NATAŠA MIHAILOVIĆ VACIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena 1972. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je novinar. Urednica emisije Šta radite bre na Radio televiziji Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:21

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 10 meseci i 27 dana i 7 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 16 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Hvala, predsedavajući.

Posle rasprave o izveštajima Zaštitnika građana i Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja u julu, danas je pred nama izveštaj Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

Meni je zanimljiva simbolika da baš danas na svetski Dan starih osoba razmatramo izveštaj Poverenice, imajući u vidu činjenicu da je u izveštajnom periodu diskriminacija na osnovu starosne dobi, po broju prijavljenih slučajeva, na drugom mestu. Dakle, od 1.407 pritužbi, 16,5% odnosilo se na diskriminaciju starih. Simbolika tako nije dovoljno, već je neophodno da zajednički radimo još više i snažnije zato što posao zaštite i unapređenja ravnopravnosti, jednakosti nikada ne prestaje.

Izveštaj o radu Poverenice za ravnopravnost pokazuje i sadrži sve ono što je potrebno da se celovito sagledaju i predstave aktivnosti Kancelarije Poverenice u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti u kojem se, takođe, ocenjuje ostvarivanje i zaštita prava građana pred državnim organima.

Izveštaj Poverenice, kao uostalom i rad ostalih nezavisnih regulatornih tela i institucija, za SDP ima poseban značaj. Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ravnopravnost, jednakost i solidarnost za SDPS su, ne samo programsko, već i vrednosno, i to trajno opredeljenje.

Ovaj, kao i prethodni izveštaj, daje ocenu stanja društva, državne uprave, javnog sektora i ukazuje vrlo precizno na neophodne sistemske promene, izgradnju i jačanje institucija u cilju unapređenja vladavine prava, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja prava građana.

Sa druge strane, iz predloženih zaključaka jasna je i namera, a jasna je i volja da se nadalje jačaju nezavisne institucije, dakle, u narednom periodu.

Zaključci sadrže preporuke Vladi da nastavi kontinuirani nadzor i unapređivanje u svim oblastima, analiziranjem efekata primene zakona u cilju efikasnijeg i zakonitog ostvarivanja prava građana i unapređivanja mehanizama za zaštitu njihovih prava.

Nezavisna regulatorna tela, kao što često to ponavljam, institucije uspostavili smo pre gotovo deceniju i po kako bi kontrolisali sprovođenje zakona u pojedinim oblastima, odnosno štitili i unapređivali poštovanje sloboda i prava građana u postupanju organa javne vlasti. Mi smo saveznici u tom poslu. Izabrali smo Poverenicu da u naše ime obavlja izuzetno važan i odgovoran i nimalo lak posao i time je i naša odgovornost kao narodnih poslanika daleko veća. Koristeći svoju kontrolnu ulogu i funkciju, mi smo ti koji treba pomno da pratimo da li i u kojoj meri Vlada i svi ostali primenjuju preporuke i sprovode zaključke koje ćemo danas, verujem, i usvojiti, kako bismo nadalje, kao što sam rekla i važno je da ponovim još nekoliko puta, jačali i unapređivali demokratiju i vladavinu prava, jer za izgradnju građanskog društva nema ništa važnije od jačanja institucija pravnog sistema, i to na delu, a ne samo deklarativno.

Pažljivo sam, Poverenice, čitala vaš izveštaj. On je sveobuhvatan i daje ne samo presek stanja, već i preporuke o tome šta izvršna, ali i zakonodavna vlast treba da preduzmu kako bih se unapredila ravnopravnost, zaštita i poštovanje ljudskih prava i to naravno svako u okviru svojih ovlašćenja.

Kvalitet izveštaja ukazuje na ozbiljan i posvećen rad institucije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u ostvarivanju ljudskih prava. Vi ste samostalni u svom radu i nezavisni i u tom smislu Vlada ni na koji način ne sme da utiče na vaš rad i rešavanje predmeta, osim neophodne saradnje i pomoći u izvršenju rešenja koja se odnose na postupanje organa državne uprave.

Nadzor na nezavisnim telima imamo mi. Mi smo vas birali, kako što sam već napomenula, da u naše ime obavljate taj izuzetno složen i odgovoran posao. Dakle, mi smo dužni, a na to nas dodatno obavezuju ovi zaključci koje ćemo usvojiti, da pratimo da dužnom pažnjom rad izvršnih organa i da sa vama uspostavimo još bližu saradnju kako bismo i unapred i blagovremeno mogli da reagujemo.

Analizirajući izveštaj čini mi se da je neophodno ojačati tu vrstu saradnje i dodatno unaprediti komunikaciju Kancelarije Poverenice sa Narodnom skupštinom i narodnim poslanicima i da probamo da primenimo jedan proaktivni pristup u rešavanju problema i unapređivanju ravnopravnosti svih građana i građanki u Srbiji.

Čini mi se da u pojedinim segmentima koji se tiču inicijativa i mišljenja koje vaša Kancelarija daje na predloge zakona, nekako se iz izveštaja vidi taj u ovom trenutku reaktivan pristup. Verujem da u vreme kada je to bilo aktuelno da ste vi proaktivno delovali, ali danas mi kao zakonodavno telo, kada to čitamo u izveštaju, za nas je to danas samo jedna konstatacija i u tom smislu reaktivan pristup.

Možda smo da smo bili upućeni u sve ono što nije uvaženo, kao preporuka vaše Kancelarije, da smo kao narodni poslanici bili upućeni u sve te detalje, možda smo mogli zajednički da u razgovoru sa ministrima prilikom donošenja zakona o kojima smo razgovarali u ovom visokom Domu možda smo mogli nešto zajednički da dodatno unapredimo ili ubrzamo usvajanje nekih izuzetno važnih preporuka koje, eto su prošle tako čak i nezapaženo.

Za neke od njih sam, moram vam priznati, saznala tek čitajući izveštaj i u tom smislu još jednom apelujem na Kancelariju da bi bilo dobro da ojačamo u budućem periodu tu saradnju zakonodavnog tela i Kancelarije. Možda ćemo moći još više i još bolje da uradimo na unapređivanju jednakosti i ravnopravnosti i uopšte vladavine prava i demokratije u društvu.

Dakle, nema potrebe da sada objašnjavam šta je sve uočeno u izveštaju, da se propisana procedura u pogledu pribavljanja mišljenja svih nadležnih organa i učešća u javnosti nije baš sprovodila dosledno, što onda kasnije je moglo dovesti i do usvajanja propisa koji međusobno nisu usklađeni i sa tim u vezi treba voditi računa da na taj način ne zbunjujemo dodatno građane jer u nekom trenutku moraćemo da promenimo i prilagodimo kada nas praksa nauči da su neki propisi neprimenjivi moraćemo da ih menjamo.

Zato mislim da je tu i taj odnos prema inicijativama i mišljenjima na predloge zakona Poverenika jedan od pokazatelja i položaja institucije poverenika, ali nekad i odnosa zakonodavne i izvršne vlasti prema problemima sa kojima se suočavaju građani u ostvarivanju svojih prava.

U tom smislu, ponavljam još jednom, neophodno je i bilo bi korisno da intenziviramo zajedničke aktivnosti jer namera da unapređujemo ubuduće jednakost i ravnopravnost i demokratiju i vladavinu prava i ljudska prava u Srbiji nije sporno.

Dakle, to blagovremeno upoznavanje Narodne skupštine i zakonodavne vlasti sa inicijativama mogu višestruko da budu od koristi, da se ne samo uoče problemi sa kojima se građani suočavaju, već da se blagovremeno za njih pronađu rešenja. Proaktivnim pristupom i bližom saradnjom mi možemo da eliminišemo neki problem dok je on još na nivou desetak pritužbi godišnje. Bolje je nego da čekamo da broj pritužbi na neki problem naraste na 300,400 ili više pa da ga onda rešavamo, jer će svakako biti teže rešiti to pitanje, kao što je danas mnogo teže rešavati npr. problem nasilja u školama. Tu govorimo o mladim ljudima koji će vaspitati nove generacije. Danas je teže rešavati taj problem nego da smo počeli da ga rešavamo npr. pre 20 godina. Ne kažem da nismo, ali jedan preventivni pristup je važno unaprediti u rešavanju onih ključnih probleme jer skup nadležnosti kojima raspolaže Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti dovoljan je da, ukoliko se upotrebljavaju na odgovarajući način, da naprave bitan pomak u zaštiti prava građana, sprečavaju diskriminacije i unapređenju rada javne uprave.

Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti jeste sprečavanje svih vidova, oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa, nadzor nad primenom propisa o zabrani diskriminacije, kao i unapređivanje i ostvarivanje zaštite ravnopravnosti. O pojedinim segmentima iz izveštaja detaljnije ću govoriti, kao i moje kolege iz SDPS, u nastavku rasprave. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 24.07.2019.

Hvala, gospodine Arsiću.

Htela bih još samo jednom da ponovim da je u radu nezavisnih tela izvesnost izuzetno važna, važno je da institucija radi u korist građana i države i u skladu sa zakonom, jer samo na taj način moguće je unapređivati instituciju Poverenika i zadobiti poverenje građana. Nezavisne institucije ne treba da služe vlasti, one treba da budu korektiv te iste vlasti, ne kritizeri, već ozbiljni kritičari svega onoga što u društvu može dodatno da se unapređuje.

Kandidat koji će, ja sam u to uverena, dobiti našu podršku i kojeg će Skupština izabrati u danu za glasanje nije političar. Ja mislim da je to važno da se kaže, ne zato što treba da bude apolitičan, kao misleće biće, nemoguće je da bude apolitičan, ali je važno napomenuti i naglasiti da nije političar, da se nikada nije bavio politikom, već je celu karijeru proveo kao profesionalac, u Prekršajnom sudu, i sa tog mesta, takođe je jako važno napomenuti, blisko sarađivao sa Poverenikom i kancelarijom Poverenika u prethodnom periodu, i to ne samo u postupcima pred Prekršajnim sudom koje je pokretao sada već bivši poverenik, već je zajedno sa predstavnicima institucije Poverenika na međunarodnim konferencijama predstavljao državu Srbiju i zastupao stavove kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti i pravu javnosti da ima sve informacije o radu državnih organa, na jedan potpuno autentičan i nezavistan način, kakav može da ima neko ko je ceo svoj radni vek proveo u sudijskom poslu.

Nezavisne institucije, i to da ponovim, zavise od autoriteta onoga ko ih vodi i verujem da će Milan Marinović svojim nepristrasnim radom, koristeći upravo svoje dosadašnje sudijsko iskustvo, biti stvarni Zaštitnik građana koji će dosledno sprovoditi zakone iz svoje nadležnosti.

U danu za glasanje Socijaldemokratska partija Srbije glasaće za Poverenika i dati punu podršku njegovom budućem radu. Hvala.

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege, gosti, nezavisna regulatorna tela i institucije uspostavili smo kao država pre gotovo deceniju i po kako bismo štitili i unapređivali poštovanje prava i građanskih sloboda u postupanju organa javne vlasti.

Dakle, uloga institucije Zaštitnika građana je da neprestano utiče na poštovanje ljudskih prava i sloboda i to ličnim autoritetom i snagom, kao i ugledom institucije. To znači da je vaš posao da kontrolišete državnu upravu i da blagovremeno i javno reagujete na sve one manjkavosti i nepravilnosti u cilju unapređivanja i jačanja demokratije i vladavine prava.

Za izgradnju građanskog društva nema ničeg važnijeg i ništa važnije od jačanja institucija pravnog sistema i to na delu, a ne samo deklarativno.

Dobro je što raspravljamo o izveštajima nezavisnih tela, ne samo zbog građana, već i zbog različitosti u pristupu i mišljenjima i ocenama o radu nezavisnih tela i to na najvažnijem mestu u državi, dakle, u ovom visokom domu.

Uverena sam da na taj način šaljemo više nego jasnu poruku iz najvišeg zakonodavnog tela u zemlji, da je Srbija spremna da nastavi da unapređuje i garantuje ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda i da nastavi sa unapređivanjem rada organa državne uprave, kako bi se pružila dodatna zaštita i mogućnost da građani mogu još bolje da ostvaruju svoja prava i slobode.

Zaštitniče, ja se vama obraćam. Vaš izveštaj pokazuje i sadrži sve ono što je potrebno da se celovito sagledaju i predstave aktivnosti Zaštitnika građana kao institucije u izvršavanju ustavnih i zakonskih nadležnosti i u kojem se takođe ocenjuje ostvarivanje i zaštita prava građana pred državnim organima.

Vaš izveštaj je za nas iz SDPS izuzetno značajan, jer je zaštita, poštovanje i konstantno i kontinuirano unapređivanje ljudskih prava i sloboda naše najpre vrednosno, a potom i programsko opredeljenje. Izveštaj Zaštitnika građana je svojevrsni skener društva i stanja u državi kada je reč o ljudskim pravima. I ovaj, kao i svi prethodni, daje ocenu stanja državne uprave i javnog sektora i ukazuje vrlo precizno na neophodne sistemske promene kroz izgradnju i jačanje institucija u cilju unapređivanja vladavine prava, poštovana ljudskih i manjinskih prava i ostvarivanja prava građana.

S druge strane, iz predloženih zaključaka jasna je namera, a jasna je i volja, da se jačaju nezavisne institucije u narednom periodu. Zaključci koje ćemo izglasati sadrže preporuke Vladi da nastavi kontinuirani nadzor nad radom sudske uprave, javnih izvršitelja i doslednom primenom propisa u svim oblastima analiziranjem efekata primene zakona u cilju efikasnog i zakonitog ostvarivanja prava građana i unapređivanja mehanizama za zaštitu njihovih prava.

Iz izveštaja, kako ste naveli, važno je da to ponovimo zbog javnosti građana, vidi se da su se građani u izveštajnom periodu najviše žalili na povrede načela i principa dobre uprave, posebno na povrede prava na poštovanje zakona, prava na poštovanja stvorenih pravnih očekivanja i prava na efikasno postupanje, dok se trećina pritužbi, a bilo ih je nešto više od 3000, u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava, odnosi na ekonomsko-imovinska i socijalno-kulturna prava.

Kvalitet izveštaja ukazuje i na ozbiljan pristup i posvećenost u radu institucije Zaštitnika građana. Vi ste samostalni u svom radu i nezavisni u smislu da Vlada ne sme ni na koji način da utiče na vaš rad i rešavanje predmeta, osim neophodne saradnje i pomoći u izvršavanju rešenja koja se odnose na postupanje organa državne uprave.

Sa druge strane, Vlada i drugi državni organi, takođe, imaju pravo da javno ukažu i kažu, ukoliko eventualno pogrešno procenite ili analizirate neki zaključak koji organi državne uprave donesu. Svi grešimo. Ljudi smo, možete i vi da pogrešite. Na primer, pogrešili ste što ste tražili da se rasprava odloži za par sati.

Dakle, kako vi imate pravo da ukažete Vladi na propuste, tako i Vlada ima pravo da se odredi u odnosu na njih, a onda Skupština je tu da kontroliše i rad Vlada, ali i vaš rad, poštovani Zaštitniče.

Dužni smo, a na to nas dodatno obavezuju i zaključci koje ćemo, verujem, usvojiti, ja bih volela i kamo sreće da ih usvojimo jednoglasno, bez obzira na to da li smo vlast ili opozicija. Na žalost, opozicije nema u parlamentu …

(Milorad Mirčić: Kako nema?)

Pardon, kolege iz SRS, izvinjavam se. Ne mislim na kolege iz opozicije koje ne bojkotuju rad parlamenta, već na kolege iz opozicije koje bojkotuju rad parlamenta, što je malo nelogično, naročito kada govorimo o ljudskim pravima i građanskim slobodama, ali dobro.

Dakle, naš posao, u skladu sa predloženim zaključcima, je da pratimo sa dužnom pažnjom rad izvršnih organa sa stanovišta poštovanja preporuka Zaštitnika građana i da zahtevamo da nas Vlada redovno izveštava o njihovom sprovođenju. Zaštitnik je, kao što sam već i rekla, utvrdio niz preporuka, gotovo u svim oblastima života, u kojima se obrazloženo predlažu i dopune i izmene Zakona o Zaštitniku građana i donošenje novih, kao što je npr. Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Pamtim, još iz vremena kada sam kao novinar i urednik iščitavala izveštaja Zaštitnika građana i pratila skupštinsku raspravu o tome, da nikada nije bilo jednostavno, niti prijatno slušati kritike i ocene o svemu onome što građani doživljavaju kao ozbiljnu prepreku u ostvarivanju ličnih prava i sloboda u odnosu na organe vlasti, odnosno u neposrednom kontaktu sa državnom upravom. Verujem da nekima nije prijatno ni danas, naročito onima na koje se odnose preporuke iz vašeg izveštaja, ali smatram da je to dobro. Nije prijatno.

Iako od uspostavljanja institucije Zaštitnika građana, dakle, 2005. godine, pa do danas, Srbija je izgradila razgranat pravni okvir za zaštitu ljudskih prava. Postojao je, postoji i uvek će postojati nesklad između visokih zakonskih standarda koje uspostavljamo svakodnevno i prakse. Zašto? Iz prostog razloga što poštovanja zaštite i unapređivanja ljudskih prava i sloboda nikada nije dosta. Njihovo unapređivanje nikada ne prestaje. Zato verujem da je važno i dobro da nekima ni danas nije prijatno, jer su to upravo ona mesta koja daju priliku za dodatno poboljšanje i unapređivanje rada državnih organa, odnosno državne uprave.

Hoću još da kažem, mislim da je važno zbog građana, da pitanja ljudskih i građanskih prava i sloboda ne treba ceniti kroz naša politička opredeljenja i u odnosu na to da li smo vlast ili opozicija. Sloboda i ljudska prava, njihovo uvažavanje, poštovanje i zaštita su najviše vrednosti jednog društva i države i za njihovo kršenje ne bi smeli da postoje dupli standardi u odnosu na to ko ih krši. Na ljudska prava ne sme se gledati po principu – kakvo sedište, takvo gledište. Neophodno je da svi zajedno, bar u ovom domu, i vlast i opozicija, ali je neophodno da kao društvo u celini zajednički radimo na jačanju institucija.

Često zaboravljamo da i u mnogo razvijenijim demokratijama, zemljama sa dugom demokratskom tradicijom građani takođe imaju probleme i sa korupcijom i sa političkim, finansijskim zloupotrebama, slobodom medija itd, koji treba da se rešavaju upravo onako kako danas mi na ovom mestu pokušavamo da uradimo.

Socijaldemokratska partija Srbije i ja lično verujemo da je konstruktivna kritika i zdrava polemika izuzetno značajna i korisna. Ja tako vidim ovaj izveštaj, ali i ovu raspravu. Vidimo i pohvale i kritike izveštaja, i to, kao što sam već rekla, jeste pravi način da zajedno definišemo prostor za dalje unapređenje zaštite prava građana, kako bismo ojačali demokratiju i vladavinu prava.

Za kraj puna podrška poslaničke grupe SDPS za vaš dosadašnji rad i za izveštaj koji ste nam dostavili. Kasnije u raspravi govorićemo još detaljnije o delovima iz vašeg izveštaja. Želimo vam sreću u daljem radu. Zahvaljujem i toliko za ovo prvo javljanje.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -