Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Gospodine ministre sa timom, narodni poslanici, ovaj amandman podneli smo da kažemo da pošta Srbije 24 sata dnevno, 365 dana u godini, mora da pruža na čitavoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i teritoriju Kosova i Metohije, gde poslujemo sa 30 poslovnica i jedina smo veza ove države sa našim narodom tamo, univerzalnu poštansku uslugu po jednakim rokovima, kvalitetu i cenama.

Naš cilj je bio da se kroz ovaj Predlog zakona ovim amandmanom omogući nesmetani rad i pružanje ove usluge, kako u miru, tako i u ratu.

Očekujem da će ministarstvo kroz druga rešenja, kroz druge amandmane, amortizovati ovaj amandman, odnosno bar ga delimično prihvatiti, na drugačiji način, ako ne ovako kako smo mi definisali.

Dakle, pošta Srbije i u ratu i u miru mora, 24 sata, 365 dana u godini, da pruža skup univerzalnih poštanskih usluga na teritoriji čitave zemlje, uključujući i Kosovo i Metohiju. Hvala.

Poštovani predsedavajući, drage kolege i koleginice, izmenjen je član 10. glasi – poštanski operator može prilikom obavljanja poštanskih usluga koristiti poštansku mrežu, tehničko-tehnološka rešenja i baze podataka drugih poštanskih operatora na osnovu ugovora.

Formiranje i održavanje baze podataka poštanskih adresnih kodova obavlja javni poštanski operator. Kako su nastale ove baze podataka? Na osnovu iskustva pameti i stručnosti naših stručnjaka, saobraćajnih inženjera, elektroinženjera i te baze jesu vlasništvo Pošte Srbije, ali takođe jesu jedan od vidova prihoda Pošte Srbije, jer mi želimo profitabilan sistem koji raste i razvoja se.

Tako da ovi ugovori i sve navedeno u članu 10. može da se koristi na osnovu ugovora, uz određene cene. Da bismo sačuvali Poštu Srbije kao profitabilan sistem koji može da raste i razvoja se Pošta Srbije mora sačuvati ovu stavku kao jednu od komercijalnih usluga koje pruža uz naknadu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ovaj predlog zakona temelji se u članu 2. na deset načela na kojima se zasniva pružanje poštanskih usluga po ovom zakonu. Dakle, uz načelo 2. i načelo 9. potpuno je bilo prirodno da podnesem ovaj amandman. Jedan se odnosi na nesmetano pružanje univerzalne poštanske usluge, po ceni, rokovima i kvalitetu, za čitavu teritoriju Republike Srbije, uključujući i KiM, bez diskriminacije, kao i osetljive grupe u našem društvu, sa naročitim akcentom na invalide.

Drugo, odnosno 9. načelo, kaže - omogućavanje ravnomernog pristupa poštanskoj mreži i poštanskim uslugama. Pa, da bi se to sve odvijalo normalno i bez prekida, znači da bi smo imali nesmetanu funkcionisanje poštanskog saobraćaja, smatrali smo da je ovaj amandman neophodan, imajući u vidu da je „Pošta Srbije“, posle 24 sata dnevno, 365 dana u godini, u opštem interesu korisnika na čitavoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i KiM. Hvala vam.

Izvolite, koleginice.

Gospodine predsedavajući, prihvatanje ovog amandmana je novina uz predlog Zakona o poštanskim uslugama. Što se tiče „Javnog preduzeća Pošte Srbije“, ovim amandmanom dobija jednu veliku odgovornost, zapravo i potrebu za novim radnim mestima da bi i posao po ovom amandmanu, koji je trenutno danas usvojen, hajde da kažem za koji je konstatovano da je usvojen i postao sastavni deo zakona, osim novih radnih mesta, nove radne snage koje su obaveze i odgovornost Pošte da poštuje zakon, izvrši ovo, zapravo, u budućnosti vidim kao i visoki prihod za Poštu Srbije, jer izvršavanje ovih poslova iz ovog amandmana biće izvor dodatnih sredstava prihoda za Poštu Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javno preduzeće "Pošta Srbije" i poštanski operatori zemalja u okruženju, kao što su "Pošta Srpske", "Pošta Crne Gore", "JP Bosna i Hercegovina Pošta", zatim "Hrvatska Pošta", potpisali smo Sporazum o razmeni otkupnih pošiljaka i uspostavljena je ta saradnja. Republika Srbija sa navedenim državama ima značajne ekonomske veze i evidentna je potražnja naših građana, ali i njihovih za proizvode iz ovih zemalja. Te, smatram da je od velikog značaja uvođenje poštanske usluge koje podrazumeva da poštanski operatori za uručenu poštansku otkupnu pošiljku od primaoca, odnosno kupca, naplate naznačeni otkupni iznos i isti da označe pošiljaocu otkupne pošiljke međunarodnom poštanskom uputnicom. Svojevremeno, nadležno ministarstvo je dalo potvrdu ovoj usluzi koja je razvijala Pošta Srbije u smislu, složili smo se da će navedena usluga uticati na povećanje obima E-trgovine i da će se pozitivno odraziti na razvoj malih i srednjih preduzeća kojima je ova usluga uglavnom i namenjena.

Dakle, važeća zakonska regulativa prepoznaje poslove u vezi sa međunarodnom poštanskom uputnicom u dinarima i efektivno stranom novcu.

Da bi se pružio dodatni kvalitet usluge, naročito za pravna lica, neophodna je bila izmena ovog propisa, tako da se isplata međunarodnih uputnica može vršiti u devizama prenosom sredstava po osnovu međunarodnih uputnica na tekuće račune primaoca u bankama. Iz tog razloga podneli smo ovaj amandman. Hvala.

Na član 32. podneli smo amandman da se u članu 32. stav 2. Predloga zakona o poštanskim uslugama, gde je predviđeno da agencija daje saglasnost na poštarinu za univerzalnu poštansku uslugu, osim rezervisanih poštanskih usluga na koje saglasnost daje Vlada, ovo predstavlja novinu u odnosu na dosadašnju praksu, dakle, predlažemo da poštarina u delu nerezervisanog servisa ostane u isključivom delokrugu poštanskog operatora bez režima odobrenja, tj. saglasnosti, budući da je reč o komercijalnom segmentu poslovanja.

Cilj ovog amandmana je zaštita interesa davaocu univerzalne poštanske usluge, budući da se od poštanskih operatora zahteva brzina u poslovanju i stalno prilagođavanje zahtevima korisnika.

Lako je biti brz u Beogradu i urbanim sredinama, velikim gradovima, ali otežavajuća okolnost je brzo delovati u najudaljenijem mestu u Srbiji, što je obaveza JP „Pošte Srbije“ kao javnog poštanskog operatora u ovom zakonu.

Naš amandman je odbijen uz obrazloženje da je implementirana preporuka EU, dakle, direktiva o vršenju poštanskog saobraćaja, koja predviđa da nezavisno regulatorno telo u oblasti poštanskih usluga, između ostalog, ima i zadatak da prati funkcionisanje univerzalne poštanske usluge, odnosno ostvarene prihode i rashode od pružanja usluge, te je s toga neophodno da agencija analizira poštarine i daje saglasnost na cenovnik za univerzalnu poštansku uslugu, osim rezervisanih na koje saglasnost daje Vlada.

Smatram da je ovde moglo biti i drugih akata kojima će se ovo regulisati, a ne da ovo bude deo člana u Predlogu zakona koji će na izvestan način usporiti pružanja usluga od strane JP „Pošte Srbije“.

Još jednom da se zahvalim na razumevanju i na prihvatanju ovog amandmana zato što se princip univerzalnosti ne treba primenjivati na komercijalne usluge. Hvala.

Ovaj amandman će u najvećem delu pomoći da se u vremenu ekspanzije nedozvoljene trgovine koja se odvija, koja u stvari pokušava da se odvija u tokovima poštanskog saobraćaja, minimizuje i da se izvršavanjem identifikacije suzbije nelegalna trgovina i obmana u tokovima poštanskog saobraćaja. Hvala.

Ovaj amandman trebalo je da definiše i da precizira sve procese u Pošti Srbije, odnosno prijem, prenos i uručenje, odnosno ležarinu i vraćanje neuručene pošiljke. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ovaj amandman ima krajnji cilj, dakle, usklađivanje predloga zakonskog rešenja sa aktima Svetskog poštanskog saveza, kako sam ranije rekla, čiji smo osnivač i član do dana današnjeg. Akta koja se donose na kongresima Svetskog poštanskog saveza obavezujuća su za sve članice, pa tako i za nas. Dužni smo da implementiramo u naše zakonodavstvo, pa s tim u vezi i ovi rokovi koje je potrebno izmeniti, a predviđeni su za reklamacije.

Na kraju ovog mog obraćanja po amandmanima, više se neću javljati, želim da kažem sledeće. Da su očigledno javne rasprave i okrugli stolovi koji su održani u cilju donošenja ovog predloga zakonskog rešenja, izazvali veliku pažnju, kako učesnika na poštanskom tržištu, tako i nas ovde narodnih poslanika.

Ono što mogu da kažem, to je da od ukupno 50 podnetih amandmana, 31 je prihvaćen. Naši amandmani podneti su isključivo kao iskustvo ili potreba i obaveza iz rada, iz našeg iskustva, koje imamo u Javnom preduzeću „Pošta Srbije“, a sa ciljem da „Pošta Srbija“ i dalje ostane jedan od stubova privrednog razvoja, sa glavnim i nosećim odrednicama, to su profitabilnost, rast i razvoj i sa svojom osnovnom misijom, a to je da pruža poštanske usluge na teritoriji Republike Srbije, uključujući KiM, pod jednakim uslovima, rokovima i pristupačnim cenama. Mogu reći i vrlo niskim cenama i to je njena osnovna misija.

Ona ljudska misija je da naši zaposleni u najudaljenijim selima budu prva pomoć i podrška, da ne kažem poštari, rodbina najstarijim građanima u zabitima Srbije, dakle, sa kojima će se oni osećati kao rodbina i kao neko ko ima sigurnost i kome će biti na vreme pružena podrška i pomoć. Sa druge strane, kao institucija predstavljamo državu i u najudaljenijim mestima naše zemlje.

Ovaj zakon donosi dodatne odgovornosti i obaveze Javnom preduzeću „Pošta Srbije“, ali mi smo spremni i odgovorićemo kvalitetno na sve ono što zakon predviđa. To smo uvek do sada radili, uspešno realizovali, to ćemo činiti i ubuduće.

Očekujemo da ministarstvo primenjuje jednake standarde u regulaciji poštanskog tržišta, kako prema nama kao javnom poštanskom operatoru, tako i prema ostalim učesnicima poštanskih usluga na ovom tržištu. I, očekujemo da će uvažiti i izlaganje moga kolege Srete Perića, u pogledu radno-pravnog statusa naših zaposlenih, kako bi na još bolji i odgovorniji način izvršavali ono što nam je zadatak i uloga koju nam je poverila država. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ja moram ovde na kraju da izrazim i veliko zadovoljstvo zbog pažnje koju je „Pošta“ danas ovde zauzela. Činjenice postoje, dakle veoma smo ponosni na osnivanje poštanskog saobraćaja, na naše početke, ali mi u „Pošti Srbije“ generacije i generacije poštanskih službenika, a dozvolite da se usudim da ja kao jedna generacija, neko možda od relativno mlađih, istaknem te činjenice i podsetim na ono što je poštanska istorija i poštanski početak. Dajte da jednom budemo narod koji prati, pamti, zna svoju istoriju i svoju tradiciju da bi smo znali odakle krećemo i kuda ćemo da dođemo.

Nismo mi u „Pošti Srbije“ očajni, niti mi kukamo što smo učestvovali u stvaranju najveće, najjače domaće banke, „Poštanske štedionice“. Ne zaboravite, stvorili su ih poštanski radnici. Danas je to najveća, najjača domaća banka sa preko milion tekućih računa. Mi smo na to ponosni.

Jednako smo ponosni na to što smo bezrezervno i više od planiranog ulagali u kompaniju „Mobtel“ koju je država svojevremeno prodala i inkasirala preko milijardu i po evra, ali smo naravno izuzetno ponosni i na regionalnog lidera „Telekom Srbije“, koji ćete, moramo se složiti oko toga, neminovno jesu stvorile generacije poštanskih radnika. No, tehnološka revolucija u našem društvu dovela je do toga i stekli su se uslovi da se to izdvoji kao nezavisno preduzeće. Jesmo se podelili tada tako, ali smo i revidirali te ugovore kasnije i kirije iz godine u godinu opadaju. To je sve činjenica i nema tu šta.

Ne bunimo se mi zbog toga, servisiramo mi te nekretnine i izdajemo, održavamo, to nije problem, ali je jednako tačno da je „Pošta Srbije“ uzela kredit od 219. miliona evra i to hipotekarni, da bi otkupila akcije italijanske i povratila većinsko vlasništvo u „Telekomu“, kao što je i 2010. godine „Pošta Srbije“ „Telekom“ prenela na državu, tj. 80% vlasništva na državu, bez dinara.

Mi u „Pošti Srbije“ nismo očajni i ne kukamo. Mi vredno radimo. Otplaćujemo ovaj kredit, a sva izlaganja koja sam ja ovde iznela nisu bila u cilju da skrećemo pažnju i da kažemo da nam je mnogo teško. Ljudi, mi radimo, zarađujemo za svoje plate, otplaćujemo svoje obaveze, otplaćujemo kredite. Moje izlaganje išlo je u cilju da „Pošta Srbije“ zauzme adekvatno mesto u ovom društvu. Bila je savremena od svog osnivanja i danas je.

Položaj kakav treba da zauzme je zapravo njena odskočna daska za buduće vreme i za stvaranje novih vrednosti. Nije pošta prevaziđena. Nije 15.000 zaposlenih u „Pošte Srbije“ prevaziđeno. Petnaest hiljada radnika u „Pošti Srbije“ danas hrani 15.000 porodica, a to vam je najmanje 60.000 ljudi, odnosno jedan grad u Srbiji.

Moje izlaganje ide u cilju da se to poštuje, da se „Pošta“ adekvatno vrednuje u našem društvu i da se poslovi koje je moguće dodeliti „Pošti“ daju da bi ona i dalje bila privredni stub i podsticaj razvoja Republike Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa svojim timom, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je na 51. sednici razmotrio u načelu ova dva predloga zakona i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona opšte bezbednosti proizvoda, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namere.

Ono što je najvažnije u pogledu Zakona opšte bezbednosti od proizvoda to je da izmene i dopune Predloga zakona o opštoj bezbednosti proizvoda podržava slobodan protok robe sa jedne strane. Sa druge strane obezbeđuje visok nivo zaštite bezbednosti zdravlja potrošača, kao i zaštitu životne sredine koja je od javnog interesa. Protok robe ograničava se samo u tim slučajevima.

Osnovni principi nadzora podrazumevaju komunikaciju organa za nadzor sa privrednim subjektima. Svaki nadzor mora biti izbalansiran u dobroj meri i potrebnom obimu.

Takođe, Predlogom ovog zakona precizira se i komunikacija između organa tržišnog nadzora kao i privrednih subjekata. U daljem delu zakona, tokom izmena, izvršena je precizna podela nadležnosti između Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, odnosno tržišne inspekcije, s jedne stane Ministarstva zdravlja sa druge strane, odnosno inspekcije iz oblasti zdravlja i to je ono koje su najvažnije izmene u Predlogu ovog zakona.

Još moram da kažem da se izmene i dopune u Predlogu ovog zakona odnose samo na proizvode koji nisu hrana, a svojim izgledom, oblikom, bojom, pakovanjem i mirisom podsećaju na hranu. Prehrambeni proizvod ili hrana u nadležnosti su drugih zakona.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, čuli ste već, Srbija je ostala jedina država u Evropi koja kontroliše uvoz robe dvostruke namene.

Privredni subjekti su bili izloženi proceduri pribavljanja dozvola za uvoz koji je trajala oko mesec dana.

Takođe, morali su da plaćaju i administrativnu taksu za izdavanje tih vrsta dozvola u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, naravno. S obzirom da se tu pojavljuju određeni problemi, zastoji, opterećivanje privrede i ukazivanje investitora iz EU da im to stvara poteškoće u poslovanju Predlogom ovog zakona eliminišu se te obaveze.

Odbor je u načelu usvojio ove predloge zakona i preporučio Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni građani, kao ovlašćeni predstavnik PUPS, u ime mojih koleginica i kolega, osim časti, imam veliku obavezu i odgovornost proisteklu iz dugogodišnjeg staža u poštanskom sistemu da o predlozima zakona o kojima danas raspravljamo iznesem sledeće.

Podsetiću samo da je poštanski saobraćaj u Srbiji uspostavljen 1840. godine. O razvoju telegrafskog, telefonskog saobraćaja, o prvim poštanskim markama, neću sada govoriti, ali ću reći da je prvo Ministarstvo pošte, telegrafa i telefona ustanovljeno 1918. godine.

Vratiću se na 1874. godinu, na osnivanje Svetskog poštanskog saveza iz jednog za nas veoma važnog razloga, a to je da su tada 22 zemlje osnivači, formirali ovu najveću i najstariju međunarodnu organizaciju.

U kakvom društvu je tada bila mlada Kneževina Srbija, evo čuće te. Austrija, Belgija, Danska, Egipat, Francuska, Grčka, Holandija, Italija, Luksenburg, Nemačka, Norveška, Portugalija, Rumunija, SAD, Španija, Švajcarska, Švedska, Turska, Ugarska, Velika Britanija, to su zemlje sa kojima je mlada Kneževina Srbija formirala Svetski poštanski savez, prepoznajući još tada važnost, značaj i ulogu pošte za sistem i za državu i za narod, zapravo.

Svetski poštanski savez, rekoh vam, predstavlja najstariji oblik multilateralne saradnje na svetu. On je načinio i povezao ceo svet u jedinstvenu teritoriju, zauzeo jednu razmenu pismonosnih pošiljki.

Organizacija i funkcionisanje Svetskog poštanskog saveza zasnivaju se na aktima donetim usaglašenom voljom svih zemalja članica. Princip jedinstva poštanske teritorije za razmenu poštanskih pošiljki, pismonosnih takse i sloboda tranzita, predstavljaju osnovicu delovanja Svetskog poštanskog saveza.

Tako i ova akta o kojima danas razgovaramo nose obavezu usvajanja. Naše članstvo od osnivača uspešno traje do danas i nikada nije bilo prekidano, čak ni u vreme čuvenih sankcija koja je Srbija morala da istrpi.

Svetski poštanski savez je, takođe, nekoliko puta nagrađivao Javno preduzeće „Poštu Srbije“. Pomenuću samo Zlatni sertifikat za najbrže rastući kvalitet usluga u jugoistočnoj Evropi, zatim Bronzanu povelju EMS Kooperative, za kvalitet EMS usluge, nagradu Fonda za kvalitet Svetskog poštanskog saveta, za najbolje implementirani projekat, proširenja AMQM sistema za automatsko merenje kvaliteta, te i prvu nagradu za poštansku marku na konkursu „Post Evrope“, kao podorganizacije Nacionalni Muzički instrumenti 2014. godine. Toliko o tim ranijim datumima, o istoriji Pošte.

Postoje i neki datumi i neke godine koje su veoma važne, a vezuju se za noviju istoriju Pošte. Pa, evo da kažem da vi „Poštu Srbije“ u onom smislu, kako ona danas funkcioniše poznajete od 1989. godine, kada je ona registrovana kao Javno preduzeće PTT saobraćaja Srbija. U godinama koje su potom sledile, iznedrilo je mnoge ćerke kompanije i to izuzetno uspešne. Primera radi, 1993. godine, Banka Poštanske štedionice, danas najveća domaća i najjača domaća banka. Godina 1994. kompanija „Mobtel“, koju je država kasnije prodala za milijardu i po evra.

Godine 1997. PTT sistem izdvojio je „Telekom Srbije“, koji je potom u postupku privatizacije bio prodat Italijanima i Grcima. Nedugo zatim, „Pošta Srbije“ izvršila je nalog osnivača, podigla hipotekarni kredit u iznosu od 219 miliona evra i otkupila italijanske akcije povraćajući tako većinsko vlasništvo nad „Telekomom“.

Ovaj kredit „Pošta Srbije“ još uvek otplaćuje iz sopstvenih prihoda i bez ičije pomoći. Složićemo se da su ovo velika sredstva, veliki novci i da ih je danas teško zaraditi.

I još jedno odricanje u pogledu „Telekoma“ mogli su da podnesu radnici Pošte. Odrekli su se pripadajuće dividende u korist kupovine „Telekoma“ Srpske i pozicioniranja današnjeg „Telekoma“, kao regionalnog lidera što on nesumnjivo i jeste, osamdeset posto akcija „Telekoma“, pošto je potom prenela na državu bez naknade, bez i jednog dinara.

Eto, šta je ovaj sistem učinio za državu, za društvo i za narod uopšte i dokle je on danas stigao najbolje govori da je Pošta danas narasla u sistem koji raspolaže najvećom infrastrukturom i logističkom poslovnom mrežom u zemlji koja pokriva teritoriju Republike Srbije i delove Kosova i Metohije.

Usluge Pošte dostupne su posredstvom 1.534 korporativne Pošte, one koje vi poznajete, u koje ulazite da plaćate račune. Dakle, imamo mi tu izdvojene korporativne šaltere, izdvojene ugovorne Pošte, pokretne korporativne šaltere. To je preciznije 4.500 šaltera povezanih u PostTIS informacioni sistem najveću računarsku mrežu u zemlji koji su samostalno kreirali vrsni stručnjaci Pošte i to je zapravo jedan od prvih najvećih IT projekata u državi.

Danas imamo i druge o kojima će verovatno moje koleginice i kolege preciznije govoriti.

Na šalterima Pošte dnevno se usluži 1,3 miliona korisnika nekom od 566 ponuđenih usluga. Sve ovo ne bi bilo moguće da to ne izvršava 14 hiljada i nešto stručnih i posvećenih radnika, kako na šalterima, tako i na preko tri i po hiljade dostavnih poštanskih reona u tri regionalna poštansko-logistička centra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, 15 lokalnih poštansko-logističkih centara širom Srbije, tri Pošte carinjenja, 32 post-šop prodajna mesta. Sve to sa flotom od 3.749 različitih transportnih sredstava u 1.700 objekata širom Srbije.

Nakon definisanja Pošte, kao ozbiljnog pružaoca usluge elektronske uprave završetkom projekta centralnog sistema elektronskih matičnih knjiga i zauzimanje dominantnog učešća na tržištu elektronskih sertifikata, formiran je i komunikacioni brend „Pošta net“, u okviru kojeg se nudi paket digitalne televizije široko pojasnog interneta.

Zahvaljujući najsavremenijoj tehnološkoj infrastrukturi, Pošta unapređuje komunikaciju sa inostranim upravama, primenjuje nove koncepte, prerade i transporta pošiljaka, racionalizuje troškove i istovremeno poboljšava kvalitet uslova za rad naših zaposlenih.

Profitabilnost, rast i razvoj ključne su odrednice poslovanja Pošte Srbije. Poslednja decenija pošte naročito je obeležena mnogim izazovima, ali i impresivnim postignućima. Primera radi, dobit Pošte u 2012. godini iznosio je 1,2 milijarde dinara, da bi 2016. godine dostigao 3,6 milijardi dinara.

Podržavajući mere finansijske konsolidacije Vlade, kao odraz dobrog poslovnog rezultata, Pošta je u republički budžet uplaćivala najveći deo, tačnije 70-75% ostvarene dobiti na godišnjem nivou.

Pošta Srbije je u ovom periodu odlično poslovala. Osim impresivnih rezultata izgradila je i stabilnu osnovu za dalji razvoj. Takođe, Pošta je jedna od retkih javnih preduzeća koja ispunjava sve svoje obaveze na vreme, puni budžet Republike Srbije iz kog se dele plate profesorima, lekarima, ali i penzije penzionerima.

Slikovitije rečeno, ukupna davanja Pošte po svim osnovama na godišnjem novu čine ukupno 1% ukupnog republičkog budžeta. Tokom ove poslednje decenije, vredne pomena jesu i akcije „52 pošte za 52 nedelje u selima Srbije“ i akcija „Država Srbija u selima Srbije“, koja predviđa da po tačno utvrđenom rasporedu i vremenu poštanski činovnik, opštinski činovnik i lekar obilaze najudaljenija sela u Srbiji. Ovaj projekat živi u 11 lokalnih samouprava.

Da, tako je to bilo za mandata tadašnjeg direktora, gospodina Krkobabića, koji danas na ministarskoj dužnosti uspešno realizuje i plan „500 zadruga u 500 sela“.

Reći ću ovom prilikom da Pošta godinama održava trend pozitivnih kretanja, poslovnu efikasnost i uspešnost i to sve zahvaljujući dobrom upravljanju poslovnim procesima i racionalizacijom troškova. U 2018. godini ponovljen je dobar poslovni rezultat i ostvaren neto dobit u iznosu od 2,3 milijarde. Najveći deo prihoda ostvaren je od komercijalnih usluga, nešto manje od 50%, dok su prihodi od rezervisanih poštanskih usluga iznosili 33%.

Potvrdu uspeha i značaja Pošta je dobila i visokim rangiranjem na listi „top 300“, kao najuspešnije javno preduzeće u Srbiji, koje dobitkom generiše skoro trećinu iskazanog neto dobitka ostalih javnih preduzeća.

Šira zajednica i korisnici prepoznali su ulogu i nagradili poštu dostojnim priznanjima na tradicionalnom konkursu „Moj izbor“, proglašenjem Pošte za omiljeni brend u 2018. godini u kategoriji transport među 780 proizvoda i brendova, dok je drugo mesto pripalo kurirskom servisu Pošte Srbije „Post ekspresu“, čime je još jednom odano priznanje kvalitetu.

Vlada Republike Srbije i NALED dodelili su Pošti plaketu „fer kompanije“ za podršku u nagradnoj igri „Uzmi račnu i pobedi“ i doprinosu u borbi protiv sive ekonomije.

Misija Pošte Srbije, kao nacionalnog tržišnog lidera i javnog poštanskog operatora je da svim stanovnicima naše zemlje, pod istim uslovima, obezbedi pružanje univerzalne poštanske usluge, kao delatnosti od opšteg interesa, sastavljene od skupa poštanskih usluga, koje se obavljaju u kontinuitetu na čitavoj teritoriji Srbije, u okviru propisanog kvaliteta, po pristupačnim cenama i jednakim uslovima za sve korisnike, bez obzira da li oni žive u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu ili onom mom najudaljenijem selu na Kopaoniku Sudimlja ili u Gornjem Ljubišu ili u Gostilju ili negde na nekom drugom mestu.

Ekskluzivno pravo za obavljanje rezervisanih usluga u okvirima određenih limita po masi i ceni, koje garantuje država ovim zakonom menja se i sa sto grama spušta se na 50, time se liberalizuje tržište i zakon usklađuje sa direktivom EU.

Ovo ekskluzivno pravo zapravo zakon je propisao da bi javni poštanski operator sa onom obavezom usluživanja i opsluživanja čitave teritorije Republike Srbije, naročito planinskog i ruralnog područja, odnosno nerentabilne teritorije, služilo kao određena nadoknada za tu vrstu nerentabilnosti, što naša konkurencija, privatne kompanije nemaju kao obavezu. Dakle, 57-8 privatnih operatora na području Republike Srbije koji pružaju poštanske usluge mogu da biraju delove Srbije u kojima će da posluju. Naravno, oni najčešće biraju urbane, gusto naseljene gradske sredine i na jedan jednostavan, brz i lak način ostvaruju profit.

Pored toga što zakonsko rešenje predviđa obezbeđivanje uslova za obavljanje i održivost univerzalne poštanske usluge, te podizanje nivoa bezbednosti poštanskih pošiljaka, ovim Predlogom zakona obezbeđuje se i veći stepen zaštite korisnika poštanskih usluga, kako pošiljalaca tako i primalaca.

Takođe, utvrđuje se i odgovornost poštanskog operatora i naknada štete koju je operator dužan da nadoknadi korisniku po osnovu utvrđene odgovornosti. Utvrđuje se i definiše odgovornost pošiljaoca.

Takođe, zakon predviđa i veće nadležnosti RATEL kao regulatora na poštanskom tržištu. Još u zakonu vidimo da se predviđa i veće obezbeđivanje dostupnosti usluga osobama sa invaliditetom, pa samim tim u završnom delu zakona usklađuje se i sa drugim zakonima i njihovim odredbama.

Ono što je novina u ovom zakonu, a to je poglavlje o poštanskim markama. To predstavlja novinu. Dosadašnji zakon nije predviđao ponašanje u pogledu proizvodnje, prodaje i izdavanja poštanskih maraka. Sada se to jasno definiše, javni poštanski operator izrađuje redovne, prigodne i personalizovane poštanske marke i o tome mora podnositi izveštaj ministarstvu, a za eventualni prekršaj snosiće sankcije.

Pored pretežne delatnosti, pošta u svom asortimanu, kao što rekoh, ima 566 različitih usluga po meri građana, malih i srednjih preduzeća, velikih korporacija, državnih organa i uprave. U segmentu tog komercijalnog servisa jesu promet i distribucija, kao što rekoh, poštanskih maraka i vrednosnica finansijske delatnosti, zastupanje i posredovanje u osiguranju, u oblasti telekomunikacija, kablovske, bežične, satelitske i ostale telekomunikacione usluge, računarsko programiranje i informacione uslužne delatnosti povezane sa telekomunikacijama, štamparska izdavačka delatnost, drumski prevoz tereta, skladištenje i iznajmljivanje nekretnina i upravljanje njima.

Primera radi, obim pruženih usluga tokom 2018. godine iznosi 457 miliona izvršenih usluga za naše građane i privredu. Ove komercijalne usluge pošta obavlja, ali obavljaju i druge kompanije uz dozvolu RATEL-a, s obzirom, da u ovom segmentu postoji slobodna konkurencija.

Još jednom ću reći, po svim kriterijumima koje je propisala Vlada Republike Srbije 2012. godine, i po ovom zakonu, kao što vidite, pošta odavno nije monopolista već tržišno pozicionirano preduzeće i to u veoma oštroj konkurenciji, sa, kao što rekoh, 57 operatora u osnovnoj poštanskoj delatnosti, preko 1.000 konkurenata u oblasti IT i konkurenti su nam, naravno, i sve poslovne banke gde pošta još uvek pruža veći broj finansijskih usluga nego što to na drugoj strani pružaju sve poslovne banke zajedno.

Ubrzani razvoj poštanskog saobraćaja karakteriše pojava velikog broja poštanskih operatora. E, sad, da bi došlo do podizanja kvaliteta poštanskih usluga, efikasnijeg funkcionisanja poštanske mreže, unapređenja pristupa poštanskoj mreži, razvoja tržišta poštanskih usluga shodno potrebama privrede i građana Republike Srbije i stvaranja uslova da obavljene univerzalne poštanske usluge budu u potpunosti u skladu sa društvenom, ekonomskom i tehnološkom situacijom u Republici Srbiji, nadležno ministarstvo mora ovaj zakon po usvajanju da sprovede u praksi, da obezbedi jedan jednak tretman za sve učesnike na poštanskom tržištu i naročito je važan kontrolni mehanizam i sankcionisanje prekršaja i prijava, kako kod javnog poštanskog operatora, tako i kod svih drugih pružalaca usluga.

Nisam sigurna da je dosadašnje zakonsko rešenje baš u potpunosti na ovaj način regulisalo položaj kako javnog poštanskog operatora, tako i drugih privatnih operatora.

Stiče se utisak da je javni poštanski operator iliti „Pošta Srbije“ bio opterećen mnogim uredbama, pravilnicima, zbirkama, izveštajima i podacima koje je morao dostavljati i odgovarao na svaku prijavu koja je usledila, što se tiče građana, dok to nisam sigurna da su u jednakom morale i privatne kompanije koje pružaju usluge poštanske delatnosti.

Jednak pristup je garant svim učesnicima za dobro regulisano poštansko tržište. Naročito je važno da nova zakonska regulativa i inspekcijski nadzor u ovom ministarstvu utiče na suzbijanje nelegalnih poštanskih tokova, jer vraćanjem poštanskih pošiljaka u legalne tokove, suzbija se siva ekonomija, a samim tim, puni se i čuva budžet Republike Srbije.

Živimo u vremenu dosta dinamičnih promena, tehnološke i IT revolucije, u vremenu velikih izazova. Mogu reći da „Pošta Srbije“, stvorena na dosadašnjim osnovama radom, znanjem, iskustvom, generacija i generacija poštanskih službenika, može biti jedna vrsta garancije da će ova i sva buduća iskušenja uspešno prevazići, zato što snagu i stvaralački potencijal vidimo u zaposlenima. Nešto ispod 15.000 zaposlenih u „Pošti Srbije“ ključni su resursi ovog sistema, čije je radno mesto sigurno samo uz pronalaženje i uspešno izvršavanje novih poslova i poštovanje ekonomskih kriterijuma u svim segmentima.

Ne sme biti viška radnika, govorili smo ranije. Poslovi se moraju tražiti. Danas u vreme velikih migracija ne sme biti ni manjka radnika, radna snaga se mora obezbediti, kao i adekvatna zarada za izvršeni posao, ukoliko želimo da očuvamo kvalitet i ispunimo obavezu iz ovog predloga zakona.

Ujedno, povećanje zarada i veći stepen uposlenosti, odnosno smanjenje stope nezaposlenosti, jesu politika Vlade i našeg predsednika Vučića, od naroda dobijeno poverenje koje se izvršava i mora biti izvršeno na najbolji način.

„Pošta Srbije“ 180 godina svoga postojanja i rada obeležava naredne 2020. godine, što je veoma, zapravo, redak jubilej u poslovnom svetu u Srbiji.

Na kraju, moram da kažem, u svom dugom postojanju, pošta na centralno mesto postavlja zadovoljstvo naših korisnika, koji je jedini garant i zalog dobre poslovne politike i budućeg razvoja. U isto vreme, pošta iskazuje visok stepen socijalnog dijaloga i solidarnosti sa društvenom zajednicom i podstiče promociju najviših civilizacijskih vrednosti.

Pohvaliću i ove izmene u Zakonu o informacionoj bezbednosti, naročito onaj segment o zaštiti dece na internetu.

Za ovo moje obraćanje ovoliko.

Poslanička grupa PUPS podržaće ove zakone, ali će takođe uzeti aktivno učešće u raspravi u pojedinostima, po amandmanima, sa ciljem da dobijemo što bolji i kvalitetniji zakon, po meri naših građana, naše privrede, kako bi obezbedili što bolje i konkurentnije poštansko tržište.

Poslanička grupa PUPS i ja lično sa zadovoljstvom ćemo podržati ove zakone, u nadi daćemo kroz amandmane definisati još neke stvari koje vidimo kao neophodne i mislim da ćemo u tom smislu naići na razumevanje. Ujedno pozivam kolege i koleginice da glasaju za ove zakone. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Drage koleginice i kolege, zbog ovde ranije iznetih primedbi u vezi sa održavanjem tribine u Pošti Srbije, odnosno Poštanskom muzeju, koristim ovu priliku da vas sve zajedno ovde i naše sugrađane pozovem.

Tribina je zakazana i potvrđena 10. oktobra, to je redovna mesečna tribina, održaće se večeras pod nazivom „Italijanski mornari za srpsku vojsku 1915- 1916. godine.“

Ovo je redovna mesečna tribina na kojoj se održavaju predavanja tako da će i večeras slobodan ulaz biti, biće održano predavanje na ovu temu i tom prilikom biće prikazane ne fotografije, nego video materijal, jedinstven iz tog vremena u vezi sa naslovom i to kako italijanski mornari pomažu srpskoj vojsci.

Pozivam vas sve da dođete, da na taj način izrazimo zahvalnost Italiji i njenim mornarima koji su pomagali našoj vojsci, a ujedno da damo podršku daljem snažnom razvoju srpsko-italijanskih odnosa.

Hvala svima, mogu da kažem da je što se mene tiče ova rasprava danas bila vrlo konstruktivna i očekujem da će se ona u istom tonu nastaviti i u pojedinostima.

Dođite, ulaz je slobodan, Majke Jevrosime 35, PTT muzej večeras u 18 časova i 30 minuta.

Gospodine predsedavajući, u vezi sa podnetim amandmanom mog kolege Rističevića imam potrebu da ukažem na sledeće, da je u Srbiji od ukupnog broja stanovništava 4,5% nastanjeno u van gradskim sredinama, da je imamo 4700 srpskih sela, da imamo 631 hiljadu registrovanih domaćinstava u kojima živi pretežno starije stanovništvo, ali i podatak da u hiljadu sela nema nijedne prodavnice. S obzirom da raspravljamo o amandmanu o Predlogu zakona o trgovini ovo je prilika i potreba da kroz ovu formu koja je predložena u zakonu ukažem na to da se treba učiniti maksimum da se u selima formiraju prodajni objekti, da kažemo trgovine, prodavnice u kojima ti stariji žitelji mogu da obezbede sebi potrebne namirnice jer često nisu u mogućnosti da putuju dalje da iste pribave.

Imamo zadruge i zadruge imaju nekoliko formi i one rade i tu gospodin Krkobabić dobro radi na razvoju zadrugarstva, ali nama je potreban dalji razvoj sela i ruralnog područja i to sve u skladu sa nacionalnom strategijom koju je promovisao i podržao predsednik Vučić da se u narednim godinama poseban akcenat stavi na dalji razvoj ruralnog područja i obnovu sela.

Molim gospodina ministra koji je danas ovlašćen, ali i nadležnog ministra da se razmotri mogućnost da se nađe u okviru ovog predloga zakona određene povoljnosti, ne mogu reći povoljnosti, jer njima na selu je život veoma težak, znači, podsticajne mere za otvaranje trgovinskih objekata u selima i snabdevanje našeg starijeg stanovništava. Naša Vlada i politika ove Vlade garantuju da brigu o svakom građaninu, naročito kroz nacionalnu strategiju daljeg razvoju i obnove ruralnih područja i obnove sela, da će to biti, i ja vas samo molim da pored svih prioriteta i ovaj prioritet bude jedan od važnih, jer nam je važan svaki čovek, a naročito nam je važno da starijem stanovništvu u selima obezbedimo jedan koliko je moguće kvalitetan život. Hvala vam najlepše.