MUAMER BAČEVAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 01. januara 1977. godine. Živi u Novom Pazaru.

Po zanimanju je doktor medicine, internista.

Obavljao je funkcije predsednika Gradskog odbora Sandžačke demokratske partije Novi Pazar i šefa odborničke grupe okupljene oko SDP-a.

Trenutno je na poziciji generalnog sekretara partije.

Na izborima 2014. godine po prvi put postaje narodni poslanik, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine. U XI skupštinskom sazivu (2016. - 2020.) bio je član Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za evropske integracije.

Na redovnim parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo mu je potvrđen poslanički mandat, kada se našao na 40. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - Za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 04.08.2020, 13:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 65
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 20 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvažena ministarko, uvaženi ministre, gosti, predsedavajući, pred nama je jedan jako bitan zakon, verovatno raduje sve građane u Srbiji, a verujte mi da se građani Sandžaka isto raduju jednom ovakvom zakonu.

Jako smo obradovani što će jedan zakon omogućiti da se preispita imovina svih građana koji su sumnjivi, a pogotovo oni koji su obavljali javne funkcije, političari pre svega, jer često se dešava da najviše o korupciji pričaju oni koji su najdublje potonuli u njoj.

Jedan izveštaj od prošle godine, odnosno jedno istraživanje koje je obavio CESID, uz pomoć USAID, pokazuje da jedan od najvećih problema koji naši građani uočavaju u našoj državi jeste korupcija i to istraživanje koje se ponavlja godinama unazad uvek ima isti zaključak.

U prva tri problema, koja naši građani navode, jeste korupcija. Korupcija zaista dubinski razjeda svako društvo u kome je rasprostranjeno i danas se ona predstavlja kao karcinom modernih društava.

Naravno da toga nisu, kao što rekoše prethodni govornici, pošteđena zapadna društva. Mi imamo podatak da i u razvijenim demokratijama Evrope korupcija je prisutna, ali na jednom nivou koji je kontrolisan i procenjuje se da budžet EU je za jedan i više procenata BDP oštećen upravo koruptivnim radnjama.

Znači, nisu ni oni uspeli da se izbore sa ovom nemani, ali uspevaju da ga kontrolišu i da ga drže na jedan razuman nivo koji je podnošljiv i koji ne ugrožava, kako reče ministar ekonomije ekonomiju, jer, korupcija je ta koja prave biznise, pravu privredu urušava dubinski, seče najzelenije grane.

Ima u ljudskom organizmu jedan fenomen, ja sam to pominjao ovde, zove se aksono fenomen. To je kada čovek pojede nešto, proguta slučajno neki oštar predmet, organizam u digestivnom traktu pronađe mogućnost da ga okrene onom tupom stranom da prođe i uspe da ne ošteti crevni trakt. To je nešto što je Bog dao.

Upravo ovaj zakon i upravo mnoge zakone koje možemo nazvati antikorpcijski zakoni prave jedan prirodni fenomen, prave nešto u našem društvu što se može označiti kao aksono fenomen da korupcija ne ošteti toliko naš organizam i našu privredu koliko je činila možda u zadnjih, reći ću, nekoliko dekada.

Srbija kada govorimo o legislativi učinila je mnogo, i ova Skupština je usvojila zaista veliki broj antikorupcijskih zakona i ja sam na tome ponosan. Mi u našoj koaliciji zaista zdušno podržavamo sve zakone koji su antikoruptivni i tu su, pre svega, Zakon o sprečavanju korupcije, Zakon o uzbunjivačima, Zakon o zaštiti konkurencije, Zakon o političkim strankama, Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala terorizma i korupcije i tako dalje.

Zaista je ova vlast i ova koalicija od kada je preuzela vlast učinila mnogo i čini mnogo na borbi protiv ove zaista pošasti koja je bila uzela maha u našoj državi.

Država je ovim zakonom koji je danas pred nama i čije su izmene danas pred nama je dobila delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da se utvrdi da li se obogatio nezakonito.

Ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu ostaće bez tri četvrtine svoje vrednosti, te njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom biće mu oduzeto celokupno nezakonito pribavljen imetak.

Za unakrsnu proveru imovine zadužena je posebna jedinca u Poreskoj upravi čiji će rukovodilac biti izabran devet meseci po stupanju na snagu ovog zakona.

Po Zakonu na udaru će se naći oni u koje se posumnja da za najviše tri godine imaju razliku od 150.000 evra uvećanje imovine od prijavljenih podataka.

Naravno, ako se u tom postupku u utvrđivanju dođe do sumnje da je osoba počinila krivično delo, a ja verujem da će toga biti puno, onda jedinica Poreske uprave obaveštava policiju, poresku policiju i javno tužilaštvo.

Mi smo preuzeli taj američki model da će teret dokazivanja uvećanja imovine biti na Poreskoj upravi, dok će teret za dokazivanje porekla imovine biti na obvezniku.

Ono što je za nas jako bitno, socijaldemokratija jeste da je ovaj zakon i poreski zakon i odnosi se na sve građane, znači, apsolutno neće biti privilegovanih i to je nešto što mi zdušno podržavamo.

Moram da naglasim da je negde od 2000. godine, stalno pričano o mogućstvu i o želji da se jedan ovakav zakon donese. Bezmalo dvadeset godina unazad, većina političara je pričala da će ovakav zakon doneti, ali verujete da niko nije smogao snage i da je to tek učinila ova vlast, sa ovom vladom, mislim i prethodna vlada, obzirom da je 2020. godine, usvojen zakon da usvoji jedan ovakav zakon.

Bilo je puno kritika. Drago mi je što je što je Ministarstvo pravde održalo zaista veliki broj javnih slušanja pa i na Pravnom fakultetu uključila i poreske konsultante pravnike i profesore prava iz ove oblasti i zaista pokušalo da iznađe najbolji mogući model. Svakako da je donošenje novog zakona jako dobar model, da je to model koji šalje jednu jasnu poruku da je država spremna da uđe u obračun sa kriminalom i sa nezakonito stečenom imovinom.

Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije za 2019. godinu ukazala da korupcija postoji u mnogim oblastima i da je to pitanje koje i dalje treba da bude na mapi naše države. Komisija je navela da treba da postoji jaka politička volja i mi onim što danas činimo zaista pokazujemo da imamo i volje i želje i političke hrabrosti da se obračunamo sa svakim vidom korupcije i izbegavanja plaćanja poreza, što je za nas jako bitno.

Imali smo problem da u dosadašnjim zakonskim rešenjima nije postojala obaveza državnih organa ako poseduju relevantne informacije o poreklu imovine da razmenjuju ih između sebe na efikasan način. Tu je dolazilo do blokade i dosadašnje zakonsko rešenje je bilo mrtvo slovo na papiru.

Međutim, novo zakonsko rešenje propisuje obaveznu koordinaciju i saradnju među institucijama koje mogu da imaju relevantne informacije za utvrđivanje o stvarnoj imovini nekog lica. Mislim da je to glavni problem što treba na pravi način preispitati stvarnu imovinu određenih lica, jer mnogi koji su stekli nezakonito imovinu uspevaju da tu imovinu sakriju na različite načine i drago mi je da će ovaj zakon pokušati da se obračuna i sa time.

U uređenim zemljama Zapada samo su dve stvari konstantne, a to je da čovek mora da umre i da mora da plati porez. Dakle, u uređenim državama je neshvatljivo da se porez izbegne platiti. Kod nas je dugo vremena postojalo pravilo ponašanja da prevari državu, da se ne plati imovina, da se ne plati porez da se stekne imovina, jer je država i svačija i ničija. Ne, država se štiti upravo odgovornim odnosom i plaćanjem poreza, jer porezom plaćamo i zdravstvo i kvalitetno školstvo i dobre puteve i obezbeđujemo, brinemo se za socijalno ugrožene i moram zaključiti da bez poreza nema smanjivanja bilo koje nejednakosti koja postoji u društvu.

Socijaldemokratija se zalaže za ravnotežu između tržišta i države, pojedinca i zajednice. U središtu socijaldemokratije nalazi se kompromis između prihvatanja kapitalizma kao jednog pouzdanog mehanizma za stvaranje bogatstva i želje da se ono raspodeljuje na osnovu moralnih, a ne tržišnih vrednosti.

Imperativ socijaldemokratije su široka socijalna davanja, finansirana progresivnim oporezivanjem, ali i pravednim oporezivanjem. Smanjivanje jaza između bogatih i siromašnih naš je osnovni zadatak.

Naravno, socijaldemokratija ne traži od nas da budemo jednaki u siromaštvu. Ne, nama su potrebni bogati, uspešni ljudi, ljudi koji će časno, zahvaljujući svojim znanjima, zahvaljujući svojim veštinama, uspeti da steknu kapital i pokretati ovo naše društvo. Naravno, moramo biti u tome i država socijalno odgovornih ljudi.

Poslednja, ali ne i najmanje važna stvar jeste pitanje mentaliteta. Neophodno je posmatrati korupciju kao bolest i treba jačati organizam naše države za radikalne akcije protiv korupcije.

Ako karcinom eliminišemo hirurškom incizijom ili odsecanjem, e, to se mora raditi i sa onima koji su duboko zašli u džepove svih građana naše države. Takvi se moraju kazniti, ali se oni koji se odgovorno odnose prema imovini svih građana Republike Srbije moraju sa druge strane i nagraditi.

Neophodno je unapređivanje preventivnih mera i mehanizama u sprečavanju korupcije i negovanju novih etičkih normi od najranijeg doba. Pre svega, uvođenje antikorupcijskih tema u obrazovni sistem naših škola, već se to čini i već se od najranijih razreda deca upoznaju sa različitim vidovima korupcije, sa zloupotrebama i uče da je to nešto što je nemoralno, da je to nešto što je nečasno i da je to nešto što je kažnjivo.

Odgoj i konstantno insistiranje na čestitom odnosu prema svojoj zemlji, sugrađanima, obavezno plaćanje realnog poreza svojoj državi, neophodnost akademske čestitosti, solidarnost i briga prema siromašnim i slabijima je osnovni zadatak socijaldemokrata i onog pravca kojeg ja zastupam.

Naravno da bi u tome trebali prednjačiti oni koji plediraju da se bave politikom i javnim poslovima, ali u odgoju nagradu uvek prati kazna, tako da oni koji se ogreše o imovinu svih nas moraju biti sankcionisani i zato je ovaj zakon koji je pred nama blagotvoran i lekovit i mi ćemo ga zdušno podržati.

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa pomoćnicima, pred nama su danas, mogu da kažem jako dva bitna sporazuma. Kao što smo čuli iz prethodnog izlaganja gospodina Broza, jako je dobro nastavljati dobru tradiciju i dobre veze koje je SRJ, odnosno SFRJ imala sa nesvrstanim zemljama sa kojima treba, i na čiju podršku treba računati i sa kojima treba produbljivati zaista veze, a računati na njihovu podršku na međunarodnom planu.

Drugi sporazum koji je danas pred nama ima za cilj da se unapredi saradnja između naše zemlje i Severne Makedonije da bi se sprečila borba protiv organizovanog krijumčarenja migranata i ona bila što efikasnija je nešto što zaista treba podržati. Naravno, to podrazumeva da trebamo poštovati osnovna ljudska prava u skladu sa preduzetim međunarodnih standardima i obavezama.

U Sporazumu koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Severne Makedonije, a koji se odnosi na borbu protiv krijumčarenja migranata se navodi da će se nadležni organi obe zemlje sastojati dva puta godišnje najmanje i da će razmenjivati informacije i podatke da bi se sprečila trgovina ljudi i to je nešto što treba svakako podržati, sa posebnim osvrtom na zaštitu ranjivih grupa kao što su deca.

Prema podacima UNICEF-a, oko jedna trećina migranata koji su u ovom talasu pokušali da dođu do razvijenih zemalja Evrope jesu deca i mnogi su se upustili u ovu rizičnu avanturu da bi izbegli rat i došli do boljeg mesta za život. Na tom putu mnogi su, naročito deca, fizički iscrpljeni, traumatizovani i većini njih je potrebna zdravstvena pomoć.

Moram da kažem da kako jedan naslov kaže, vrlo aktuelan, kaže da su migranti zaista danas u velikim raljama korona virusa i ove epidemije, jer su oni posebno ranjivi. Oni umesto jedne nade imaju samo strah, pre svega za svoje zdravlje u jednoj situaciji u kojoj su svi zdravstveni sistemi u okruženju i u svetu preopterećeni i gde nema dovoljno sredstava za održavanje osnovnih higijenskih mera, naravno da su tu migranti najviše pogođeni.

Informacije kažu da su većina od njih, da su preležali Kovid i da dodatno zabrinjava što u njihovim zemljama odakle dolaze se ne planira vakcinacija do 2024. godine. Evo trenutka da vidimo šta je blagodat onoga što mi imamo u našoj zemlji, da praktično imamo mogućnost da biramo koju ćemo vakcinu, da možemo da zaštitimo svoje stanovništvo na pravi i jedini i civilizovani i naučni način. To neke zemlje, pogotovo zemlje nerazvijene i siromašne ne mogu do 2024, 2028. godine. To je znak da smo na ovom polju kao Vlada i kao država zaista jako puno i jako kvalitetno radili.

Migranti, još jednom da kažem, mene jako raduje i zaista je za primer kako se naša zemlja odnosila od 2015, 2016. godine pa do danas prema migrantima. To me pre svega kao socijaldemokratu raduje, jedan ljudski i human odnos prema ljudima čiji su životi ugroženi i koji beže od rata, beže od pošasti je nešto što je ova zemlja pokazala i svrstala se u red, mogu da kažem, uz Nemačku i par evropskih zemalja, najhumanijih zemalja sa jednim zaista ljudskim pristupom ovom svetskom problemu.

Rekoh, ne smemo da zaboravimo da su ovi ljudi koji imaju ime i prezime, ljudi sa svojim profesijama i mnogi od njih mogu da budu žrtve krijumčarenja i jesu. Oni zaista svesno preuzimaju određene, da kažem, rizike da bi došli do nekog, za njih, vrhunskog cilja. Mogu naravno, nažalost, mnogi i izgube život na tom putu do željenih destinacija.

Srbija je od početka migrantske krize reagovala adekvatno. Ljudi su na putu kroz našu zemlju dobili privremen smeštaj, hranu, lekarsku pomoć i mi ćemo kao socijaldemokrati uvek podržati ovakav pristup i odnos prema svakom čoveku.

Naravno da u jeku migrantske krize je bilo plasirano mnogo neistina, lažnih informacija. Živimo u eri lažnih vesti, pa su i neki politički pokreti, političke stranke i kod nas, a pre svega u Evropi, pokušali da stave stigmu na migrante i da ih prikažu kao opasnost, pre svega širenjem lažnih vesti kako država Srbija izdvaja za njih ogromna sredstva, kako im daju lične dohotke.

Naravno da to nije bila istina, da je Republika Srbija u svojim mogućnostima radila ono što je prihvatila svim konvencijama i usaglašavanjem sa evropskim zakonima da čini i ono što treba da čini kao jedna savremena, razvijena i humana država, a da ono što imaju nekakva primanja, to dolazi od fondova iz EU i iz UNICEF i drugih organizacija koje im pomažu, a njima je svakako pomoć potrebna.

Naravno, većina građana Srbije je blagonaklona prema migrantima i ne tretira ih kao nekakvu opasnost, ali treba reći da je prag tolerancije u sredinama gde se nalaze prihvatni centri, pogotovo u severnim delovima naše zemlje, nešto niži.

Moram da kažem podatak da li su, da odgovorim na ono pitanje činjenicom, da li su migranti bezbednosna pretnja za našu državu?

Ne, sigurno da nisu i oni prema podacima koje imamo, migranti učestvuju ukupno u izvršavanju krivičnih dela manje od 1% u odnosu na ukupno stanovništvo naše države, što nam pokazuje da zaista oni ne predstavljaju nikakvu bezbednosnu opasnost da je tu ima, ako se kaže da trenutno u Republici Srbiji boravi 6.015 migranata koji su u ovim našim centrima za azil zatražili smeštaj, od toga 660 dece, to je zaista jedna simbolična brojka i opet dokazuje ono na šta smo mi tvrdili da je Republika Srbija samo tranzitna zemlja i da ovi ljudi pokušavaju da nađu bolji život u zapadnim razvijenim zemljama.

Vi znate da u Sandžaku, odnosno u Tutinu i u Senici postoje ovi centri za azil koji su jako dobro organizovani, u kojima oni žive jako prijatno i moram zaista da pohvalim odgovor lokalnog stanovništva. Još jednom su Sandžaklije pokazale da su ljudi otvorenog srca i da zaista imaju poseban senzibilitet za pomoć onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Na kraju, brojne naše organizacije humanitarne koje rade u Novom Pazaru šalju pomoć ne samo u Srbiji ovim centrima za azil i migrantima i izbeglicama, već i u zemljama u okruženju, pre svega u Bosni i Hercegovini. Pokušavaju na svaki način da u odeći, obući i osnovnim potrepštinama pomognu ovim ljudima.

U svakom slučaju, mi kao socijaldemokrate uvek ćemo podržati humanizam, uvek ćemo podržati čovekoljublje i uvek ćemo podržati ovakav stav i zaista zdušno podržati sve ono što čini Vlada na ovom putu i na ovom pravcu.

Tako da ćemo mi, naravno, za ova dva predloga glasati u danu za glasanje.

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Nemojte sebi dozvoljavati da komentarišite moj govor sa mesta predsedavajuće.

Vaše stavove možete da iskažete sa ovog mesta i pozivam se na povredu Poslovnika, tačka 107. Molim vas da ne dozvoljavate sebi više takve stvari.Možemo da se slažemo ili ne slažemo u odnosu prema migrantima, to je naša ljudska i poslanička obaveza, ali moramo se pridržavati Poslovnika.

Ne želim da se o povredi Poslovnika izjašnjava.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Od famozne reforme pravosuđa koja se desila 2010. godine u našoj državi, počinju problemi pravosudnih organa u Sandžaku.

Naime, tada su ukinuti sudovi u opštini Tutin i opštini Sjenica i to je iskorišćeno da se smanjuje konstantno i drastično broj sudija i tužilaca, ali su brojevi predmeta iz godine u godinu drastično rasli od 10 do 20%.

Ovaj problem je delimično rešen 2014. godine kada se ponovo osniva i formira Osnovni sud u Sjenici koji danas bivstvuje i u kojem danas radi pet sudija.

Svi kriterijumi za postojanje osnovnog suda u opštini Tutin danas postoje. Mislim na one kriterijume koje je odredilo pravosuđe i moram reći da nije pravedno da jedna od najvećih opština u našoj Republici, sa 31.155 stanovnika iz popisa iz 2011. godine, znači 31.155 i koja je istovremeno i pogranična opština, nema svoj osnovni sud, dok neke opštine, uzeću na primer Petrovac na Mlavi, koji je, reći ću, manji od jedne mesne zajednice u Tutinu, takav sud ima.

Trenutno, sudije iz Novog Pazara putuju za Tutin i mogu da kažem da je to u ovim zimskim danima jako rizično i problematično. Sudska jedinica u Tutinu ima svoju sudsku zgradu u kojoj je do 2010. godine bio smešten sud i opštinsko tužilaštvo, tako da ne bi bilo nikakvih finansijskih izdataka, već bi se, naprotiv, oni smanjili obzirom da sudije iz Novog Pazara ne bi primali nadoknadu za putovanja.

Sa druge strane, zaista bi se jako izašlo u susret građanima koji žive u ovoj opštini, koja je jako razuđena, jer danas građani koji žive na Pešteri moraju zbog najjednostavnije situacije da putuju u Novi Pazar i to iziskuje i finansijske troškove i sve druge troškove.

Tako da želim zbog svega navedenog, jedne realne potrebe, da zamolim ministarku pravde, Maju Popović, da inicira vraćanje, tj. ponovno uspostavljanje osnovnog suda u Tutinu.

Eto, da nam date komentar na to.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Hvala vam.

Upravo ste vi dali najbolje argumente. Sve ovo što ste pobrojali, što su kriterijumi, opština Tutin zadovoljava, verujte mi.

Meni je drago što imamo kvalitetnog sagovornika, mislim konkretno na vas. Znam da želite da rešavate probleme u pravosuđu koji su nagomilani. Nastaviću i dalje.

Reći ću nešto i o tužilaštvima. Osnovno tužilaštvo u Novom Pazaru trenutno od predviđenih osam zamenika ima pet, obzirom da je šesti, koji je donedavno radio, otišao u penziju, a jedan je preuzeo mesto predsednika tog Osnovnog suda. Moram da vam kažem da danas postoje ozbiljni problemi zbog toga što ovo naše tužilaštvo pokriva i Tužilaštvo u Tutinu i Tužilaštvo u Sjenici. Imamo velike probleme jer imamo veliki broj predmeta. Mogu da vam kažem da godišnje imamo oko 5.000 predmeta u Novom Pazaru. To je jednako sa brojem predmeta koje ima npr. Kraljevo. Ono ima 11 zamenika tužilaca.

Drugo, jako je dobra stvar što je u Sjenici otvoren Osnovni sud. Moram da vam kažem da u Tutinu postoji duplo veći broj predmeta, što je osnova za formiranje novog suda. Svakako moram da vas podsetim da je 2016. godine Državno veće tužilaštava formiralo je jednu radno telo čiji je zadatak bio da utvrdi realne potrebe javnih tužilaca u Republici Srbiji i da je članica tog tela bila i tadašnja ministarka. Prema tadašnjoj analizi, imajući u vidu sve kriterijume, Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru, ponavljam Osnovno javno tužilaštvo u Novom pazaru, koje ima najviše posla, bi trebalo, da umesto dosadašnjih osam, a ono ima pet, ima 14 zamenika, što bi bila mesečna norma izjednačena sa nekakvim standardima koji postoje kod vas.

U Višem javnom tužilaštvu mogu da kažem da je situacija nešto bolja, značajno bolja iako nisu popunjeni svi kapaciteti. Trebalo bi da ima pet zamenika, a ima ih tri, ali oni dobrom organizacijom i jednom angažovanošću zadovoljavaju potrebe.

Tu opet moram da vas pozovem, zamolim, sugerišem da porazmislite o opravdanosti vraćanja javnih tužilaštava u opštine Tutin i Sjenica. Vi znate koliko ja imam želju da ojačamo institucije države. Ja mislim da je to najbolji vid i najbolja brana odbrane naše države u svim njenim delovima. To vraća poverenje građana u ovu državu. Građani imaju utisak i stiču utisak da država brine o njima. Ona zaista brine. Moramo na svaki način da iskoristimo ovo i da pokušamo da ojačamo ove institucije, pogotovo ukoliko su one rubne, raštrkane, kada bi imenovanje dva tužilaca moglo da reši veliki problem, a nema ministarstvo neke ekonomske gubitke, već može da ostvari čak i prihod na tom polju.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.11.2020.

Mi u SDPS Rasima Ljajića veliku pažnju pridajemo energetskoj efikasnosti i zdravom i čistom vazduhu.

S druge strane, mi smo zemlja koja, nažalost, najveći deo svoje energije dobija sagorevanjem uglja i drugih fosilnih goriva.

Vlada je u januaru usvojila Predlog pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene u kojoj je definisana promena kursa energetske politike sa oslanjanjem, pre svega, na obnovljive izvore energije.

Naravno, ne možemo kao neke zapadne evropske zemlje, na primer kao Nemačka, da potpuno ukinemo ugalj kao osnovni resurs za dobijanje električne energije, ali svakako naš fokus mora da bude na odsumporavanju, odnosno na pročišćavanju dima iz naših termoelektrana i toplana.

Moram da pohvalim to što je u martu ove godine u Ministarstvu energetike potpisan jedan ugovor o izgradnji nove toplane u Novom Pazaru na biomasu. To je ugovor vredan 5,8 miliona evra, čime će Novi Pazar dobiti jednu modernu toplanu.

Podsećam da danas u Novom Pazaru toplana je u samom centru grada i da koristi mazut, koji zaista mnogo zagađuje vazduh građana Novog Pazara.

Ova toplana će imati ekološku proizvodnju i cena grejanja će biti znatno niža, a obezbeđivaće duplo veću količinu energije.

Ono što je jako bitno za građane mog kraja jeste da se trenutno razvija projekat razvodnog gasovoda od Aleksandrovca koji će povezivati Kopaonik, Novi Pazar i Tutin. Gasifikacijom se otvara mogućnost da se toplani doda još jedan toplotni kotao sa četiri megavata, što će Novom Pazaru omogućiti potpunu energetsku sigurnost.

U Tutinu i Novom Pazaru je započeto sa procesom eksproprijacije zemljišta na trasi gasovoda koji prolazi kroz ove opštine. U Novom Pazaru je predviđeno da oko 810 parcela bude eksproprisano, odnosno neki njeni delovi. U gradskoj upravi su već za više od 300 uradili projektnu dokumentaciju.

Obzirom da ovde nije ministarka rudarstva i energetike, želim da, pre svega, apelujem na predsednicu Vlade, koja je ipak glava ove kuće, da što pre započne sa izgradnjom ovog gasovoda. On je nužan i neophodan i omogućiće da se smanji zagađenje gradova, kao što je Novi Pazar.

Vi znate da je Novi Pazar u jednoj kotlini, da je zagađenje izuzetno veliko obzirom da se apsolutno svi greju na fosilna goriva, na drvo, na ugalj, na mazut. Lokalna samouprava je učinila puno, čini i na tome da i toplana dobije novi izvor energije, ali…

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.12.2020.

Uvažene koleginice i kolege, volontiranje afirmiše ono najplemenitije u jednom čoveku, a to je pacifizam, zajedništvo, briga za druge, solidarnost, pomaganje itd.

Vreme kovid pandemija, pogotovo nama u Novom Pazaru pokazalo je značaj volontiranja, značaj volontera, značaj njihove uloge u našem društvu. Borba protiv ove pošasti koja je pogodila kompletan zemljin šar bila bi nezamisliva ili čak mogu i da kažem i nemoguća da volonteri u Novom Pazaru nisu dali ogroman doprinos i zaista radili najteže poslove, omogućili da zdravstvene institucije funkcionišu.

Znači, od izuzetno teških poslova, a to je nošenje preteških boca kiseonika, preko teških fizičkih radova, a to je pravljenje toplih veza u našoj bolnici, pripremanje kovid ambulanti, odvajanje crvenih i zelenih zona, to je svakodnevan, težak fizički rad i ogroman broj volontera se, kako samo ime kaže, volonterski, besplatno javio i stavio na uslugu zdravstvenim ustanovama što je bilo zaista i što jeste za svaku pohvalu.

Naravno, i nemedicinska pomoć, njihova aktivnost svaki dan, oni svakodnevno pomažu bolesnicima, pa i lekarima i medicinskom osoblju, prave na hiljade litara limunade i drugih vitaminskih napitaka, hrane i to dostavljaju obolelim, bolesnima i onima kojima je to najpotrebnije. Naravno, to ne bi bilo moguće da nemamo jednu veliku finansijsku pomoć od naših preduzetnika i pre svega naše dijaspore.

Gospodo, čini mi se da u ovom teškom vremenu globalizacije, jednog liberalizma koji ne zna za solidarnost, ono što se dešavalo u Novom Pazaru je zaista pokazalo kolika je bratska ljubav, kolika je saosećajnost, kolika je humanost dijaspore Sandžaka. I ne samo tamo, nisu pomagali Novi Pazar i Tutin i Sjenicu i Prijepolje, nego i druge gradove u Srbiji. Volonteri Novog Pazara su za svaku pohvalu volonteri, 020 volonteri Novi Pazar su pomagali i nosili pomoć i u okolne gradove, pre svega u Kragujevac koji je prvi pomogao Novom Pazaru što se tiče medicinskog osoblja i to je takođe za svaku pomoć.

Naravno, sve je to rađeno preko naših humanitarnih organizacija, preko otvorene ruke, preko sevapa, preko puta sredine i drugih organizacija koje su se zaista bravurozno snašle u ovom jako teškom trenutku.

Šta hoću da vam kažem? Hoću da vam kažem da je Novi Pazar grad dobrih ljudi, nije to centar kriminala kako neki žele da predstave. U Novom Pazaru ima isto, ako ne i manje, kriminalnih radnji nego u drugim gradovima iste veličine, to je sasvim sigurno. Dva nesrećna obračuna koja su se desila za razliku od drugih krajeva, većih delova, većih gradova u Srbiji, nisu motivisana prevlašću za narko-tržište, ovim ili onim, već ličnim nesporazumima, povređenim dostojanstvom, kafanskim svađama itd.

Hoću da kažem, da je grad Novi Pazar i njegova okolina, grad plemenitih ljudi, mirnih ljudi, dobrih domaćina koji gaje volontarizam, koji žele da pomognu i sebi, ali i drugima. Zbog toga, obzirom da je Zakon o volontiranju usvojen 2010. godine i da ne odgovara današnjem vremenu i uslovima tražim od Ministarstva za rad i socijalnu politiku da što pre uđe u proces pravljenja novog zakona koji će odgovoriti ovom teškom vremenu, jer volontiranje je ne samo plemenito, ono pomaže i onima koji volontiraju, oni stiču određena iskustva i znanja i nešto što trebamo gajiti kao društvo socijalne pravde. Hvala vam.

Prvo redovno zasedanje , 03.03.2020.

Uvažena predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, pre nekoliko nedelja u poseti našoj državi i institucijama naše države bio je generalni sekretar Muslimanske svetske lige, gospodin Muhamed El Isa, pri čemu naglašavam da je pomenuta organizacija jedan od najznačajnijih i najuticajnijih faktora među islamskim zemljama i reprezent interesa i uticaja skoro svih islamskih država u svetu.

Ova organizacija ima sedište u Meki, u Saudijskoj Arabiji i prvenstveno cilj njenog delovanja jeste da svetu predstavi islam onakav kakav jeste u pravom istinskom svetlu, kao jednu tolerantnu religiju koja podstiče ljude na dobročinstvo, koja je otvorena za dijalog, za saradnju i pre svega opredeljena za humanitarnu pomoć i pomaganje svim ljudima koji su u svetu u nevolji.

Podsećam vas da je generalnog sekretara gospodina Muhameda El Isu primio i predsednik naše države gospodine Aleksandar Vučić, a istovremeno je bio gost potpredsednika Vlade i ministra trgovine, našeg predsednika, predsednika socijaldemokrata Rasima Ljajića i imao je zaista plodonosne razgovore, pri čemu je gospodin Isa istakao jedan značaj Srbije kao multinacionalne i multikonfesionalne države u međuverskom dijalogu, ne samo u regionalnim, već i u međunarodnim okvirima.

Meni je jako zanimljivo da je on tada istakao jednu zaista veliku istinu, da je kroz istoriju kvalitetan dijalog i saradnja između islama i pravoslavlja upravo bila stabilizacioni faktor i praktično plodno tlo za kvalitetne međuverske razgovore, ali i za stabilizaciju prilika u svetu i jedan kvalitetan međuverski dijalog i mir.

U tom slučaju i u tom svetlu ministar Rasim Ljajić je zatražio od generalnog sekretara ove zaista cenjene organizacije, svetski cenjene organizacije, da Srbija, obzirom da u njoj živi jedan popriličan broj autohtonih muslimana, dobije status posmatrača u Organizaciji islamske konferencije. To je zaista od velikog značaja za našu državu, ne samo zato što će pristupanje ovoj organizaciji poboljšati poziciju naše države za budući ekonomski razvoj, obzirom da je to jedno ogromno tržište od preko milijardi korisnika, preko milijardu ljudi, već će i ojačati geostrateški položaj i poboljšati geostrateški i politički uticaj Republike Srbije koji ona danas ima. Naglašavam da tradicionalno sa ovim državama Republika Srbija ima kvalitetne međudržavne odnose.

U svakom slučaju, zatražiću stoga od Ministarstva spoljnih poslova da nastavi ovu započetu inicijativu da Srbija dobije status posmatrača u Organizaciji islamske konferencije. Moram iskoristiti ogroman autoritet koji ima ministar Rasim Ljajić i koji se danas, zahvaljujući svom kvalitetnom pre svega političkom stavu i ljudskim kvalitetima, svrstava u red najuticajnijih lidera u islamskom svetu.

Mislim da je ovo izuzetno bitno za Republiku Srbiju i stoga tražim da Ministarstvo inostranih poslova pokrene ovu inicijativu i sve neophodne korake koji će brzo realizovati ovaj započeti stav. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Uvažena predsednice Skupštine Republike Srbije, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, teška saobraćajna nezgoda koja se dogodila pre neki dan u novopazarskom naselju Selakovac, u Ulici Dubrovačkoj, uznemirila je zaista javnost u Novom Pazaru i pokrenula niz pitanja koja se odnose, pre svega, na bezbednost učesnika u saobraćaju i bezbednost saobraćaja u gradu Novom Pazaru.

Uznemirujući snimak ove nezgode u kojoj je teško povređena jedna 27-godišnja žena i njeno dete, zaista je zgranuo i uplašio građane Novog Pazara i alarmirao sve nas. Ovakva situacija je zaista jedna velika opomena, pre svega, svim nesavesnim vozačima koji voze u gradovima naše države, ali i nadležnima koji su zaduženi da kontrolišu i obuzdavaju ovakve, reći ću, nasilnike u saobraćaju.

Problem je utoliko veći što grad Novi Pazar ima sedam osnovnih škola koje su u neposrednoj blizini državnih puteva. Lokalna samouprava nema ingerencije da na tim državnim putevima postavlja ležeće policajce i to je jedan veliki problem, na šta su oni ukazivali već duže vreme, obzirom da su građani tražili da se i na ovoj problematičnoj lokaciji, kao i na drugim problematičnim lokacijama državnih puteva koji prolaze kroz sam Novi Pazar postave ležeći policajci i na taj način onemogući divljanje vozača koji su nesavesni.

Lokalna samouprava, još jednom ponavljam, nema ingerencije da na državnim putevima postavlja ležeće policajce i to je prema mom mišljenju jedan od ozbiljnih propusta koji ima naš pravni sistem u Republici Srbiji. I građani traže što hitnije postavljanje usporivača brzine i u Dubrovačkoj ulici ili na drugim problematičnim mestima.

Savet za bezbednost grada Novog Pazara za bezbednost saobraćaja je tražio od nadležnih institucija da se pozabave ovim problemom i da se omogući da grad postavi ležeće policajce u problematičnim lokacijama. Stoga, ja pozivam ovom prilikom Javno preduzeće „Puteve Srbije“ da što pre omogući da se postave usporivači brzine, tzv. ležeći policajci, na ovim problematičnim deonicama državnih puteva koji prolaze kroz sam grad.

Ukoliko je to baš toliki problem, postavljam pitanje i direktoru „Puteva Srbije“ – zašto se na ovim problematičnim lokacijama ne postave kamere koje beleže brzinu kretanja vozila? Čini mi se da je istovremeno ovo jedno od mogućih i vrlo kvalitetnijih rešenja za ovaj gorući problem, ne samo u Novom Pazaru, gde je i najevidentniji, već i u drugim delovima naše države. Na ovaj način rešićemo problem divljanja neodgovornih vozača, a ponavljam vam da je na snimcima koje su zabeležile kamere na okolnim lokalima da se nečesto ovde vozi i preko 200 kilometara na čas. Bezbednost pešaka, posebno dece, mora nam biti zaista na prvom mestu, jer svi mi imamo decu koja bezmalo svaki dan idu u školu, izložena su ovoj opasnosti.

Takođe apelujem na ministra unutrašnjih poslova gospodina Stefanovića da hitno ojača saobraćajnu policiju u Novom Pazaru i iznađe način da uposli, zaista, još jedan broj saobraćajaca, jer je evidentno da je malo saobraćajne policije i malo saobraćajaca u gradu Novom Pazaru, a čini mi se i u drugim delovima naše države. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 06.07.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Nivig Pazara Grad Mesečno 25000.00 RSD 15.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 2797.00 RSD 03.06.2016 -
Lekar Opšte bolnica Novi Pazar Republika Mesečno 65773.00 RSD 01.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 45000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.