Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice, u ime poslaničke grupe PUPS-a, hoću da istaknem da ćemo mi, naravno, podržati set zakona koji se nalazi pred nama, ali da ću se posebno osvrnuti na Zakon o javnim preduzećima.
Naravno, svi znate da se na čelu jednog od najuspešnijih javnih preduzeća Pošta Srbije nalazi naš predsednik poslaničke grupe i predsednik partije gospodin Milan Krkobabić. Kada pogledamo ovaj zakon koji se nalazi pred nama, moram da kažem da, naravno, ne sumnjam uopšte u stručnost ljudi koji su radili na njemu, uz poštovanje svih standarda koji su bili neophodni, ali mislim da već u ovom trenutku mi imamo gomilu nekih i mudraca i nekih kibicera sa strane koji već traže ono što je naš specijalitet srpski, a to je rupa u zakonu. Mislim da je to u stvari generalno problem ove zemlje, što se uvek svi trudimo da, kakav god zakon da donesemo, koliko god on bio dobar, da pronađemo to nešto što bi mogli da mimoiđemo.
Ali, gledajući zakon, u njemu prepoznajem upravo nešto na čemu naš predsednik Milan Krkobabić insistira, a to je, kako je on to nazvao, red, rad, rezultat i odgovornost. Mislim da sada, donošenjem ovakvog zakona, davanjem slobode direktoru preduzeća da sam rukovodi, da sam bira svoje izvršne direktore, da nema pred sobom vezane ruke sa izvršnim odborom, koji se postavlja ovako i onako, da mi prosto dolazimo do toga da zaista direktori preduzeća mogu da vode preduzeće onako kako misle, u skladu sa svojim sposobnostima i da na kraju Vlade odgovaraju, naravno, svojim rezultatom za to što su uradili.
Mi imamo slučaj Pošte Srbije koja je javno preduzeće, koja posluje potpuno po tržišnim uslovima, koja ne dobija nikakva sredstva iz budžeta, a koja je uspela za par poslednjih godina da napravi sjajne finansijske rezultate, da dobit uveća preko tri puta, a da, s druge strane, na čelu tog preduzeća se nalazi zaista čovek koji je i politička značajna politička figura na našoj političkoj sceni, predsednik partije, što ničim nije umanjilo ni njegovu stručnost, ni njegovo znanje, ni njegov kvalitet.
Moram da priznam da, kada bismo vratili sada film svi zajedno ovde, predsednici svih partija koje se nalaze u Skupštini, pa ja se ne sećam da je ikada na čelo jednog javnog preduzeća došla nestranačka ličnost. To su bili izuzeci koji su potvrđivali pravilo, ali generalno su, i ja nisam protiv toga, smatrajući da zaista time mi uvodimo odgovornost.
Mi smo ovog puta imali našeg predsednika na čelu jednog preduzeća i zaista je PUPS, kao partija, stajao iza toga. Da li mi možemo da damo nekog kvalitetnog čoveka? Ako je dobro, u redu je, imamo rezultat, ako nije - molim vas, sklonite ga. S druge strane, možda je to zaista i kod njega slučaj izuzetka koji potvrđuje pravilo. Vratićemo se na zakon. Mislim da mi u PUPS-u podržavamo i konkurse i uslove koji su sada predviđeni za izbor direktora i članova nadzornog odbora. Naravno da je neophodno da jedno javno preduzeće vode ljudi koji poznaju suštinu tih preduzeća, znaju sa čime se ta preduzeća bave i naravno da onda mogu da daju i veći svoj doprinos.
Volela bih samo da se osvrnem, mislim da je sjajno da konačno napravimo presek preduzeća i da se tačno zna. Moje kolege pre mene su govorile vrlo precizno. Mi smo svi čitali zakon. Zna se tačno koliko ima javnih republičkih preduzeća, koliko je po lokalu, ali je neophodno napraviti tačan presek i videti šta je to od javnih preduzeća što zaista može da posluje i šta je to što jednostavno je balast ovog društva.
Da su javna preduzeća generatori jedne zaista teške situacije u kojoj se mi nalazimo, to nije nikakva mudrost, to smo svi već osetili. Mislim da smo imali problem, ovde se već i govorilo o toj socijalnoj politici koja se vodila preko javnih preduzeća, mislim, ne možemo da isključimo, ne pravdajući nikoga, da je ova država zaista bila u situacijama gde je možda bilo potrebno i na taj način malo pomoći, ali smo sada ušli u tržišne utakmice i tu sentimentalnosti više nema. Znači, na ovom tržištu mogu da opstanu samo pravi igrači. Ko ume da trči trku, treba da trči, a ko ne može, neka se povuče, neka se bavi nečim drugim što zna da radi.
Volela bih da pomenem takođe da, recimo, Pošta Srbije ima 15.000 ljudi, gde su svi zbrinuti, gde je ona uspela da sopstvenim sredstvima, sopstvenim ljudskim resursima, uradi svoju novu organizaciju, da pronađe posao za sav onaj višak koji postoji kao i u svim sredinama. Znači, mi nemamo nijedno javno preduzeće, mi nemamo ništa gde mi nemamo viška ljudi, ali smo upravo uspeli, odnosno naš predsednik je uspeo da pronađe poslove za sve te ljude i suština i jeste u tome da posao moramo da tražimo svi zajedno. Posao nam niko neće doneti na tanjiru. Neophodno je bilo donošenje jednog ovakvog zakona, neophodno je organizovanje preduzeća sada po ovom novom principu odgovornosti i nadzornog odbora i direktora. Dobro je što ne postoje zamenici pa nemamo sada i promenu, danas ću da uradim jedan deo, nešto ću da potpišem ja, a nešto ćeš da potpišeš ti. Znači, imamo čoveka koji će biti izabran po konkursu i apsolutno će morati da snosi odgovornost za to što radi, ali će imati i slobodu da taj posao i tu firmu, odnosno to javno preduzeće vodi na način na koji misli.
Tako da, neću se osvrtati na druge zakone. Mislim da je u suštini dobro što smo ih doneli. Ovo javno privatno partnerstvo je nešto što je zaista nama nedostajalo. Postoji gomila firmi kojima su neophodna dodatna sredstva, koja država nema, a koja su nam neophodna za funkcionisanje države.
Još jednom ću naglasiti da će poslanička grupa PUPS u Danu za glasanje, naravno, podržati sve zakone koji se danas nalaze pred nama.