MUAMER BAČEVAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 01. januara 1977. godine. Živi u Novom Pazaru.

Po zanimanju je doktor medicine, internista.

Obavljao je funkcije predsednika Gradskog odbora Sandžačke demokratske partije Novi Pazar i šefa odborničke grupe okupljene oko SDP-a.

Trenutno je na poziciji generalnog sekretara partije.

Na izborima 2014. godine po prvi put postaje narodni poslanik, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine. U XI skupštinskom sazivu (2016. - 2020.) bio je član Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za evropske integracije.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat, kada se našao na 40. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 65
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 15 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, u junu 2020. godine u Novom Pazaru je otvoren Regionalni inovacioni startap centar i, pre svega, insistiranjem gradonačelnika grada Novog Pazara započeo je sa radom i kroz jedno kratko vreme, brojnim aktivnostima, je pokazao da zaista može da bude i treba da bude i jeste rasadnik novih ideja i mogućnosti za privredni razvoj ovog kraja.

Ono sa čime se bavi ovaj regionalni inovacioni centar je, pre svega, kroz tri osnovne grane. Prva, razvoj poslovnih ideja, što je u današnje vreme izuzetno bitno. Znači, inovacije, nove poslovne ideje. Zatim, kancelarijska podrška, što je opet takođe bitno i edukacija u oblasti primene informacionih tehnologija.

Regionalni inovacioni centar već u prvim mesecima je, zahvaljujući ostvarenim rezultatima, nametnuo se kao pokretač u budućnosti za razvoj privrede ovog regionu.

Moram da naglasim da ovim centrom rukovodi zaista jedna grupa jako stručnih i posvećenih ljudi, da je veliko interesovanje i da se velike aktivnosti obavljaju u njemu. Međutim, urgentna je potreba za uspostavljanje naučno-tehnološkog parka. Nažalost, grad Novi Pazar koji ima 130 hiljada stanovnika i ovaj naš inovacioni centar nema kompletnu i potpunu novčanu podršku od strane Ministarstva za inovacije i nove tehnologije, kojim rukovodi i ministar Popović i moram da kažem da u Srbiji postoji 18 ovakvih centara koji su u potpunosti podržani od strane ovog ministarstva.

No, ono što još više može da zabrine jeste da nijedan projekat aplikanata sa teritorije grada Novog Pazara kroz program, bilo koji program Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj, nije odobrilo za to nijedan dinar.

O svemu navedenom je upoznat ministar Popović i on je planirao posetu, pokazao je veliko interesovanje i planirao je posetu Novom Pazaru i ovom inovacionom centru. Najavio je posetu za kraj oktobra ili početak novembra i najavio je da će Ministarstvo ovaj nesporazum rešiti na najbolji način, da ima posebno sluha za ovaj kraj i da će obezbediti novac za njegovo stabilno finansiranje i još više, ministar je najavio da će se novcem Ministarstva formirati i praktično izgraditi potpuno nove prostorije, odnosno potpuno novi centar za inovacije u Novom Pazaru i da će za to ovo ministarstvo opredeliti oko 80.000.000 dinara.

Ovim uvodom želeo sam da podvučem koji značaj i potencijal ova institucija može i mora da ima za ovaj kraj i da još jednom podsetim ministra i da ga još jednom pozovem da bude gost inovacionog centra u Novom Pazaru i grada Novog Pazara i da ono što je obećano ispunimo u najkraćem periodu.

Lično jako poštujem napore ovog ministarstva i posvećenost ministra Popovića da novim poslovnim idejama, da modernizacijom i ubrzavanjem mikro privrede, damo osnovni i najznačajniji impuls u razvoju naše privrede.

Sandžak zaista obiluje mladim, potentnim ljudima, koji su, pre svega, vešti u informatičkim naukama i imaju tog, da kažem, talenta za biznis i bilo bi zaista od velikog značaja ove ljude uposliti da na pravi način budu pokretači privrede kompletne naše zemlje, a i ovog regiona na kojem su ponikli. Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Uvažena ministarka sa gostima, uvažene poslanice i narodni poslanici, naravno pred nama kada god se govori o ekologiji, mi iz SDPS smo posebno zainteresovani za svako rešenje kojim ćemo unaprediti stanje ekologije u našoj državi. Moramo da zaključimo i mi da buka kao što, videćete navešću brojne podatke u EU, u razvijenom zapadnom sistemu predstavlja ozbiljne probleme. Ona je i kod nas poprimila određene razmere koje zaista ugrožavaju i zdravlje, psihičko i fizičko zdravlje naših stanovnika.

Možda najbolja ili ona najkraća definicija koja kaže da je buka svaki neželjeni zvuk, svaki neželjeni zvuk koji čovek očekuje, koji čoveku ne prija i koji može da ga uvede u određeni nivo stresa, odnosno poremeti kognitivne funkcije i dovede do psihosomatskih bolesti, što je savremena nauka dokazala vrlo jednostavno u zadnjih pedeset godina, brojnim istraživanjima.

Buka je naročito poslednjih decenija jedan od velikih uzroka kompleksnog oštećenja zdravlja, naročito u velikim gusto naseljenim gradovima. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno samo na organ sluha, međutim, još jednom ponavljam, opsežnim, čestim i brojnim istraživanjima videćemo da je oštećenje po zdravlje izuzetno kompleksnije i opsežnije.

Naravno, buka je i sada se u higijeni koju izučavaju medicinske struke, ubraja u ozbiljne fizičke agense koji su štetni po zdravlje, ali zanimljivo je da su kroz istoriju različiti narodi prepoznavali njeno štetno dejstvo jako davno.

Jedan od prvih primećenih loših efekata buke bio je u staroj Kini gde su praktično dovitljivi Kinezi, evo ima zabeleženo 211. godine p.n.e. buku koristili za kažnjavanje ljudi. Ima jedan dopis nekog Ming Tia, šefa policije koji kaže – ko vređa najvišeg, neće biti obešen, neće mu biti odrubljena glava, već će svirači frula, bubljeva i larmadžije besprekorno tako dugo svirati, dok ne padne mrtav. Znači, stari Kinezi su jako inovativno u to vreme primenjivali buku za kažnjavanje ljudi.

Takođe i stari Rimljani su se štitili od štetnog dejstva buke nastale iz kovačkih radionica, kazandžija itd. što je u zanatskim radnjama koje su se nalazile blizu zgrada za život, određivali radno vreme i predviđali vreme za odmor. To je upravo ono što i mi danas na jedan način činimo.

Prvi podaci o štetnom dejstvu buke daju Šveđani, Tojbe i Fozbrouk, 1826. godine. Oni su objasnili oštećenje sluha kod ljudi koji su radili u kovačkim radionicama. To oštećenje sluha su nazvali kovačka nagluvost. Kasnije su se javili, naravno, brojni drugi autori koji su radili na ovom polju.

Efekti komunalne buke, danas u svetu poklanja im se zaista velika pažnja, jer su do sada istraživanja pokazala da oni pre svega deluju na san i psihičke funkcije, oni otežavaju nastanak sna, buka čini san površnim, skraćuje fazu dubokog sna i dovodi do buđenja, a to se manifestuje promenom raspoloženja, osećanjima umora, nevoljnošću, padom radne sposobnosti, glavoboljom, pojačanom nervozom.

Ono što naglašavam i što zadnja istraživanja pokazuju jeste da izlaganje buci dovodi do promena i na drugim organskim sistemima, pre svega kardiovaskularnom sistemu, ubrzava se srčani puls, ubrzava se puls disanja, menja se jačina pulsa i sve to dovodi do praktično promena koje dovode i uvode u patologiju naše zdravlje.

Prema trenutnim podacima iz EU, procenjuje se da buka iz okoline uzrokuje godišnje oko 48.000, znači oko 50.000 novih slučajeva ishemijske bolesti srca i oko 12.000 slučajeva prerane smrti. Osim toga, procenjuje se da je 22 miliona ljudi izloženo visokom stupnju hroničnih smetnji. Znači, kod 22 miliona ljudi u EU dovodi do hroničnih oboljenja, dok 5,5 miliona ljudi pati od visokog stupnja hroničnog poremećaja sna. Procenjuje se da 12,5 hiljada dece školskog uzrasta pati od poremećaja čitanja zbog buke koja uglavnom dolazi iz aviona.

Dokazano je da buka predstavlja jedan od najznačajnijih faktora neurotizacije ličnosti i da su brojne neuroze, koje su danas među vodećim oboljenjima u svetu, uzrokovane bukom ili ubrzane, otključane, deklaširane bukom. Opet ponavljam, neuroze su danas jedno od osnovnih i najčešćih oboljenja u gradskim sredinama.

Naravno da postoji ona skala koliko decibela izaziva šta. Na primer, od 40 do 50 decibela, mi uzimamo da je npr. 40 decibela nekakva granica, kažemo dnevno je do 40 decibela dozvoljeno, a preko noći je 30 decibela. Jer, ne funkcioniše ljudski organizam isto i ne podnosi isto zbog vegetativnog sistema štete agence preko dana i uveče. Uveče, naravno, dolazi do usporenja srčanog ritma, čovek se priprema za san, ulazi u san i praktično se priprema za odmor. Tada, u tom trenutku buka najviše i najlošije deluje po ljudsko zdravlje.

Naravno, od 60 do 80 decibela imamo rastrojstvo vegetativnog sistema, od 90 do 110 slabljenje sluha, preko 120 oštećenje sluha i slušnog aparata, od 150 mehaničke povrede stručnog aparata, a iznad 170 decibela izaziva se smrt. Znači, nisu bili u krivu oni Kinezi još tako davno kada su ljude kažnjavali sa bukom.

Naravno, zanimljivo je da zaista ko god je od nas pokušao da uči, studirali smo, pa smo uvek išli u čitaonice i tražili neki ambijent gde ćemo biti visoko koncentrisani. Zanimljiv je podatak da je i Šopenhauer kao jedan od velikih predstavnika frankfurtske škole i nemačke filozofije proglasio buku za zakletog neprijatelja svakog ozbiljnog mislioca. On kaže: „Ništa ne remeti misao tako kao buka.“ Dodajući da čak i ljudima koji nisu filozofi ideje nestanu iz uma usled surovih potresa zvukova.

Opet kažem, procenjuje se da u Evropi oko 100 miliona ljudi pati i ima zdravstvena oštećenja izazvana bukom i to EU prepoznaje i pokušava da svojim zakonima reši, a mi danas pred nama imamo usaglašavanje našeg Zakona o sprečavanju buke sa evropskim standardima i to nam je glavni razlog zbog čega to radimo i zaista jedan rigorozan pristup, jedno stalno praćenje nivoa buke i preventiva, odnosno sprečavanje izazivanja oštećenja bukom po zdravlje ljudi je nešto što ovim zakonom mi praktično, preslikavajući zakone EU, želimo da učinimo.

Naravno da je buka loša i utiče čak i na faunu. Moram da naglasim, vi znate da mi u našem parlamentu imamo jednu neformalnu grupu poslaničku koja se zove Zelena poslanička grupa. U njoj ima nekih tridesetak poslanika i nešto više, koji se bave i posebno su usredsređeni na probleme ekologije. Mi smo prošle nedelje obilazili jedan deo Zlatiborskog okruga, jedan deo Sandžaka. Obišli smo Sjenicu, Priboj i Novu Varoš, a takođe i Prijepolje. Videli smo na licu mesta bogatstvo prirode i flore o faune naše države.

Ovo naglašavam želeći da zaista pohvalim vaš rad. Tu ću da uvrstim i Novi Pazar. Praktično, svi gradovi i sve one opštine koje sam napomenuo su imale, mi smo razgovarali sa predstavnicima, odnosno gradonačelnicima, predsednicima opština, ja prenosim njihove reči, a oni kažu da otkako ste vi stupili na mesto ministra, odnosno ministarke, da oni imaju izuzetno bolju komunikaciju, da se rešavaju višedecenijski problemi. Praktično ekološka bomba u Prijepolju je rešena i ide se u konačno rešenje deponije Stanjevine. Zaista, vi pokazujete poseban senzibilitet za taj kraj, odnosno, obzirom da je on zaista, mogu da kažem, u turističkom smislu jedna atrakcija, da tu imamo jako puno nacionalnih parkova, zaštićeni zona prirode i da je to nešto što treba da pokrene razvoj ovih krajeva.

U svakom slučaju, mi smo tamo bili i jedan od problema koji su ljudi delegirali jeste i buka. Oni kažu ovde u Zlatiborskom okrugu u ogromnom broju, oko pola miliona ljudi ovde živi i ima jednog ekološkog inspektora. Ono što je dobro, vi znate da buka može, pogotovo buka čamaca i u lovačkom kraju da potpuno uplaši i poremeti određene životinjske vrste koje žive tu i o kojima se posebno vodi računa. Dakle, o tome se mora voditi računa.

Meni je jako drago što se ovim zakonom, ovim predlogom zakona koji ćemo mi svakako, nadam se, usvojiti, proširuju nadležnosti one koje su do sada bile, koje je imala autonomna pokrajina, lokalne samouprave, da se sada proširuju i da ne moraju samo ekološki inspektori, eto, jedan na pola miliona ljudi je na tako veliku površinu, da kontrolišu da li se ovaj zakon sprovodi. Sada ćemo imati fenomenalan zakon. Da li ćemo moći da ga sprovedemo u praksi? Upravo ovaj zakon daje nadležnosti i komunalnoj policiji i lokalnim inspektorima da i oni mogu da na ovom polju postupe po ovom zakonu i preventivno deluju, ali i kažnjavaju. Znači, bez kazne i nagrade nema rešenja nijednog problema, nema odgoja. U tom smislu, smatram da je ovaj zakon u svakom slučaju jedno značajno poboljšanje i napredak u odnosu na onaj koji smo imali 2009. godine.

Naravno da buka najviše smeta ljudima koji žive u urbanim naseljima. Mi smo imali primer i u Beogradu koji je naš centar da su građani prijavljivali i da su naglašavali zaista ozbiljne probleme. Pa, imamo onaj poznati slučaj stanara Cetinjske ulice u Beogradu, koji su od 2006. godine izgradnjom na desetine kafića u njihovom okruženju zaista imali velike probleme, bili izloženi buci. Stanari su podneli desetine prijava ekološkoj inspekciji, komunalnoj policiji i bili prinuđeni da se zaštite na sudu. Jer, ako malo pogledamo, tim ljudima se uopšte poremeti kompletan život. Buka koja dolazi poremeti i kada će da spavaju, moraju da se prilagođavaju kada će da odmaraju, kada će da razgovaraju, kada će da uče. Praktično, njima je nanešena šteta koja je nenadoknadiva.

Naravno da o ovakvim stvarima treba voditi računa i treba se naći jedna prava mera u skladu sa znanjima o očuvanju zdravlja čoveka i ograničiti se nivo buke, vreme rada i naći im se adekvatna lokacija za njihov rad.

Meni je drago što je ovim zakonom praktično evo i u Beogradu odvojeno da splavovi i određeni objekti koji pružaju usluge turističke, koji su izmešteni, koji ne smetaju ljudima budu izuzeti iz ovih ograničenja. Takođe, nedavno je grupa građana u Čačku pokrenula peticiju i podnela tužbu čak u Strazburu zbog buke koja dolazi sa gradske plaže itd.

Iako je aktuelnim zakonom bilo predviđeno donošenje niza podzakonskih akata, ovo nije sprovedeno do kraja i osim grada Niša, koji danas želim i da pohvalim, koji ima uređenu stratešku kartu buke i da 24 sata kontinuirano tokom cele godine se meri buka, našao sam podatak da nijedan grad kod nas nema akcioni plan za smanjivanje buke. Naravno, to se odnosi na to da nijedan grad više od 100.000 stanovnika nema plan kako da u praksi rešava sva registrovana prekoračenja buke itd. U tom smislu mi je drago što će se ovim zakonom rešiti i taj problem i što ćemo praktično jako poboljšati život stanovnika u jezgrima, odnosno u centralnim delovima naših velikih gradova.

Naravno, zbog svega evo ovoga rekao bih da je i u Evropskoj uniji ovo ozbiljan problem i zbog svega ovoga EU donela je propise protiv ovakvog oblika zagađenja, pošto se buka takođe označava kao zagađenje u EU, propisujući mere za smanjenje te buke. Kolika se važnost pridaje od strane EU, vidi se iz činjenice da u mnogim državama se u kontinuitetu donose akcioni akcijski programi.

U nekim dokumentima EU se preciznije navode mere kao što su donošenje propisa i podzakonskih akata, razvijanje sistema praćenja buke sa utvrđivanjem strateških mapa buke koje obuhvataju glavne saobraćajnice, gradove, naselja, kao i zahtev da sve članice donesu svoje akcijske planove za redukciju buke.

Pozitivan je stav naše zemlje da podržimo potrebu da se borimo protiv buke i da se to sprovede kroz podršku i usklađivanje sa propisima sa međunarodnim organizacijama, kao što je Svetska zdravstvena organizacija i posebno EU.

S obzirom na ukazanost od strane građana na problem buke u gradskim zonama, naročito u glavnom gradu, na inicijativu grada Beograda, u Predlog zakona su uneta i dva člana koja se odnose na nadležnosti za merenje buke koje emituju ugostiteljski objekti. Još jednom ponavljam, ono što je novina, komunalna policija će imati ovlašćenje da meri buku na licu mesta i izriče odgovarajuće mere, tako da će građani sada biti bolje zaštićeni od buke. Rekoh da će takođe inspekcijski nadzor vršiti i dalje i ministarstvo i autonomna pokrajina, ali sada i jedinice lokalne samouprave preko inspektora zaduženih za zaštitu životne sredine.

Jedno od osnovnih načela Socijaldemokratske partije u vezi sa zaštitom životne sredine jeste da se ona mora u narednih nekoliko godina unaprediti, da mora biti prioritet. Meni je jako drago što je Vlada Srbije to i pokazala budžetom i rebalansom budžeta, gde mi imamo budžetom preko 12 milijardi određenih, pa smo rebalansom još četiri milijarde dodali i praktično zaista nikad kao u ovom mandatu se ne vodi računa i ne pokazuje iskrena želja da se reše nagomilani problemi što se tiče našeg ekosistema. Od suštinske važnosti po zdravlje građana je da se uklone posledice dosadašnjih zagađenja, a buka je po standardima EU zagađenje životne sredine.

Stoga mi se zalažemo da se ova oblast u potpunosti uredi i građani zaštite od buke i zaista ćemo sa zadovoljstvom podržati u danu za glasanje ovaj zakon i sve one zakone kojima se naš pravni sistem unificira i približuje pravnom sistemu EU, jer smatramo da je to najuređeniji sistem koji danas postoji na zemljinom šaru i Evropska unija je mesto gde se posebno brine o interesu građana. Mi želimo da budemo deo tog sistema i želimo da interesi naših građana nama budu na prvom mestu u našem delovanju. Stoga još jednom najavljujem podršku. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2021.

Pred nama je danas jedna od tačaka u kojoj govorimo o modernizaciji naše železnice i to je jako lepo i to raduje građane, ali moram vas obavestiti da jedini grad sa 120.000 stanovnika u ovoj državi koji nema železnicu jeste grad Novi Pazar, a borba za železnicom u ovom gradu, u ovom kraju traje bezmalo više od vek i po.

Prva inicijativa je za izgradnju železnice kroz Sandžak, odnosno do Novog Pazara i preko Novog Pazara pokrenuta je još pre 146 godina, a kada je ovaj region igrao veoma značajnu međunarodnu ulogu. Novopazarski Sandžak je sve do Prvog svetskog rata nazvan i kao prozor Balkana i zbog toga je od Austrougarske monarhije 1875. godine pokrenuta prvi put inicijativa da bude izgrađena železnica kroz ovaj kraj. Ona je trebala da bude veza između Bosne i da preko ovog dela Sandžaka poveže Novi Pazar, Priboj, preko Uvca izađe i preko Mitrovice i Prištine ide ka Solunu, odnosno Skoplju i Solunu.

U periodu između 1921. i 1923. godine, u vreme Vlade Nikole Pašića, u Kraljevini SHS postojao je takođe gotov plan da se izgradi ova železnica. Međutim, po rečima, moram da kažem da je sa time bio saglasan i kralj Aleksandar i da je tu plan postojao i sredstva, kralja Aleksandra, on kaže doslovno - Hrvati i Slovenci ne razumeju zašto 100 miliona dinara treba dati na krše Sandžaka i Crne Gore.

Prvi ozbiljan projekat i korak da se do Novog Pazara dovede pruga započet je 1949. godine od strane komunističke vlasti, kada je praktično već i započela gradnja preko radnih akcija. Tadašnji naš lokalni list „Bratstvo“ je izveštavao i, evo, ja pokazujem ovde otpočeli su radovi na izgradnji pruge Raška – Novi Pazar. Međutim, i tu je brzo sve prestalo i do dan danas nemamo tih 20 kilometara izuzetno bitne i vitalne pruge od Novog Pazara do Raške.

No, na sednici Skupštine u aprilu ove godine ministar građevinarstva Tomislav Momirović je istakao da Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Priboj, Nova Varoš, zaslužuju mnogo bolju infrastrukturu, pre svega saobraćajnu, i da će se u narednom periodu, svi su izgledi, raditi pruga Raška – Novi Pazar. Projekat postoji, CIP je uradio projekat još 2007. godine, i to je neka trasa koja ide sa nekoliko mostova, sa jednim velikim tunelom od kilometar i vrednost iznosi oko 45 miliona evra ovog projekta i to je nešto što će zaista na svaki način podići značaj ovog kraja.

Mi, nažalost, u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici nismo imali ni jednog značajnog investitora, ni jedno proizvodno radno mesto do sada, i to nije samo nepravedno, nego i ne održivo i jedno ovakvo rešenje, dovođenje pruge do Novog Pazara, rešavanje infrastrukture, na čemu ova Vlada insistira, je jedini mogući put za rešavanje ovih zaista krucijalnih problema građana koji žive u ovom kraju države. Naravno, imponuje da ova Vlada i naša koalicija koja je mnogo učinila na podizanju infrastrukture bude ta koja će ovaj istorijski problem završiti i za čijeg mandata će se pruga od Novog Pazara do Raške učiniti. To će pokazati otvorenu želju ove Vlade da se svi krajevi ove zemlje ravnomerno razvijaju i da ova Vlada ravnomerno brine o svim građanima naše zemlje. Zato još jednom apelujem da se sa ovim projektom što pre započne.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Uvaženi, veliki greh prema gradu Novom Pazaru načinjen je 2011. godine, kada je onaj čuveni ministar, svi ga se dobro sećaju u Srbiji, Mlađan Dinkić, po samo njemu znanim kriterijumima odredio da grad Novi Pazar ima nenamenski transfer budžeta ubedljivo najmanji u ovoj državi. Nažalost, to se nastavilo do današnjeg dana.

Istini za volju, od kako smo mi sa SNS na vlasti imaju u Ministarstvu posebnog sluha za ovu nelogičnost, za ovu nepravdu i često se iz budžetskih rezervi određena sredstva prebacuju gradu Novom Pazaru, ali to nije dovoljno i to nije ono što bi zadovoljavalo jednake kriterijume za sve gradove.

Reći ću vam da grad Novi Pazar ima ukupno godišnji transfer od oko 559 miliona dinara, a grad Kraljevo sa istim brojem stanovnika i iste treće kategorije razvijenosti ima 200 miliona veći transfer. Gospodo, 200 miliona je ogroman novac.

Dalje, grad Sombor 85.000 stanovnika pripada razvijenim opštinama, drugi stepen. Ima približno isti transfer kao grad Novi Pazar. Evo, da ne kažete, spominjem i opštinu Tutin, koja ima 36.000 stanovnika i spada u grupu nerazvijenih područja i ima 467 miliona dinara.

Znači, u odnosu na broj stanovnika, Novi Pazar ima najmanji transfer nenamenskog budžeta iz Republike Srbije. Tome treba pridodati i činjenicu da smo na zadnjem popisu iz 2011. godine, obzirom da je jedna neodgovorna stranka vodila bojkot popisa, što je nečuveno i necivilizacijski, imamo nerealan i umanjen broj stanovnika. Kažem, 100.410 stanovnika, a po podacima iz PU Novi Pazar, imamo prijavljenih preko 127.000 stanovnika. Zato bih pozvao, obzirom da Ministar finansija nije tu, ali vi ste glava ove kuće i vi koordinišete radom i učestvujete u budžetiranju, da jednim pravim rešenjem dođemo do pravih kriterijuma i Novom Pazaru zaista odredimo nenamenski transfer novca koliko zaslužuju svi građani Novog Pazara, i Srbi i Bošnjaci

Mi u Novom Pazaru imamo škole u kojima se ide u tri smene u školu ili vrtiće u koje se ide u dve smene. Znači, preko je potrebno.

Novi Pazar je grad koji ima konstantan porast stanovnika, najveći natalitet itd.

Gospodo, u ovoj državi moramo svi biti jednaki i po davanjima državi i obavezama prema državi, ali i prema dotacijama koje država daje nama.

Stoga, znam da delite ovaj stav i vi, premijerko, pozivam vas da ovu nepravdu sanirate.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Uvažene moje kolege, čovek treba da bude mnogo dobre sreće da u Novom Pazaru šetajući naiđe na saobraćajca ili policajca. Mislim na policajca pozornika. To nije posledica njihovog nerada, oni ljudi izginuše od posla, već je markantan dokaz nedostatka policajaca u gradu Novom Pazaru. To vam kažem ja, koji je iz Novog Pazara. Pošto se ovde često priča o Novom Pazaru, i uglavnom pričaju oni koji nemaju veze sa Novim Pazarom.

Još da vam kažem nešto, uvaženi ministre Vuline, prema kriterijumima, koje ima ova država i koje je usvojila ova država, na hiljadu stanovnika neophodno je da postoje tri policajca. Prema toj brojci, u Novom Pazaru fali od 70 do 90 policajaca.

Ako grad Novi Pazar, eto, rekosmo ima 130 hiljada stanovnika, raste grad, povećava se broj, grad je sa najvećim natalitetom, potom ima oko sedam hiljada studenata, potom leti ima oko 20 do 30 hiljada naših dijasporaca, pa vidite koliko je u jednom gradu ljudi.

Dalje, grad će uskoro imati dva konzularna predstavništva. Grad Novi Pazar, odnosno PU Novi Pazar, to je i Sjenica i Tutin, je pogranična regija, dobro ste rekli i ima tri pogranična prelaza. Takođe, ima pet superligaša. Pa, evo da damo svim policajcima njihove zadatke, da imamo dve značajne utakmice, ja vam garantujem, nijednog policajca ni u užem ni u širem centru grada nećemo naći.

Samo je jedan problem – manjak policajaca. Samo je jedan problem u gradu Novom Pazaru, a policijska uprava radi apsolutno odgovorno i onoliko koliko može.

Stoga vas pozivam da što pre i Novom Pazaru uposlimo što više policajaca, pozornika, naravno, poštujući Ustav i zakone ove zemlje, da se preslika nacionalna struktura u samom gradu, da se uposle i Bošnjaci u Srbiji u procentu koliko žive u Novom Pazaru. To je jedini lek. To je jedini lek za problem koji mi imamo u Novom Pazaru.

Moram još da kažem, ministre Vulin, da će vaš rad biti uspešan onoliko koliko se mi pošteni građani u ovoj državi osećamo bezbednim i sigurnim, a bezbednosti nema bez dobro obučene profesionalne policije, ali bogami, ni brojne policije.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Od famozne reforme pravosuđa koja se desila 2010. godine u našoj državi, počinju problemi pravosudnih organa u Sandžaku.

Naime, tada su ukinuti sudovi u opštini Tutin i opštini Sjenica i to je iskorišćeno da se smanjuje konstantno i drastično broj sudija i tužilaca, ali su brojevi predmeta iz godine u godinu drastično rasli od 10 do 20%.

Ovaj problem je delimično rešen 2014. godine kada se ponovo osniva i formira Osnovni sud u Sjenici koji danas bivstvuje i u kojem danas radi pet sudija.

Svi kriterijumi za postojanje osnovnog suda u opštini Tutin danas postoje. Mislim na one kriterijume koje je odredilo pravosuđe i moram reći da nije pravedno da jedna od najvećih opština u našoj Republici, sa 31.155 stanovnika iz popisa iz 2011. godine, znači 31.155 i koja je istovremeno i pogranična opština, nema svoj osnovni sud, dok neke opštine, uzeću na primer Petrovac na Mlavi, koji je, reći ću, manji od jedne mesne zajednice u Tutinu, takav sud ima.

Trenutno, sudije iz Novog Pazara putuju za Tutin i mogu da kažem da je to u ovim zimskim danima jako rizično i problematično. Sudska jedinica u Tutinu ima svoju sudsku zgradu u kojoj je do 2010. godine bio smešten sud i opštinsko tužilaštvo, tako da ne bi bilo nikakvih finansijskih izdataka, već bi se, naprotiv, oni smanjili obzirom da sudije iz Novog Pazara ne bi primali nadoknadu za putovanja.

Sa druge strane, zaista bi se jako izašlo u susret građanima koji žive u ovoj opštini, koja je jako razuđena, jer danas građani koji žive na Pešteri moraju zbog najjednostavnije situacije da putuju u Novi Pazar i to iziskuje i finansijske troškove i sve druge troškove.

Tako da želim zbog svega navedenog, jedne realne potrebe, da zamolim ministarku pravde, Maju Popović, da inicira vraćanje, tj. ponovno uspostavljanje osnovnog suda u Tutinu.

Eto, da nam date komentar na to.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.10.2021.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, u junu 2020. godine u Novom Pazaru je otvoren Regionalni inovacioni startap centar i, pre svega, insistiranjem gradonačelnika grada Novog Pazara započeo je sa radom i kroz jedno kratko vreme, brojnim aktivnostima, je pokazao da zaista može da bude i treba da bude i jeste rasadnik novih ideja i mogućnosti za privredni razvoj ovog kraja.

Ono sa čime se bavi ovaj regionalni inovacioni centar je, pre svega, kroz tri osnovne grane. Prva, razvoj poslovnih ideja, što je u današnje vreme izuzetno bitno. Znači, inovacije, nove poslovne ideje. Zatim, kancelarijska podrška, što je opet takođe bitno i edukacija u oblasti primene informacionih tehnologija.

Regionalni inovacioni centar već u prvim mesecima je, zahvaljujući ostvarenim rezultatima, nametnuo se kao pokretač u budućnosti za razvoj privrede ovog regionu.

Moram da naglasim da ovim centrom rukovodi zaista jedna grupa jako stručnih i posvećenih ljudi, da je veliko interesovanje i da se velike aktivnosti obavljaju u njemu. Međutim, urgentna je potreba za uspostavljanje naučno-tehnološkog parka. Nažalost, grad Novi Pazar koji ima 130 hiljada stanovnika i ovaj naš inovacioni centar nema kompletnu i potpunu novčanu podršku od strane Ministarstva za inovacije i nove tehnologije, kojim rukovodi i ministar Popović i moram da kažem da u Srbiji postoji 18 ovakvih centara koji su u potpunosti podržani od strane ovog ministarstva.

No, ono što još više može da zabrine jeste da nijedan projekat aplikanata sa teritorije grada Novog Pazara kroz program, bilo koji program Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj, nije odobrilo za to nijedan dinar.

O svemu navedenom je upoznat ministar Popović i on je planirao posetu, pokazao je veliko interesovanje i planirao je posetu Novom Pazaru i ovom inovacionom centru. Najavio je posetu za kraj oktobra ili početak novembra i najavio je da će Ministarstvo ovaj nesporazum rešiti na najbolji način, da ima posebno sluha za ovaj kraj i da će obezbediti novac za njegovo stabilno finansiranje i još više, ministar je najavio da će se novcem Ministarstva formirati i praktično izgraditi potpuno nove prostorije, odnosno potpuno novi centar za inovacije u Novom Pazaru i da će za to ovo ministarstvo opredeliti oko 80.000.000 dinara.

Ovim uvodom želeo sam da podvučem koji značaj i potencijal ova institucija može i mora da ima za ovaj kraj i da još jednom podsetim ministra i da ga još jednom pozovem da bude gost inovacionog centra u Novom Pazaru i grada Novog Pazara i da ono što je obećano ispunimo u najkraćem periodu.

Lično jako poštujem napore ovog ministarstva i posvećenost ministra Popovića da novim poslovnim idejama, da modernizacijom i ubrzavanjem mikro privrede, damo osnovni i najznačajniji impuls u razvoju naše privrede.

Sandžak zaista obiluje mladim, potentnim ljudima, koji su, pre svega, vešti u informatičkim naukama i imaju tog, da kažem, talenta za biznis i bilo bi zaista od velikog značaja ove ljude uposliti da na pravi način budu pokretači privrede kompletne naše zemlje, a i ovog regiona na kojem su ponikli. Hvala vam.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 07.09.2021.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, prošle nedelje na lokalnim portalima u Novom Pazaru pojavila se vest da je na konkursu za prijem novih radnika u Poreskoj upravi u Novom Pazaru primljeno devet lica i od toga devet pripadnika srpske nacionalnosti i ni jedan Bošnjak, i ako je bilo jako puno Bošnjaka koji su konkurisali na ovaj konkurs i zadovoljavali sve uslove koji su konkursom traženi.

Takođe se navodi da je više uposlenih, odnosno onih koji su prošli konkurse i dobili radna mesta za ove inspektore, da nisu uopšte iz Novog Pazara, iz praktično regije ovog dela Srbije. Ja vas podsećam da zakoni, kao i Ustav Republike Srbije izrazito zahtevaju da, naravno, pre svega stručnost se ispoštuje i to da u državnim institucijama se preslika odnos stanovništva u toj regiji, odnosno da nacionalne manjine i većinski narod budu zastupljeni u odnosu u kojem žive na toj teritoriji.

Nažalost, Bošnjaci su i pre ovog konkursa u ovoj instituciji bili manje zastupljeni. Ako je istinit ovaj podatak, on bi bio i porazan i izrazito nepravedan. Zamislite u jednom gradu u kome je 90% do 95% preduzetnika bošnjačke nacionalnosti dolaze inspektori finansijskih koji su isključivo srpske nacionalnosti. To bi zaista bilo neprihvatljivo i to ne bi bilo u skladu razvoja dobrih međunacionalnih odnosa u toj regiji.

Stoga tražim od Ministarstva finansija da mi informacija o broju i nacionalnoj pripadnosti zaposlenih na ovom konkursu daju i dostave, na ovom konkursu za inspektore finansijske u Novom Pazaru. Ukoliko se ispostavi da je ova informacija tačna, tražim od Ministarstva da se poništi navedeni konkurs zbog očiglednih nelogičnosti i nepravilnosti, jer logici je neprihvatljivo da na svih devet mesta budu primljeni pripadnici srpske nacionalnosti, ako je većina prijavljenih imalo bilo bošnjačke nacionalnosti i zadovoljavali su sve kriterijume. Sigurno je bar na jednom mestu jedan konkurent Bošnjak bio bolji od njegovog konkurenta ili konkurencije.

Želim da kažem da treba o ovakvim stvarima pristupiti jako pažljivo u cilju izgradnje jednog multietničkog društva i promovisanju Srbije kao države, kao što je i tradicija, da vodi računa o pravima nacionalnih manjina u ovoj zemlji.

Takođe, želim da pozovem praktično državu da sa posebnom pažnjom ne vodeći se za tendencionalističkim izjavama određenih političara ili tendencioznim novinskim naslovima se ophode prema slučaju, da kažem, prema novinskoj aferi koja je ispala u gradu u Novom Pazaru oko intoniranje himne.

Ja vam dajem podatak čist, jer moja deca idu u tu školu. Ja sam pitao svoju decu da li je intonirana himna Republike Srbije, rekli su mi da jeste. Znači, troje moje dece pohađa bosanski jezik u toj školi.

Znači, molim nadležne organe i pozivam da vrlo pažljivo istinito ispitamo šta se desilo, da se ne podižu tenzije i da se ne pravi jaz između Bošnjaka i Srba u jednoj sredini u kojim su tradicionalno dobri odnosi između ta dva naroda. Hvala.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi zemljaci koji gledate ovu Skupštinu, podsetiću vas da se nalazimo u zadnjoj sedmici svetog meseca Ramazana, kada su muslimani posebno posvećeni molitvi, posebno posvećeni činjenju dobrih dela i solidarnosti.

Međutim, ovaj harmonični, lepi trenutak za sve Muslimane, preseklo je i uzbudile su zaista ružne scene koje dolaze iz Jerusalima, gde se strašan teror i nasilje sprovodi i sprovedeno je nad vernicima u velikom kompleksu, velikom islamskom centru Al-Aksa.

Situacija zaista preti da eskalira. Već je veliki broj poginulih Palestinaca i dece u ovom brutalnom napadu. I ovo je nešto što je osudio ceo kulturni i ceo savremeni svet. Pogledajte izjave i od Putina, od svih drugih velikodostojnika, pa i od Bajdena, osuđuje se nasilje. Osuđuje se sprovođenje političkih, da kažem, ciljeva na nasilan način.

U osnovi je želja da se upotrebom sile i nasilja ostvare politički ciljevi i nametne političko rešenje od strane izraelskih vlasti, a to je okupacija Jerusalima, koji je danas zajednički grad svih onih koji žive tamo, a to su, podsetiću vas, Izraelci i Palestinci. Ali, Palestinci nisu samo muslimani, nego je jako brojna i pravoslavna, da kažem, konfesija, koja je druga po brojnosti i koja takođe godinama unazad trpi zaista velike pritiske i nema mogućnost da ostvari svoja opšta prava, opšte ljudsko pravo na život i na sprovođenje verskih obreda.

Izraelci protivno odluci Saveta bezbednosti UN, kažem, na silu žele da okupiraju ceo Jerusalim i da ga proglase za glavni grad Izraela.

Ja duboko verujem u onu Monteskjeovu tezu da kada se pojavi mnogo zla u jednoj državi ili na zemlji, treba vera i religija je ta koja treba da da mnogo razloga za pomirenje.

Stoga pozivam sve verske zajednice u našoj državi, pozivam sve organizacije koje se bave očuvanjem ljudskih prava u ovoj državi, da osude svako nasilje, pogotovo ovo nasilje nad civilima i ovaj teror koji se sprovodi u Jerusalimu i da apeluju na mir i pravedno rešenje koje je svima na interes.

Mir u Palestini i pravedno rešenje palestinskog pitanja je ključ ne samo stabilnosti Bliskog istoka, već dobrih i kvalitetnih međureligijskih odnosa u celom svetu.

Naravno, želim i da podsetim sve vas da se danas slavi jedan od nacionalnih praznika Bošnjaka u ovoj državi, to je Dan nacionalne zastave, koja je simbol, da kažem, nacionalnog jedinstva Bošnjaka i željom za prosperitetom, ali ono i svedoči, ovaj praznik tradicionalnim, dobrosusedskim odnosima i saradnji Bošnjaka sa drugim nacionalnim zajednicama na ovim prostorima.

Stoga želim da Bošnjacima čestitam ovaj praznik, u želji da doživimo zajedničku prosperitetnu budućnost u ovoj državi zajedno. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 06.07.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Nivig Pazara Grad Mesečno 25000.00 RSD 15.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 2797.00 RSD 03.06.2016 -
Lekar Opšte bolnica Novi Pazar Republika Mesečno 65773.00 RSD 01.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 45000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.