NATAŠA MIHAILOVIĆ VACIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođena 1972. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je novinar. Urednica emisije Šta radite bre na Radio televiziji Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put izabrana za narodnu poslanicu. U XI skupštinskom sazivu bila je članica Odbora za kulturu i informisanje, Odbora za prava deteta, zamenica člana Odbora za spoljne poslove, Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na parlamentarnim izborima 2020. godine našla se na 50. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu” i ponovo postala narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 05.08.2020, 12:12

Osnovne informacije

Statistika

  • 38
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 2 godine i 10 meseci i 26 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 15 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.10.2021.

Zahvaljujem.

Kada smo donosili Zakon o muzejskoj delatnosti u aprilu, poslanici SDPS ukazivali su na važnost njegovog donošenja, naročito imajući u vidu činjenicu da je muzejska delatnost bila regulisana Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. godine.

Značajna odredba Zakona o muzejskoj delatnosti za nas je svakako bila i formiranje i jeste još uvek formiranje Muzejskog saveta koji će se baviti razvojem i unapređivanjem muzejske delatnosti, istraživati modele saradnje između muzeja i srodnih obrazovnih, strukovnih, naučnih i međunarodnih institucija, kao i razvojem i uspostavljanjem saradnje muzeja sa zajednicama u kojima služe.

Naravno da je odredba da posao u okviru muzejske delatnosti mogu obavljati visoko stručni kadrovi i lica koja imaju i položen stručni ispit, bila je gotovo revolucionarna, imajući upravo u vidu značaj regulisanja muzejske delatnosti kroz jedan takav poseban zakon.

Danas menjamo upravo tu odredbu. Verujem da u praksi i primeni te odredbe, kakva postoji u zakonu, može doći do određenih problema, iako, sa druge strane, ono što stoji u obrazloženju izmena i dopuna ovog člana, nije baš najjasnije, meni lično jeste – zašto bi se pri izboru direktora muzeja primenjivao Zakon o kulturi, ako već imamo zakon koji precizno reguliše način izbora direktora u muzeju, a koji reguliše Zakon o muzejskoj delatnosti?

Verujem da će ostali uslovi koji se utvrđuju statutom ustanove imati u vidu tu malu, filigransku razliku između iskustva rada u kulturi i iskustva u muzejskoj delatnosti, jer to pravi ogromnu razliku u samom radu onoga ko vodi muzej.

Muzej kao institucija pozicioniran između prošlosti i budućnosti mesto je u kome određeno društvo stvara vrednosti sopstvenog identiteta. U društvima u kojima je vrednosni sistem ugrožena kategorija usled brzog i krnjeg prelaska iz socijalističkog ka neoliberalnom modelu, institucija kulture i sećanja igraju važnu ulogu sagovornika, ako hoćete, preispitivača i kritičara promena.

Stvaralaštvo i savremena umetnost je globalno, ne samo zbog globalne distribucije, nego zato što globalno pokreće mnoga pitanja koja proživljava svet i njegova kritika dotiče i one mehanizme koji oblikuju savremenu odnosno globalnu savremenost. U tom smislu, ono što je lokalno i što se tiče fragmenata stvarnosti ostaje globalno.

Dakle, muzeji nisu ustanovljeni samo da bi izlagali istoriju umetnosti, već i da bi pokazali svet u ogledalu savremene umetnosti.

Kada smo donosili Zakon o muzejima, ponoviću još jednom, za mene je to bio gotovo revolucionarni zakon koji menja tradicionalnu muzejsku praksu i uvodi koncept novog muzeja, novih praksi u muzejskoj delatnosti.

Ako je tradicionalnim muzejima praksa postala troma, prevaziđena i nedovoljno angažovana u današnjem savremenom društvu, potreban nam je muzej kao mesto na kome će se ogledati društvene različitosti, edukovati najširi društveni slojevi, dobijati kroz postavke i izložbe i odgovori na aktuelne društvene i globalne izazove i probleme.

Zakon sam videla i kao promenu te postojeće paradigme i kao otvaranje novih mogućnosti za sve one najstručnije iz oblasti kulture, ali sa iskustvom u muzejskoj delatnosti, kao novu šansu. Budući da imamo potpuno novi zakon koji reguliše muzejsku delatnost, imamo i potpuno jedan novi i drugačiji, proaktivni pristup i njegovoj primeni u praksi, zato što to onda otvara prostor da muzeji budu korisni današnjici i upravo postavljeni na temelju istorijskog iskustva, kako bi sva ta iskustva integrisala i usmeravala na moguće strategije odgovora na tekuća pitanja i globalne izazove.

Nema dileme da će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržati ove izmene zakona, u veri da će, kao što sam već i navela, ostali uslovi, pored onih koje propisuje Zakon o kulturi, odnosno statuti ustanova odnosno muzeja, imati u vidu važnost i te stručnosti i posebnih veština koje svakako razlikuju direktora jednog muzeja od direktora bilo koje druge kulturne ustanove. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Hvala, potpredsedniče Orliću.

Samo onaj ko ne vesla ima vremena da ljulja čamac. Savet REM-a jeste i mora da bude motor nezavisnog nadzornog tela, a ne filter, jer ga na to obavezuje zakon.

Za nas kao narodne poslanike to je, takođe, alfa i omega i okosnica našeg posla, da donosimo dobre zakona, da vodimo računa o njihovoj primeni i poštovanju i to je ne samo u opisu našeg posla, već je to praksa i nešto što se podrazumeva u svim demokratskim zemljama.

Nadležnost i nezavisnost REM-a precizno su određeni zakonom, kao i procedura izbora članova tog nezavisnog regulatornog tela i tu je, što se nas tiče, tačka. Na to nema šta ni da se doda, ni da se oduzme. Možda se to nekome sviđa ili ne sviđa, zakon se mora poštovati, kao i nezavisnost i samostalnost nadzornog tela za elektronske medije.

Budući da danas razgovaramo o kandidatima za nove članove REM-a, ja ću se na to i fokusirati, a u ovom domu je nebrojeno puta toliko toga već rečeno detaljno o radu REM-a da nema potrebe ponavljati se.

Savet će raditi u punom sastavu nakon što mi danas izaberemo jednog od dva impresivna kandidata.

Na sednici Odbora za kulturu i informisanje bilo je zadovoljstvo i čast slušati predloge oba kandidata o unapređivanju rada nezavisnog regulatornog tela i onoga što svaki od njih pojedinačno svojim ličnim i profesionalnim integritetom može da unese u rad tog izuzetno važnog tela. Jeste zaista bilo impresivno.

Formalno-pravno, oba kandidata ispunjavaju uslove i to je ono što je za nas važno. U ovom slučaju, kao što rekoh, bilo je zadovoljstvo razgovarati sa njima. Zaista su nijanse u pitanju. Nećemo pogrešiti ako izaberemo bilo koga od dvojice kandidata.

Ja sam uverena da, koga god izaberemo, REM će biti ojačan profesionalno jednim takvim veličinama i ekspertima u oblasti medija kakvi su i jedan i drugi kandidat.

Građani nisu u prilici da vide materijal koji smo mi dobili za ovu sednicu. Dakle, na 19 strana je ukratko navedena biografija, odnosno biografije oba kandidata. To već sasvim dovoljno govori o njihovim profesionalnim kvalitetima.

Mislim da je jako dobro što u ovom sazivu, kao i u prethodnom, na vreme biramo nove članove REM-a. REM može da radi u punom kapacitetu.

Na vreme se donose i izveštaji i planovi o radu tog tela i mislim da je to, što se tiče našeg posla i naše nadležnosti, apsolutno ispunjeno i tome apsolutno nema ko šta da prigovori. Kao što rekoh, samo onaj ko ne vesla ima vremena da ljulja čamac.

Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije će u danu za glasanje svoju punu podršku dati jednom od dva kandidata, imajući na umu da greška ne može biti napravljena, ali i sa određenim žaljenjem što oba ovakva kandidata ne mogu biti izabrana za mesto članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 21.07.2021.

Hvala, predsedavajući.

Koleginice i kolege narodi poslanici i narodne poslanice, pridružujem se čestitkama Kurban-bajrama svim predstavnicima islamske zajednice koji slave ovaj praznik dobročinstva i solidarnosti. Svima želim da ga provedu u miru, dobrom zdravlju i svakog blagostanju sa svojim bližnjima, komšijama i prijateljima.

U svom izlaganju ja ću govoriti o Predlogu za izbor republičke javne tužiteljke i ukoliko mi preostane vremena i o izmenama Zakona o sudijama.

Svaki put kada u ovom domu govorimo o predlozima iz oblasti pravosuđa, mi apostrofiramo i važnost nezavisnosti i samostalnosti, transparentnosti, pravičnosti sudija i tužilaca, kao i njihovu ličnu i profesionalnu odgovornost i integritet.

Položaj i uloga javnog tužilaštva određeni su Ustavom Srbije, kao najvišim pravnim aktom zemlje. Dakle, tužioci su samostalni u svom radu, tužilaštvo je samostalan organ i kada kažemo nezavistan, treba da imamo na umu i da jasno definišemo šta ta nezavisnost tačno znači, u odnosu na koga ili u odnosu na šta nezavisni. Tužioci i sudije su i te kako zavisni u svom radu, odnosno ograničeni zakonima, propisima i pravilima svoje službe. Stiče se utisak da se nezavisnost često u javnosti tumači u odnosu na to kome se sudi, pa se misli da sudije i tužioci treba da budu nezavisni i od zakona po kojima su dužni da sude, a ne da sude po babu i po stričevima.

Republičko javno tužilaštvo je samostalan organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere zaštite ustavnosti i zakonitosti. Nadležnost republičkog javnog tužioca ili tužiteljke jeste odgovornost za rad javnog tužilaštva. Republičkom javnom tužiocu odgovorni su za svoj rad javni tužioci u zemlji, a on je za svoj rad odgovoran Narodnoj skupštini koja ga i bira na tu funkciju. Da li će to tako biti i nakon ustavnih promena koje su pred nama i na kojima se intenzivno radi ostaje da vidimo, ali u ovom trenutku jeste tako i to je nasleđe Ustava iz 2006. godine, nakon čijeg donošenja je usledila i reforma pravosuđa, o kojoj takođe vrlo često govorimo u ovom domu, i to ne zato da bi se prebacila krivica ili odgovornost onima koji su je osmislili i sprovodili, nego da to i nama samima bude podsetnik i napomena da tako nešto više nikada ne smemo da dozvolimo da se desi. O tome su maločas govorili i kolega Komlenski i kolega Kesar, koji o toj temi govore vrlo stručno, upućeno i odgovorno iznoseći činjenice.

Kolega Kesar je naveo da je reforma koštala građane Srbije 44 miliona evra. Ja mislim da stvarnost potvrđuje da je nematerijalna šteta mnogo, mnogo veća i ako hoćete nesaglediva i da mi i danas živimo posledice te reforme.

One se mogu sagledati i na primer samo kroz curenje informacija iz postupaka u toku, u medijima koji onda najčešće na jedan vrlo tabloidni način te iste podatke informacije predstavljaju javnosti i na taj način se naravno vrlo često krši i pretpostavka nevinosti i pravo na pravično suđenje na zaštitu ljudskih prava, pravo žrtve koje su često u medijima iznova izložene viktimizaciji, zbog načina na koji se o njima izveštava.

To je takođe jedna nasleđena i štetna praksa, štetna najpre po predsednika države, po Vladu i po vas kao ministarku, ali po sve nas i nas kao nosioce zakonodavne vlasti u našim naporima da, konačno unapredimo i vladavinu prava i pravosudni sistem.

Ja ne znam šta Ministarstvo može i treba da uradi po tom pitanju da se to konačno zaustavi. Ja verujem da će naći način da se eventualno u nekim budućim izmenama zakona iz oblasti pravosuđa, pooštre mere kažnjavanja za kršenje prava i pravde svih strana, koje učestvuju u postupku i kada to kažem, mislim i na sudije i tužioce koji su često vrednosno karakterisani u medijima a ne na osnovu činjenica u smislu poštovanja ili kršenja procesno-pravnih radnji.

Verujem da ćemo i predstojećim ustavnim reformama ojačati pravosudni sistem i unaprediti vladavinu prava i vratiti poverenje građana u pravosudne institucije i pravedno i fer suđenje, i ojačati samostalnost i nezavisnost sudstva od bilo kakvih političkih interesnih ili nekih drugih pritisaka, tačnije da ćemo ojačati njihovu zavisnost od zakona i pravila i propisa u službi.

Započete reforme u pravosuđu nose ogromnu odgovornost svih nas i u sudskoj i zakonodavnoj i izvršnoj vlasti.

Građanima je neophodno vratiti osećaj pravde i pravednosti u društvu poštovanja zakona i propisa, njihovo dosledno sprovođenje naročito imajući u vidu da je reforma pravosuđa o kojoj smo govorili iz 2009. godine, bila kap koja je prelila čašu i o kojoj su građani dali svoj nedvosmisleni sud na prvim narednim izborima 2012. godine.

Tada su jasno pokazali koliko je važno poštovanje prava na pravično suđenje i postupanje, zaštitu ljudskih prava u sudskom postupku, poštovanje pretpostavke nevinosti i o tome takođe treba da mislimo i zato ta reforma iz 2009. godine, treba da nam bude uvek podsetnik da nikada više tako nešto ne dozvolimo. Mnogo je slučajeva o kojima i danas i gledamo i slušamo u kojima su kršena i procesna prava i prava građana na pravdu i pravično suđenje.

Nikada još niko nije odgovarao ili bar javnost ne zna za takve slučajeve, trebalo bi da znaju u kojim predmetima su nekada tužioci, nekada sudije, nisu uvažili činjenice i koliko je građana u nekim takvim postupcima oštećeno. To je pored ostalog i posao republičkog javnog tužioca da po hijerarhiji kontroliše postupanje tužilaca bar u onim predmetima za koje u javnosti vlada veliko interesovanje.

Na nama je odgovornost da se sa predstojećim ogromnim izazovima suočimo zajedno, svako u domenu svoje nadležnosti. Svedoci smo izazova sa kojima se suočavamo, kao jedno moderno društvo kako u vidu klasičnih oblika organizovanog kriminala tako i u vidu novih sofisticiranih oblika i privredno i visoko tehnološkog kriminala.

Odlučno krivično gonjenje, zasnovano na zakonu i dokazima, bliska saradnja i koordinacija sa policijom i drugim državnim organima, kao i neposredna efikasna saradnja sa tužilaštvima i ostalim relevantnim institucijama drugih zemalja pred uslov su uspešne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i svakog oblika teškog kriminala.

Krivično gonjenje svih oblika kriminala odgovoran je i zahvalan posao. To što se Republički tužilac ne oglašava u javnosti ne znači da ne radi svoj posao.

Da li bi trebalo ipak promeniti donekle tu praksu i obezbediti naročito u vreme ogromnih izazova efikasniju i adekvatniju komunikaciju sa građanima kako bi bili upućeni u ono što se radi. Možda je to pitanje i tema o kojoj možemo razgovarati, diskutovati na jedan stručan, ozbiljan i odgovoran način, a ne presretanjem sudija i tužilaca na ulici u drugim javnim mestima, jer to svakako nije put.

Republički javni tužilac kao javni tužioci i njihovi zamenici moraju biti posvećeni profesionalnom, zakonitom i odlučnom krivičnom gonjenju. Oni, sigurna sam, u svoj posao, unose sav svoj profesionalni, stručni i lični kapacitet i integritet. Rezultati rada, vidljivi su u svakodnevnom životu i govore o njihovom radu i posvećenosti i to je ono što građani svakodnevno vide i osećaju kada dođu u bilo koju instituciju sistema, pa i pravosudnog, da rešavaju neki svoj problem ili traže zaštitu nekog svog prava ili zakona.

Dakle, oni su nepogrešivo merilo rada i odnosa pravosudnih organa prema njima samima, prema društvu, državi i njihovim pravima i potrebama. Ne retko se taj trud prepoznaje i u međunarodnim priznanjima i tako je recimo, 2012. godine, tužiteljka koja je i danas kandidat za republičku javnu tužiteljku, dobila od Ministarstva pravde, Vrhovnog tužioca SAD, priznanje za način na koje Javno tužilaštvo Srbije odgovorilo na mnoge teške izazove u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, ratnih zločina itd. koji možda može biti primer svim zemljama u regionu. Uprkos svim izazovim, beskompromisna borba protiv svih oblika kriminala i korupcije, mora biti nastavljena i na tom poslu moramo učestvovati svi zajedno.

Vladavina prava, jedna je od glavnih zamerki u proteklim izveštajima Evropske komisije, o napretku Srbije o ispunjavanju uslova za članstvo u EU, i to je ono što ste i vi ministarka detaljno obrazložili, kada smo ovde govorili o predlogu za ustavne promene, preuzimajući punu odgovornost za stanje u pravosuđu i potrebu njegovog unapređivanja, a u korist svih građana i celog društva.

Za kraj, ja bih lično volela da smo danas možda, imali bar dva kandidata o kojima ćemo razgovarati.

U isto vreme razumem svakog tužioca i njegovo pravo da se kandiduje ili ne, za tako važnu funkciju. Ono što često ne razumem i ne samo kada je reč o izboru tužioca, već i u nekim drugim slučajevima, jeste licemerje onih koji su u svojoj karijeri i svojim esnafima često bili jedini kandidati za izbore na mesta predsednika organizacija ili esnafskih udruženja, itd.

Ja se u politici, a i lično u životu, zalažem za princip jednakih šansi, ravnopravnost i iste standarde i aršine, bez obzira na lične animozitete i simpatije i to je uostalom i princip SDPS, i za nas je važno najpre, da li je, i u ovom i u bilo kom drugom slučaju, izbora formalno pravno, sve u skladu sa zakonom i procedurama ili nije.

U ovom konkretnom slučaju jeste i tu za nas nema nikakve sumnje, jer mi uvažavamo činjenice, a ne zaključke zasnovane na vrednosnim sudovima i ličnoj percepciji stvarnosti.

Zato ćemo u danu za glasanje, podržati izbor Zagorke Dolovac, za mesto republičke javne tužiteljke, u veri da će svojim radom opravdati ukazano poverenje.

Meni je već odavno isteklo vreme, a ja se zahvaljujem predsedavajućem što mi je dozvolio da završim svoje izlaganje do kraja.

Mogla sam i pretpostaviti da neće biti vremena da govorim i o izmenama Zakona o sudijama, a u svakom slučaju i taj zakon će poslanička grupa SDPS, podržati u danu za glasanje. Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Hvala predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena predsednice Vlade sa ministrima i ministarkama, imam pitanje za vas i za ministarku Joksimović, iako je ona donekle i odgovorila na ono što želim da pitam. Možda će dobiti ideju da dopuni, ukoliko je nešto propustila da kaže.

Naime, učestvovali ste na Međuvladinoj konferenciji Srbija-EU u Luksemburgu i doneli više nego dobre vesti o pristupnim pregovorima u procesu pridruživanja EU.

Na toj konferenciji kao što znamo potvrđeno je da je praktično otvoren klaster 1 u okviru nove metodologije, mediji prenose da je reč o klasteru o osnovnim vrednostima koje obuhvata poglavlja koja se tiču vladavine prava, ekonomskih kriterijuma, funkcionisanja demokratskih institucija, reforme javne uprave, javnih nabavki, statistike, kao i finansijske kontrole.

Reč je o poglavljima koje je Srbija otvorila još ranije, a koja u novoj metodologiji pripadaju istom klasteru. Mislim da je važno zbog građana i građanki Srbije da napomenem da je evropski komesar za proširenje na kraju konferencije rekao da postoji značajan napredak Srbije i da to stvara novi momentum i najavio ubrzanje procesa pristupa Srbije EU tokom slovenačkog predsedavanja.

Slažem se i sa onim što ste maločas rekli da mi reforme treba da sprovodimo i da ih sprovodimo pre svega zbog nas, a ne po nečijem nalogu, pa vas molim da nam pojasnite i date dodatne informacije o tome šta nova metodologija tačno znači i šta je ono što smo mi sebi zacrtali kao prioritete i ciljeve u narednom periodu i šta će biti naš fokus na putu daljih integracija Srbije u EU? Hvala.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Hvala.

Hvala na odgovorima. Dobro je čuti eksplicitno sve što ste naveli da ćemo uraditi u narednom periodu. Mislim da je to važno i zbog toga što na taj način šaljemo upravo onu poruku o kojoj je govorila sada i ministarka Joksimović. Najvažnije je šta smo mi uradili, najvažnije je da mi znamo u kojoj meri smo u procesu, u kojoj meri još ima posla i izazova sa kojima treba da se suočimo pred nama, a šta će Evropa da uradi, kao što reče ministarka Joksimović, to svakako nije na nama. Naše je da zbog sebe uradimo sve što je do nas i da počnemo da primenjujemo i živimo prema tim standardima, a šta će druga strana da uradi…

Mi smo svedoci da je EU suočena i sa mnogobrojnim svojim unutrašnjim problemima, ali sve to na stranu, mnogo je važno da mi idemo napred i vodimo proces ka potpunom članstvu Srbije u EU, zato što to jeste šansa, zato što to otvara niz novih mogućnosti da građani kroz svoj svakodnevni život osete ono što jesu benefiti jedne velike evropske porodice.

Izuzetno je važno što ste naveli i zakone u okviru slobode medija. Mi imamo medijsku strategiju. Ja ne propuštam priliku da kada god o tome govorim ponovim da, prema oceni evropskih zvaničnika i medijskih eksperata iz Evrope, mi smo doneli više nego dobru medijsku strategiju. Ono što je pred nama, a vi ste svakako pomenuli, jeste sprovođenje Akcionog plana za realizaciju medijske strategije i u okviru nje izmena medijskih zakona nekih, kao što je Zakon o javnom informisanju već na kraju ove godine.

Pre mesec dana ili nešto manje postavila sam i pitanje u danu za poslanička pitanja Ministarstvu kulture i ministarki Gojković i dobila iscrpan odgovor i raduje me da su formirane radne grupe koje će početi da se čim pre bave izradom novih izmena i dopuna zakona, jer to je ono što takođe šalje poruku da radimo, i to radimo upravo na onome što je Evropska komisija u nekim prethodnim svojim izveštajima navodila kao mesta za poboljšanje i unapređenje.

Sada bih volela da vas pitam nešto, i vas i ministra Lončara. Mislim da je mnogo važno što iz dana u dan imamo sve manji broj zaraženih. Mislim da je važno da iz dana u dan imamo sve veći broj vakcinisanih. Verujem da ćemo što je pre moguće dostići taj broj od 50% vakcinisanih. Vi znate da Socijaldemokratska partija Srbije već jedno tri meseca, ako ne i više, sprovodi svakodnevnu i kontinuiranu kampanju u gradovima i opštinama širom Srbije „Vakcinu primi i ne brini“, u okviru koje razgovaramo sa građanima o značaju zaštite i o značaju imunizacije.

Mi smo pokrenuli i započeli kampanju i sa mladima, zato što mislimo da je, bar prema onome što stručnjaci najavljuju, vrlo važno u narednom periodu, bar do jeseni, osigurati i apelovati na što je moguće veći broj mladih da se vakcinišu, jer na jesen stručnjaci upozoravaju da može doći do novog soja virusa, od koga će u opasnosti biti mlađi od 40 godina.

Pitam, da li ima ideja, da li neka postoji, o široj kampanji u okviru Vlade ili u okviru Ministarstva zdravlja da se pokrene jedna šira akcija, da se što je moguće više apeluje i na mlade ljude? Ja ću vam samo reći da tokom naše kampanje „Vakcinu primi i ne brini“ mladi nisu imali ništa protiv vakcine, oni samo jednostavno čekaju taj poslednji trenutak i dok ne budu morali da se vakcinišu ne bi to ni uradili, ali generalno nemaju ništa protiv, pa me zanima da li je u planu neka šira kampanja. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću.

Uvaženi ministri, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, postavljam pitanje ministarki državne uprave i lokalne samouprave Mariji Obradović. Pitanje se odnosi na podršku Ministarstva jedinicama lokalne samouprave.

Naime, rekli ste, kada ste preuzeli odgovornost za rad ovog resora u ovom mandatu, da će jedan od prioriteta Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave biti upravo podrška jedinicama lokalne samouprave, i to ne samo kroz budžetske fondove, već i na druge razne načine i kroz druge vidove podrške i saradnje.

Zanima me šta ste do sada uradili po tom pitanju i na čemu tačno u ovom trenutku Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave radi? Hvala.

Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.05.2021.

Hvala predsedniče.

Pitanje upućujem Ministarstvu za kulturu i informisanje, moje pitanje je dokle se stiglo u sprovođenju akcionog plana za medijsku strategiju, budući da u naredne dve godine, medijska strategija i akcioni plan predviđaju izmene, ne samo medijskih zakona nego i niz drugih zakona, koji se tiču bezbednosti novinara, njihovog rada, ali i unapređenja medijske regulative, tačnije njenog usaglašavanja sa medijskom strategijom.

Prema oceni i evropske komisije i stručnjaka koji se bave medijima, Republika Srbija je usvojila odličnu medijsku strategiju, formirana je radna grupa za sprovođenje akcionog plana, a akcioni plan predviđa sve rokove u kojima je neophodno izvršiti izmene i dopune zakona iz oblasti medija.

Zakon o javnom informisanju i medija, u četvrtom kvartalu 2021. godine, do kraja ove godine, neophodno je izmeniti, a 2022. godine, zakon o elektronskim medijima, a u trećem kvartalu 2022. godine, akcioni plan predviđa da se izmene i dopune, dopuni Zakon o javnim medijskim servisima.

U akcionom planu, dat je precizan i niz mera za unapređenja bezbednosti, socijalno ekonomskih i profesionalnih uslova za rad novinara, zaštitu novinarskih izvora, profesionalne autonomije novinara i urednika, funkcionalnost i ažurnost registra medija, tako da je predviđena izmena i dopuna 13 zakona u naredne dve godine.

Od tih izmena, najviše promena se odnosi na Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakonu o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima.

Budući da čekamo da se usaglasi Poglavlje 10. za pristupanje EU, bilo bi dobro da što pre sprovedemo akcioni plan onako kako je i napravljen.

Dakle, da se držimo onih rokova koji su propisani akcionim planom, budući da znamo da je Radna grupa zadužena za sprovođenje Akcionog plana održala sastanak 17. decembra 2020. godine.

Pitam Ministarstvo kulture i informisanja, dokle se stiglo u sprovođenju Akcionog plana za medijsku strategiju?

Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 30.03.2021.

Hvala, predsedniče.

Moje pitanje upućujem Ministarstvu zdravlja. Naime, interesuje me kakav je plan i strategija organizovanja mobilnih timova za vakcinaciju koji bi ušli u svako selo, u svaku kuću i domaćinstvo i na taj način omasovili imunizaciju i pružili adekvatne odgovore građanima koji su još uvek neodlučni da li da se vakcinišu ili ne.

Mobilni timovi su već na terenu i to je dobro, obilaze domaćinstva po selima Srbije, one koji imaju nepokretne ili koji iz bilo kog razloga nisu u mogućnosti da odu i da se vakcinišu u neku od zdravstvenih ustanova.

Moje pitanje je – kakva je dinamika i ima li dovoljno mobilnih timova koji će u narednom periodu obići sva sela i domaćinstva, jer mnogi nisu u mogućnosti da odu u najbliži grad, mnogi nemaju pristup internetu, mnogi su zauzeti prolećnim radovima koji su u selima u toku, itd, itd.

Naime, Socijaldemokratska partija Srbije je tokom vikenda u Beogradu na više lokacija razgovarala sa građanima o vakcinaciji i pozvala građane da se odazovu apelu i pozivu na vakcinaciju. Neke smo ohrabrili da donesu odluku, kod nekih otklonili sumnje, mnoge smo uputili na „E-upravu“ i način na koji mogu ponovo da se prijave ukoliko su propustili neki od ranije zakazanih termina.

Ono što smo videli na terenu jeste da ljudi imaju nedoumice i mnogobrojna pitanja i traže odgovore. Mi mislimo da bi bilo dobro organizovati jednu široku promotivnu kampanju koja bi bila usmerena upravo na one ljude i na davanje odgovora na ona pitanja koja ne mogu tako često da dobiju u javnosti i medijima.

Vakcina je tema koja mora u ovom trenutku da ima jasnu poruku koja se šalje javnosti, jer je reč o borbi za život građana. Vakcina je civilizacijska tekovina, jedini naučno dokazani način u borbi protiv pandemije. Vakcina je spasila i sačuvala milione života ljudi i kroz istoriju i smatramo da pitanje vakcine i vakcinacije nije i ne sme da bude političko i ne sme da bude tema političkog neslaganja između vlasti i opozicije. Korona je zajednička i spas i zdravlje ljudi takođe treba da budu zajednički trud i napor.

U ovom trenutku mi u Socijaldemokratskoj partiji Srbije smatramo da je izuzetno važno da svi pokažemo solidarnost i odgovornost i da budemo ujedinjeni, s obzirom na to u kakvoj se situaciji nalazimo.

Građani su zabrinuti zbog onih koji u medijima neutemeljeno govore o vakcini, šire razne teorije zavera, glasine i dezinformacije. Njihovi nastupi su agresivni i oni na taj način dovode jedan veliki deo javnosti u zabludu, što, naravno, može da utiče i na sam tok pandemije.

Širenje lažnih vesti, podsetila bih vas, je krivično delo. Na nadležnim tužilaštvima je da reaguju na lažne vesti i sve što se u tom smislu dešava i na društvenim mrežama i u medijima. Socijaldemokratska partija Srbije apeluje takođe na medije da svoj prostor otvore samo za one koji govore o vakcini na naučno utemeljenim dokazima, a ne onima koji svojim neutemeljenim stavovima i agresijom dovode u zabludu mnogobrojne građane.

Svako ima pravo da odluči hoće li ili neće da se vakciniše. Svako ima pravo i da kaže svoje mišljenje o vakcini, ali niko nema pravo da svojim nastupima ugrožava prava drugih ljudi. Pravo svakog pojedinca ograničeno je pravima i slobodama drugih ljudi.

Stav SDPS je jasan, što se više budemo pridržavali mera i što se više ljudi bude vakcinisalo, pre ćemo moći da se vratimo normalnom životu.

Socijaldemokratska partija će i u narednom periodu nastaviti da aktivnostima na terenu promoviše vakcinaciju građana Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -