Zašto?

Kako, pa čovek je rekao da smo pljačkali kasu.

Čovek dođe i kaže, pljačkate kasu i onda nemate pravo na repliku. Dozvolite, neću mnogo, jer o ovome ćemo pričati, ova priča koju je pomenuo gospodin Jovanović će doći na dnevni red kada budemo imali predlog završnog računa budžeta za 2002. godinu. A po onoj narodnoj - držte lopova, najlakše je pričati o onome što nije predlog dnevnog reda. Današnji dnevni red je predlog završnog računa budžeta Republike Srbije za 2001. godinu. Inače, gospodine Jovanoviću, ako ne znate da vam kažem, sve ono što je predmet ili stavka sredstava SPS-a je nešto što smo traži, jer po Poslovniku ili odluci Administrativnog odbora sve mora da odobri gospođa predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Znači sve ono što smo dobili kao sredstvo, ima paraf gospođe predsednice Narodne skupštine. Ako vas to ne zadovoljava, ako je to problem, izvolite i recite zbog čega i na koji način i slično. Pustite priču, 2002. godina će doći. Pustite kako mi radimo u Skupštini, a to će građani reći, da niste tri puta menjali Poslovnik, da ne premeštate ove prenose sa programa na program da se ne vidi šta se priča. Građani Srbije to sve i onako znaju. Što se tiče troškova, mi učestvujemo onoliko koliko učestvujemo. Radimo u Skupštini onako koliko možemo, a građani Srbije će to oceniti. Sva sredstva moraju da idu uz prethodni paraf gospođe predsednice, pa ako nešto imate, izvolite, javite se gospođi predsednici. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre, ako sklonimo u stranu sve ono što Vlada Republike Srbije govori o Predlogu zakona o završnom računu budžeta za 2001. godinu, jer je reč o ničim pokrivenim hvalospevima i kada se uroni u tekst ovog predloga zakona ono što piše uz stavove i brojke, a uz to se konstatuje da ima i stvari koje ne stoje u završnom računu budžeta, a trebalo bi, onda se zasigurno može izreći i sledeći stav, odnosno ocene. Završni račun budžeta za 2001. godinu, koji je inače po obimu jako skroman, koji nije pregledan, pokazuje da sadašnja Vlada Republike Srbije ima dva lica. Jedno za javnost, marketinško i drugo ono realno u praksi. Ta Vlada jedno priča, postavlja principe, zalaže se za određene vrednosti, drži nam istovremeno predavanja o moralu, potrebi poštovanja zakona i naravno pominje ko sve nije radio na zakonom utvrđen način, pominjući socijaliste, a istovremeno u praksi ponaša se krajnje voluntaristički, daje primat politici i stranačkom u odnosu na potrebe celog društva, nenamenski i nezakonito troši sredstva poreskih obveznika u isto vreme dok namiče nove i veće poreze za obične građane, a bogatima smanjuje poreske obaveze.
Takva Vlada pokazuje da niti je ekspertska, ni dosledna, ni kvalifikovana za ono što radi i da ovaj predlog zakona ne zaslužuje prelaznu ocenu.
Ja ću ove svoje tvrdnje potkrepiti sledećim primerima. Pomenućemo primera radi tekuće budžetske rezerve i činjenicu da su one za skoro 22% više, izvršene za 22% više od plana. Tako je recimo dva puta izdvojen novac za finansiranje Radio-televizije Srbije uz obrazloženje zbog izuzetno teške finansijske situacije nakon ukidanja takse na električno brojilo. Ko je ukinuo taksu na električko brojilo? Ova Vlada Republike Srbije. Ko je Radio-televiziju Srbije doveo u tešku ekonomsku situaciju? Vlada Republike Srbije i sada lijući krokodilske suze Vlada se pojavljuje kao spasilac te iste televizije, logično zna se i redosled poteza. Onaj koji plaća određuje i strukturu programa i sada umesto da Radio-televizija Srbije bude servis građana ona se pretvara u servis Vlade Republike Srbije. Kada pogledamo sve ono što se prikazuje na programima Radio-televizije jedonstavno od ministara se ne može doći do reči, doduše i neki predstavnik nevladinih organizacija. Opozicije tu nema, eventualno ako se neko poajvi samo da eventualno ulepša sliku o objektivnoj televiziji.
Drugi primer, sredstva tekuće budžetske rezerve su izdvojena i za potrebe Koordinacionog centra SRJ i Republike Srbije i za tri opštine, a pored toga izdvojena su sredstva iz budžetske rezerve, još 150 milijardi za Koordinacioni centar. Postavlja se jedno logično pitanje, nije sporno odvajanje sredstava, ali se postavlja pitanje za šta su ta sredstva trošena. Zar je moguće da za ove dve godine mi u Skupštini Srbije nismo dobili nijedan izveštaj za šta se sredstva troše? Zar ne bi bilo logično da to bude izveštaj upućen Skupštini, a ne da nam pojedini poslanici objašnjavaju za šta se ta sredstva troše?
Treći primer, direktni upliv politike i interesa DOS-a, naravno. Dato je 15 miliona dinara na ime povraćaja novčanih iznosa novinsko-izdavačkim kućama. Ovde se Vlada ponaša i kao tužilac i kao sudija i kao Božić bata. Sa poklonima se naravno kupuje i naklonost medija, pa se otuda ne treba čuditi što svi mediji u isto vreme objavljuju tekstove koji treba da afirmišu programe, politiku i rad Vlade, odnosno koji treba da govore negativno o drugima. Postavlja se pitanje zašto u strukturi budžeta za 2001. godinu nema nijedne reči o primeru koji sam juče izneo, o milijardu i 500 dinara novčanih sredstava, koje je Vlada Republike Srbije oprostila pekarima. Taj hleb je prodavan, neko je od toga uzeo profit. Zar je moguće da je Vlada Republike Srbije 50 miliona maraka poklonila pekarima i to samo na osnovu jednog protokola koji je zaključila Grupa G-17 i pekari. Zašto u završnom računu ne stoje podaci o sredstvima iz poreza na ekstradohodak i ekstraimovinu, potrošenih po pojedinim namenama. Koliko je u budžetu uplaćeno poreza na promet usluga od strane ZOP-a, koji je obveznik na usluge platnog prometa, koji je taj platni promet i plaćao. Procena je da je Narodna banka Jugoslavije tj. ZOP na promet usluga od platnog prometa imao osnovicu 14 milijardi dinara i da po tom osnovu nisu plaćene 2,8 milijarde dinara. Koliko je budžet ostvario prihod od kamata na depozite budžetskih para u 2001. godini i gde su pare budžeta deponovane, a negde su morale biti u depozitu. Ovde se tvrdi da je prethodna vlast oštetila budžet, jer nije naplatila kamatu, gde je bilo deponovano oko 100 milijardi dinara. Na samom kraju, s obzirom na ograničeno vreme, želeo bih nešto reći. Moje kolege narodni poslanici iz Socijalističke partije Srbije su dokumentovano pokazale da je bilo nenamenskog trošenja sredstava.
Takođe su i dokazali, a to stoji u ovom izveštaju koji je napravilo Ministarstvo, da je bilo slučajeva i nezakonitog trošenja sredstava. U kom obimu, to ćemo videti kad nova Vlada bude preuzela posao, pa kad nova budžetska inspekcija bude izvršila uvid u ono što se radilo. U svakom slučaju, ovaj izveštaj je loš i za poslaničku grupu SPS neprihvatljiv.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, cela ova rasprava u ovih proteklih dva i po sata pokazuje u stvari šta je suština današnje priče i ove tačke dnevnog reda. Ovde se uopšte ne priča o završnom računu budžeta za 2000. godinu, ovde se priča o ovom drugom, o izveštaju, o načinu korišćenja sredstava. Naime, to potvrđuje prvo ministar, pa onda i drugi predstavnici DOS-a, jer da se želelo razgovarati o završnom računu budžeta za 2000. godinu, to je stvar prosta, jer imate ovde 262 stranice materijala, imate 254 stavke, pa se vrlo prosto vidi za šta su trošena ova sredstva. Ova priča ima drugačiju pozadinu i ta drugačija pozadina pokazuje da se i tu ne diraju sredstva. Iznose se neistine, laži, poluistine, a cilj opravdava sredstvo.
Mi smo protekle nedelje, kada je pao ovaj dnevni red, od ministra čuli - čini mi se da nije usvojen završni račun za 1998. godinu. Pa, gospodine ministre, mogli ste pogledati "Službeni list" iz maja 1999. godine i piše tamo - Završni račun za 1998. godinu. Za ministra je sramota da ne zna da je taj završni račun usvojen.
Da ova priča nema drugu pozadinu, ne bi se pojavila ni imena u javnosti. Ovde se kaže, ne treba vitlati imenima. Ko je objavio izveštaj? Ministre, to je izašlo iz vašeg Ministarstva, pojavilo se u dnevnim novinama u isto vreme; 48, 90, ko zna koliko ljudi, da li vi znate šta to znači za njih, za njihove porodice, bez suda, bez ičega?
To je vaš izveštaj. Druga je stvar kako se on našao kod sredstava javnog informisanja. U stvari, cela priča se od početka vodi o tome. Pa i 2001. godine kada smo imali ovu tačku na dnevnom redu, ona je skinuta, a sada vidimo i zašto - na osnovu zaključka Vlade, da bi se istraživalo u nedogled. Da bi se istraživalo; evo, setite se, kada ljudi 2001. godine, pre 15 meseci, nisu dobili mogućnost da išta kažu o tom izveštaju, ali su zato i maja i juna 2001. godine sredstva javnog informisanja bila puna onoga što je sadržaj ovog dokumenta, bez ministarstva, bez pravosudnih organa, bez bilo koga.
Znači, suština je oklevetati ljude, izreći jednu presudu unapred. To nije, naravno, slučajno. Isto se desilo i prilikom usvajanja Zakona o ekstraprofitu. Najjači argument je bio - šta je radila prethodna vlast, uz osuđivanje ljudi i pominjanje ljudi. Setite se novembarskih izbora 2001. godine - pojavio se taj izveštaj ponovo. Zašto, da li je Skupština imala vremena o tome da odlučuje? Naravno da jeste, ali se nije želelo. Pa i sada, da nije bilo ovih predsedničkih izbora, ne bi se ovaj materijal pojavio. Zna se šta je suština. Treba pričati o ovom materijalu, a ne o onom što Vlada radi. Pričati o onome što Vlada radi je vrlo teško, zato što se nema šta reći.
Kako ministar da objasni da je po Zakonu o ekstraprofitu, koji je tako gromoglasno najavljivan, realizovano 121 milion maraka; pričalo se o milijardama maraka, još sada odluka Vrhovnog suda, pa ćemo videti šta je. Kako pričati šta je sa onih obećanih, 6,5 milijardi dolara gde su usahle, zašto su usahle donacije iz inostranstva, zašto se ne poštuje zakon, zašto postoji medijski mrak, zašto se ne poštuju zakoni, zašto se nama socijalistima krade pet mandata? Šta će nam? To nam pripada jer su nam dali građani Srbije. Ali, naravno, na to nema odgovora, nego - dajte da napravimo izveštaj, pa ćemo o tome pričati. Nećemo pričati o završnom računu. Ja očekujem, u skladu sa ovakvom politikom Vlade, da ćemo možda za neke sledeće izbore imati izveštaj o načinu trošenja sredstava od 1988. godine. Nije to loše: 1988. godina, pa da zatvorimo ovaj period, pošto vi kada god pričate, pomenete od 1988. godine, pa nije loše da se Skupština o tome izjasni.
Kada je reč o samom završnom računu budžeta za 2000. godinu, moram da kažem da je on ispisan, kao što se vidi, na preko 280 i nešto stranica, da je raspoređen na 254 stavke, da je budžet za tu godinu bio 32 milijarde, sa posebnim računima oko 50 milijardi, a samo deficit za ovu godinu je 46 milijardi dinara, da su taj budžet sprovodile dve vlade, to se zaboravlja reći. To je Vlada narodnog jedinstva, na čelu sa gospodinom Marjanovićem, kao i prelazna vlada na čelu sa gospodinom Minićem, vlada u kojoj je bio i značajan broj ministara iz redova DOS-a, a neki su i danas ministri.
Predlog završnog računa budžeta za tu godinu je podržala i predložila za usvajanje i Vlada na čelu sa gospodinom Đinđićem i taj izveštaj je usvojen i na matičnom odboru. Odbor je takođe prihvatio predlog ovog zakona o završnom računu i to postoji u dokumentaciji. Šta nam još taj završni račun za 2000. godinu pokazuje? Da je budžet sprovođen u po mnogo čemu specifičnoj godini: pre svega, to je prva posleratna godina, godina posle agresije NATO-a na našu zemlju, kada je nastavljena obnova i izgradnja porušenih i oštećenih objekata, godina u kojoj je trebalo uz obnovu zemlje pokrenuti proizvodnju u porušenim preduzećima, popraviti, odnosno sanirati infrastrukturu, ispuniti, pored svega toga, i budžetske obaveze, obezbediti funkcionisanje i školstva i zdravstva i drugih javnih službi, obezbediti isplatu penzija i slično. To je i godina kada se desio 5. oktobar, puč u zemlji, kada su formirani krizni štabovi i na talasu toga gotovo uništena proizvodnja, ali i održani preveremeni izbori. Teška godina - i u ekonomskom i u političkom smislu.
Vlada narodnog jedinstva je učinila što je u granicama mogućeg da bi se ostvarili ciljevi postavljeni početkom 2000. godine. Učinila je mnogo toga, uostalom, ovaj izveštaj je najbolji pokazatelj toga šta je Vlada uradila.
Kada je reč o ovom izvšetaju, što je u stvari suština rasprave po ovoj tački dnevnog reda, povodom tog izveštaja rekao bih sledeće.
Prvo, Narodna skupština Republike Srbije je već usvojila Zakon o završnom računu budžeta Srbije za 1999. godinu, 1998, 1997. i 1996. godinu, pa se ne može prihvatiti bilo kakav izveštaj o korišćenju sredstava budžeta koji otvara pitanje, a što je bio predmet skupštinske rasprave i odlučivanja, niti prihvatiti kvalifikacije o trošenju sredstava budžeta, kao nenamenskom i nezakonitom. Izveštaj za DOS očigledno ima snagu zakona kojim se dezavuišu već usvojeni zakoni.
Drugo, Narodna skupština ne razmatra izveštaj o finansijskom poslovanju fondova - penzijskog, zdravstvenog, za zapošljavanje - i iz toga sledi logično pitanje otkud ovi podaci u pomenutom izveštaju. Upravni odbori fondova za zdravstvo, penzijskog i za zapošljavanje su usvojili finansijske izveštaje, a Vlada Srbije je u skladu sa zakonom dala na njih svoju saglasnost. Sada se ovim izveštajem ovo retroaktivno dovodi u pitanje. Državni organi i fondovi su sprovodili politiku Vlade, a to se takođe ne može dovoditi u pitanje, jer Vlada samostalno vodi politiku, a da su organi ostvarivali politiku Vlade potvrđuje činjenica da je Vlada Srbije verifikovala sve finansijske izveštaje organa.
Treće, sredstva budžeta su korišćena u skladu sa potrebama budžetskih korisnika u određenim sredinama. Korisnici sredstava sa različitih računa međusobno su se pomagali i pozajmljivali sredstva kako bi se problemi u interesu građana mogli rešiti. Ukoliko je neko od krajnjih korisnika sredstava učinio nešto protiv zakona, prisvojio sredstva budžeta, stekao imovinsku korist, takvi pojedinci nisu imali i nemaju ništa zajedničko sa Vladom narodnog jedinstva i sa SPS-om. Takva lica mi ne bi smo ni branili, a oni treba da budu predmet rada državnih organa koji se time bave, pa neka se utvrdi istina.
Četvrto, namera izveštaja je da se prikaže javnosti da su velika sredstva nenamenski i nezakonito trošena. Za DOS, pošto je on naručio ovaj izveštaj, nenamenskim i nezakonitim trošenjem sredstava budžeta se smatra - pozajmljivanje Fondu penzijskog osiguranja u cilju isplate penzija, pozajamljivanje Direkciji za obnovu zemlje posle NATO agresije 1999. godine, pozajmljivanje Direkciji za puteve Republike Srbije za sanaciju puteva, pozajmljivanje sredstava Direkciji za robne rezerve, pozajmljivanje preduzećima porušenim tokom NATO agresije
prenošenje sredstava sa jednog računa budžeta na drugi u cilju isplate potreba škola i drugih javnih ustanova. Sredstva su korišćena i za socijalne ustanove, za najugroženija lica, za humanitarne aktivnosti. Sredstva su korišćena za podsticaj proizvodnje. Sredstva su data Vojsci Jugoslavije.
Peto, korektnosti radi, javnosti radi a posebno istine radi, za ovu tačku dnevnog reda Skupština je trebalo da pozove i ljude koji su bili na čelu ministarstava i koji su pomenuti u ovom izveštaju za koji niko ne zna kako je dospeo u javnost, a ponajmanje ministar. Trebalo ih je pozvati i čuti šta o tome kažu. Neki od njih nikada nisu dobili mogućnost da kažu išta o tome što im se stavlja na dušu. Naravno, oni nisu ni tada, a nisu ni danas pozvani da ne bi rekli svoju priču, pa da se čuje i druga strana, kako izgleda tačnost iznetih tvrdnji.
Šesto, izveštaj je u smislu činjenica direktno usmeren protiv ljudi i iz SPS-a. Čak i kada se ne bi ulazilo u sadržaj iznetih tvrdnji (za nas socijaliste one su proizvoljne i zlonamerne) činjenica je da se odnose samo na SPS. Naravno, zadatak je primaran - protiv SPS-a.
Sedmo, izveštaj su očigledno pisali ljudi koji su bili pristrasni, koji nisu imali potrebno znanje, koji o budžetu Republike Srbije ne znaju ništa.
Pošto je isteklo prvih 10 minuta neću koristiti preostalo vreme, ali ću rado, u preostalom delu, pokazati i dokazati ispravnost ovih tvrdnji, netačnost, zlonamernost i pokazati kako jedna ista vlada ima dvojake aršine - jedne kada je u pitanju SPS, a druge kada je u pitanju DOS, pa ćete videti na konkretnim primerima kako se troše sredstva iz budžeta, a naravno videćemo i šta će biti konačan rezultat. Hvala.

 Poštovano predsedništvo, kolege narodni posanici, kao što sam rekao u prvom delu izlaganja povodom ove tačke dnevnog reda, na dnevnom redu nije Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu. Ovde se priča o izveštaju, daju se političke ocene. Namera predlagača je jasna - u ovo teško vreme, kada se ne može objasniti stvarnost, dajte da onda udarimo po socijalistima. To nam je za sada jedino oružje kako građanima Srbije da objasnimo kako se loše živi.
Naravno, ta priča nije dugog veka, već je dve godine prošlo od 5. oktobra i građani Srbije savršeno dobro vide kako Vlada DOS-a radi, tj. ne radi. To pokazuju i ovi rezultati izbora i tu je stvar završena.
Ali, istine radi, i kolega koji su pomenuti, moram da kažem da ima i konkretnih primera u ovom materijalu koji apsolutno pokazuju političku nameru da se SPS i ljudi koji su se nalazili u Vladi narodnog jedinstva i na čelu ministarstava kvalifikuju bez ijednog valjanog dokaza. Kako je Vlada radila, odnosno Vlada je naručila ovaj izveštaj, i kako su radili izvršioci, najbolje pokazuje jedna paralela sa Predlogom završnog računa za 2001. godinu. Tu se kristalno jasno vidi prava namera.
Naime, činjenica je očigledno da su ovaj posao radili ljudi koji nisu kompetentni za taj posao, koji su došli sa nivoa savezne države, radili u SDK, a da sa budžetom Republike Srbije imaju malo posla; i; očigledno, dobijeni zadatak trebalo je izvršiti.
Evo i dokaza, o istim stvarima se iznose potpuno suprotne ocene, u zavisnosti od toga da li je u pitanju SPS ili DOS. U izveštaju o kontroli izvršenja budžeta Republike Srbije za 2001. godinu na strani 42. se kaže da su sredstva tokom 2001. godine, sredstva tekuće budžetske rezerve, korišćena u okviru iznosa predviđenih rešenjima Vlade; da su u više slučajeva sredstva tekuće budžetske rezerve korišćena u iznosu većem od iznosa predviđenih rešenjem Vlade; da su rešenjem Vlade iz februara meseca 2002. godine, a radi se o izvršenju budžeta za 2001. godinu, nema produžene budžetske godine, jer je ukinuta zakonom, utvrđeni iznosi za pokriće više izvršenih isplata na teret sredstava tekuće budžetske rezerve u odnosu na postojeće rešenje.
Pomenuto rešenje Vlade, niti je overeno, niti potpisano, niti objavljeno u "Službenom glasniku", kao da ne postoji.
Dakle, iznose se konstatacije, a posle toga sledi i ocena inspekcije: uvidom u knjigovodstvenu dokumentaciju i evidenciju o korišćenju sredstava budžeta nisu utvrđene nepravilnosti u pogledu nenamenskog korišćenja istih. Takođe i ocena: kontrolom korišćenja sredstava stalne budžetske rezerve nisu utvrđene nepravilnosti. Tako stoji za 2001. godinu.
Evo, kako stoje stvari kada je reč o 2000. godini, o istom činjeničnom stanju. Tu su kvalifikacije potpuno drugačije. U okviru primera takozvanih nezakonitosti i nepravilnosti utvrđenih kontrolom u okviru tačke 8. se navodi da su sredstva tekuće budžetske rezerve u velikom broju slučajeva korišćena, a da prethodno nije doneta odluka u skladu sa propisima i da ukupna nezakonito utrošena sredstva tekuće budžetske rezerve iznose 992 miliona dinara. Korektnost, profesionalnost i nepristrasnost kontrole, da su postojali, a nisu, zahtevali su da se konstatuje da su sredstva prenošena, da u trenutku prenosa nije bilo odluke Vlade, što važi za 2000. i za 2001. godinu, i za jednu i za drugu, Vlada je naknadno donela odgovarajuće odluke o odobravanju korišćenja tih sredstava.
Čak kada je u pitanju 2001. godina, nakon isteka kalendarske godine, februara 2002. godine, rešenje nije overeno, nije potpisano, nije objavljeno. Uprkos tome, daje se ocena da nije bilo nenamenskog korišćenja sredstava tekuće budžetske rezerve.
Kada je u pitanju 2000. godina, onda inspekcija ocenjuje da je u pitanju nezakonito trošenje sredstava. Ta kontrola nije videla, jer naravno nije ni želela da vidi, niti da konstatuje, da su za 2000. godinu postojala dva zaključka Vlade Republike Srbije, iz oktobra i decembra meseca, i rešenje od 29.12.2000. godine o korišćenju tih sredstava, rešenje koje je uredno overeno i potpisano. Kontrola je prećutala i sakrila da postoje zaključci, odluke, rešenja Vlade, a nalogodavci i inspekcija znaju i zašto, ali i mi socijalisti - iz straha da će se sve podnete krivične i druge prijave, posle ovoga i sličnih saznanja nadležnih organa, srušiti kao kule od karata.
Ovaj primer pokazuje kako se iste činjenice za 2000. godinu i 2001. godinu različito kvalifikuju: za 2001. godinu kao uredno poslovanje, sve u redu, a za 2000. godinu, u istoj činjeničnoj situaciji koja je još bolje pravno utemeljena - kao kriminal, kao nezakonito trošenje sredstava.
Imam ovde mnogo materijala koji daju konkretne odgovore na pitanja koja su postavljena. Zbog vremena pomenuću samo nekoliko; a u jednom od izveštaja pomenuto je, kod Ministarstva za rad, da je u ustanovama socijalne zaštite uplaćen određeni iznos sredstava iznad cene. Treba reći da je osnivač ustanova socijalne zaštite (a to su domovi za stara lica, domovi za retardirana lica) Vlada Republike Srbije, a da su cene smeštaja u ovim ustanovama držane na veoma niskim iznosima, jer nije bilo sredstava i da nisu uredno isplaćene. Znate i zašto, samo nećete da kažete. Isplata troškova smeštaja nije blagovremeno vršena, ni od Ministarstva, što jeste greška, ni od zdravstvenog osiguranja za zdravstvenu zaštitu; u ovim ustanovama smešten je veliki broj izbeglica za koje niko nije snosio troškove; poslovi u ovim ustanovama su veoma teški; tu su i nepokretna lica, retardirana lica; zarade su uvek bile najniže u Republici. Sredstva socijalne zaštite nikada u ovom periodu nisu iskorišćena više od 80% od sredstava planiranih u budžetu; na kraju svake godine u ustanovama pokriveni su samo minimalni troškovi da one ne bi bile ugašene.
Imam ovde pismo kolektiva "Sever" kome se stavlja na dušu da su prodali, da su sa Ministarstvom za finansije napravili ugovor štetan po državu; vrlo taksativno ljudi navode da je "Sever" potpisao sporazum, da je urađeno sve u skladu sa zakonom, da je bio taj ugovor predmet ekspertske analize i da niko nije oštećen, jedino što im se stavlja na dušu, da su za male pare ustupili svoj reprezentativan objekat. To im se stavlja na dušu sada, u vreme kada se vrši privatizacija i kada se društvena i državna imovina prodaje bukvalno budzašto, a neko se našao pametan da im prigovara i da se podnese krivična prijava zbog toga.
Kada se govori o ljudima koji su radili ovaj posao, često se sa nipodaštavanjem kaže - četiri čoveka u budžetskoj inspekciji. Imam ovde podatke vezane za 1996. godinu, gde se kaže da je ta budžetska inspekcija od četiri čoveka izvršila kontrolu poslovanja kod 133 korisnika, da je nađeno da je nenamenski trošeno 8,7 miliona dinara, posle naloga budžetske inspekcije vraćeno je 2,61 milion dinara, a u 18 slučajeva doneta su rešenja o vraćanju novca, a protiv pet odgovornih lica podnete su krivične prijave. To samo kao podatak da je apsolutno budžetska inspekcija i u tom periodu radila svoj posao.
E, sada, postavlja se pitanje - kako četiri čoveka mogu raditi taj posao, u 2000. godini, a to ste videli u ovom završnom računu budžeta za 2000. godinu, broj subjekata koje su kontrolisali, a u 2001. godini (a time ćemo razgovarati na sledećoj tački) kada je bilo pedesetak njih, manji je broj subjekata koje su kontrolisali. Zašto? Zato što su dobili konkretan zadatak - za ove ljude, za ove institucije, naći po svaku cenu nešto što može biti predmet krivične prijave.
Ipak, mislim da je biser nad biserima slučaj vezan za robne rezerve kada se protiv odgovornih lica podnose krivične prijave za nenamensko korišćenje sredstava, i to na osnovu brašna koje je isporučeno pekarima, a u isto vreme taj sporazum su potpisali grupa G17 i pekari, i isporuka brašna je tekla od oktobra 2000. godine, znači posle onog puča 5. oktobra, pa do kraja februara 2001. godine. U tom periodu imamo praktično situaciju da je isporučeno 207.000 kg brašna, čija je vrednost 1.544.944.000. I sada, lepo, pošto su podneli krivičnu prijavu protiv čoveka, pošto sud, odnosno ovi ostali organi rade svoj posao, u javnosti je sve izneto, čovek je kriv i šta ćemo dalje - Vlada Republike Srbije preuzima obavezu jedne nevladine organizacije, grupe G17 (za koju sada čujem da će biti politička partija, a inače niko ne zna šta su) i lepo, na sednici Vlade (evo rešenja koje stoji ovde, a potpis je potpredsednika Vlade, Momčila Perišića) pod tačkom 3. donosi odluku za interventne porudžbine brašna u toj i toj količini, a vrednost je 1.544.000.000, da se na osnovu ugovora o pozajmici aneksira u isporuke brašna bez naknade. E baš me interesuje gde će biti iskazano ovih 1.544.000.000 sredstava, u kom delu ovog izveštaja za 2001. godinu.

Pošto ovoga ima mnogo, a imamo i za šta je trošeno, ja vam u ime poslaničke grupe SPS-a kažem - ako je predlog dnevnog reda Predlog zakona o završnom računu budžeta za 2000. godinu, mi ćemo taj predlog podržati. Ako se govori o izveštaju, o načinu korišćenja sredstava, mi taj izveštaj nećemo podržati, jer je on tendenciozan, za nas neprihvatljiv, on u stvari predstavlja osnovu za lov na ljude, što je za poslaničku grupu SPS-a je neprihvatljivo.

Ja kao poslanik Narodne skupštine Republike Srbije i moje kolege poslanici razumemo gospodina Đelića. Ne ide ništa, sve čega se dotakao daje loše rezultate. Ono što je pričao, ne ostvaruje se. (Žagor.) Čekajte, čekajte, polako, polako. Setite se onih priča 2001. godine o sredstvima od ekstraprofita, o milijardama dolara, o svemu onom.
Šta u stvari vi hoćete? Šta hoćete? Našu dušu? Šta hoćete?
Političku odgovornost za vreme kada smo bili na vlasti mi smo platili na izborima i nemojte nam tom pričom... da, tačno, pa šta hoćete? Nemojte stalno ići s tom pričom - odgovornost, odgovornost. Čim nađete sijaset dokaza da nešto nije tačno, da je zlonamerno, da je lažno, odmah kažete - pojedinačni slučaj. Nisu ovo pojedinačni slučajevi. Ovo su ljudi koje ste vi optužili, čija se imena nalaze u javnosti, za koje sud nije utvrdio ništa, a oni su već oblaćeni; i nije tu nekakav "Sever", to piše crno na belo, šta taj kolektiv misli o tom ugovoru i uopšte ne smatra da je oštećen. Nemojte da zamenjujete teze.
Rekao sam i ostajem pri tome - kada je u pitanju nevladina organizacija G-17, Vlada preuzima obaveze nevladine organizacije. Po kom osnovu? Po kom osnovu Vlada preuzima obaveze, političke obaveze koje je jedna nevladina organizacija preuzela da bi isporuku brašna konkretizovala, 1. 544.000.000, i vi mi sad pričate - pojedinačan slučaj. Kakav, bre, pojedinačan slučaj?! Recite jednostavno - hoćemo da budete krivi.
E, druga je stvar što mi nećemo to da prihvatimo.

Poštovane kolege narodni poslanici, koristim pravo na repliku, član 97. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Naime, u ovoj skupštini se može stvarno čuti sve i svašta, ali kada o moraju govori čovek koji je potpisao dokumenta koja su falsifikovana, 30 i nešto odluka (žagor) ... 30 i nešto odluka opštinskih odbora koje su trebali da budu (žagor) formalni osnov za sazivanje ...

Koji je potpisao dokument - zahtev resornom ministarstvu o promeni lica koja zastupaju SPS i resorno ministarstvo donelo dokaz; koji su osnovali drugu partiju u međuvremenu; koji su bili na listi SPS-a; koji su isključeni iz članstva; koji su koristili sva Statutom utvrđena prava da se žale i ostalo; i naravno, dobio je relevantan odgovor. A sada priča o moralu.
Prvo, nikada SPS nije tvrdila da ima hipoteku nad socijalističkom idejom. Uostalom i ova nova partija će proći kao i one druge koje su osnovane prošle i pretprošle godine, a ima ih; i to je sudbina partija koje učestvuju u polotičkom životu, ali o moralu ne mogu pričati oni koji morala nemaju.
SPS ovde predstavljaju poslanici izabrani sa liste SPS - Slobodan Milošević i činjenica je da ti mandati pripadaju SPS-u. Moram, nažalost, da primetim da je pre neki dan u saveznom parlamentu jedan poslanik Demokratske stranke isključen iz članstva svoje organizacije po istom pravnom osnovu po kome mi socijalisti tražimo da nam se vrate naši mandati. (Glasovi - nije.)
Jeste, jeste. Prestankom članstva u političkoj organizaciji sa čije liste je izabran. Te odredbe su pisane istom rukom i u saveznom i u republičkom parlamentu. To što ovde ne postoji spremnost da se te odredbe primenjuju, to je izraz političke volje vladajuće većine, ali i tome će doći red. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, gospodine ministre,  komplet izmena i dopuna zakona o kojima Narodna skupština danas raspravlja za poslanike SPS-a znače priznanje Vlade Republike Srbije da nije bila u pravu kada je pre više od godinu dana uvodila pojedine poreze, ali ujedno i da su predložene izmene i dopune površne, selektivne, pokazuju apsolutnu nedoslednost Vlade ali i nameru da se usvajanjem ovih zakona i marketinškom kampanjom koja je prati potre i stavi u drugi plan sve ono loše što je Vlada radila ovde a posebno u oblasti poreske politike.
(Žagor.)
Gospođo Mićić molim vas da ova dobacivanja ...
(Predsednik: Molim vas da ne ometate govornika.)
Ko je bio danas na Administrativnom odboru video je da se može i zbog verbalnog delikta čovek udaljiti sa sednice Skupštine i izjednačiti se fizičko nasilje sa verbalnim deliktom. Zato kažem - molim vas, vodite računa o redu na sednici Skupštine i sprečite dobacivanja poslanika.
Ko može da sasluša - može, ko ne može neka napusti sednicu Skupštine.
Vlada sada na velika zvona objavljuje poresko oslobođenje za jestivo ulje, mast i šećer, personalne računare i softver. Jedino što Vlada ne želi, a ne želi jer ne može, da objasni to zašto je uopšte plaćan porez na ove proizvode i da je Vlada Republike Srbije tu odluku donela a ne neko drugi.
Zahtevi nas socijalista da se ne plaća porez na ove ali i na druge proizvode su pre godinu dana baš od Vlade i gospodina resornog ministra osuđeni kao suprotstavljanje poreskim reformama. Cilj ove vlade je bio i ranije, a i sada je, da građani treba da plaćaju poreze na sve što poseduju i koriste, ali kako se vidi da ovakav način više neće obični građani moći da istrpe, i da rejting pada, naravno pribeglo se najjednostavnijem rešenju za dobar marketing i pokušaj popravljanja rejtinga, a to je oslobađanje nekih proizvoda od poreza da bi se videlo da Vlada kobajagi vodi računa o građanima.
Mi socijalisti postavljamo Vladi pitanje, isto one koje smo postavljali i pre više od godinu dana, zašto obaveze plaćanja poreza nisu oslobođeni i udžbenici, školski pribor, učila, bebi oprema i dečija hrana. Zašto nisu oslobođeni poreza na promet svi mlečni proizvodi - jogurt, pavlaka, beli sir, kačkavalj, s obzirom da imaju veliki udeo u ishrani stanovništva, a posebno dece i starih? Zašto šećer može, a mlečni proizvodi ne? Ako postoji briga o ljudima onda mlečni proizvodi treba da budu pre oslobođeni poreza na promet jer ih koristi veći broj stanovnika, a i značajniji su za zdravlje ljudi od šećera.
Smatramo takođe da je rešenje oko oslobađanja uvođenja fiskalne kase omeđeno na mali broj lica, da tu obavezno treba uključiti i prodavce dnevne štampe, zatim promet derivata nafte preko pumpnih stanica, vlasnike samostalnih zanatskih radnji, koji imaju prodajne objekte na otvorenom. Može se samo zamisliti, ukoliko predlog poslaničke grupe SPS-a ne bude usvojen, kakve će gužve biti na benzinskim pumpama i šta se sve tu može desiti.
Naknadna pamet Vlade Republike Srbije jeste i ukidanje poreza na oružje koje je obveznik dobio prilikom odlaska u penziju od VJ ili MUP-a, ili na trofejno oružje.
Kada je reč o porezu na dohodak građana tu se pokazuje apsolutna nedoslednost Vlade. Pre godinu dana Vlada i resorni ministar su tvrdili da je pravedeno da postoji progresivna stopa, da onaj ko ima više treba više i da plati, da su druga rešenja o proporcionalnoj stopi retrogradna i neprihvatljiva itd.
Naravno, takva zalaganja Vlade i ministra su bila u funkciji tadašnje politike Vlade i očekivanja da će predstavnici prethodne vlasti, članovi SPS-a i, kako oni kažu, njima bliski ljudi, biti kažnjeni kroz naplatu poreza. Sećate se priča o ogromnim bogatstvima koja pojedinci poseduju i novcima koji putem poreza treba da budu deo budžeta države. U toj funkciji je bila i naplata poreza na ekstra dohodak i ekstra imovinu. Šta se desilo?
Od obećanih milijardi dolara i maraka od poreza na ekstraprofit nije bilo ništa. Po izveštaju RUJP do 31. avgusta 2002. godine je naplaćeno svega 121 milion nemačkih maraka, dakle 12,1% od iznosa poreza po uručenim rešenjima, odnosno 14,9 po pravosnažnim rešenjima. Rezultati su loši jer je kriterijum izbora poreskih obveznika bio politički i subjektivan.
Pošto je Vlada kaznila koga treba sada dalje stvar očigledno ne treba zaoštravati, sa bogatašima posebno, već treba pribeći rešenju da svi građani plaćaju isto: i oni koji imaju skromne zarade ili neki dopunski prihod, kao i oni koji imaju ogromno bogatstvo.
Ovakvom poreskom politikom stradaju obični građani koji su i najrevnosnije platiše poreza, a kroz prste se gleda velikim poreskim obveznicima tzv. krupnim ribama, čime objektivno trpi država, jer se manje novca sliva u poresku kasu.
Vlada i samu sebe, kada je u pitanju ukidanje progresivne stope, demantuje. U obrazloženju zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji se kaže da nije praktično sprovodivo oporezivanje progresivnim stopama jer RUJP nema uvid u visinu ovih prihoda koji se oporezuju po odbitku. Ako se RUJP ukida onda to znači da će taj uvid biti moguć i onda sledi logično pitanje - zašto se ukida progresivna stopa poreza i zamenjuje proporcionalnom.
Da ovi zakoni imaju u sebi dosta marketinga potvrđuje upravo ova priča o progresivnoj stopi da porez na dohodak građana i dovođenje sportista u kontekst plaćanja poreza, kao njima je to najpovoljnije, što ne sporim, ali zašto se izdvajaju samo sportisti a ne i druge kategorije sposobnih i vrednih ljudi. Ovo udvaranje sportistima je očigledno pokušaj da se anulira i zaboravi nedolazak košarkaša na zakazani prijem sa predsednikom Vlade, svi oni zvižduci koji su se čuli na FINA kupu i u hali "Pionir" na košarkaškom turniru.
Mi, poslanici SPS-a, smatramo da je loše rešenje zakona o porezu na dohodak građana što se predlaže ukidanje dosadašnje poreske olakšice na isplate preko učeničkih, studentskih i omladinskih zadruga. Smatramo da dosadašnja rešenja treba da ostanu jer se time doprinosi većem angažovanju mladih u radu ovih zadruga. Ko god je bio srednjoškolac, student, radio preko ovih zadruga, zna da ceni njihov značaj i pozitivnu ulogu u budžetu i životu nezaposlenih ljudi.
Ako bi se ovo rešenje prihvatilo ono praktično ukida sve ove zadruge, što smatramo nedopustivim, pogotovo što se ne predviđa nikakvo novo rešenje ili predlog zakona koji bi uredio ovo pitanje. Ove zadruge treba da ostanu. Naravno, i dosadašnje poreske olakšice, a Vlada i ministarstvo, buduća poreska policija - neka rade svoj posao i neka kažnjavaju one koji ne rade u skladu sa zakonom.
Uostalom, sada ćemo pored obične policije, žandarmerije, specijalne policije i drugih vrsta policija imati i poresku policiju i praktično ćemo imati nekog policajca po glavi stanovnika pa će ta policija imati šta da radi, neka se bavi načinom poslovanja ovih zadruga. Ako, naravno, ne rade u skladu sa zakonom.
Kada je reč o porezu na dobit preduzeća poslanici SPS-a su predložili veće oslobađanje od poreza za obveznike koji više ulažu u osnovna sredstva, da se podstiču domaća preduzeća i smanjuje nepotreban uvoz, odnosno odliv deviza, kada se sredstva ulažu, odnosno privredna delatnost obavlja u područjima od posebnog interesa za Republiku.
Mi smo predložili i poseban član - da se poreski obveznik koji je pretrpeo posledice tokom NATO agresije oslobodi obaveze plaćanja poreza na dobit preduzeća, bez vremenskog ograničenja, a do nivoa iznosa utvrđene ratne štete ustanovljene od strane državne komisije. Normalno, finansijski iznos ratne štete bi se umanjio za iznos finansijske pomoći od strane Vlade Republike Srbije za otklanjanje posledica NATO bombardovanja. Pošto je iznos ratne štete utvrđen a naša aktuelna vlast, nažalost, ne sme od članica NATO da zatraži da plate tu ratnu štetu koja je počinjena tokom bombardovanja, ovo je način da se privredni subjekti koji su pretrpeli štetu pomognu da rade.
Ima još primera koji potvrđuju dvostruke aršine Vlade u poreskoj politici, površnost, nameru da se nametnu rešenja koja poreski obveznici ne mogu da izdrže, naravno, naknadnu pamet ali loša rešenja, loša po građane Srbije. Ako se ne usvoje amandmani koje su podneli poslanici SPS-a loši zakoni će biti još gori, a poslanici SPS-a takve zakone neće podržati. Hvala.

Poštovano predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS pozivam predsednika Narodne skupštine da primeni odredbe 109. i 104. stav 2. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije i izrekne meru udaljenja sa sednice narodnom poslaniku koji je juče fizički nasrnuo na poslanika SPS-a.
Naime, juče, na sednici Administrativnog odbora, koja je održana na predlog poslaničke grupe SPS, a na zahtev predsednika Narodne skupštine, gospođe Mićić, za vreme trajanja sednice desio se težak incident, koji mora biti primereno kažnjen. Naime, za vreme trajanja sednice Administrativnog odbora poslanik ove skupštine, Aleksandar Stefanović, najpre je prešao sa jednog na drugi kraj sale i fizički nasrnuo na poslanika SPS-a Rajka Baralića; prisutni poslanici su tada sprečili direktan sukob.
Na zahtev predsednika Administrativnog odbora, gospodina Ristića, Rajko Baralić je krenuo da izađe iz Skupštine. Dok je prolazio pored poslanika Stefanovića, poslanik Stefanović je fizički napao poslanika Baralića. Najpre ga je udario, a potom i odgurnuo.
Narodna skupština Republike Srbije mora ovo da kazni, mora da primeni odgovarajuću meru. Očigledna je namera da se u drugi plan stavi ono o čemu Administrativni odbor juče nije želeo da raspravlja, iako je predsednik Narodne skupštine to od njega tražio, a to je činjenica krađe pet poslaničkih mandata SPS-a.
Moram da konstatujem da je pomenuti poslanik Stefanović sinoć u medijima rekao da je ova tuča i ovo batinjanje trebalo da počne još 6. oktobra, što govori da je reč o jednom scenariju i da predstavlja sastavni deo torture, i fizičke, i pravne, i svake druge, koja se sprovodi prema SPS-u.
Smatram da Narodna skupština mora da izrekne primerenu kaznu i time pokaže da ne stoji iza ovakvih narodnih poslanika. Jer, u suprotnom, ovo dobija karakter onoga što mi socijalisti stalno tvrdimo, da je reč o smišljenoj kampanji DOS-a da se uništi SPS i pojedinci kazne. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, u skladu sa odredbama ovog poslovnika, član 96. stav 6. ostajem pri tvrdnji da je povređen Poslovnik i smatram da je sramota što se ne primenjuje mera udaljenja sa Skupštine.
Juče se u javnosti napravila prava frka oko izjave jednog fudbalskog trenera, uperena protiv jednog sportskog novinara, a ovde se poslanik tuče, a Skupština se ponaša kao da se ništa nije desilo. To je veoma loše po Skupštinu i pokazuje da je deo, apsolutno, jednog šireg scenarija.
Pozivam predsednika Narodne skupštine da u skladu sa članom 96. stav 6. sazove Administrativni odbor i da se konstatuje povreda Poslovnika.
Poslanik mora da se udalji zbog onoga što je uradio. Mi, poslanici SPS, u ovakvim uslovima, kada predsednik Vlade kaže da Narodna skupština neće prihvatiti stavove pojedinih poslaničkih grupa, kao naš za puštanje predsednika Miloševića, ili kad se naši poslanici tuku, a Skupština o tome ne reaguje, a očekujete da su stvoreni normalni uslovi za rad, mi u takvim uslovima ne možemo da radimo i poslanička grupa SPS će napustiti zasedanje. Hvala.

Poštovane kolege poslanici, želeo bih  u ime Socijalističke partije Srbije da kažem nekoliko reči. Verujte mi da je nama ovo pitanje periferno u odnosu na činjenicu bolesti predsednika Miloševića i zahteva da se pusti da se brani sa slobode, odnosno da mu se pruži odgovarajuća medicinska nega, ali zbog dostojanstva ove skupštine, koja očigledno ovim činom pokazuje da ga nema, moram da ukažem na povrede Poslovnika. One se odnose na član 7. i 8. Poslovnika o radu Narodne skupštine i na nezakonito, neposlovničko formiranje nove poslaničke grupe.
U članu 7. i 8. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije lepo piše da se verifikuju mandati narodnih poslanika i sa koje izborne liste su ti poslanici izabrani. Ako predsednica Narodne skupštine to ne zna, ja ću je obavestiti.
Poslanici poslaničke grupe, koja je pomenuta, pre nekoliko dana su javno rekli da su formirali novu političku partiju. Ne znam šta čovek više treba da uradi, pa da se shvati - član 88. Zakona o izboru narodnih poslanika je vrlo jasan; prestanak mandata svakog narodnog poslanika nastupa prestankom članstva u političkoj organizaciji. Znači, ti pomenuti narodni poslanici su osnovali novu političku stranku i to su javno rekli.
Pored toga, moram da vam kažem da smo mi kao SPS pomenute poslanike isključili iz članstva.
Dozvolite mi samo par minuta. Znam da je ovo gorka istina, ali vredi je čuti, Skupštine radi. I ova će skupština proći, a ostaće jedan trag načina kako je radila.
Mi smo pomenute poslanike isključili iz članstva SPS-a zato što su delovali suprotno programu i Statutu SPS-a, zato što su organizovali lažni kongres. Administrativni odbor je odbio da raspravlja o tome pod obrazloženjem da na zahtev građanina Mihajla Markovića to pitanje treba skinuti sa dnevnog reda dok se ne održi 6 vanredni kongres i reši pitanje rukovođenja partijom. Taj vanredni kongres, navodni, lažni, održan je. Vođen je spor pred Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Gospodin Šabić je resorni ministar i bio je do sada tu. Spor je vođen, vođena je rasprava. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je donelo rešenje kojim se odbija zahtev te grupe lica za upis u registar. U tom rešenju ministarstva se taksativno navodi da je falsifikovano 27 odluka relevantnih opštinskih odbora, da su ukrali volju članova SPS-a, da su tim skupovima prisustvovali ...

Nisam završio.