Hvala.
Pre svega bih želeo u ime Vlade Republike Srbije da se zahvalim svim kolegama koji su učestvovali u raspravi u ovom zakonu i da kažem da je, po mom skromnom sudu, suviše veliki značaj pridodat formulaciji predizborna obećanja, jer da nema predizbornih obećanja, ne bi bilo ni postizbornih rešenja. Sve stranke koje učestvuju u političkom životu u izbornim aktivnostima govore građanima šta će učiniti za njih, a posle toga u zavisnosti od strukture Vlade i koalicione većine jedno ili više obećanja se mogu ili ne mogu ispuniti ili čekaju neko drugo vreme da bi bila ispunjena.
Rekao sam na početku današnjeg izlaganja i opet ću ponoviti, jeste ovo bio jedan od stavova koje su naše kolege iz URS promovisali u izbornoj kampanji, ali ovaj predlog predstavlja predlog Vlade, jednoglasno je usvojen na Vladi i kao takav danas je pred vama.
U odnosu na ono što je bio predmet rasprave danas, moram da kažem nekoliko reči. Danas je razgovarano i o tome šta nije predmet ovog zakona, šta bi trebao biti i šta bi mogao biti. Mi smo spremni da razgovaramo i sa predlagačima i tih stavova, da vidimo šta je moguće učiniti, pošto, koliko sam mogao razumeti je najavljena inicijativa za podnošenje zakona koji bi tretirao i ta pitanja. Spremni smo da razgovaramo i da vidimo da li se to može rešiti.
Drugo, u raspravi koja je vođena, objektivno jedan značajan set pitanja skinut je sa dnevnog reda argumentima poslanika koji su učestvovali u ovoj raspravi. Mislim da je to dobro.
Treće, ono što je za mene važno, nadam se da ste se uverili da je želja Vlade da stvori zakon koji je primenjiv, koji će voditi računa i o privatnom interesu i o javnom interesu. Javni interes je kao kategorija nešto što je apsolutno u proteklim godinama ostalo iza nas, kao da ne postoji. Svi pričamo o partijskom interesu i govorimo o ličnom interesu, privatnom interesu, a javni interes je kategorija koja je ostala iza nas, a ona suštinski interesuje najveći krug građana.
Predložena rešenja su takva zato što je u protekle tri godine od donošenja zakona, znači da znate, a to sam rekao gospodinu Markoviću, svaki zakon je najbolji kada se usvaja, a kad počne da se primenjuje, onda se vidi da li je stvarno toliko dobar koliko predlagač govori ili ima i određenih praznina koje praksa pokaže, odnosno koje se u praksi pokažu. Mi smo neka rešenja predložili zato što jednostavno u praksi postojeća rešenja nisu funkcionisala. Ako se sećate, kada smo ranije razgovarali o ovom zakonu, videli smo da ne postoji, pod znacima navoda – dovoljno dobra volja svih učesnika ili onih koji su evidentirani u ovom zakonu da se dogovore.
Neko je upravo govorio o tome – a šta ako se ne dogovore? Bilo bi logično da se dogovore, ali pošto smo mi takvi kakvi jesmo, imamo mentalitet takav kakav imamo, a živimo ovde gde jesmo, onda se suočavamo i sa situacijom da to što je za neke druge logično, za nas ispada nelogično, kad neće ili ne mogu ili ne žele da postignu dogovor.
Vi ste videli da mi nismo predvideli komisiju, iz prostog razloga što je praksa pokazala da rad komisije nije bio kvalitetan, da Komisija za autorska i srodna prava nije ispunila nijedan od zahteva kojim se obrazlagalo njeno osnivanje. Očekivalo se da izbalansira te suprotstavljene interese, privatni interes, javni interes, da obezbedi ravnotežu između privatnog i javnog interesa, što nije učinila. Zatim je kasnila sa propisanim rokovima i to po više meseci. Odluke koje su bile donošene, bile su u značajnom delu neobrazložene, pa ih, naravno, kao takve, nije bilo moguće ni pobijati u drugostepenom postupku. Često se dešavalo da i naknade koje je Komisija potvrdila, da su naplaćivane u umanjenim iznosima. Čak su nudile i plaćanje u ratama, što govori da u tome nisu bile ni pravične, ni primerene ekonomskim mogućnostima.
Iz tog razloga mi nismo mogli u Vladi rad Komisije oceniti pozitivnim i iz tog razloga smo i smatrali da je rešenje da Zavod za intelektualnu svojinu preuzme deo tih poslova, da će to raditi stručnije, efikasnije, sa manje troškova po kolektiv organizacije i da će rešavati pitanja koja ima u sadržaju zakona, i to kada ne bude postignut sporazum između kolektiva organizacija i reprezentativnih udruženja.
Naravno, odluka Zavoda mora biti doneta u propisanom roku, a propuštanje roka je sankcionisano mogućnošću ulaganja pravnog leka zbog ćutanja administracije, te odluka mora biti obrazložena i podobna je za osporavanje u drugostepenom postupku. Ovo navodim samo kao jedan od primera, da bi videli da smo razmišljali kako zakon da unapredimo.
Želim da vam kažem oko naknade, pošto sam video da neki poslanici su podneli amandmane i nema razloga da ne budu prihvaćeni, vezano je za visinu plaćanja muzičkog dinara u ugostiteljskim objektima. Naravno da nije ista površina i slično. Kolege iz finansija su nam izračunale da, primera radi, u objektima u kojima ima hiljadu metara poslovnog prostora, sadašnji iznos, primera radi, iznosi 14.000, a novi bi bio 21.000. Od onih 3.000, sadašnji iznosi 32.000, novi bi bio 64.000. Na 5.000, sadašnji iznos je 51.000 dinara mesečno, novi iznos bi bio 106.000. Znači, to je gradacija, da ne budu izjednačeni oni koji koriste mali ili veći prostor.
Na kraju, ono što sam ponovio danas i prilikom obrazlaganja sadržaja izmena i dopuna ovog zakona, mi smo razgovarali sa predstavnicima Evropske komisije i to ja nisam pred vama skrivao. Naprotiv, rekao sam da smo razgovarali. Rekao sam i da je bilo reprezentativnih udruženja. Ono što vam nisam rekao, da su predlozi nekih udruženja stigli još juna meseca ove godine, ali su bile krajnje opšteg karaktera, bez bilo čega pojedinačno. Zanimljivo je da se najveći broj inicijativa javilo u vreme kada se saznalo da se ide sa izmenama i dopunama ovog zakona, a predmet je otvoren, kako bih rekao, skoro godinu dana i više. Znači, izgleda da kod nas dok se otprilike ne stvori situacija da morate da reagujete, vi ne želite da reagujete. Naravno, onda je uvek kriv predlagač.
Svako dobro rešenje koje bude dostavljeno, Vlada je spremna da prihvati. Ali, da bude obrazloženo, da bude utemeljeno i da bude u duhu koncepta koji zakon predlaže. Kao što sam vam pomenuo primer rada komisije, ništa ne znači komisija sama po sebi i to što mi govorimo da je ona regulatorno telo kada nije, kada ne ispunjava uslove koje smo postavili. Onda nešto nije kako treba.
Mi ćemo biti u situaciji i da amandmane koje su podneli narodni poslanici ili koje Odbor prihvati, zašto da ne – prihvatimo. Mislim da to nije slabost predlagača, naprotiv, mislim da je to jedan kvalitet jer izlazimo u susret rešenjima koja mogu unaprediti zakon i poboljšati njegov sadržaj i rešiti još po neko otvoreno pitanje. Razgovaraćemo o ovom zakonu i u danu kada zakon bude u pojedinostima.
U svakom slučaju, ne sumnjam uopšte da postoji dobra volja svih poslanika da se donese dobar zakon i potpuno sam ubeđen da će zakon biti usvojen u Danu za glasanje. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da u ime Vlade kažem nekoliko reči o zakonu koju je danas predmet razmatranje u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
To je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Kao što ste videli iz sadržaja zakona koji ste dobili, reč je o dokumentu koji su potpisali i zaključili prvi potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova gospodin Ivica Dačić, a za Vladu Mađarske Šandor Pinter. To je rezultat pregovora i razgovora u okviru mešovite komisije, a trajali su nekoliko godina i sada je ovaj zakon pred vama.
Sporazum sadrži načela i pravila o zajedničkoj saradnji službenih lica organa ugovornih strana, nadležnih za kontrolu o prelaženju državne granice, mesto državnih prelaza, radno vreme i karakter prometa. Ako budete pogledali ovaj zakon, videćete delove koji vrlo precizno regulišu pitanja drumskih prelaza, graničnih prelaza i sadržaj prelaza, tako da je sve detaljno objašnjeno.
Kontrola o prelaženju državne granice se obavlja samostalno na teritoriji ugovornih strana uz bliže definisanje ovlašćenja poslova. Jedini izuzetak od ovog je prelazak na drumsko graničnom prelazu Horgoš-Reske, član 11. Predloga zakona, na zajedničkoj lokaciji koja se nalazi na teritoriji Republike Mađarske, zbog čega se drugačije definišu poslovi i ovlašćenja prilikom granične kontrole.
Sporazum sadrži i završne odredbe kojima se određuje način rešavanja spornih pitanja, njegovo stupanje na snagu i prestanak važenja prethodnih sporazuma koji su regulisali ovu materiju.
Želeo bih da vam kažem još nekoliko rečenica, granica između Republike Srbije i Mađarske je duga 174,4 kilometra, postoji više prelaza. Zakon vrlo precizno utvrđuje režim prelaza državne granice, utvrđuje koji su to državni prelazi, tako da će to značiti za, ne samo za prelaz granice između dve zemlje, nego i za buduće dobre odnose između Republike Mađarske i Republike Srbije. Član 13. sadrži i koji je to budući drumski i granični prelaz, tako da je zakon vrlo precizan i reguliše sva pitanja, a napravljen je zajedno od strane naših i stručnjaka Vlade Republike Mađarske.
Očekujemo da će ga Narodna skupština Republike Srbije usvojiti, a samim tim on stupiti na snagu.
To bi bilo ukratko, sve ono što sam želeo da vam kažem.
Ukoliko bude bilo potrebe za nekim detaljnijim obrazloženjima, ja vam stojim na raspolaganju. Hvala.

Pre svega bih se zahvalio poslanicima koji su učestvovali u raspravi o ovom zakonu i istakao da predsednik Vlade, ministar unutrašnjih poslova, gospodin Ivica Dačić danas nije sa vama zato što je u zvaničnoj poseti Republici Sloveniji i to je jedini razlog jer mislim da bi on sa puno zadovoljstva i žara bio danas ovde sa vama umesto mene, jer je neko ko je suštinski inicirao potpisivanje ovog sporazuma u odnosu na njegovu konačnu izradu 2008. godine, a na kraju krajeva on ga je i potpisao.
Videli ste u sadržaju ovog zakona da se njime želi unaprediti saobraćaj, drumski, železnički i rečni, promet robe i putnika, da je pored šest planirano otvaranje sedmog graničnog prelaza. Želim da istaknem u ime Vlade RS da je započeta procedura otvaranja i tog sedmog prelaza i da ovaj zakon daje pravnu osnovu za to, što je dobro, jer će ubrzati postupak otvaranja, da pored sedam graničnih drumskih prelaza imamo i dva železnička i četiri rečna, dva na Dunavu i dva na Tisi. U pravu je kolega kada kaže da ovaj zakon ne treba braniti. Sam po sebi ima puno kvaliteta i treba ga apsolutno podržati.
Zašto nije bio ranije u proceduri? Jedan od suštinskih razloga sigurno su izbori. Kao što znate, koliko me pamćenje služi, negde u februaru, martu je bila jedna maratonska sednica Narodne skupštine Republike Srbije pa se onda od toga odustalo i onda su usledili izbori, tako da je konstituisanje Vlade bilo 27. jula i sada je zakon na dnevnom redu. Nadam se da će Narodna skupština ovaj zakon prihvatiti i time potvrditi karakter dobrih odnosa između RS i našeg suseda Mađarske.
Ono što bih želeo da istaknem jesu član 20. i član 22. – formiranje zajedničkog kontakt centra, jer suština ovog zakona jeste ne samo unapređenje saradnje i ubrzanje protoka putnika i robe, nego i zajednička akcija dve države na graničnim prelazima da bi se sprečile ilegalne migracije i da bi se sprečila slična krivična dela. Ako pogledate sadržaj ovog člana 20, koji govori o formiranju zajedničkog kontakt centra, vidi se da postoji apsolutna spremnost da se unapredi saradnja za dobrobit građana i dve države.
Predviđeno je formiranje mešovite komisije radi izvršavanja ovog sporazuma. Ono što je važno pomenuti, možda i na samom kraju, jeste i to da je zakon tako koncipiran da je vremenski određen sadržaj rada ovih drumskih prelaza. Ukoliko bude postojala potreba, to je ovo pitanje koje je postavljeno, zbog velikih gužvi koje se stvaraju u određeno doba godine zbog velikog priliva putnika, onda je moguće diplomatskim putem dogovoriti da se produži radno vreme ovih drumskih graničnih prelaza i da se olakša protoko putnika.
U svakom slučaju, predložen u ime Vlade Republike Srbije, umesto predsednika Vlade koji je danas u Sloveniji, Narodnoj skupštini Republike Srbije da u danu za glasanje izglasa ovaj zakon i na ovaj način ukaže da je Srbija posvećena unapređenju saradnje sa svojim susedima, naravno i sa Republikom Mađarskom. Ne treba se čuditi što su granični prelazi, da kažem, na rubnim delovima EU prema nama u pojedinim delovima godine takvog obima da izaziva određeno trajanje. Koliko god se naša policija trudila postoji određeni postupak kada morate da proverite identitet putnika i vozila i to zahteva određeno vreme, jer unutar EU ne postoje granični prelazi i može se slobodno putovati. Tako da smo mi sa jedne strane granica EU, pa je samim tim procedura prelaska drugojačija i to iziskuje određeno vreme.
U svakom slučaju, ovo jeste dobra prilika da se zakon usvoji i da se dobri odnosi unaprede, a da se prelazi putnika i robe ubrzaju.
Što se tiče ostalih pitanja, predlažem da u danu za glasanje poslanici iskoriste svoje pravo i da zatraže odgovore od relevantnih državnih institucija. Hvala vam.

Želeo bih da kažem samo nekoliko reči, pre svega da se zahvalim poslaniku Veselinoviću na ovome što je rekao. Ne slažem se sa onim što je rekao, već želim da znate da sam danas ovde zato što je kolega Nikola Selaković u jednoj državnoj poseti vezano za oblast koju pokriva. Mislim da se ovde sa vaše strane pokušava izvršiti jedna zamena teza, jer ako pogledate tačno šta sadrži sadržaj ovog zakona, videćete da on vrlo precizno utvrđuje koja su krivična dela i u kom obimu predmet amnestije, a koja nisu. Da se jasno videti, a u odnosu na sadržaj pojma amnestije, da se i razumeti zašto je zakonodavac ovo predložio.
Sticajem nekih okolnosti, ali sasvim slučajno, ja ovde imam jednu knjigu, to je nešto što sam ja govorio u Skupštini pre 11 godina, 12. februar 2001. godine, kada je tadašnja skupštinska većina usvajala Zakon o amnestiji.
Ovo što sada imate na dnevnom redu je daleko pravednije, poštenije, restriktivnije u odnosu na počinioce krivičnih dela i ako mogu reći, politički, s obzirom da amnestija ima u sebi politički sadržaj, daleko manje nego što je bio Zakon o amnestiji iz 2001. godine.
Ovo ne govorim da bi sada pričali o Zakonu o amnestiji iz 2001. godine, nego samo da podsetim da ovo nije prvi zakon koji se usvaja u praksi i u radu Narodne skupštine, i da ih je bilo ranije i da argumenti koje vi iznosite ne mogu biti prihvaćeni, jer je zakon po predlogu Vlade vrlo precizan.
Ako krenete u detalje, vi uvek možete naći jedan ili više detalja koji mogu potvrditi vašu tezu, ali ako pogledate celinu, videćete da on ima svoj smisao i sadržaj, i razlog zašto je Vlada predložila ovaj zakon na usvajanje. Hvala.

Gospodine Veselinoviću, ne znam da li ste primetili, nisam govorio detaljnije o Zakonu o amnestiji iz 2001. godine, samo sam vam pomenuo da je bilo zakona i da je on bio mnogo više politički nego što je današnji zakon.
Ne znam da li primećujete jednu bitnu razliku, ja sam tada bio protiv tog zakona, a vi 11 godina kasnije priznajete da niste saglasni sa tim zakonom.
Ovo je nešto što sam ja tada govorio, pa je ispalo da sam upravu, a svi ostali elementi, mogu se tumačiti kako hoćete.
Ne bih želeo ovu raspravu da pretvaram u neku ličnu diskusiju, ali ću vam posle današnje sednice Narodne skupštine vrlo rado predočiti i šta sam govorio tada o zakonu o borbi države protiv organizovanog kriminala, da je deo onoga što je tadašnja opozicija govorila tadašnjoj vlasti učinjeno, možda ne bi bilo onih tragičnih događaja koji su usledili 2003. godine. Nepojmljivo je da se objavi "Bela knjiga", da se objavi spisak kriminalaca i to šest meseci unapred, a posle se desi što se desilo, nažalost, tragično, da predsednik Vlade Republike Srbije bude ubijen, jer to je tragedija za svaku zemlju. To je druga tema.
Ovo vam govorim, pre ili kasnije, neke se stvari pokažu tačnim ili ne, j sam samo pomenuo ovaj zakon, ne da bi tvrdio da sam tada bio u pravu, nego da vam kažem da je i tadašnja vlast imala određene razloge više ili manje političke, jer amnestija ima u sebi nešto političko, ali sam rekao da je ovaj zakon mnogo kompletniji i da je predvideo krivična dela i obim amnestije, kao i ona krivična dela koja ne podležu amnestiji.
Vi imate i obrazloženje koje ja ne bih čitao, pošto ostali poslanici nisu upoznati, a javnost pogotovo, tako da imate odgovor zašto Vlada nije u situaciji da prihvati vaš amandman.

Da, Vlada prihvata amandman.

Više javnosti radi, a manje Skupštine radi. Kolega Selaković je u Albaniji na sastanku ministara pravosuđa regiona. Javnosti radi, razumem  motive gospodina Stefanovića, ali ne razumem u potpunosti značenje reči koje je izneo. Sada sam gledao ovo što je kolega Janko Veselinović podneo kao amandmane. Ako nema nešto drugo, sem onoga što ja imam u ruci, od četiri amandmana tri su briše se. Šta to Vlada treba da prihvati ako su tri amandmana od četiri briše se. To je pitanje, pošto je bilo rečeno da ako postoji dobra volja i slično, evo kolega Veselinović je tu, pa će verovatno odgovoriti na pitanje. Video sam da je amandman na član 1, drugi deo člana 1. Predloga ovog zakona revidiran, a ostali amandmani su briše se.

Vi ste apsolutno jasni u tome što ste rekli i vaš amandman broj 1. sadrži obrazloženje koje ste rekli. Samo sam replicirao kolegi Stefanoviću, jer je on rekao da bi trebalo uključiti veći broj krivičnih dela koja su trebala da budu obuhvaćena amnestijom i da je to sadržano u amandmanima koje ste vi dali, a to nema. Ako sam pogrešno razumeo, izvinjavam se, ali sam shvatio da to treba da bude predmet posebnih amandmana koji su onda trebali da budu prihvaćeni ili ne od strane predlagača. Hvala.

Vlada prihvata amandman.

Poštovane kolege, uz svo uvažavanje kolega iz DS ne mogu a da ne primetim jednu logičnu nedoslednost. Ovo je rasprava u pojedinostima, a u načelu je završena. Ovde imamo četiri amandmana, jedan koji predlaže amnestiju do 50% za krivično delo koji je pravosnažnom presudom osuđeno do šest meseci i priču o ostalim krivičnim delima… Evo, kolega Nikolić je bio predsednik Okružnog suda u Nišu. Sada sam ga pitao da li je, pošto ja dozvoljavam da ne znam, ali uvek valja pitati onog ko zna, da li je ikada u svojoj praksi kao predsednik Okružnog suda u Nišu bio u situaciji da čuje, vidi, ili možda stoji negde u pravosudnoj praksi, da je neko za pokušaj ubistva dobio šest meseci.
Zašto vam ovo govorim? Načelno uredu, postoje vaši stavovi i to je uredu. Ali ovde je reč o amandmanima koji su vrlo konkretni, šest meseci i ostali deo teksta zakona se briše. Znači, ovo nije načelna rasprava, nego u pojedinostima. Ako ste imali neku drugu ideju, onda bi verovatno bio neki drugi amandman, inače je ovo priča javnosti radi, a ne zakona radi.
Prisluškivanje, da budem iskren, voleo bih da je ovo delo procesuirano, zato što sam ja bio prisluškivan 2008. godine, juna meseca, bio sam predmet prisluškivanja i do dana današnjeg taj predmet nije rešen, parnicu sam dobio, predmet nije rešen, što samo po sebi nešto govori i informisan sam da nema presude vezano za neovlašćeno prisluškivanje, do sada nije bilo, odnosno statistika nije to iskazla. Ja bih voleo da jeste, pa bih onda možda drugačije bila priča o ovoj temi.

Vlada prihvata ovaj amandman.

Vlada prihvata amandman.

Vlada prihvata amandman.

Samo da kažem nekoliko reči.
S obzirom da zamenjujem kolegu Nikolu Selakovića, red je da kažem po četvrti put, pošto neki očigledno nisu čuli. Kolega Selaković je na jednom međunarodnom skupu sa kolegama iz regiona. Mislim da je to dovoljan razlog zašto danas nije mogao biti s vama.
Preuzeo sam obavezu da ga zamenim i potrudio sam se, zajedno sa kolegama koji su pored mene, koji su vrlo iskusni, ljudi iz Ministarstva pravde, da dam odgovore na moguća pitanja koja su se postavila. Kažem moguća, jer deo pitanja, koja su se danas čula u Skupštini u okviru ove rasprave, objektivno su imala drugojačiji karakter u odnosu na sadržaj zakona.
U svakom slučaju, zahvaljujem se svim poslanicima koji su učestvovali u raspravi.
Pozivam Narodnu skupštinu Republike Srbije da se u danu za glasanje izjasni u prilog usvajanja ovog zakona zato što je reč o zakonu koji je detaljan. Usuđujem se reći da je kvalitetniji u odnosu na onaj iz 2001. godine, jer smo upoređivali odredbe tog zakona u odnosu na zakon koji je pred vama.
Usput da vam kažem da ovo nije poslednji zakon o kome će Skupština raspravljati iz oblasti pravosuđa. Oko 15-ak zakona je na javnoj raspravi. Skoro su završeni, tako da ćete, poštovane kolege narodni poslanici, imati prilike da dosta razgovarate o stanju pravosuđa i generalno o svemu onome što valja činiti za dobrobit zemlje.
Slažem se sa svim poslanicima koji su rekli da su zakoni takvi da se ne prave prema ličnostima, nego da bi se napravio sistem. Ne treba govoriti naši, vaši i njihovi, jer zakon se pravi za građane Republike Srbije, a ne za bilo koga pojedinačno.
Za kolegu Janka. U vreme kada sam prisluškivan slučaj još nije rešen. Bio sam poslanik Narodne skupštine Republike Srbije. Taj predmet traje već četiri i po godine, što je vrlo zanimljivo, a parnica je već završena. Prosek parnice u Srbiji je sedam godina i parnica je završena. Dobio sam proces, ali ovaj deo nije završen. Sami možete zaključiti zašto – zato što je očigledno škakljiva tema i niko se ne usuđuje da stvar dovede do kraja, tako da će i meni biti zanimljivo i kao građaninu i kao ministru da vidim razvoj događaja vezano za novo prisluškivanje u Srbiji.
U svakom slučaju, stvar treba ispitati do kraja i svako ko je učestvovao u tome da bude primereno kažnjen, shodno odredbama zakona. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi rukovodstva Narodne skupštine Republike Srbije, pre nego što odgovorim na pitanje kolege gospodina  Derete, pošto smo juče razgovarali na Odboru o tome, želim da vas obavestim o dve stvari koje nisu tehničkog karaktera nego su vezane za ovu sednicu.
Pre svega, želim da znate da kolega prof. dr Zoran Mašić i kolega prof. dr Slobodan Stupar nisu ovih dana sa nama zato što su na jednoj regionalnoj konferenciji o visokom obrazovanju, inače bi obojica bili ovde sa nama. Oni su u Dubrovniku, gde se održava Regionalna konferencija o visokom obrazovanju i oni će predstaviti ono što smo mi uradili na nivou visokog obrazovanja u Republici Srbiji. To će biti dobra prilika i da vidimo gde su ostale zemlje, da razmenimo iskustva i vidimo kakvi su uslovi za dalju zajedničku saradnju.
Druga stvar, kolega Cvetičanin je postavio pitanje, naći ću prostor da odgovorim na to, a što se tiče kolege Stojkovića, odgovor će dobiti popodne, pošto je to pitanje kompleksnije.
Vratio bih se sada na ovaj stav koji je izneo kolega Dereta. Juče smo razgovarali puno o tome, mislim da su dva amandmana koja se odnose na pitanje statusa studentske konferencije univerziteta u Srbiji, znači, u Srbiji, ne Beograd, kolega Dereta, ne zastupaju oni samo jedan univerzitet nego zastupaju sve univerzitete u Srbiji, i državne i privatne. Moram vam reći da među studentskom populacijom, među članovima studentskog parlamenta se nalaze predstavnici studentske Unije i Saveza studenata, i onih koji to nisu, i svi su oni članovi studentskih parlamenata koji su učestvovali u izboru konferencije studentskih parlamenata. Znači, oni se između sebe mnogo bolje dogovaraju i razumeju nego što mi mislimo. Zašto? Zato što svi zastupaju studentske stavove.
Mogući animozitet, ako mogu tako reći, ili neke varnice koje su postojale među njima, rešeni su godinama unazad i među njima nema nesaglasnosti. Ako ne verujete, pozvaćemo vas kada budu držali sledeću konferenciju, pa da vidite na licu mesta kako izgleda kada studenti zajednički rade da bi ostvarili svoje ciljeve.
Druga stvar, ona vezana za amandman, jeste da se na ovaj način daje mogućnost Studentskoj konferenciji univerziteta u Srbiji da pored toga što Zakon o visokom obrazovanju tu organizaciju čini legitimnim predstavnikom studenata Srbije, da imaju svojstvo pravnog lica i u pravu ste da sarađuju sa kolegama iz ministarstva, da mogu da konkurišu, da dobiju sredstva i da autonomno sa njima raspolažu. Pazite – autonomno sa njima da raspolažu, jer ako bi prihvatili vašu logiku da oni sad postaju deo državnog, onda ni fakulteti ne bi mogli po istom osnovu da konkurišu za programe Tempusa ili neke druge programe, jer bi im se isto tako moglo prigovoriti da su državni. Postoji jedna vrsta autonomije unutar univerziteta, vi biste to trebali znati, i fakulteta, koju oni i te kako dobro koriste.
Zakonom o uređenju sudova, u članu 25. uređen je upis u sudski registar pravnih lica i drugih subjekata i upisuju se svi koji su zakonom osnovani. Upisane su sve obrazovne institucije - četiri konferencije koje su osnovane Zakonom o visokom obrazovanju su po svom položaju i cilju istovetne, dve konferencije univerziteta i akademije strukovnih studija su već upisane u sudski registar.
Mi nismo prihvatili vaš amandman samo iz razloga što smatramo da je ovo rešenje pogodnije i jednostavnije, za njih celishodnije i ispunjava svrhu studentskih zahteva i daje im mogućnost da budu na svaki način deo studentske organizacije odnosno organizacije koju predstavljaju studenti u Evropi.
Moram reći da su njihove kolege iz Evrope bili nekoliko meseci ovde. Oni su organizovali njihov doček, oni su organizovali njihov zajednički rad, jer su ti predstavnici studenata došli da ocene upravo i ove elemente o kojima vi govorite – koliko su oni autonomni u odnosu na državu, koga predstavljaju, pre svega, i koje stavove zastupaju. Oni će napisati jedan svoj nezavistan izveštaj koji će biti osnov za donošenje zaključka da li Studentska konferencija Univerziteta Srbije zaslužuje ili ne zaslužuje da bude član tog evropskog udruženja.
Da budem iskren, ja nemam bojazni vezano za njihov status, kao što nemam bojazni vezano ni za njihove zahteve, jer deo tih zahteva je pretočen u ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Mislim da će ovim rešenjem oni biti zadovoljni, ali cenim i vašu brigu i trud i zanimanje da drugačije rešenje, ili ovo rešenje, eventualno ne bude osnov za neke moguće probleme u radu. Što se tiče nas u Ministarstvu, možete biti potpuno mirni. Što se tiče drugih, i sami znate da je to vrlo relativna stvar.
Studenti predstavljaju studente, a ako predstavljaju neke druge, to nije dobro ni za njih ni za studente u čije ime govore. Ovi studenti koji su sada u studentskom parlamentu, odnosno konferenciji studentskog parlamenta univerziteta u Srbiji su potpuno autonomni i tačno znaju šta hoće i to su predočili nama više puta na pravi način i mi smo u ovih prethodnih nekoliko godina uspeli sa njima da nađemo zajednički jezik. Postojala je njihova želja da im dalje pomognemo i mi to činimo ovim predlogom zakona. Mislim da će oni biti zadovoljni. Hvala vam.