednu radno telo čiji je zadatak bio da utvrdi realne potrebe javnih tužilaca u Republici Srbiji i da je članica tog tela bila i tadašnja ministarka. Prema tadašnjoj analizi, imajući u vidu sve kriterijume, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru, ponavljam Osnovno javno tužilaštvo u Novom pazaru, koje ima najviše posla, bi trebalo, da umesto dosadašnjih osam, a ono ima pet, ima 14 zamenika, što bi bila mesečna norma izjednačena sa nekakvim standardima koji postoje kod vas.

U Višem javnom tužilaštvu mogu da kažem da je situacija nešto bolja, značajno bolja iako nisu popunjeni svi kapaciteti. Trebalo bi da ima pet zamenika, a ima ih tri, ali oni dobrom organizacijom i jednom angažovanošću zadovoljavaju potrebe.

Tu opet moram da vas pozovem, zamolim, sugerišem da porazmislite o opravdanosti vraćanja javnih tužilaštava u opštine Tutin i Sjenica. Vi znate koliko ja imam želju da ojačamo institucije države. Ja mislim da je to najbolji vid i najbolja brana odbrane naše države u svim njenim delovima. To vraća poverenje građana u ovu državu. Građani imaju utisak i stiču utisak da država brine o njima. Ona zaista brine. Moramo na svaki način da iskoristimo ovo i da pokušamo da ojačamo ove institucije, pogotovo ukoliko su one rubne, raštrkane, kada bi imenovanje dva tužilaca moglo da reši veliki problem, a nema ministarstvo neke ekonomske gubitke, već može da ostvari čak i prihod na tom polju.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Mi u SDPS Rasima Ljajića veliku pažnju pridajemo energetskoj efikasnosti i zdravom i čistom vazduhu.

S druge strane, mi smo zemlja koja, nažalost, najveći deo svoje energije dobija sagorevanjem uglja i drugih fosilnih goriva.

Vlada je u januaru usvojila Predlog pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene u kojoj je definisana promena kursa energetske politike sa oslanjanjem, pre svega, na obnovljive izvore energije.

Naravno, ne možemo kao neke zapadne evropske zemlje, na primer kao Nemačka, da potpuno ukinemo ugalj kao osnovni resurs za dobijanje električne energije, ali svakako naš fokus mora da bude na odsumporavanju, odnosno na pročišćavanju dima iz naših termoelektrana i toplana.

Moram da pohvalim to što je u martu ove godine u Ministarstvu energetike potpisan jedan ugovor o izgradnji nove toplane u Novom Pazaru na biomasu. To je ugovor vredan 5,8 miliona evra, čime će Novi Pazar dobiti jednu modernu toplanu.

Podsećam da danas u Novom Pazaru toplana je u samom centru grada i da koristi mazut, koji zaista mnogo zagađuje vazduh građana Novog Pazara.

Ova toplana će imati ekološku proizvodnju i cena grejanja će biti znatno niža, a obezbeđivaće duplo veću količinu energije.

Ono što je jako bitno za građane mog kraja jeste da se trenutno razvija projekat razvodnog gasovoda od Aleksandrovca koji će povezivati Kopaonik, Novi Pazar i Tutin. Gasifikacijom se otvara mogućnost da se toplani doda još jedan toplotni kotao sa četiri megavata, što će Novom Pazaru omogućiti potpunu energetsku sigurnost.

U Tutinu i Novom Pazaru je započeto sa procesom eksproprijacije zemljišta na trasi gasovoda koji prolazi kroz ove opštine. U Novom Pazaru je predviđeno da oko 810 parcela bude eksproprisano, odnosno neki njeni delovi. U gradskoj upravi su već za više od 300 uradili projektnu dokumentaciju.

Obzirom da ovde nije ministarka rudarstva i energetike, želim da, pre svega, apelujem na predsednicu Vlade, koja je ipak glava ove kuće, da što pre započne sa izgradnjom ovog gasovoda. On je nužan i neophodan i omogućiće da se smanji zagađenje gradova, kao što je Novi Pazar.

Vi znate da je Novi Pazar u jednoj kotlini, da je zagađenje izuzetno veliko obzirom da se apsolutno svi greju na fosilna goriva, na drvo, na ugalj, na mazut. Lokalna samouprava je učinila puno, čini i na tome da i toplana dobije novi izvor energije, ali…

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi zemljaci koji gledate ovu Skupštinu, podsetiću vas da se nalazimo u zadnjoj sedmici svetog meseca Ramazana, kada su muslimani posebno posvećeni molitvi, posebno posvećeni činjenju dobrih dela i solidarnosti.

Međutim, ovaj harmonični, lepi trenutak za sve Muslimane, preseklo je i uzbudile su zaista ružne scene koje dolaze iz Jerusalima, gde se strašan teror i nasilje sprovodi i sprovedeno je nad vernicima u velikom kompleksu, velikom islamskom centru Al-Aksa.

Situacija zaista preti da eskalira. Već je veliki broj poginulih Palestinaca i dece u ovom brutalnom napadu. I ovo je nešto što je osudio ceo kulturni i ceo savremeni svet. Pogledajte izjave i od Putina, od svih drugih velikodostojnika, pa i od Bajdena, osuđuje se nasilje. Osuđuje se sprovođenje političkih, da kažem, ciljeva na nasilan način.

U osnovi je želja da se upotrebom sile i nasilja ostvare politički ciljevi i nametne političko rešenje od strane izraelskih vlasti, a to je okupacija Jerusalima, koji je danas zajednički grad svih onih koji žive tamo, a to su, podsetiću vas, Izraelci i Palestinci. Ali, Palestinci nisu samo muslimani, nego je jako brojna i pravoslavna, da kažem, konfesija, koja je druga po brojnosti i koja takođe godinama unazad trpi zaista velike pritiske i nema mogućnost da ostvari svoja opšta prava, opšte ljudsko pravo na život i na sprovođenje verskih obreda.

Izraelci protivno odluci Saveta bezbednosti UN, kažem, na silu žele da okupiraju ceo Jerusalim i da ga proglase za glavni grad Izraela.

Ja duboko verujem u onu Monteskjeovu tezu da kada se pojavi mnogo zla u jednoj državi ili na zemlji, treba vera i religija je ta koja treba da da mnogo razloga za pomirenje.

Stoga pozivam sve verske zajednice u našoj državi, pozivam sve organizacije koje se bave očuvanjem ljudskih prava u ovoj državi, da osude svako nasilje, pogotovo ovo nasilje nad civilima i ovaj teror koji se sprovodi u Jerusalimu i da apeluju na mir i pravedno rešenje koje je svima na interes.

Mir u Palestini i pravedno rešenje palestinskog pitanja je ključ ne samo stabilnosti Bliskog istoka, već dobrih i kvalitetnih međureligijskih odnosa u celom svetu.

Naravno, želim i da podsetim sve vas da se danas slavi jedan od nacionalnih praznika Bošnjaka u ovoj državi, to je Dan nacionalne zastave, koja je simbol, da kažem, nacionalnog jedinstva Bošnjaka i željom za prosperitetom, ali ono i svedoči, ovaj praznik tradicionalnim, dobrosusedskim odnosima i saradnji Bošnjaka sa drugim nacionalnim zajednicama na ovim prostorima.

Stoga želim da Bošnjacima čestitam ovaj praznik, u želji da doživimo zajedničku prosperitetnu budućnost u ovoj državi zajedno. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.03.2021.

Uvaženi prijatelji, Fond za razvoj Republike Srbije svake godine raspisuje konkurs za dodelu kredita koji daje svim delovima naše zemlje, i to su jako povoljni krediti. Reč je o sredstvima koja se isplaćuju 10 godina, sa grejs periodom od jedne godine i sa minimalnom kamatom od 1,5-2,5% i to ide u zavisnosti da li preduzeće iz te opštine u kojem je stepenu razvijenosti opština. Naravno, s druge strane i od vrste kredita, odnosno ko ga traži, da li je to razvojni kredit, da li je namenjen mladim ljudima, trudnicama, odnosno ženama i u tim uslovima on ima bolje karakteristike.

Razvojna agencija Srbije je takođe preko Ministarstva privrede i Fonda za razvoj privrede takođe opredeljuje kredite, jako dobre, jako povoljne, koje čak subvencioniše od 25-45% i to zavisi od stepena razvoja za nerazvijene opštine, npr. opštinu Tutin koja spada u devastirane opštine u Republici Srbiji i peta je kategorija razvijenosti, 45% su potpuno besplatna, odnosno bespovratna sredstva koje država donira ili daje tim preduzećima.

Naravno da zahteve može preduzetnik, mikro-preduzeće za ove kredite podneti fondu ili lokalnim, odnosno regionalnim razvojnim agencijama npr. u našem kraju postoji regionalna razvojna agencija SEDA koja obuhvata tri opštine, Sjenicu, Tutin, Novi Pazar i preko nje se predaju zahtevi za ove kredite. Ona vrši monitoring, administrativno pomaže, sa druge strane prati iskorišćavanje ovih sredstava.

Međutim, jednim ispitivanjem koje je uradila ova naša razvojna agencija u Sandžaku SEDA, oko 90% ljudi koji su zainteresovani za ovaj kredit iz razloga što ga prati kamata, jer vi dobro znate da je kamata strogo zabranjena Muslimanima, i to je nešto što islam strogo zabranjuje, kamatu, lihvarstvo, zelenaštvo, izrabljivanje na takav način. To znači da, mi podržavamo tu, da kažem, moralnu ekonomiju, i praktično onemogućava se zarađivanje samo na osnovu novca, samo na osnovu kamate, ali sa druge strane je dopušteno da se uzima zajam, da se ulaže, da se stvara profit. Naravno, da se podeli rizik i sa onim koji ulaže, zajmodavcem i onim koji uzima, u takvim uslovima vrlo korektno, je moguće i može jedan Musliman uzeti zajam.

Stoga, želim da uputim sugestiju Ministarstvu ekonomije i Fondu za razvoj da kamata koja je predviđena ovim programima, otpiše, odnosno da je umanji za iznos koji se subvencioniše. Vrlo jednostavno, to je rešenje koje postoji npr. u BiH, jednostavno kamatu odbijte od onog dela koji država besplatno daje i omogućite ljudima iz ovog kraja, a to je preko 1.000 malih preduzetnika, jako uspešnih, da posluju sa ovim novcem koji država opredeljuje za ove programe.

Veliki je moralni problem verujućih ljudi da uđu u nešto što im je zabranjeno. To je problem verujućim ljudima i meni samom, i mislim da ovim rešenjem koje predlaže, da ima u vidu Ministarstvo privrede, možemo da omogućimo ljudima islamske veroispovesti, koji su uspešni preduzetnici, da konzumiraju ovaj novac i na taj način pomognu i sebi i ovoj državi, jer je reč o izuzetno uspešnim mikro-preduzećima. Hajde da podelimo rizik. Ja vam garantujem da će Sandžaklije sigurno ostvariti profit i za sebe i za ovu državu. Hvala vam.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Uvažene koleginice i kolege, volontiranje afirmiše ono najplemenitije u jednom čoveku, a to je pacifizam, zajedništvo, briga za druge, solidarnost, pomaganje itd.

Vreme kovid pandemija, pogotovo nama u Novom Pazaru pokazalo je značaj volontiranja, značaj volontera, značaj njihove uloge u našem društvu. Borba protiv ove pošasti koja je pogodila kompletan zemljin šar bila bi nezamisliva ili čak mogu i da kažem i nemoguća da volonteri u Novom Pazaru nisu dali ogroman doprinos i zaista radili najteže poslove, omogućili da zdravstvene institucije funkcionišu.

Znači, od izuzetno teških poslova, a to je nošenje preteških boca kiseonika, preko teških fizičkih radova, a to je pravljenje toplih veza u našoj bolnici, pripremanje kovid ambulanti, odvajanje crvenih i zelenih zona, to je svakodnevan, težak fizički rad i ogroman broj volontera se, kako samo ime kaže, volonterski, besplatno javio i stavio na uslugu zdravstvenim ustanovama što je bilo zaista i što jeste za svaku pohvalu.

Naravno, i nemedicinska pomoć, njihova aktivnost svaki dan, oni svakodnevno pomažu bolesnicima, pa i lekarima i medicinskom osoblju, prave na hiljade litara limunade i drugih vitaminskih napitaka, hrane i to dostavljaju obolelim, bolesnima i onima kojima je to najpotrebnije. Naravno, to ne bi bilo moguće da nemamo jednu veliku finansijsku pomoć od naših preduzetnika i pre svega naše dijaspore.

Gospodo, čini mi se da u ovom teškom vremenu globalizacije, jednog liberalizma koji ne zna za solidarnost, ono što se dešavalo u Novom Pazaru je zaista pokazalo kolika je bratska ljubav, kolika je saosećajnost, kolika je humanost dijaspore Sandžaka. I ne samo tamo, nisu pomagali Novi Pazar i Tutin i Sjenicu i Prijepolje, nego i druge gradove u Srbiji. Volonteri Novog Pazara su za svaku pohvalu volonteri, 020 volonteri Novi Pazar su pomagali i nosili pomoć i u okolne gradove, pre svega u Kragujevac koji je prvi pomogao Novom Pazaru što se tiče medicinskog osoblja i to je takođe za svaku pomoć.

Naravno, sve je to rađeno preko naših humanitarnih organizacija, preko otvorene ruke, preko sevapa, preko puta sredine i drugih organizacija koje su se zaista bravurozno snašle u ovom jako teškom trenutku.

Šta hoću da vam kažem? Hoću da vam kažem da je Novi Pazar grad dobrih ljudi, nije to centar kriminala kako neki žele da predstave. U Novom Pazaru ima isto, ako ne i manje, kriminalnih radnji nego u drugim gradovima iste veličine, to je sasvim sigurno. Dva nesrećna obračuna koja su se desila za razliku od drugih krajeva, većih delova, većih gradova u Srbiji, nisu motivisana prevlašću za narko-tržište, ovim ili onim, već ličnim nesporazumima, povređenim dostojanstvom, kafanskim svađama itd.

Hoću da kažem, da je grad Novi Pazar i njegova okolina, grad plemenitih ljudi, mirnih ljudi, dobrih domaćina koji gaje volontarizam, koji žele da pomognu i sebi, ali i drugima. Zbog toga, obzirom da je Zakon o volontiranju usvojen 2010. godine i da ne odgovara današnjem vremenu i uslovima tražim od Ministarstva za rad i socijalnu politiku da što pre uđe u proces pravljenja novog zakona koji će odgovoriti ovom teškom vremenu, jer volontiranje je ne samo plemenito, ono pomaže i onima koji volontiraju, oni stiču određena iskustva i znanja i nešto što trebamo gajiti kao društvo socijalne pravde. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 06.07.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Nivig Pazara Grad Mesečno 25000.00 RSD 15.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 2797.00 RSD 03.06.2016 -
Lekar Opšte bolnica Novi Pazar Republika Mesečno 65773.00 RSD 01.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 45000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.