MUAMER BAČEVAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1977. godine. Živi u Novom Pazaru.

Po zanimanju je doktor medicine, internista.

Obavljao je funkcije predsednika Gradskog odbora Sandžačke demokratske partije Novi Pazar i šefa odborničke grupe okupljene oko SDP-a.

Trenutno je na poziciji generalnog sekretara partije.

Na izborima 2014. godine po prvi put postaje narodni poslanik, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:21

Osnovne informacije

Statistika

  • 63
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 24 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 2 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, pre nekoliko nedelja u poseti našoj državi i institucijama naše države bio je generalni sekretar Muslimanske svetske lige, gospodin Muhamed El Isa, pri čemu naglašavam da je pomenuta organizacija jedan od najznačajnijih i najuticajnijih faktora među islamskim zemljama i reprezent interesa i uticaja skoro svih islamskih država u svetu.

Ova organizacija ima sedište u Meki, u Saudijskoj Arabiji i prvenstveno cilj njenog delovanja jeste da svetu predstavi islam onakav kakav jeste u pravom istinskom svetlu, kao jednu tolerantnu religiju koja podstiče ljude na dobročinstvo, koja je otvorena za dijalog, za saradnju i pre svega opredeljena za humanitarnu pomoć i pomaganje svim ljudima koji su u svetu u nevolji.

Podsećam vas da je generalnog sekretara gospodina Muhameda El Isu primio i predsednik naše države gospodine Aleksandar Vučić, a istovremeno je bio gost potpredsednika Vlade i ministra trgovine, našeg predsednika, predsednika socijaldemokrata Rasima Ljajića i imao je zaista plodonosne razgovore, pri čemu je gospodin Isa istakao jedan značaj Srbije kao multinacionalne i multikonfesionalne države u međuverskom dijalogu, ne samo u regionalnim, već i u međunarodnim okvirima.

Meni je jako zanimljivo da je on tada istakao jednu zaista veliku istinu, da je kroz istoriju kvalitetan dijalog i saradnja između islama i pravoslavlja upravo bila stabilizacioni faktor i praktično plodno tlo za kvalitetne međuverske razgovore, ali i za stabilizaciju prilika u svetu i jedan kvalitetan međuverski dijalog i mir.

U tom slučaju i u tom svetlu ministar Rasim Ljajić je zatražio od generalnog sekretara ove zaista cenjene organizacije, svetski cenjene organizacije, da Srbija, obzirom da u njoj živi jedan popriličan broj autohtonih muslimana, dobije status posmatrača u Organizaciji islamske konferencije. To je zaista od velikog značaja za našu državu, ne samo zato što će pristupanje ovoj organizaciji poboljšati poziciju naše države za budući ekonomski razvoj, obzirom da je to jedno ogromno tržište od preko milijardi korisnika, preko milijardu ljudi, već će i ojačati geostrateški položaj i poboljšati geostrateški i politički uticaj Republike Srbije koji ona danas ima. Naglašavam da tradicionalno sa ovim državama Republika Srbija ima kvalitetne međudržavne odnose.

U svakom slučaju, zatražiću stoga od Ministarstva spoljnih poslova da nastavi ovu započetu inicijativu da Srbija dobije status posmatrača u Organizaciji islamske konferencije. Moram iskoristiti ogroman autoritet koji ima ministar Rasim Ljajić i koji se danas, zahvaljujući svom kvalitetnom pre svega političkom stavu i ljudskim kvalitetima, svrstava u red najuticajnijih lidera u islamskom svetu.

Mislim da je ovo izuzetno bitno za Republiku Srbiju i stoga tražim da Ministarstvo inostranih poslova pokrene ovu inicijativu i sve neophodne korake koji će brzo realizovati ovaj započeti stav. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Uvažena predsednice Skupštine Republike Srbije, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, teška saobraćajna nezgoda koja se dogodila pre neki dan u novopazarskom naselju Selakovac, u Ulici Dubrovačkoj, uznemirila je zaista javnost u Novom Pazaru i pokrenula niz pitanja koja se odnose, pre svega, na bezbednost učesnika u saobraćaju i bezbednost saobraćaja u gradu Novom Pazaru.

Uznemirujući snimak ove nezgode u kojoj je teško povređena jedna 27-godišnja žena i njeno dete, zaista je zgranuo i uplašio građane Novog Pazara i alarmirao sve nas. Ovakva situacija je zaista jedna velika opomena, pre svega, svim nesavesnim vozačima koji voze u gradovima naše države, ali i nadležnima koji su zaduženi da kontrolišu i obuzdavaju ovakve, reći ću, nasilnike u saobraćaju.

Problem je utoliko veći što grad Novi Pazar ima sedam osnovnih škola koje su u neposrednoj blizini državnih puteva. Lokalna samouprava nema ingerencije da na tim državnim putevima postavlja ležeće policajce i to je jedan veliki problem, na šta su oni ukazivali već duže vreme, obzirom da su građani tražili da se i na ovoj problematičnoj lokaciji, kao i na drugim problematičnim lokacijama državnih puteva koji prolaze kroz sam Novi Pazar postave ležeći policajci i na taj način onemogući divljanje vozača koji su nesavesni.

Lokalna samouprava, još jednom ponavljam, nema ingerencije da na državnim putevima postavlja ležeće policajce i to je prema mom mišljenju jedan od ozbiljnih propusta koji ima naš pravni sistem u Republici Srbiji. I građani traže što hitnije postavljanje usporivača brzine i u Dubrovačkoj ulici ili na drugim problematičnim mestima.

Savet za bezbednost grada Novog Pazara za bezbednost saobraćaja je tražio od nadležnih institucija da se pozabave ovim problemom i da se omogući da grad postavi ležeće policajce u problematičnim lokacijama. Stoga, ja pozivam ovom prilikom Javno preduzeće „Puteve Srbije“ da što pre omogući da se postave usporivači brzine, tzv. ležeći policajci, na ovim problematičnim deonicama državnih puteva koji prolaze kroz sam grad.

Ukoliko je to baš toliki problem, postavljam pitanje i direktoru „Puteva Srbije“ – zašto se na ovim problematičnim lokacijama ne postave kamere koje beleže brzinu kretanja vozila? Čini mi se da je istovremeno ovo jedno od mogućih i vrlo kvalitetnijih rešenja za ovaj gorući problem, ne samo u Novom Pazaru, gde je i najevidentniji, već i u drugim delovima naše države. Na ovaj način rešićemo problem divljanja neodgovornih vozača, a ponavljam vam da je na snimcima koje su zabeležile kamere na okolnim lokalima da se nečesto ovde vozi i preko 200 kilometara na čas. Bezbednost pešaka, posebno dece, mora nam biti zaista na prvom mestu, jer svi mi imamo decu koja bezmalo svaki dan idu u školu, izložena su ovoj opasnosti.

Takođe apelujem na ministra unutrašnjih poslova gospodina Stefanovića da hitno ojača saobraćajnu policiju u Novom Pazaru i iznađe način da uposli, zaista, još jedan broj saobraćajaca, jer je evidentno da je malo saobraćajne policije i malo saobraćajaca u gradu Novom Pazaru, a čini mi se i u drugim delovima naše države. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre sa svojim pomoćnicima, pred nama je niz značajnih zakona, sporazuma. Ja ću početi, pre svega, o Zakonu o igrama na sreću.

O Zakonu o igrama na sreću u ovom skupštinskom sazivu vodila se jedna živa rasprava. Naime, mi smo imali dve izmene Zakona o igrama na sreću 2018. godine, jednu, drugu 2019. godine i danas, evo s početkom 2020. godine, imamo jedan celovit, potpuno nov Zakon o igrama na sreću.

Mi, poslanici Socijaldemokratske partije Srbije, Rasima LJajića, bili smo izričiti da postojeći zakon nije valjan, da se vrlo često i zaobilazi i da ga treba što pre menjati. Ja sam ukazao na dešavanje i brojne zloupotrebe ovog zakona, držao sam ovde čak i konferencije za štampu, pre svega, njegovo nepridržavanje i brojne zloupotrebe u Novom Pazaru i još nekim drugim gradovima.

Mi smo isticali da se zakon ne poštuje, pre svega, ona njegova odredba koja se odnosi na udaljenost škola od kladionica, naglašavali smo da u kladionicama se ne poštuje zakonska odredba da se maloletnicima ne sme dozvoliti kockanje, tražili smo strožije uslove i stalnu kontrolu kao i rigorozne kaznene mere.

Trenutno stanje u Republici Srbiji je zaista alarmantno, jedan i po milion stanovnika ove države učestvuje u igrama na sreću, da ne kažem da se kocka, a nije mnogo bolja ni situacija ni među srednjoškolcima, jer je utvrđeno da se skoro svaki treći srednjoškolac kladi.

Svaki treći učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji redovno se kocka, rezultat je jednog istraživanja, koji je 2017. na 2018. godinu, u okviru jednog svetskog projekta izvršio Zavod za javno zdravlje „Batut“ i to je nešto što zaista poražava. Toj deci prioritet više nije njihov hobi, sport, uspeh u školi, već kockanje, oni postaju napeti, razdražljivi i sve se to projektuje na odnos sa porodicom, nastavnicima i društvom.

E, to je ono što zaista najviše zabrinjava, kao i ono pitanje koje se svima nama nameće, a to je kakva je sudbina jednog naroda čija je trećina omladine zavisna, u ovom slučaju, od kockanja? Zaista jedno bolno pitanje koje moramo postaviti jedni drugima.

Igre na sreću, svi znamo, su omiljena razonoda u Republici Srbiji, pogotovo muške populacije, ali izuzetno zabrinjava jedna tolerancija društva prema tome kao i tolerantan odnos roditelja, te profesora koji se često u školama i šale i sastavljaju tikete sa svojim učenicima ne znajući koliko razorno ova bolest može da deluje na njih.

Imajući u vidu da je kockanje legalno, moglo bi se reći čak i društveno prihvatljivo, jer, kao što rekoh, mnogi na to deluje blagonaklono, situacija je zaista poprimila kritične obrise. Najkritičnije su pogođena dva velika grada, Niš sa 62% mladih koji su se bar jednom kockali između 12. i 16. godine i Novi Sad 61%.

U Srbiji je 2017. godine postojalo 2.107 igraonica ili kockarnica, a 2019. godine u budžet Republike Srbije je uplaćeno 71,7 miliona evra iz ovih sredstava. Ono što zabrinjava jeste da postoji stalni trend porasta zavisnika i među adolescentima. Po „Batutu“, oko 40.000 zavisnih od kockanja se javilo na lečenje od ovog vida zavisnosti.

Problem je još veći ako se zna da je danas aktuelno i kockanje preko interneta i da prilikom uplata tiketa preko interneta zaposleni u kladionicama i kockarnicama teško mogu da kontrolišu onaj već važeći uslov koji smo mi već usvojili u ovim izmenama, da se kockati ne mogu osobe mlađe od 18. godina. Stoga me izuzetno raduje što su naši apeli imali efekta i što je država odlučila da ograniči rad kockarnica, kladionica i automat-klubova zbog zabrinjavajućeg porasta patoloških zavisnika od kockanja.

Glavna novina u ovom zakonu jeste da, i pored toga što će se u osnivanju zadržati ona odredba da mora biti kockarnica udaljena više od 200 metara od obrazovne ustanove, a mi smo tražili i strožije kriterijume, da novootvorene ili novoosnovane kockarnice moraju biti udaljene bar 100 metara od postojeće kockarnice. Na taj način ćemo praktično omogućiti… razudićemo ih i, čini mi se, smanjiti njihovo prisustvo na jednom mestu i na taj način smanjiti pozornost ljudi prema njima.

Vi znate koliko su pružaoci ovih usluga napadni u svojoj reklami i napadni u, praktično, širenju svog uticaja ili, da kažem, inficiranju mladih ljudi ovom vrstom zabrinjavajućeg ponašanja.

Još jednom podsećam da je reč o poremećaju ponašanja za koji mi u psihijatriji kažemo da je zaista bolest i da se na njoj formira izuzetno velika zavisnost.

Prema Predlogu zakona koji je pred nama, određeni su i rigorozni uslovi postojanja, pa će tako svako ko hoće da se bavi ovim poslom morati da ima osnivački kapital na minimum 250.000 evra, namenski depozit u banci od 300.000 evra, 50.000 evra rizik depozita u blagajni ili sefu, 500 evra deponovano u banci za svaki automat i 100 evra u kasi svakog dana po jednoj mašini, dok će za one lance za slot klubove koji imaju više od 2.000 aparata depozit biti neverovatnih milion evra, isto kao kod kazina koji imaju živu igru.

Mene raduje što je zakonodavac zaista pribegao i usvojio naše apele da budemo izuzetno strogi, da smanjimo na svaki način broj ovih igraonica i na taj način zaista kontrolišemo ovo problematično stanje koje se javilo koda nas.

Nadam se da će ovo rešenje, koje je u potpunosti u skladu sa evropskim direktivama i nekakvom pravnom praksom EU, dati rezultate u smanjivanju trenda porasta kockanja u Srbiji.

Naravno da nam ovaj problem mora biti dalje u fokusu, da i po usvajanju ovog zakona moramo pratiti njegove efekte i moramo biti spremni da, ukoliko nemamo i ako on ne rodi kvalitetne rezultate, odnosno smanjivanje zavisnosti, budemo spremni ne samo da ga menjamo, već i da porazmislimo o potpunom ukidanju kockarnica u našoj državi, odnosno o potpunom ukidanju igara na sreću.

Ja sam ubeđen da u kockanju nije izgubio samo onaj ko se nije kockao. Znate onaj vic o Piroćancu, kada se on stalno moli Bogu da dobije na Lotou, pa mu onda dođe u snu od Boga da bi morao nekad i da uplati tiket. Boga mi, u ovom slučaju je, izgleda, Piroćanac pametniji bio od onih koji priređuju igre na sreću.

Još jednom ponavljam, u igrama na sreću nije izgubio samo onaj ko nije, kao što ja verujem, a i drago mi je, i narodna je mudrost, nije dobio samo onaj ko nije učestovao.

Stoga, kažem da nam to mora biti jedna od mogućih alternativa. Od 1. januara 2019. godine u Albaniji je prestalo sa radom i došlo je do apsolutno zabrane rada svih kladionica, odnosno zabranjena je igra na sreću. Ne samo da su zabranjeni kafići u kojima se klade ljudi, kladionice i slične institucije, a data je mogućnost da u hotelima sa pet zvezdica, koji su van gradskih centara, u određenim zonama postoji mogućnost da se, eto, ljudi koji imaju toliko sredstava i kojima su, po meni, novce prekobrojni, klade i da im to bude, eto, nekakvo zadovoljstvo i danguba.

Naravno da uvažavam i činjenicu koju nam je pokazala bliska istorija, da prohibicija, odnosno zabrana može da bude, s druge strane, i štetna i u ovom slučaju iz vidljivog polja. Iz apsolutne kontrole koju ima država u ovom predloženom obliku koji mi sada imamo, može, ako bi se zabranilo kockanje u Srbiji, da prođe onaj crni, tamni deo koji se teško može kontrolisati, u kriminogenu zonu, a dobit koji država ostvaruje u stvari bi se prelio kriminalcima koji bi tajno organizovali različite vidove kockanja, pa i taj argument koji je na tonu i na talasu ovog zakona koji je predložen, valja ustanoviti.

U svakom slučaju, rešenje kao i u mnogim oblastima u životu u meri i mislim da, usvajanjem ovog zakona, ćemo napraviti kvalitetan pomak. Strožija kontrola i praćenje samog zakona su u svakom slučaju dobro rešenje, ali, još jednom ponavljam, trebamo biti spremni, ako ovaj zakon ne porodi kvalitetne rezultate, da delujemo i drastičnije.

Mi u SDP-u veliku pažnju poklanjamo ovom društvenom problemu, znajući da je lečenje ove bolesti zavisnosti jako mukotrpno i teško i da je prevencija najdelotvorniji metod.

Obzirom da je u fokusu predloženog zakona prevencija bolesti zavisnosti i zaštita maloletnika kao najranjivije grupe, mi ćemo ovaj zakon zaista podržati u danu za glasanje.

Što se tiče Zakona o pravima boraca, ratnih-vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova porodica, ja smatram da je zakon generalno dobar, human i pravičan. Mi se kao socijaldemokrate zalažemo za jedno celovito rešenje. Podržavamo pravoborcima i ratnim vojnim invalidima, civilnim invalidima rata, članovima njihovih porodica na penzije, novčane dodatke, dodelu stanova i druge nadoknade i beneficije. Iskazujemo veliko poštovanje prema svim ljudima koji su učestvovali u odbrani slobode i teritorijalnog integriteta naše zemlje. Međutim, kao građanin i kao socijaldemokrata i svi mi iz Socijaldemokratije, kao izraziti i nepokolebljivi predstavnici antifašističkog opredeljenja, ne možemo se nikad složiti sa izjednačavanjem partizanskog i ravnogorskog pokreta, niti prihvatiti izjednačavanje partizana i četnika.

Naravno, ističem naš izrazito negativan stav prema reviziji prošlosti i minimiziranju antifašističke borbe protiv okupatora u Drugom svetskom ratu.

Pred nama danas, draga gospodo, nalazi se zaista jedan set brojnih zakona kojima se potvrđuju ugovori, dogovori, sporazumi sa različitim državama i mislim da su svi afirmativni, dobri, da ono što je za nas socijaldemokrate Rasima LJajića, približavaju Srbiju modernim društvima, da modernizuju naše društvo i da ujednačavaju naš pravni sistem sa pravnim sistemom Evrope, što je za nas krucijalno jer je evropski put krucijalni put i verujem najveća i najčvršća veza nas u ovoj koaliciji.

Za mene zaista su izuzetno bitni i sa njima ću i završiti, oni zakoni, ugovori, sporazumi koje ostvarujemo sa Republikom Turskom. Podsetiću vas da je još Kralj Aleksandar ujedinitelj, koji je po mom mišljenju uz Despota Stefana Lazarevića, jedan od najvećih srpskih vladara, definisao politiku ove države prema Republici Turskoj, kao bratske odnose sa baštinjenjem trajnog mira i najbliskije saradnje.

Danas između Republike Turske i Srbije postoji veliko poverenje i danas su odnosi dve zemlje možda i najbolji u savremenoj istoriji ove dve države. Osnovni politički projekat koji podržavaju i Ankara i Beograd, jeste obezbeđivanje mira i stabilnosti na celom Balkanu.

Što se tiče ekonomske saradnje, ona je zaista u jednom izuzetnom usponu i to me zaista raduje na obostran interes jedne i druge zemlje. Podsetiću da je danas vrednost turskih direktnih investicija preko 200 miliona evra u Srbiju, a da je 2011. iznosila oko jedan milion, što je drastična razlika.

Danas broj turskih kompanija u Srbiji, gospodo, je preko 800 i u tim turskim kompanijama radi preko 10.000 naših državljana, a to je zaista nešto s čim se treba ponositi i nešto što treba pohvaliti. Zaista imponuje kurs koji je zauzela Vlada prema Republici Turskoj, kao jednoj od imperijalnih sila i nekom gde na obostrani interes zaista vredi, pre svega, i na naš interes razvijati dobrosusedske i kvalitetne ekonomske odnose.

Turske kompanije su preuzele danas preko 19 projekata u vrednosti od oko 400 miliona dolara, a 17 od 19 su već započele njihovu realizaciju. Prema podacima Privredne komore Republike Srbije, ulaganje koje je iznosilo negde oko 200 miliona 2013. godine, danas odnosno bruto razmena iznosi preko milijardu evra, a procenjuje se da će veoma brzo dostići i dve milijarde što Tursku stavlja na zaista visoko mesto u spoljno-trgovinskoj razmeni između Srbije i drugih država.

Pred nama su zakoni o potvrđivanju Sporazuma o vojnoj industriji, saradnji industrije tehnologije sa Republikom Turskom kao i sporazumi u oblasti bezbednosti, veterinarstva, kao i u oblasti voda.

Još jednom ponavljam da ćemo sa zadovoljstvom podržati ove sporazume kao potvrdu dobrog opredeljenja Vlade sa jednom zaista industrijski razvijenom državom, kao što je Republika Turska i nastaviti da razvijamo dobrosusedske odnose na obostranu korist.

Raduje me i saradnja sa Republikom BiH. Mi kao socijaldemokrate baštinimo stav da najbliže i najbliskije i najprijateljskije države treba da nam budu susedne države, da pametni ljudi prijatelje drže blizu sebe, a neprijatelje daleko od nas. Ne verujem da Srbija ima boljeg prijatelja od države kakva je BiH.

Takođe podržavam i druge sporazume sa zemljama kako u okruženju, tako i u drugim delovima zemljinog šara i mislim da je njihovo potvrđivanje i glasanje za njih korak napred unapređivanju života u Republici Srbiji. Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 30.01.2020.

Uvaženi predstavnici Vlade, uvažena premijerko, uvaženi ministri, moram još jednom da postavim pitanje koje je bilo postavljano nekoliko puta ovde u ovoj Skupštini, a odnosi se na jednu ekološku katastrofu.

Naravno da već shvatate da ću pitati gospodina Trivana nešto, ali to neće biti vezano za zagađivanje vazduha, iako je to značajna tema i vrlo aktuelna i vrlo neprijatna, već je reč o gradskoj deponiji u Prijepolju koja je zaista u jednom očajnom stanju, deponiji koja se nalazi na obali reke Lim i o toj deponiji je ovde govoreno nekoliko puta.

To je, ne preterujem kad kažem, ekološka bomba, ogromna deponija na samom ulasku u grad Prijepolje, koja sa svakim nadolaskom reke može da povuče to đubre, a tu ima i organskog otpada i možete svašta videti. To je nesnosno, nesnosno je proći leti tuda, zimi i nekako. To je deponija koja zaklanja grad. To je deponija koja se nalazi na magistralnom putu za Crnu Goru i koju vidi svako ko prođe ka Crnoj Gori ili želi da dođe u Prijepolje, a to je kraj koji, u prirodnom smislu, ima mnogo toga da ponudi, i kulturno i turistički. Podsetiću vas da je to jedna mešovita sredina koja bi mogla da razvija zdrav turizam.

Moram vas pitati – šta se dešava? Ovo je bila zaista aktuelna tema, a građani Prijepolja nisu dobili ništa. Da li je moguće da nije zaživelo rešenje o odlaganju smeća na regionalnu deponiju „Banjic“, iako je mnogo novca uloženo, milionske cifre, u tu sabirnu deponiju koja je trebala da bude zajednička deponija i za Novu Varoš i za Prijepolje i za Sjenicu i za Priboj.

Podsetiću vas da je bila i Odluka Vlade da se vrši deponovanje đubreta na deponiju „Duboko“ u Užicu, ali ni to nije zaživelo. Zar je moguće da ovakve proceduralne probleme ne možete vi, kao ministar koji se bavi isključivo ovim, da rešite? Zaista je ovo veliki problem na koji nailaze građani Prijepolja i ovog kraja.

Ima još mnogo sličnih deponija, ali ni jedna nije ovako vidljiva i ovako preti da zagadi sve naše reke. Lim je reka sa ogromnim potencijalom koja se uliva u druge veće reke, a one praktično obiđu, kompletno se naše reke sustiču ka Savi, odnosno ka Dunavu. Znači, može da bude izvor ogromne zaraze.

Stoga vas molim da mi date bilo kakav odgovor, ali ako nemate konkretno rešenje, molim vas da što pre poradite na njemu.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažena predsednice Vlade, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, u sam vrh istorijske, herojske epizode iz prošlosti Srbije spada svakako i odbrana grada Beograda iz 1915. godine protiv udruženih nemačko-austrougarskih snaga. U odbrani naše prestonice ogroman doprinos dala su dva bošnjačka puka, odnosno bataljona, sastavljena od sandžačkih Bošnjaka. Treći i četvrti bošnjački bataljon bili su deo Desetog kadrovskog puka prvog poziva, koji je imao četiri bataljona i koji je došao iz Ibarske divizijske oblasti. To je bila elitna jedinica sastavljena od mladića od 20 do 30 godina, te naglašavam da je u odbrani grada Beograda učestvovalo najmanje 1.500 Bošnjaka, što je bilo približno oko 15% ukupnog broja vojnika koji su branili ovaj grad.

Čuveno je svedočenje o borbama Bošnjaka iz Trećeg bataljona u centru grada Beograda, a pod komandom Šemsa Midovića iz sela Gonja kod Sjenice, koji herojski brane potez između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, koji je bio svojevrsni beogradski Termopil.

Pukovnik Radojević s divljenjem opisuje junaštvo Bošnjaka Šefketa Halilovića, rodom iz Sjenice, koji je komandovao ratnim čamcem „Pobeda“ i pružio najžešći otpor na tom pravcu prodiranja, koji je u prvom mahu bio glavni pravac prodiranja austrougarske vojske i tu dao svoj život.

U Sandžaku postoji jedno prisutno predanje da je spomenik Neznanom junaku na Avali podignut iznad posmrtnih ostataka vojnika Sulejmana Balića, rodom iz Duge Poljane, opština Sjenica, koji je poginuo od nemačke granate prilikom povlačenja naše vojske te 1915. godine.

Više od 1.000 sandžačkih Bošnjaka poginulo je braneći grad Beograd, oktobra 1915. godine. No, danas nijedna ulica, nijedna institucija države, nijedna kasarna, ne nosi njihovo spomen obeležje, niti ime. Ovi hrabri ljudi, tada mladi, koji su dali svoje živote za ovu državu zaslužuju svakako da dobiju barem spomen obeležje u samom centru Beograda, gde su ostavili svoje živote, na Adi Ciganliji ili Dunavskom keju i u drugim delovima grada Beograda.

Stoga, pozivam ministra vojnog gospodina Vulina, da inicijaciju, ali pozivam i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Ružića da u saradnji sa gradom Beogradom omogući da se neka ulica na ovim potezima nazove po ovim zaista časnim i hrabrim ljudima kojima to dugujemo svi mi, a naročito građani Beograda.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Nastaviću još, ali nek to bude završni komentar.

Evidentno je da u komandnom sastavu Vojske Republike Srbije trenutno ne postoji nijedan general bošnjačke nacionalnosti i mislim da bi od velikog značaja za jačanje poverenja svih manjinskih naroda, a pre svega Bošnjaka, ovoj državi bilo promovisanje bar jednog ili nekoliko oficira u čin generala.

Znam da u Vojsci Republike Srbije postoji nekoliko oficira sa završenom generalštabnom školom, sa odličnom ocenom, sa odgovornim dužnostima koje obavljaju u Vojsci i sa visokim činom, a koji bi mogli da se proizvedu u čin generala.

Jedan od osnovnih ciljeva i motiva SDP jeste ravnomerno uključivanje svih nacionalnih manjina u sve institucije ove države, a pre svega, kao predstavnik Bošnjaka, to insistiram za predstavnike svog naroda i mislim da bi ovim činom dodatno inicirali Bošnjake i druge manjinske narode da se u većoj meri uključe u Vojsku naše države.

Stoga, pozivam ministra vojnog da učini nešto na ovom polju, kao i predsedniku Vlade da sugeriše da se ovako nešto desi.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, pre nekoliko nedelja u poseti našoj državi i institucijama naše države bio je generalni sekretar Muslimanske svetske lige, gospodin Muhamed El Isa, pri čemu naglašavam da je pomenuta organizacija jedan od najznačajnijih i najuticajnijih faktora među islamskim zemljama i reprezent interesa i uticaja skoro svih islamskih država u svetu.

Ova organizacija ima sedište u Meki, u Saudijskoj Arabiji i prvenstveno cilj njenog delovanja jeste da svetu predstavi islam onakav kakav jeste u pravom istinskom svetlu, kao jednu tolerantnu religiju koja podstiče ljude na dobročinstvo, koja je otvorena za dijalog, za saradnju i pre svega opredeljena za humanitarnu pomoć i pomaganje svim ljudima koji su u svetu u nevolji.

Podsećam vas da je generalnog sekretara gospodina Muhameda El Isu primio i predsednik naše države gospodine Aleksandar Vučić, a istovremeno je bio gost potpredsednika Vlade i ministra trgovine, našeg predsednika, predsednika socijaldemokrata Rasima Ljajića i imao je zaista plodonosne razgovore, pri čemu je gospodin Isa istakao jedan značaj Srbije kao multinacionalne i multikonfesionalne države u međuverskom dijalogu, ne samo u regionalnim, već i u međunarodnim okvirima.

Meni je jako zanimljivo da je on tada istakao jednu zaista veliku istinu, da je kroz istoriju kvalitetan dijalog i saradnja između islama i pravoslavlja upravo bila stabilizacioni faktor i praktično plodno tlo za kvalitetne međuverske razgovore, ali i za stabilizaciju prilika u svetu i jedan kvalitetan međuverski dijalog i mir.

U tom slučaju i u tom svetlu ministar Rasim Ljajić je zatražio od generalnog sekretara ove zaista cenjene organizacije, svetski cenjene organizacije, da Srbija, obzirom da u njoj živi jedan popriličan broj autohtonih muslimana, dobije status posmatrača u Organizaciji islamske konferencije. To je zaista od velikog značaja za našu državu, ne samo zato što će pristupanje ovoj organizaciji poboljšati poziciju naše države za budući ekonomski razvoj, obzirom da je to jedno ogromno tržište od preko milijardi korisnika, preko milijardu ljudi, već će i ojačati geostrateški položaj i poboljšati geostrateški i politički uticaj Republike Srbije koji ona danas ima. Naglašavam da tradicionalno sa ovim državama Republika Srbija ima kvalitetne međudržavne odnose.

U svakom slučaju, zatražiću stoga od Ministarstva spoljnih poslova da nastavi ovu započetu inicijativu da Srbija dobije status posmatrača u Organizaciji islamske konferencije. Moram iskoristiti ogroman autoritet koji ima ministar Rasim Ljajić i koji se danas, zahvaljujući svom kvalitetnom pre svega političkom stavu i ljudskim kvalitetima, svrstava u red najuticajnijih lidera u islamskom svetu.

Mislim da je ovo izuzetno bitno za Republiku Srbiju i stoga tražim da Ministarstvo inostranih poslova pokrene ovu inicijativu i sve neophodne korake koji će brzo realizovati ovaj započeti stav. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Uvažena predsednice Skupštine Republike Srbije, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, teška saobraćajna nezgoda koja se dogodila pre neki dan u novopazarskom naselju Selakovac, u Ulici Dubrovačkoj, uznemirila je zaista javnost u Novom Pazaru i pokrenula niz pitanja koja se odnose, pre svega, na bezbednost učesnika u saobraćaju i bezbednost saobraćaja u gradu Novom Pazaru.

Uznemirujući snimak ove nezgode u kojoj je teško povređena jedna 27-godišnja žena i njeno dete, zaista je zgranuo i uplašio građane Novog Pazara i alarmirao sve nas. Ovakva situacija je zaista jedna velika opomena, pre svega, svim nesavesnim vozačima koji voze u gradovima naše države, ali i nadležnima koji su zaduženi da kontrolišu i obuzdavaju ovakve, reći ću, nasilnike u saobraćaju.

Problem je utoliko veći što grad Novi Pazar ima sedam osnovnih škola koje su u neposrednoj blizini državnih puteva. Lokalna samouprava nema ingerencije da na tim državnim putevima postavlja ležeće policajce i to je jedan veliki problem, na šta su oni ukazivali već duže vreme, obzirom da su građani tražili da se i na ovoj problematičnoj lokaciji, kao i na drugim problematičnim lokacijama državnih puteva koji prolaze kroz sam Novi Pazar postave ležeći policajci i na taj način onemogući divljanje vozača koji su nesavesni.

Lokalna samouprava, još jednom ponavljam, nema ingerencije da na državnim putevima postavlja ležeće policajce i to je prema mom mišljenju jedan od ozbiljnih propusta koji ima naš pravni sistem u Republici Srbiji. I građani traže što hitnije postavljanje usporivača brzine i u Dubrovačkoj ulici ili na drugim problematičnim mestima.

Savet za bezbednost grada Novog Pazara za bezbednost saobraćaja je tražio od nadležnih institucija da se pozabave ovim problemom i da se omogući da grad postavi ležeće policajce u problematičnim lokacijama. Stoga, ja pozivam ovom prilikom Javno preduzeće „Puteve Srbije“ da što pre omogući da se postave usporivači brzine, tzv. ležeći policajci, na ovim problematičnim deonicama državnih puteva koji prolaze kroz sam grad.

Ukoliko je to baš toliki problem, postavljam pitanje i direktoru „Puteva Srbije“ – zašto se na ovim problematičnim lokacijama ne postave kamere koje beleže brzinu kretanja vozila? Čini mi se da je istovremeno ovo jedno od mogućih i vrlo kvalitetnijih rešenja za ovaj gorući problem, ne samo u Novom Pazaru, gde je i najevidentniji, već i u drugim delovima naše države. Na ovaj način rešićemo problem divljanja neodgovornih vozača, a ponavljam vam da je na snimcima koje su zabeležile kamere na okolnim lokalima da se nečesto ovde vozi i preko 200 kilometara na čas. Bezbednost pešaka, posebno dece, mora nam biti zaista na prvom mestu, jer svi mi imamo decu koja bezmalo svaki dan idu u školu, izložena su ovoj opasnosti.

Takođe apelujem na ministra unutrašnjih poslova gospodina Stefanovića da hitno ojača saobraćajnu policiju u Novom Pazaru i iznađe način da uposli, zaista, još jedan broj saobraćajaca, jer je evidentno da je malo saobraćajne policije i malo saobraćajaca u gradu Novom Pazaru, a čini mi se i u drugim delovima naše države. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2019.

Uvažena predsedavajuća, kolege narodne poslanice i narodni poslanici, 4. marta 2019. godine u Zemunu, prelazeći ulicu na pešačkom prelazu, pokošen je student Novopazarac Edin Bakan, praktično raznet na pešačkom prelazu, da bi nakon dva dana tragično umro u KBC u Zemunu i to je strašna slika o kojoj sam ja govorio i snimak koji je obišao internet portale i koji je preplašio sve roditelje u zemlji Srbiji, koji imaju decu koju školuju u nekom većem centru u našoj Republici.

Od početka slučaja bilo je nejasnoća i nelogičnosti u sprovođenju predistražnih radnji, tako da sam ja 27. marta zatražio informacije o ovom slučaju od Ministarstva pravde i posebno apelovao na ministarku Nelu Kuburović da sa posebnom pozornošću i pietetom se odnosi prema ovom slučaju, s obzirom na to da je jako osetljiv.

Dvadesetog maja sam dobio odgovor od ministarke da Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu postupa po prijavi MUP-a protiv okrivljenog i preduzima radnje u skladu sa zakonom. Međutim, gospodo, već 237 dana traju predistražne radnje, već 237 dana nije pokrenut nikakav postupak, već 237 dana nemamo započinjanje suđenja za ovaj slučaj koji je prenerazio našu državu i javnost. Neobično dug period za predistražne radnje, tako da pitam ponovo ministarku pravde Nelu Kuburović – zašto se po ovom slučaju ne pokreće postupak i zašto ne počinje suđenje pred nadležnim sudom?

Predugo trajanje predistražnih radnji rađa ozbiljnu sumnju kod porodice nastradalog i velikog broja građana koji je zainteresovan za ovaj slučaj. Ako predistražne radnje treba da traju bezmalo godinu dana, postavlja se pitanje koliko bi i koliko će trajati i koliko bi trebalo da traje samo suđenje. Rekao sam tada, pa i sada želim da ponovim da unesrećenim roditeljima ništa ne može nadoknaditi njihov neutešni gubitak, ali će jedino pravda i istina biti za njih lekovita.

Takođe želim da spomenem još jedan događaj u Novom Pazaru koji je takođe uznemirio javnost. Naime, u jednom od kafića prilikom proslave dečijeg rođendana došla je policijska racija i jedan od roditelja je pokušao da zaštiti decu, došlo je do verbalne rasprave između policije i njega i on u jednom trenutku biva udaren od strane policajca pesnicom u lice i isto takav jedan snimak kruži mrežama i na njemu se jasno vidi da policajac potpuno nepotrebno prekoračuje svoja ovlašćenja i nepotrebno udara jednog čoveka koji traži objašnjenje.

Možda ćete se setiti da je grupa entuzijasta i grupa ljudi koja je nezadovoljna ovakvim postupkom protestovala ispred Policijske uprave u Novom Pazaru, tu je bilo jedno stotinak ljudi, uglavnom građana, učitelja, jako finog sveta, predstavnika nevladinih organizacija i na sreću na njihov protest je odgovorio direktor policije gospodin Rebić, koji je saslušao i zaista korektno se odneo prema slučaju, naglasivši da niko, ni policija, ni bilo koji građanin ne sme da nepotrebno sprovodi silu i da prema tome ne smemo nikako biti tolerantni.

Naravno da je tada najavljeno da je započeo proces, pokrenuta procedura kojom bi se utvrdilo da li je bilo prekoračenja prilikom ove intervencije kada je povređen gospodin Edin Hadžović. Zaboravio sam reći, jako je bitno da je on prilikom privođenja zatražio medicinsku pomoć i da su mu u bolničkom centru u Novom Pazaru konstatovane teške telesne povrede u regiji lica, odnosno da mu je slomljen nos.

Naglašavam da bi u komunikaciji sa građanima policajci zaista morali poštovati njihov integritet i humanost, odnosno principi humanosti i nediskriminacije.

(Predsednik: Zahvaljujem.)

Na kraju, samo da postavim pitanje, izvinite. Zahtevam od nadležnog ministarstva da mi dostavi informacije da li je završena procedura i da li je utvrđeno da je u ovom slučaju došlo do prekoračenja ovlašćenja od strane službenog lica, da bi izbegli svaku sumnju i ojačali poverenje u policijske službenike naše zemlje.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Nivig Pazara Grad Mesečno 25000.00 RSD 15.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 2797.00 RSD 03.06.2016 -
Lekar Opšte bolnica Novi Pazar Republika Mesečno 65773.00 RSD 01.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 45000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.