NATAŠA MIHAILOVIĆ VACIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena 1972. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je novinar. Urednica emisije Šta radite bre na Radio televiziji Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put izabrana za narodnu poslanicu. U XI skupštinskom sazivu bila je članica Odbora za kulturu i informisanje, Odbora za prava deteta, zamenica člana Odbora za spoljne poslove, Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine našla se na 50. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu” i ponovo postala narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 12:12

Osnovne informacije

Statistika

  • 38
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 21 dan

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 10 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Uvažene ministarke sa saradnicima, svaki od zakona iz ove prve tačke dnevnog reda je zanimljiv sam po sebi i o svakom bi se moglo mnogo toga dobrog reći, jer je svaki od njih zapravo usmeren na unapređivanje i podsticanje klime za dalji privredni razvoj, što je, naravno, u ovom trenutku od izuzetnog značaja za celu zemlju i čitavo društvo.

Jedan od tih zakona jesu izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, ne samo zato što je to tema od prvoklasnog značaja za nas Socijaldemokrate, već zato što je to u ovom trenutku izuzetno značajna tema i ako uzmemo u obzir globalne okolnosti pandemije izazvane korona virusom koji je zahvatio ceo svet i mislimo da bi jedan radoznaliji i dalekovidiji pogled upravo na ono što su mere za unapređivanje zapošljavanja i rešavanja problema u toj oblasti bio od izuzetne koristi i kao doprinos što boljem sagledavanju problema, kako bismo mogli da nađemo i što adekvatnije rešenje.

Nažalost, kao što rekoh, čak i da hoćemo, mi ne možemo da izbegnemo uticaj pandemije korona virusom na pitanje zapošljavanja, već možemo da uvažimo postojeće okolnosti i da vidimo šta možemo da i pored tih postojećih okolnosti uradimo kako bismo ispunili zacrtani cilj i ostvarili ono što je Strategijom i Akcionim planom o zapošljavanju i definisano.

Ovo je dobra prilika da podsetim i naglasim da je država od početka to i uradila - fokusirala se i prihvatila i uvažila postojeće okolnosti i fokusirala se na traganje za rešenjima i pored postojeće situacije.

Za nas, Socijaldemokrate, jedna od osnovnih ideja i principa jeste jednakost ljudi, jednake mogućnosti i život dostojan čoveka, odnosno izgradnja jednog humanijeg i pravednijeg društva. Za svakog čoveka su sloboda, ravnopravnost, srazmerna podela društvenog bogatstva, uvažavanje, solidarnost i jednakost šansi osnovne vrednosti i načela pravde.

Budući da pravda ne postoji ukoliko ne pokriva sve segmente društva, ukoliko nije socijalna, društvene razlike treba učiniti što manjim i one mogu da se opravdaju samo onda ako su zasnovane na zajedničkoj koristi.

Srazmerna raspodela društvenog bogatstva koju država može da sprovede ima značaj obezbeđivanja pravednosti u društvu i podrazumeva pravo i mogućnost svih, a naročito onih koji su se mimo svoje volje našli na dnu društvene lestvice, a imaju pravo kao i svi ostali da se hrane, oblače, školuju, leče, stanuju i greju.

Zalaganje za socijalnu pravdu za nas znači i zalaganje za politiku sa ljudskim likom, odnosno borbu za prava radnika, ostvarivanje socijalne sigurnosti i brigu o nezaposlenima, uvažavanje penzionera, popravljanje statusa srednje klase, ravnopravan položaj žena i participaciju svih, uključujući, naravno, i osetljive, marginalne grupe u procese odlučivanja.

Potrebno je ispraviti ogromnu nepravdu koju čini razlika između imati i nemati. Na jednakost se gleda kao na preduslov za slobodu. Jednake mogućnosti i jednakost početnih šansi počiva na ideji dovođenja svih pojedinaca u približno iste početne pozicije. Jednakost ishoda uključuje neku vrstu sigurno-zaštitnog mehanizma zasnovanog na odgovarajućoj sistemskoj redistribuciji u korist svih onih koji uprkos jednakosti početnih šansi ipak zaostanu, pa im je na tom putu neophodna pomoć.

Mi u Socijaldemokratskoj partiji Srbije tako vidimo i današnju temu, tako i vidimo i Strategiju i Akcioni plan, tako vidimo sve napore koje Vlada ulaže da se popravi i poboljša i dodatno unapredi privredni ambijent i održi ukupna likvidnost. Mi tako vidimo i ulogu Nacionalne službe za zapošljavanje, koja realizuje i sprovodi sve ono što je definisano ključnim dokumentima u kreiranju javnih politika u oblasti zapošljavanja.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona upravo se i precizira da je osnovni dokument javnih politika u oblasti aktivne politike zapošljavanja Strategija zapošljavanja i Akcioni plan za njegovu primenu.

Analizirajući poslednje raspoložive podatke o registrovanoj zaposlenosti, može se zaključiti da tržište rada u Srbiji odoleva negativnim uticajima pandemije. Zaposlenost na formalnom tržištu rada u drugom kvartalu prošle godine zabeležila je rast od deset hiljada, što je povećanje od 0,5% u odnosu na prethodni kvartal, dok je u trećem kvartalu iste, prošle godine, zabeležen rast od 1,3% u odnosu na drugi kvartal. Sve su to izuzetno dobri pokazatelji i indikatori.

Kao što rekoh, oni ne održavaju negativan uticaj pandemije Kovida 19 i ekonomske krize koja je njome izazvana. Tome je u najvećoj meri doprinela dostignuta fiskalna ravnoteža i finansijska stabilnost u prethodnom periodu, ali naravno i set ekonomskih mera podrške privredi i stanovništvu u cilju očuvanja likvidnosti privrednih sistema i održanje privredne aktivnosti i zaposlenosti.

Pridruživanje Srbije EU jedan je od prioriteta ove Vlade, pa je dalje unapređivanje politike zapošljavanja uslovljeno razvojem opšteg evropskog okvira politike zapošljavanja. Akcioni plan za Poglavlje 19 – socijalna politika i zapošljavanje usaglašen je sa Evropskom komisijom, a Vlada Srbije je usvojila taj akcioni plan još u maju prošle godine.

Taj dokument predstavlja okvir za postepeno transponovanje pravnih tekovina Evropske unije u naše zakonodavstvo i kreiranje neophodnih kapaciteta za njihovu primenu i sprovođenje u svim oblastima koje su obuhvaćene Poglavljem o socijalnoj politici i zapošljavanju.

Osnovni prioritet, dakle, na socijalnoj agendi Srbije jeste proces usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, odnosno dosezanje evropskih radnih, socijalnih i kulturnih standarda. Polazeći od evropskog socijalnog modela, osnovni ciljevi bi bili – učiniti rad dostupnim i isplativim, penzioni sistem održivim, kvalitetno obrazovanje i zdravstvene usluge dostupne svima, jer samo na taj način možemo dugoročno da redukujemo i nezaposlenost i siromaštvo, ali i socijalnu izolaciju.

Poglavlje dva, sloboda kretanja radnika, svrstava se među temeljne principe Evropske unije i jedna je od četiri slobode unutrašnjeg tržišta. S obzirom da obuhvata podoblasti, pristup tržištu rada, evropskoj službi za zapošljavanje, koordinaciju sistema socijalne sigurnosti i evropsku karticu zdravstvenog osiguranja, otvaranje pregovaračkog poglavlja, pregovaračka pozicija je usvojena i prosleđena Evropskoj uniji u julu 2018. godine. Dakle, otvaranje tog pregovaračkog poglavlja i tok pregovora uticaće na dalje normativno i nacionalno usaglašavanje sa tekovinama Evropske unije.

Ima i ono – ali. I pored značajnih unapređenja na tržištu rada, Republika Srbija nažalost zaostaje za prosečnim vrednostima osnovnih pokazatelja zemalja Evropske unije, što stoji i u Strategiji o zapošljavanju, kao izazov sa kojim će se svakako ova Vlada u periodu koji je pred nama suočiti. Dakle, razlika u ključnim pokazateljima tržišta rada stanovništva radnog uzrasta od 15 do 64 godine jeste jedan od najvećih izazova u procesu pristupanja. Najveći jaz beleži se u stopi zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta – 69,2% naspram 60,7%, ako se ne varam.

Dakle, u evropskim zemljama stanovništvo je značajno aktivnije na tržištu rada. Ono što je važno reći jeste da strategija prepoznaje osetljive i teže zapošljive grupe i mlade, i žene, i osobe sa invaliditetom, i pripadnike romske nacionalnosti, ali i drugih nacionalnih manjina i sve one kategorije teže zapošljivih lica.

Učešće muškaraca u ukupnoj registrovanoj zaposlenosti u Srbiji je 54% i veće je od učešća žena, koje iznosi 46%. U strukturi stanovništva Srbije žene čine 51,3%, prema procenama iz 2019. godine, i ukoliko se posmatra samo stanovništvo radnog uzrasta, onda ispada da je ta razlika manja i da žena zapravo ima samo za 4.500 više nego muškaraca, zbog te rodne ujednačenosti stanovništva radnog uzrasta, ali i pored toga učešće žena među aktivnim zaposlenim stanovništvom je na nivou od oko 45-46%.

S obzirom na to da učešće na tržištu rada i zaposlenje umnogome doprinose ekonomskoj nezavisnosti i društvenoj uključenosti, to je razlog zbog kojeg su žene okarakterisane kao ranjiva grupa na tržištu rada i kao takve prepoznate i u Strategiji o zapošljavanju, ali naravno i kroz konkretne mere i u akcionom planu za njeno sprovođenje.

Dakle, Republika Srbija je prva zemlja, kada smo već kod žena i njihovog učešća na tržištu rada, treba reći da je naša zemlja prva zemlja van Evropske unije koja je uvela indeks rodne ravnopravnosti i on za našu zemlju iznosi 55,8%, što predstavlja unapređenje rodne ravnopravnosti, odnosno porast indeksa za 3,4 poena. Ipak, Srbija i dalje beleži nižu vrednost indeksa u odnosu na prosek Evropske unije, koji iznosi 66,2. Važno je da nismo daleko od tog proseka, budući da je naš prosek 55,8. Jedna od glavnih osa nejednakosti koju beleži indeks ravnopravnosti odnosi se na rodnu segregaciju koja se uspostavlja tokom obrazovanja i nastavlja kasnije na tržištu rada.

Nejednakosti su vidljive i u domenu novca, jer žene imaju niže prihode od muškaraca, a pojedine grupe žena izložene su i višim rizicima od siromaštva. Nejednakosti u domenu vremena pokazuju koliko žene svog vremena i rada troše u brizi o domaćinstvu i porodici, odnosno obavljajući posao za koji nisu plaćene.

Indeks rodne ravnopravnosti jeste merni instrument koji meri rodnu ravnopravnost na skali od 1 do 100 i prema jednom drugom indeksu ravnopravnosti Republika Srbija je, i to treba istaći, bolje pozicionirana i od mnogih zemalja Evropske unije, i od Kipra, i Češke, i Hrvatske, i Rumunije, i Slovačke, i Mađarske i Grčke.

Mladi su takođe prepoznati u strategiji kao teže zapošljiva grupa. Mladi su lica od navršenih 15 pa do navršenih 30 godina. Na šire posmatranu grupaciju mladih od uticaja su globalne društvene promene koje su dovele do fenomena produžene mladosti, što podrazumeva duži period procesa obrazovanja, pa samim tim i kasniji ulazak na tržište rada, kao i kasnije zasnivanje braka i roditeljstva. Međutim, prema definiciji Međunarodne organizacije rada, mladi predstavljaju nešto užu grupaciju u koju ulaze lica starosti od 15 do 24 godine, pa se ta definicija i koristi u anketama o radnoj snazi, zbog poređenja međunarodnih podataka.

Sagledavanjem kretanja pokazatelja na tržištu rada u proteklom periodu, vidi se takođe da su mladi u određenoj meri popravili svoj inicijalno veoma loš položaj. Stopa neaktivnosti mladih iznosila je 53% u 2019. godini i skoro da se nije menjala. Taka visoka stopa neaktivnosti može se objasniti, kao što već pomenuh, školovanjem, jer su mladi kod nas u procesu obrazovanja manje prisutni istovremeno i na tržištu rada, u odnosu na njihove vršnjake iz zemalja Evropske unije.

Tranzicija od škole do prvog stabilnog ili zadovoljavajućeg posla traje veoma dugo, skoro dve godine, što je mnogo duže od šest i po meseci, koliko je prosečno vreme za koje mlada osoba nađe prvi posao nakon završetka obrazovanja u Evropskoj uniji.

Ono što je takođe izazov u periodu koji je pred nama jeste i usvajanje propisa u oblasti socijalnog preduzetništva. Iako se više puta radilo na njegovoj izradi, još uvek taj zadatak ostaje kao izazov za naredni period, budući da do sada to nismo uradili. Izrada novog Zakona o radu nije bila postavljena, istina, kao zadatak u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja za period od 2011. do 2020. godine, međutim, u novoj strategiji stoji da praksa pokazuje potrebu preispitivanja usklađenosti Zakona u radu sa direktivama i drugim propisima Evropske unije, odnosno usaglašavanja tog propisa sa međunarodnim standardima.

Održivost rezultata Strateškog okvira politike zapošljavanja postignutih u proteklom periodu u velikoj meri zavisiće od odlučnosti donosilaca odluka o javnim politikama da osiguraju kontinuitet u primeni prihvaćenih politika, da se koriste prethodno razvijeni resursi i jačaju kapaciteti uz realizaciju razvojnih mera i intervencija.

Politika zapošljavanja, dakle, definiše reformske korake koje treba preduzeti da bi se uspešno razvijalo efikasno tržište rada u našoj zemlji i to u skladu sa ostalim razvojnim ciljevima i u skladu, naravno, sa zahtevima ubrzanog tehnološkog razvoja.

Potrebno je da ostvareni rast zaposlenosti karakteriše kvalitet, ali i smanjenje socijalne nejednakosti koji su ograničavajući faktor ekonomskog rasta i sveukupnog društvenog napretka.

Kao što ovo jeste i tema održivog razvoja koji je usklađene sa Agendom UN o održivom razvoju 2030, onda tako dolazimo do toga da nema održivog razvoja bez mira, a jedan od zakona na dnevnom redu je i Zakon o muzeju žrtava genocida. Te izmene su, praktično, formalne. Reč je o preseljenju sedišta muzeja iz Kragujevca u Beograd, jer je muzej i do sada, od 1992. godine, funkcionisao u Beogradu, iako je formalno sedište bilo u Kragujevcu. Usklađivanje tog zakona sa novim propisima Zakonom o kulturi i Zakonom o muzejima, ali je ta tema uvek dobar povod da prokomentarišemo i promovišemo izgradnju mira, očuvanje mira i na negovanje kulture sećanja.

Mir je jedan od tri glavna stuba održivog razvoja, uz ravnopravnost i konsenzus o tome šta su prioriteti razvoja jednog društva. Žene su najveći promoteri mira, baš zato što su prepoznate i kao najveći gubitnici razvoja bez mira, bez ravnopravnosti i bez konsenzusa.

Dakle, raditi na izgradnji kulture mira i negovati kulturu sećanja izuzetno je važno za sve naše buduće generacije. Važno je i sada, jer samo tako možemo da idemo napred. Iz istine i suočavanja sa sopstvenim žrtvama neophodno je probuditi i empatiju prema žrtvama drugih naroda, bez brojanja žrtava, jer gubitak jednog ljudskog života je već dovoljan zločin i sam po sebi.

Dakle, razumevanje sopstvenog bola treba da probudi razumevanje i poštovanje i drugih žrtava, jer samo tako možemo da idemo napred.

Govor o genocidu, etničkom čišćenju, fašizmu, pa i sopstvene nacije ne sme da bude predmet podozrenja ni u našoj zemlji, niti u bilo kojoj zemlji našeg regiona, jer suočavanja sa prošlošću i izdizanjem iznad nje nije izmirenje sa zločinima i njihovo opraštanje, već potreba da naučimo da živimo sa onim što se sve dešavalo, da se živi sa sećanjem da su zločini na žalost deo naše istorije i da je prevladavanje prošlosti trajni proces i stalna opomena, a ne definitivno usaglašavanje prošlosti.

I, evo, pošto sam već prekoračila vreme koje imam kao ovlašćena, ostaje mi samo na kraju da kažem da će Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržati sve predložene zakone.

Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.05.2021.

Hvala, predsedniče.

Uvaženi ministri sa saradnicima, i u načelnoj raspravi govorili smo o tome koliko je i ovaj zakon važan, a najvažnije izmene koje se odnose na izbor i nadležnost Nacionalnog saveta za kulturu je, takođe, izuzetno značajno. Mislim da je više nego dobro što ovim amandmanima praktično izbor i podnošenje izveštaja Nacionalnog saveta za kulturu vraćamo u nadležnost Skupštine Srbije, kao najvišeg zakonodavnog tela u zemlji.

Smatramo da je zadatak Nacionalnog saveta za kulturu izuzetno značajan i važno je da to telo bira Skupština. To je nezavisno, stručno i savetodavno telo koje će, verujem, u budućnosti doprineti implementaciji i realizaciji strategije kulturnog razvoja zajedno sa Ministarstvom. Verujem, dakle, da će u budućnosti dati svoj puni doprinos u kreiranju i realizaciji kulturne politike koja podrazumeva veću uključenost i participaciju svih građana na celoj teritoriji zemlje. Naravno, kulturnu politiku koja će se zasnivati na istraživanjima, na nauci i teoriji.

Kada smo već kod istraživanja, iskoristiću samo kratko ovu priliku da skrenem pažnju na to da je jedno od najvažnijih istraživanja koje bismo morali da uradimo – istraživanje o kulturnim potrebama, a koje se odnosi na sveobuhvatno i sistemsko istraživanje svih struktura društva i njihov odnos prema kulturi. Ti rezultati treba da nam posluže kao osnova za planiranje i pripremu kulturne politike i kulturnog modela, odnosno u ovom trenutku u što boljoj realizaciji strategije kulture.

Znamo da kultura funkcioniše kao živ organizam i da se hrani novim idejama u svakom pogledu i u tom smislu naša kultura mora biti otvorena ka novim istraživanjima i da prihvata nove i savremene pravce delatnosti. Zato mislimo da je od izuzetnog značaja da se što je pre moguće napravi istraživanje o kulturnim potrebama građana.

Za nas u SDPS kultura i zahteva stalna i temeljna istraživanja, jer ona u krajnjoj liniji mogu da nam posluže da sagledamo ostatke prošlog, utvrdimo postojeće i predvidimo buduće stanje i u društvu, naravno, samim tim i u kulturi, kao najvažnijem segmentu našeg društva. Hvala.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa saradnicima, poštovani i uvaženi građani i građanke, nema veće radosti nego kada u ovom Domu govorimo o kulturi. Nema veće radosti ni za državu kada kulturi dobro ide, nema veće radosti ni za građane kada prepoznaju da je kultura prioritet u razvoju jednog društva i jedne države.

Ispričaću jednu kratku priču s početka Drugog svetskog rata koje i te kako govori o onome što je danas na dnevnom redu. Dakle, kada je negde na početku Drugog svetskog rata avijacija nemačkog Luftvafea počela da zasipa London bombama, onda je tadašnji premijer Vinston Čerčil sazvao Vladu i ministre da vide šta im je činiti i odakle naći novac, odakle uzeti novac za ratni budžet i za finansiranje odbrane Britanije. Jedan ministar je brzopleto rekao: „Evo sve funte koje su namenjene kulturi možemo da uzmemo, pa da prebacimo u ratni budžet.“ Čerčil je pitanjem odgovorio, i to je, zapravo bila njegova najbolja reakcija – Šta ćemo onda braniti ako uzmemo novac iz budžeta za kulturu? To najbolje govori o tome šta znači kultura. tTo je tada znao Čerčil, takođe, mi danas svi znamo šta znači kultura, šta predstavlja za jedan narod, naciju i državu. Kada kulturu učinimo nevažnom ili što bi naš narod rekao – devetom i poslednjom rupom na svirali, onda nema šta da branimo ili uzalud branimo sve ostalo.

Kulturne tekovine od početka civilizacije do danas čine nas onim što jesmo. Kultura u najširem smislu znači i književnost, umetnost, arhitekturu, običaje, pismo, jezik i sve ono što zapravo jeste naš identitet.

Ja verujem i nema sumnje da je verovatno to bilo Čerčilu na umu kada je na taj način zaštito kulturu štiteći zapravo identitet i dug jednog naroda.

Kultura je mnogo širi pojam od onoga kako je mi često posmatramo, pa i od onoga o čemu mi danas govorimo. Meni je jako drago što je ova tema zgodna da o kulturi malo šire porazgovaramo, radovala sam se ministarki i kada su na dnevnom redu bili drugi zakoni iz oblasti kulture, radujem se takođe što je ova Vlada, čini mi se, nakon decenija prvi put izdvojila više novca za kulturu, što je izuzetno važno i potvrđuje ono što sam do sada rekla.

Kultura je mnogo širi pojam i nisu to samo ni izložbe, ni bioskopi, pozorišta i ono sve što sam već navela, kultura je mnogo više od toga. To je i način na koji živimo, to je način na koji se ophodimo jedni prema drugima, kultura je način i na koji razmišljamo, kultura je, ako hoćete i to šta želimo sebi, a šta želimo drugima, kultura je ono „da komšiji krava bude živa i zdrava“, ako hoćete tako, što je tamo negde pre dvadesetak godina zamenilo ono što je do tada bilo ustaljeno u našem narodu „neka crkne i moja krava, ali nek crkne i komšiji“. To je sve kultura.

Ono o čemu mi danas govorimo jesu uslovi da se stvori atmosfera u kojoj ćemo izgrađivati sve ono što sam navela, da kultura u nekom najširem mogućem poimanju i jeste. Kultura je, ako hoćete, i patriotizam najviše vrste, kultura je i domovina. Da se podsetimo i Ršumovih stihova: „Domovina se brani lepotom, čašću i znanjem, domovina se brani životom i lepim vaspitanjem“, to su večni stihovi koji takođe na svoj način govore upravo o onome šta treba da negujemo i koliko je kultura važna u životu svakog pojedinca.

Dakle, kada govorimo o izmenama Zakona o kulturi, najvažnije izmene odnose se na formiranje i izbor članova Nacionalnog saveta za kulturu. Predviđeno je smanjenje broja članova sa 19 na 11. Vidimo da među predlagačima nema nekih udruženja kojih je ranije bilo. Verujem da ćemo o svemu tome govoriti detaljnije kada budemo razgovarali o amandmanima.

U obrazloženju Zakona navodi se da je ugled Nacionalnog saveta za kulturu vrlo upitan i ja verujem da će ubuduće više pažnje biti posvećeno tom telu, jer je zapravo pitanje i koliko smo mi bili aktivni i koliko smo se mi sami bavili i davali pažnje tom izuzetno važnom telu koje mora i ima zadatak da vodi računa o razvoju kulture i da sprovodi i deluje savetodavno na ono što Ministarstvo odlučuje kao prioritete kada govorimo o kulturnom razvoju.

Nije lako, ministarka, ispravljati sve ono što u nekom proteklom periodu nije bilo urađeno, kada govorimo o svemu onome što jeste bio zadatak Ministarstva za kulturu. Dobro je što iz zakona u zakon usvajate sve više predloga iz javne rasprave. Takođe mislim, kada to kažem, da je izuzetno dobro i važno što ste usvojili predlog iz javne rasprave i uvažili argumente da ipak Skupština umesto Vlade treba da bira Nacionalni savet za kulturu.

Druga bitna izmena tiče se Strategije razvoja kulture. Moje lično mišljenje jeste da je i Strategiju o kulturi trebalo prepustiti Skupštini na usvajanje. Ne mislim da je loše rešenje što je to sada preneto na Vladu, prosto želim da podelim svoja razmišljanja o tome. Ja mislim da nije baš slučajno da je neko nekada odlučio nekim aktom pravnim da se baš Strategija za nacionalnu odbranu i bezbednost i baš, zamislite, samo Strategija za razvoj kulture usvajaju u parlamentu, a svi ostali strateški dokumenti, kao što je ministarka i navela obrazlažući predložene izmene, na Vladi. Ja mislim da je to baš zato što su ta dva pitanja izuzetno važna za opstanak jedne zemlje, dakle, i kultura i nacionalna bezbednost i odbrana. Dakle, to je moj lični stav.

Uvažavam argumente koje je ministarka navela, odnosno koji stoje i u obrazloženju, može biti da i verujem u to da će primena strategije biti mnogo efikasnija kada bude doneta na Vladi, jer smo svedoci, a to ministarka, kao predsednica parlamenta u prošlom sazivu, najbolje zna koliko su nekada skupštinske procedure spore i komplikovane, tako da mislim i s te strane uvažavam argument da Vlada usvaja strategiju, jer verujem da će se u praksi pokazati da će njena primena biti mnogo, mnogo efikasnija i da će, naravno, strategija biti usvajana i na vreme i mnogo brže nego što je to do sada bio slučaj, i ne samo u oblasti kulture nego i u mnogim drugim oblastima, svedoci smo da često kasnimo sa donošenjem strateških dokumenata i akcionih planova itd.

Ono što je takođe važno i što jeste velika novina – uvođenje registra ustanova kulture. Budući da su do sada pravni status, odnosno status pravnog lica sticali upisom u sudski registar, izuzetno je važno i apsolutno, ako mogu da zapazim, i u skladu sa zakonom o kom smo govorili, Zakonom o muzejima, o kojem smo govorili na jednoj od prethodnih sednica, koji predviđa i privatnu inicijativu u osnivanju muzeja, tako da mislim da je generalno dosta dobro i bitna novina uvođenje registra kulturnih ustanova.

I za kraj, ali ne manje važno jeste i izmena roka u kome se raspisuju konkursi za sufinansiranje projekata iz oblasti kulture. Do sada je to bilo 30 dana, fleksibilan rok od 60 daje više nego dovoljno prostora svima da osmisle, da budu još kreativniji nego do sada i konkurišu za neki od projekata Ministarstva kulture, koje Ministarstvo kulture finansira ili sufinansira.

Dakle, još jedna izmena je bitna, odnosi se na poreze i doprinose samostalnih umetnika. To je još jedan dodatni podsticaj slobodnim umetnicima koji žive svuda širom Srbije da se probude i postanu još kreativniji. Na taj način mislim da je to podsticajna, ako hoćete, mera, gledajući i okolnosti u kojima se trenutno nalazimo, mislim na pandemiju korona virusa.

U Zakonu u članu 3. navodi se da 30%, kada govorimo o kandidatima za nacionalne savete, i o tome se čak vodilo računa, ja bih lično volela da je 40% predstavnika manje zastupljenog pola, 30% je takođe nešto što će nas jednog dana dovesti i do 40%, pa i do 50% i do dana kada neće biti važna kvota, nego istinski kvalitet i veštine kandidata, pa ukoliko je žena uspešnija i ima bolje kvalifikacije, ona će tu poziciju i dobiti.

Kada govorimo o podnošenju izveštaja Nacionalnog saveta za kulturu, videćemo u danima kada budemo razgovarali u pojedinostima ovog zakona, da li će se tu nešto menjati i da li će eventualno biti nekih amandmana kada govorimo o podnošenju izveštaja Skupštini Nacionalnog saveta, budući da će Skupština ipak birati to telo, mislim da bi onda bilo i logično da podnosi Nacionalni savet za kulturu i izveštaj Odboru za kulturu i informisanje, odnosno Narodnoj skupštini.

Znam i to sam rekla na jednoj od prošlih rasprava o kulturi, nisam sigurna da ste tada bili tu, gospođo Gojković, ali ja znam da je mesto ministra kulture u društvu kakvo je naše izuzetno zahtevna i teška pozicija. Zahteva i strpljenje i fleksibilnost i strast i veru da je moguće unaprediti kroz kulturu, kulturu staviti u prioritete, u čemu ste do sada donekle i uspeli. Socijaldemokratska partija Srbije, naravno, pruža vam punu podršku u postizanju cilja da kulturu zaista učinite prioritetom svih prioriteta, kada govorimo o razvoju Srbije i razvoju demokratije u našoj zemlji.

Ono što je takođe izuzetno bitno i za svaku pohvalu jeste saradnja sa Ministarstvom obrazovanja, jer da bismo došli do svega ovoga o čemu sam govorila u svom izlaganju važno je i da od početka obrazovnog procesa, dakle, i od vrtića, osnovne škole, srednjih škola, fakulteta itd, da se sa kulturnim sadržajima i sa kulturom u najširem smislu upoznaju i deca kroz sistem obrazovanja. Tu vrstu saradnje i sinergije dva ministarstva ključna, nema napretka bez kulture i nema napretka bez dobrog sistema obrazovanja.

Socijaldemokratska partija Srbije tu vrstu sinergije podržava, kao uostalom što će i u danu za glasanje podržati zakon o kome danas govorimo. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću.

Uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, postavljam pitanje ministarki državne uprave i lokalne samouprave Mariji Obradović. Pitanje se odnosi na podršku Ministarstva jedinicama lokalne samouprave.

Naime, rekli ste, kada ste preuzeli odgovornost za rad ovog resora u ovom mandatu, da će jedan od prioriteta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave biti upravo podrška jedinicama lokalne samouprave, i to ne samo kroz budžetske fondove, već i na druge razne načine i kroz druge vidove podrške i saradnje.

Zanima me šta ste do sada uradili po tom pitanju i na čemu tačno u ovom trenutku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem se, gospođo Obradović, na veoma iscrpnom odgovoru.

Mi imamo vremena, što reče kolega Obradović, do 19.00 o Poslovniku brigu vodi predsednik parlamenta i predsedavajući.

Ono što hoću da vam kažem, ne treba da vas čudi što pitanje dolazi iz naše poslaničke grupe. Socijaldemokratska partija Srbije naravno podržava rad ne samo vašeg ministarstva, nego rad cele Vlade. Kao manjinski ali veoma posvećen i konstruktivni koalicioni partner ima interes da zajednički ostvarimo što bolji rezultat i građanima što je moguće pre isporučimo i bolji život i ono što oni osećaju u svom svakodnevnom životu i funkcionisanju kao izuzetnu olakšicu.

To je rezultat zbog kog su nam građani i dali poverenje i glasali za nas na izborima i mi preuzeli odgovornost da im što je moguće pre isporučimo bolji život, unapređenje životnih uslova, u što je moguće kraćem roku i to nam je svima svakako cilj.

Dobro je što ste pomenuli adresni registar, jer da niste to bi bilo moje dopunsko pitanje.

Ukoliko premijerka, budući da ste pomenuli da je to izdvojeno iz vašeg resora i nadležnosti, ukoliko premijerka želi da dopuni, jer smatram da je to pitanje od izuzetne važnosti, čuli smo već podatke da ne ponavljam koliko, naime, kuća nema uopšte brojeve, nema ulice, to nije obeleženo.

Mislim da je adresni registar takođe, ta mala razlika koja će napraviti ogromnu razliku u svakodnevnom kvalitetu života ljudi u malim sredinama širom naše zemlje.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 30.03.2021.

Hvala, predsedniče.

Moje pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja. Naime, interesuje me kakav je plan i strategija organizovanja mobilnih timova za vakcinaciju koji bi ušli u svako selo, u svaku kuću i domaćinstvo i na taj način omasovili imunizaciju i pružili adekvatne odgovore građanima koji su još uvek neodlučni da li da se vakcinišu ili ne.

Mobilni timovi su već na terenu i to je dobro, obilaze domaćinstva po selima Srbije, one koji imaju nepokretne ili koji iz bilo kog razloga nisu u mogućnosti da odu i da se vakcinišu u neku od zdravstvenih ustanova.

Moje pitanje je – kakva je dinamika i ima li dovoljno mobilnih timova koji će u narednom periodu obići sva sela i domaćinstva, jer mnogi nisu u mogućnosti da odu u najbliži grad, mnogi nemaju pristup internetu, mnogi su zauzeti prolećnim radovima koji su u selima u toku, itd, itd.

Naime, Socijaldemokratska partija Srbije je tokom vikenda u Beogradu na više lokacija razgovarala sa građanima o vakcinaciji i pozvala građane da se odazovu apelu i pozivu na vakcinaciju. Neke smo ohrabrili da donesu odluku, kod nekih otklonili sumnje, mnoge smo uputili na „E-upravu“ i način na koji mogu ponovo da se prijave ukoliko su propustili neki od ranije zakazanih termina.

Ono što smo videli na terenu jeste da ljudi imaju nedoumice i mnogobrojna pitanja i traže odgovore. Mi mislimo da bi bilo dobro organizovati jednu široku promotivnu kampanju koja bi bila usmerena upravo na one ljude i na davanje odgovora na ona pitanja koja ne mogu tako često da dobiju u javnosti i medijima.

Vakcina je tema koja mora u ovom trenutku da ima jasnu poruku koja se šalje javnosti, jer je reč o borbi za život građana. Vakcina je civilizacijska tekovina, jedini naučno dokazani način u borbi protiv pandemije. Vakcina je spasila i sačuvala milione života ljudi i kroz istoriju i smatramo da pitanje vakcine i vakcinacije nije i ne sme da bude političko i ne sme da bude tema političkog neslaganja između vlasti i opozicije. Korona je zajednička i spas i zdravlje ljudi takođe treba da budu zajednički trud i napor.

U ovom trenutku mi u Socijaldemokratskoj partiji Srbije smatramo da je izuzetno važno da svi pokažemo solidarnost i odgovornost i da budemo ujedinjeni, s obzirom na to u kakvoj se situaciji nalazimo.

Građani su zabrinuti zbog onih koji u medijima neutemeljeno govore o vakcini, šire razne teorije zavera, glasine i dezinformacije. Njihovi nastupi su agresivni i oni na taj način dovode jedan veliki deo javnosti u zabludu, što, naravno, može da utiče i na sam tok pandemije.

Širenje lažnih vesti, podsetila bih vas, je krivično delo. Na nadležnim tužilaštvima je da reaguju na lažne vesti i sve što se u tom smislu dešava i na društvenim mrežama i u medijima. Socijaldemokratska partija Srbije apeluje takođe na medije da svoj prostor otvore samo za one koji govore o vakcini na naučno utemeljenim dokazima, a ne onima koji svojim neutemeljenim stavovima i agresijom dovode u zabludu mnogobrojne građane.

Svako ima pravo da odluči hoće li ili neće da se vakciniše. Svako ima pravo i da kaže svoje mišljenje o vakcini, ali niko nema pravo da svojim nastupima ugrožava prava drugih ljudi. Pravo svakog pojedinca ograničeno je pravima i slobodama drugih ljudi.

Stav SDPS je jasan, što se više budemo pridržavali mera i što se više ljudi bude vakcinisalo, pre ćemo moći da se vratimo normalnom životu.

Socijaldemokratska partija će i u narednom periodu nastaviti da aktivnostima na terenu promoviše vakcinaciju građana Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -