MUAMER BAČEVAC

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1977. godine. Živi u Novom Pazaru.

Po zanimanju je doktor medicine, internista.

Obavljao je funkcije predsednika Gradskog odbora Sandžačke demokratske partije Novi Pazar i šefa odborničke grupe okupljene oko SDP-a.

Trenutno je na poziciji generalnog sekretara partije.

Na izborima 2014. godine po prvi put postaje narodni poslanik, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 50
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 14 dana i 15 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministre sa pomoćnikom, želim da kažem da ste dobro izbalansirali i na pravi način rešili još jednom ovaj problem koji imaju naši studenti koji nisu uspeli da završe, zbog raznih problema, ličnih ili bilo koje druge prirode, svoje studije. Pred nama je dobar, dobro izbalansiran, dobar, realan predlog da im se da mogućnost i šansa da još za dve godine završe svoje studije na način na koji su i po programima na koji su oni to svoje obrazovanje započeli.

Mislim da se svaki put, a mi već treći put razmatramo slično temu i dajemo slično rešenje, smanjuje broj takvih studenata. Mislim da ima mnogo manje nego što određene cifre predstavljaju i pokušavaju da predstave. Mislim da je jako važno da određujemo rok ovim studentima, kako sada, tako i svaki drugi i svaki prethodni put. Mislim da studiranje nikako ne sme da bude, ne sme se studirati ceo život, ali se treba učiti ceo život i mislim da je ograničavanje perioda svakako pedagoški opravdano, motivišuće i da, iako je to možda za Vladu, za poslanike teže, mi pokazujemo na taj način iskrenu želju da ovi ljudi zaista što pre i na pravi način završe započete fakultete, jer studiranje nikako ne sme biti hobi, studiranje mora biti ograničen period na koji se najefikasnije stiču znanja i veštine koje će ljudima pomoći da efikasnije obavljaju one profesije za koje su se oni opredelili. U tom smislu treba podržati ovaj zakon.

Ovaj predlog će, naravno, uvažiti i to, našu iskrenu želju da povećamo broj visokoobrazovanih ljudi u našoj zemlji, da dostignemo evropski nivo od 25%. Mi smo danas na pola puta i da budemo društvo obrazovanih ljudi. Mi u Socijaldemokratskoj partiji imamo jedan dokument koji se zove „Država obrazovanja“, a u kojem smo dali osnovne smernice na koji način želimo reformisati naše obrazovanje i čini mi se da je ova Vlada zaista na dobrom putu i da se ono što smo mi zacrtali kao socijaldemokrate dobro ostvaruje i da dobro napredujemo na tom putu.

Mi verujemo da je preduslov istinskih i jednakih mogućnosti suzbijanje siromaštva i ostvarivanje socijaldemokratskih ideja, obrazovanje, to je jedini put, da je dobro obrazovanje ulaznica za zdrav i normalan život i porodične vrednosti i formiranje pojedinca. Socijaldemokratski pogled na svet oduvek je počivao na shvatanju obrazovanja u funkciji stvaranja slobodnih, solidarnih ljudi koji u društvu uživaju jednake mogućnosti, i to je ono što mi želimo. Želimo da obrazovanje bude osnovno ljudsko pravo i tu svoju politiku svakodnevno sprovodimo. Ljudsko pravo na obrazovanje, naravno, ne sme se završavati samo kod mladih ljudi, nego se može omogućiti i u odraslom dobu. Ko god nije stekao odgovarajuće obrazovanje u mladosti zaslužuje jednake šanse.

U tom smislu želimo da podržimo ovaj zakon i glasaćemo za njega i želimo zaista da damo jednu korektnu šansu ljudima da završe započete fakultete. Pogotovo je ovaj predlog korektan prema onim ljudima kojima je ostalo još par ispita, a verujem da je velika većina njih u tom statusu i mislim da će uspeti za ove predložene dve godine da svoje studije privedu kraju i da zaista učestvuju na pravi način u razvitku i napretku naše zajedničke države, jer i studiranje, celoživotno studiranje, koje se spominje kao mogućnost, bi bilo loše, ne samo za fakultete, nego i za same te ljude.

Sa sticanjem studentske diplome oni stiču samopouzdanje da su preskočili jednu izuzetno važnu stepenicu, da su stupili u red akademaca koji mogu da rukovode, mogu da budu lideri ili zadobili znanja i veštine koje će im zaista omogućiti da lakše sprovode zacrtane planove u svojim firmama, na svojim poslovima i opredeljenjima za koja se zalažu.

Socijaldemokratska partija stoga će podržati ovaj zakon, kao i nastojanje ove Vlade da raširi dostupnost kvalitetnog obrazovanja, da otvori sistem obrazovanja, da bude što otvoreniji, da poradi i podigne kvalitet obrazovanja. Mi se trudimo da se poveća bruto nacionalni dohodak, izdvajanje iz bruto nacionalnog dohotka i da ono bude veće za obrazovanje i nauku. Mislimo da ova Vlada jako puno radi na tom planu, samim stabilizovanjem ekonomskih situaciji u državi stvara uslove za bolja i povećana ulaganja u nauku i u obrazovanje.

Stoga ćemo, kao neko ko je posebno zainteresovan za podizanja znanja radnika, za solidarnost i demokratiju i razvoj ovog društvo, zdušno podržati ovaj zakon u danu za glasanje.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 09.09.2019.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, ako je neko 2017. godine imao neku dilemu i nedoumicu da li treba dualno obrazovanje uvesti, inkorporirati u naš sistem, mislim da ga danas nema i meni je jako drago što i kolega Stevanović jako pametno debatovao o ovoj temi, kao ekonomista dao zaista par kvalitetnih sugestija, što me dodatno ohrabruje da smo na pravom putu i da dualno obrazovanje je put koji će omogućiti mladim ljudima da ostanu u ovoj zemlji i da im daje šansu da dobro zarade u budu vrednovani u svojoj zemlji, svom gradu, svom mestu gde žive i gde stvaraju porodice. To pokazuju naravno statistike neumoljivo i one pokazuju kvalitet ovog zakona i dobru orjentaciju koju je zauzela ova vlada na čelu sa tadašnjim, odnosno sa sadašnjim predsednikom države i kompletnom Vladom gde smo danas čuli od ministra, da je sedam 7.400 mlade dece se opredeljuje ili oko 40 do 45% svih kapaciteta usmerenih škola u našoj zemlji u 83 škole da oko 600 kompanija učestvuje i da oko 40 profila i više se danas formiralo za ove ljude i učenike.

Ono što je najbitnije da i sami učenici, njih 75 do 90% je reklo da je zadovoljno i da je nakon šest meseci našlo zaposlenje u svojoj struci u oblasti iz koje se obrazovalo, da 90% njih smatra da učenje na dva mesta, što inače i znači dualno obrazovanje je nešto što im daje zaista veliku šansu da se odmah zaposle i da steknu kvalitetna znanja, a da 60% poslodavaca je izjavilo da je spremno da zaposli učenike koji su radili kod njih odmah nakon nakon ovog formalnog školovanja.

Naravno da 2017. godine kada smo donosili taj zakon i kada smo se odlučivali za dualno obrazovanje bilo je različitih kritičara ali želja za dualnim obrazovanjem je postojala i malo pre, a na to je ukazivala naša privreda i najviše mislim 2013. godine. Obzirom da dolazim iz Novog Pazara iz kraja koji ima jako puno malih preduzeća koji su se trlili i koji se danas trle sa značajnim nedostatkom kvalifikovane radne snage. Međutim, tek 2016. godine sa vašim dolaskom, jednom kvalitetnom saradnjom, sa PKS i naravno zaista jednom jakom inicijacijom od strane predsednika i kompletne Vlade ušli smo 2017. godine na pravi način i doneli Zakon o dualnom obrazovanju u srednjim školama, a ovo što danas radimo je samo završetak i dovršavanje instituta dualnog obrazovanja i u visokom obrazovanju, znači u kompletnom obrazovanju što je izuzetno značajano i pravi je put za razvoj obrazovanja u našoj zemlji.

Jako je dobro što nismo apsolutno prepisali modele koje smo, čija iskustva smo usvojili kao što je nemački, austrijski ili švajcarski model. Čuli smo danas šta se dešavalo Mađarskoj jer su oni zaista uspeli da privuku mnogo investicija i da krenu sličnim putem, ali drago mi je da kažem, srbijanski sistem dualnog obrazovanja ima svoju autentičnost, da je opredeljen prema našoj privredi koja ima svoje karakteristike i posebnosti, pre svega opredeljen ka malim i srednjim preduzećima. Te 2017. godine što mi je jako bitno da kažem, imao sam veliku inicijaciju i stalna zvanja od lokalnih samouprava iz lokalne samouprave iz koje ja dolazim, iz Novog Pazara, pa iz opštine Tutin, i Sjenica da se podržim ovakav jedan zakon, da podržimo dualno obrazovanje jer i lokalne samouprave u ovom sistemu obrazovanja dobijaju značajno mesto. One postaju spona između obrazovanja i privrede, one učestvuju u kreiranju upisne politike i one prvi put dobijaju neku konkretniju, opipljiviju mogućnost da učestvuju u kreiranju i pomognu lokalnim preduzetnicima.

To je zaista velika stvar i nešto što i danas podržavanjem ovog Zakona o visokoškolskoj u vođenju dualnog obrazovanja u visokom školstvu činimo na pravi način što će, naravno, ne pomoći samo centrima koji imaju velike fakultete nego i manjim centrima kao što je i grad Novi Pazar i njegovo okruženje.

Ja ću iskoristiti jedan primer koji sam čuo od mislim jako visprene vaše koleginice gospođe Grujić, na primer onaj primer o drvnoj industriji, koji je jako poučan i mislim da mnogo znači, eto da se objasni i ljudima, na primer iz mog kraja, velika industrija pločastog nameštaja u Novom Pazaru, Tutinu i njegovoj okolini je jako uspešna i mi smo u sadašnjem sistemu imali da prilikom obrazovanja u visokoškolskim institucijama jedno na primer tog profila za drvnu industriju, imali smo nekoliko različitih profila, kao što su stolar, tapetar, lakirer itd.

Međutim, u današnjem sistemu, sistemu dualnog obrazovanja, svi su ti profili sublimirani u jedan profil koji se zove operater za izradu nameštaja. Tako da, mladi čove za vreme svoje trogodišnje škole prolazeći kroz desetak postrojenja, potpuno različiti da se jedni bave proizvodnjom pločastog nameštaja, drugi proizvodnjom kupatilskog nameštaja, treći ugaonih garnitura i tako dalje, dobijaju jako puno više veština i savladavaju desetak tih, praktično veština, upoznaju se svim problemima u tim različitim specijalnostima i naravno sa sticanjem mnogo više veština u okviru ovog zanimanja, ovakav jedan radnik postaje jako skupocen na tržištu, jako više vredi, jako više zna, može čak i da se pozabavi otvaranjem sopstvenog preduzeća što je velika stvar za pokretanje malih preduzeća, u ovom slučaju u drvnoj industriji.

Socijaldemokratska partija i socijaldemokratija kao orjentacija politička kojoj ja pripadam i moja politička opcija u centru svog delovanja vidi radnika, pa je stoga i obrazovanje i podizanje vrednosti u veštinama i u vrednovanju jednog radnika za nas, centralna tema i centralno mesto i upravo zbog toga mi želimo da izuzetno glasno i jako podržimo dualno obrazovanje u Srbiji, jer to vidimo kao način da naši radnici budu i obrazovani, opšte obrazovani, ali i da steknu zaista veštine koje će im podići vrednost na tržištu i koje će naterati i same poslodavce da poštuju njihov rad i da ih dodatno cene.

Stoga će moja socijaldemokratska partija ovaj zakon zdušno podržati, kao što smo podržali uvođenje dualnog obrazovanja. Želim da kažem i da pozdravim orjentaciju ove Vlade i njenog premijera i predsednika same države, kao i sve ministre i naravno, da je ugaoni kamen, odnosno mogu da istaknem tri centralna mesta ili tri ugaona kamena koja nas vežu za ovu koaliciju, a to je opredeljenje za evropske integracije, kojima želimo da modernizujemo našu zemlju, opredeljenje za stvaranje jednog savremenog društva gde informatičko društvo će biti dominantno na čemu insistira ova Vlada. Iza nas treća izuzetno bitna stvar koju ova Vlada izuzetno dobro radi jeste reforma obrazovanja sa uvođenjem dualnog obrazovanja se to čini na najbolji način.

Stoga ćemo mi ovaj zakon, kao i one dodatne zakone koji su predloženi podržati, obzirom da se radi o zakonima neophodnim za zatvaranje Poglavlja 7. i unifikaciju naših zakona sa evropskim standardima i evropskim zakonima, stoga mi te zakone, zaista želimo zdušno da podržimo. I još jednom vam se zahvaljujem na jednom kvalitetnom radu, koje je ovo Ministarstvo dalo u zadnjem periodu pogotovo na polju dualnog obrazovanja.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažena predsednice Vlade, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, u sam vrh istorijske, herojske epizode iz prošlosti Srbije spada svakako i odbrana grada Beograda iz 1915. godine protiv udruženih nemačko-austrougarskih snaga. U odbrani naše prestonice ogroman doprinos dala su dva bošnjačka puka, odnosno bataljona, sastavljena od sandžačkih Bošnjaka. Treći i četvrti bošnjački bataljon bili su deo Desetog kadrovskog puka prvog poziva, koji je imao četiri bataljona i koji je došao iz Ibarske divizijske oblasti. To je bila elitna jedinica sastavljena od mladića od 20 do 30 godina, te naglašavam da je u odbrani grada Beograda učestvovalo najmanje 1.500 Bošnjaka, što je bilo približno oko 15% ukupnog broja vojnika koji su branili ovaj grad.

Čuveno je svedočenje o borbama Bošnjaka iz Trećeg bataljona u centru grada Beograda, a pod komandom Šemsa Midovića iz sela Gonja kod Sjenice, koji herojski brane potez između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, koji je bio svojevrsni beogradski Termopil.

Pukovnik Radojević s divljenjem opisuje junaštvo Bošnjaka Šefketa Halilovića, rodom iz Sjenice, koji je komandovao ratnim čamcem „Pobeda“ i pružio najžešći otpor na tom pravcu prodiranja, koji je u prvom mahu bio glavni pravac prodiranja austrougarske vojske i tu dao svoj život.

U Sandžaku postoji jedno prisutno predanje da je spomenik Neznanom junaku na Avali podignut iznad posmrtnih ostataka vojnika Sulejmana Balića, rodom iz Duge Poljane, opština Sjenica, koji je poginuo od nemačke granate prilikom povlačenja naše vojske te 1915. godine.

Više od 1.000 sandžačkih Bošnjaka poginulo je braneći grad Beograd, oktobra 1915. godine. No, danas nijedna ulica, nijedna institucija države, nijedna kasarna, ne nosi njihovo spomen obeležje, niti ime. Ovi hrabri ljudi, tada mladi, koji su dali svoje živote za ovu državu zaslužuju svakako da dobiju barem spomen obeležje u samom centru Beograda, gde su ostavili svoje živote, na Adi Ciganliji ili Dunavskom keju i u drugim delovima grada Beograda.

Stoga, pozivam ministra vojnog gospodina Vulina, da inicijaciju, ali pozivam i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Ružića da u saradnji sa gradom Beogradom omogući da se neka ulica na ovim potezima nazove po ovim zaista časnim i hrabrim ljudima kojima to dugujemo svi mi, a naročito građani Beograda.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažena predsednice Vlade, uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, u sam vrh istorijske, herojske epizode iz prošlosti Srbije spada svakako i odbrana grada Beograda iz 1915. godine protiv udruženih nemačko-austrougarskih snaga. U odbrani naše prestonice ogroman doprinos dala su dva bošnjačka puka, odnosno bataljona, sastavljena od sandžačkih Bošnjaka. Treći i četvrti bošnjački bataljon bili su deo Desetog kadrovskog puka prvog poziva, koji je imao četiri bataljona i koji je došao iz Ibarske divizijske oblasti. To je bila elitna jedinica sastavljena od mladića od 20 do 30 godina, te naglašavam da je u odbrani grada Beograda učestvovalo najmanje 1.500 Bošnjaka, što je bilo približno oko 15% ukupnog broja vojnika koji su branili ovaj grad.

Čuveno je svedočenje o borbama Bošnjaka iz Trećeg bataljona u centru grada Beograda, a pod komandom Šemsa Midovića iz sela Gonja kod Sjenice, koji herojski brane potez između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja, koji je bio svojevrsni beogradski Termopil.

Pukovnik Radojević s divljenjem opisuje junaštvo Bošnjaka Šefketa Halilovića, rodom iz Sjenice, koji je komandovao ratnim čamcem „Pobeda“ i pružio najžešći otpor na tom pravcu prodiranja, koji je u prvom mahu bio glavni pravac prodiranja austrougarske vojske i tu dao svoj život.

U Sandžaku postoji jedno prisutno predanje da je spomenik Neznanom junaku na Avali podignut iznad posmrtnih ostataka vojnika Sulejmana Balića, rodom iz Duge Poljane, opština Sjenica, koji je poginuo od nemačke granate prilikom povlačenja naše vojske te 1915. godine.

Više od 1.000 sandžačkih Bošnjaka poginulo je braneći grad Beograd, oktobra 1915. godine. No, danas nijedna ulica, nijedna institucija države, nijedna kasarna, ne nosi njihovo spomen obeležje, niti ime. Ovi hrabri ljudi, tada mladi, koji su dali svoje živote za ovu državu zaslužuju svakako da dobiju barem spomen obeležje u samom centru Beograda, gde su ostavili svoje živote, na Adi Ciganliji ili Dunavskom keju i u drugim delovima grada Beograda.

Stoga, pozivam ministra vojnog gospodina Vulina, da inicijaciju, ali pozivam i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospodina Ružića da u saradnji sa gradom Beogradom omogući da se neka ulica na ovim potezima nazove po ovim zaista časnim i hrabrim ljudima kojima to dugujemo svi mi, a naročito građani Beograda.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Nastaviću još, ali nek to bude završni komentar.

Evidentno je da u komandnom sastavu Vojske Republike Srbije trenutno ne postoji nijedan general bošnjačke nacionalnosti i mislim da bi od velikog značaja za jačanje poverenja svih manjinskih naroda, a pre svega Bošnjaka, ovoj državi bilo promovisanje bar jednog ili nekoliko oficira u čin generala.

Znam da u Vojsci Republike Srbije postoji nekoliko oficira sa završenom generalštabnom školom, sa odličnom ocenom, sa odgovornim dužnostima koje obavljaju u Vojsci i sa visokim činom, a koji bi mogli da se proizvedu u čin generala.

Jedan od osnovnih ciljeva i motiva SDP jeste ravnomerno uključivanje svih nacionalnih manjina u sve institucije ove države, a pre svega, kao predstavnik Bošnjaka, to insistiram za predstavnike svog naroda i mislim da bi ovim činom dodatno inicirali Bošnjake i druge manjinske narode da se u većoj meri uključe u Vojsku naše države.

Stoga, pozivam ministra vojnog da učini nešto na ovom polju, kao i predsedniku Vlade da sugeriše da se ovako nešto desi.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2019.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, uvaženi građani Republike Srbije, 4. marta 2019. godine jedan brucoš iz Novog Pazara, dvadesetogodišnji Ernad Bakan, prelazeći ulicu na pešačkom prelazu u Zemunu, prelazi ulicu u Zemunu, to je slika, jedan automobil staje, a drugi, krećući se u sporoj traci, velikom brzinom naleće na njega, odbacuje ga nekoliko metara napred. Ova stravična scena šokira Srbiju. Dva dana kasnije nesrećni momak umire.

Koliko je ova nesreća bila teška i koliko je vozač koji je pokosio Ernada bahato vozio vidi se sa snimka koji kruži društvenim mrežama, a koji je snimio anonimni prolaznik iz Zemuna. To je snimak, gospodo poslanici, od kojeg se ledi krv u žilama.

Ova tragedija potresla je Novi Pazar, jer je jedan mladić, koji je, takoreći, tek zakoračio u život i došao da se školuje u Beograd, sa željom da stekne znanje i postane koristan član naše zajednice, ali kojem je, nepažnjom, život brutalno prekinut.

Da stvar bude još gora, veliko uznemirenje izaziva činjenica da ni porodica, ni javnost nije obaveštena da li je identifikovan vinovnik nesreće, da li je priveden, saslušan, zadržan, da li je poštovao ograničenje brzine. Detalji nesreće danas još nisu poznati.

Vrlo je simptomatično da se u izveštaju svih medija, koji, naglašavam, korektno su doneli vest, nigde se ne navode inicijali vinovnika nesreće, niti se navodi da li je nakon kobnog slučaja pružio pomoć udarenom mladiću ili je pobegao sa mesta nesreće.

I porodica i javnost trenutno se informišu iz medija koji su nešto pisali. Počinju opravdane sumnje. Zadnja dva dana društvene mreže u Novom Pazaru i okolnim gradovima ova tema je zapalila. Javljaju se razne insinuacije i mnogobrojni scenariji. To dodatno pogađa porodicu i dodatno podubljuje bol i tugu za izgubljenim detetom.

Ovaj slučaj je svakog roditelja u Srbiji koji je poslao svoje dete na školovanje u neki centar prestravio. Velika su deca i velika strepnja. Svi smo bili strepnja i svi ćemo strepeti svojoj deci koju šaljemo da nešto nauče i da se oplemene. Posebno para uši što je ovaj dečak izgubio život na pešačkom prelazu u blizini svojeg fakulteta.

Upravo zbog osetljivosti ovog slučaja, da bi se stvari postavile na svoje mesto i da bi se odagnala svaka sumnja, apelujem na ministarku pravde Nelu Kuburović da sa posebnom pozornošću i pijetetom se pozabavi slučajem našeg Ernada.

Takođe, tražim da se nadležno tužilaštvo u najkraćem roku oglasi o detaljima nesreće i poduzetim koracima u postupku protiv počinioca ove saobraćajne nesreće koja je dovela u smrt i odvela u smrt jednu mladu, plemenitu dušu.

Unesrećenim roditeljima ništa ne može biti zamena za njihov neutešni gubitak. Jedino je istina za njih lekovita.

Što se tiče ovih budalaština od gospodina Šešelja, koje danima slušamo, na njih više nemam nikakav komentar.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Nivig Pazara Grad Mesečno 25000.00 RSD 15.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 2797.00 RSD 03.06.2016 -
Lekar Opšte bolnica Novi Pazar Republika Mesečno 65773.00 RSD 01.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 45000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:16