BORISAV KOVAČEVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rodjen 1943. godine. Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je diplomirani filolog. Penzioner.

Potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera.

Poslanik u Skupštini Republike Srbije postaje 30.07.2012. godine, kada je bio član Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:15

Osnovne informacije

Statistika

  • 26
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 11 meseci i 21 dan i 19 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 9 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 18 dana i 22 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Evo, sada će 12 časova i 30 minuta.

(Vojislav Šešelj: Koliko je sad? Ne valja ti sat, Kovačeviću.)

Sad će 12 časova i 30 minuta za dva-tri minuta.

(Vojislav Šešelj: Ne valja ti sat.)

To vi mislite tako.

Ako se ne varam, pitanja smo završili negde oko 15 minuta do 11. Gospodine predsedavajući, vama se obraćam. Na dnevnom redu je Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, u pojedinostima. Nadam se da vam je jasno i vama i svima ostalima šta hoću da kažem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2019.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, uvažene kolege i koleginice poslanici, iskreno nisam mislio da govorim i neću objašnjavati zašto, ali mislim da su diskusije koje su usledile pokazale dosta jednostranog prilaza problemu penzija i penzionera uopšte, jednostranu u smislu što povećanje koje sledi, što pomoć od 5.000 dinara koja sledi, posmatramo više sa aspekta znaka i simbolike pokazatelja da je država ekonomski ojačala i da može da čini sada i prema penzionerima u materijalnom smislu to što čini. I tu nema pogovora. To je jasno i to je tačno.

Ali, imamo jedan drugi problem koji se proteže dosta godina unazad. Vi se sećate kada je najavljivana privatizacija, ona široka koju smo kasnije nazvali pljačkaškom, opravdano, a pljačkaškom i pre svega u odnosu na penzionere, jer je bilo mada stidljivo najavljivano, a ništa od toga nije ostvareno da bi u procesu privatizacije morali da učestvuju upravo penzioneri kao stvaraoci i graditelji tih državnih i svakih drugih dobara koja su bila predviđena i trebalo da se privatizuju.

Kao što znate, ništa od toga nije bilo, niti je iko tako nešto pomenuo, ni u toku privatizacije, ni dosta godina posle nje kada se sve i svašta kritikovalo oko takve privatizacije, nikada se nisu pominjali penzioneri kao oštećeni u toj situaciji.

Ovde je danas neko od kolega u diskusiji bio blizu tog pitanja i ja sam očekivao da će to načeti. Ne, nije. Šta to govori? Govori da sa, jedne strane, imamo državu koja poboljšavajući ekonomsku situaciju razmišlja i o penzionerima, nije važno kako i na koji način, da li je sasvim dobro ili može i bolje itd, i imamo mnogo ljudi, pa i ovde u Skupštini, koji ne posmatraju problem milion i 740 hiljada penzionera, što je, ako se ne varam, trećina glasačkog tela, ako ništa drugo, ne posmatraju u kompleksnom ili sveobuhvatnom smislu.

Pokušaću da nabacim neke stvari o kojima treba da razmišljamo. Prvo, pomenuću 2014. godinu, znate zašto, zbog smanjenja i plata i penzija. U toj akciji, u tom programu, ne govorim ništa novo, to su i sam predsednik države i predsednik Vlade 100 puta rekli javno, sasvim opravdano, hvala im na tome, u tom procesu najviše su upravo na svojim leđima izneli penzioneri.

Ovde ću reći usputno još jednu stvar. Želim to da kažem da bih podsetio one koji o tome uopšte ne razmišljaju. Mi smo ovde svi poslanici, predstavnici određenih partija i stranaka. Nisam malo puta razmišljao i razgovarao sa svojim kolegama koliko bi skupštinskih stranaka ili partija da su bile u toj situaciji stale kao rukovodstvo partijsko i kao partija iza tako nečega ili njihovo kompletno članstvo i glasači na koje računaju, stale u tom trenutku iza tako jedne teške odluke da se penzionerima smanje penzije i to tvrdim nepravedno u komparaciji sa smanjenjem plata.

Kako? Reći ću i podsetiti da su plate smanjene 10%, a više od trećine penzionera je doživelo smanjenje penzija i od 22%, pa do 25%, i vi znate da je to prošlo i da nije bilo, druge strukture bi izašle na ulicu ili ne znam šta radile. To je jedna stvar.

Vratili smo se i došli, hvala Bogu, dobrim planom i programom razvoja i inicijativom predsednika države, došli smo do mogućnosti da povećavamo plate i evo sada smo pred takvom jednom odlukom. I šta imate u situaciji? Da neko kome je uzeto od penzije 22% do 25%, kao što rekoh, on će sada dobiti povećanje od 5% i nešto, a onima kojima je uzeto samo 10%, oni će dobiti od 9% do 15%.

Zašto ovo govorim? Molim vas, 2005. godine, kada smo mi formirali partiju i to tvrdim, to je jedina partija koja je nastala iz puke nužde da spasava golu egzistenciju i živote ljudi, penzionera. Zašto? Jer smo 2005. godine imali situaciju da su penzije došle na 42%, prosečna penzija u odnosu na prosečnu platu i da smo imali širom Srbije sahranjivanje penzionera u najlon vrećama, jer nije bilo novca.

Mi smo sada u ovom trenutku u odnosu prosečne penzije prema prosečnoj plati od 49,1% pre ovog predviđenog povećanja. Ako ostvarimo povećanje ovako kako smo predvideli, mi ćemo imati spuštanje razlike između prosečne penzije i prosečne plate, verovatno do 45%, još ćemo spustiti. Približavamo se i strah me hvata od toga hoćemo li se na taj način ako tako nastavimo, približiti situaciji iz 2005. godine koju sam pomenuo, a i ako se ne približimo ako budemo na 45% od prosečne penzije.

To je ključni problem. Hajde da razmotrimo šta smo to uradili u dugom procesu unapređivanja ekonomije i nastojanja da dalje to radimo. Ovde su neki pomenuli s dobrom namerom da se položaj penzionera popravi. Šta ćemo to uraditi i kakav je to odnos onda dve kategorije društva, prve kategorije u društvu i druge, građana drugog reda, odnosno penzionera, te će onaj imati prosečno više nego duplo od ovog drugorazrednog.

Hajde da razmislimo oko toga i o socijalnom efektu i o pravdi u društvu i o jednakom položaju koji državu treba da pruži u svakom pogledu svim građanima svoje zemlje i o mnogim drugim stvarima. Mislim da dosta jednostrano razmatramo tu stvar, a mislim i da je zbog svega toga i mnogo drugoga, zrela situacija da sednemo na kvalifikovanom nivou i kvalifikovanom društvenom forumu da pokrenemo pitanje ukupnog i materijalno-finansijskog i sveukupnog položaja penzionera u ovom društvu i da o tome konačno kažemo kakva perspektiva i sudbina čeka one koji će za četiri, pet, deset ili petnaest godina, konačno i oni koji se zapošljavaju, koji se mogu nadati samo da je pred njima 40 godina radnog staža, pa će se valjda za 40 godina nešto promeniti. Ali ovi koji idu za nekoliko godina, teško da će moći doći u drugi položaj od onoga u kome smo mi.

Postoje države u svetu, mi smo to i izučili u dobroj meri još 2010. godine, kada smo imali nameru da pokrenemo asocijaciju evropskih penzionerskih organizacija i tada smo došli do podataka da imate, da pomenem samo Austriju, ona nam je najbliža, države čije vlade pored svih drugih svojih saveta, imaju i penzionerski savet i nijedno pitanje koje se posredno ili direktno ne tiče penzionera, ne razmatra nijedna vlada bez tog saveta i pre nego što savet to uradi.

Ali, ne čudim se što to kod nas nije tako, jer mi nismo država kao što imamo neke u svetu, Japan i druge, pa da poštujemo penzionera kada ode u penziju. Za nas je najveći kreativac u jednoj oblasti poznat široko celoj zemlji, danas cenjen kao takav, sutra je potpisao rešenje za penziju, od prekosutra ga niko ne zna, ne poznaje, niti postoji u društvu. Kod Japanaca, da uzmem njih za primer, čovek odlazi u penziju, dobija rešenje o penziji i dobija rešenje po kome može da nastavi rad u procentu toliko i tolikom, u odnosu na ukupni kapacitet radnika u najboljoj snazi.

Dve stvari koje jedna zemlja ne bi trebala da ispusti, a oni to pametno rade. Jedna je što obezbeđujete ljudima da ne postanu ljudi drugog reda u društvu, čiju kreativnost priznajete, a druga je što oni, ako dalje nastavljaju rad sa 50% ili 30% kapaciteta, svejedno je kada uzmete ogroman broj penzionera, doprinose zdravom i kreativnom razvoju zemlje, a mi se tako olako odreknemo. Srećete ljude pa vam kažu da je penzioner, pa mu kažete gde ti penzioner, kako izgledaš itd. a on ništa ne radi, ne zna šta će od sebe.

Dakle, ovim sam proširio stvar hoteći da potvrdim ono što sam predložio potrebu da se oko toga pitanja veoma važnog i veoma značajnog za društvo, ukupno sistema penzionisanja, načina itd, da se sedne i u društvu to dobro izanalizira i stvari postavimo na nove osnove. Hvala vam lepo. Imao bih još mnogo toga, ali da ne oduzimam vreme.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Hvala, gospođo predsednice.

Ja bih o jednoj stvari koja ovde nije pominjana do sada. Počeo bih sa time da je prethodna Vlada i ova Vlada pogotovo prepoznala prvi put potrebu da u svom sastavu ima makar na nivou samo ministra bez portfelja potrebu da posebno vodi računa o regionalnom razvoju. Na to mesto je došao gospodin Krkobabić, koji je u okviru ukupne problematike regionalnog razvoja pokrenuo posebno pitanje razvoja sela i uopšte ruralnih krajeva naše zemlje.

Ono što je bitno, Vlada je, prateći to što ministar radi, pokrenula neke stvari, a posebno je gospodin ministar zadužen za ta pitanja prvi put, čini mi se, ne znam ranije da jeste bilo, uključio najkompetentnije naučne krugove u pitanje razvoja sela, dakle Akademiju nauka kroz njen Odbor za selo.

Stvari su se razvijale možda ne onoliko koliko se moglo očekivati, ali mislim u dovoljno dobroj meri da je predsednik države, gospodin Vučić, kao što ste svedoci, pre nekoliko dana kada je formiran Nacionalni savet za razvoj sela, u svojoj izjavi jasno ukupnoj javnosti stavio do znanja da država punim kapacitetom stoji iza programa razvoja sela. Mislim da je to nešto što nedovoljno ističemo kao jednu od probitačnih stvari u radu i programu ove Vlade. Mislim da je razvoj sela jedno od kardinalnih strateških državnih pitanja.

Koliko se Vlada u ovom trenutku opredelila, recimo, za ono što ja mislim da je zrelo za to, dve stvari, a to je da se priđe pravljenju strategije razvoja sela i ruralnog dela i druga stvar …

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Nažalost, tu nisu ni ministar za unutrašnje poslove, ni za odbranu, a tiče se toga, gospođo premijerko onda evo obraćam se u ovom slučaju vama i naravno Vladi.

Radi se o sledećem, međunarodna situacija i bezbednosna situacija naša u kojoj se nalazi Srbija nameću potrebu za inoviranjem, odnosno donošenjem nove strategije nacionalne bezbednosti.

Mi smo u Odboru za odbranu i unutrašnje poslove, još u oktobru prošle godine, obavešteni da je Komisija, koja je formirana da napravi predlog, završila posao. Iznenađuje me da do sada nije išlo dalje, bar mi ne znamo ništa o tome, pa pitam Vladu – kada ćemo pristupiti definitivno donošenju te strategije i predviđa li se, u okviru donošenja strategije, razmatranje i dogradnja strukturno-organizacione strane ukupnog sistema bezbednosti koja je, mislim, jako važna i potrebna, obzirom na potpuno izmenjene bezbednosne okolnosti i međunarodne odnose u odnosu na nekih pre 10 godina kada je važeća doneta?

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, postavljam pitanje, hajde, može se reći, svima nama, ali pre svega predsednici Skupštine – kada ćemo konačno pristupiti izmenama Poslovnika, jer ovaj Poslovnik, postojeći, je pokazao do sada sve svoje slabosti? Neke se samo mogu nabrojati, a može se nabrajati sat vremena. On dozvoljava da neidentifikovane ličnosti i osobe sede u ovoj sali kada otvaramo sednicu. On dozvoljava mnoge vidove opstrukcije rada Skupštine na sednicama.

Navešću samo jedan primer da mi u zadnjih godinu dana, mislim, baš eklatantnije to je izraženo, kod utvrđivanja dnevnog reda gubimo jedan radni dan. Izračunajmo koliko košta jedan radni dan Skupštine, pa ćemo videti, kada saberemo za godinu dana, koliko na taj način uzmemo para od građana.

Mnoge druge stvari postoje i ne bih nabrajao, niti ulazio u to da sada načinjemo raspravu o tome, ali mislim da postoje svi razlozi da se po hitnom postupku pristupi izmenama i dopunama ili izradi novog Poslovnika o radu ove Skupštine. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 13.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103267.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 65189.00 RSD 01.06.1991 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.