Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine ministre, u Srbiji je krajem juna 2002. godine bilo oko 800.000 nezaposlenih lica. Čini mi se da će taj broj biti i veći, jer će jedan značajan broj ljudi iz državnih organa ostati bez posla posle usvajanja i primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima o kome Skupština danas raspravlja.
Predlog zakona sadrži više članova od značaja za zaposlene u državnim organima, ali je za njihov status najvažniji član 15. koji utvrđuje na koji način zaposlenom prestaje radni odnos i koji pokazuje pravi karakter ovog predloga, tj. da je on restriktivnog karaktera sa prevelikim ovlašćenjima i voluntarizmom koji dobija funkcioner koji rukovodi državnim organima.
Kriterijum moralno - političke podobnosti kao osnove za radni status zaposlenog, karakterističan za sedamdesete i osamdesete godine, ovim predlogom zakona menja se u kriterijum radne i političke podobnosti zaposlenih, o čemu će odlučivati izabrano ili imenovano lice ili, kako zakon kaže, funkcioner. Ocenu o Predlogu zakona kao restriktivnom sa voluntarističkim sadržajem potvrđuje upravo pomenuti, za Predlog zakona, ali i za predlagača svakako najvažniji, član 15. Pomenuću ovde u ime poslaničke grupe SPS nekoliko primera.
Prvo, zaposlenom se otkazuje radni odnos ako ne pokaže odgovarajuće rezultate na probnom radu. Šta su to odgovarajući rezultati? To se ne kaže. Zna se ko ocenjuje taj odgovarajući rezultat. To je funkcioner koji rukovodi državnim organom, pojedinac. On će zaposlenom na probnom radu, na osnovu svojih subjektivnih kriterijuma - političkih, ličnih itd, izreći konačan sud o otkazu radnog odnosa.
Drugo, zaposlenom se otkazuje radni odnos (citiram): "Ako odbije da radi na radnom mestu na koje je raspoređen ili upućen". Ovo rešenje izgleda potpuno bezazleno ako se posmatra ili primenjuje unutar institucije, odnosno u njenom sedištu. Drugačiji smisao dobija kada zaposleni dobije rešenje od funkcionera koji rukovodi državnim organom da treba da radi u državnom organu van svog mesta boravka. Funkcioner odlučuje šta će ko da radi, ali i gde će ko da radi. Ako zaposleni odbije da ide u drugi grad, u istureno odeljenje, područnu jedinicu ili slično, sledi otkaz.
Treće, zaposlenom se otkazuje radni odnos (citiram): "Ako izgubi zvanje, a nema odgovarajućeg radnog mesta na koje se može rasporediti u novom zvanju". Zvanje se gubi na osnovu ocene, najniže, koju izriče funkcioner, dakle pojedinac. Tu predlagač sada primenjuje jedno suptilno rešenje sadržano u članu 7. Predloga zakona koji ima za cilj prestanak radnog odnosa. Zaposleni najpre, na osnovu odluke funkcionera, gubi zvanje, potom prelazi u niže zvanje, a kada se utvrdi to niže zvanje zaposleni može biti raspoređen na drugo radno mesto koje odgovara njegovom zvanju i sposobnostima. Ako ne postoji odgovarajuće radno mesto na koje se može rasporediti, naravno, zaposlenom sleduje prekid radnog odnosa, prestanak.
Kada većina ljudi u Vladi Srbije, počev od predsednika Vlade pa do ministara i drugih, javno govore kako u državnim organima ima mnogo zaposlenih, pa da 20, 30 a neko kaže i 40% zaposlenih treba da dobije otkaz, logično je da neko ko bude ocenjen negativno izgubi zvanje i neće biti u situaciji da bude raspoređen na drugo radno mesto. Zaposlenih ima i suviše, to govore zvanični predstavnici Vlade, i nema upražnjenih radnih mesta. Dakle, suštinski, sa lošom ocenom dobijenom od funkcionera i gubitkom zvanja, zaposleni sigurno dobija otkaz, iako tako na prvi pogled uopšte ne izgleda.
Četvrto, zaposlenom se otkazuje radni odnos kada (citiram): "Usled promena u organizaciji stekne status neraspoređenog, a ne može mu se obezbediti radno mesto u istom ili drugom državnom organu". Odluku o organizaciji, a to se zna, suštinski donosi funkcioner koji rukovodi državnim organom. On kroz tu odluku određuje ekipu ljudi sa kojom će raditi, a oni pak, ako je reč o velikom državnom organu, po dubini takođe određuju ljude koji će im biti neposredni saradnici.
Političke promene stvaraju uslove za prijem političkih istomišljenika kroz novu odluku o organizaciji državnog organa. Naravno, da će politički protivnici ili čak i oni koji to nisu, ali za njih u novoj organizaciji nema mesta zbog prijema svojih ljudi, time ostati bez posla. Do obezbeđivanja nekog drugog posla za te neraspoređene ljude naravno da teško može da dođe, ne samo iz napred pomenutih razloga, već i zbog tvrdnje da postoji višak zaposlenih u državnim organima.
Mislim da navedeni primeri rečito govore o pravom karakteru ovog predloga zakona. Kada se iznetim ocenama dodaju i činjenice sadržane u drugim članovima ovog predloga zakona, kojima se pooštravaju disciplinske mere prema zaposlenima, predviđa vanredno ocenjivanje zaposlenih i da zaposlenom koji je ocenjen najnižom ocenom prestaje radni odnos ili da za prijem u radni odnos na određeno vreme nije potrebno objaviti javni konkurs, a funkcioneri tu samostalno odlučuju koga će primiti itd. onda se vidi da ovaj predlog zakona nije kvalitetan, da, pored usaglašavanja sa rešenjem iz Zakona o radnim odnosima, sadrži i brojna druga loša rešenja koja će izazvati negativne posledice, dovesti do otpuštanja zaposlenih u državnim organima, povećanja broja nezaposlenih i drugih negativnih posledica.
Iz svih tih razloga poslanička grupa SPS neće glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnim odnosima u državnim organima.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, želo bih da u ime poslaničke grupe SPS-a iskažem pozitivan stav povodom predloga da se formira odbor za Kosovo i Metohiju i da se formira odbor za privatizaciju. Mislim da je krajnje vreme da se ova dva odbora formiraju i da počnu da rade. Primarno, to se odnosi na odbor za Kosovo i Metohiju jer mislim da Narodna skupština treba da ima taj odbor.
To je bilo i ranije dogovoreno, bilo je reči o tome i današnja sednica, odnosno ova odluka koju će Skupština sigurno usvojiti biće dobar korak u pravcu da i Skupština preko svog odbora bude detaljno upoznata sa svim onim što se zbiva na Kosovu i Metohiji. Ovo moram da kažem i iz razloga što je pitanje Kosova i Metohije, pitanje dela teritorije Srbije; nije to pitanje jedne poslaničke grupe, nije pitanje jedne političke partije, već je to pitanje svih građana Republike Srbije.
Mislim da Narodna skupština Republike Srbije, kao najveće zakonodavno telo, ima apsolutno i potrebu da bude detaljno upoznata sa svim onim što se zbiva. Moram reći, kao što znate, da smo mi kao Narodna skupština Republike Srbije već dva puta raspravljali o situaciji na Kosovu i Metohiji i to u maju prošle godine; da smo 4. maja doneli Rezoluciju o stanju na Kosovu i Metohiji, a 31. maja Deklaraciju o stanju na Kosovu i Metohiji, o obavezama međunarodne zajednice i o obavezama Vlade Republike Srbije.
Sticajem okolnosti, mi socijalisti smo bili inicijatori da se ovo pitanje u međuvremenu stavi na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije, ali nismo tada naišli na razumevanje. U svakom slučaju, dobro je da se odbor formira, da bismo videli kakvo je stada aktuelno stanje. Mislim da bi odbor trebalo što pre da počne da radi i da pruži odgovore na nekoliko pitanja koja smo kao Narodna skupština i prošle godine postavili, a koja su u međuvremenu dobila na svojoj aktuelnosti. Treba da vidimo kakvo je stanje povodom pitanja terorizma na Kosovu i Metohiji.
Setite se, u maju prošle godine smo izneli konstataciju kao Narodna skupština da je terorizam ušao u još radikalniju fazu, a kao Narodna skupština mislim da treba da dobijemo odgovor kakvo je trenutno stanje.
Zatim, bilo je reči o tome da će se tražiti od međunarodne zajednice da se reši pitanje, odnosno da se razjasni sudbina otetih i prognanih lica. Mislim da bi odbor Narodne skupštine Republike Srbije i o tome trebalo da ponudi adekvatan odgovor; zatim da se razjasni sudbina 1.300 otetih i nestalih Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji.
Mislim da je važno da čujemo na odboru Narodne skupštine Republike Srbije i šta su UN uradile konkretno na celovitoj primeni Rezolucije 1244 i obezbeđenju ravnopravnosti života svih građana na Kosovu i Metohiji.
Mislim da je potrebno da čujemo na odboru i šta je sve urađeno u odnosu na Rezoluciju 1244 UN i pogotovu šta je urađeno u delu Rezolucije gde se govori o potpunoj demilitarizaciji paravojnih formacija, kao i o uspostavljanju bezbednosnih okruženja gde prognana lica mogu da se vrate svojim domovima.
Mi smo kao Narodna skupština izrazili i neke stavove povodom situacije na Kosovu i Metohiji i mislim da odbor treba i na ta pitanja da adekvatno odgovori. Posebno treba reći, odbor o tome treba da ponudi svoj sud i da upozna Narodnu skupštinu Republike Srbije šta su uradile civilne i vojne vlasti UN na realizaciji programa povratka svih prognanih i izbeglih lica; šta je u realizaciji tog programa učinjeno i da li su stvoreni uslovi za bezbedan život svih građana i punu primenu Rezolucije 1244.
Mislim da na sva ta pitanja treba da damo odgovore. Setite se, podsetiću kolege narodne poslanike, da je u Deklaraciji 31. maja bilo rečeno da će i Vlada Republike Srbije voditi politiku jačanja veza Kosova i Metohije sa drugim delovima Srbije, u cilju očuvanja suvereniteta i integriteta SRJ, u skladu sa pomenutom rezolucijom.
Mislim da, kao Skupština, treba da dobijemo adekvatan odgovor u odnosu na ovaj zahtev Narodne skupštine, da vidimo šta je sve to država Srbija uradila u oblasti prosvete, zdravstva, saobraćaja, trgovine, finansija, kulture i državne uprave. Znači, u svim onim oblastima koje smo, kao Narodna skupština, pobrojali u proteklom mesecu. Mislim da treba dati odgovor i na pitanje kakva je sudbina Sporazuma SRJ o statusu misije UNMIK-a i KFOR-a na Kosovu i Metohiji.

Mislim da Narodna skupština može od odbora, koji će formirati kada se ova odluka izglasa, da dobije odgovor na sva ova pitanja, jer treba da dobije i to ova skupština zaslužuje. Ne znam da li će svi biti zadovoljni odgovorima, ali to je drugo pitanje.
Što se tiče personalnog sastava ovog odbora, mi socijalisti smo predložili dvojicu ljudi, narodnih poslanika: potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije Ljubišu Maravića i narodnog poslanika Sretena Mitrovića. Gospodin Maravić živi u Kosovskoj Mitrovici, a gospodin Mitrović živi u Čaglavici kod Prištine.
Predložili smo ih i iz tih razloga, jer žive dole i najbolje znaju sve one probleme sa kojima se ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji svakodnevno suočavaju i mislimo da će moći da daju apsolutno adekvatan doprinos da odbor Narodne skupštine Republike Srbije bude detaljno sa svime upoznat i da uradi ono što se postavi.
Odbor mora da oceni kakvo je stanje, ali i da postavi određene zahteve prema izvršnoj vlasti. Nadam se da ono što odbor uradi, zahtevi i stavovi, to je već stvar odbora u kojoj će formi postaviti određene stvari, neće doživeti sudbinu stavova Narodne skupštine Republike Srbije u odnosu na ponašanje Vlade, jer se dešavalo u proteklih godinu dana da su stavovi Narodne skupštine Republike Srbije više puta menjani, dezavuisani, odnosno da je Vlada potpuno autonomno vodila politiku u odnosu na Kosovo i Metohiju. Mislim da o svim tim pitanjima odbor Narodne skupštine Srbije može dati adekvatne odgovore, a i mi, kao Narodna skupština, da budemo sa time upoznati.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, s obzirom da je usvojen predlog da se dve tačke razmatraju zajedno, predlažem u ime poslaničke grupe da se i ukupno vreme za ove dve tačke udvostruči. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, predsedniče Vlade, članovi Vlade, Skupština Republike Srbije danas raspravlja o Predlogu za izbor jednog broja članova Vlade, koji je podnela sama Vlada. Dakle, Vlada Srbije predlaže određene izmene u svom sastavu, prve posle 16 meseci otkako je konstituisana. Dozvolite mi da u ime poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije postavim nekoliko pitanja i dam nekoliko odgovora.
Prvo pitanje - ko se predlaže za nove članove Vlade, odnosno koji resori su u pitanju?
Drugo - da li sa predlogom za izbor svega par ljudi Vlada ocenjuje da su svi ostali uspešno radili svoj posao?
Treće pitanje - da li će predloženi izbori i popuna sastava Vlade unaprediti njen rad i da li će taj rad biti u interesu građana Srbije?
Kada je reč o prvom pitanju, moram reći da su promene male i iznuđene, da faktički znače naknadno priznanje i kritike koje je Socijalistička partija Srbije uputila Vladi prilikom njenog konstituisanja, januara 2001. godine. Kritikovali smo tada rešenje da se lokalna samouprava, jedna izuzetno važna oblast za život ljudi, prebaci u Ministarstvo pravde, uz tvrdnju da će to imati negativne posledice na oblast rada Ministarstva pravde i na samu lokalnu samoupravu.
Predstavnik DOS-a je tada rekao da se Ministarstvo za lokalnu samoupravu ukida, jer je delovalo kao, citiram "represivni i kontrolni organ", jer se trudilo da spreči građane da ostvare svoje osnovno pravo, a to osnovno pravo jeste pravo odlučivanja o sudbini.
Šta se desilo u proteklih 16 meseci? To novo, nazovidemokratsko ministarstvo uzelo je sudbinu građana u svoje ruke i potezom pera u proteklih 16 meseci suspendovalo lokalnu samoupravu, a time i izbornu volju građana u preko 30 opština Srbije. Na predlog pomenutog Ministarstva pravde i lokalne samouprave Vlada je raspustila skupštine jedinica lokalne samouprave.
Pravni osnov za raspuštanje tolikog broja opština nađen je u članu 213. prethodnog Zakona o lokalnoj samoupravi, članu koji je DOS ranije, a i kod usvajanja novog zakona, kritikovao kao nedemokratsko i anahrono rešenje. Dakle, kada treba da posluže svrsi, onda su i takva rešenja dobra. Suštinski, odluku o raspuštanju skupština opština donosili su lokalni štabovi DOS-a,u saradnji sa Ministarstvom pravde i lokalne samouprave. Drastičnih primera kršenja Zakona o lokalnoj samoupravi ima mnogo. Ja ću ovde pomenuti svega nekoliko.

Da li mi biramo danas ministra za lokalnu samoupravu?

Ko priča o zakonu? Govorim o stanju u lokalnoj samoupravi i o obavezama koje stoje. Ako želite da sprečite bilo koju priču o radu Vlade, to je jedna dimenzija, a ja pričam ovde o lokalnoj samoupravi i mi danas biramo ministra za lokalnu samoupravu. U čemu je poenta vaše primedbe?

To je ministarstvo koje je loše radilo svoj posao i  zato ste doneli odluku da ga razdvojite.
Priboj na Limu - skupština opštine je raspuštena iako nije bio ispunjen nijedan od uslova predviđenih Zakonom o lokalnoj samoupravi. Nije čudo da ti uslovi nisu postojali, jer je skupština redovno održavala sednice i normalno funkcionisala. Uprkos tome uvedena je prinudna uprava, a novi izbori nisu raspisani. Prolaze meseci, a novi izbori za lokalnu samoupravu se još uvek ne raspisuju. Jasno je, naravno, zašto se novi izbori ne raspisuju; potvrda tome su ovi dopunski lokalni izbori i rezultati koje je ostvario DOS i koje su ostvarili socijalisti proteklih meseci, a i prošle nedelje u Požarevcu, u Smederevskoj Palanci, itd, a pogotovo u Pirotu.
Drugi primer kršenja i zloupotrebe Zakona o lokalnoj samoupravi su opštine Medveđa, Bujanovac i Preševo. Odluka o raspuštanju tih skupština opština je takođe doneta na osnovu člana 213. starog zakona, i to još 28. februara. Odluka je, naravno, politički motivisana i nema veze sa zakonom, što najbolje potvrđuje činjenica da su ove opštine raspuštane, i to četiri puta, odnosno odluke su pomerene - najpre 25. aprila, zatim 17. maja, 7. juna i na kraju pre neki dan.
Pomenuto ministarstvo nije reagovalo ni na brojne druge nezakonitosti koje postoje u radu pojedinih opština u kojima skupštinsku većinu čine članice DOS-a, kao što je slučaj sa Kučevom. Iako se donose nezakonite odluke, o čemu je Ministarstvo detaljno upoznato, ono to toleriše i ne preduzima ništa.
Da spajanje dva ministarstva, lokalne samouprave i pravde, u jedno neće biti dobro, videlo se odmah, a potvrdilo u proteklom periodu. Više puta se desilo da je takvo rešenje, stvaranje jednog mutant ministarstva, proizvelo da je iz tog ministarstva došlo više zakona, koji su zbog brojnih kritika, izrečenih baš ovde u Narodnoj skupštini, povučeni iz rasprave i vraćeni na doradu.
Ministarstvo se kroz dokument o reformi pravosuđa postavilo kao direktan naredbodavac pravosuđu i time pokazalo šta misli o principima nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa. Kao i kod lokalne samouprave i kod pitanja ekologije, informisanja, rada, Vlada je priznala svoje greške i to se vidi kroz današnji predlog, odnosno izmene zakona koji to pitanje reguliše. Doduše, kod ekologije ta greška priznata je u potpunosti, a kod informisanja samo delimično.
Sledeće - da li predloženi izbor nekoliko ljudi znači da su svi ostali u Vladi dobro uradili svoj posao? Po Vladi da, a po nama socijalistima svakako ne. Vlada Republike Srbije nije imala hrabrosti da zbog ukupnih loših rezultata njenog rada podnese ostavku, niti da promeni pojedince koji su loše radili. Politika i interesi DOS-a su i ovde dobili prednost nad strukom i potrebom građana Srbije. Pored ministra pravde, tu prevashodno mislim na rad i odgovornost ministra policije. Opšta bezbednost građana se pogoršava, sem, naravno, u statističkim pokazateljima. Broj nerazjašnjenih ubistava raste. Prošle godine ih je bilo 13, a sada je taj broj još veći. Mnogo je obećanja i malo je konkretnih rezultata.

Zar ovo nije dnevni red?

A šta je dnevni red?

Da li mislite da je ta procena merodavna?

Molim vas, pričam o radu ...

Naravno. Da. Pitanje je zašto danas nije promenjen i ministar za pitanja privrede i privatizacije. Tom oblašću se niko u Vladi Republike Srbije ne bavi, a pogotovo pitanjem privrede. Stanje u privredi Srbije je jako loše, može se reći gotovo katastrofalno. Industrijske proizvodnje nema, nezaposleno je 800.000 ljudi, izvoz nije dostigao prošlogodišnji nivo, podneto je preko 23.000 predloga za pokretanje stečajnog postupka, a to znači da je otvoreno pitanje sudbine još 235.000 ljudi. Šta Ministarstvo radi po tom pitanju i zašto ministar nije promenjen?
Možda loš rad pomenutih i drugih ministarstava proističe iz činjenice i da je njihov rad koordiniran od strane potpredsednika. Evo, danas ćemo izabrati još jednog. Na stranu to što je prilikom izbora 2000. godine DOS govorio da će biti najviše tri potpredsednika, a sada ih je, koliko, šest ili sedam. Važnije su, očigledno, političke potrebe unutar DOS-a, koje imaju prednost nad potrebom efikasnog i stručnog rada Vlade.
Poštovane kolege, na kraju dolazimo i do toga da odgovorimo na treće pitanje - da li će predložene izmene unaprediti rad Vlade Republike Srbije? Mi socijalisti smo apsolutno ubeđeni da neće, da neće biti poboljšanja sa predloženim promenama. Nije tu reč o personalnim rešenjima, već o konceptu rada Vlade.
Kada jedna vlada, kao što je naša, svega 16 meseci nakon svog konstituisanja predlaže izmene, onda znači da i ona nema svoj koncept rada, da ne može ništa suštinski novo da predloži, da promene predstavljaju deo kozmetike i u stvari znači sledeće: 1. da Vlada Srbije niti je imala, niti sada ima jasan koncept i da je postala očigledno zarobljenik stranačkih podela i potreba unutar DOS-a; 2. da su i dalje zadržana pojedina jako loša rešenja oko formiranja i rada pojedinih ministarstava; 3. da Vlada nema nameru da vrši kadrovske promene na čelu ministarstava koja su u proteklih 16 meseci se pokazala kao loša; 4. da se ne mogu očekivati nikakve pozitivne promene nabolje u Republici Srbiji.
Socijalisti ne mogu podržati ova rešenja i koncept koji je državu Srbiju doveo na rub propasti. Srbiji su potrebni novi izbori i nova vlada, a ne kozmetičke promene koje su se pokazale kao loše. Zato mi ove promene ne možemo podržati. Hvala.

Poštovane kolege, poštovano predsedništvo, ovo je replika na izlaganje kolege, prethodnog narodnog poslanika i onih tvrdnji koje je izneo u vezi naše partije, pominjanja  u negativnom kontekstu predsednika Miloševića i rada EPS-a u to vreme. Dužan sam, u ime SPS, da kažem nekoliko stvari koje apsolutno stoje.
Nekome se cena struje u proteklih 10 godina mogla učiniti malom ili velikom, zavisi šta je želeo da uradi tom cenom struje, ali je ona bila primerena ekonomskim mogućnostima građana Republike Srbije, mi to kažemo direktno i stojimo iza toga, sviđalo se vama ili ne. Ako je jedini cilj ove države da izvuče zadnji dinar iz džepa građana i da ostvari profit u interesu nekoliko pojedinaca, onda je to cilj ove vlade. Nama to nije bio cilj.
Mi smo cenu struje držali onolikom koliko su građani mogli da plate, a zna se dobro da smo tih devedesetih godina bili bez bilo koje inostrane pomoći; bez mogućnosti da dobijemo bilo koji kredit; sredstva su nam bila zamrznuta u inostranstvu i nismo mogli da dobijemo nijedan dinar od tih sredstava; imali smo tri građanska rata u okruženju, 600 hiljada do milion izbeglica je Srbija primila; rušenje onih koji su nas bombardovali 1999. godine 78 dana - sve su to razlozi koji su uslovili cenu struje onakvom kakva je bila i mi apsolutno stojimo iza toga.
Druga stvar: činjenica je da je EPS imao direktne i ogromne štete za vreme 78 dana bombardovanja i ko to neće da kaže ne govori istinu ili narodnim jezikom - on laže; činjenica je da su bacane grafitne bombe, da su elektroinstalacije i postrojenja direktno pogađani; sve je to činjenica i to je, naravno, trebalo obnoviti tada, a i sada uopšte nije sporno. Postavlja se jedno logično, moralno i političko pitanje: zašto se zaobilazi pitanje nadoknade ratne štete, zašto se zaobilazi pitanje štete učinjene Republici Srbiji, štete učinjene građanima Republike Srbije?! Zašto se ne pominje 100 do 150 milijardi direktne ili indirektne štete koja je učinjena u 78 dana bombardovanja?!
Ne može se govoriti samo jednostrano. Niko nije u ovoj državi protiv donacija, ali treba reći da se i to zna, da je to 0,01% u odnosu na štetu koju su nam napravili. To veličati, a ne reći ni jednu reč protuv toga, stvarno je licemerje svoje vrste.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, kao što ste čuli, dvojica naših kolega su podneli amandman na član 7. Zakona o lokalnim izborima, sa motivacijom da u članu 7. stav 2. posle reči "prebivalište" treba dodati "najmanje šest meseci pre raspisivanja izbora". Pre neki dan, govoreći o ovom zakonu, pomenuo sam mogućnost zloupotrebe ovog člana u jednoj vrlo konkretnoj situaciji. Kolega Perić je pomenuo i govorio o toj opštoj primeni i o potrebi da neko ko nije bio naseljen u opštini, pošto je sada opština cela izborna jedinica, teško može u mestu preseljenja da bude kandidat. Naravno, to njegovo pravo zavisi od političke volje stranke koja ga predstavlja i tu je stranka neko ko odlučuje da li će kandidata staviti na to mesto ili ne.
Smatrali smo da ova odredba treba da stoji, jer, kažem još jedanput, postoji mogućnost njegove zloupotrebe u praksi. U ime poslaničke grupe SPS pomenuo sam i primer ovih triju opština na jugu Srbije i predstojećih izbora i, prema informacijama koje smo mi dobili, najavu mogućeg preseljenja članova jedne etničke zajednice, u ovom slučaju Albanaca, na prostor druge opštine, da bi se promenila struktura, da bi se povećao broj birača; jer, nakon promene tog biračkog tela, naravno, u proporcionalnom izbornom sistemu koji predlaže Vlada, može se desiti da taj promenjeni sastav stanovništva, odnosno povećanje broja jedne etničke zajednice na račun druge, dovede do povećanja broja odbornika u skupštini opštine, sa svim onim posledicama koje eventualno može kasnije doneti glasanje samo po etničkom principu.
Naravno, nadam se da ovo neće biti, da se ovo neće desiti, ali ukazujemo na jednu realnu mogućnost zloupotrebe toga. Iz tog razloga naši poslanici su predložili ovaj amandman, sa očekivanjem da bude prihvaćen.