Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Nataša Mihailović Vacić

Nataša Mihailović Vacić

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Obećanja o donošenju zakona o poreklu imovine slušamo već više od dve decenije. Dobro je što je konačno pred narodnim poslanicima, i to ne samo kao dopuna, već postojećim zakonskim aktima koji regulišu tu oblast i do sada, nego donosimo poseban zakon koji utvrđuje pitanja porekla imovine i propisuje poseban porez.

Želim odmah da kažem, jer je u javnosti bilo dosta polemike i kritika da će ovaj zakon biti selektivan i da će se primenjivati na politički nepodobne i na političke protivnike, apsolutno ta vrsta zamerke ne stoji. Zakon o poreklu imovine o kojem danas raspravljamo odnosi se apsolutno na sve poreske obveznike, na sve građane Srbije koji plaćaju porez. Nije selektivan, godinama, tačnije decenijama unazad slušamo o ovom zakonu kao o pravnom aktu koji je pod znacima navoda u završnoj fazi, ali nažalost do danas nikada ranije nije došao u Skupštinu, niti se našao u skupštinskoj proceduri, ni pred narodnim poslanicima.

Svako dakle, ko se obogatio nakon 2007. godine i to na nezakonit način uvećao svoju imovinu moraće da dokaže poreklo, odnosno način sticanja imovine, dok će teret, odnosno odgovornost za dokazivanje uvećanja imovine pasti na poresku upravu.

Bilo je takođe i polemika u javnosti o tome da li je trebalo doneti poseban zakon i rešiti to pitanje ili unaprediti postojeći Zakon o poreskom postupku. Trebalo je doneti poseban zakon zato što nam je kao društvu neophodna nulta tolerancija za korupciju. Verujem da će ovaj zakon biti jedan korak napred u borbi protiv korupcije. Neću pominjati posebno sve one članove i tačke i sva predviđena unapređenja i već postojećih akata koji će se takođe primenjivati uz ovaj zakon, o tome su govorile i moje kolege. Bez sumnje ovaj zakon nam je bio više nego potreban i SDPS će svakako u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Kao ovlašćeni u ovom prvom javljanju biću vrlo kratka.

Želim samo još jednom da ponovim da današnjim izborom dva člana Regulatornog tela za elektronske medije, vladajuća koalicija još jednom vrlo jasno pokazuje svoju spremnost i rešenost da odgovorno ono što je do nje uradi kada je reč o unapređivanju izbornih uslova, ne samo zakona koji se tiču izbora, nego da izađe u susret onome što jeste bila glavna zamerka, a to je rad REM i nedostajući članovi, to smo uradili na jednoj od proteklih sednica. Ova dva člana koja danas biramo jesu kandidati nakon što su dva člana na lični zahtev podneli ostavke na to mesto. To je bio jedan od zahteva tokom razgovora međustranačkog razgovora uz posredovanje evroparlamentaraca.

Jako je važno da ponovimo i prepoznao spremnost i odgovornost parlamentarne većine da se i rad REM unapredi u smislu izbora svih članova.

Važno je, takođe, napomenuti zbog javnosti da je Savet Regulatornog tela za elektronske medije mogao da donosi odluke za koje je potrebna dvotrećinska većina, čak i kada ih je bilo šest. Naravno da je bolje da takvo nezavisno telo radi u punom sastavu. Završetkom tog procesa to je u potpunosti i omogućeno, a to da li će REM raditi bolje svoj posao zavisi isključivo od članova REM, zakon o njihovim nadležnostima i onome šta im je posao je vrlo jasan. Na njima je da u potpunosti poštuju sve ono što im zakon kao takav daje u zadatak.

Ono što jesu možda objektivne nemogućnosti koje zakon nije prepoznao biće rešene u nekom narednom sazivu, budući da je nova medijska strategija usvojena, što praktično znači da će novi saziv vrlo brzo menjati i set medijskih zakona kako bi medijski zakoni bili u potpunosti usklađeni i sa novom medijskom strategijom.

I medijska strategija, i izmene i dopune Zakona o medijima su takođe još jedan pokazatelj brzine medijskih reformi budući da smo 2014. godine, doneli zakone iz oblasti medija po prvi put u potpunosti usklađene sa standardima EU. Nova strategija je samo još jedan prostor i mogućnost da se i ti zakoni unaprede uvažavajući sve ono što je praksa pokazala kao realan prostor za boljitak u skladu sa razvojem te oblasti, ali i razvojem uopšte.

Na ovo mesto ću još jednom da ponovim i da se nadovežem na kolegu koji je govorio pre mene. Reforma medijske sfere u Srbiji od 2000. godine tekla je sporo i uz niz problema koji su pratili i izradu zakona i njegovu primenu vlasti su odbijale da se odreknu i formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima, to je istina i činjenica koju moramo da ponavljamo, ne samo da bismo pokazali razliku u odnosu na to prošlo vreme, već i zato što je poznato da mi imamo kratko pamćenje, a onda kada nam se sve ono što nismo radili kada je bilo vreme vrati kao bumerang, onda se pitamo kako se i šta se to desilo i odjednom je REM problem. Ne, REM je problem od samog svog nastanka. Dakle, na delu je bila jedna apsolutna nespremnost da se medijska scena uredi i uskladi sa evropskim standardima, a potpuno u interesu javnosti.

Podsetiću još jednom, to često ponavljam i u plenumu, ali i na sednicama Odbora za kulturu i informisanje čiji sam član, da je Zakon o radiodifuziji, kojim je praktično uvedeno nezavisno regulatorno telo u oblasti radiodifuzije usvojen još 2002. godine, da je do 2009. godine menjan četiri puta i da je praktično Republička radiodifuzna agencija tada, a danas regulator elektronskih medija, faktički je počeo sa radom tokom 2005. godine, nakon dve izmene zakona. Dakle, nedostatak odgovarajuće zakonske regulative omogućio je i političku i finansijsku zloupotrebu medijskog prostora, ali i nesmetano emitovanje neadekvatnih medijskih sadržaja. Tek 2009. godine, počela je da radi stručna služba za analizu i nadzor u okviru Republičke radiodifuzne agencije.

Mnogo smo kasnili u procesu evrointegracija u oblasti medija. Tome u prilog govori i podatak da je tek 2010. godine, u junu, usvojen Zakon o elektronskim komunikacijama u skladu sa Regulativom EU iz 2002. godine. Treba li još nešto reći o tome, dakle, sa osam godina zakašnjenja?

Kao što rekoh, na članovima REM je da potpuno nezavisno i u skladu sa najboljim interesom javnosti i svojim profesionalnim spremnostima i umećima najbolje rade povereni posao.

Mi smo juče usvojili i Finansijski plan i Izveštaj za rad regulatornog tela. Dakle, svi apsolutno uslovi koji su bili zakonski, zakonska obaveza naša, su tu. Na REM je da pokaže spremnost sa svoje strane i, budući da smo kao što rekoh usvojili Finansijski plan i Izveštaj rada Regulatora za elektronske medije, još jednom ću samo da ukažem na, takođe, jednu činjenicu koja ne ide u prilog načinu na koji je REM do sada radio.

Članovi Saveta REM, ne samo jedna članica, žena iza koje se kriju ostali članovi, već i predsednik Saveta regulatora mora da komunicira više sa građanima i sa javnošću i da objasni šta je ono što jesu nadležnosti regulatora, šta nisu, šta može i mora da se uradi kako bi onda mogli zajednički da unapređujemo i zakonsku regulativu.

Dakle, članovi REM moraju da komuniciraju više sa građanima i da javnosti objašnjavaju ono što im javnost zamera kao nedovoljno dobar način rada.

Imam još vremena kao ovlašćena, ali mislim da je za početak dovoljno. Tokom načelne rasprave govoriću još o radu REM i izboru dva člana. Od četiri kandidata izabraćemo dva, tako da bi za ovo prvo javljanje, izlaganje bilo toliko. Zahvaljujem.
Hvala.

Pažljivo sam, drage kolege, slušala izlaganja i tokom prepodnevnog dela rasprave i zakon je vrlo jasan i precizan. Dakle, Zakon o elektronskim medijima dao je REM-u, kao nezavisnom regulatornom telu, izuzetno velika ovlašćenja. Naša uloga je da pratimo sprovođenje zakona i da pratimo rad regulatora u tom smislu.

Odgovornost za rad nezavisnog regulatornog tela je na samom regulatornom telu. Dakle, u svom radu, kako to zakon precizira, članovi REM-a ne zastupaju ničije interese, naročito ne partijske, političke, čak ni svojih predlagača, tako da je zakon tu potpuno jasan.

Ja se samo pitam, slušajući pojedina izlaganja pojedinih izlaganja pojedinih kolega, kako smo mi to tačno i kada doveli sebe u situaciju da mi objašnjavamo šta su nadležnosti regulatornog tela? To moraju ubuduće da čine članovi REM. To nije naša nadležnost, čak i kada je reč o izboru članova Saveta REM-a, sa ova dva člana koja ćemo danas da izaberemo, u potpunosti je ispoštovan dogovor tokom međustranačkog dijaloga uz posredstvo evropskih parlamentaraca o poboljšanju izbornih uslova.

Dakle, mi smo svoju nadležnost ispunili u skladu sa zakonom. Sproveli smo proceduru za izbor novih članova REM-a. To što neko učitava u taj izbor teorije zavere i ko stoji iza kog kandidata i zašto sada a ne juče, a do juče je bilo zašto ne odmah itd, prosto, ne stoje. Ali, ja to mogu da razumem.

Setila sam se slušajući izlaganja kako je to funkcionisalo i kako je to bilo na samom početku. Samo ću podsetiti kolege koje su i kada je formiran prvi Savet Radiodifuzne agencije, sedeli u Narodnoj skupštini. Samo ću vas podsetiti na koji način i šta je pratilo izbor prvog Saveta Radiodifuzne agencije tada.

Setite se da je kandidat, jedan od kandidata, da su falsifikovana njegova lična dokumenta, kako bi mogao da prođe i da bude izabran kao kandidat za člana RRA. Zbog toga su dva člana tog tela podnela ostavku. Setimo se 2009. godine, kada je jedna politička stranka tužila jednog člana REM-a zato što je blizak, odnosno bio kandidat jedne političke grupacije. Dakle, to su sve slučajevi koji mogu da zamagle i da stvaraju utisak da se tu nešto i dalje i dan danas dešava.

Dakle, ovlašćeni predlagači su jasno navedeni u zakonu. Ovlašćeni predlagači su ti koji predlažu kandidate. Nadležni odbor Skupštine Srbije sprovede proceduru, naravno, u skladu sa zakonom od početka do kraja. Svi narodni poslanici, odnosno članovi odbora imaju priliku da razgovaraju sa kandidatima. Sva učitavanja u plenumskoj sali i van tih sednica Odbora na kojima se razgovara o toj temi su čisto politikanstvo.

Na jednoj od proteklih sednica sam zamolila kolege da budemo ozbiljni kada govorimo o REM-u zato što je to tema koja zaokuplja veliku pažnju javnosti i vrlo je važno da budemo odgovorni i ozbiljni kada o tome govorimo.

Kada smo birali, na primer, podsetiću vas i na to, na jednoj od prošlih sednica nedostajuće članove REM-a, jedna koleginica, koja je pri tom i članica Odbora za kulturu i informisanje, izašla je u javnost sa tim da član Odbora, odnosno kandidat za člana REM-a čak i ne zna da je kandidat, nego je vladajuća većina ubacila čoveka u vatru, a da on to i ne zna. To su ozbiljni paušalni navodi koji zaista mogu da dovedu do dodatne konfuzije. Pri tom, to je čisto nepoznavanje procedure.

Jasno je da svaki kandidat svojeručnim potpisom mora da potvrdi saglasnost za kandidaturu, ali javnost to ne zna, a onda mi sebe dovedemo u situaciju da mi objašnjavamo šta su nadležnosti naše, šta su nadležnosti REM-a itd, umesto da to prepustimo onima čiji je to posao.

Članovi REM-a su nezavisni u svom radu. Zakon je toliko bio precizan da je procedura i imenovanja i opoziva članova REM-a vrlo kompleksna.

Treba javnost da zna i to da o odlukama REM-a može da odluči samo sud. Javnost to ne zna zato što članovi REM-a nikada nisu našli za shodno da to objasne, nego su to prepustili nama, a ja se zapravo zaista pitam – kako smo mi to tačno i kada tačno sebe doveli u tu situaciju da mi preuzmemo nečiji posao i objašnjavamo šta je nadležnost REM-a?

Kao što sam rekla u raspravi na samom početku, mi smo usvojili Finansijski plan i Finansijski izveštaj, i to je prilika, dakle, izabrali pet novih članova REM-a, da konačno to telo počne da se ponaša u skladu sa onim što mu je u opisu posla, u skladu sa onim što im zakon propisuje.

S druge strane, sve ovo što smo čuli kao zamerke na rad REM-a, može sutra da nam pomogne kada na dnevni red nekog budućeg saziva Narodne skupštine budu došle izmene i dopune medijskih zakona, pa onda možemo REM-u da damo još i dodatna ovlašćenja, kao što je, na primer, mogućnost i da kažnjava emitere, pa će onda, možda, stvari biti jasnije. Hvala.
Hvala predsedavajuća.

Socijaldemokratska partija Srbije bez svake sumnje, apsolutno podržava sprečavanje svih zloupotreba stranaka nacionalnih manjina u izbornom procesu i nema nikakve dileme.

Naše pitanje je samo – da li je predloženo rešenje pravi način da se te zloupotrebe spreče? I iskazali smo bojazan da bi možda mogle da se otvore nove i veće zloupotrebe koje bi se kasnije odrazile i na sam rad Saveta nacionalnih manjina.

Naime, mi smo želeli da doprinesemo poboljšavanju ovog zakonskog predloga uvažavajući nameru predlagača, ali i njegovu otvorenost tokom javnog slušanja da podrži i uvaži sve dobre argumente, i u želji da, kao koalicioni partner unapredimo postojeće rešenje, mi smo predložili jedno, koje može biti dugoročno i održivo kada je reč o strankama nacionalnih manjina u izbornom procesu.

Naime, Zakonom o nacionalnim savetima, nacionalnih manjina, nacionalni savet je određen kao organizacija koja se bavi isključivo obrazovanjem, kulturom, jezikom i pismom i pojedinim pitanjima iz tih oblasti, a u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalnih manjina u tim oblastima.

Dakle, Nacionalni savet po zakonu nema nadležnost da donosi bilo kakve potvrde. Nije dobro davati savetu drugim propisom dodatnu nadležnost, a da se prethodno ta nadležnost ne proširi samim Zakonom o savetima nacionalnih manjina.

Dakle, i u samom Zakonu o svetima nacionalnih manjina stoji da samo registrovane političke stranke nacionalnih manjina mogu da se kandiduju na izborima. Šta znači registrovane stranke nacionalnih manjina?

O tome vodi Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Javni registar političkih stranaka. Svaka partija prilikom registracije upisuje se i stiče položaj ili status nacionalne manjine.

Problem je u tome što postoji mnogo zloupotreba i što recimo na jučerašnji dan je bilo od 123 upisane partije u taj javni registar, 74 stranke koje se izjašnjavaju kao stranke nacionalnih manjina, a koje bez sumnje i uverili smo se u to i 2016. godine to nisu.

Dakle, ima mnogo zloupotreba i partija koje se u izbornom procesu lažno predstavljaju, kako bi prevarili sistem, a samim tim prevarili i građane Srbije.

Mi smo 2016. godine imali situaciji u kojoj su čelnici jedne takve liste, javno priznali da, i ako su registrovani kao stranka nacionalne manjine, nije im interes da zastupaju interese te nacionalne manjine, već da prevare sistem i pređu taj prirodni prag i iskoriste sve pozitivne propise Republike Srbije, kada je reč o strankama nacionalnih manjina i njihovom učešću na izborima. To je ono što treba da sprečimo. Potvrda Nacionalnog saveta nije dobro rešenje, apsolutno, zato što saveti nemaju pravo to da rade.

Sa druge strane, RIK nema ni jasne kriterijume na koji način će kao ni Savet nacionalne manjine, tačno da utvrdi, a nema ni nadležnost, tako da je nejasno kako će da utvrdi da li stranka koja traži mišljenje, istinski ima nameru da se zalaže za prava manjina, naročito kao što sam navela u načelnoj raspravi, ako je reče o strankama koje su registrovane, uoči izbora, pa nisu ni zaživele u praksi i u svakodnevnom političkom životu, da bi smo mi znali uopšte kakve su njihove namere i da li su one iskrene.

Dakle, neophodno je ukoliko želimo u potpunosti da sprečimo zloupotrebe, da tražimo održivo i dugoročno rešenje, ono je sadržano i pokazaće vreme u usaglašavanju Zakona o političkim strankama i pri registraciji političkih stranaka i u samom Zakonu o nacionalnim manjinama.

Dakle, naša ideja je bila da ukažemo na to, namera i ideja predlagača je jasna, da se spreče zloupotrebe. Mi smo apsolutno za to, jer ih ima, bilo ih je, ne sme da ih bude, ne sme Nacionalni savet koji se bira direktno, na direktnim izborima ili u elektronskim skupštinama da odlučuje o statusu konkurentske partije koja će se javiti i tražiti potvrdu.

Mi o tome nemamo apsolutno nikakvu dilemu, to sve stoji i nama je cilj da se spreče zloupotrebe koje će i u buduće stvoriti mnogo novih problema u radu nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a da se problem mora rešiti i to na nivou registracije političkih stranaka i na nivou registra, mora. Na koji način, to ćemo da vidimo, jer ako ovako ostane, postoji opasnost da će i RIK u nekom slučaju tražiti mišljenje saveta i uvažiti ga, a u nekom neće.

Kada će tačno na osnovu i na osnovu čega, RIK tražiti od saveta to mišljenje, a kada neće, a kada će, tako je, Upravni sud kao što smo takođe imali slučaj 2016. godine, zauzeo je stav da jedna stranka kojoj je osporen status nacionalne manjine je samom registracijom dobila taj status i Upravni sud je tako i presudio, i ako je kao što svi znamo bila reč o stranci koja je zloupotrebila položaj stranke nacionalne manjine, jer se lažno predstavljala kao stranka koja apsolutno u svom suštinskom delovanju nije imala veze sa onim što jesu pitanja zaštite nacionalnih manjina, tako da je naš amandman usmeren i samo je jedan doprinos održivom i dugoročnom sprečavanju zloupotreba stranaka nacionalnih manjina u izbornom procesu. Hvala.
Hvala.

Da, u sastavu je amandmana i direktno me koleginica prozvala, pa mi samo nije jasno kako da razumem ovu diskusiju. Da li je to podrška svemu onome o čemu sam govorila?

E, pa da. Dobro. U redu je. Samo toliko.

Hvala, predsednice.
Hvala.

Predložene izmene i dopune Zakona o narodnim poslanicima i Zakona o lokalnim izborima tiču se dve ključne stvari. Prvo je smanjenje cenzusa sa 5% na 3% i druga izmena odnosi se na status stranaka nacionalnih manjina u izbornom procesu.

Dakle, obrazložiću stav o obe promene, stav SDPS Rasima Ljajića. Kada je reč o spuštanju cenzusa sa 5% na 3%, SDPS podržava tu predloženu izmenu iz više razloga. Prvo, SDPS se još od 2007. godine zalaže za cenzus od 3% kada je na jednim lokalnim izborima, uoči jednih lokalnih izbora 2007. godine, taj cenzus sa 3% naprasno podignut na 5%.

Drugi razlog zašto podržavamo nedvosmisleno i bez ikakve dileme spuštanje cenzusa jeste što to rešenje otvara mogućnost učešća što većeg broja stranaka u izbornom procesu, a s druge strane motiviše i građane da u što većem broju glasaju za stranke koje podržavaju bez bojazni da će njihovi glasovi biti bačeni, kako se to kolokvijalno kaže.

Zapravo i broj tih rasutih glasova biće daleko manji iz čega će štetu, kao što već prosta matematika kaže, trpeti najveća politička partija u zemlji, nosilac parlamentarne većine i nosilac naše koalicije odnosno SNS, zato što se Dontovim sistemom rasuti glasovi raspoređuju strankama koje su prešle cenzus i to u odnosu na broj osvojenih glasova stranaka i lista pojedinačno.

Dakle, nema nikakve dileme da ni jedan argument protiv snižavanja cenzusa sa 5% na 3% je dobar nije i ne stoji. Jednostavno, olakšava se izborni proces, povećava se reprezentativnost parlamenta i jača naravno pluralizam u Srbiji.

Kada je reč, međutim, o drugoj predloženoj izmeni koja se tiče statusa stranaka nacionalnih manjina u izbornom procesu, tu imamo određena pitanja i dileme. Naime, naše pitanje je - da li predloženo rešenje istinski sprečava i eliminiše zloupotrebe koje se pojavljuju kada je reč o strankama nacionalnih manjina? Jasno je, nedvosmisleno takođe da je i ovde namera predlagača da se u potpunosti eliminišu i spreče zloupotrebe, da se na nekim izborima pojave stranke lažno se predstavljajući kao stranke nacionalnih manjina, a čiji je cilj zapravo samo da prevare sistem, iskoriste pozitivne propise za stranke nacionalnih manjina, a samim tim prevare i građane Srbije.

Dakle, nedvosmislena podrška nameri i motivu predlagača da spreči svaku moguću vrstu zloupotrebe kada je reč o strankama nacionalnih manjina. Međutim, naše razmišljanje i pitanje se odnosi na način da li ćemo predloženim načinom zaista to i uspeti da uradimo ili ćemo možda ovako kako je predloženo otvoriti dodatni prostor za zloupotrebe, što nam nije namera i nikako nije dobro i nije u interesu ni jedne stranke nacionalne manjine, istinske stranke nacionalne manjini, niti nacionalnog saveta nacionalnih manjina.

Požuriću da objasnim da se predloženim rešenjem daje nadležnost savetima nacionalnih manjina da izdaju potvrdu strankama nacionalnih manjina, što nije u nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina po zakonu koji reguliše njihov rad.

S druge strane, ne znamo tačno na koji način će nacionalni saveti nacionalnih manjina proveriti i utvrditi da li zaista stranka nacionalnih manjina je usmerena ka zaštiti prava nacionalnih manjina, pogotovu ako je npr. reč o stranci koja će se kao stranka nacionalne manjine registrovati neposredno pred izbore. Dakle, ona nije još u praksi imala kad ni da zaživi da bismo mogli da vidimo da li njeno delovanje u praksi je usmereno ka zaštiti nacionalnih prava ili ne.

Zato je to dosta zbunjujuće rešenje i bojim se da nam ne osujeti nameru da sprečimo zloupotrebe tako što ćemo ovim rešenjem otvoriti prostor za nove zloupotrebe koje mogu biti dalekosežnije i dugoročnije i da ubuduće utiču negativno i na rad samih nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Možda bi rešenje trebalo tražiti u usaglašavanju Zakona o političkim strankama koji jasno propisuje da se stranke nacionalnih manjina kao takve upisuju u registar političkih stranaka. Dakle, to sa jedne strane i Zakona o savetima nacionalnih manjina.
Hvala.

Nema promovisanja ni kulture, ni kulturne politike, ni kulturnog obrasca bez redefinisanja i promovisanja pravog sistema vrednosti. Sve ono što mi danas u društvu vidimo i ocenjujemo kao negativne pojave, to je sve na žalost posledica višedecenijskog zanemarivanja kulture.

Mi nismo od početka devedesetih godina do danas, sistem vrednosti je devastiran do te mere, da mi nikada kao društvo se nismo ozbiljno pozabavili tim sistemom vrednosti. Nema ni obrazovanja bez pravog sistema vrednosti. Nema kulture bez uvažavanja i poštovanja, različitosti.

Mi stalno imamo tendenciju da popravljamo i ispravljamo nekog drugog, retko kada pogledamo sami sebe. Neće nam biti bolje dok mi sami ne budemo bili bolji, dok mi ne budemo bili odgovorni i merili svaku reč koju ćemo u javnom prostoru izgovoriti, počevši od ove sale ovde i bilo gde, pa čak i u našim mikro sredinama, u našim porodicama, sa našim prijateljima.

Dok god ne budemo podigli odgovornost za izgovorenu reč, na najviši mogući nivo, ne možemo promovisati ni prave vrednosti, ni kulturu. Onda kada pogledate i mediji su posledično takvi kakvi jesu zato što vlada jedna površnost i sistem vrednosti je ključna reč kojoj moramo da se pozabavimo ukoliko želimo da odgovorimo na sve ono o čemu sam govorila i u načelnoj raspravi, što jesu kulturne potrebe svih građana Srbija. Moramo promovisati prave vrednosti, a onda da vratimo kulturu i da je dovedemo do svakog, bukvalnog svakog građanina ove zemlje. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Ministre sa saradnicima, neću ponavljati ono što ste vi, ministre, rekli u svom uvodnom izlaganju, kao ni ono o čemu su u svojim izlaganjima govorile sve moje kolege, zato što bih time rizikovala da ponovim bar deo iz svih njihovih izlaganja. Naravno da smo saglasni sa svim predloženim izmenama i dopunama.

Ja ću probati da kulturu i ono što su naše potrebe u kulturi, a u skladu sa ovim zakonom, sagledamo u jednom malo širem kontekstu.

U najširem poimanju kulture i metaforički rečeno, kultura je nepresušni izvor i nezaustavljiva reka koja teče i tako će biti dok god postoji života na zemlji. To potvrđuju dvadeset vekovne epohe i izumrle civilizacije koje nastavljaju da žive i koje, praktično, produžavaju svoj život kao inspirativno blago civilizacije i potvrda, zapravo, univerzalnosti ljudske kreacije.

Juče je moj kolega, govoreći o zakonima o obrazovanju, citirao Sokrata, a ja ću danas, mislim da je Heraklit u pitanju, da se pozovem na njegovu misao, da se u istu reku ne može ući dva puta i da sve teče, pa ću parafrazirati i, zapravo, ubaciti to u kontekst kulture, jer baš tako se i kultura širi i nikada se ne ponavlja na isti način, osim ukoliko, naravno, ne govorimo o imitaciji, o onome što spada u pojam kvazi kulture.

Nama je potrebna strategija razvoja kulture koja će dugoročno da definiše kulturnu politiku. Za nas iz SDPS kulturni sadržaji moraju biti dostupni svim građanima Srbije.

Kultura ne sme da se prepusti tržištu ili bar ne samo tržištu, jer će onda domovi kulture i kulturne ustanove biti primorane da preoblikuju svoju osnovnu delatnost i možda da posegnu za kreiranjem nekvalitetnog kulturnog sadržaja ili kvazikulture.

Kultura za SDPS ne sme biti elitistička, odnosno dostupna samo najužem broju građana ili onima koji u današnjem trenutku sebi mogu da priušte kvalitetne kulturne sadržaje.

Poznata je činjenica, i vi ste je naveli u svom izlaganju, da Srbija izdvaja manje od 1% iz budžeta za kulturu. Istina je takođe da količina novca nije uvek garant vrednosti kulturnih sadržaja, kao što je istina da nedostatak novca ne mora uvek da bude prepreka da bismo postigli sve one ciljeve koje postavimo kao dugoročne ciljeve razvoja kulture države Srbije.

Publika je najbolji sponzor i to samo ona publika kojoj razvijemo kulturne potrebe. Kulturne potrebe su neophodne, naročito danas. Potrebnije su nego ikada pre.

S druge strane, kada sam već pomenula novac i nedostatak novca, ne moramo ići mnogo daleko u prošlost. Recimo, posle Drugog svetskog rata, kada smo zemlju gradili iz pepela, kada nije bilo ni novca, za četiri godine izgrađeno je 1450 domova kulture. Ti domovi kulture nisu bili samo mesta za konzumaciju kulturnih sadržaja. To su bila mesta socijalizacije, mesta na kojima su se formirala i amaterska pozorišta i folklorna društva, organizovale i likovne sekcije itd, a neretko su domovi kulture postojali i mesta sa kojih je kretao i ekonomski razvoj tih sredina. Ako smo tada mogli da za četiri godine napravimo 1450 domova kulture, moramo danas da se potrudimo i da dobar deo domova kulture u Srbiji, u selima privedemo nameni, tamo gde je to moguće popraviti zdanja koja su se nekada zvala domovima kulture i na taj način dovesti kulturne sadržaje i kulturu do svakog građanina ove zemlje.

Mislim da samo sa tako dugoročno definisanom kulturnom politikom i jasno postavljenim ciljevima kulturnog razvoja, nedostatak novca neće biti problem zato što ćemo na taj način animirati i pokrenuti kreativnost kod svih onih ljudi po tim sredinama koji su se učaurili, ne osećajući ni tu jednu vrstu podrške da im se omoguće mesta za socijalizaciju i susrete na kojima bi mogli i sami da kreiraju kulturne sadržaje. Naša uloga i naša obaveza je da im to omogućimo i da im u tome pomognemo.

Kao što sam rekla, SDPS zalaže se i programski i suštinski po svojoj socijaldemokratskoj prirodi za kulturu, odnosno kulturne sadržaje koji će biti dostupni svima. Kao što sam već rekla, za decentralizaciju u kulturi i pomoć malim sredinama da osnuju kulturno jezgro i, naravno, što je izuzetno važno, neophodna je i pomoć nacionalnim manjinama da razvijaju i promovišu svoju kulturu i kreiraju svoje kulturne sadržaje.

Kao socijaldemokratama, nama je važno i određivanje na nivou države minimuma finansijskih sredstava koje opštine moraju da izdvoje za finansiranje projekata u kulturi, kao i poreske olakšice za sve one koji bi da doniraju umetničke projekte i produkciju kulturnih sadržaja.

Nama u Socijaldemokratskoj partiji Srbije vrlo je značajna i potpuna zaštita autorskih prava, kao i stipendiranje i pomoć pri promociji, usavršavanju i zapošljavanju umetničkih talenata.

Dakle, jedno sistemsko regulisanje i rešavanje finansiranja institucija i pojedinačnih projekata u kulturi, koje će biti namenjene kulturnom podizanju duhovne i uopšte kulturne svesti naroda, jer kao što znamo, po opštoj teoriji, kultura obuhvata celokupnu tekovinu civilizacije, kao što sam to navela i u samom početku ovog svog izlaganja.

Dalje, kultura, prema onome kako je mi razumemo u Socijaldemokratskoj partiji Srbije, zahteva stalna i temeljna istraživanja. Ona mogu da nam pomognu da sagledamo ostatke prošlog, da utvrdimo postojeće i predvidimo buduće stanje. Dobro organizovanim i redovnim istraživanjima društveno-odgovorne strukture neće biti zatečene stanjem, nego će uvek biti u mogućnosti da adekvatno i proaktivno prate to stanje i da na njega, kao što rekoh, proaktivno utiču.

Kao što sam navela, jedno od osnovnih istraživanja je upravo istraživanje kulturnih potreba u jednoj društvenoj sredini. Te kulturne potrebe moraju da se odnose na sveobuhvatno i sistemsko istraživanje svih struktura društva, kako bismo i kroz to mogli još više da radimo na razvoju onoga što zovemo kulturne potrebe.

Ja sam, spremajući se za ovu sednicu, čitala neke statističke podatke iz 2015. godine, pa nema smisla da ih sada ovde navodim, ali ti podaci upravo ukazuju na potrebu razvoja onoga što jesu kulturne potrebe stanovništva i na ispitivanje, da prosto znamo šta je ono što građani podrazumevaju pod kulturnim potrebama, koji su to kulturni sadržaji koje percipiraju kao sadržaj vredan i duhovnog uzdizanja i podizanja svesti na neki viši nivo, kako bi onda i svoje živote mogli da unaprede i podignu na jedan viši nivo.

Dake, da bi se sve te osnovne i za društvo vrlo važne funkcije kulture ostvarivale, svaka institucija u kulturi mora da bude kreativno slobodna, tj. da bude oslobođena tereta materijalnih teškoća. Zato je izuzetno važno, još jednom da naglasim, da kulturu moramo da sačuvamo od surovosti tržišta. Ne smemo kulturu prepustiti isključivo tržišnoj regulaciji.

Potrebna je jedna obostrana dobra volja i kooperativnost. I ono, kako bih mogla da sažmem sve ovo što su ideje i jedna vizija kulturnog razvoja Srbije iz ugla Socijaldemokratske partije Srbije, jeste sadržana u jednom principu po kome država treba da se ne ponaša restriktivno, ali da se istovremeno ni kultura ne ponaša komotno.

Mislim da u tom nekom međuprostoru moramo i možemo zajednički da nađemo jedno rešenje i da utvrdimo dugoročne ciljeve i principe kulturnog razvoja, jer nam je kulturni razvoj ono što je najneophodnije u ovim trenucima u kojima smo mi još uvek u tranziciji, neophodno je da bismo znali kuda idemo i gde želimo da stignemo.

Već sam rekla da, ako smo mogli nekada da negujemo i gradimo i unapređujemo domove kulture i kulturne sadržaje dovedemo do svakog sela u Srbiji, to bismo morali da činimo i danas, budući da znamo da smo u poslednjih dvadesetak ili više godina, iz poznatih razloga, zanemarili gotovo sve oblasti duhovne delatnosti, pa samim tim i kulturnu politiku i kulturne modele.

Kulturni model ranije Jugoslavije, kao što sam već navela, postojao je i pravljen je na temeljima jednog socijalističkog pogleda na kulturu, a bazirao se upravo na toj dotiranoj kulturi.

Sve ono što je bilo dobro, što se pokazalo kao dobro, možemo da iskoristimo i upotrebimo i prilagodimo današnjem trenutku u kome živimo, jer kao što znamo, jedan od bitnih elemenata za građenje srednje klase, koja nosi društvo, jeste upravo kultura, koja u svojoj biti, između ostalog, sadrži i kulturološku i edukativnu i umetničku i sociološku i, naravno, zabavnu funkciju.

Vi ste govorili i o kulturi kao vrhunskom brendu za izvoz i to je, takođe, jako važno, jer je poznata činjenica da su i kultura i sport dve značajne društvene delatnosti koje mogu pozitivno da afirmišu i državu i društvo. Sport je u tom smislu već zauzeo značajnu poziciju u društvu i za izlazak sportista na svetsku arenu ne pravi se pitanje.

Rekla bih da sa kulturom nije baš tako lako, nije baš isto stanje. Naravno, to ne sme poslanike u kulturi da vuče u defetizam, nego upravo suprotno, u jedan proaktivni pristup, u akciju. A, kao podstrek toj ideji imamo iskustvo takođe iz naše ranije kulturne istorije, a misli se na period 60-ih i 70-ih godina, kada je, kao što znamo, kultura bila izuzetno prisutna na svetskoj sceni, naročito likovna umetnost.

Prosto, opet da ponovim, sve ono što smo kroz istoriju imali kao dobre primere, možemo da iskoristimo i u buduće.

Znam da je mesto ministra kulture jedno od najtežih pozicija u Vladi, možda zato ne naročito ni privlačno, zahteva i strast i jaka uverenja i vreme da se uspostavi jedna određena politika, ali takođe, zahteva i samu i veliku podršku svih ostalih članova Vlade.

U tom smislu, mi smo juče ovde razgovarali o zakonima o obrazovanju. Jako je važno da Ministarstvo kulture, zajedno sa Ministarstvom obrazovanja, kreiraju jedan ambiciozan plan za umetnost i kulturu, odnosno više kulture i u školskim programima, jer time bi, zapravo, škola postala centralno mesto ranog susreta i sa kulturnim delima, ali i na taj način bismo već u samom startu uticali na formiranje onoga što jesu kulturne potrebe i ono što je jako važno za vaspitavanje budućih korisnika kulturnih sadržaja.

Stoga, Ministarstvo treba da ohrabruje i privatne inicijative i da kreira i fondacije i donacije itd, kao posebne finansijske olakšice.

Drugo, kao što je i navedeno u obrazloženju izmena i dopuna ovog zakona, jako važnu ulogu u tom spajanju međusektorskom jeste i turizam.

Vi ste to i naveli, da je jedan od ciljeva ovih izmena i dopuna Zakona o kulturi, da se upravo napravi ta interakcija sa ostalim resorima, kako bi smo dobre rezultate u tim oblastima unapredili i povećali ih upravo kroz ponudu i kulturnog sadržaja, to je ono što vi u izmenama i dopunama zakona zovete kulturnim turizmom. Možemo ga nazvati kako god sve dok znamo šta nam je cilj koji želimo da postignemo.

Naravno da će SDPS u danu za glasanje podržati predloge koje ste izneli pred narodne poslanike. Kolega Atlagić je obrazložio toliko dobro preostala dva Predloga zakona, da ja neću trošiti ni uzimati vreme kolegama u nastavku ove rasprave. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, ministre sa saradnicima, ja ću se najpre osvrnuti na predložene izmene i dopune Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija. Potom ću nešto kratko reći i o setu izmena i dopuna zakona iz oblasti obrazovanja.

Kada smo prošle godine doneli Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacije, mi smo uspostavili jedan pravni sistem, okvir zapravo u kome smo odredili šta su nivoi, koje su vrste kvalifikacija itd. Od donošenja tog zakona realizovane su sve aktivnosti koje zakon propisuje, što znači da su uspostavljena i nova tela i Savet, Agencija, 12 sektorskih veća itd.

Izmenama i dopunama, što je naročito važno, predložena su odgovarajuća rešenja za prevazilaženje svih onih problema koji su uočeni od početka primene ovog zakona. Mislim da je jako dobro što se sa ovim izmenama i dopunama nije čekalo dugo, što govori o ozbiljnosti u samoj primeni tog zakona, imajući naročito u vidu sve efekte koje ovaj zakon i donosi.

Navedenim izmenama omogućeno je lakše ostvarivanje prava na rad onima koji su visokoškolsko obrazovanje stekli u inostranstvu. Verujem da će predložene izmene ubrzati taj proces, budući da se rok smanjuje sa 90 na 60 dana, kao što verujem ministre da u buduće nećemo više imati problem sa recenzentima koji rade suprotno konvenciji i koji su se ponašali, rešavajući pitanja o visokoškolskom obrazovanju stečenom u inostranstvu, kao da je reč o nostrifikaciji diploma.

Verujem da stvari treba gledati i videti onakvim kakve jesu, a ne gore od toga. Zato želim da napomenem da je zapravo većina recenzenata davala recenzije u roku i u skladu sa Konvencijom, ali prosto, zbog ujednačenosti u postupanju prema svim zainteresovanim licima, neophodno je da učinimo sve kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje te javne usluge.

Nacionalnim okvirom kvalifikacija konačno se pravi razlika između toga šta znamo, šta umemo da radimo, šta stvarno radimo, šta nam od toga priznaju nadležne institucije i u čemu smo od svega toga prepoznati. Nacionalni okvir kvalifikacija naročito može da pomogne i da bude jedan od ključnih alata da se kvalifikacije ljudi koji rade u sivoj zoni konačno prepoznaju i da se prevedu u redovne tokove. S tim u vezi neophodna je saradnja sektora obrazovanja i tržišta rada, jer sa jedne strane imamo nezaposlenost, a sa druge imamo tržište rada koje nema dovoljan broj kvalitetno obrazovane radne snage. Tako da, neophodna je dodatna obuka i uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija, ključno je u prevazilaženju tog problema i zato je neophodno delovanje u oba sektora i u sektoru obrazovanja i u sektoru tržišta rada.

Budući da je važno da nacionalni okvir kvalifikacija ima zajedničke principe sa evropskim okvirom kvalifikacija, da bi evropski okvir kvalifikacija mogao da se koristi kao instrument za poređenje kvalifikacija stečenih u Srbiji, bilo je najpre neophodno da se nacionalni okvir kvalifikacija poveže sa evropskim okvirom. Predloženim izmenama naglašavaju se, odnosno usaglašavaju dodatno deskriptori sa evropskim okvirom kvalifikacija i tako se u stvari olakšava postupak povezivanja dva okvira kvalifikacija što je veoma važno.

Mi i u narednom periodu kao država i društvo moramo da obezbedimo efikasno ulaganje u sistem obrazovanja i obuke na svim nivoima, da popravimo obrazovne ishode, odnosno da bude jasno šta ko zna i šta ume da radi. Obaveza Srbije jeste da poveća otvorenost i relevantnost obrazovnih sistema i boljim prilagođavanjem ishoda učenja potrebama tržišta rada što se postiže upravo nacionalnim okvirom kvalifikacija.

Šta to u praksi znači? To znači da moramo da osnažujemo ljude kroz sticanje novih veština kako bi mogli da se prilagode novim uslovima i mogućoj promeni zanimanja, jer se tako može zapravo smanjiti nezaposlenost i povećati radna produktivnost.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o obrazovanju, osnovnom i srednjoškolskom, saglasni smo da nema važnijeg pitanja u jednoj državi i u jednom društvu od obrazovanja. Od obrazovanja zavisi i ekonomija i kultura, i zdravlje, i celokupna budućnost i napredak jednog društva. Ako, dakle, razumemo obrazovanje kao najvažnije pitanje u svakoj civilizovanoj i dobro uređenoj zemlji, onda bi trebalo uvažiti činjenicu da se nauka menja, da se svet vrtoglavo menja svakodnevno pred našim očima i da je neophodno da i zakoni u oblasti obrazovanja prate ono što se zbiva.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koncepcija razvoja celokupnog sistema prilagođava se takođe uočenim potrebama u praksi i uslovima u kojima se može sprovoditi. U praksi se naime kao što svi znamo, jasno pokazalo da treba zadržati te nove tendencije i rešenja usmerena ka opštem razvoju, unapređivanju i transformaciji obrazovanja u skladu sa potrebama društva uz poštovanje tradicionalnih vrednosti našeg obrazovnog sistema, ali i praćenje tendencija razvoja evropskog sistema školstva i školstva razvijenih zemalja.

Kao što ste, ministre, ranije tokom diskusije naveli, rano i osnovno obrazovanje mora biti snažno, jer je ono zapravo temelj celokupnog sistema obrazovanja. Misija je da kvalitetno obrazuje sve svoje građane, da bazično opismeni učenike iz svih oblasti tako da mogu da nauče da povezuju ono što nauče u školi i što su informacije sa proaktivnim rešavanjem problema i suočavanjem sa svim onim što ih čeka u životu.

Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržaće set svih predloženih izmena i dopuna. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Na samom početku svog izlaganja bih još jednom zamolila uvažene kolege da budemo ozbiljni i odgovorni i precizni kada govorimo i o REM-u i o medijima i o svemu onome što je naš posao u tom celom poslu i u toj celoj proceduri. Bilo bi dobro i odgovorno, pre svega, da imamo i iste standarde i iste aršine prema tom pitanju, bez obzira na to sa koje strane sedimo u ovoj sali i bez obzira na to da li smo vlast ili smo opozicija.

Važno je da građani znaju, budući da se u javnosti pojavljuje toliko polemika i zbunjujućih, često vrlo netačnih informacija o REM-u i o onome što je posao u vezi sa izborom članova tog nezavisnog tela. Samo mi dozvolite da objasnimo građanima da znaju i da im bude što jasnije.

Godine 2017. na sednici Odbora za kulturu i informisanje, koja je održana 10. januara, konstatovano je da članovima Regulatornog saveta za elektronske medije ističe mandat 5. maja. Saglasno članu 10. Zakona o elektronskim medijima. pokrenuta je procedura za izbor novih članova tog regulatornog tela. Dakle, predlagači su bili Udruženje filmskih scenskih i dramskih umetnika i Udruženje kompozitora, nadležni odbor Narodne skupštine i nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Ta procedura je pokrenuta, kolega Vukadinoviću, 2017. godine. Mi smo čak došli i do toga da smo u više navrata zakazivali razgovore sa kandidatima za članstvo u tom telu iz raznih razloga. Neki su toliko banalni da je možda glupo da ih sada ovde pominjemo, a od toga da kandidati nisu mogli da usaglase svoje termine, pa da se pojave pred članovima Odbora za kulturu i informisanje itd. Dakle, precizna formulacija, tačno je da mi biramo članove REM-a, tačno je da je to bio naš posao, kao što je tačno da je procedura pokrenuta u skladu sa zakonom i na vreme. Tačno je i to da smo ovu proceduru za izbor nedostajućih članova pokrenuli na vreme i u skladu sa zakonom i da su ti zakonski rokovi ispoštovani u potpunosti. Ovog puta smo čak produžili rok za dostavljanje kompletne dokumentacije svim onim kandidatima koji to nisu učinili prvobitno.

Kao što rekoh, javnost je često zbunjena netačnim informacijama i u našem Odboru za kulturu i informisanje, čiji sam član, ali i ovde ima kolega koji, ne samo da ne poznaju zakon i procedure, nego unose jednu ozbiljnu konfuziju u javnosti o tome na koji način su se određeni kandidati uopšte prijavili u trku za članstvo u REM-u.

Tako smo čuli da jedan od kandidata, o kome danas razgovaramo, čak i ne zna da je predložen za kandidata, što je apsolutno netačno, ako se zna da kandidati moraju svojeručnim potpisom da prihvate kandidaturu za članstvo u tom telu.

Dakle, ovo je bilo jako važno da razjasnimo da bi građani znali. Dakle, svi kandidati su morali da prihvate kandidaturu pre nego što su …

(Narodni poslanik dobacuje.)

Zoran Simjanović jedan od kandidata je morao da svojeručnim potpisom potvrdi da prihvata kandidaturu. U javnosti se polemisalo o tome kako on čovek i ne zna da je predložen za kandidata, što je notorna neistina i vrlo neozbiljno i neodgovorno ponašanje kolega koji su na taj način o tome govorili i nadam se da se u vezi sa tim slažemo.

Još jedna vrlo važna stvar. Slažem se to je bio naš posao, da izaberemo nedostajuće članove REM-a. To ne znači da to telo nije bilo u mogućnosti da radi. Dakle, sa šest članova od devet, REM je mogao da donosi i one odluke za koje je potrebna dvotrećinska većina i to je pošteno reći. To ne znači da mi ne treba da ih izaberemo. Naravno da ne. Ali, treba biti precizan i reći potpunu istinu onako kako je to i zakonom vrlo jasno objašnjeno. Ali je na nama ta odgovornost da stalno ukazujemo građanima na to. U vezi sa tim je možda moja lična, najveća zamerka radu REM-a. Smatram da su morali mnogo više da komuniciraju sa građanima i da objašnjavaju šta je ono što je njihova nadležnost, šta jeste, a šta nije. Onda bi mnoge stvari bile jasnije kao na prvom mestu to da REM nema mogućnost da izriče sankcije. Eto ideje da možda u nekim sledećim izmenama seta medijskih zakona, pošto nas čeka i usvajanje nove medijske strategije, a samim time ćemo morati da pristupimo i promeni medijskih zakona, pa eto ideje da možda razmislimo i proširimo ovlašćenja REM-u, pa kada budu imali mogućnost da kažnjavaju prekršioce zakona možda će onda i na drugi način biti doživljena i percipirana njihova uloga i ono što rade i u javnosti.

Kao što sam već više puta govorila ne samo u plenumu, nego i na sednicama Odbora, ponoviću to još sad, važno je da se setimo zbog onih istih aršina što pomenuh na samom početku, dakle, važno je da se setimo toga kako je tekla reforma medijske scene i sfere od 2000. godine, naročito kada govorimo o REM-u.

Dakle, ta reforma je bila izuzetno spora uz niz problema koji su pratili i izradu zakona, ali i njihovu primenu. Vlasti su odbijale da se u potpunosti odreknu formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima i to je istina na koju moramo vrlo odgovorno da ukažemo, bez obzira na kojoj smo strani u tom trenutku bili.

Na delu je bila nespremnost da se ta medijska scena uredi i uskladi sa evropskim standardima, a u potpuno interesu javnosti. Zakonodavne i izvršne vlasti takođe su bile vrlo neefikasne. Odugovlačenje uspostavljanja nezavisnih regulatornih tela u oblasti radiodifuzije i telekomunikacije bio je pored ostalog i odraz nedostataka političke volje da se ta oblast ozbiljno uredi i verujem i hvala što odobravate kolega da ćemo se i oko toga vrlo lako složiti ukoliko, naravno želimo da posao koji su nam poverili građani Srbije danas obavljamo odgovorno i ozbiljno.

Dakle, Zakon o radiodifuziji kojim je uvedeno nezavisno regulatorno telo usvojen je još 2002. godine, do 2009. godine menjan je četiri puta. Formalno i praktično je počeo sa radom tek 2005. godine nakon dve izmene, pa smo nakon toga imali još dve. Ukupno četiri.

Nedostatak odgovarajuće regulacije omogućio je političku i finansijsku zloupotrebu medijskog prostora, ali i nesmetano emitovanje neadekvatnih medijskih sadržaja. Tek 2009. godine počela je da radi stručna služba za analizu i nadzor u okviru tadašnjeg REM-a, odnosno Radiodifuznoj agenciji, kako se tada zvala. Mnogo smo kasnili u tom procesu, a danas kada o tome govorimo neko ko ne poznaje tu celu situaciju rekao bi da mi taj problem ne možemo da rešimo već pet decenija unazad. Nije tačno. Popravljeni su zakoni. Data su veća i šira ovlašćenja REM-u. Tu smo svi zajedno da ih odgovorno i ozbiljno instruišemo, kontrolišemo njihov rad, što mi takođe nismo radili u dovoljnoj meri.

Vi kažete, kolega, da nećete danas aktivno da učestvujete. Učestvujete aktivno i to je dobro, kao što je dobro da o ovome razgovaramo i na sednicama Odbora za kulturu i informisanje na koje u poslednje vreme su prisutni uglavnom članovi iz onih političkih partija koje čine parlamentarnu većinu.

To nije dobro. U redu je ukoliko neko neće da učestvuje, ali onda se tako i legitimiše i kaže – ja neću da učestvujem u radu, ali onda nema, kako da vam kažem, neodgovorno je onda pričati o tome šta jeste urađeno, a šta nije zato što i vi znate koliko smo razgovarali o svim ovim temama na sednicama Odbora za kulturu i informisanje i postigli saglasnost da REM mora da radi bolje, da je morao drugačije da se postavi u određenim situacijama i da je naša uloga, pored ostalog, i to da pomognemo tamo gde za to ima prostora, bilo izmenama i dopunama zakona, bilo davanjem tih širih ovlašćenja. Tako da treba biti ozbiljan kada se govori o tome jer to su danas one teme koje u javnosti stvaraju izuzetno veliku i nepotrebnu konfuziju.

Dakle, kao što rekoh rad na toj novoj zakonskom regulativi u prethodne dve decenije, deceniju i po naročito, bio je netransparentan i kontroverzan u najmanju ruku, kao uostalom i rad Regulatora za elektronske medije. Kasnilo se u svim tim mogućim procesima. Mi smo 2014. godine, kada smo doneli set tih medijskih zakona koji su po prvi put bili usklađeni u potpunosti sa regulativom zemalja EU i svih onih razvijenih demokratija kojima i mi težimo, imamo danas listu od šest kandidata, šest imena. To su dobri kandidati, ljudi od karijere, ljudi koji su vrlo priznati, uvaženi i poznati u svojim profesijama.

Treba reći to da koga god da izaberemo, mislim da ovog puta zaista nećemo pogrešiti i Nenad Zorić, Judita Popović, o Zoran Simjanoviću, Božidaru Zečeviću, Dragomiru Zupancu da ne govorim, ostale kandidate slabije poznajem, neke od njih vrlo, čak i lično jer smo radili zajedno i potičemo iz istih primarnih profesija. Tako da neću čitati, niti obrazlagati biografije kandidata. Vrlo je jasno da je reč o izuzetnim medijskim stručnjacima i ljudima od integriteta koji će zaista istinski, verujem, unaprediti rad Regulatornog tela za elektronske medije.

Podsetila bih samo još jednom, više zbog javnosti, mi bi to svakako morali da znamo, da su članovi Saveta Regulatora elektronskih medija samostalni i nezavisni u svom radu, da REM sprovodi javna ovlašćenja u cilju unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, da doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti.

U svom radu, REM ne zastupa stavove ili interese organa, odnosno organizacija koje su ih predložile, već svoju dužnost obavljaju samostalno, po sopstvenom znanju i savesti, a u skladu sa zakonom i ovlašćenjima i podrazumeva se da ne smeju individualno da zastupaju političke, niti bilo kakve partikularne interese.

Niko nema pravo da na bilo koji način utiče na rad članova Saveta, niti su oni dužni da poštuju bilo čije instrukcije u vezi sa svojim radom, izuzev odluka nadležnog suda. Regulator se stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti, ljudska prava, a naročito da se stara o tome da se ne prikazuju, ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja u medijima.

Ovo su, drage kolege, samo neka od ovlašćenja Saveta REM-a koja proističu iz Zakona o elektronskim medijima. Oni za svoj rad, naravno, odgovaraju nama, tj. Narodnoj skupštini, i ono na šta ovom prilikom želim da skrenem pažnju, jeste potreba da se mi kao narodni poslanici i u narednom periodu mnogo više angažujemo na tome da ozbiljnije i kvalitetnije analiziramo i kontrolišemo rad REM-a, što nam je uostalom i uloga i po zakonu, ali i prema onome za šta su nam građani dali mandat.
Hvala.

Saglasna sam u vezi sa onim što ste govorili o samoj proceduri izbora. Lako smo se sporazumeli i na početku ove rasprave. Važno je samo da budemo precizni, objektivni, odgovorni najpre prema poslu koji obavljamo, a potom i prema onome što je urađeno i rečeno.

Mislim da nama nisu potrebni članovi REM-a ili bilo kog drugog nezavisnog regulatornog tela koji treba da kažu ni da, ni ne. Ja smatram da su nam potrebni članovi regulatornih tela koji će se isključivo pridržavati zakona, primenjivati zakon doslovno i raditi u najboljem interesu svih građana.

Možda otuda i potiče nerazumevanje koje se često pojavljuje u javnosti, a što možemo da vidimo i kada je reč o predloženim kandidatima. Smatram da su kandidati dobri. Naravno, sada je to možda i moje subjektivno mišljenje, budući da većinu njih poznajem i lično, jer smo sarađivali u profesionalnom smislu i životu. Dakle, zaista smatram, i tu smo saglasni, da je izuzetno važno da izaberemo ličnosti od autoriteta, profesionalnog integriteta i stručnjake u medijskoj oblasti, a na šta nas, uostalom, i zakon obavezuje.

Zaista od svih predloženih kandidata i Dragomir Zupanc, kog ste pomenuli, izuzetan stručnjak, izuzetan poznavalac, ne samo prilika u medijima nego i u filmu i kulturi itd, dobitnik nebrojenih nagrada i priznanja, čovek koji bi istinski mogao da unapredi Savet REM-a. To mislim i za druge predložene kandidate i da, hvala što ste me podsetili, važno je reći da su i kandidati koji nisu, nažalost, prošli tu, pre svega, mislim na Dragišu Kovačevića, odličan kandidat bio… Meni je drago da smo zaista imali težak zadatak da između dobrih kandidata izaberemo one o kojima ćemo danas raspravljati, pa sad to je na nama, je li tako? Dragiša Kovačević je izuzetno dobar kandidat, takođe neko ko je mogao svojim profesionalnim autoritetom i integritetom da bude dobar član REM-a. Nažalost, nije dobio potrebnu većinu, ali me raduje da je uopšte neko kao on, dakle neko ko je tako stručan, uopšte i kandidovan, i to nešto treba da nam znači.

Mislim da je izuzetno važno da mi imamo dobre, odlične kandidate i da nije bio lak posao izabrati one za koje ćemo se izjašnjavati u plenumu, tako da možda to može da bude jedno dobro i pozitivno iskustvo kada sledeći put budemo birali članove Saveta REM-a. Hvala.
Hvala.

Dakle, još samo šest dana deli nas od punih 19 godina kako je poslednji put formiran Nadzorni odbor i poslednji put se, otprilike, za jedno šest dana pre 19 godina oglasilo članstvo tog Nadzornog odbora.

Formiranje Nadzornog odbora deo je dogovora koji je postignut tokom međustranačkog dijaloga, ne samo sa evroparlamentarcima već i na početku tog samog procesa kada se razgovaralo na Fakultetu političkih nauka.

Naime, to je jedna od prvih preporuka koju je ova parlamentarna većina usvojila, a koju je dao civilni sektor. Bez obzira na to što je Nadzorni odbor savetodavnog karaktera, važno je da objasnimo građanima da znaju šta mogu da očekuju od tog tela. Dakle, Nadzorni odbor je savetodavnog karaktera, ali je njegovo uspostavljanje važno upravo zbog onoga što su naglasili i prethodni govornici da bi adekvatno pratili predizborne aktivnosti i nepravilnosti, kontrolisali medije i način na koji informišu građane o izbornoj kampanji. Kontrolišu, dakle, ravnopravne uslove za predstavljanje kandidata i nosilaca lista, štite moralni integritet kandidata i upozoravaju na postupke kojima se ugrožava izborna kampanja.

Nadležni odbor nema ovlašćenje da kažnjava i sankcioniše one koji ne poštuju izborna pravila kada su mediji u pitanju, ali zato može da podnese inicijativu za pokretanje postupaka pred državnim organima za učesnike koji pozivaju na nasilje i šire nacionalnu, versku, rasnu, polnu ili bilo koju drugu vrstu diskriminacije.

Dakle, kao što rekoh, formiranje Nadzornog odbora, deo je dogovora i jedna od preporuka civilnog sektora koju je parlamentarna većina usvojila još na početku međustranačkih razgovora, zato što smatramo da je važno da se uradi monitoring medija i da se i na taj način utvrdi da li je ravnopravnost učesnika u izbornom procesu bila poštovana.

Dozvolite mi sada da, više zbog građana, jer znam da se kolege u parlamentu sećaj tog perioda od pre 19 godina, tačnije tog perioda u kom nismo formirali nadzorni odbor.

Treba reći, istini za volju, da je i pre tri godine formiranje Nadzornog odbora tražilo Regulatorno telo za elektronske medije, međutim zainteresovanost da se to telo formira nisu pokazale stranke u parlamentu, naročito stranke opozicije koje su i tada tražile obezbeđivanje fer izbornih uslova, osim jedne, dakle, nije bilo zainteresovanih stranaka da se to telo zaista i formira.

Mnogo godina pre toga bilo je zahteva da se Nadzorni odbor formira, ali kao ni pre tri godine nije bilo čak ni trunke spremnosti da se to uradi iako je to obaveza koja proističe iz Zakona o izboru narodnih poslanika. Gospodin Šešelj je to lepo rekao, u članu 100. jasno su predviđene i nadležnosti i svi poslovi kojima se Nadzorni odbor bavi.

Samo ću podsetiti da je na primer 2008. godine RIK tražila od Vlade i Skupštine da se formira nadzorni odbor, ali to, kao što svi dobro znamo, nije tada učinjeno. Zahtev je tada zakasnio jer je parlament već bio raspušten. Dve godine pre toga RIK takođe je uoči parlamentarnih izbora novembra 2006. godine i januarskih 2007. godine tražilo od Vlade da preduzme hitne mere na formiranju Nadzornog odbora. Vlada je najavila da će uraditi svoj deo posla, međutim, od toga posla ništa nije bilo.

U to vreme je i Transparentnost Srbija tražilo od Skupštine Srbije da se formira Nadzorni odbor. Transparentnost Srbija je jedana od organizacija civilnog društva koja je aktivno učestvovala u međustranačkom dijalogu i na FPN i uz posredovanje evroparlamentaraca. Dakle, u vreme kada je Transparentnost Srbija tražila od Skupštine Srbije da se formira Nadzorni odbor odgovoreno im je tada od tadašnje vladajuće većine da je doneto mnogo propisa i da imamo i Agenciju za borbu protiv korupcije i da imamo RRA, to je nekada bio naziv za REM, sa nadležnostima koje se već bave pitanjima kojima bi se bavio i Nadzorni odbor, pa tako on nije bio ni formiran.

Bilo je raznih drugih još kreativnijih objašnjenja zašto nam nije potreban Nadzorni odbor, ali jedno od suvislih, moram priznati, bilo je objašnjenje da Nadzorni odbor ne može da izriče sankcije i da je njegova uloga savetodavna. To sam već maločas objasnila, ali bez obzira na to, formiranje Nadzornog odbora je zakonska kategorija. Dakle, u skladu sa zakonom da se pred svake izbore formira Nadzorni odbor.

I, evo, svidelo se to nekome ili ne, posle 19 godina, ova parlamentarna većina formira Nadzorni odbor baš kao što je ova parlamentarna većina 2014. godine usvojila set medijskih zakona, prvi set medijskih zakona od 2000. godine do danas koji je u potpunosti usklađen sa evropskim standardima.

Sećamo se da je i 2007. godine misija OEBS-a, još samo jedno malo podsećanje pošto mi imamo često kratko pamćenje, pa nije loše da se prisetimo koliko nismo vodili računa o poštovanju zakona koje smo sami donosili, dakle, misija OEBS-a je 2007. godine, misija koja se bavila posmatranjem izbora zamerila 2007. godine Republičkoj izbornoj komisiji što nije formiran Nadzorni odbor tokom izbora, naravno čiji je zadatak bio i tada, kao što će biti i sutra da prati predizborne aktivnosti stranaka i medija.

U prigovoru koji je tada RIK razmotrio navedeno je bilo da su izbori tada u Srbiji uspešno sprovedeni, ali je jedna od ozbiljnih zamerki OEBS-a bila to što te 2007. godine nije formiran Nadzorni odbor.

Prethodni govornici su navodili procentualno zastupljenost političkih stranaka i učesnika u izbornom procesu u pojedinim medijima. Mislim da neću oduzimati dragoceno vreme, ako bude bilo potrebe o tome ću govoriti nešto više u daljem toku rasprave, da vidimo na koji način su mediji, odnosno učesnici u izbornom procesu bili zastupljeni na pojedinim televizijskim stanicama te 2006, 2007, 2008. pa i 2012. godine.

To bi trebalo da bude samo jedan mali podsetnik na to koliko će biti važno da Nadzorni odbor i nakon narednih izbora napravi jedan takav monitoring.

Socijaldemokratska partija Srbije, naravno podržaće formiranje Nadzornog odbora kao i sve druge aktivnosti koje su rezultat dogovora tokom međustranačkog dijaloga sa evroparlamentarcima, a koje za cilj imaju unapređenje izbornog procesa.

Za Socijaldemokratsku partiju Srbije ovo je tek početak tog dugotrajnog procesa koji se neće završiti izborima 2020. godine, već ćemo i dalje raditi na tome da građani Srbije imaju najbolje i najnaprednije izborne uslove, kakvi važe u svim razvijenim zemljama Evrope i sveta. Hvala.
Hvala.

Dakle, kao što su kolege već i navele, predloženi članovi Nadzornog odbora verujem da će sa punim kredibilitetom i profesionalnim iskustvom znalački obavljati povereni posao, nema sumnje da će poštovati i ona pravila koja budu sami utvrdili, a koja će se ticati njihovog neposrednog angažovanja u nadziranju političkih učesnika u izbornom procesu i medija koji izveštavaju i koji su naravno dužni da obezbede ravnopravno i ravnomerno prisustvo svih učesnika u izbornom procesu, kako bi političke stranke koje uzmu učešća u izborima mogle na adekvatan i blagovremen način da predstave svoje političke izborne programe.

Nadzorni odbor ima 10 članova, da još jednom to ponovimo, od kojih polovinu članova imenuje Narodna skupština na predlog Vlade, a polovinu na predlog poslaničkih grupa. Već smo čuli da tri od pet čine predstavnici stranaka opozicije u parlamentu, one opozicije koja aktivno učestvuje, naravno, u radu Skupštine.

Važno je da kažemo da su svi predloženi kandidati istaknuti javni radnici, da nisu članovi organa političkih stranaka i da je u tom smislu apsolutno poštovan zakon, odnosno uslovi pod kojima se biraju i predlažu kandidati za Nadzorni odbor.

Ponoviću još jednom da je formiranje Nadzornog odbora deo dogovora međustranačkog dijaloga, još na samom početku dok se razgovaralo na Fakultetu političkih nauka, da je to bila jedna od preporuka civilnog sektora, da je dobro što pred ove predstojeće izbore mi formiramo Nadzorni odbor, da naravno nije dobro što 19 godina to telo nije formirano, uprkos tome što je to zakonska obaveza. Ali ja bih još samo dodala da ohrabruje to što je formiranje Nadzornog odbora samo još jedan rezultat implementacije svega onoga što je dogovoreno tokom međustranačkog dijaloga, ponavljam još jednom, ne samo posredstvom i posredovanjem evroparlamentaraca, već i dogovora koji su stranke postigle tokom razgovora na FPN tokom leta.

Ostalo je još nešto da se uradi, jako malo toga, kako bi izborni proces bio unapređen u potpunosti u skladu sa svim preporukama političkih činilaca, odnosno relevantnih političkih stranaka koje su učestvovale u razgovorima, ali i onoga što su bile preporuke civilnog sektora.

Do kraja godine mi ćemo imenovati i nedostajuće članove REM-a, i to imenovanjem tri plus dva. Danas je taj rok produžen, 23. ćemo imati kompletnu dokumentaciju onih koji su do roka, odnosno do 12. decembra predali svoje kandidature. Potom, do raspisivanja izbora, REM će doneti i preporuke za javne medijske servise i pravilnik o ponašanju komercijalnih emitera.

Usvojili smo izuzetno važne antikorupcijske zakone prošle nedelje, kojima se takođe unapređuju izborni uslovi. Ostaje da se krene i u sprovođenje tih usvojenih zakona. I ovim formiranjem Nadzornog odbora, mi praktično ispunjavamo sve ono što je dogovoreno i što je ova parlamentarna većina preuzela na sebe u smislu odgovornosti, da uradi do raspisivanja izbora, a potom, naravno, i tokom trajanja izborne kampanje.

Veliko je zadovoljstvo i ohrabrenje što se pokazalo da ova parlamentarna većina ima odgovornost da se suoči sa problemima, da pruži ruku i pristupi razgovorima koji nisu bili laki i jednostavni, ali smatramo da su razgovori i dijalog jedini način da se postigne kompromis i da se nađu rešenja za sve one probleme koji tište političke partije koje žele da učestvuju u izbornom procesu.

Bez svake sumnje, nema dileme da je parlamentarna većina to tokom međustranačkog dijaloga pokazala, ali ne samo i tokom razgovora, već i odgovornim radom u parlamentu, preuzimanjem odgovornosti da se na vreme i u skladu sa dogovorom usvoje sve moguće izmene i dopune zakona, formiraju odbori, imenuju nedostajući članovi Saveta za elektronske medije itd.

Nije to mala stvar. Mislim da i građani mogu da budu zadovoljni zbog odgovornosti koju, ponavljam još jednom, neko mora da preduzme i da razgovara i razgovorom i kompromisom proba da dođe do rešenja za neke od problema.

Ostaje mi samo još jednom da ponovim da će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje, naravno, podržati formiranje Nadzornog odbora i sve njegove kandidate, u veri da će oni zaista profesionalno i kredibilno obavljati taj posao. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice narodni poslanici i narodne poslanice, predstavnici Vlade, ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma kojim se propisi iz ove oblasti usklađuju sa standardima i direktivama EU.

Pored institucija EU međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma propisuje i međunarodno telo FATF koje je u okviru svoje nadležnosti februara 2012. godine doneo nove međunarodne standarde u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma, poznatijih kao FATF preporuke.

Zakon o sprečavanju pranja novaca i finansiranja terorizma potrebno je u potpunosti usaglasiti sa navedenim pravnim tekovinama EU, što će ovim izmenama i dopunama zakona i biti postignuto.

Imajući u vidu da je cilj izmena i dopuna zakona tehničko usaglašavanje sa međunarodnim standardima, odnosno pravnim tekovinama EU, važan deo predmetnih promena odnosi se na međunarodnu saradnju koja predstavlja osnov…

(Žamor u sali.)
…za efikasno i blagovremeno sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
S tim u vezi, važno je istaći da je Uprava za sprečavanje pranja novca 2003. godine primljena u punopravno članstvo Egmont grupe, međunarodne organizacije finansijsko-obaveštajnih službi, čiji je cilj podizanje nivoa međunarodne saradnje između nacionalnih finansijsko-obaveštajnih službi i razmena obaveštajnih podataka koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma. Članstvo u toj organizaciji podrazumeva i brzo usaglašavanje propisa sa međunarodnim standardima, naročito u oblasti međunarodne saradnje.
Zadržavanje punopravnog članstva u Egomnt grupi je izuzetno značajano za državu Srbiju imajući u vidu da su i pranje novca i finansiranje terorizma u najvećoj meri krivična dela sa elementom inostranosti i da se borba protiv njih na nacionalnom planu teško može zamisliti bez efikasne međunarodne saradnje i zavisi od usvajanja zakonodavstva, koje će naravno obuhvatiti preventivne mere i dati mogućnost Republici Srbiji da razmenjuje podatke sa stranim nadležnim službama i organima.
Osnovni cilj izmena i dopuna Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma sastoji se zapravo u unapređenju postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanju ovog zakona sa svim drugim međunarodnim standardima koji se tiču te oblasti.
Izmene i dopune ovog zakona imaju za osnovni cilj, da se uzimajući u obzir komentare i preporuke iz drugog izveštaja, unapredi zakonski okvir za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma kako bi sistem imao polaznu osnovu za popravljanje efikasnosti i delotvornosti.
Pored osnovnog cilja koji je povezan sa implementacijom međunarodnih standarda, intencija ovog zakona jeste da predupredi preventivni sistem borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma, tako što uvodi i nova lica u krug obveznika po zakonu.
Pranje novca i finansiranje terorizma su dve kriminalne pojave koje se veoma brzo razvijaju. Kriminalci iznalaze nove, perfidnije načine, prikrivanja kriminalnog porekla novca i njegove namene, te je neophodno država, kao zakonodavac, bude u korak sa promenama ili ukoliko je moguće da ide korak ispred njih i predvidi oblasti koje mogu biti zloupotrebljene kako bi delovala preventivno, jer je otklanjanje posledica koje nastanu nakon izvršenja krivičnog dela veliki stres za sistem i prouzrokuje mnogo veće troškove.
Još jedan od zakona koji se praktično usklađuje sa preporukom 28. FATF jeste i Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, za koje je nadležno Ministarstvo za poslove trgovine, turizma i telekomunikacija.
Dakle, izmenama tog zakona…
(Žamor u sali.)