NATAŠA MIHAILOVIĆ VACIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena 1972. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je novinar. Urednica emisije Šta radite bre na Radio televiziji Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put izabrana za narodnu poslanicu.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:21

Osnovne informacije

Statistika

  • 30
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 2 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 21 dan

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 30 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Hvala.

Nema promovisanja ni kulture, ni kulturne politike, ni kulturnog obrasca bez redefinisanja i promovisanja pravog sistema vrednosti. Sve ono što mi danas u društvu vidimo i ocenjujemo kao negativne pojave, to je sve na žalost posledica višedecenijskog zanemarivanja kulture.

Mi nismo od početka devedesetih godina do danas, sistem vrednosti je devastiran do te mere, da mi nikada kao društvo se nismo ozbiljno pozabavili tim sistemom vrednosti. Nema ni obrazovanja bez pravog sistema vrednosti. Nema kulture bez uvažavanja i poštovanja, različitosti.

Mi stalno imamo tendenciju da popravljamo i ispravljamo nekog drugog, retko kada pogledamo sami sebe. Neće nam biti bolje dok mi sami ne budemo bili bolji, dok mi ne budemo bili odgovorni i merili svaku reč koju ćemo u javnom prostoru izgovoriti, počevši od ove sale ovde i bilo gde, pa čak i u našim mikro sredinama, u našim porodicama, sa našim prijateljima.

Dok god ne budemo podigli odgovornost za izgovorenu reč, na najviši mogući nivo, ne možemo promovisati ni prave vrednosti, ni kulturu. Onda kada pogledate i mediji su posledično takvi kakvi jesu zato što vlada jedna površnost i sistem vrednosti je ključna reč kojoj moramo da se pozabavimo ukoliko želimo da odgovorimo na sve ono o čemu sam govorila i u načelnoj raspravi, što jesu kulturne potrebe svih građana Srbija. Moramo promovisati prave vrednosti, a onda da vratimo kulturu i da je dovedemo do svakog, bukvalnog svakog građanina ove zemlje. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Hvala, predsedavajući.

Ministre sa saradnicima, neću ponavljati ono što ste vi, ministre, rekli u svom uvodnom izlaganju, kao ni ono o čemu su u svojim izlaganjima govorile sve moje kolege, zato što bih time rizikovala da ponovim bar deo iz svih njihovih izlaganja. Naravno da smo saglasni sa svim predloženim izmenama i dopunama.

Ja ću probati da kulturu i ono što su naše potrebe u kulturi, a u skladu sa ovim zakonom, sagledamo u jednom malo širem kontekstu.

U najširem poimanju kulture i metaforički rečeno, kultura je nepresušni izvor i nezaustavljiva reka koja teče i tako će biti dok god postoji života na zemlji. To potvrđuju dvadeset vekovne epohe i izumrle civilizacije koje nastavljaju da žive i koje, praktično, produžavaju svoj život kao inspirativno blago civilizacije i potvrda, zapravo, univerzalnosti ljudske kreacije.

Juče je moj kolega, govoreći o zakonima o obrazovanju, citirao Sokrata, a ja ću danas, mislim da je Heraklit u pitanju, da se pozovem na njegovu misao, da se u istu reku ne može ući dva puta i da sve teče, pa ću parafrazirati i, zapravo, ubaciti to u kontekst kulture, jer baš tako se i kultura širi i nikada se ne ponavlja na isti način, osim ukoliko, naravno, ne govorimo o imitaciji, o onome što spada u pojam kvazi kulture.

Nama je potrebna strategija razvoja kulture koja će dugoročno da definiše kulturnu politiku. Za nas iz SDPS kulturni sadržaji moraju biti dostupni svim građanima Srbije.

Kultura ne sme da se prepusti tržištu ili bar ne samo tržištu, jer će onda domovi kulture i kulturne ustanove biti primorane da preoblikuju svoju osnovnu delatnost i možda da posegnu za kreiranjem nekvalitetnog kulturnog sadržaja ili kvazikulture.

Kultura za SDPS ne sme biti elitistička, odnosno dostupna samo najužem broju građana ili onima koji u današnjem trenutku sebi mogu da priušte kvalitetne kulturne sadržaje.

Poznata je činjenica, i vi ste je naveli u svom izlaganju, da Srbija izdvaja manje od 1% iz budžeta za kulturu. Istina je takođe da količina novca nije uvek garant vrednosti kulturnih sadržaja, kao što je istina da nedostatak novca ne mora uvek da bude prepreka da bismo postigli sve one ciljeve koje postavimo kao dugoročne ciljeve razvoja kulture države Srbije.

Publika je najbolji sponzor i to samo ona publika kojoj razvijemo kulturne potrebe. Kulturne potrebe su neophodne, naročito danas. Potrebnije su nego ikada pre.

S druge strane, kada sam već pomenula novac i nedostatak novca, ne moramo ići mnogo daleko u prošlost. Recimo, posle Drugog svetskog rata, kada smo zemlju gradili iz pepela, kada nije bilo ni novca, za četiri godine izgrađeno je 1450 domova kulture. Ti domovi kulture nisu bili samo mesta za konzumaciju kulturnih sadržaja. To su bila mesta socijalizacije, mesta na kojima su se formirala i amaterska pozorišta i folklorna društva, organizovale i likovne sekcije itd, a neretko su domovi kulture postojali i mesta sa kojih je kretao i ekonomski razvoj tih sredina. Ako smo tada mogli da za četiri godine napravimo 1450 domova kulture, moramo danas da se potrudimo i da dobar deo domova kulture u Srbiji, u selima privedemo nameni, tamo gde je to moguće popraviti zdanja koja su se nekada zvala domovima kulture i na taj način dovesti kulturne sadržaje i kulturu do svakog građanina ove zemlje.

Mislim da samo sa tako dugoročno definisanom kulturnom politikom i jasno postavljenim ciljevima kulturnog razvoja, nedostatak novca neće biti problem zato što ćemo na taj način animirati i pokrenuti kreativnost kod svih onih ljudi po tim sredinama koji su se učaurili, ne osećajući ni tu jednu vrstu podrške da im se omoguće mesta za socijalizaciju i susrete na kojima bi mogli i sami da kreiraju kulturne sadržaje. Naša uloga i naša obaveza je da im to omogućimo i da im u tome pomognemo.

Kao što sam rekla, SDPS zalaže se i programski i suštinski po svojoj socijaldemokratskoj prirodi za kulturu, odnosno kulturne sadržaje koji će biti dostupni svima. Kao što sam već rekla, za decentralizaciju u kulturi i pomoć malim sredinama da osnuju kulturno jezgro i, naravno, što je izuzetno važno, neophodna je i pomoć nacionalnim manjinama da razvijaju i promovišu svoju kulturu i kreiraju svoje kulturne sadržaje.

Kao socijaldemokratama, nama je važno i određivanje na nivou države minimuma finansijskih sredstava koje opštine moraju da izdvoje za finansiranje projekata u kulturi, kao i poreske olakšice za sve one koji bi da doniraju umetničke projekte i produkciju kulturnih sadržaja.

Nama u Socijaldemokratskoj partiji Srbije vrlo je značajna i potpuna zaštita autorskih prava, kao i stipendiranje i pomoć pri promociji, usavršavanju i zapošljavanju umetničkih talenata.

Dakle, jedno sistemsko regulisanje i rešavanje finansiranja institucija i pojedinačnih projekata u kulturi, koje će biti namenjene kulturnom podizanju duhovne i uopšte kulturne svesti naroda, jer kao što znamo, po opštoj teoriji, kultura obuhvata celokupnu tekovinu civilizacije, kao što sam to navela i u samom početku ovog svog izlaganja.

Dalje, kultura, prema onome kako je mi razumemo u Socijaldemokratskoj partiji Srbije, zahteva stalna i temeljna istraživanja. Ona mogu da nam pomognu da sagledamo ostatke prošlog, da utvrdimo postojeće i predvidimo buduće stanje. Dobro organizovanim i redovnim istraživanjima društveno-odgovorne strukture neće biti zatečene stanjem, nego će uvek biti u mogućnosti da adekvatno i proaktivno prate to stanje i da na njega, kao što rekoh, proaktivno utiču.

Kao što sam navela, jedno od osnovnih istraživanja je upravo istraživanje kulturnih potreba u jednoj društvenoj sredini. Te kulturne potrebe moraju da se odnose na sveobuhvatno i sistemsko istraživanje svih struktura društva, kako bismo i kroz to mogli još više da radimo na razvoju onoga što zovemo kulturne potrebe.

Ja sam, spremajući se za ovu sednicu, čitala neke statističke podatke iz 2015. godine, pa nema smisla da ih sada ovde navodim, ali ti podaci upravo ukazuju na potrebu razvoja onoga što jesu kulturne potrebe stanovništva i na ispitivanje, da prosto znamo šta je ono što građani podrazumevaju pod kulturnim potrebama, koji su to kulturni sadržaji koje percipiraju kao sadržaj vredan i duhovnog uzdizanja i podizanja svesti na neki viši nivo, kako bi onda i svoje živote mogli da unaprede i podignu na jedan viši nivo.

Dake, da bi se sve te osnovne i za društvo vrlo važne funkcije kulture ostvarivale, svaka institucija u kulturi mora da bude kreativno slobodna, tj. da bude oslobođena tereta materijalnih teškoća. Zato je izuzetno važno, još jednom da naglasim, da kulturu moramo da sačuvamo od surovosti tržišta. Ne smemo kulturu prepustiti isključivo tržišnoj regulaciji.

Potrebna je jedna obostrana dobra volja i kooperativnost. I ono, kako bih mogla da sažmem sve ovo što su ideje i jedna vizija kulturnog razvoja Srbije iz ugla Socijaldemokratske partije Srbije, jeste sadržana u jednom principu po kome država treba da se ne ponaša restriktivno, ali da se istovremeno ni kultura ne ponaša komotno.

Mislim da u tom nekom međuprostoru moramo i možemo zajednički da nađemo jedno rešenje i da utvrdimo dugoročne ciljeve i principe kulturnog razvoja, jer nam je kulturni razvoj ono što je najneophodnije u ovim trenucima u kojima smo mi još uvek u tranziciji, neophodno je da bismo znali kuda idemo i gde želimo da stignemo.

Već sam rekla da, ako smo mogli nekada da negujemo i gradimo i unapređujemo domove kulture i kulturne sadržaje dovedemo do svakog sela u Srbiji, to bismo morali da činimo i danas, budući da znamo da smo u poslednjih dvadesetak ili više godina, iz poznatih razloga, zanemarili gotovo sve oblasti duhovne delatnosti, pa samim tim i kulturnu politiku i kulturne modele.

Kulturni model ranije Jugoslavije, kao što sam već navela, postojao je i pravljen je na temeljima jednog socijalističkog pogleda na kulturu, a bazirao se upravo na toj dotiranoj kulturi.

Sve ono što je bilo dobro, što se pokazalo kao dobro, možemo da iskoristimo i upotrebimo i prilagodimo današnjem trenutku u kome živimo, jer kao što znamo, jedan od bitnih elemenata za građenje srednje klase, koja nosi društvo, jeste upravo kultura, koja u svojoj biti, između ostalog, sadrži i kulturološku i edukativnu i umetničku i sociološku i, naravno, zabavnu funkciju.

Vi ste govorili i o kulturi kao vrhunskom brendu za izvoz i to je, takođe, jako važno, jer je poznata činjenica da su i kultura i sport dve značajne društvene delatnosti koje mogu pozitivno da afirmišu i državu i društvo. Sport je u tom smislu već zauzeo značajnu poziciju u društvu i za izlazak sportista na svetsku arenu ne pravi se pitanje.

Rekla bih da sa kulturom nije baš tako lako, nije baš isto stanje. Naravno, to ne sme poslanike u kulturi da vuče u defetizam, nego upravo suprotno, u jedan proaktivni pristup, u akciju. A, kao podstrek toj ideji imamo iskustvo takođe iz naše ranije kulturne istorije, a misli se na period 60-ih i 70-ih godina, kada je, kao što znamo, kultura bila izuzetno prisutna na svetskoj sceni, naročito likovna umetnost.

Prosto, opet da ponovim, sve ono što smo kroz istoriju imali kao dobre primere, možemo da iskoristimo i u buduće.

Znam da je mesto ministra kulture jedno od najtežih pozicija u Vladi, možda zato ne naročito ni privlačno, zahteva i strast i jaka uverenja i vreme da se uspostavi jedna određena politika, ali takođe, zahteva i samu i veliku podršku svih ostalih članova Vlade.

U tom smislu, mi smo juče ovde razgovarali o zakonima o obrazovanju. Jako je važno da Ministarstvo kulture, zajedno sa Ministarstvom obrazovanja, kreiraju jedan ambiciozan plan za umetnost i kulturu, odnosno više kulture i u školskim programima, jer time bi, zapravo, škola postala centralno mesto ranog susreta i sa kulturnim delima, ali i na taj način bismo već u samom startu uticali na formiranje onoga što jesu kulturne potrebe i ono što je jako važno za vaspitavanje budućih korisnika kulturnih sadržaja.

Stoga, Ministarstvo treba da ohrabruje i privatne inicijative i da kreira i fondacije i donacije itd, kao posebne finansijske olakšice.

Drugo, kao što je i navedeno u obrazloženju izmena i dopuna ovog zakona, jako važnu ulogu u tom spajanju međusektorskom jeste i turizam.

Vi ste to i naveli, da je jedan od ciljeva ovih izmena i dopuna Zakona o kulturi, da se upravo napravi ta interakcija sa ostalim resorima, kako bi smo dobre rezultate u tim oblastima unapredili i povećali ih upravo kroz ponudu i kulturnog sadržaja, to je ono što vi u izmenama i dopunama zakona zovete kulturnim turizmom. Možemo ga nazvati kako god sve dok znamo šta nam je cilj koji želimo da postignemo.

Naravno da će SDPS u danu za glasanje podržati predloge koje ste izneli pred narodne poslanike. Kolega Atlagić je obrazložio toliko dobro preostala dva Predloga zakona, da ja neću trošiti ni uzimati vreme kolegama u nastavku ove rasprave. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 20.01.2020.

Hvala predsedavajući.

Uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, ministre sa saradnicima, ja ću se najpre osvrnuti na predložene izmene i dopune Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija. Potom ću nešto kratko reći i o setu izmena i dopuna zakona iz oblasti obrazovanja.

Kada smo prošle godine doneli Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacije, mi smo uspostavili jedan pravni sistem, okvir zapravo u kome smo odredili šta su nivoi, koje su vrste kvalifikacija itd. Od donošenja tog zakona realizovane su sve aktivnosti koje zakon propisuje, što znači da su uspostavljena i nova tela i Savet, Agencija, 12 sektorskih veća itd.

Izmenama i dopunama, što je naročito važno, predložena su odgovarajuća rešenja za prevazilaženje svih onih problema koji su uočeni od početka primene ovog zakona. Mislim da je jako dobro što se sa ovim izmenama i dopunama nije čekalo dugo, što govori o ozbiljnosti u samoj primeni tog zakona, imajući naročito u vidu sve efekte koje ovaj zakon i donosi.

Navedenim izmenama omogućeno je lakše ostvarivanje prava na rad onima koji su visokoškolsko obrazovanje stekli u inostranstvu. Verujem da će predložene izmene ubrzati taj proces, budući da se rok smanjuje sa 90 na 60 dana, kao što verujem ministre da u buduće nećemo više imati problem sa recenzentima koji rade suprotno konvenciji i koji su se ponašali, rešavajući pitanja o visokoškolskom obrazovanju stečenom u inostranstvu, kao da je reč o nostrifikaciji diploma.

Verujem da stvari treba gledati i videti onakvim kakve jesu, a ne gore od toga. Zato želim da napomenem da je zapravo većina recenzenata davala recenzije u roku i u skladu sa Konvencijom, ali prosto, zbog ujednačenosti u postupanju prema svim zainteresovanim licima, neophodno je da učinimo sve kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje te javne usluge.

Nacionalnim okvirom kvalifikacija konačno se pravi razlika između toga šta znamo, šta umemo da radimo, šta stvarno radimo, šta nam od toga priznaju nadležne institucije i u čemu smo od svega toga prepoznati. Nacionalni okvir kvalifikacija naročito može da pomogne i da bude jedan od ključnih alata da se kvalifikacije ljudi koji rade u sivoj zoni konačno prepoznaju i da se prevedu u redovne tokove. S tim u vezi neophodna je saradnja sektora obrazovanja i tržišta rada, jer sa jedne strane imamo nezaposlenost, a sa druge imamo tržište rada koje nema dovoljan broj kvalitetno obrazovane radne snage. Tako da, neophodna je dodatna obuka i uspostavljanje nacionalnog okvira kvalifikacija, ključno je u prevazilaženju tog problema i zato je neophodno delovanje u oba sektora i u sektoru obrazovanja i u sektoru tržišta rada.

Budući da je važno da nacionalni okvir kvalifikacija ima zajedničke principe sa evropskim okvirom kvalifikacija, da bi evropski okvir kvalifikacija mogao da se koristi kao instrument za poređenje kvalifikacija stečenih u Srbiji, bilo je najpre neophodno da se nacionalni okvir kvalifikacija poveže sa evropskim okvirom. Predloženim izmenama naglašavaju se, odnosno usaglašavaju dodatno deskriptori sa evropskim okvirom kvalifikacija i tako se u stvari olakšava postupak povezivanja dva okvira kvalifikacija što je veoma važno.

Mi i u narednom periodu kao država i društvo moramo da obezbedimo efikasno ulaganje u sistem obrazovanja i obuke na svim nivoima, da popravimo obrazovne ishode, odnosno da bude jasno šta ko zna i šta ume da radi. Obaveza Srbije jeste da poveća otvorenost i relevantnost obrazovnih sistema i boljim prilagođavanjem ishoda učenja potrebama tržišta rada što se postiže upravo nacionalnim okvirom kvalifikacija.

Šta to u praksi znači? To znači da moramo da osnažujemo ljude kroz sticanje novih veština kako bi mogli da se prilagode novim uslovima i mogućoj promeni zanimanja, jer se tako može zapravo smanjiti nezaposlenost i povećati radna produktivnost.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o obrazovanju, osnovnom i srednjoškolskom, saglasni smo da nema važnijeg pitanja u jednoj državi i u jednom društvu od obrazovanja. Od obrazovanja zavisi i ekonomija i kultura, i zdravlje, i celokupna budućnost i napredak jednog društva. Ako, dakle, razumemo obrazovanje kao najvažnije pitanje u svakoj civilizovanoj i dobro uređenoj zemlji, onda bi trebalo uvažiti činjenicu da se nauka menja, da se svet vrtoglavo menja svakodnevno pred našim očima i da je neophodno da i zakoni u oblasti obrazovanja prate ono što se zbiva.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koncepcija razvoja celokupnog sistema prilagođava se takođe uočenim potrebama u praksi i uslovima u kojima se može sprovoditi. U praksi se naime kao što svi znamo, jasno pokazalo da treba zadržati te nove tendencije i rešenja usmerena ka opštem razvoju, unapređivanju i transformaciji obrazovanja u skladu sa potrebama društva uz poštovanje tradicionalnih vrednosti našeg obrazovnog sistema, ali i praćenje tendencija razvoja evropskog sistema školstva i školstva razvijenih zemalja.

Kao što ste, ministre, ranije tokom diskusije naveli, rano i osnovno obrazovanje mora biti snažno, jer je ono zapravo temelj celokupnog sistema obrazovanja. Misija je da kvalitetno obrazuje sve svoje građane, da bazično opismeni učenike iz svih oblasti tako da mogu da nauče da povezuju ono što nauče u školi i što su informacije sa proaktivnim rešavanjem problema i suočavanjem sa svim onim što ih čeka u životu.

Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržaće set svih predloženih izmena i dopuna. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -