NATAŠA MIHAILOVIĆ VACIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena 1972. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je novinar. Urednica emisije Šta radite bre na Radio televiziji Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put izabrana za narodnu poslanicu. U XI skupštinskom sazivu bila je članica Odbora za kulturu i informisanje, Odbora za prava deteta, zamenica člana Odbora za spoljne poslove, Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine našla se na 50. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu” i ponovo postala narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 12:12

Osnovne informacije

Statistika

  • 38
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 1 dan

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 8 meseci i 20 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 4 godine i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 14.02.2022.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Budući da je ovo poslednja sednica u ovom sazivu, želim da se osvrnem na činjenicu da je ovaj saziv parlamenta u jednom veoma kratkom vremenskom periodu postigao značajne rezultate u radu. Doneli smo više izuzetno važnih zakona kojima se unapređuje razvoj demokratskog društva, unapređuju već stečena prava i slobode. Doneli smo niz podsticajnih mera za pomoć građanima u ovom teškom vremenu pandemije. To smo sve uradili, donosili mnogobrojne zakone bez hitnog postupka, što smatram veoma važnim, jer je to bila jedna od redovnih stavki o radu parlamenta u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka EU.

Da ne pominjem, na primer, donošenje etičkog kodeksa koji donosi uputstva i pravila ponašanja kojima se svakako unapređuje politička kultura i dijalog, koji propisuje da se sa uvažavanjem i argumentima suprotstavljamo u političkoj borbi onima koji drugačije misle umesto da političke neistomišljenike tretiramo kao neprijatelje. Tenzije i društvene podele nikome ne idu u prilog, najmanje građanima i onom što oni očekuju od nas i zbog čega su nam u proteklom periodu dali poverenje.

Jedan od svakako značajnijih rezultata jeste i unapređivanje izbornih uslova postignutih kroz međustranački dijalog. Napravljen je ozbiljan pomak u unapređivanju izbornih pravila, što najbolje potvrđuje odluka opozicionih stranaka koje su bojkotovale prošle izbore da aktivno učestvuju u na predstojećim izborima.

Od početka tog procesa SDPS je sa našim partnerima iz vladajuće koalicije dala maksimalan doprinos i nijednog trenutka vladajuća koalicija koja je pokazala izuzetnu odgovornost i volju da se taj proces unapredi, nijednog trenutka nismo gubili iz vida, upravo tu potrebu da postignemo dogovor i unapredimo izborni proces tako da vratimo poverenje građana u izborni sistem i da ga unapredimo do onih uslova kada će građani Srbije moći da glasaju pod jednakim uslovima kako to čine i građani zemalja EU.

Socijaldemokratska partija Srbije u tom čitavom procesu dala je svoj doprinos da se postigne rešenje prihvatljivo i za vlast i za opoziciju. Socijaldemokratska partija Srbije bila je i ostaje partner koji odgovorno, posvećeno i konstruktivno je doprineo, doprinosi i doprinosiće i dalje postizanju dobrih rezultata koji se ogledaju u boljem kvalitetu svakodnevnog života naših građana.

Mnogo je još posla pred nama, baš zato što su postignuti značajni rezultati. Važno je da nastavimo još bržim tempom. Građani sa kojima intenzivno razgovaramo upravo to očekuju od nas i ja se svima njima u ime SDPS zahvaljujem na ukazanom poverenju i na podršci koju će nam ukazati da zajednički nastavimo posao koji smo započeli.

Jedan od rezultata međustranačkog dijaloga jeste svakako i formiranje Nadzornog odbora za izbore koje je nakon 2001. godine prvi put formirano 2019. godine u oči prošlih izbora. Postojanje tog Nadzornog odbora postalo je samo po sebi upitno, praktično onog trenutka kada smo formirali nezavisno Regulatorno telo za elektronske medije, nekada RRA, danas REM i možda je to bio jedan od razloga zbog kojih Nadzorni odbor nije formiran od 2001. godine pa sve do 2019. godine i to je podsetiću, bio jedan od rezultata prve runde međustranačkog dijaloga 2019. godine.

Nadležnosti koje Nadzorni odbor ima vrlo su slični nadležnostima Regulatornog tela za elektronske medije, pa je možda i to bio jedan od razloga što to telo nije bilo formirano od 2001. do 2019. godine. U svakom slučaju, mi smo i taj posao završili.

Sada, Nadzorni odbor za izbor je, praktično treće telo uz Regulatorno telo za elektronske medije i Nadzorno telo za praćenje izbora koje čine stranke opozicije koje su učestvovale u međustranačkom dijalogu i predstavnici REM-a. Dakle, to je treće telo koje će voditi računa o medijskom praćenju izborne kampanje i zastupljenosti svih učesnika u izbornom procesu u medijskim programima i u štampanim medijima.

Podsetiću građane samo na neke od nadležnosti Nadzornog odbora koji danas biramo.

Dakle, praćenje predizborne aktivnosti i ukazivanje na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka, kandidata i drugih učesnika u izbornom procesu, kontrolisanje postupanja sredstava javnog obaveštavanja u primeni odredaba ovog zakona koji se odnose na obezbeđivanje ravnopravnih uslova za predstavljanje podnosilaca izbornih lista i kandidata sa izbornih lista, predlaganje mera za poštovanje jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa, obraćanje javnosti radi zaštite moralnog integriteta i ličnosti kandidata, upozoravanje na postupke političkih stranka, organa uprave, kandidata i sredstava javnog obaveštavanja kojima se ometa izborna kampanja i ugrožava jednakost prava svih kandidata.

Ima još nekoliko nadležnosti. Međutim, ono što je mnogo važnije reći u ovom trenutku jeste da je to treće telo koje će se baviti kontrolom medija i praćenjem izborne kampanje.

Na nama je da u nekom narednom periodu, to je posao koji ovaj saziv nije završio, jeste izmena celog seta medijskih zakona kojima će se, praktično ojačati mehanizmi i REM-a i Nadzornog odbora za praćenje izbora, budući da ni jedno od ova, sada već tri tela nema nadležnost niti ovlašćenje da kažnjava emitere i one koji krše Zakon o informisanju i ne vode računa o ravnomernoj zastupljenosti svih učesnika u izbornom procesu.

Dakle, očekivanja javnosti od Nadzornog odbora za izbore 2019. godine, kada smo formirali to telo bila su svakako veća od njihove nadležnosti. Sve dok u nekom budućem periodu ne ojačamo, kao što rekoh, te mehanizme fokus će svakako biti na poštovanju zakona svih medija, kako elektronskih, tako i štampanih i naravnog njihovo poštovanje preporuka i obavezujućih uputstava o izveštavanju u izbornoj kampanji.

Svi mediji, naročito medijski javni servis dužan su da obezbede ravnomerno predstavljanje rezultata i programa svih učesnika u izbornom procesu i da svakodnevno obaveštavaju i informišu građane o načinima na koje mogu da ostvare svoja biračka prava.

U skladu sa izmenama i dopunama izbornih zakona mediji su dužni i da objave tarife za svoje političko oglašavanje pre početka izborne kampanje, da poštuju obavezujuća uputstva i preporuke, a medijski javni servis dužan je da pet dana nakon raspisivanja izbora uspostavi odgovarajući distributivni ključ u vezi sa političkim oglašavanjem na RTS i usvoji sistem samoregulacije kako bi se obezbedilo adekvatno vreme emitovanja za izražavanje stavova i mišljenja svih političkih aktera koji budu učestvovali u izbornom procesu.

Dakle, iz ovoga je jasno da će Nadzorni odbor za izbor koji danas budemo izabrali imati mnogo više posla nego što je to bio slučaj 2020. godine na izborima.

Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje dati punu podršku predloženim kandidatima. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 02.02.2022.

Hvala predsedavajući.

Mi danas govorimo o izmenama i dopunama izbornih zakona koji su rezultat međustranačkog dijaloga koji često nije bio ni malo lak, ali je važno na kraju da smo uspeli i da smo napravili jedan izuzetno važan korak ka dugoročnom unapređenju izbornog procesa.

Od svog osnivanja SDPS privržena je idealima demokratičnosti, pluralističkog i otvorenog građanskog društva. U skladu sa našim političkim principima, mi iz SDPS ušli smo u proces međustranačkog dijaloga, otvoreni za svaki predlog koji će unaprediti izborni i proces i integritet izbornog procesa i koji će vratiti poverenje građana u izborni sistem, u izbore i unaprediti ga. Tako da se njihov glas čuje jasno, bez bojazni i sumnje u legitimitet izbornog rezultata.

Unapređenje izbornog procesa i demokratske kulture je posao koji se nikada ne završava, on mora biti kontinuiran i konzistentan, zato mi ovaj proces međustranačkog dijaloga vidimo kao početak, dobar početak i nadamo se da će i na kraju ovih izbora želja za unapređivanjem izbornog postupka opstati i da će svi učesnici pokazati odgovornost, dobru volju i fleksibilnost kako bismo nastavili posao koji smo započeli uz uvažavanje i poštovanje političkih neistomišljenika i kako bismo naravno pronašli zajednički imenitelj u najvišem interesu građana koji su nas izabrali.

To naravno ne znači da će rezultatima pregovora i samim procesom uvek i svi biti zadovoljni, u demokratijama i demokratskom društvu uvek su postojali oni koji se iz raznih legitimnih, ali i iz nelegitimnih razloga žale na pravila igre. Međutim, ako smo svi pošteni najpre prema sebi i ako pogledamo širu sliku izvan onoga što su samo naši interesi predložene izmene svakako unapređuju izborni postupak i izborne uslove, jer su gotovo sve stranke među kojima i one koje su bojkotovale prošle izbore, najavile učešće na njima i u tome se ogleda otvorenost vladajuće koalicije i volja da prihvati sve ono što su bili zahtevi opozicionih stranaka.

Ozbiljnost naše namere u svim rundama međustranačkog dijaloga ogleda se i u našem aktivnom i konstruktivnom pristupu. Naši predlozi su bili fokusirani ne samo na kratkoročne već i na dugoročne mere, korenite reforme kako bismo izborni sistem unapredili i postojeći model proporcionalnog sistema unapredili tako da građanima omogućimo da za narodne poslanike glasaju imenom i prezimenom, što bi svakako unelo novu dinamiku, ne samo u ono kako građani vide politiku, već bi uticalo i svakako na aktivnost građana, približilo proces donošenja odluka, samim tim što bi građani glasali za one koje poznaju, čije rezultate rada cene i poštuju. To bi svakako doprinelo i uvelo jednu novu dinamiku i u sam rad političkih stranaka. Nažalost, fokus ovih pregovora bila su kratkoročna rešenja za probleme koji su se ticali pre svega učešća stranaka opozicije na izborima i čiji je glavni fokus bio na medijskoj zastupljenosti, na lakšem finansiranju kampanje i kontroli izbornog procesa.

Sa našim partnerima iz parlamentarne većine, mi smo od samog početka pokazali otvorenost i volju, odgovornost i fleksibilnost, da se izađe u susret i onima koji su u prošlosti kreirali izborne uslove i koji velikim delom i sada postoje i koji su u jednom trenutku vlast i izgubili po pravilima koja su sami doneli. To je činjenica i bilo bi zaista krajnje nepošteno i nefer govoriti u javnosti drugačije i pred nama su upravo rezultati tog, kako sam već rekla procesa koji vrlo često nije bio ni malo lak.

U skladu sa predlozima i rezultatima međustranačkog dijaloga na oba koloseka doneto je 16 mera koje su utkane u izmene i dopune zakona o kojima danas razgovaramo, izmene i dopune Predloga zakona o izboru predsednika, izboru narodnih poslanika, lokalnim izborima, finansiranju političkih organizacija i sprečavanju korupcije.

Najznačajnije izmene koje nemaju presedan, svakako jesu proširenje stalnog sastava RIK i omogućavanje onim političkim partijama koje ne samo da nisu ušle u parlament, već na izborima nisu ni učestvovale, poseban značaj ima i promena načina finansiranja kojom se omogućava povećanje javnog finansiranja kampanje od 15% poena svim učesnicima izbornog procesa i to na samom početku kampanje.

Preostali deo sredstava, dakle, 65% umesto dosadašnjih 80%, dodeliće se podnosiocima izbornih lista koje budu prešle cenzus i ušle u parlament.

Izmenama i dopunama zakona o kojima danas raspravljamo unapređene su procedure prebrojavanja glasova, kontrole rezultata, popunjavanje zapisnika o radu biračkih odbora, njihovo objavljivanje itd, što je takođe bio jedan od ključnih zahteva učesnika u dijalogu.

Kruna svega o tome su govorili i kolega Bačevac i koleginica Kovač, svakako jeste smanjivanje broja neophodnih potpisa za liste nacionalnih manjina sa 10.000 na 5.000 potpisa, ali i izmene kojima će se onemogućiti pojava lažnih manjinskih lista na izborima koji izvrću ruglu izborni sistem, dostignute slobode i prava nacionalnih manjina i pokušaje države i društva da kroz parlament zaštiti legitimna prava i interese nacionalnih manjina.

Ono što svakako spada u tih 16 tačaka, što smo ranije već usvojili kroz izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, jeste osnivanje privremenog Nadzornog tela za medije, čija je nadležnost da prati i izveštava javnost o primeni Pravilnika za javne servise i praćenje sprovođenja preporuka za privatne emitere sa nacionalnom frekvencijom.

Do sada je to Nadzorno telo održalo 11 sednica, uključujući i konstitutivnu, nadamo se da će uskoro biti doneto i konačno obavezujuće uputstvo i Pravilnik za rad javnih servisa tokom izborne kampanje, ti tekstovi su usaglašeni na sednici 12. januara, 14. januara upućeni su REM na dalje postupanje i verujem da će i taj proces do kraja vrlo brzo biti završen.

Nadam se da će javni emiteri savesno i odgovorno primenjivati dogovorena uputstva i preporuke, da će omogućiti tačno, objektivno, pravovremeno, uravnoteženo i balansirano izveštavanje učesnicima izbora i time ispuniti svoju dužnost i odgovornost prema profesionalnim standardima, ali i prema građanima koji se upravo oslanjaju na medije kako bi doneli informisanu odluku o tome kome će na dan izbora dati i ukazati svoje poverenje.

Na poslednjem sastanku sa evroparlamentarcima, pre nekoliko dana, naša poruka je bila jasna, da su predstojeći izbori od ogromne važnosti za dalji razvoj i unapređenje društva i države, i da će oni sudeći prema ovim izmenama zakona, biti sprovedeni na fer i demokratski način.

Mi u SDPS verujemo da će usvajanjem ovih izmena zakona to tako i biti, i da će oni svi biti primenjeni u kratkom vremenskom periodu pre izbora što je bila i najveća, moram da kažem, neutemeljena i nepotrebna, bojazan i evroparlamentaraca. Hvala.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2021.

Zahvaljujem, potpredsedniče Orliću.

Obrazovanje je visoko na listi prioriteta Socijaldemokratske partije Srbije, ne samo programski, već suštinski i vrednosno. To opredeljenje smo iskazali jasno i kroz stranačku platformu država obrazovanja i zato želim da kažem nekoliko reči o važnosti obrazovanja za napredak i razvoj našeg društva.

Nema važnijeg pitanja u jednom društvu i civilizovanoj zemlji od pitanja obrazovanja. Od obrazovanja zavisi celokupna budućnost i napredak jednog društva. Obrazovanje pokreće društva i civilizacije.

Rano, osnovno obrazovanje jeste temelj celokupnog sistema obrazovanja. Misija je da kvalitetno obrazuje sve svoje građane, da bazično opismeni učenike iz svih oblasti tako da mogu znanja međusobno da povezuju i da ih primenjuju u kasnijem školovanju, ali i u samom životu.

Jedan od važnijih zadataka obrazovanja je da razvija znanja, umeća, stavove, veštine i vrednosti koje su neophodne i potrebne za savremeni život u savremenom svetu. To podrazumeva i uvažavanje uzrasnih karakteristika, potreba i specifičnosti, osobenosti dece kroz negovanje i poštovanje različitosti i njihovih drugačijih potreba i interesovanja.

Cilj obrazovanja mora biti čovek, učenik, društvo, porodica. Decu u školama moramo da obrazujemo da budu građani koji na razne načine doprinose svojoj zajednici, ljudi koji kritički promišljaju, preispituju i sebe i svet oko sebe širom otvorenih očiju. Nema funkcionalne države bez funkcionalnih građana, a funkcionalne građane stvaramo upravo kroz sistem obrazovanja.

Kada je doneta nova Strategija obrazovanja do 2030. godine vi ste, ministre, tada rekli da je fokus na obrazovanju usmerenom na učenika i razvoju njegovih kompetencija, kao i primenu savremenih pristupa, metoda i tehnika u sistemu obrazovanju.

Definisali smo za naredni period željeni cilj, a da li smo odabrali pravi put kojim ćemo krenuti i da li smo to dobro isplanirali videćemo, zapravo u godinama pred nama, kada budemo po tom novom sistemu obrazovali i prve generacije.

Ono što želim da kažem i da podsetim još jednom jeste da je neophodno da uz obavezno osnovno obrazovanje obavezno postane i srednje obrazovanje. Za to je, naravno, potrebna promena Ustava i verujem da će i to ubrzo postati naša realnost i obaveza. Ukoliko se to ne desi, a verovatno neće, u ovom sazivu, u nekom drugom ja sam sigurna da nam je u interesu da svi idemo ka tome da i srednje obrazovanje postane obavezno.

Da zaključim. Bez obzira na to šta činimo i radimo u obrazovanju neophodno je obrazovanje za 21. vek kako ne bismo upali u zamku da najopštiji utisak o kvalitetu obrazovanja u najširoj javnosti, a to smo svi mi korisnici sistema obrazovanja, bude ona društvena i školska baba roga koja ignoriše ličnost, a unapređuje poslušnosti i mediokritetstvo, kako je to svojevremeno napisao i rekao i čuveni Duško Radović.

Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Hvala predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena predsednice Vlade sa ministrima i ministarkama, imam pitanje za vas i za ministarku Joksimović, iako je ona donekle i odgovorila na ono što želim da pitam. Možda će dobiti ideju da dopuni, ukoliko je nešto propustila da kaže.

Naime, učestvovali ste na Međuvladinoj konferenciji Srbija-EU u Luksemburgu i doneli više nego dobre vesti o pristupnim pregovorima u procesu pridruživanja EU.

Na toj konferenciji kao što znamo potvrđeno je da je praktično otvoren klaster 1 u okviru nove metodologije, mediji prenose da je reč o klasteru o osnovnim vrednostima koje obuhvata poglavlja koja se tiču vladavine prava, ekonomskih kriterijuma, funkcionisanja demokratskih institucija, reforme javne uprave, javnih nabavki, statistike, kao i finansijske kontrole.

Reč je o poglavljima koje je Srbija otvorila još ranije, a koja u novoj metodologiji pripadaju istom klasteru. Mislim da je važno zbog građana i građanki Srbije da napomenem da je evropski komesar za proširenje na kraju konferencije rekao da postoji značajan napredak Srbije i da to stvara novi momentum i najavio ubrzanje procesa pristupa Srbije EU tokom slovenačkog predsedavanja.

Slažem se i sa onim što ste maločas rekli da mi reforme treba da sprovodimo i da ih sprovodimo pre svega zbog nas, a ne po nečijem nalogu, pa vas molim da nam pojasnite i date dodatne informacije o tome šta nova metodologija tačno znači i šta je ono što smo mi sebi zacrtali kao prioritete i ciljeve u narednom periodu i šta će biti naš fokus na putu daljih integracija Srbije u EU? Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Hvala.

Hvala na odgovorima. Dobro je čuti eksplicitno sve što ste naveli da ćemo uraditi u narednom periodu. Mislim da je to važno i zbog toga što na taj način šaljemo upravo onu poruku o kojoj je govorila sada i ministarka Joksimović. Najvažnije je šta smo mi uradili, najvažnije je da mi znamo u kojoj meri smo u procesu, u kojoj meri još ima posla i izazova sa kojima treba da se suočimo pred nama, a šta će Evropa da uradi, kao što reče ministarka Joksimović, to svakako nije na nama. Naše je da zbog sebe uradimo sve što je do nas i da počnemo da primenjujemo i živimo prema tim standardima, a šta će druga strana da uradi…

Mi smo svedoci da je EU suočena i sa mnogobrojnim svojim unutrašnjim problemima, ali sve to na stranu, mnogo je važno da mi idemo napred i vodimo proces ka potpunom članstvu Srbije u EU, zato što to jeste šansa, zato što to otvara niz novih mogućnosti da građani kroz svoj svakodnevni život osete ono što jesu benefiti jedne velike evropske porodice.

Izuzetno je važno što ste naveli i zakone u okviru slobode medija. Mi imamo medijsku strategiju. Ja ne propuštam priliku da kada god o tome govorim ponovim da, prema oceni evropskih zvaničnika i medijskih eksperata iz Evrope, mi smo doneli više nego dobru medijsku strategiju. Ono što je pred nama, a vi ste svakako pomenuli, jeste sprovođenje Akcionog plana za realizaciju medijske strategije i u okviru nje izmena medijskih zakona nekih, kao što je Zakon o javnom informisanju već na kraju ove godine.

Pre mesec dana ili nešto manje postavila sam i pitanje u danu za poslanička pitanja Ministarstvu kulture i ministarki Gojković i dobila iscrpan odgovor i raduje me da su formirane radne grupe koje će početi da se čim pre bave izradom novih izmena i dopuna zakona, jer to je ono što takođe šalje poruku da radimo, i to radimo upravo na onome što je Evropska komisija u nekim prethodnim svojim izveštajima navodila kao mesta za poboljšanje i unapređenje.

Sada bih volela da vas pitam nešto, i vas i ministra Lončara. Mislim da je mnogo važno što iz dana u dan imamo sve manji broj zaraženih. Mislim da je važno da iz dana u dan imamo sve veći broj vakcinisanih. Verujem da ćemo što je pre moguće dostići taj broj od 50% vakcinisanih. Vi znate da Socijaldemokratska partija Srbije već jedno tri meseca, ako ne i više, sprovodi svakodnevnu i kontinuiranu kampanju u gradovima i opštinama širom Srbije „Vakcinu primi i ne brini“, u okviru koje razgovaramo sa građanima o značaju zaštite i o značaju imunizacije.

Mi smo pokrenuli i započeli kampanju i sa mladima, zato što mislimo da je, bar prema onome što stručnjaci najavljuju, vrlo važno u narednom periodu, bar do jeseni, osigurati i apelovati na što je moguće veći broj mladih da se vakcinišu, jer na jesen stručnjaci upozoravaju da može doći do novog soja virusa, od koga će u opasnosti biti mlađi od 40 godina.

Pitam, da li ima ideja, da li neka postoji, o široj kampanji u okviru Vlade ili u okviru Ministarstva zdravlja da se pokrene jedna šira akcija, da se što je moguće više apeluje i na mlade ljude? Ja ću vam samo reći da tokom naše kampanje „Vakcinu primi i ne brini“ mladi nisu imali ništa protiv vakcine, oni samo jednostavno čekaju taj poslednji trenutak i dok ne budu morali da se vakcinišu ne bi to ni uradili, ali generalno nemaju ništa protiv, pa me zanima da li je u planu neka šira kampanja. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću.

Uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, postavljam pitanje ministarki državne uprave i lokalne samouprave Mariji Obradović. Pitanje se odnosi na podršku Ministarstva jedinicama lokalne samouprave.

Naime, rekli ste, kada ste preuzeli odgovornost za rad ovog resora u ovom mandatu, da će jedan od prioriteta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave biti upravo podrška jedinicama lokalne samouprave, i to ne samo kroz budžetske fondove, već i na druge razne načine i kroz druge vidove podrške i saradnje.

Zanima me šta ste do sada uradili po tom pitanju i na čemu tačno u ovom trenutku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi? Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala predsedniče.

Pitanje upućujem Ministarstvu za kulturu i informisanje, moje pitanje je dokle se stiglo u sprovođenju akcionog plana za medijsku strategiju, budući da u naredne dve godine, medijska strategija i akcioni plan predviđaju izmene, ne samo medijskih zakona nego i niz drugih zakona, koji se tiču bezbednosti novinara, njihovog rada, ali i unapređenja medijske regulative, tačnije njenog usaglašavanja sa medijskom strategijom.

Prema oceni i evropske komisije i stručnjaka koji se bave medijima, Republika Srbija je usvojila odličnu medijsku strategiju, formirana je radna grupa za sprovođenje akcionog plana, a akcioni plan predviđa sve rokove u kojima je neophodno izvršiti izmene i dopune zakona iz oblasti medija.

Zakon o javnom informisanju i medija, u četvrtom kvartalu 2021. godine, do kraja ove godine, neophodno je izmeniti, a 2022. godine, zakon o elektronskim medijima, a u trećem kvartalu 2022. godine, akcioni plan predviđa da se izmene i dopune, dopuni Zakon o javnim medijskim servisima.

U akcionom planu, dat je precizan i niz mera za unapređenja bezbednosti, socijalno ekonomskih i profesionalnih uslova za rad novinara, zaštitu novinarskih izvora, profesionalne autonomije novinara i urednika, funkcionalnost i ažurnost registra medija, tako da je predviđena izmena i dopuna 13 zakona u naredne dve godine.

Od tih izmena, najviše promena se odnosi na Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakonu o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima.

Budući da čekamo da se usaglasi Poglavlje 10. za pristupanje EU, bilo bi dobro da što pre sprovedemo akcioni plan onako kako je i napravljen.

Dakle, da se držimo onih rokova koji su propisani akcionim planom, budući da znamo da je Radna grupa zadužena za sprovođenje Akcionog plana održala sastanak 17. decembra 2020. godine.

Pitam Ministarstvo kulture i informisanja, dokle se stiglo u sprovođenju Akcionog plana za medijsku strategiju?

Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 30.03.2021.

Hvala, predsedniče.

Moje pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja. Naime, interesuje me kakav je plan i strategija organizovanja mobilnih timova za vakcinaciju koji bi ušli u svako selo, u svaku kuću i domaćinstvo i na taj način omasovili imunizaciju i pružili adekvatne odgovore građanima koji su još uvek neodlučni da li da se vakcinišu ili ne.

Mobilni timovi su već na terenu i to je dobro, obilaze domaćinstva po selima Srbije, one koji imaju nepokretne ili koji iz bilo kog razloga nisu u mogućnosti da odu i da se vakcinišu u neku od zdravstvenih ustanova.

Moje pitanje je – kakva je dinamika i ima li dovoljno mobilnih timova koji će u narednom periodu obići sva sela i domaćinstva, jer mnogi nisu u mogućnosti da odu u najbliži grad, mnogi nemaju pristup internetu, mnogi su zauzeti prolećnim radovima koji su u selima u toku, itd, itd.

Naime, Socijaldemokratska partija Srbije je tokom vikenda u Beogradu na više lokacija razgovarala sa građanima o vakcinaciji i pozvala građane da se odazovu apelu i pozivu na vakcinaciju. Neke smo ohrabrili da donesu odluku, kod nekih otklonili sumnje, mnoge smo uputili na „E-upravu“ i način na koji mogu ponovo da se prijave ukoliko su propustili neki od ranije zakazanih termina.

Ono što smo videli na terenu jeste da ljudi imaju nedoumice i mnogobrojna pitanja i traže odgovore. Mi mislimo da bi bilo dobro organizovati jednu široku promotivnu kampanju koja bi bila usmerena upravo na one ljude i na davanje odgovora na ona pitanja koja ne mogu tako često da dobiju u javnosti i medijima.

Vakcina je tema koja mora u ovom trenutku da ima jasnu poruku koja se šalje javnosti, jer je reč o borbi za život građana. Vakcina je civilizacijska tekovina, jedini naučno dokazani način u borbi protiv pandemije. Vakcina je spasila i sačuvala milione života ljudi i kroz istoriju i smatramo da pitanje vakcine i vakcinacije nije i ne sme da bude političko i ne sme da bude tema političkog neslaganja između vlasti i opozicije. Korona je zajednička i spas i zdravlje ljudi takođe treba da budu zajednički trud i napor.

U ovom trenutku mi u Socijaldemokratskoj partiji Srbije smatramo da je izuzetno važno da svi pokažemo solidarnost i odgovornost i da budemo ujedinjeni, s obzirom na to u kakvoj se situaciji nalazimo.

Građani su zabrinuti zbog onih koji u medijima neutemeljeno govore o vakcini, šire razne teorije zavera, glasine i dezinformacije. Njihovi nastupi su agresivni i oni na taj način dovode jedan veliki deo javnosti u zabludu, što, naravno, može da utiče i na sam tok pandemije.

Širenje lažnih vesti, podsetila bih vas, je krivično delo. Na nadležnim tužilaštvima je da reaguju na lažne vesti i sve što se u tom smislu dešava i na društvenim mrežama i u medijima. Socijaldemokratska partija Srbije apeluje takođe na medije da svoj prostor otvore samo za one koji govore o vakcini na naučno utemeljenim dokazima, a ne onima koji svojim neutemeljenim stavovima i agresijom dovode u zabludu mnogobrojne građane.

Svako ima pravo da odluči hoće li ili neće da se vakciniše. Svako ima pravo i da kaže svoje mišljenje o vakcini, ali niko nema pravo da svojim nastupima ugrožava prava drugih ljudi. Pravo svakog pojedinca ograničeno je pravima i slobodama drugih ljudi.

Stav SDPS je jasan, što se više budemo pridržavali mera i što se više ljudi bude vakcinisalo, pre ćemo moći da se vratimo normalnom životu.

Socijaldemokratska partija će i u narednom periodu nastaviti da aktivnostima na terenu promoviše vakcinaciju građana Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -