NATAŠA MIHAILOVIĆ VACIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena 1972. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je novinar. Urednica emisije Šta radite bre na Radio televiziji Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 4
  • 3
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 5 meseci i 4 sata i 49 minuta

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 19 dana i 2 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri sa saradnicima, slagali se ili ne, nema važnijeg pitanja u jednom društvu i u jednoj civilizovanoj zemlji od pitanja obrazovanja. Slagali se ili ne, takođe od obrazovanja zavisi sve ostalo, i ekonomija i kultura i zdravlje i odnos nas samih prema sebi i odnos nas prema drugim ljudima. Dakle, zavisi celokupna budućnost i napredak jednog društva.

Znanje je moć, a obrazovanje pokreće društva i civilizacije. Budući da je pred nama set izmena i dopuna zakona iz oblasti obrazovanja, u svom izlaganju ću se posebno fokusirati na krovni zakon, odnosno na izmene i dopune sistema obrazovanja i vaspitanja. Moje kolege iz SDPS tokom dalje rasprave će govoriti i o drugim zakonskim predlozima.

Vi ste ministre u svom uvodnom izlaganju naveli razlog za donošenje izmena i dopuna seta zakona iz oblasti obrazovanja i ja to u potpunosti poštujem. Kada je stigao saziv, pomislila sam u jednom trenutku da su izmene i dopune zakona, naročito ovog krovnog stigle nekako prebrzo, što smo važeći zakon usvojili u oktobru 2017. godine.

Sa druge strane, ako obrazovanje razumemo kao najvažnije pitanje, kao što sam već i navela, u svakoj civilizovanoj i dobro uređenoj zemlji, onda bi trebalo da uvažimo i činjenicu da se nauka menja, da se svet menja pred našim očima, da se menja tehnologija iz dana u dan, i da je zato neophodno da i zakoni o obrazovanju prate ono što se oko nas zbiva.

Mi dosta dugo, hteli to da priznamo ili ne, nismo uvažavali realnost. Od prethodne države, Jugoslavije nasledili smo dobru mrežu škola. Kasnije se ta zemlja raspala, usledili su ratovi, pa sankcije, pa totalno urušavanje i devastiranje sistema vrednosti, pa smo onda sa društvenim promenama počeli da gradimo ispočetka sistem na koji se i vi danas naslanjate.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja se pristupilo sa ciljem da se koncepcija razvoja celokupnog sistema obrazovanja prilagodi uočenim potrebama u praksi i uslovima u kojima se može sprovoditi. U praksi se jasno pokazalo i vi ste to više puta ponovili, da treba zadržati nove tendencije i rešenja usmerena ka opštem razvoju, unapređivanju i transformaciji obrazovanja u skladu sa potrebama društva, uz poštovanje tradicionalnih vrednosti obrazovnog sistema Srbije, ali i praćenje tendencija razvoja evropskog i svetskog sistema školstva i školstva razvijenih zemalja.

Mene zanima ministre zbog javnosti, mislim da je to izuzetno važno da pojasnimo šta tačno znači tradicionalni sistem obrazovanja? Zašto ovo pitam? Iz prostog razloga što većina građana pod tradicionalnim obrazovanjem smatra besplatno obrazovanje koje već dugo to nije ili obrazovanje eks katedra.

Rano i osnovno obrazovanje je temelj celokupnog sistema obrazovanja. Misija je zapravo da kvalitetno obrazuje sve svoje građane, da bazično opismeni učenike iz svih oblasti tako da mogu znanja međusobno da povezuju i da ih primenjuju u kasnijem školovanju, ali i samom životu.

Jedan od važnih zadataka obrazovanja je da razvija znanja, umeća, stavove, veštine i vrednosti koje su neophodne i potrebne za savremeni život u savremenom svetu. To podrazumeva i uvažavanje uzrastnih karakteristika, potreba i specifičnih osobenosti dece kroz negovanje i poštovanje različitosti i njihovih drugačijih potreba i interesovanja.

Cilj obrazovanja i verujem da ćemo se tu složiti, mora biti čovek, učenik, društvo, porodica. Decu u školama obrazujemo da budu građani koji doprinose na razne načine svojoj zajednici. Ljudi koji kritički promišljaju, preispituju i sebe i svet oko sebe širom otvorenih očiju, nema funkcionalne države bez funkcionalnih građana, a funkcionalne građane stvaramo upravo kroz proces obrazovanja.

Još uvek važeća strategija, naglasiću samo da joj rok ističe 2020. godine i verujem da su već počele konkretne aktivnosti na izradi nove strategije. Postojeća strategija je definisala željeni cilj, a da li smo odabrali pravi put kojim ćemo ka njemu krenuti i da li smo to dobro isplanirali videćemo u godinama koje dolaze, kroz generacije koje će se obrazovati onako kako je to već praksa i realnost u razvijenim zemljama. Ona otvara jednu izuzetno važnu mogućnost, da konačno uz obavezno osnovno obrazovanje, obavezno postane i srednje obrazovanje. Za to je potrebna promena Ustava i verujem da će i to ubrzo postati naša realnost i da će srednje obrazovanje takođe postati obaveza. Ukoliko se to ne desi u ovom sazivu parlamenta, verujem da će svakako u skorijoj budućnosti da se desi, u kom god sazivu.

Jedno sve učestalije razmišljanje dece, čak i u osnovnoj školi, je da studiranje i zapošljavanje sagledavaju globalno. Da li mi u skladu sa tim postavljamo i razvijamo sistem obrazovanja i uspostavljamo strateške planove razvoja obrazovanja u kojem ćemo u najvećoj meri biti kompatibilni sa evropskim i svetskim tendencijama u obrazovanju, pa samim tim i u pogledu kvaliteta života i planiranju lične budućnosti?

Spremajući se za ovu raspravu razgovarala sam sa stručnjacima, profesorima, nastavnicima, učiteljima, roditeljima kako bih i sama kao roditelj školske dece izbegla subjektivnost i objektivno sagledala temu i pitanje obrazovanja. Nekad mi se čini da i kritičari nisu često dovoljno svesni dubine problema, odnosno da ga sagledavamo iz različitih perspektiva i različitog ličnog iskustva i nivoa znanja o tako važnom pitanju. Navešću jedan banalan primer – ako moje dete ima peticu, meni je dobro, a o kvalitetu koga se tiče, važno je da u knjižici ili diplomi piše da je to petica. Upravo je kvalitet znanja i funkcionalnosti tog znanja ono što je potrebno društvu i ono što jeste poenta obrazovanja.

U svakom slučaju, uvažavam i poštujem mišljenje i stavove svih direktno uključenih u sprovođenje zakona u sistemu obrazovanja, bez obzira na to da li se sa njima lično slažem ili ne. I, kao što verujem da su uvažavanje i poštovanje ključni za razumevanje i dijalog u svim oblastima života i rada, nekako mi se čini da je u obrazovanju to još važnije, tako da su to upravo dve ključne reči za celokupan sistem obrazovanja i, naročito, naravno, za ovaj krovni koji uređuje ostale zakone iz te oblasti.

Ono što me posebno raduje je u vezi člana 12. kojim se menja član 83. postojećeg zakona, kojim se propisuje da Matematička gimnazija u Beogradu i gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu jesu ustanove od nacionalnog značaja. Apsolutno i u potpunosti podržavam taj predlog. Ne mogu, a da se istovremeno ne zapitam, uvažavajući sve specifičnosti te dve škole, naročito posebne talente dece koja se u njih upisuju, ne mogu da se ne zapitam koliko će još vode Dunavom i Savom da protekne kada će i ostale škole, i osnovne i srednje, u Srbiji da se po kvalitetu približe tim dvema školama, bar u smislu razvijanja aktivnog odnosa prema znanju, kritičkog i stvaralačkog duha, povezivanja različitih predmeta, itd?

Pored izuzetnih rezultata i uspeha koje postižu deca Matematičke gimnazije i gimnazije u Novom Sadu iz oblasti matematike, fizike, informatike, istorije, biologije, geografije, ta deca postižu izuzetne rezultate i u takmičenjima iz stranih jezika, srpskog jezika i književnosti, šaha, ostvaruju nagrade i u glumi, recitovanju, sportu, horskom pevanju, pa čak i u debatovanju.

Dolazimo tako i do ocenjivanja učenika koji dodatno precizira ovaj Predlog izmena i dopuna zakona. Za mene je ocenjivanje zapravo najvažniji element i najosetljiviji element obrazovnog sistema i ono ne služi kažnjavanju, zastrašivanju, omalovažavanju dece, nije disciplinska mera kada pričamo o znanju. To je mera vrednosti celokupnog ljudskog napora da život u svakom trenutku bude smislen i protkan voljom za dalje napredovanje, pa bilo da se radi o detetu u predškolskoj ustanovi, prvačiću od šest i po godina, ili doktorantu.

I, da zaključim, bez obzira na to šta činimo i radimo u obrazovanju neophodno nam je obrazovanje za 21. vek kako ne bismo upali u zamku da najopštiji utisak o kvalitetu obrazovanja u najširoj javnosti, a to smo svi mi korisnici sistema obrazovanja, bude ona društvena i školska baba roga koja ignoriše ličnost, a unapređuje poslušnost i medijokritetstvo, kako je to, svojevremeno, rekao veliki Duško Radović.

U Danu za glasanje Socijaldemokratska partija Srbija podržaće predložene izmene i dopune zakona. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Hvala predsedavajući.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 108. Tačno je da SRS seje strah, ali se mi ne bojimo. Ne bojimo se iako crtaju neprekidno već mesecima metu na čelo Rasima LJajića.

Još jedom ću citirati koleginicu iz SRS – nemojte misliti da vi nećete biti sledeća meta Vojislava Šešelja, kao što je sada Rasim LJajić. Mislim da je sve jasno, poslanici SRS opsesivno nastavljaju sa blaćenjem Rasima LJajića, sa iznošenjem laži, posle neuspešne i udružene akcije sa Zukorlićem. Oni sada imaju novu agendu. Ta agenda je naneti po svaku cenu štetu Rasimu LJajiću. Ako bi oni tako da postanu koalicioni partner SNS, to se neće desiti, sasvim sam sigurna. Ne da se neće desiti sad, zapravo se nikada neće desiti da SRS ima koalicionog partnera, jer sa njima niko neće, bar ne zvanično, a sa SDPS svi žele. Bez obzira da li će biti vanrednih ili redovnih izbora, SDPS će sedeti u ovim klupama, a SRS neće biti. Razumem tu frustraciju, sudbinu SRS nije lako nositi. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Hvala predsedavajući.

Ministarko sa saradnicima, govoriću o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju. Istinski razumem sve razloge koje ste naveli u obrazloženju za izmene i dopune tog zakona i pozdravljam rešenost da se konačno reši višedecenijski problem legalizacije i divlje gradnje.

Mi svi znamo da to nije lak posao. Podelila bih jedno zapažanje koje je vrlo važno i može da napravi ozbiljnu razliku u pristupu ovog zakona u odnosu na sve prethodne. Reč je o onome što se administrativnim jezikom zove nezainteresovanost stranaka za postupak legalizacije, ali kada to prevedemo na jezik parlamenta jer mi u parlamentu govorimo o građanima, onda stvari izgledaju potpuno drugačije.

To je suština, to je ono što se vidi u ovim izmenama i dopunama zakona. Vidi se ta namera da građani ostvare ono što se zove, ako hoćete i pravnu sigurnost, ali i životnu sigurnost. Građanima je neophodno i oni su u tom smislu vrlo zainteresovani da okončaju postupak ozakonjenja zato što je jedna od najvažnijih ljudskih potreba, potreba za krovom nad glavom, potreba za sigurnim domom, jer to su i bili razlozi koji su ih terali da u nekom prethodnom periodu 10, 15, 20 godina uđu taj rizičan posao.

Razumem da je odgovornost i nadležnost u tom postupku ono na čemu vi insistirate, jer ako nema te odgovornosti i nadležnosti jasno određene, i tog drugačijeg pristupa, koji se bavi građanima koji su zainteresovani da reše svoje probleme, to je ono što pravi glavnu razliku i što može da zaista dovede postupak legalizacije do kraja.

Pojednostavljeni postupci za dobijanje građevinskih dozvola su dovoljan razlog da zaista uvedemo nultu toleranciju za divlju gradnje. Nema potrebe da se divlje gradi zato što su propisi pojednostavljeni, pojeftinjeni. Podsetiću samo, a nije ne važno, da smo 2010. godine i 2011. godine po izdavanju građevinskih dozvola bili na 173 od 183 države sveta. Mene raduje da ste vi ostali dosledni sebi kada ste 2015. godine u novembru rekli da je to nulta tačka za divlju gradnju.

Drago mi je što niste proširili nadležnost ovog zakona i na objekte koji su izgrađeni posle tog perioda, jer smo svedoci da je bilo takvih primera. Ima ih.

Želim samo da kažem i to da nije sasvim tačno da nije urađeno, iz ovoga što sam ja do sada navela, jasno je šta je urađeno.

Ja bih samo da podsetim na nešto što zaboravljamo svi, a pošteno je reći. Mi se još uvek oporavljamo od onog zakona iz 2009. godine, a da ne pominjemo konverziju zemljišta, da ne pominjemo štetu koju je taj zakon dugoročno naneo građevinskoj industriji u Srbiji.

Ja zaista želim da verujem da ćete uspeti da nađete mehanizam i mi ćemo vam svakako u tome pomoći, koristeći svoju kontrolnu funkciju, da uspostavite mehanizme, da svi oni, naročito na lokalu, koji učestvuju u sprovođenju i primeni ovog zakona, budu odgovorni i da jasno znaju šta im je nadležnost, jer je to jedini način da problem legalizacije konačno rešimo. Kada pošaljemo jasnu poruku, da ne postoji mogućnost divlje gradnje i da to neće više biti opraštano, jer za tim nema potrebe, onda možemo jasno da izdvojimo, ukoliko to neko bude i dalje radio, da je reč o neodgovornim pojedincima koji imaju nekakvu svoju ličnu potrebu da dezavuišu zakon, na šta država i vi kao nadležno ministarstvo, svakako morate odgovoriti.

U danu za glasanje, ako nisam to napomenula na početku, ja ću podržati sve predloge koje ste podneli, kao i moje kolege iz SDPS.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:21