Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Borisav Kovačević

Borisav Kovačević

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Govori

Gospodine potpredsedniče, žao mi je što je potpredsednik Marinković otišao, jer bih voleo da čuje ovo što ću reći. Mi smo danas, uostalom i juče utrošili jako mnogo vremena govoreći o stvarima koje nisu bile na dnevnom redu. Danas smo ponovili iste stvari.

Ja bih želeo da me niko, a pre svega gospodin Atlagić ne razume pogrešno. Stojim iza onoga što je gospodin Atlagić kritikovao danas već treći dan, ali ne možemo raditi kao Skupština na ovakav način, pri tome govoreći bar ovda, onda, ako ne stalno, kako Skupština radi efikasno i tako dalje.

Moram da kažem, juče sam bio umoran popodne i ja sam juče napustio sednicu kada je gospodin Atlagić govorio. Danas sam izdržao. Ne juče, prekjuče. Danas sam izdržao, jer smo na početku radnog dana.

Razumem sve ono što treba da kažemo i sve ono što treba da kritikujemo u javnosti i sve ono što treba da znači kritiku određene kategorije u društvu, ali tri dana ponavljati istu stvar, maltene od reči do reči, a da pri tome predsedavajući koji je i prekjuče bio, i danas, gospodin Marinković, na to uopšte ne reaguje ili predsedavajući bilo koji da je, da se ne oglasi i opomene govornika, bilo koga od nas, da mora govoriti o temi.

Druga stvar, ne možemo iako se obraćamo i javnosti, ne možemo tri dana ponavljati istu stvar po trideset i nešto minuta, a da se niko oko toga ne osvrne. Ja sam danas mislio da li da se javim po Poslovniku da bih odmah dobio reč, pa sam odlučio ipak da na ovakav način kažem, izvinjavajući se što sam morao da ukažem na ovo drugima, ali mi jako smeta. Smeta kao klip u točkovima rada Skupštine i što sam uzeo vreme, a da takođe nisam na temi.

Molio bih da ubuduće stvarno, molim pre svega vas predsedavajuće da o tome vodite računa i da stvarno ne dozvoljavamo takve stvari, jer gubimo i na ugledu i kao visoka ustanova i kao predstavnici naroda i tako dalje, kada tri dana istu stvar ponavljamo. Hvala lepo.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Ne svojom krivicom, mislim, izazvao sam nešto što uopšte nije proizilazilo iz onoga što sam ja rekao, niti sam imao nameru. Naročito je teško otrpeti posle toga kada vam neko lepi etikete da ste u vladajućoj koaliciji, a ne stojite uz nju.

Mislio sam da je dovoljno i jednom rečenicom na početku mog malopređašnjeg izlaganja reći ono što sam rekao, da sve što je gospodin Atlagić iznosio u suprotstavljanju onima koji rade prema ovoj zemlji sve ono, da ne ponavljam što je gospodin Martinović govorio, i druga stvar, da meni nije potrebno, da bi svakog kolegu cenio, pogotovo onoga koji nosi i ima zvanje profesora u bilo kojoj nauci. Nisu mi potrebni detalji oko toga da bi stvarno taj čovek imao ugled preda mnom i da bih ga cenio i da bih cenio ono što on govori.

Prema tome, gospodina Atlagića, pogotovo kad sam čuo danas sve one detalje, izuzetno cenim. Samo postavljam pitanje i slažem se, ovo što je rekao gospodin Martinović, da se, naravno, treba svim sredstvima boriti protiv takvih i sličnih koji su, u ovom slučaju, hajde da kažem, prekjuče ili kad bili, udarili direktno i grupno na profesora Atlagića. Ali, samo sam rekao ono što lično mislim, da ne treba da gubimo, nije gubljene vremena, koliko se god govorilo o takvim pojavama, ali da ne ponavljamo to svaki dan, i to uzastopno. Ako svi mislite da treba, evo, i ja prihvatam, neka gospodin Atlagić o ovoj temi govori od sada i sve do 1. oktobra, prihvatam. Ali mislim da ako ponavljamo stalno te iste stvari, dva efekta mogu biti, da se to onda prima više, ali može biti i da se izazove kontraefekat i da ljudi kažu – pa dokle ovaj o istom, dosadiše sa jednim te istim.

Dakle, govorim samo o meri, ali bi bilo mnogo bolje, tu ubrajam i sebe, i efikasnije da nije Marko Atlagić govorio nekoliko dana uzastopno sam o tome, nego da je govorio i prvi dan rekao šta je mislio, a da smo mi ostali iz Skupštine ustali, pridružili mu se i podržali ga do kraja. Upućujem i sam sebi kritiku zbog toga, o tome govorim. Ne bih želeo da se pogrešno shvati ni moje istupanje ni ponašanje, ni ponašanje poslaničke grupe PUPS, niti PUPS u celini. Hvala lepo.
Hvala, gospodine Arsiću.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, pretpostavljam i verujem da svi koji sedimo u ovoj sali, bar iz većinskog dela vladajućeg i oni koji nisu u sali, da smo jedinstveni u osudi ovakve jedne gnusne stvari.

Verujem da su sve kolege, koje su dosad govorile, u pravu kada su u pitanju institucije kojima je u nadležnosti borba protiv ovakvih stvari, apostrofiraju u MUP. Jako mi je drago i mislim da smo u tome složni, da je u borbi protiv ovakve, rekao bih pošasti, jako bitno da mi svi, odnosno javnost celokupna osudi i pokrene se protiv ovakve pojave i trenda, koji je narastajući.

Ali, ja bih hteo da ukažem na nešto što ovde nije pomenuto kada su ovakve stvari, i to ću početi podsećanjem svih vas na incidentne dve situacije koje smo imali pre četiri, pet godina, ne znam tačno kad je, ali u to vreme je predsednik države bio gospodin Tomislav Nikolić, a predsednik Vlade je tada bio gospodin Aleksandar Vučić.

Imali smo situaciju da je prvi put, prvo gospodin predsednik tadašnji, obavestio javnost da je tajno prisluškivan, a nakon nekoliko meseci to isto je javnost čula i od tadašnjeg predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića. Tada je kompletna javnost, pogotovo mediji su urlali par nedelja na to ko je to uradio.

Ključno pitanje nije bilo ko je to uradio, ključno pitanje je bilo kao i danas što je to, i ja ću o tome nešto malo reći, ključno pitanje je kako je to moglo i smelo da se desi? A znate zašto? Mi pominjemo ovde danas i apostrofiramo u ovoj stvari ulogu MUP-a, i ono ima ulogu u tome, makar kao neko, kao institucija koja treba takve stvari da tera bez obzira da li je u pitanju napad na porodicu, građanina ili predsednika države.

Ali, mi imamo instituciju, Ustavom postavljenu u državni sistem, a to je kontraobaveštajna zaštita funkcionera i institucija. Prema tome, postoji kontraobaveštajna služba, koja je konstantno prvi zadatak ima i najznačajniji da štiti predsednika države, a kad štiti predsednika države ili bilo kog funkcionera, podrazumeva se i zaštita porodice.

Mi nismo, posle četiri, pet godina, dobili nikakav odgovor ni sa jedne strane, da li je tada pronađen akter i otkriven način kako su uspeli da prisluškuju predsednika države i predsednika Vlade, i u ovom slučaju me ne interesuje ko je. Ali, mi nismo obavešteni ni u Skupštini, ni kao građani da je to služba završila i uradila. Zato imamo dalju eskalaciju i imaćemo je u takvoj situaciji i nadalje, to vam sad potpisujem, bez obzira koliko se mi i javnost protiv toga borila, i to ima svoj značaj i ulogu, ali struka, služba koja se tim bavi, mora da se bavi i da zaštiti predsednika.

To sam hteo da kažem i reći ću vam na kraju nešto. Vi znate otkad sam u Skupštini, da ja uvek govorim sedeći, jer mislim inače, usput da kažem, da bi svi poslanici trebalo da govore sedeći zato što ova tehnika nije napravljena za govor stojeći, jer se gubi i često ne čujemo ljude.

Ali, bez obzira što uvek sedim, ja ću iz poštovanja ustati i u ime grupe poslanika PUPS-a zamoliti predsednika države gospodina Vučića, da ne bude više tako tolerantan u smislu - ja ću da trpim sve i da sa time izlazi u javnost. Nema pravo zbog nas koji mu dajemo, koji stojimo, ogromne većine, iza njega, da miri sa tim i da dozvoljava da trpi takve stvari. Time što neće iskazivati, ja znam da on to iz najpozitivnijih namera radi, iskazivati tolerantnost, on će pomoći nama svima u borbi protiv toga, jer neće takvim nastupanjem kao što je do sada, ohrabrivati ovakve lopuže, gadove, monstrume, ne znam kako da ih nazovem, vi ste ih dosta izdevali imena.

Toliko od nas. Poslanička grupa PUPS-a, da to kažem i decidno, apsolutno na najoštriji način, jedinstveno osuđuje sve ovo o čemu ste vi govorili, da ne ponavljam. Hvala vam lepo.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospođo ministar i vaši saradnici, poštovane koleginice i kolege poslanici, mi u Skupštini, čini mi se, retko imamo priliku da raspravljamo i izjašnjavamo se o donošenju leks specijalisa i to je uvek samo po sebi interesantno. Kad govorim o leks specijalisu mislim, da ne budem neprecizan, upravo na Zakon o posebnim uslovima za realizaciju Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Leks specijalis ima svoje specifike samim tim što odudara, ne samo od uobičajenog načina donošenja, nego što tretira i uređuje stvari koje nisu uobičajene. Iz tog razloga je vrlo bitno da se takvim zakonom reguliše jedan, da tako kažem, splet organizacijskih, dakle, organi koji donose i realizuju te zakone.

Sa tog aspekta gledano, ja mislim da je ovaj nama ponuđeni predlog zakona apsolutno dobro urađen. Ja ću ilustrovati sa nekoliko stvari.

Znači, formirana je Vladina komisija za pripremu predloga programa izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Znači, nešto što je ključna, fundamentalna stvar za donošenje zakona. Ona je formira, ta komisija, po predlogu Saveta za nacionalnu bezbednost i to govori samo po sebi šta znači i koliki je značaj brige za pripadnike organa bezbednosti, snaga bezbednosti i kakav to povratni značaj ima za ukupan sistem nacionalne bezbednosti. Taj predlog saveta je donet 16. novembra 2011. godine, a onda je usledio i zaključak Vlade koji je to potvrdio, jedino mi tu nije jasno, pa bih molio, gospođu ministarku ako može kasnije da samo pojasni, jer mi nije jasno zašto je razmak od pet godina celih između predloga Saveta za nacionalnu bezbednost i zaključka Vlade po tom predlogu?

Zatim, je formirana Komisija za koordinaciju aktivnosti u izgradnji stanova za pripadnike službi bezbednosti, što takođe pokazuje jedan krajnje konstruktivan pristup, jer stvarno bez ovakvog jednog organa ne bi moglo da se uđe u tako široku akciju koju pretpostavlja ovaj zakon.

Ta Komisija za koordinaciju je formirana 4. oktobra 2018. godine, znači, negde godinu dana nakon Zaključka Vlade o donošenju zakona. Ceo ovaj projekat, to je i rečeno u materijalima koje smo dobili, ne sećam se tačno da li u onom obrazloženju ili u kom delu, konstatovano je, i to je jedna definicija koja stoji kao noseći stub ili ugaoni temeljac, da je ceo ovaj projekat od značaja za nacionalnu bezbednost Srbije. To je ono što sam i ja malo pre pomenuo.

Na prvi pogled ja i kad sam prvo pročitao izgledalo mi je malo pretenciozno, međutim kad pogledate ceo zakon, kad dobro izanalizirate stvari onda vidite da to nije, nego da je krajnje realistično definisano.

Ovde kod ovog celog projekta je jako značajno i to ste vi negde tamo u onim pratećem materijalima nama dostavljenim i rekli, da se kod ovoga nije odstupilo od ustavnog načela o zaštiti imovine, to je onaj član 58. Ustava.

Jako je bitno, ovde je došla ocena, doduše nemamo, i to je moja zamerka, nemamo pojašnjenja. Više su u obrazloženju date definicije nekih stvari, kao što je, recimo da realizacija projekta utiče na rast BDP u oblasti građevinarstva. Pretpostavljam da to jeste tako, ali nemamo nigde pojašnjenja u čemu se to i kako sadrži i kako se ostvaruje.

Zatim, rečeno je da ovaj zakon i projekat donose rast zaposlenosti, jer se zakonom, i ministarka je malo pre u replici to i rekla, jer se zakonom određuje obaveznost angažovanja domaćih firmi u realizaciji projekta. To je jako važna stvar. Onda je logično da se realno očekuje rast zaposlenosti, što je za ovu zemlju jako važno i značajno, jer ovaj projekat neće teći do kraja ove godine ili do kraja sledeće, nego će se sukcesivno ostvarivati.

Ima jedna stvar koja meni, koliko god sam čitao nije jasna i nisam mogao naći pojašnjenje za to. Kaže se da za sprovođenje zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva iz budžeta, a to se nigde u materijalima ne objašnjava, na koji će se način to postići i meni izgleda malo neverovatno. Projekat nije ni jednostavan, ni kratkotrajan, ni beznačajan da bi ja poverovao da ne može biti nikakvog zahvatanja, baš nikakvog, kako je ovde rečeno, iz budžeta, pa bih molio, ako može, pojašnjenje i oko toga.

Uz to, bilo bi jako značajno, a nemamo nigde u materijalima, i ako je rečeno da neće biti zahvatanja iz budžeta, istovremeno nigde u materijalima nema ni krajnje aproksimacije o potrebnim sredstvima na godišnjem nivou ili ukupno, itd.

Mislim da ste bili nepotrebno štedljivi u obrazloženju zakona. U tom obrazloženju je, evo, već sam nabrojao dosta stvari, ima i drugih, trebalo biti tih objašnjenja i pojašnjenja.

Jako je važno što je zakon dobro regulisao, uredio, odredbe su jasno definisane, itd, kad se tiče izgradnje stanova za koje kategorije ljudi, za pripadnike kojih organa, pa je rečeno Ministarstvo odbrane, Vojska Srbije, MUP, BIA, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje sankcija, itd, što je jako važno, jer precizira da nema proširivanja na društvene kategorije koje faktički i doslovce ne pripadaju organima bezbednosti.

Jako je važno, i to ste rekli vi u uvodnom izlaganju, jako je važno što smo ovim zakonom u pravima na stanove izjednačili aktuelne pripadnike, aktivne pripadnike organa bezbednosti i one koji su penzionisani, znači ranije one, jer bi bilo pogrešno, ova zemlja ne bi mogla da opravdava neke osnovne, odnosno kardinalne strateške pravce i vođenje politike ove države, ako ne bi izjednačila one koji sada stoje na braniku bezbednosti ove zemlje i oni koji su i u mnogo težim situacijama od ove u kojoj se sad nalazimo, i u redovnim, dali svoj veliki doprinos bezbednosti zemlje, a među njima ima, nažalost, jako veliki broj koji nisu obezbedili sebe ni svoje porodice stambeno.

Zato mislim da ovo zaslužuje, što kažu, gromoglasan aplauz.

Ovde su, takođe, precizno i jasno definisani određenim članom, 3, čini mi se, koje su to kategorije naših građana od onih koji nisu aktivni, a imaju pravo na ovakav benefitni dolazak do stanova.

Rečeno je da se donošenjem zakona obezbeđuje sveukupni razvoj Srbije, odnosno da taj razvoj obezbeđuje ova velika investicija u stanogradnju i to je velika istina i mislim da se ona ovim zakonom može u potpunosti ostvariti i realizovati.

Mislim da je jako bitno to što je ovim zakonom kupovina stana pod povoljnim uslovima dobro i precizno definisana i razrađena, mislim da je to član 5. i još neki, jer je učinjeno nešto što je veoma značajno. Da ovaj zakon ne sadrži neke odredbe vrlo značajne mi bismo mogli očekivati da se njegovom primenom dovede do zloupotrebe pri realizaciji ovog projekta. Ovako je većim brojem odredaba ovog zakona konkretno precizirano onemogućena zloupotreba ovog benefita povoljnije kupovine i to je jako važno kod opredeljenja mog i poslaničke grupe naše da glasamo za ovaj zakon.

Još jedna stvar koja je jako značajna u ovom zakonu, obzirom na ogromna sredstva finansijska, na inkorporiranost u realizaciji zakona mnogih organa i ministarstava itd, jako je važno što je zakonom preciziran, definisan nadzor nad primenama odredaba ovog zakona. Mislim da je dobro postavljen. Tu je rečeno da je ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, jedino meni nije jasno, pa molim i tu objašnjenje, da li je za sveukupan nadzor na realizaciji ovog projekata dovoljno samo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, obzirom da se u realizaciji celog projekta radi i o značajnim prodajno-kupovnim ili kupovno-prodajnim transakcijama, finansijama i tako dalje, za šta nije faktički nadležno Ministarstvo građevine? Zato mislim da bi bilo dobro da se ovde zakonom, da tako kažem, dopiše neko ko bi za tu stranu realizacije projekta, odnosno nadzora nad realizacijom projekta bio zadužen. Hvala vam lepo.
Hvala.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, u jučerašnjoj i današnjoj raspravi u pojedinostima, kada je ovaj član predloženog zakona u pitanju, znači, član 18, imamo situaciju da su od poslanika do poslanika intervenisali ljudi na svih devet tačaka stava 1. U tim predlozima svih devet tačaka ovog 1. stava člana 18. se predlaže brisanje. To znači da član 18. ne postoji, a radi se o članu koji govori i reguliše ovlašćenja komunalne milicije.

Ja pitam - da li može i jedna institucija ovog profila i sličnog da bude bez ovlašćenja? Može li zakon koji reguliše njihov rad da ostane bez odredbe o njihovim ovlašćenjima? Mislim da ne može.

Stvar koja je bitna kod ovoga svega, zaboravljamo, kolege su diskutujući, braneći svoje predloge, govorile, zaboravljajući na jednu stvar. Naime, govorilo se o tome da ne mogu imati komunalni milicajci ovlašćenja slična policiji, a zaboravljamo da u tom članu 18. prva rečenica glasi ovako - u obavljanju poslova komunalne milicije, komunalni milicionar ima ta i ta ovlašćenja. A poslovi komunalne milicije su nabrojani, kao što ste videli, u članu 10.

Dakle, sva ta njihova ovlašćenja su ograničena na poslove komunalne delatnosti. Ja sam rekao u raspravi kad sam govorio, u načelnoj raspravi, da su ovo poslovi koji po svojoj prirodi spadaju u unutrašnje poslove ove zemlje. Prema tome, svi unutrašnji poslovi koji se obavljaju, odnosno oni koji ih obavljaju, moraju imati ovakva ovlašćenja. To zaboravljaju svi. Ja sam zbog toga i u načelnoj raspravi rekao da zbog prirode tih poslova i zbog toga što su oni sastavni deo unutrašnjih poslova, da bi prirodnije bilo da budu inkorporirani u Ministarstvo unutrašnjih poslova i ako bude bilo kad rasprave o tome, a ja sam ubeđen da će biti, i to ne u daleko vreme, da zbog toga oni moraju biti u okviru MUP koja bi imala, kao što ima sadašnju policiju, žandarmeriju i komunalnu miliciju. I onda ne bi bilo nesporazuma.

Međutim, ja sam to rekao i u načelnoj raspravi. Čekamo primenu ovoga zakona, čija će primena pokazati, to je nov zakon, da moramo ići ka tome.

Ministar je u obrazlaganju rekao neke stvari, ali nije rekao decidno sledeće, i mene, gospodine ministre, interesuje, pa ako možete naknadno, sad u raspravi, da kažete - da li je prilikom rasprave o započinjanju rada i u toku rada na ovom zakonu bilo rasprave o tom kardinalnom pitanju da li nam komunalna policija treba da bude izdvojena i treba da bude isključivo servis lokalnih jedinica, ili treba ovo što sam rekao napred, da bude inkorporirana u poslove koji su zajednički i koji su celina, a to znači zajedno sa policijskim poslovima u okviru MUP. To je jedna stvar o kojoj sam hteo da govorim.

Dozvolite mi ako mogu samo da se osvrnem na jučerašnju raspravu posle pauze.

Jučerašnja rasprava posle pauze je faktički bila van teme. Ali, prvi put, ja sam i od sinoć kad sam razmišljao, mislim da je bila vrlo korisna. Zašto? Zato što smo ušli u jednu problematiku koja se tiče ukupne bezbednosti ove zemlje.

Ono što je govorio gospodin Martinović na kraju, u poslednjem svom javljanju, i sve ono što je izneo i ilustrovao, naslovnim stranama itd, kad se sakupi, i to malo kad se sakupi na gomilu, govori o jednoj, rekao bih, nemojte mi zameriti na možda preoštroj reči, o stravičnoj situaciji u kojoj mi jesmo ili ulazimo, kad je bezbednosna komponenta ove zemlje u pitanju.

Ovo pokazuje, to o čemu je on govorio i navodio činjenice, koliko su nam se ugradile strane obaveštajne službe u situaciju i koliko deluju na polju bezbednosti, unutrašnje bezbednosti ove zemlje.

Šta je tu sada značajno? Značajno je to da li smo seli i razmatrali, a ja sam to u nekoliko mahova govorio, i prošli put u načelnoj raspravi, i kad je bila Vlada, kad sam postavljao pitanja, koliko smo ozbiljno pristupili? Mi kasnimo sa Strategijom nacionalne bezbednosti, u ovoj situaciji koja ne trpi kašnjenje i mi moramo tu situaciju, o kojoj je juče govorio gospodin Martinović, najviše i najdubioznije, da sagledamo i ona je jedan od elemenata koji su se promenili od pre 10 godina donete, sadašnje, važeće Strategije nacionalne bezbednosti i koja zahteva promenu te strategije i prilagođavanje te situacije. Situacija nije izmenjena samo na unutrašnjem planu, ovo što sam dotakao, nego i na spoljnom planu.

Odnos Međunarodne zajednice, ino-faktora se bitno, kardinalno promenio prema Srbiji i Srbija je u apsolutno drugačijoj situaciji i u okviru međunarodnih odnosa i unutar zemlje od one od pre deset godina, koja je obuhvaćena sada važećom strategijom nacionalne bezbednosti.

Zato mislim da bi trebalo što pre pristupiti donošenju strategije nacionalne bezbednosti, koja bi podrazumevala kompletnu dubioznu analizu strukturnog i organizacionog postavljenog celog sistema nacionalne bezbednosti i u okviru njega posebnog sistema bezbednosno-obaveštajnog. To moramo da izmenimo.

Juče smo govorili ovde o nekim stvarima koje su nam se događale. Pitam se da li su nam službe kontraobaveštajne, obaveštajne itd. znale unapred za te stvari. Pominjanje N1 televizije, pa da li su to naše službe znale, a morale su znati šta se događa i da će se to raditi. Nije to radio ni pojedinac, ni privatnik, niko, nego ni manje ni više, čovek koji je vodio CIA, američku obaveštajnu službu, on je iza tog projekta. To znači da je projekat namenjen isključivo narušavanju unutrašnje bezbednosti zemlje.

Zašto se ide tako sada kardinalno oštro, sve dinamičnije protiv i Vučića, predsednika države, i Vlade i svega drugog? Pa upravo zato što je ova zemlja počela da se konsoliduje uopšte. To smeta. Da smo ostali onakvi kakvi smo bili, nikakvi, niko nas ne bi ni dirao, ali smo mala zemlja kojoj ne dozvoljavaju da se kočoperi.

Morate biti ponizni, morate biti neko ko će tražiti pomoć, a ne država za koju potpuno opravdano naš predsednik svakog svog istupanja nismo zemlja koja će dozvoliti nekom da spolja upravlja i određuje šta ćemo raditi u svojoj zemlji. To se ne trpi. Tu se angažuje sve obaveštajne službe, zato mislim i predlažem da se odavde pokrene i traži od Vlade da što pre donesemo strategiju nacionalne bezbednosti i da konsolidujemo svoje redove iz te oblasti. Hvala lepo.

(Sreto Perić: Replika.)
Hvala gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre i vaši državni sekretari, poštovane i uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas pod ovom tačkom razgovaramo, po meni, o jednom vrlo, vrlo značajnom segmentu unutrašnjih poslova države Srbije. Ja na ovaj zakon, pre svega, gledam iz tog ugla.

Mislim da je ovaj predlog zakona dobio na kvalitetu koji je proistekao iz desetogodišnjeg iskustva primene komunalne, ma kako je zvali, poslova u komunalnoj nadležnosti, svejedno da li je to policija ili milicija. Data su, uz Predlog zakona, značajna obrazloženja i analiza efekata i ciljeva ovog zakona, ali ono što je osnovna rečenica i konstatacija, prva rečenica u obrazloženju, jeste da je osnovni razlog za donošenje i inoviranje ili donošenje novog zakona kako hoćemo, osnovni razlog je potreba da se komunalna milicija obrazuje i u opštinama. Citiram, to je doslovce tako rečeno.

Mislim da je kod pravljenja predloga zakona, to se oseća, u svakom članu ovo upravo se imalo u vidu. Hoću kod toga da kažem i da skrenem pažnju na jedan drugi segment, da se poslovi od značaja za komunalnu delatnost mogu obavljati na lokalu ako se strukturno organizaciono izvršioci integrišu i sada će ovo možda biti za nekoga strašno, integrišu u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, svejedno da li kao komunalna policija ili komunalna milicija.

Da bi utemeljio ovo moje mišljenje, reći ću, ako analizirate Predlog zakona o komunalnoj miliciji, više od 20 članova eksplicitno su vezani odnosno u njih je obrađen policijski rad, a posebno u više od polovične članova ovoga predloga. Mislim da je to dobro i da je to verovatno ono što je ministar govorio malopre, da je verovatno ipak to rezultiralo iz desetogodišnjeg iskustva bavljenja ovim poslovima u vidu organa koji se zvao policija komunalna.

Kada već govorim o zakonu, potreba za međusobnom saradnjom komunalne milicije i MUP-a odnosno policije, veoma je izražena. Zato bi bilo bolje da su zajedno u okviru MUP-a i da deluju jedinstveno, a ne od opštine do opštine, s tim što apsolutno stojim iza opredelenja kada je ovaj predlog pravljen, da treba da bude svaka opština, svaka lokalna samoupravna jedinica do kraja i maksimalno involvirana u te poslove, uz metodologiju i način ostvarivanja tih zadataka koji se zovu policijskim načinom izvršenja zadataka.

Poslove često vrše po ovom Predlogu zakona na način propisan Zakonom o unutrašnjim poslovima i propisima o policijskim ovlašćenjima i obavljanju policijskih poslova. Jedan od primera, jedan od članova je recimo član 28. u tom smislu, a ima ih mnogo više.

Najdelikatnije aktivnosti komunalne milicije kao upotreba sredstava prinude i kontrola te prinude ne obavlja se stručno bez MUP-a, odnosno policije i njene unutrašnje kontrole. To je naročito dobro predstavljeno u članovima 30, 31 i 32, pa i u drugima. Isto tako kod zasnivanja radnog odnosa opet se značajne stvari dešavaju preko MUP-a, posebno kada je u pitanju psiho-fizička sposobnost kandidata i kad se utvrđuje ta priprema psiho-fizička i utvrđivanje i ocena te psiho-fizičke sposobnosti. To radi MUP po članu 35.

Bezbednosna provera takođe, da tako kažem je u rukama MUP-a. Program i provera stručnog osposobljavanja i ocena stručne osposobljenosti opet je u domenu rada MUP-a i da ne nabrajam dalje.

Da ne nabrajam dalje, ali ovo pokazuje da ono što sam prvo rekao i potvrđuje, da po svojoj prirodi poslovi komunalne milicije spadaju u unutrašnje poslove, nepobitno i sigurno. Zbog svega toga ja i dalje zastupam tezu da treba u buduće naći način da oni budu inkorporirani i integrisani i pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Druga stvar, koja je vrlo značajna, sem toga što ovi poslovi pripadaju unutrašnjim poslovima, komunalna milicija, ovde sada govorim dalje o Predlogu, obavlja poslove od opšteg bezbednosnog značaja, što se mora imati u vidu svakog momenta.

Komunalna milicija i njeni poslovi jesu elemenat, odnosno nosioci su poslova u sistemu nacionalne bezbednosti. Kao takvi, moraju imati mesto i u strategiji nacionalne bezbednosti. Ako smo u strategiji nacionalne bezbednosti kao nosioce uključili i medije, u najširem smislu, pa bilo bi nelogično da jedan od nosilaca strategije nacionalne bezbednosti, ne bude i komunalna milicija.

Ovaj Predlog zakona predviđa, i ministar je to dobro i detaljno obrazložio, da će komunalne poslove u buduće obavljati lokalne jedince, odnosno opštine i gradovi. Međutim, ja dobijam utisak na osnovu predloženog zakona, da nam se može desiti prevelika, nepoželjna, stepen nepoželjne dezintegrisanosti ukupnih tih poslova na nivou države, jer ćemo bojim se imati, zbog različitih interesa, od opštine do opštine, od grada do grada, različit i pristup organizovanja te službe. U toj službi je vrlo bitna, ovim predlogom zakonom, predviđena unutrašnja kontrola, ali sa druge strane, zakonom je predviđeno da jedna opština može organizovati komunalnu miliciju

i samo sa tri čoveka, a isto tako kaže da bi trebalo svi da imaju unutrašnju kontrolu.

Ja vas pitam, kakva će i kakva može biti unutrašnja kontrola rada komunalne policije, u tim uslovima? A, imamo dokazano kvalitetnu unutrašnju kontrolu danas, u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, koja bi mogla u integrisanosti komunalne milicije u okvire MUP-a, da obavlja te poslove.

Naravno da bi u toj situaciji, kada bi bili u okviru ministarstva, moralo da se vodi računa i morala bi se dati apsolutna sloboda i pravo i poštovati učešća svake lokalne jedince, odnosno svake opštine i grada i njihova radna svakodnevna saradnja sa MUP-om, ali na nivou lokalne jedinice. Ne vidim koja bi smetnja bila da imamo čvršće, po vertikali, organizovanu komunalnu miliciju, koja bi bila iz jednog centra vođena u suštini, ne vidim šta bi to smetalo boljem radu. Ja mislim da ćemo u budućnosti, u relativno kratkom vremenu, da će se u praksi, u primeni ovog predloga zakona pokazati neke ili sve od ovih stvari o kojima sam ja govorio i da će ovaj zakon, naravno biti dograđen, inoviran. On i inače, kao svaki drugi zakon u prvom svom izlasku i u prvoj svojoj primeni, nikada ne može biti do kraja dobar, jer praksa treba da pokaže i iznedri neke stvari, tako mislim da će i ovaj zakon biti izložen mogućnosti da nam pokaže šta to treba dograđivati.

Iz tog razloga poslanička grupa PUPS-a, bez obzira što iznosimo ova viđenja, ne iznosimo ih zato da ne bismo usvojili ovakav predlog zakona, dokaz je i to da mi nismo išli ni sa kakvim ni amandmanima na to, nego upozoravamo na nešto što bi trebalo kroz primenu ovoga zakona, koji će ova poslanička grupa prihvatiti ovaj predlog, da će kroz primenu njegovu vodimo računa o ovome o čemu sam govorio, da bi za relativno kratko vreme još usavršili ovaj zakon i uspešnije obavljali poslove na nivou zemlje. Hvala vam lepo.
Hvala, gospođo predsednice.

Ja bih o jednoj stvari koja ovde nije pominjana do sada. Počeo bih sa time da je prethodna Vlada i ova Vlada pogotovo prepoznala prvi put potrebu da u svom sastavu ima makar na nivou samo ministra bez portfelja potrebu da posebno vodi računa o regionalnom razvoju. Na to mesto je došao gospodin Krkobabić, koji je u okviru ukupne problematike regionalnog razvoja pokrenuo posebno pitanje razvoja sela i uopšte ruralnih krajeva naše zemlje.

Ono što je bitno, Vlada je, prateći to što ministar radi, pokrenula neke stvari, a posebno je gospodin ministar zadužen za ta pitanja prvi put, čini mi se, ne znam ranije da jeste bilo, uključio najkompetentnije naučne krugove u pitanje razvoja sela, dakle Akademiju nauka kroz njen Odbor za selo.

Stvari su se razvijale možda ne onoliko koliko se moglo očekivati, ali mislim u dovoljno dobroj meri da je predsednik države, gospodin Vučić, kao što ste svedoci, pre nekoliko dana kada je formiran Nacionalni savet za razvoj sela, u svojoj izjavi jasno ukupnoj javnosti stavio do znanja da država punim kapacitetom stoji iza programa razvoja sela. Mislim da je to nešto što nedovoljno ističemo kao jednu od probitačnih stvari u radu i programu ove Vlade. Mislim da je razvoj sela jedno od kardinalnih strateških državnih pitanja.

Koliko se Vlada u ovom trenutku opredelila, recimo, za ono što ja mislim da je zrelo za to, dve stvari, a to je da se priđe pravljenju strategije razvoja sela i ruralnog dela i druga stvar …
Nažalost, tu nisu ni ministar za unutrašnje poslove, ni za odbranu, a tiče se toga, gospođo premijerko onda evo obraćam se u ovom slučaju vama i naravno Vladi.

Radi se o sledećem, međunarodna situacija i bezbednosna situacija naša u kojoj se nalazi Srbija nameću potrebu za inoviranjem, odnosno donošenjem nove strategije nacionalne bezbednosti.

Mi smo u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, još u oktobru prošle godine, obavešteni da je Komisija, koja je formirana da napravi predlog, završila posao. Iznenađuje me da do sada nije išlo dalje, bar mi ne znamo ništa o tome, pa pitam Vladu – kada ćemo pristupiti definitivno donošenju te strategije i predviđa li se, u okviru donošenja strategije, razmatranje i dogradnja strukturno-organizacione strane ukupnog sistema bezbednosti koja je, mislim, jako važna i potrebna, obzirom na potpuno izmenjene bezbednosne okolnosti i međunarodne odnose u odnosu na nekih pre 10 godina kada je važeća doneta?
Hteo bih oko prethodnog pitanja, koje sam postavio, još da kažem samo da je, uz ono što sam rekao, moje očekivanje i naše iz poslaničke grupe da su stvari oko razvoja sela o kojem sam govorio došle do stepena kada mi mislimo, ocenjujemo, pa bi hteli odgovor premijerke, da bi Vlada trebalo da razmišlja da ti poslovi, koji su sada na nivou ministra bez portfelja, trebalo da pređu na nivo ministarstva za to pitanje. obzirom da sam naglasio da smatram da je to strateško, jedno od ključnih pitanja razvoja zemlje.
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Uvaženi ministri, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege poslanici, u ovako obimnom setu zakona, bez obzira što je toliko obiman dominira, naravno, ovaj Zakon o budžetu. Ne bih o njemu, o samom budžetu, oceni konkretno govorio, mislim da je dosta kolega govorilo, posebno apostrofiram ono što je moj prezimenjak Goran govorio i mislim da je to ono što je suština ovog zakona i budžeta. Samo bih rekao da kada proučite taj Predlog budžeta vidite mnogo inovacija pozitivnih u pristupu pravljenja budžeta za narednu godinu koja se mora apsolutno pozdraviti i mislim da taj trend treba zadržati i tako praviti buduće budžete. Budžet kakav je bio i pre pet, šest godina, i sedam i sada potpuno su različiti pristupi.

No, kao takav poslanička grupa PUPS-a će ga naravno, kao i ostale zakone iz ovog seta podržati. Ali, bih hteo samo jednu stvar da kažem u vezi budžeta. Mi smo imali situaciju da je ova Vlada prepoznala i našla za potrebno da u ovom mandatu posebnu pažnju posveti regionalnom razvoju i preduzetništvu i taj sektor svog delovanja poverila kabinetu ministra bez portfelja, gospodinu Krkobabiću. Hajde, on je sad tu, ali nije važno ko je. Na tome se dosta radilo.

Zašto ovo podvlačim? Podvlačim zato što u okviru regionalnog razvoja je pristupljeno prošle i ove godine mnogim stvarima koje su umerene na revitalizaciju sela i unapređenje i razvoj ruralne sredine ove države. Mislim da je to nešto što strateški moramo imati u vidu. To se ne može uraditi za godinu, dve dana, itd. Ali, mislim da je jako značajno i za ukupni doprinos razvoju zemlje, da ne govorim o razvoju poljoprivrede i privrede u celini.

Za uklanjanje mnogih sadašnjih nedostataka i mana u razvoju društva, a to je, pre svega, da povećamo u velikoj meri zaposlenost, da rasteretimo gradove mnogih pritisaka koji idu iz te ruralne sredine, odnosno iz sela, da razvijemo zemlju u celini podjednako, da maksimalno iskoristimo sve resurse u poljoprivredi, itd.

Zato ja mislim, intimno sam čak i očekivao, obzirom da je dosta na tom planu urađeno za ove dve godine, što je pokazalo da je pravilno opredeljenje Vlade na taj sektor i njegov razvoj, mislio sam da će se ostvariti ono što je u ekspozeu prilikom izbora Vlade rečeno, a podsećam rečeno je da se nije menjao Zakon o ministarstvima, što ne znači, doslovce citiram, rečeno je – što ne znači da nećemo ići na neko od novih ministarstava. To može biti i prilikom usvajanja godišnjih budžeta, itd.

Intimno sam očekivao da će ovi poslovi prerasti i ovim budžetom da će se možda Vlada opredeliti da u 2019. godini se formira novo ministarstvo za regionalni razvoj i revitalizaciju sela, zadrugarstvo i sve ovo što je rađeno u ove dve godine.

Predložio bih na kraju, obzirom da me vreme gazi, predložio bih Vladi, bez obzira što to nije ušlo u budžet i obuhvaćeno budžetom, čak je smanjeno na nekih 25 miliona, sredstva su smanjena, da mogu se iznaći sredstva. Evo za šta.

Da li je to putem rebalansa ili na neki drugi način, sredstva kojima bismo u ovoj godini pripremili uslove i organizovali i kadrovski i strukturno i na svaki drugi način, uslove da krajem 2018. godine kada usvajamo budžet, ako ne pre, se računa i formira to novo ministarstvo koje bi bilo pripremljeno da u 2020. godini, znači sledećoj, napravi ono što se od njega očekuje. Znači da bude gotovo i sa planom i sa svim tim, da maksimalno bude u punom kapacitetu. Hvala lepo.
Puno hvala, gospodine potpredsedniče.

Uvaženi ministri, uvaženi saradnici ministara, poštovane kolege i koleginice poslanici, u dnevnom redu ove sednice od 25 tačaka imamo 17 zakona, od kojih su 10 iz oblasti bezbednosti uopšte, a od njih 10, pet su zakoni koji regulišu rad institucija i službi na suprotstavljanju potencijalnim počiniocima i uopšte na sprečavanju urušavanja bezbednosti ove zemlje.

Među tih pet zakona su izmene i dopune Zakona o policiji i Zakona o privatnom obezbeđenju. Zašto potenciram ova dva zakona? Zbog toga što oni jesu po Strategiji važećoj o nacionalnoj bezbednosti, jesu činioci nacionalne bezbednosti. Stoga su oni meni, ja sam to uzeo kao parametar za najvažnije od svih predloženih tačaka, a inače svi zakoni u našem ovom dnevnom redu, njih 17, mislim da su izuzetno značajni za stvaranje ambijenta i stvaranje uslova za realizaciju nove Strategije nacionalne bezbednosti koja je upravo u toku donošenja.

Kao što znamo, Strategija nacionalne bezbednosti doneta je oktobra 2009. i dok ovu ne inaugurišemo i stavimo u primenu, proći će skoro 10 godina. U tih 10 godina, ne bih sada da u to ulazim i razlažem šire, ali su se mnoge okolnosti i u okviru međunarodne zajednice i u međunarodnom položaju Srbije i da ne nabrajam dalje promenile u meri da zahtevaju inovaciju ili pravljenje nove strategije nacionalne bezbednosti.

Osim što su ovi zakoni značajni za novu nacionalnu bezbednost, zakoni o policiji i privatnom obezbeđenju su, kažem, značajni i kao nosioci nacionalne bezbednosti, ali su svi ovi zakoni značajni i za obezbeđenje uslova i ispunjenje zahteva koji su pred nama a tiču se vremena za koje ćemo ući u EU.

Ja, od svega ovoga što je pred nama, u dnevnom redu, posebno bih želeo da iskažem lično pohvale Ministarstvu unutrašnjih poslova za svu ozbiljnost i značaj unapređenja i dogradnje, upravo zakona o privatnom obezbeđenju.

Mislim da se tu najviše unapredilo a mi smo, ako se sećate, kad smo donosili prvi put Zakon o privatnom obezbeđenju i rekli da će upravo iskustvo u njegovoj primeni nametati njegovu dogradnju i unapređenje. Mislim da je to učinjeno u maksimalnom stepenu, pogotovu kad se uporedi kratko vreme njegove primene, jer se on faktički primenjuje tek od 01.01.2017. godine, pošto je 2015. godine izmenama i dopunama njegova primena pomerena za taj datum.

Hteo bih neke stvari da naglasim pored mnogih koje su ovim izmenama i dopunama na ovom zakonu učinjene. Mislim da je ovim zakonom koji je pred nama obezbeđena sprega za delovanje sa policijom, ali s druge strane nije se podleglo i ostavljeno nedefinisano polje rada koje bi omogućilo da se privatno obezbeđenje ubacuje, da tako kažem, u delokrug, odnosno, nadležnost policije. Mislim da je to vrlo dobro sa pravom merom učinjeno i urađeno.

Jako je važno da su ovim zakonom definisani veoma bitni po svom doprinosu pojmovi i odredbe i subjekti u ovoj oblasti, kao što je definisanje odgovornog lica, kao što je bezbednosna smetnja posebno značajno, kao što je korisnik usluga, posebno opet pitanje legitimacije, kao što je redar, kao što je unutrašnja služba obezbeđenja, samozaštita itd.

Preciznije uređena organizaciono-tehnička komponenta vršenja delatnosti i obaveze pravnih lica i preduzetnika prema policijskim organima, kao što su kontrolni centri, kao jedna, podvlačim, od najznačajnijih stvari.

Pojačana je direktna veza i promptno obaveštavanje policije i njenih organa o dešavanjima na terenu i saznanjima u toku obavljanja poslova, što doprinosi mnogo jačoj sprezi policijskih organa i privatnog obezbeđenja u delovanju ka ostvarenju istih ciljeva na bezbednosnom planu.

Zatim je u pitanju obuka i obaveze pravnih lica i preduzetnika sa ovlašćenjem za obuku. Tu je sve precizirano do mere da se na taj način mogu obezbediti kvalitetniji i stručniji kadrovi u privatnom obezbeđenju.

Posebno je značajno da je do kraja definisan nadzor od strane Ministarstva unutrašnjih poslova nad poslovima privatnog obezbeđenja, da je razrađen i jasno definisan i može obezbediti dalje usavršavanje i kvalitetnije obavljanje privatnog obezbeđenja.

Predviđenim sankcijama, što je takođe jedno od najznačajnijih stvari, i na drugi način obezbeđeni su uslovi za disciplinovano obavljanje privatnog obezbeđenja, jer je to jako bitno, obzirom da su u opticaju, da tako kažem, u sektoru privatnog obezbeđenja, koje kratke, koje duge cevi, računa se od 60 do 100 hiljada komada.

Ima dosta toga što bi se dalje moglo nabrajati što je unapređeno, ali bih hteo da bacim akcenat na dve stvari koje nisu našle mesta u izmenama i dopunama ovoga zakona, odnosno u ovom novom zakonu, a čini mi se da su jako bitne i mislim da se to verovatno, pretpostavljam, to će ministar reći, imalo u vidu ali da verovatno nema još dovoljno komponenti ni argumenata da se do kraja definišu dve stvari. Prva je pitanje statusa stranaca kao pravnih lica i preduzetnika u oblasti privatnog obezbeđenja.

Ja moram ovde da kažem, što više čovek razmišlja o tome da se sve više dolazi do ubeđenja i mislim da ćemo mi morati to krupno pitanje rešiti, a to je da iz sektora privatnog obezbeđenja isključimo strance kao pravna lica, odnosno preduzetnike. Ne bih da to sada razrađujem, ali je vrlo bezbednosno delikatno pitanje njihovog postojanja u tom sektoru, posebno u neposrednoj ratnoj opasnosti ili u ratnoj opasnosti, obzirom da su im u rukama tolike hiljade i desetine hiljada oružja.

Druga stvar koja nije definisana i koja će verovatno morati biti definisana je pitanje otvaranja mogućnosti i uslova za uključivanje aktivnih policajaca u privatno obezbeđenje u tzv. slobodnom vremenu. Mislim da kad su u pitanju policajci, da oni moraju, bez obzira na specifičnosti posla, imati ista prava kao i, recimo, zdravstveni radnici. Zašto bi zdravstveni radnici mogli da idu u privatne klinike u slobodnom vremenu i da rade, a da policajac ne može u slobodnom vremenu kao dopunu svojoj zaradi obezbediti na taj način da obavlja poslove u privatnom obezbeđenju?

Mislim da će ove dve stvari sigurno uslediti i morati da se istretiraju u narednim izmenama i dopunama ovog zakona.

Kad je u pitanju Zakon o policiji, to je jedan od najznačajnijih činilaca nacionalne bezbednosti. Nova strategija nacionalne bezbednosti mora, videćemo šta, koliko ja znam, ona je sada u fazi nacrta, odnosno pripremanja predloga i videćemo šta u njoj stoji, ali vi verovatno znate šta, kad su u pitanju izmene i dopune, mislim da mora uporedo sa njenim dovršenjem i aktiviranjem, znači, stavljanjem u primenu, da se moraju doneti izmene i dopune da ne kažem mnogih zakona, verovatno i neki novi zakoni u sistemu bezbednosti, odnosno u bezbednosno-obaveštajnom sistemu, u sistemu odbrane i ići što se bliže vremenski može istovremeno u primenu sa strategijom.

U okviru toga je jako bitno, kad se strategije nove tiče, da je tako nazovem, transformacija Ministarstva unutrašnjih poslova, između ostalog, na planu veće sinergije i sadejstva sa kontraobaveštajnom komponentom u sistemu nacionalne bezbednosti.

Inače, u bezbednosno-obaveštajnom sistemu moralo bi doći do kardinalnih inovacija na organizacionom i operativno-tehničkom planu, a u pravcu centralizovanja odnosno objedinjavanja i u smeru osamostaljivanja, s druge strane i pregrupisavanja i novih oblika delovanja, o čemu ovde ne možemo šire razgovarati, obzirom da je uključena javnost.

U novim izmenama i dopunama ovog Zakona o policiji, mislim da mora uslediti širi zahvat, da tako kažem, ali razumem da ovo što je sada tretirano, i ministar je rekao, kao izmene i dopune, uglavnom se tiče plata, da je to bilo neminovno da se uredi da bismo mogli uraditi te naredne izmene i dopune u sistemu, posebno dopune i izmene koje se tiču položaja i statusa pripadnika policije i MUP. Jer, te nove izmene i dopune će nam diktirati i nova strategija, koja će proizvesti neminovno i transformaciju drugih državnih organa.

Kod dalje dogradnje ovog zakona treba poseban akcenat imati, odnosno pozornost, samo ću nabrojati, na nekoliko pitanja – pitanje bezbednosne provere mehanizma kao mehanizma kontrole i preispitivanja bezbednosne provere, zatim, upotreba sredstava prinude, obaveštavanje o pravima, gde dolazimo u sudar sa ustavnim nekim odredbama itd, čuvanje oružja u stanu, odgovornost policije u postupanju, maloletnik kao počinilac i kao zaštitnik, čini mi se izuzetno bitna i važna tema, obzirom da je maloletnički kriminal uopšte uzev u porastu.

Zatim, formiranje centralne baze podataka o pritužbama građana na rad policije. Zatim, psihološka prevencija i zdravstvena zaštita u policiji. Izuzetan segment koji nameće potrebu jačanja zdravstvenog sektora u policiji. Znamo kolika je brojnost. Zatim, čuvanje oružja van radnog vremena u svetlu nasilja u porodici, racionalizacija kadrova, jer je moguća politizacija u tom procesu, unutrašnja kontrola u policiji i uloga policije u razvoju iste u društvu, ukupno ozdravljenje institucija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala itd, itd.

Na kraju da kažem, ako sam pri kraju, a jesam, da će poslanička grupa PUPS-a u danu kad budemo usvajali ove zakone dati podršku svim predloženim zakonima. Hvala.
Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani saradnici ministara, uvažene koleginice i kolege poslanici, ja ću težište svoje diskusije staviti, upravo pretpostavljate, pošto sam iz PUPS-a poslanik, dakle na Zakon o PIO.

Ovaj zakon, kao što je uvek bio, jeste i sada i biće, jedan od osnovnih koji reguliše samo realizaciju socijalne politike, koja uz socijalnu pravdu karakteriše i jeste deo definicije ove države. Socijalni program anticipira buduće vreme, razume se, ali on mora da uvažava postojeće stanje. Da bi se planirala budućnost, mora se obavezno sagledavati realna stvarnost. To znači da bez oporavka i stabilnosti ekonomije nema uslova za realizaciju socijalne politike ukupno i položaja, u ovom slučaju nas se tiče, penzionera, položaja penzionera, socijalnog, materijalnog i svakog drugog.

Zato i jesmo, PUPS kao partija i njegova parlamentarna grupa, podržali plan i program premijera i Vlade 2014. godine za fiskalni oporavak zemlje, odnosno smanjenje iznad prosečnih penzija čak za 22 do 25%. I, potpuno svesni šta to znači i koji teret treba podneti, ponosni na taj svoj doprinos, ja mogu slobodno reći izlasku iz krize ove zemlje. Ubeđeni u dalji oporavak i stabilizaciju, tražili smo, a ovim zakonom pred nama se stvarno i vraćaju penzije na nivo iz oktobra 2014. godine, za nas i sve korisnike penzija to jeste jedna od najznačajnijih novih odredbi ovog zakona, odnosno izmena i dopuna zakona.

Ovaj zakon vidimo kao prvu polaznu kariku u pristupu reformi penzionog sistema u celini. Potrebna je kompleksna, široka i dubiozna transformacija društva na socijalnom planu u smeru ostvarivanja socijalne pravde.

Mnogi elementi, pravci razvoja i na svetskom planu i kod nas, kada je u pitanju tehničko-tehnološki razvoj, automatizacija, robotizacija itd, upućuju na to da se mora pristupiti vrlo krupnom zadatku, a to je reforma penzionog sistema. Ona se ne može uraditi ni brzo, ona mora trajati duži jedan period. Ona zahteva širok društveni dijalog na koji smo mi kao PUPS pozvali već početkom ove godine.

Ona zahteva ne samo ovaj koji je pred nama, nego još niz zakona i propisa. Ona mora biti projektovana i realizovana etapno. Ovaj zakon u tom strateškom projektu će pretrpeti obavezno i neminovno dalju dogradnju i mi ovaj zakon vidimo kao početnu fazu u tom smislu.

Sistem međugeneracijske solidarnosti koji je decenijama trajao i u svetu je preživeo, ostao je u prošlosti nepovratno. Jedan od ciljeva reforme jeste ujedno i najteži u toj reformi, jer mora dovesti do preraspodele na novim osnovama u svim društvima, pa i u našem. Dakle, PUPS je pokrenuo dijalog, nudimo predlog, a ne konačno rešenje. Očekujemo konstruktivnu široku raspravu i zdravu atmosferu. Učesnici u razgovoru neminovno moraju biti reprezentativni sindikati, udruženja i asocijacije penzionera, među prvima Savez penzionera, nevladin sektor, stručna javnost, predstavnici Vlade i sve relevantne političke partije, naravno, i kao konačnu reč ova Skupština.

Ovaj zakon je početni korak u etapi donošenja održivih zakonskih rešenja koja će regulisati problematiku ozbiljne reforme penzionog sistema. Na kraju, predsednik SNS Aleksandar Vučić je pokazao spremnost da deo odgovornosti prepusti i koalicionim partnerima, iako mu to nije bilo potrebno, s obzirom da imaju veliku većinu, pružena nam je kao koalicionom partneru mogućnost da predlažemo rešenja. Mi smo to činili i ovim što sam rekao takođe pokazujemo da činimo i dalje.

Kao pouzdan i konstruktivan partner i deo vladajuće koalicije, PUPS preuzima odgovornost i zato pokreće reformu penzionog sistema, a poslanička grupa PUPS-a, shodno onome što sam izložio, podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Hvala vam.
Izvinjavam se, gospođo predsednice, jedva sam vas čuo. Hvala vam što ste mi dali reč.

Gospodine ministre, uvažena gospodo saradnici i gospodina ministra oficiri i ostali, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, mi danas imamo sete zakona iz vojno-bezbednosne oblasti. Pre izvesnog vremena, ne znam da li sam siguran, mislim na pretprošloj sednici Skupštine imali smo set zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i Zakon o policiji. Obzirom da je u već poodmakloj fazi izrada nove strategije nacionalne bezbednosti, pretpostavljam da ćemo ubrzo imati i set zakona sistema bezbednosno-obaveštajnog. Ovo su upravo tri segmenta, tri komponente, tri grupacije zakona koji čine osnovne stubove strategije nacionalne bezbednosti.

Nadam se, ne nadam se, nego sam siguran da je tako, da se izmeni, odnosno pisanju nove strategije Nacionalne bezbednosti pristupilo na bazi studije stanja bezbednosnog u zemlji i svih faktora i činilaca i stanja unutar zemlje, kao i u analitičkoj proceni inofaktora u množini, pre svega međunarodnih odnosa, odnosno u Međunarodnoj zajednici, odnosno Međunarodne zajednice prema ovoj zemlji i svega drugog.

Ako će na tome, na toj studiji izrasti strategija nacionalne bezbednosti onda ja unapred tvrdim da će ona biti izuzetno kvalitetna i maksimalno upodobljena potrebi ove zemlje u očuvanju najznačajnije stvari, a to je bezbednost zemlje.

Današnji set zakona koji se tiče vojske i bezbednosti ove zemlje jeste vrlo osetljiva i zato ima po meni i danas izraženih dosta pogrešnih pogleda na ovu zakonsku oblast. Često nam se učini u poodmakloj demokratiji i navici na demokratske odnose u ovoj zemlji da u vojsci je preterano prisutan stepen, rekao bih, hajde da ga tako nazovem inokosnosti, odnosno inokosnog odlučivanja o mnogim stvarima.

Osim toga i ovde je od nekoliko govornika zatražen i odgovor na neka pitanja zaboravljajući da je ovo oblast iz koje se ne može sve, ni blizu sve, činiti transparentnim u ovom društvu i da bez obzira na proklamovana ustavna prava svih građana ove zemlje da treba da znaju što više toga, ne mogu se javno eksplicirati mnoge stvari i mnogi podaci iz vojno-bezbednosne oblasti.

Ovo sam hteo da naglasim da onda pod tim uslovima gledamo na ove zakone koji su pred nama i njihov kvalitet, a gledano iz tog aspekta, iz tog rakursa, ja mislim da smo dobili danas za ovu sednicu sveukupno vrlo kvalitetne zakone. Zakone, ja ću o pojedinim nešto reći kasnije, zakone u kojima imate, za mene čak i iznenađujuće prisutno demokratsko opredeljenje kod mnogih odlučivanja, koliko to uslovi dozvoljavaju.

Ministar je, kada je govorio danas, odgovarao na neka pitanja, vrlo jasno, precizno i vrlo tačno ocrtao upravo taj segment. Ministar ili dekan školske ustanove ili načelnik Generalštaba ili bilo ko za koga se kaže da donosi odluku, ja sam potpuno shvatio iz onoga što je ministar govorio, a inače i iz samih zakona, da se kaže da on donosi odluku faktički samo je najviša funkcija koja stavlja potpis na ono što je razmatrano u jednom, reklo bi se, krajnje demokratskom procesu donošenja te odluke i ministar je to upravo objašnjavao. I, mislim da je toga jako mnogo prisutno u ovim zakonima i mislim da se predlagaču zakona može u tom smislu dati i odati puno priznanje.

Kada se tiče ovih zakona koji su danas pred nama ja ću reći, preskočiću ove dve odluke, pa ću o njima nešto reći na samom kraju, videćete zašto, ali ću reći kada je u pitanju Predlog zakona o vojnom obrazovanju da je u njemu u najvećoj meri sadržano upravo ovo što sam govorio.

Mislim da je izvanredno, sveobuhvatno sačinjen, da je data vrlo precizna organizacija kompletnog školstva, jasne nadležnosti u sistemu školstva iako je zadržana sva specifika vojna, hajde da kažem uslovno koja je sadržana u subordinaciji i drugim epitetima, dovoljan je u tom zakonu, dovoljno je izražen stepen autonomije Univerziteta i u poređenju sa civilnim univerzitetima.

Ostale su sve specifike vojne ustanove zadržane, ali shodno njima usaglašene sa interesom i samostalnošću polaznika. Sačuvana je samostalnost i stručnost ustanova, organa i obrazovno-vaspitnog rada u njima.

Ovaj zakon uređujući specifičnosti vojnog obrazovanja, ubeđen sam, veoma će pomoći i ubrzati integrisanje vojno-školskih ustanova i celog vojnog školskog sistema u obrazovni sistem Republike, ubeđen sam da je u tome jedan od njegovih najjačih kvaliteta.

Kada se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani mislim da je u njemu u odnosu na dosadašnji postojeći zakon mnogo toga precizirano, dosta toga dopunjeno ili ugrađeno kao novo ili pojačano kao obaveza ili definisano kao do sada nepostojeća obaveza za građane, ustanove, fizička i pravna lica.

Na primer, dosadašnji član 102. koji je bio sadržan u svega dva i po reda, već to može jasno pokazati koliko se u dva i po reda moglo reći, pa je on brisan i zamenjen novim članom u obimu teksta od cele jedne strane potpuno novog teksta i potpuno nove značajne sadržine.

Posebno je u njemu značajno to što je znatno poboljšan i stvoren i obezbeđen povoljniji položaj pripadnika Vojske, ono o čemu je u nekim odgovorima ministar govorio danas.

Kad sam rekao da ću na kraju reći, osvrćući se na ove zakone, nešto o ovim odlukama pod tačkom 1) i 2), samo usputno. Molio bih da se povede računa ubuduće, jer stoji nešto što je nedopustivo a mislim da je greška, a to je da su ove odluke, kao i izveštaj, jedan koji je uz njih dat, ispada da je godišnji plan upotrebe Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2017. godini. Bilo bi, čini mi se, glupo da se razmatra sada plan za 2017. godinu i uz njega izveštaj o izvršenju godišnjeg plana upotrebe Vojske u 2016. godini, a usvojen na sednici od 12. decembra 2017. godine, tek. Ista stvar je i sa Predlogom odluke o učešću pripadnika Vojske u multinacionalnim operacijama u 2017. godini, a ispada da tek treba sada da ga usvajamo.

Očigledno je omaška i očigledno je nepažnja, pa sam samo hteo da ukažem na to da to ne bi trebalo tako, jer kvari utisak svega ovoga o čemu sam napred govorio, iako se to može i zanemariti, jer je očigledno tehnička greška.

Kad se tiče Zakona o BIA, mislim da su učinjena poboljšanja i da obezbeđene izmene u njemu čine i omogućuju veći stepen integrisanja građana u sistem rada BIA.

Mislim da je potrebno da se nakon usvajanja nove Strategije nacionalne bezbednosti pristupi novom usklađivanju svih zakona sa njom, obzirom da će se ona doneti pre. Čini mi se da je jako važno i da dobija još više na značaju potreba izrade novog krovnog zakona koji bi obuhvatio sve službe, odnosno ceo bezbednosno-obaveštajni sistem. Posebno je bitan ovaj obaveštajni rad.

Ovo je javna sednica, jasno mi je, kao i vama, da ne mogu o tome detaljnije i šire govoriti, ali nadam se da će biti prilike kada bude donošen taj zakon, kao i ostali zakoni koji će upotpuniti i poboljšati bezbednosno-obaveštajni sistem.

Ali, mislim da smo od izmena, već koliko godina ima od kad smo usvojili, umesto Državne bezbednosti formirali BIA - Bezbednosno informativna agencija i uopšte agencije. Neko je danas ovde pomenuo da bi bolje bilo da je to Državna bezbednost i ja sa obe ruke glasam za to, ne zato što sam ja radio i bio radno angažovan u ovoj zemlji u vreme kada je postojala Državna bezbednost, nego zbog toga, a ako ne to, onda će se morati drugačije uraditi da se obezbedi zakonski daleko veća s jedne strane samostalno nastupanje svakog od ovih segmenata bezbednosno-obaveštajne službe današnjih agencija, ali mora se, još značajnije je obezbediti puna, puna sinergija svih tih segmenata u jedinstvenom cilju.

Mislim da danas ta saradnja međusobna ne postoji u dovoljnom stepenu. Ovde je naglašeno da treba da postoji saradnja i donosi se akt o saradnji sa drugim organizacijama, baš tako je rečeno, sa drugim organizacijama, a ja plediram i predlažem da se donese poseban akt o saradnji BIA sa Ministarstvom unutrašnjih poslova…

(Predsednik: Hvala. Isteklo vam je vreme.)

… odnosno da se usaglasi što više zakon o njihovom radu sa Zakonom o policiji. Hvala.
Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, postavljam pitanje, hajde, može se reći, svima nama, ali pre svega predsednici Skupštine – kada ćemo konačno pristupiti izmenama Poslovnika, jer ovaj Poslovnik, postojeći, je pokazao do sada sve svoje slabosti? Neke se samo mogu nabrojati, a može se nabrajati sat vremena. On dozvoljava da neidentifikovane ličnosti i osobe sede u ovoj sali kada otvaramo sednicu. On dozvoljava mnoge vidove opstrukcije rada Skupštine na sednicama.

Navešću samo jedan primer da mi u zadnjih godinu dana, mislim, baš eklatantnije to je izraženo, kod utvrđivanja dnevnog reda gubimo jedan radni dan. Izračunajmo koliko košta jedan radni dan Skupštine, pa ćemo videti, kada saberemo za godinu dana, koliko na taj način uzmemo para od građana.

Mnoge druge stvari postoje i ne bih nabrajao, niti ulazio u to da sada načinjemo raspravu o tome, ali mislim da postoje svi razlozi da se po hitnom postupku pristupi izmenama i dopunama ili izradi novog Poslovnika o radu ove Skupštine. Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući hvala vam.Pozdravljam gospodina ministra i sve njegove saradnike. Poštovane koleginice i kolege poslanici, ovaj set zakona koji je pred nama, od njih 10 šest je predloga zakona, a četiri su izmene i dopune. Za mene je to bitno, jer svih 10 su zakoni koji regulišu neki segment bezbednosti, a MUP i policija su nosioci njihove implementacije, njihove primene i realizacije, negde manje, negde više, a negde apsolutno dominantno. Naravno, Zakon o policiji se samo i tiče policije.

U kontekstu tih zakona i svega što je pripremljeno preko ili je samo MUP to radilo, ja ga vidim u toj funkciji iz funkcije osnovnog stuba kriminalističko-obaveštajnog sistema u sklopu nacionalne bezbednosti. Zbog toga mislim da ovaj set zakona od 10 značajno doprinosi unapređenju i potrebnom inoviranju strategije nacionalne bezbednosti, jer novonastali uslovi i okolnosti stvarno diktiraju, i ja mislim da mi u zadnje dve godine to često pominjemo, a mislim da se sada konačno i pristupilo formiranoj komisiji itd. Znači, diktiraju izmenu Strategije nacionalne bezbednosti, odnosno njenu dogradnju obzirom da se uslovi i okolnosti znatno menjaju.

Svedoci smo to i ove godine i prošle godine u odnosu na uslove i okolnosti kada smo donosili ovu postojeću Strategiju nacionalne bezbednosti. Imamo, samo neke stvari da nabrojim od tih okolnosti, imamo odavno neizraženiju i više potenciranu sa državnog nivoa neutralnost zemlje i težnju ka politici neutralnosti. Imamo u poslednje vreme znatna prestrojavanja u Međunarodnoj zajednici. U okviru toga imamo zaoštravanje odnosa velikih u svetu. Imamo regionalna vrenja i krvljenja u regionu. Imamo rekao bih novi status Srbije na međunarodnoj sceni itd.

Mislim da su to sve okolnosti koje traže i zahtevaju naše prestrojavanje kao države u okviru kompletnog i kompleksnog sistema nacionalne bezbednosti. Zato mislim da je jako bitno i da je nastala očigledna potreba za preispitivanjem organizacije, strukture, funkcije i sinergije osnovnih nosilaca nacionalne bezbednosti, kao što je bezbednosno-obaveštajni sistem, kao što je kontrolno-obaveštajni sistem i zaštita, kao i informativno, odnosno informacioni sistem itd. Kada se sve to ima u vidu, onda se u sklopu toga tek može sagledati značaj ovog ne tako malog broja inoviranja ili donošenja potpuno novih zakona iz oblasti bezbednosti koji su pred nama.

Značajno je kod ovoga, a tiče se ovih nekih zakona, što mi ako postavljamo novu strategiju nacionalne bezbednosti moramo preispitati i kriterijume za određivanje nosilaca nacionalne bezbednosti. Mora se preispitati jedinstvo u delovanju nekih, a nekad i svih nosilaca nacionalne bezbednosti. Mora se preispitati potreba centralizacije nekih segmenata delovanja, posebno kad su službe bezbednosti u pitanju, vraćanja rada nekih službi, posebno obaveštajnih, koje su ranije postojale, koje smo mi ukinuli, a većinski deo sveta nije. Govorim o obaveštajnom delovanju preko diplomatskog, odnosno Ministarstva inostranih poslova.

Sve ovo u celini kad se pogleda, ja ovih deset zakona vidim kao početak preispitivanja toga ako ne najvažnijeg apsolutno, onda među dva-tri najvažnija pitanja na državnom planu i na planu budućnosti ove zemlje. U ovom setu zakona od 10 komada, to sam na neki način i rekao, za mene je veoma značajan, ako ne najznačajniji, ovaj zakon o policiji, odnosno njegove izmene i dopune. U čemu vidim značaj? Usavršavanje propisa iz ove oblasti, iz oblasti postojanja organizacije i delovanja policije, vrlo je značajno sa aspekta jačanja institucija bezbednosti, odnosno njih tako ojačanih u funkciji suzbijanja korupcije i organizovanog kriminala, za šta se ova vlast još na početku, još kada je stupala na scenu opredelila i izrazila nikad jaču i snažniju političku volju da se korupciji i organizovanom kriminalu suprotstavi.

Zato mislim da su napori koje je učinilo Ministarstvo unutrašnjih poslova i policija, Vlada naravno, donoseći ovaj zakon načeli su snažno jedan proces, potreban proces, neophodan, životni, za ovu zemlju jačanja i potpunog ozdravljenja institucija koje treba da budu u prvom planu, ako ne u mnogim i isključivo da se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala. Jer, ne možete dovesti najpoznatijeg hirurga u svetu da obavi jednu operaciju ovde, a date mu higijenski neobrađene instrumente. U ovom slučaju, operacija borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije jeste u rukama tih institucija.

Kroz ovih 10 zakona vidim snažno opredeljenje i potrebu da se Ministarstvo, a to mi osećamo i u Odboru za odbranu i unutrašnju politiku, jer redovno nam dolaze ministri, pa i ministar policije na te sastanke. Ti napori Ministarstva unutrašnjih poslova da se na taj način i organizaciono i kako god hoćete, u svakom drugom planu, da ne govorim tehničko-tehnološko opremanje, da ne govorim o kadrovima, da ne govorim o vrlo značajnoj, rekao bih, posebnoj instituciji u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, a to je unutrašnja kontrola, ako igde ona ima značaja, onda ima u okviru tog ministarstva. Mislim da su ovde u ovim izmenama i dopunama Zakona o policiji veoma, veoma unapređene mnoge stvari koje će dati daleko, daleko kvalitetniji rad i efikasnije i bolje rezultate te unutrašnje kontrole u okviru unutrašnjih poslova.

Veoma je značajno da je ovim zakonom, ovim dopunama, za mene je to skoro novi zakon jer toliko ima izmena i dopuna, da su sve toliko dobro prostudirane i svaka zasebno svojim kvalitetom unapredile kompletan zakon i time omogućile razvoj Ministarstva, ja bih ovde podelio na dve veoma značajne, eklatantne grupacije pitanja koje je ovaj zakon zahvatio. To je na jednoj strani daleko bolje organizovanje, strukturiranje i ostvarivanje funkcije Ministarstva unutrašnjih poslova, snažnije podsticanje obaveza policijskih službenika, ali i svih zaposlenih koje se u obavljanju tih obaveza potpuno i drastično razlikuju od onoga što obavezuje sve druge građane u obavljanju njihovih poslova, ali je zato urađen, s druge strane, bezbroj poboljšanja, i to mora da raduje svakog poštenog čoveka, poboljšanja u oblasti humanitarnoj prema zaposlenima i nosiocima i izvršiocima poslova Ministarstva unutrašnjih poslova i policije, zadovoljavanje maksimalno njihovih od zdravstvenih do socijalnih, porodičnih potreba i snažna podrška ostvarivanju njihovih prava, ne kao običnih građanina, nego njihovih prava u funkciji poslova i dužnosti koje obavljaju i koliko imaju značaja za dobrobit građana ove zemlje.

Dakle, zakonom su potpuno zaštićeni, posebno kada se radi o pripadnicima unutrašnje kontrole, posebno u onim segmentima i članovima koji tretiraju test integriteta, zatim analizu rizika od korupcije, proveru imovnog stanja itd, gde su maksimalno ispoštovana njihova ljudska prava. To je veliki kvalitet ovog zakona.

Zato mislim da je ovaj zakon jedan od primera retkih u poslednje vreme, ovde od kada ja sedim u Skupštini, koji je tako koncizno, a kompletno i kompleksno sagledao svestrano sve probleme i nije zaboravio ni jednu stranu problema zbog potrebe rešavanja druge strane problema.

Zato mislim i odajem priznanje onome ko je radio ovaj zakon i ja ga sa svoje strane, a i poslanička grupa PUPS podržaćemo i njega i svih ovih 10 zakona sa obe ruke. Hvala vam lepo.