SNEŽANA B. PETROVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođena 1972. godine. Živi na Novom Beogradu.

Po zanimanju je specijalni politikolog.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:16

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 15 dana i 19 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 25 dana i 18 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Gospodine predsedavajući, u vezi sa podnetim amandmanom mog kolege Rističevića imam potrebu da ukažem na sledeće, da je u Srbiji od ukupnog broja stanovništava 4,5% nastanjeno u van gradskim sredinama, da je imamo 4700 srpskih sela, da imamo 631 hiljadu registrovanih domaćinstava u kojima živi pretežno starije stanovništvo, ali i podatak da u hiljadu sela nema nijedne prodavnice. S obzirom da raspravljamo o amandmanu o Predlogu zakona o trgovini ovo je prilika i potreba da kroz ovu formu koja je predložena u zakonu ukažem na to da se treba učiniti maksimum da se u selima formiraju prodajni objekti, da kažemo trgovine, prodavnice u kojima ti stariji žitelji mogu da obezbede sebi potrebne namirnice jer često nisu u mogućnosti da putuju dalje da iste pribave.

Imamo zadruge i zadruge imaju nekoliko formi i one rade i tu gospodin Krkobabić dobro radi na razvoju zadrugarstva, ali nama je potreban dalji razvoj sela i ruralnog područja i to sve u skladu sa nacionalnom strategijom koju je promovisao i podržao predsednik Vučić da se u narednim godinama poseban akcenat stavi na dalji razvoj ruralnog područja i obnovu sela.

Molim gospodina ministra koji je danas ovlašćen, ali i nadležnog ministra da se razmotri mogućnost da se nađe u okviru ovog predloga zakona određene povoljnosti, ne mogu reći povoljnosti, jer njima na selu je život veoma težak, znači, podsticajne mere za otvaranje trgovinskih objekata u selima i snabdevanje našeg starijeg stanovništava. Naša Vlada i politika ove Vlade garantuju da brigu o svakom građaninu, naročito kroz nacionalnu strategiju daljeg razvoju i obnove ruralnih područja i obnove sela, da će to biti, i ja vas samo molim da pored svih prioriteta i ovaj prioritet bude jedan od važnih, jer nam je važan svaki čovek, a naročito nam je važno da starijem stanovništvu u selima obezbedimo jedan koliko je moguće kvalitetan život. Hvala vam najlepše.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Vaše izlaganje me uverava da dobro radite i da je politika ove Vlade usmerena kako na čitavu Srbiju, tako i na srpsko selo. Srpski seljak, bez uvrede, ili seljanin, kako je to govorio akademik Lukić, je Srbiju gradio, podizao i u ratu branio, a i u miru podržavao. Nikada ne smemo da zaboravimo srpskog seljaka.

Ja sam dete sa sela i dužnost mi je i obaveza da dam podršku, a vaše izlaganje i politika naše Vlade me uverava da ćemo osnažiti srpsko selo. Snažno selo jednako je snažna Srbija. Hvala vam na tome.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo, predstavnici predlagača, gospodine ministre, uvaženi narodni poslanici, cenjeni građani, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je na 44. sednici u načelu razmotrio predložene zakone o kojima danas raspravljamo.

Čuli ste predstavnika predlagača, da se ne ponavljamo, reći ću sledeće. Razvoj trgovinskog i posebno maloprodajnog sektora privrede, ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektora i njihove učesnike. U zvaničnim dokumentima EU ističe se da maloprodaja predstavlja ključnu vezu između proizvođača i finalnih potrošača, ali i da takođe ima glavni uticaj na okruženja obezbeđujući direktne veze razvoja ruralnih i urbanih područja na korisnike i ponuđače logističkih i transportnih usluga, kao i na upotrebu energije i na subjekte koji se bave otpadom, kao i na međugranične kupce proizvoda.

Postojećim Zakonom o trgovini, koji je na snazi, a donet je 2010. godine, izmenjen 2013. godine, sprovedene su značajne izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje trgovine na unutrašnjem tržištu. Uvedena je savremena nomenklatura i klasifikacija oblika i načina trgovine, novi instituti, kao i pravni okvir za unapređenje trgovine naročito radi uspostavljanja i očuvanja povoljne strukture trgovinskih objekata i razvoja preduzetništva, a sve u cilju razvoja tržišne utakmice i ravnopravnosti trgovaca.

U međuvremenu, sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora, koji vrđi tržišna inspekcija. U vezi sa tim, primena je pokazala da određene odredbe treba preispitati. U predlogu ovog zakona o kojem danas raspravljamo, Zakona o trgovini, napravljena je nova podela trgovine koja je usklađena sa pravima i obavezama u Zakonu o zaštiti potrošača. Takođe, bilo je neophodno opredeliti gde se u sistemu nalazi prodaja putem tezge, štandova i kiosci, specijalizovana vozila i drugo.

Imajući u vidu da internet prodaja ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu, javila se potreba za njenim detaljnijim regulisanjem. Njenim razvojem javljaju se određene devijacije usled nepreciznih zakonskih rešenja, pa je bilo neophodno predvideti adekvatne mehanizme kojim će se ovo ponašanje sankcionisati.

Razlog za zakonodavnu intervenciju bilo je usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku, u cilju smanjenja udela sive ekonomije na našem tržištu. S obzirom da je bilo neophodno izvršiti intervenciju više od polovine odredaba u važećem zakonu, u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, neophodno je bilo da se predloži novi zakon koji uređuje ovu delatnost.

Radna grupa Ministarstva je 2016. godine radila na ovom predlogu zakona, koji reguliše celokupni promet u Republici Srbiji i odnose među učesnicima u tom prometu u sklopu strategije trgovine do 2020. godine.

Jedan od zaključaka te radne grupe bio je da je potrebno detaljnije urediti elektronsku trgovinu, kao jedan od načina za obavljanje trgovine koji beleži veoma intenzivan rast. Pored izrade Zakona o trgovini, bilo je potrebno uraditi određene izmene u Zakonu o elektronskoj trgovini, imajući u vidu da su to dva komplementarna propisa, koji na sveobuhvatan način uređuju tržište roba i usluga.

Važeći Zakon o elektronskoj trgovini sadržao je nedovoljno jasne odredbe koje su stvarale izvesne prepreke u pravilnom razumevanju i primeni u praksi. Izmenama i dopunama vrše se normativne ispravke i pojašnjenja određenih instituta kako bi se izbegla tumačenja koja se u praksi mogu pojaviti i uneti pravnu nesigurnost.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini ni na koji način se ne ograničava sloboda tržišta, usluga i informacionog društva, već se ista unapređuje tako što se regulišu obavezne informacije u vezi sa obaveštavanjem o pružaocu usluga, obavezni podaci pre zaključenja ugovora, uslovi za punovažnost ugovora, kao i postupak zaključenja ugovora u cilju transparentnosti poslovanju i zaštite korisnika usluge i potrošača. Dalje se reguliše pitanje komercijalne usluge, njenog slanja, kao i odgovornost pružaocu usluga.

Ovim zakonom se samo uređuje pravi okvir za pružanje usluga informacionog društva i teži se da se to uradi uz minimum ograničenja kako se ne bi stvarale suvišne prepreke za obavljanje delatnosti, a očuvala pravna sigurnost.

Dakle, ovaj predlog takođe predstavlja i nastavak procesa pravne harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, odnosno Direktivom o elektronskoj trgovini.

I treći, najinteresantniji i jednako važan, predlog zakona jeste Predlog zakona o formiranju robne berze koji, kako ste čuli, donosimo prvi put. Formiranje robne berze ima brojne pogodnosti, poput olakšavanja zaključivanja trgovinskih poslova, formiranje tržišnih cena, njihovo vremensko i prostorno uravnoteženje, zatim pružanje veće pravne sigurnosti, podsticanja privrednog razvoja, obrazovanja i obaveštavanja učesnika tržišta o privrednim zbivanjima. Uspostavljanje savremene robne berze i razvoj spot i terminske berzanske trgovine doprinosi izgradnji tržišno orijentisane privrede, a na prvom mestu sektora poljoprivrednih proizvoda. Ovim zakonom se uspostavljaju potrebni pravni institucionalni okviri za razvoj trgovanja terminskim ugovorima. Na taj način pruža osnovu za uvođenje mehanizama kojima se eliminišu najveći rizici poslovanja u Republici Srbiji.

Donošenje ovog zakona je višestruko korisno i za javni sektor. Omogućava se organizacija sistema podrške poljoprivredi posredstvom tržišnih mehanizama intervencije, a očekivani efekti uključuju efikasnije upravljanje robnim rezervama, kao i unapređenje politike razvoja poljoprivrede i agrobiznisa.

U Republici Srbiji trenutno ne postoji adekvatan pravni okvir za razvoj robnih berzi, pa bi precizno regulisanje oblasti terminskog i spot berzanskog poslovanja kroz sveobuhvatni zakon o robnim berzama, kao i jasno definisanje mera za sprovođenje zakona doprinelo smanjivanju trenutne izloženosti privrede rizicima, naročito malih i srednjih preduzeća u poljoprivredni. Na taj način privreda će biti u mogućnosti da koristi derivate, kao jedan od instrumenata upravljanja rizicima, naročito u domenu upravljanja rizikom cene poljoprivrednih proizvoda.

Za donošenje ovih zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Takođe, ovi predlozi zakona ne stvaraju nove troškove i namete za privredu u Republici Srbiji, a cilj je da se stvori okruženje u kome će energetski efekti kombinovanja tradicionalne i elektronske trgovine u punoj meri doći do izražaja. Propisi kojima se uređuje funkcionisanje tržišta na jednostavniji i transparentniji način, koji nemaju barijere utiču na podizanje efikasnosti privrede, ali i razvoj konkurencije u trgovinskom sektoru, snažna konkurencija dovešće do snižavanja cena, sve u cilju dobrobiti potrošača.

Dakle, bilo bi dobro da se sa praksom javnih rasprava nastavi, jer to kao i pribavljanje mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije daje dodatnu sigurnost u donošenju novih zakona i njihovoj primeni i izbegavanju naknadnih prepreka i kolizija koje se mogu javiti. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Sef kabineta JP "Pošta Srbije" Beograd Republika Mesečno 170459.00 RSD 04.04.2013 -