NATAŠA MIHAILOVIĆ VACIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena 1972. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je novinar. Urednica emisije Šta radite bre na Radio televiziji Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put izabrana za narodnu poslanicu. U XI skupštinskom sazivu bila je članica Odbora za kulturu i informisanje, Odbora za prava deteta, zamenica člana Odbora za spoljne poslove, Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine našla se na 50. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu” i ponovo postala narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 12:12

Osnovne informacije

Statistika

  • 38
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 3 meseca i 1 dan

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 20 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Bez sumnje, uvođenje socijalnih karata je neophodan i prvi korak ka pravednoj raspodeli novca najsiromašnijima i naravno ka sprečavanju svih vidova zloupotrebe socijalnih davanja.

Cilj Vlade i države više je nego jasan. Društvena odgovornost i prepoznavanje onih kojima je pomoć najpotrebnija.

Izradom socijalne karte i uz pravedniju raspodelu novca namenjenog najsiromašnijima neće biti moguće da socijalnu pomoć dobijaju i oni kojima ona ni po čemu ne pripada, što se neretko dešavalo.

Mi, socijaldemokrate Srbije, i svi oni koji dele naše vrednosti polazimo od principa jednakosti i prava na život dostojan čoveka. Zato i danas, kada razgovaramo o socijalnim kartama, koristim priliku da potvrdim našu rešenost da gradimo humanije društvo jednakih šansi.

Svaka ljudska zajednica, a naročito država može da bude postojana i delotvorna ukoliko se u njoj postupa pravedno. Za svakog čoveka pravda je vrednost koja okuplja i snaga koja nadahnjuje.

U svetlu današnje teme podsećam na reči Jozefa Vresinskog osnivača međunarodnog ATD Pokreta četvrtog sveta zapisanih na spomen-ploči u Parizu: „Tamo gde je čovek prisiljen da živi u siromaštvu krše se ljudska prava. Naša je uzvišena dužnost da se ujedinimo u borbi za poštovanje tih prava.“

Za svakog čoveka su sloboda, ravnopravnost srazmerna raspodela društvenog bogatstva, uvažavanje, solidarnost i jednakost upravo osnovna načela pravde kao vrhunske vrednosti. Zbog toga po našem razumevanju ne postoji pravda ukoliko ne pokriva sve segmente društva, odnosno ukoliko nije socijalna.

Cilj države kao organizovanog dela društva mora da bude opšte blagostanje. Srazmerna raspodela društvenog bogatstva, pravednost, pravo i mogućnost svih, a naročito onih koji se nisu svojom voljom zatekli na dnu društvene lestvice, da se hrane, oblače, stanuju, greju, leče i školuju.

Upravo iz tih načela, načela pravednosti, Srbija mora da crpi svoju snagu. Zalaganje za socijalnu pravdu i izgradnju humanijeg društva, jednakih šansi u našoj zemlji iziskuje angažovanje razumnih, poštenih i radnih ljudi.

Društvo socijalne pravde mogu da stvaraju oni koji razumeju i poštuju njen značaj i koji istrajavaju u radu na opštem dobru.

Socijaldemokratska partija Srbije, poštujući principe na kojima je osnovana, principe jednakosti, slobode, solidarnosti i socijalne pravde, za dan svoje stranke je upravo i proglasila 20. februar, Dan socijalne pravde.

Poslednji izveštaj Vladinog tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva govore da pola miliona ljudi u Srbiji ne može da zadovolji osnovne potrebe i da u riziku od siromaštva živi gotovo 25% populacije, a preko četvrtine miliona naših sugrađana koristi socijalnu pomoć od oko 100 evra mesečno i hrani se u javnoj kuhinji.

Siromaštvo najteže pogađa najmlađe. Deca koja rastu u nemaštini i bedi veoma teško ostvaruju svoja prava na život, igru, razvoj, obrazovanje i imaju znatno manje šansi da uspeju u životu.

Važnije od samog pitanja siromaštva jeste pitanje kako pristupamo tom problemu, kako ga razumemo i kako razmišljamo o mogućim rešenjima. Šta tačno treba da radimo da bismo smanjili siromaštvo u Srbiji. Obrazovanje i zaposlenost svakako su dve ključne oblasti u borbi protiv siromaštva. Svakom dobronamernom čoveku je jasno da se socijalna pravda postiže odgovornošću u javnim poslovima i brigom za ljude.

Za nas u SDPS zalaganje za socijalnu pravdu znači zalaganje za prava radnika, ostvarivanje socijalne sigurnosti i brigu o nezaposlenima, uvažavanje penzionera, dostojanstveniji status srednje klase, ravnopravniji položaj žena i učešće marginalnih i ranjivih grupa u procesu odlučivanja.

Mi, socijaldemokrate, želimo da ispravimo nepravdu koju čini velika razlika između imati i nemati, i da što je moguće više smanjimo taj jaz. Zalažemo se za takvu redistributivnu ulogu države koja će obezbediti jednake šanse i mogućnost svima i na duže staze iskoreniti ili bar smanjiti u najvećoj mogućoj meri siromaštvo.

U danu za glasanje, poslanička grupa SDPS podržaće zakon koji ste predložili. Hvala.

Prvo vanredno zasedanje , 28.01.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nema sumnje da je sektor telekomunikacija jedan od najprofitabilnijih i najperspektivnijih sektora u Srbiji. Ubrzani razvoj elektronskih komunikacija i njihov sve veći udeo u globalnoj i domaćoj privredi predstavlja jedan od malobrojnih trendova koji uspevaju da održe pozitivne rezultate.

Elektronske komunikacije integralni su deo svih sektora privrede i jedan od osnovnih faktora, ne samo ekonomskog, već i društvenog razvoja. Zato ulaganje u oblast elektronskih komunikacija direktno utiče na rast BDP, konkurentnost svih sektora privrede i naravno unapređuje kvalitet života građana.

Spisak nadležnosti RATEL-a je dugačak, navešću tri najvažnije uloge i zadatka koji i te kako opravdavaju razlog postojanja tog tela. Pored obezbeđivanja stabilnog razvoja i zaštite slobode tržišta, tu je i treći zadatak, možda malo teže vidljiv, ali ne i manje važan, a to je zaštita korisničkih, zapravo ljudskih prava na slobodnu komunikaciju. Zapravo ti razlozi zajedno daju puni smisao postojanju agencije kao nezavisnog tela, naročito u današnje vreme kada se globalno suočavamo sa mnogobrojnim izazovima upravo na polju telekomunikacija i elektronskih komunikacija uopšte.

Podršku uređenju sektora za elektronske komunikacije pruža naravno resorno ministarstvo, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacije.

Zašto to posebno navodim? Zato što, kao što i sami znate, to nije bio baš slučaj od samog formiranja agencije 2007. godine i donošenja tadašnjeg zakona i zato što je najbolja i najveća saradnja i najveći broj projekata, dobrih projekata važnih za unapređivanje kvaliteta života građana Srbije, realizovan u periodu od 2012. do 2020. godine, kada je na čelu Ministarstva bio Rasim Ljajić. Dozvolite da kažem, on je redak političar, ako ne i jedini, koji je najavio i održao obećanje odrekavši se ministarske funkcije, a taj trend uspešne i dobre saradnje nastavljen je i u ovom mandatu Vlade, od kada Tatjana Matić vodi ministarstvo, a sudeći, naravno, prema aktivnostima koje Ministarstvo u ovom trenutku realizuje na polju telekomunikacija.

Dozvolite da se osvrnem i na to da Ministarstvo već osam godina intenzivno radi na razvoju digitalnog društva. Digitalnoj pismenosti pristupa se kao jednom od nosećih stubova digitalnog društva, uključivanjem stanovništva u onlajn okruženje prate programi za razvoj digitalnih veština i digitalne pismenosti i infrastrukturni projekti za izgradnju i razvoj mreže.

Juče je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj potpisan Sporazum o donaciji od 1.700.000 evra bespovratnih sredstava, za izgradnju širokopojasnog interneta u ruralnim područjima. Projekat je deo šire inicijative i predstavlja prvu od tri faze, pri čemu se druga faza projekta, odnosno povezivanje 900 škola na mrežu i javnih ustanova i do 135.000 domaćinstava planira kao odvojen projekat za ovu i narednu godinu. Cilj Vlade je, zapravo, da do 2025. godine sva domaćinstva u Srbiji imaju fiksni pristup brzom internetu. Srbija, dakle, ima snažno i konstantno rastuće digitalno društvo.

Kapitalni Projekat „Povezane škole“, o kom je govorio moj kolega, takođe je u resoru informaciono-komunikacionih tehnologija i obuhvata izgradnju standardizovane i održive bežične lokalne računarske mreže u svim većim školama u državi. Važno mi je da još jednom podvučem bitnost tog projekta, jer je za nas u Socijaldemokratskoj partiji Srbije posebno važno i posebno se izdvaja jedan od ciljeva tog projekta, budući da naš socijaldemokratski pogled na svet počiva na jednakim mogućnostima za sve, a ide i ruku pod ruku sa strategijom Socijaldemokratske partije Srbije - država obrazovanja, čiji su ključni elementi upravo dostupnost, kvalitet, otvorenost, fleksibilnost i doživotno obrazovanje.

Dakle, Projekat „Povezane škole“ pruža jednake mogućnosti obrazovanja i smanjuje jaz između ruralnih i urbanih sredina. Naravno, tim projektom omogućava se i lakše uključivanje roditelja i staratelja u obrazovni proces dece i postiže viši nivo bezbednosti u školama.

Zakon o elektronskim komunikacijama izražava interes razvoja telekomunikacija i potrebe korisnika na svim delovima teritorije Republike Srbije, uvažavajući tako jedan od velikih problema, a to je neravnomerni razvoj. U tom segmentu, naravno, RATEL i nadležno ministarstvo uspešno realizuju postavljene ciljeve.

Reći ću nešto i o bezbednosti na internetu. Naime, Ministarstvo za telekomunikacije, trgovinu i turizam pokrenulo je platformu „Pametno i bezbedno“, koja je uspostavljena pre četiri godine zajedno sa Nacionalnim kontakt centrom, upravo za bezbednost dece na internetu. Nikada nije dovoljno da govorimo, naročito o bezbednosti dece i naročito na društvenim mrežama. Navešću nemili događaj od pre dva dana, kada je dečak od devet godina sebi oduzeo život odgovarajući na izazove igrice na jednoj društvenoj mreži.

Živimo u eri interneta i u svetu u kom smo, nažalost, svedoci mnogobrojnih izazova i problema na polju informacione bezbednosti i svakim danom sve više postajemo svesni značaja te oblasti i svakim danom postajemo svesni ranjivosti naših uređaja koje koristimo, sistema koje koristimo, softvera i to jeste jedan, kao što malopre rekoh, globalni problem. Dakle, mi se ne suočavamo ni sa čim posebno u odnosu na ono sa čime se suočavaju druge zemlje u svetu. Međutim, kada govorimo o bezbednosti dece na internetu, tu moramo svi biti mnogo efikasniji u iznalaženju načina da bezbednost dece na internetu učinimo još većom i nivo bezbednosti dece na internetu podignemo na još viši nivo.

Naime, više od dve trećine dece i mladih, oko 74%, ima profil na nekoj društvenoj mreži ili platformi za igranje video igara. Od toga 41% njih je uzrasta od devet i deset godina, kao i 72% dece uzrasta 11 i 12 godina kaže da ima profil, iako je minimalna starosna granica propisana od strane društvenih mreža obično 13 godina. Približno trećina ispitanih učenika ima probleme zbog količine vremena koje provodi na internetu ili ulazi u sukobe sa porodicom i prijateljima. Nešto manje od polovine bezuspešno pokušava da provodi manje vremena na internetu i zapostavlja druženje i svoje školske obaveze i zadatke. Loše se oseća kada ne može da bude na internetu, dok gotovo petina zanemaruje osnovne biološke potrebe, potrebu za hranom, potrebu za snom itd.

Broj dece koja su često doživljavala uznemirujuća iskustva najveći je u uzrasnoj grupi 13 i 14 godina. Rizično ponašanje na internetu odlikuje 13% do 51% učenika, u zavisnosti od vrste ponašanja. Reč je najčešće o deljenju ličnih podataka prijateljstvima na društvenim mrežama i kontaktima, najpre preko interneta, a kasnije i uživo, sa nepoznatim osobama, skrivanju iza lažnog identiteta itd. Roditelji u Srbiji retko koriste tehničke mere zaštite, odnosno roditeljsku kontrolu u cilju osiguranja bezbednosti dece na internetu i o tome izveštava manje od petine ispitanih učenika. Dakle, znatno ređe kod nas roditelji se uključuju i primenjuju tehničke mere zaštite nego roditelji u drugim zemljama. Mislim da bi i RATEL mogao tu još mnogo više da uradi u nekom narednom periodu.

Kao što rekoh, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija kroz platformu „Pametno i bezbedno“ funkcioniše kao servis građana, ali i kao Centar za edukaciju i informisanje. Do sada je primio više od 20.200 poziva, prijava i onlajn upita, kao i prezentacije koje su održane nisu beznačajne za 14.500 đaka i pet vebinara za 190 nastavnika. U rad centra, naravno, uključeni su i drugi nadležni organi i ustanove, jer je međuresorna saradnja na polju razvoja digitalne, a samim tim i medijske pismenosti i bezbednosti na internetu, jer je sve to nekako usko povezano, neophodna.

Podsetila bih samo da CERT, koji ste i vi u uvodnom izlaganju pomenuli, jeste izuzetno važan, uspostavljanje jedinstvenog sistema za prijem obaveštenja o incidentima je značajno unapređen, naročito 2019. godine, kada smo doneli izmene i dopune Zakona o informacionoj bezbednosti i Protokol o saradnji upravo Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i RATEL-a u cilju razmene podataka o incidentima koji mogu da imaju značaj i značajan uticaj na narušavanje informacione bezbednosti IKT sistema od posebnog je značaja, kao i Protokol o saradnji koji uključuje i osnivanje Centra za zaštitu privatnosti i bezbednosti u digitalnom prostoru.

Možda nije, a možda i jeste trenutak da podvučem još jednom da je zahvaljujući aktivnostima Vlade Srbije, posebno resornog ministarstva, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, svakoga dana sve jača svest o bitnosti informacione bezbednosti i njenog razvoja. Na tom poslu zajedno radite i vi sa Vladom i Ministarstvom za telekomunikacije, trgovinu i turizam.

Ali nekako mislim, jer sam se spremajući se za raspravu osvrnula na nešto što bi možda moglo da bude važno građanima, u smislu dodatnog približavanja informacione bezbednosti kroz tri kriterijuma kroz koja se ona može posmatrati, a u svetlu, ako hoćete, i ovog nemilog događaja od pre dva dana koji sam maločas spomenula.

Dakle, tri kriterijuma kroz koja se može posmatrati informaciona bezbednost jeste vrsta akcije, presretanje podataka, ometanje prijema podataka, ilegalno prisluškivanje, uništavanje podataka, sabotaža itd, vrsta počinioca, hakeri, sajber kriminalci, sajber ratnici, sajber teroristi i vrsta cilja, da li je napad usmeren ka pojedincima, kompanijama, javnim institucijama, državnim organima itd. Uglavnom, reč je o izuzetno ozbiljnoj temi o kojoj moramo češće i još sveobuhvatnije da govorimo, kako bi i rešenja bila bolja u narednom periodu.

Socijaldemokratska partija Srbije i poslanička grupa će naravno podržati i izveštaj i finansijski plan.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri i potpredsednice Vlade, verujem da će predsednik Skupštine uvažiti vaš predlog i da ćemo na nekoj od narednih sednica vrlo detaljno i opširno govoriti o kulturi.

Danas na dnevnom redu imamo Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim medijskim servisima. Vrlo kratko, tim predlogom, jasno je, Vlada ispunjava svoju zakonsku obavezu po Zakonu o medijskim javnim servisima i obezbeđuje stabilno finansiranje osnovne delatnosti medijskih javnih servisa, njihove uređivačke nezavisnosti, institucionalne autonomije, istovremeno vodeći računa o ekonomskom ambijentu i ekonomskoj snazi obveznika.

Dakle, dobro je da Vlada nastavi da radi svoj posao. Svoj posao treba da radimo i mi narodni poslanici, a naravno i medijski javni servis da radi svoj, odnosno da proizvodi visoko kvalitetan medijski sadržaj, da objektivno, blagovremeno i uravnoteženo informiše građane Srbije o svemu što se dešava u zemlji. To je nešto na čemu SDPS svakako insistira, jer je to posao i zakonska obaveza medijskog javnog servisa.

Evo, samo malo matematike, da bi bilo jasnije. Prema izveštajima o poslovanju, RTS je od takse prošle godine, kada je ona iznosila 220 dinara, prihodovao 7,42 milijarde dinara, iz čega proizilazi da je nešto više od 2.811.517 građana plaćalo taksu za medijski javni servis. Pod pretpostavkom da je isti broj građana plaćao pretplatu koja je ove godine iznosila 255 dinara, RTS je prihodovao 8,6 milijardi dinara, dok će 2021. godine sa pretplatom od 299 dinara RTS-u pripasti oko 10,8 milijardi dinara.

Jasno je, dakle, da iznos od dve do tri milijarde dinara iz budžeta može biti nadoknađen iz televizijske takse. Uostalom, to je bio i stav Fiskalnog saveta, u čiju stručnost verujem, u njihovoj analizi Predloga budžeta za 2021. godinu. Tako da, tu bi i završila ovaj deo koji se tiče izmena Zakona o medijskim javnim servisima.

Ono što je izuzetno važno jeste potvrđivanje Sporazuma između Francuske i Srbije o kinematografskoj koprodukciji. Narodi često grade predrasude i stereotipe o neraskidivom tradicionalnom, vekovnom i ne znam kakvom sve prijateljstvu sa drugim narodima i državama, najčešće većim, bogatijim, uticajnijim itd. Ipak, prijateljstvo je nekako više lična kategorija, a ideju i prijateljske odnose naroda i država gradi politička elita u konkretnim istorijskim kontekstima i sa vrlo jasnim ciljevima. Meni je zbog toga izuzetno drago što mi danas na dnevnom redu imamo potvrđivanje jednog takvog sporazuma, koji ima izuzetno jasan i nadasve koristan cilj.

Dva veka intenzivnih bogatih i sadržajnih francusko-srpskih odnosa više su nego dobar razlog u razvijanju i unapređivanju tradicionalno dobrih odnosa između naše dve zemlje. Zapravo, malo je naroda u ovom delu Evrope koji mogu da se pohvale takvom tradicijom razvijenih odnosa sa Francuskom. Dva veka francusko-srpskih odnosa su zapravo duhovni kapital koji Srbi imaju kod Francuza i koji može da bude osnova za razvoj još boljih odnosa sa Francuskom i u kontekstu evroatlantskih integracija naše zemlje.

U svakom slučaju, Beograd je važan deo evropske kulturne slagalice i meni je drago što vi to spoznajte i na tome insistirate, jer nema nacionalnog identiteta bez kulture, ni budućnosti, ni opstanka naroda, takođe. Mi živimo u osetljivo vreme, kada se svet menja, pa se menjaju i neke uobičajene predstave o vrednostima. Društvo, društvene zajednice, odnosno cela ljudska civilizacija traži nove stubove oslonca i kultura bi svakako morala biti jedan od tih oslonaca.

Kultura otvara vrata i učvršćuje veze među narodima i igrati na kartu kulture, ulagati u nju, insistirati na kulturnom stvaralaštvu i razmeni uvek je dobitak dugoročno i za državu i za društvo. Kada se razvija kultura niko ne pati, dugoročno se profitira na razne načine. To sada nije tema, pa neću širiti. Radujem se nekoj od narednih sednica na kojoj ćemo opširnije govoriti o tome.

Saradnja u oblasti kinematografije kulturnog nasleđa značajna je za obe zemlje, dakle, i za Francusku i za Srbiju i želim da naglasim i ukažem potencijal za njeno dalje razvijanje. Ogromnu pažnju Repbulika Francuska pridaje svojoj kinematografiji, kao i saradnja sa zemljama kooprodukcionim partnerima koje stavlja u vrh onih zemalja čije kooprodukcije dobijaju i najviše sredstava iz raznih međunarodnih fondova, Eurimaž, bih izdvojila kao jednu od najvažnijih. Mogućnosti da Srbija i svi akteri u domenu filmske industrije se nađu u toj poziciji i imaju značajna sredstva, kao i veću evropsku, ali i svetsku vidljivost, ukazuje na posebnost i izuzetan značaj potpisanog Sporazuma o kinematografskoj kooprodukciji između Srbije i Francuske.

Treba napomenuti da je u poslednjih pet godina, da su producenti iz Srbije i Francuske zajednički proizveli više od 10 dugometražnih filmova i da Sporazum o kinematografskoj kooprodukciji između Srbije i Francuske, omogućava i korišćenje fondova za kooprodukcije od više 2,5 miliona evra.

Dosadašnja saradnja sa Republikom Francuskom odvija se i u okviru tehničke saradnje i to su samo neki od svih tih potencijala na kojima bih u skladu sa vremenom raspolažem, želela ovom prilikom da ukažem.

Istina je, o tome je već bilo reči ovde da francuski film zauzima posebno mesto u svetskoj kinematografiji još od kada su braća Limijer čovečanstvu ustupila najvredniji poklon, i istina je, to je jedan od prethodnih govornika i naveo, „Ulazak voza u stanicu“, jeste prvi ikada snimljen film i ta godina se u istoriji beleži kao početak kinematografije. Ali, prvi filmovi sa scenarijem pojavili su se tek kada je jedan drugi Francuz Žorž Melijes ušao u svet filma.

Držeći se teme o kojoj raspravljamo, završavam ovde, uz najavu da će naravno, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predlog o kojima danas raspravljamo, a s posebnom radošću Sporazum o kinematografskoj kooprodukciji između Francuske i Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -