NATAŠA MIHAILOVIĆ VACIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena 1972. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je novinar. Urednica emisije Šta radite bre na Radio televiziji Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:21

Osnovne informacije

Statistika

  • 36
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 14 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 1 dan

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 11 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 24.02.2020.

Obećanja o donošenju zakona o poreklu imovine slušamo već više od dve decenije. Dobro je što je konačno pred narodnim poslanicima, i to ne samo kao dopuna, već postojećim zakonskim aktima koji regulišu tu oblast i do sada, nego donosimo poseban zakon koji utvrđuje pitanja porekla imovine i propisuje poseban porez.

Želim odmah da kažem, jer je u javnosti bilo dosta polemike i kritika da će ovaj zakon biti selektivan i da će se primenjivati na politički nepodobne i na političke protivnike, apsolutno ta vrsta zamerke ne stoji. Zakon o poreklu imovine o kojem danas raspravljamo odnosi se apsolutno na sve poreske obveznike, na sve građane Srbije koji plaćaju porez. Nije selektivan, godinama, tačnije decenijama unazad slušamo o ovom zakonu kao o pravnom aktu koji je pod znacima navoda u završnoj fazi, ali nažalost do danas nikada ranije nije došao u Skupštinu, niti se našao u skupštinskoj proceduri, ni pred narodnim poslanicima.

Svako dakle, ko se obogatio nakon 2007. godine i to na nezakonit način uvećao svoju imovinu moraće da dokaže poreklo, odnosno način sticanja imovine, dok će teret, odnosno odgovornost za dokazivanje uvećanja imovine pasti na poresku upravu.

Bilo je takođe i polemika u javnosti o tome da li je trebalo doneti poseban zakon i rešiti to pitanje ili unaprediti postojeći Zakon o poreskom postupku. Trebalo je doneti poseban zakon zato što nam je kao društvu neophodna nulta tolerancija za korupciju. Verujem da će ovaj zakon biti jedan korak napred u borbi protiv korupcije. Neću pominjati posebno sve one članove i tačke i sva predviđena unapređenja i već postojećih akata koji će se takođe primenjivati uz ovaj zakon, o tome su govorile i moje kolege. Bez sumnje ovaj zakon nam je bio više nego potreban i SDPS će svakako u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Dvadeset četvrto vanredno zasedanje , 14.02.2020.

Hvala, predsedavajući.

Kao ovlašćeni u ovom prvom javljanju biću vrlo kratka.

Želim samo još jednom da ponovim da današnjim izborom dva člana Regulatornog tela za elektronske medije, vladajuća koalicija još jednom vrlo jasno pokazuje svoju spremnost i rešenost da odgovorno ono što je do nje uradi kada je reč o unapređivanju izbornih uslova, ne samo zakona koji se tiču izbora, nego da izađe u susret onome što jeste bila glavna zamerka, a to je rad REM i nedostajući članovi, to smo uradili na jednoj od proteklih sednica. Ova dva člana koja danas biramo jesu kandidati nakon što su dva člana na lični zahtev podneli ostavke na to mesto. To je bio jedan od zahteva tokom razgovora međustranačkog razgovora uz posredovanje evroparlamentaraca.

Jako je važno da ponovimo i prepoznao spremnost i odgovornost parlamentarne većine da se i rad REM unapredi u smislu izbora svih članova.

Važno je, takođe, napomenuti zbog javnosti da je Savet Regulatornog tela za elektronske medije mogao da donosi odluke za koje je potrebna dvotrećinska većina, čak i kada ih je bilo šest. Naravno da je bolje da takvo nezavisno telo radi u punom sastavu. Završetkom tog procesa to je u potpunosti i omogućeno, a to da li će REM raditi bolje svoj posao zavisi isključivo od članova REM, zakon o njihovim nadležnostima i onome šta im je posao je vrlo jasan. Na njima je da u potpunosti poštuju sve ono što im zakon kao takav daje u zadatak.

Ono što jesu možda objektivne nemogućnosti koje zakon nije prepoznao biće rešene u nekom narednom sazivu, budući da je nova medijska strategija usvojena, što praktično znači da će novi saziv vrlo brzo menjati i set medijskih zakona kako bi medijski zakoni bili u potpunosti usklađeni i sa novom medijskom strategijom.

I medijska strategija, i izmene i dopune Zakona o medijima su takođe još jedan pokazatelj brzine medijskih reformi budući da smo 2014. godine, doneli zakone iz oblasti medija po prvi put u potpunosti usklađene sa standardima EU. Nova strategija je samo još jedan prostor i mogućnost da se i ti zakoni unaprede uvažavajući sve ono što je praksa pokazala kao realan prostor za boljitak u skladu sa razvojem te oblasti, ali i razvojem uopšte.

Na ovo mesto ću još jednom da ponovim i da se nadovežem na kolegu koji je govorio pre mene. Reforma medijske sfere u Srbiji od 2000. godine tekla je sporo i uz niz problema koji su pratili i izradu zakona i njegovu primenu vlasti su odbijale da se odreknu i formalnih i neformalnih mehanizama kontrole nad medijima, to je istina i činjenica koju moramo da ponavljamo, ne samo da bismo pokazali razliku u odnosu na to prošlo vreme, već i zato što je poznato da mi imamo kratko pamćenje, a onda kada nam se sve ono što nismo radili kada je bilo vreme vrati kao bumerang, onda se pitamo kako se i šta se to desilo i odjednom je REM problem. Ne, REM je problem od samog svog nastanka. Dakle, na delu je bila jedna apsolutna nespremnost da se medijska scena uredi i uskladi sa evropskim standardima, a potpuno u interesu javnosti.

Podsetiću još jednom, to često ponavljam i u plenumu, ali i na sednicama Odbora za kulturu i informisanje čiji sam član, da je Zakon o radiodifuziji, kojim je praktično uvedeno nezavisno regulatorno telo u oblasti radiodifuzije usvojen još 2002. godine, da je do 2009. godine menjan četiri puta i da je praktično Republička radiodifuzna agencija tada, a danas regulator elektronskih medija, faktički je počeo sa radom tokom 2005. godine, nakon dve izmene zakona. Dakle, nedostatak odgovarajuće zakonske regulative omogućio je i političku i finansijsku zloupotrebu medijskog prostora, ali i nesmetano emitovanje neadekvatnih medijskih sadržaja. Tek 2009. godine, počela je da radi stručna služba za analizu i nadzor u okviru Republičke radiodifuzne agencije.

Mnogo smo kasnili u procesu evrointegracija u oblasti medija. Tome u prilog govori i podatak da je tek 2010. godine, u junu, usvojen Zakon o elektronskim komunikacijama u skladu sa Regulativom EU iz 2002. godine. Treba li još nešto reći o tome, dakle, sa osam godina zakašnjenja?

Kao što rekoh, na članovima REM je da potpuno nezavisno i u skladu sa najboljim interesom javnosti i svojim profesionalnim spremnostima i umećima najbolje rade povereni posao.

Mi smo juče usvojili i Finansijski plan i Izveštaj za rad regulatornog tela. Dakle, svi apsolutno uslovi koji su bili zakonski, zakonska obaveza naša, su tu. Na REM je da pokaže spremnost sa svoje strane i, budući da smo kao što rekoh usvojili Finansijski plan i Izveštaj rada Regulatora za elektronske medije, još jednom ću samo da ukažem na, takođe, jednu činjenicu koja ne ide u prilog načinu na koji je REM do sada radio.

Članovi Saveta REM, ne samo jedna članica, žena iza koje se kriju ostali članovi, već i predsednik Saveta regulatora mora da komunicira više sa građanima i sa javnošću i da objasni šta je ono što jesu nadležnosti regulatora, šta nisu, šta može i mora da se uradi kako bi onda mogli zajednički da unapređujemo i zakonsku regulativu.

Dakle, članovi REM moraju da komuniciraju više sa građanima i da javnosti objašnjavaju ono što im javnost zamera kao nedovoljno dobar način rada.

Imam još vremena kao ovlašćena, ali mislim da je za početak dovoljno. Tokom načelne rasprave govoriću još o radu REM i izboru dva člana. Od četiri kandidata izabraćemo dva, tako da bi za ovo prvo javljanje, izlaganje bilo toliko. Zahvaljujem.

Dvadeset četvrto vanredno zasedanje , 14.02.2020.

Hvala.

Pažljivo sam, drage kolege, slušala izlaganja i tokom prepodnevnog dela rasprave i zakon je vrlo jasan i precizan. Dakle, Zakon o elektronskim medijima dao je REM-u, kao nezavisnom regulatornom telu, izuzetno velika ovlašćenja. Naša uloga je da pratimo sprovođenje zakona i da pratimo rad regulatora u tom smislu.

Odgovornost za rad nezavisnog regulatornog tela je na samom regulatornom telu. Dakle, u svom radu, kako to zakon precizira, članovi REM-a ne zastupaju ničije interese, naročito ne partijske, političke, čak ni svojih predlagača, tako da je zakon tu potpuno jasan.

Ja se samo pitam, slušajući pojedina izlaganja pojedinih izlaganja pojedinih kolega, kako smo mi to tačno i kada doveli sebe u situaciju da mi objašnjavamo šta su nadležnosti regulatornog tela? To moraju ubuduće da čine članovi REM. To nije naša nadležnost, čak i kada je reč o izboru članova Saveta REM-a, sa ova dva člana koja ćemo danas da izaberemo, u potpunosti je ispoštovan dogovor tokom međustranačkog dijaloga uz posredstvo evropskih parlamentaraca o poboljšanju izbornih uslova.

Dakle, mi smo svoju nadležnost ispunili u skladu sa zakonom. Sproveli smo proceduru za izbor novih članova REM-a. To što neko učitava u taj izbor teorije zavere i ko stoji iza kog kandidata i zašto sada a ne juče, a do juče je bilo zašto ne odmah itd, prosto, ne stoje. Ali, ja to mogu da razumem.

Setila sam se slušajući izlaganja kako je to funkcionisalo i kako je to bilo na samom početku. Samo ću podsetiti kolege koje su i kada je formiran prvi Savet Radiodifuzne agencije, sedeli u Narodnoj skupštini. Samo ću vas podsetiti na koji način i šta je pratilo izbor prvog Saveta Radiodifuzne agencije tada.

Setite se da je kandidat, jedan od kandidata, da su falsifikovana njegova lična dokumenta, kako bi mogao da prođe i da bude izabran kao kandidat za člana RRA. Zbog toga su dva člana tog tela podnela ostavku. Setimo se 2009. godine, kada je jedna politička stranka tužila jednog člana REM-a zato što je blizak, odnosno bio kandidat jedne političke grupacije. Dakle, to su sve slučajevi koji mogu da zamagle i da stvaraju utisak da se tu nešto i dalje i dan danas dešava.

Dakle, ovlašćeni predlagači su jasno navedeni u zakonu. Ovlašćeni predlagači su ti koji predlažu kandidate. Nadležni odbor Skupštine Srbije sprovede proceduru, naravno, u skladu sa zakonom od početka do kraja. Svi narodni poslanici, odnosno članovi odbora imaju priliku da razgovaraju sa kandidatima. Sva učitavanja u plenumskoj sali i van tih sednica Odbora na kojima se razgovara o toj temi su čisto politikanstvo.

Na jednoj od proteklih sednica sam zamolila kolege da budemo ozbiljni kada govorimo o REM-u zato što je to tema koja zaokuplja veliku pažnju javnosti i vrlo je važno da budemo odgovorni i ozbiljni kada o tome govorimo.

Kada smo birali, na primer, podsetiću vas i na to, na jednoj od prošlih sednica nedostajuće članove REM-a, jedna koleginica, koja je pri tom i članica Odbora za kulturu i informisanje, izašla je u javnost sa tim da član Odbora, odnosno kandidat za člana REM-a čak i ne zna da je kandidat, nego je vladajuća većina ubacila čoveka u vatru, a da on to i ne zna. To su ozbiljni paušalni navodi koji zaista mogu da dovedu do dodatne konfuzije. Pri tom, to je čisto nepoznavanje procedure.

Jasno je da svaki kandidat svojeručnim potpisom mora da potvrdi saglasnost za kandidaturu, ali javnost to ne zna, a onda mi sebe dovedemo u situaciju da mi objašnjavamo šta su nadležnosti naše, šta su nadležnosti REM-a itd, umesto da to prepustimo onima čiji je to posao.

Članovi REM-a su nezavisni u svom radu. Zakon je toliko bio precizan da je procedura i imenovanja i opoziva članova REM-a vrlo kompleksna.

Treba javnost da zna i to da o odlukama REM-a može da odluči samo sud. Javnost to ne zna zato što članovi REM-a nikada nisu našli za shodno da to objasne, nego su to prepustili nama, a ja se zapravo zaista pitam – kako smo mi to tačno i kada tačno sebe doveli u tu situaciju da mi preuzmemo nečiji posao i objašnjavamo šta je nadležnost REM-a?

Kao što sam rekla u raspravi na samom početku, mi smo usvojili Finansijski plan i Finansijski izveštaj, i to je prilika, dakle, izabrali pet novih članova REM-a, da konačno to telo počne da se ponaša u skladu sa onim što mu je u opisu posla, u skladu sa onim što im zakon propisuje.

S druge strane, sve ovo što smo čuli kao zamerke na rad REM-a, može sutra da nam pomogne kada na dnevni red nekog budućeg saziva Narodne skupštine budu došle izmene i dopune medijskih zakona, pa onda možemo REM-u da damo još i dodatna ovlašćenja, kao što je, na primer, mogućnost i da kažnjava emitere, pa će onda, možda, stvari biti jasnije. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -