MUAMER BAČEVAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1977. godine. Živi u Novom Pazaru.

Po zanimanju je doktor medicine, internista.

Obavljao je funkcije predsednika Gradskog odbora Sandžačke demokratske partije Novi Pazar i šefa odborničke grupe okupljene oko SDP-a.

Trenutno je na poziciji generalnog sekretara partije.

Na izborima 2014. godine po prvi put postaje narodni poslanik, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 48
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 11 dana i 5 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažena predsednice Vlade, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, u sam vrh istorijske, herojske epizode iz prošlosti Srbije spada svakako i odbrana grada Beograda iz 1915. godine protiv udruženih nemačko-austrougarskih snaga. U odbrani naše prestonice ogroman doprinos dala su dva bošnjačka puka, odnosno bataljona, sastavljena od sandžačkih Bošnjaka. Treći i četvrti bošnjački bataljon bili su deo Desetog kadrovskog puka prvog poziva, koji je imao četiri bataljona i koji je došao iz Ibarske divizijske oblasti. To je bila elitna jedinica sastavljena od mladića od 20 do 30 godina, te naglašavam da je u odbrani grada Beograda učestvovalo najmanje 1.500 Bošnjaka, što je bilo približno oko 15% ukupnog broja vojnika koji su branili ovaj grad.

Čuveno je svedočenje o borbama Bošnjaka iz Trećeg bataljona u centru grada Beograda, a pod komandom Šemsa Midovića iz sela Gonja kod Sjenice, koji herojski brane potez između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, koji je bio svojevrsni beogradski Termopil.

Pukovnik Radojević s divljenjem opisuje junaštvo Bošnjaka Šefketa Halilovića, rodom iz Sjenice, koji je komandovao ratnim čamcem „Pobeda“ i pružio najžešći otpor na tom pravcu prodiranja, koji je u prvom mahu bio glavni pravac prodiranja austrougarske vojske i tu dao svoj život.

U Sandžaku postoji jedno prisutno predanje da je spomenik Neznanom junaku na Avali podignut iznad posmrtnih ostataka vojnika Sulejmana Balića, rodom iz Duge Poljane, opština Sjenica, koji je poginuo od nemačke granate prilikom povlačenja naše vojske te 1915. godine.

Više od 1.000 sandžačkih Bošnjaka poginulo je braneći grad Beograd, oktobra 1915. godine. No, danas nijedna ulica, nijedna institucija države, nijedna kasarna, ne nosi njihovo spomen obeležje, niti ime. Ovi hrabri ljudi, tada mladi, koji su dali svoje živote za ovu državu zaslužuju svakako da dobiju barem spomen obeležje u samom centru Beograda, gde su ostavili svoje živote, na Adi Ciganliji ili Dunavskom keju i u drugim delovima grada Beograda.

Stoga, pozivam ministra vojnog gospodina Vulina, da inicijaciju, ali pozivam i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Ružića da u saradnji sa gradom Beogradom omogući da se neka ulica na ovim potezima nazove po ovim zaista časnim i hrabrim ljudima kojima to dugujemo svi mi, a naročito građani Beograda.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Nastaviću još, ali nek to bude završni komentar.

Evidentno je da u komandnom sastavu Vojske Republike Srbije trenutno ne postoji nijedan general bošnjačke nacionalnosti i mislim da bi od velikog značaja za jačanje poverenja svih manjinskih naroda, a pre svega Bošnjaka, ovoj državi bilo promovisanje bar jednog ili nekoliko oficira u čin generala.

Znam da u Vojsci Republike Srbije postoji nekoliko oficira sa završenom generalštabnom školom, sa odličnom ocenom, sa odgovornim dužnostima koje obavljaju u Vojsci i sa visokim činom, a koji bi mogli da se proizvedu u čin generala.

Jedan od osnovnih ciljeva i motiva SDP jeste ravnomerno uključivanje svih nacionalnih manjina u sve institucije ove države, a pre svega, kao predstavnik Bošnjaka, to insistiram za predstavnike svog naroda i mislim da bi ovim činom dodatno inicirali Bošnjake i druge manjinske narode da se u većoj meri uključe u Vojsku naše države.

Stoga, pozivam ministra vojnog da učini nešto na ovom polju, kao i predsedniku Vlade da sugeriše da se ovako nešto desi.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, odgovorna politika mora biti sluškinja ekonomije.

Kreiranje politike danas mora biti takvo da rezultiram kvalitetnim i održivim razvojem Republike Srbije. To ova Vlada zaista čini intenzivno i kvalitetno od svoga imenovanja i to u dva glavna pravca. Pre svega, sa jedne strane forsiranjem informatičkog društva, uvođenjem informatičkih rešenja i informatičkih povezivanja u svim sistemima i u drugom pravcu, unapređivanjem naučnog i tehnološkog kapaciteta naše zemlje.

Neosporno je da u Srbiji postoji naučno-istraživački potencijal koji treba negovati i uvećavati, kao i konkretnije koristiti da bi Srbija postala privreda zasnova na znanju. Harmoničan odnos između privrede, nauke i inovacija je u smislu stalnog i kvalitetnog transfera između njih modus operandi sigurnog privrednog razvoja naše zemlje.

Na polju unapređenja naučne delatnosti najznačajnije je bilo modernizovati zakone koji se tiču nauke i naučnih istraživanja i to je ovo ministarstvo jako korektno učinilo. Pre svega, prošle godine je usvojen Zakon o Fondu za nauku kojim je nastavljeno finansiranje projektno i kojim se otvara još veća paleta za projektno finansiranje nauke, što je jako bitno, i što je način na koji se može motivisati zaista veliki broj naučnika, koje ova država ima na svim poljima, da svojim ličnim rešenjima, idejama se uključi u naučni razvoj ove države.

Danas je pred nama je jako značajan Predlog zakona o nauci i naučnim istraživanjima koji je prošao jako iscrpne javne rasprave, koje su bile jako kvalitetne, što je pomoglo da se napravi jedan dobar dokument koji uvažava stavove i potrebe naučne zajednice.

Ova dva zakona koja sam spomenuo čine paket reformskih zakona iz oblasti nauke kojima se podstiče naučno-tehnološki razvoj i obezbeđuje stabilno finansiranje i efikasno korišćenje sredstava kroz kombinaciju projektnog i institucionalnog finansiranja.

Glavna novina, ono što je spomenuo gospodin ministar ovog zakona, jeste zvanično ukidanje, ali videli smo da to nije ukidanje, nego jedan novi način finansiranja, ali ukidanje jednog modela koji je do sada postojao, apsolutnog projektnog finansiranja koji je bio neodrživ, koji je bio jako kritikovan i kroz koji su se finansirali određeni istraživački projekti.

Ovaj dosadašnji apsolutni model doveo je do toga da su konkursi ministarstva poslužili i služe kao sredstvo za preživljavanje instituta istraživača, umesto da pospešuju i nadograđuju kvalitetna istraživanja. Hoću da kažem da je ovo ministarstvo i brojna istraživanja koja je ono sprovelo utvrdilo da je ovaj dosadašnji sistem manjkav i da ga treba osvežiti i preći na jedan drugi, kako ćemo videti u ovom zakonu predloženi model, a to je model kombinovanog institucionalnog i projektnog finansiranja.

Zaista je opredelenje ove Vlade da modernizuje našu zemlju, pre svega na naučnom polju. Ja sam puno hvalio Ministarstvo zdravlja ovde, jer sam zaista zadovoljan na koji način je Ministarstvo zdravlja rešavalo probleme, modernizovalo tu oblast. Astronomski su velike cifre koje je to ministarstvo uložilo u obnovu resursa, ali mogu da kažem da ruku pod ruku sa ovim ministarstvom stoji i Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja i obrazovanja, to je široko polje posla ovog ministarstva, koje je zaista mnogo učinilo, ne samo u polju zakonodavstva, čega smo i danas svedoci, već i obnavljaju brojnih resursa koje je praktično ukupno obrazovanje i nauka u ovoj državi ima.

U poslednje četiri godine budžet za nauku je, kao što smo čuli, uvećan za 36% i najavljeno od strane premijerke da će se taj trend nastaviti, i ministar sam reće pokušaće se doći do cifre od 0,97 do 1,5, što je zaista ogromno povećanje budžeta, reč je o procentima bruto nacionalnog dohotka, onoga što je ova Vlada ili prošla Vlada zatekla to je bilo zaista mnogo manje i praktično neprimetno i zaista minorno za ovakvo vitalnu granu.

Protekle dve godine čuli smo da su se u Srbiji nastavila ulaganja u nauku. Najbolji primer su izgradnja određenih naučno-tehnoloških centara, naučno-tehnološkog parka u Novom Sadu i Nišu, kao i izgradnja zgrade Biosens instrituta u Novom Sadu, stanova za mlade istraživaće u Kragujevcu itd. Zaista je ono što je ovo ministarstvo učinilo jako puno i jako dobro. Međutim, i naučno zakonodavstvo i naučna infrastruktura, videli smo da rastu, ali čini se da je glavni problem slaba povezanost privrede i naučnih inovacija.

Na početku sam rekao da ozbiljna politika koju imaju mnoge evropske zemlje jeste onaj u kojoj je politika sluškinja ekonomije i ona u kojoj su naučna dostignuća i inovacije pokretači privrednog razvoja tih zemalja. Zapravo, u tome je glavna stvar i caka zbog čega su ta društva jako napredna, zbog njihovi radnici imaju visoke plate i zbog čega su njihovi proizvodi jako skupi.

Orjentisanost naučnih istraživanja ka privredi u našoj državi je relativno niska što se i odrazilo na rang Srbije u globalnom izveštaju konkurentnosti za 2018. godinu u kojem se prema kvalitetu saradnje univerziteta i privrede Srbija nalazi na 79 mestu od 140 zemalja.

Od ukupnog broja ostvarenih rezultata na naučnoistraživačkim projektima finansiranim iz budžeta u periodu od 2011. do 2015. godine, patenti i tehnička rešenja koja koristi naša privreda čine svega 3,3%, a sa druge strane, na primer, naučni radovi čine 88%.

Ne kažem da je loša stvar, pošto i sam pišem naučne radove i bavim se naučnim istraživanjem tog vida i to mnogi medicinari jako uspešno rade u ovoj državi i mnogi drugi naučnici, kažem da je za ukupni industrijski razvoj zemlje jako bitnije razviti ovaj drugi sektor, odnosno razviti bolju povezanost između privrede i naučnog istraživanja.

Od ukupno 16.592 istraživača, samo 3% je zapošljeno u tom poslovnom privrednom sektoru. Naučnici u našoj zemlji teško prelaze iz akademske sredine u privredu. Ukupna izdvajanja u nauku u Srbiji, rekoh za 2017. godinu, iznosilo je 0,93 BDP, iako je to dosta manje od evropskog proseka koji je 2,03. Očekujemo da će i dalje ovaj trend rasti, kao što je i do sada rastao i da će dostići neku razumnu, shodno ekonomskoj snazi naše države, vrednost.

Iz poslovnog sektora dolazi samo 10,1% ukupnih ulaganja u nauku u 2017. godini, što je znatno ispod proseka EU, gde privatni sektor učestvuje sa 55% ulaganja u razvoj nauke i inovacije.

Čvršća povezanost nauke i privrede je jedan od glavnih preduslova za razvoj i inovacije i njihovu primenu u privrednoj industriji, samim tim i za ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta.

Države koje su lideri u inovacijama i tehnički-tehnološkom razvoju jesu to isključivo zahvaljujući tesnoj vezi između privrede i naučno-istraživačke delatnosti, kao i komercijalnoj primeni znanja i tehnologija.

Nema sumnje da je potrebno da se naučna zajednica, instituti, u većoj meri uključe i kreiraju ponudu za privredu.

Ja znam da vi na tome dosledno radite i da se o tome priča poslednjih 22 godine, ili poslednjih deset leća o ovome što ja pričam. Vi ste svesni da je to ključ napretka ove države. Pohvaliću i to što ste formirali Savet za saradnju privrede i nauke. Tu je gospodin dr Popović imenovan za predsednika i mislim da je to jako značajno. Pogledao sam sajt Privredne komore, koja je sa vama partner, i to je put kojim se može informisati i naša mala privreda i srednja preduzeća, jer oni, verovatno, nisu dovoljno svesni koliko inovacije, pa i minorne, mogu, a zamislite neke krucijalne i svetski značajne, mogu dovesti do ubrzanja i olakšanja njihove proizvodnje, njihove konkurentnosti i, naravno, podizanja ekonomske moći cele zemlje, kroz taj način.

Ako odete u Ameriku, lako ćete videti da oni izbacuju svoju tešku industriju i one stare tehnologije, tekstilnu industriju i da kompletnu svoju industriju zasnivaju na naučnim inovacijama, na skupim proizvodima. Na primer, Amerikanci proizvode 90% ukupnih najmodernijih pomagala u medicini, koja su izuzetno skupa, a čija proizvodnja, verujte mi, nije toliko skupa i komplikovana. Reč je o dobrom brendiranju i o zaista jednoj kvalitetnoj ideji koju oni mogu i koju oni na pravi način prezentuju.

Rekoh da je jako značajan ovaj Savet za saradnju privrede i nauke i rekoh da se puno čini na otvaranju jako bitnih centara za nauku u velikim gradovima, kao što je Novi Sad, Niš, Beograd, priča se o Borči, Čačak, Kragujevac, ali vas moram pozvati da se takođe malo pozabavite i drugim delovima Srbije, delovima kao što je Novi Pazar, Subotica, delovima koji zaista imaju veliki potencijal.

Vi znate da je Novi Pazar najmlađi grad, region novopazarski, sa zaista velikim brojem mladih, jako kvalitetnih studenata i ljudi koji su zaista bliski nauci. Imate kapacitete državnog univerziteta u Novom Pazaru, kao i nekoliko privatnih univerziteta i mislim da bi osnivanje jednog centra za inovacije, kao i imenovanje određene osobe ili otvaranje kancelarije ovog saveta za saradnju između privrede i nauke bilo od izuzetnog značaja za taj kraj i za podizanje ukupnog naučnog standarda u samoj državi, zato što zaista ovaj kraj, u mom kraju ne manjka ljudi koji su spremni da ulože u mali biznis, koji su spremni da rizikuju, koji imaju taj gen za biznis, ali verujem da neke inovacije koje mora podupreti ovo ministarstvo i država i osnivanje jednog takvog centra za inovacije može umnogome da olakša i ojača ovu proizvodnu aktivnost i da zaista i taj kraj stane u rang u sa većim centrima u ovoj državi.

Ja mislim da Novi Pazar i novopazarski kraj, odnosno region Sandžaka, veliki potencijal u ljudima i u obrazovnom kadru, koji zaista može da doprinese da ova država krene napred još brže i da budu motor ekonomskog razvoja, kao što i danas jeste motor evropskih integracija i modernizovanja ove države.

Socijaldemokratska partija u svom programu ima zaista poseban dokument i posebnu pažnju obraća obrazovanju i nauci i stoga zaista ovaj zakon ćemo podržati širokog srca, obzirom da ga je podržala kompletna javnost u Srbiji i obzirom na to da smo ubeđeni da je dobra stvar za državu Srbiju i sve njene građane. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažena predsednice Vlade, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, u sam vrh istorijske, herojske epizode iz prošlosti Srbije spada svakako i odbrana grada Beograda iz 1915. godine protiv udruženih nemačko-austrougarskih snaga. U odbrani naše prestonice ogroman doprinos dala su dva bošnjačka puka, odnosno bataljona, sastavljena od sandžačkih Bošnjaka. Treći i četvrti bošnjački bataljon bili su deo Desetog kadrovskog puka prvog poziva, koji je imao četiri bataljona i koji je došao iz Ibarske divizijske oblasti. To je bila elitna jedinica sastavljena od mladića od 20 do 30 godina, te naglašavam da je u odbrani grada Beograda učestvovalo najmanje 1.500 Bošnjaka, što je bilo približno oko 15% ukupnog broja vojnika koji su branili ovaj grad.

Čuveno je svedočenje o borbama Bošnjaka iz Trećeg bataljona u centru grada Beograda, a pod komandom Šemsa Midovića iz sela Gonja kod Sjenice, koji herojski brane potez između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, koji je bio svojevrsni beogradski Termopil.

Pukovnik Radojević s divljenjem opisuje junaštvo Bošnjaka Šefketa Halilovića, rodom iz Sjenice, koji je komandovao ratnim čamcem „Pobeda“ i pružio najžešći otpor na tom pravcu prodiranja, koji je u prvom mahu bio glavni pravac prodiranja austrougarske vojske i tu dao svoj život.

U Sandžaku postoji jedno prisutno predanje da je spomenik Neznanom junaku na Avali podignut iznad posmrtnih ostataka vojnika Sulejmana Balića, rodom iz Duge Poljane, opština Sjenica, koji je poginuo od nemačke granate prilikom povlačenja naše vojske te 1915. godine.

Više od 1.000 sandžačkih Bošnjaka poginulo je braneći grad Beograd, oktobra 1915. godine. No, danas nijedna ulica, nijedna institucija države, nijedna kasarna, ne nosi njihovo spomen obeležje, niti ime. Ovi hrabri ljudi, tada mladi, koji su dali svoje živote za ovu državu zaslužuju svakako da dobiju barem spomen obeležje u samom centru Beograda, gde su ostavili svoje živote, na Adi Ciganliji ili Dunavskom keju i u drugim delovima grada Beograda.

Stoga, pozivam ministra vojnog gospodina Vulina, da inicijaciju, ali pozivam i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Ružića da u saradnji sa gradom Beogradom omogući da se neka ulica na ovim potezima nazove po ovim zaista časnim i hrabrim ljudima kojima to dugujemo svi mi, a naročito građani Beograda.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Nastaviću još, ali nek to bude završni komentar.

Evidentno je da u komandnom sastavu Vojske Republike Srbije trenutno ne postoji nijedan general bošnjačke nacionalnosti i mislim da bi od velikog značaja za jačanje poverenja svih manjinskih naroda, a pre svega Bošnjaka, ovoj državi bilo promovisanje bar jednog ili nekoliko oficira u čin generala.

Znam da u Vojsci Republike Srbije postoji nekoliko oficira sa završenom generalštabnom školom, sa odličnom ocenom, sa odgovornim dužnostima koje obavljaju u Vojsci i sa visokim činom, a koji bi mogli da se proizvedu u čin generala.

Jedan od osnovnih ciljeva i motiva SDP jeste ravnomerno uključivanje svih nacionalnih manjina u sve institucije ove države, a pre svega, kao predstavnik Bošnjaka, to insistiram za predstavnike svog naroda i mislim da bi ovim činom dodatno inicirali Bošnjake i druge manjinske narode da se u većoj meri uključe u Vojsku naše države.

Stoga, pozivam ministra vojnog da učini nešto na ovom polju, kao i predsedniku Vlade da sugeriše da se ovako nešto desi.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2019.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, uvaženi građani Republike Srbije, 4. marta 2019. godine jedan brucoš iz Novog Pazara, dvadesetogodišnji Ernad Bakan, prelazeći ulicu na pešačkom prelazu u Zemunu, prelazi ulicu u Zemunu, to je slika, jedan automobil staje, a drugi, krećući se u sporoj traci, velikom brzinom naleće na njega, odbacuje ga nekoliko metara napred. Ova stravična scena šokira Srbiju. Dva dana kasnije nesrećni momak umire.

Koliko je ova nesreća bila teška i koliko je vozač koji je pokosio Ernada bahato vozio vidi se sa snimka koji kruži društvenim mrežama, a koji je snimio anonimni prolaznik iz Zemuna. To je snimak, gospodo poslanici, od kojeg se ledi krv u žilama.

Ova tragedija potresla je Novi Pazar, jer je jedan mladić, koji je, takoreći, tek zakoračio u život i došao da se školuje u Beograd, sa željom da stekne znanje i postane koristan član naše zajednice, ali kojem je, nepažnjom, život brutalno prekinut.

Da stvar bude još gora, veliko uznemirenje izaziva činjenica da ni porodica, ni javnost nije obaveštena da li je identifikovan vinovnik nesreće, da li je priveden, saslušan, zadržan, da li je poštovao ograničenje brzine. Detalji nesreće danas još nisu poznati.

Vrlo je simptomatično da se u izveštaju svih medija, koji, naglašavam, korektno su doneli vest, nigde se ne navode inicijali vinovnika nesreće, niti se navodi da li je nakon kobnog slučaja pružio pomoć udarenom mladiću ili je pobegao sa mesta nesreće.

I porodica i javnost trenutno se informišu iz medija koji su nešto pisali. Počinju opravdane sumnje. Zadnja dva dana društvene mreže u Novom Pazaru i okolnim gradovima ova tema je zapalila. Javljaju se razne insinuacije i mnogobrojni scenariji. To dodatno pogađa porodicu i dodatno podubljuje bol i tugu za izgubljenim detetom.

Ovaj slučaj je svakog roditelja u Srbiji koji je poslao svoje dete na školovanje u neki centar prestravio. Velika su deca i velika strepnja. Svi smo bili strepnja i svi ćemo strepeti svojoj deci koju šaljemo da nešto nauče i da se oplemene. Posebno para uši što je ovaj dečak izgubio život na pešačkom prelazu u blizini svojeg fakulteta.

Upravo zbog osetljivosti ovog slučaja, da bi se stvari postavile na svoje mesto i da bi se odagnala svaka sumnja, apelujem na ministarku pravde Nelu Kuburović da sa posebnom pozornošću i pijetetom se pozabavi slučajem našeg Ernada.

Takođe, tražim da se nadležno tužilaštvo u najkraćem roku oglasi o detaljima nesreće i poduzetim koracima u postupku protiv počinioca ove saobraćajne nesreće koja je dovela u smrt i odvela u smrt jednu mladu, plemenitu dušu.

Unesrećenim roditeljima ništa ne može biti zamena za njihov neutešni gubitak. Jedino je istina za njih lekovita.

Što se tiče ovih budalaština od gospodina Šešelja, koje danima slušamo, na njih više nemam nikakav komentar.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Nivig Pazara Grad Mesečno 25000.00 RSD 15.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 2797.00 RSD 03.06.2016 -
Lekar Opšte bolnica Novi Pazar Republika Mesečno 65773.00 RSD 01.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 45000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:16