Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmotrio je sedam sporazuma o kojima se danas raspravlja i o kojima ste nešto čuli od strane predlagača i na svojoj sednici odlučio je jednoglasno da da podršku njihovoj ratifikaciji.

Radi se o sledećim sporazumima. Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Komonvelta Dominike. Predložen je sa ciljem jačanja međusobnih bilateralnih ekonomskih odnosa, kojim se potvrđuje spremnost dve države da uspostave saradnju u oblasti turizma, kao i unapređenje odnosa u oblasti ekonomije, kulture i stvore se uslovi za njihov dalje razvoj. Naznačeni su posebni oblici saradnje od interesa i značaja za unapređenje bilateralnog turističkog prometa promovisanjem saradnje između odgovarajućih subjekata i organizacija koje posluju u oblasti turizma, kao i u okviru međunarodnih turističkih organizacija.

Sledeći sporazum je između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji. Odražava namere potpisnica sporazuma da se institucionalizuje i razvija oblast trgovinske i ekonomske saradnje između dve zemlje, kao i da se intenzivira i diverzifikuje njihova međusobna trgovina na principima jednakosti zajedničkog interesa i međunarodnog prava. Regulisanjem bilateralne ekonomske saradnje između dve zemlje stvaraju se uslovi za njeno unapređenje na dugoročnim osnovama, kao i povećanje investicionih tokova između dve zemlje.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore o uzajamnom priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja, koje se pružaju na teritoriji obe zemlje, zapravo podrazumeva da su informaciono komunikacione tehnologije jedan od pokretača globalnog ekonomskog razvoja i u tom smislu ide se ka priznavanju kvalifikovanih usluga od poverenja koje doprinosi eliminisanju prepreka u poslovanju, omogućava korišćenje i jednako pravno dejstvo kvalifikovanih usluga od poverenja, odnosno kvalifikovanih usluga sertifikovanja za elektronske transakcije u obe zemlje, kao i uzajamno priznavanje kvalifikovanih sredstava za kreiranje elektronskog potpisa, kvalifikovanog elektronskog pečata i kvalifikovanog elektronskog vremenskog žiga.

Potvrđivanje Sporazuma će imati uticaj na privredne subjekte u obe zemlje koji će u međusobnoj poslovnoj saradnji, prelaskom na elektronsko poslovanje, postići veću efikasnost nego tokom klasičnog poslovanja. Ovo međusobno priznavanje takođe znači da osim privrednih subjekata da će i građani obe zemlje moći da koriste onlajn usluge od druge zemlje.

Potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Grenade o ekonomskoj saradnji proizilazi iz namere potpisnica sporazuma da se institucionalizuje i razvija oblast trgovine i ekonomske saradnje između dve zemlje, kao i da se intenzivira i diverzifikuje njihova međusobna trgovina takođe na principima jednakosti, zajedničkog interesa i međunarodnog prava.

Posebno želim da istaknem potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o saradnji na izgradnji i upravljanju, održavanju, rekonstrukciji i sanaciji gasovoda za transport prirodnog gasa koji prelazi preko državne granice.

Strategijom razvoja energetike, pored ostalog, utvrđeni su i strateški ciljevi Republike Srbije u oblasti prirodnog gasa, i to – obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom, uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa i diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom.

Projekcija potrošnje prirodnog gasa ima dugoročni trend rasta, a gasovodni sistem Republike Srbije ima samo dve tačke povezivanja sa sistemima drugih zemalja, ulaznu tačku na granici sa Mađarskom i izlaznu tačku na granici sa Bosnom i Hercegovinom, što čitav sistem čini osetljivim. Izgradnjom magistralnog gasovoda granica Bugarske i granica Mađarske obezbedio bi se novi pravac snabdevanja prirodnog gasa, kao i interkonekcija sa Bugarskom i Mađarskom.

Realizacija ovog projekta doprineće ostvarivanju strateških ciljeva Republike Srbije u oblasti prirodnog gasa i značajno će uticati na sigurnost snabdevanja i uvećanje energetske bezbednosti. Takođe, omogućiće se značajnije korišćenje prirodnog gasa, kao i njegova upotreba za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i upotrebu u sektoru saobraća, tzv. komprimovani prirodni gas.

Sporazumom srpska i mađarska strana saglasile su se o preduzimanju mera za podršku realizaciji projekta, koordinatnim tačkama završetka gasovoda na obe strane, kao i pravnom položaju lica koja obavljaju poslove koji proizilaze iz implementacije ovog sporazuma.

Dalje potvrđivanje Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o industriji i tehnologiji proizilazi iz namere potpisnica sporazuma da se institucionalizuje i razvija oblast industrijske i tehnološke saradnje između dve zemlje, u cilju daljeg privrednog i ekonomskog jačanja i razvoja. Ovo otvara mogućnost za dodatne nove investicije, odnosno otvaranje novih radnih mesta, s jedne strane, i smanjenje stope nezaposlenosti sa druge strane, a otvaranjem tih novih radnih mesta, pogona fabrika, preduzeća i poreskim izmirivanjem doći do dodatnog punjenja budžeta.

I na kraju, potvrđivanje Konvencije o kontroli i žigosanju predmeta dragocenih metala, sa aneksima 1. i 2, podrazumeva da se u i cilju olakšanja prekograničnog prometa od dragocenih metala, obezbeđivanja kontrole udela dragocenih metala, i to platine, zlata, paladijuma i srebra u predmetima od dragocenih metala i ujedno obezbeđenja zaštite interesa potrošača uslovljenih specifičnom prirodom ovih predmeta 1972. godine u Beču, sedam evropskih država potpisalo je Konvenciju o kontroli i žigosanju predmeta dragocenih metala, kojoj je danas pristupilo 20 država.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Naša zemlja u konvenciji ima status aplikanta i države članice konvencije u ovom sporazumu koriste jedan žig koji je garant kvaliteta plemenitih metala i koji se među državama članicama konvencije razmenjuje bez dodatnih pregleda žigosanja i troškova i to bi za našu zemlju, u tom slučaju, u punopravnom pristupanju ovom članstvu značilo i doprinosilo dodatnom smanjenju troškova uvoza predmeta označenih ovim žigom.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani, kao član odbora nadležnog za donošenje predloženog zakonskog rešenja, ali i kao predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, a najpre kao neko ko dolazi iz poštanskog sistema u kojem je proveo više od 20, pa mogu reći skoro 30 godina svoga rada, želim da prokomentarišem ovu, mogu reći, ključnu izmenu.

Predloženo zakonsko rešenje predviđa da se rešenje katastra dostavlja poštom i da se čuva u pošti 15 dana za slučaj da primalac tog rešenja u trenutku kada poštar dolazi na kućnu adresu nije kod kuće. Zašto je po meni ovo ključna promena, najvažnija za naše građane i zašto moramo da obratimo pažnju na to? Iz prostog razloga, katastarske službe ne postoje u onom obimu i onoj meri i nemaju infrastrukturnu mrežu kakvu ima Pošta Srbije i potpuno je prirodno da te državne službe sarađuju, a naročito da se oslanjaju na Javno preduzeće Pošta Srbije koja u Srbiji posluje 180 godina, ima neverovatno razvijenu savremenu mrežu sa preko 1.530 poslovnica, odnosno preko 1.530 pošta u Srbiji i 30 poslovnica na KiM.

Šta to znači? To znači da Pošta Srbije danas postoji u najmanjem i u najudaljenijem mestu u Srbiji. Kako govorimo o urbanim sredinama, tu je naravno moguće primiti rešenje u elektronskom obliku, putem mejla ili elektronskog sandučića, kako to predviđaju ovi moderni zakoni. Šta to znači za manja mesta, za ruralna područja i za starije stanovništvo? Tu još uvek nemamo mogućnosti, nemamo kapaciteta, nismo u mogućnosti svi, je li, da se služimo elektronskom poštom. Zato je vrlo važno da naš poštar to rešenje odnese na adresu, pa ukoliko nema primaoca, to isto rešenje vrati u poštu i sačuva se u pošti 15 dana.

Zašto? Zato što naši građani mogu nesmetano da rade, da obavljaju svoje obaveze, dužnosti, da završe svoj posao, uzmu decu iz škole ili vrtića, dođu kući da ručaju, obave sve što treba i komotno do kasno uveče mogu da odu u poštu i podignu to rešenje. Na taj način skraćujemo vreme i troškove naših građana i dajemo im mogućnost da žive komfornije u pogledu ove zakonske obaveze.

Svesni smo da se zakoni pišu sa najboljim ciljem da oni daju određene pogodnosti i da omoguće bolji život i brže funkcionisanje u ovom dinamičnom vremenu našim građanima. Dogodi se, naravno, da nekada ta zakonska rešenja u praksi ne zažive na onaj napisani način, pa je potrebno i da se ta zakonska rešenja menjaju.

U tom smislu, pozdravljam ovaj uočeni nedostatak koji se kroz postojeće zakonsko rešenje desio, a to je da rešenje ne možemo fizički da vratimo u roku od dva sata iz pošte u katastar. Možemo, ali je veoma skupo i naši građani onda moraju da putuju do sledećeg katastra u odnosu na mesto gde žive. Zato pozdravljam ovo rešenje, pozdravljam predlagača i mislim da će se vrlo brzo otkloniti sve te gužve, nedostaci i nedoumice oko toga.

Dragi građani, ne brinite, Pošta Srbija je 365 dana u godini, 24 sata u službi za vas. Hvala vam.

Gospodine predsedavajući, pa evo, još jednom.

Drage koleginice i kolege, u vezi sa prethodnim izlaganjem koleginice Nataša Sp. Jovanović i uloge „Pošte Srbije“ u predlogu ovog zakonskog rešenja, pa moram da kažem još jednom „Pošta Srbije“ sa skoro svojih 15.000 zaposlenih, od toga nepunih 9.000 ljudi koji rade na šalterima „Pošte“ i u pozadinskim tehnološkim poslovima, kao i preko 4.000 poštara dostavljača na čitavoj teritoriji Republike Srbije zaista spremno i zaista ozbiljno i odgovorno rade svoj posao i mogu da iznesu svaki posao.

Ovim putem pozivam državu da sve nadležne poslove koje radi određeni organi treba da nasloni na infrastrukturu „Pošte“, na njene kapacitet i njene mogućnosti i da svi zajedno budemo zadovoljno zbog dobro i kvalitetno obavljenog posla. Na kraju krajeva, naš cilj je zadovoljstvo naših građana.

U tim smislu mi je vrlo važno da kažem i da pozdravim ovo rešenje i još jednom da potvrdim da to možemo da radimo i da je ova izmena zaista dobra. „Pošta Srbije“ funkcioniše po Zakonu o poštanskim uslugama koji propisuje iste rokove i kvalitet prenosa, kako u Beogradu, kao u Novom Sadu, Kragujevcu, ono tako i pod mojim Kopaonikom ili u Kuršumliji ili u nekom drugom kraju, Pirotu, ili Pirotskom okrugu, tako u svakom selu, pa tako i na KiM.

Zato dozvolite da još jednom pozdravim ovo rešenje i pozovem sve državne službe koje imaju potrebu da rade i da naslone svoje poslove na „Poštu Srbije“, jer u „Pošti Srbije“ funkcioniše i radi 15.000 zaposlenih koji to mogu kvalitetno i dobro da urade. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Da zahvalim na komplimentu koji ste mi udelili, ali moram da vas ispravim, radi javnosti, radi položaja tog preduzeća, radi godina njegovog funkcionisanja, 180 godina je ozbiljna istorija za jednu instituciju u Srbiji.

U tom smislu, moram da kažem da su građani Srbije navikli na „Poštu Srbije“, da imaju poverenje. Taj poštar je neformalni član svake porodice u Srbiji, rođak, prijatelje. Negde u starijim domaćinstvima gde živi jedan ili dvoje ljudi, taj poštar je njima produžena ruka naše države. Za kvalitet i rokove, za funkcionisanje poštanskog sistema odgovara država i poverava te poslove JP „Pošte Srbije“.

Pustite vi moju ljubav, moja ljubav je nesporna, ja sam tamo odrasla. U „Poštu Srbije“ sam ušla sa nepunih 19 godina i moram da vam kažem da će sada još malo tri decenije od kada radim tamo, pa je potpuno prirodno da u mom DNK postoji taj poštanski zapis i ja se toga nikada neću odreći, kao što ću se dok živim i dok mogu da funkcionišem i da dam svoj glas, boriti za dobar status i dobar glas i dobro funkcionisanje „Pošte Srbije“ i njenih zaposlenih. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani naše zemlje, danas započinjemo ovaj radni dan sa vrlo interesantnim temama. Kako ste čuli od predlagača, gospodina ministra, Odbor za privredu je razmotrio tri tačke o kojima ćemo danas govoriti. To su sporazumi koji su između naših vlada već potpisani, a naša obaveza je da ih kroz današnju raspravu i potvrdimo u skladu sa našim domaćim zakonodavstvom.

O čemu se, zapravo, radi? Kada su u pitanju informaciono-komunikacione tehnologije, pokretač globalnog ekonomskog razvoja, kao takva, je li, naša zemlja je svoju opredeljenost ka IK tehnologijama potvrdila donošenjem Strategije razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine, u kojoj se navodi da razvoj informacionog društva treba usmeriti ka iskorišćenju ovih potencijala, za povećanje efikasnosti rada, ekonomski rast, veću zaposlenost i podizanje kvaliteta života svih građana naše zemlje.

S tim u vezi, danas govorimo o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Severne Makedonije iz oblasti IT-a, koji ima za cilj zajedničko jačanje industrijske, tehnološke i privredne saradnje. Privredni subjekti obe zemlje će kroz priznavanje kvalifikovanih usluga od poverenja moći da u međusobnoj poslovnoj saradnji pređu na elektronsko poslovanje, koje je brže i efikasnije od klasičnog poslovanja. Međusobno priznavanje takođe znači da će građani i privredni subjekti iz jedne zemlje moći da koriste on-lajn usluge druge zemlje i obrnuto, što nas vodi ka daljem jačanju i ekonomskom napretku kako naše zemlje, tako i Republike Severne Makedonije.

Dalje, govoriću o izmenama i dopunama CEFTA sporazuma, odnosno poglavlju koje se odnosi na usluge koje predviđa da će CEFTA strana razvijati i proširivati saradnju u cilju postepene liberalizacije i uzajamnog otvaranja svojih tržišta za usluge u kontekstu evropskih integracija, a uzimajući u obzir relevantne odredbe opšteg Sporazuma o trgovini uslugama pod okriljem Svetske trgovinske organizacije i obaveze koje su preuzele CEFTA strane kao članice STO prema GAC-u.

Liberalizacija trgovine uslugama, u skladu sa GAC-om, predviđa uklanjanje šest vrsta ograničenja koja se odnose na mere koje utiču na slobodan pristup tržištu, a koje se ne smeju primeniti na strane usluge ili njihove pružaoce, ako njihova primena nije jasno naznačena u listi obaveza. Pored toga, potrebno je obezbediti jednake uslove poslovanja na tržištu za domaće i strane pružaoce usluga. Drugim rečima, obezbediti im nacionalni tretman. Bilo koja razlika u tretmanu mora biti jasno naznačena u listi obaveza, kako bi primena iste bila dozvoljena.

Dodatni protokol šest o trgovini uslugama sastoji se iz osnovnog teksta i tri aneksa. Nakon tehničkog usaglašavanja, zajednički komitet CEFTA je 18. decembra 2019. godine u Tirani usvojio ovaj dodatni protokol, a kao što rekoh naša obaveza je da danas kroz razgovor to i potvrdimo.

Na kraju, ono što smatram da je za našu zemlju od izuzetne važnosti, o čemu se u toku prošle godine puno govorilo, a danas je ponovo prilika da to potvrdimo i da kažemo da je naša Vlada zaključkom u septembru 2019. godine usvojila tekst Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije, odnosno njenih država članica sa druge strane. Ovaj sporazum je mesec dana kasnije, odnosno u oktobru 2019. godine, u Moskvi potpisan od strane šest premijera, i to: Ane Brnabić kao premijera Republike Srbije, s jedne strane, i premijera Republike Jermenije, Republike Belorusije, Republike Kazahstan, Kirgijske Republike, premijera Ruske Federacije i predsednika Upravnog odbora Evroazijske ekonomske komisije, sa druge strane.

Potpisani tekst sporazuma je veoma moderan i u duhu i skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, a kao početna osnova uzeti su važeći bilateralni sporazumi o slobodnoj trgovini koje Republika Srbija ima zaključene sa Ruskom Federacijom, Republikom Belorusijom i Republikom Kazahstan.

Visok stepen liberalizacije trgovine koji se primenjuje prema važećim sporazumima o slobodnoj trgovini Republike Srbije sa Ruskom Federacijom, Republikom Belorusijom i Republikom Kazahstan je zadržan, odnosno isti će biti prošireni na nove članice Evroazijske ekonomske unije, odnosno Republiku Jermeniju i Kirgijsku Republiku. S tim što je Republika Srbija izdejstvovala, ovo je vrlo važno, dodatnu liberalizaciju izvoza na tržište Evroazijske ekonomske unije i povećanje kvota. Ove koncesije će donekle smanjiti asimetriju u liberalizaciji poljoprivrednim proizvodima koja sada postoji u Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom.

Sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom zadržavamo povlašćeni izvoz na rusko tržište, što je bio jedan od glavnih ciljeva pregovora. Treba imati u vidu da se oko 90% ukupne trgovinske razmene Republike Srbije sa zemljama Evroazijske ekonomske unije odnosi na Rusku Federaciju. Novim sporazumom omogućen je pristup tržištu Evroazijske ekonomske unije za oko 99% roba iz carinske tarife, odnosno za tržište od preko 180 miliona ljudi, a na našim privrednicima je da te pogodnosti iskoriste.

Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom nije koristan samo za naše privrednike koji posluju sa zemljama na ovom tržištu, on je istovremeno i veoma važan motiv i poziv za dolazak stranih investitora i ulagača u našu zemlju. To znači nova radna mesta, nove fabrike, nova proizvodnja i novo jačanje u različitim privrednim sektorima. Za trgovinu bez naplate carina mora se imati poreklo, kao što je do sada bio slučaj, tj. mora se zadovoljiti pravilo porekla od 51, potrebno je da roba bude proizvedena u potpunosti u Republici Srbiji ili da je prošla dovoljnu obradu, odnosno preradu tako da vrednost materijala stranog porekla upotrebljenog u procesu proizvodnje mora biti manja od 50% vrednosti robe koja se izvozi.

Neće se smatrati dovoljnom obradom, odnosno preradom postupci očuvanja robe za vreme skladištenja ili prevoza, oblikovanja pošiljki, razvrstavanja, prepakivanja, pranja, čišćenja, bojenja, jednostavni postupci sastavljanja ili rastavljanja robe na delove i slično. Ovo moram da napomenem zbog ranijih nekih loših iskustava, pa prosto da sada još jednom kažemo našim privrednicima da možemo jako dobro da poslujemo kao odgovorni ljudi i da povećamo taj naš izvoz i da obezbedimo jedan visok stepen ekonomskog i privrednog napretka za našu zemlju. Sporazumi će se primenjivati nakon stupanja na snagu, kada parlamenti svih šest država potpisnica ovaj sporazum ratifikuju.

Na kraju, ratifikacija predloženih zakonskih rešenja, mislim na sva tri sporazuma o kojima sam govorila, ne stvara posebne finansijske obaveze i opterećenje za Republiku Srbiju, već novu šansu za ekonomski rast i razvoj i napredak za nove fabrike, nova radna mesta, veće plate, za bolji životni standard naših građana, što jeste cilj ove naše Vlade i naše politike predsednika Vučića i ove vladajuće većine. Zato vas, drage kolege i koleginice, pozivam da u današnjoj konstruktivnoj raspravi damo punu podršku ovim predloženim rešenjima i iste usvojimo na dobrobit naših građana. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Drage koleginice i kolege, imajući u vidu aktuelni zakon i realno stanje ovde u Narodnoj skupštini, koje je značajno više u odnosu na važeće zakonsko rešenje, kao i težnju predlagača da se novim zakonskim rešenjem priđe jednoj optimalnoj meri i traženju jednog optimalnog rešenja koje samo predstavlja zakonski minimum, a ne brani da broj predstavnica nežnijeg pola bude i veći. To je ono što je forma, što su zakonska rešenja, što su neki minimumi.

Šta je ono što imamo sada? Evo, ja ću da krenem od naše poslaničke grupe i moram da vam kažem da u poslaničkoj grupi PUPS od devet poslanika šest poslanica su žene, šest pripadnica nežnijeg pola i tri pripadnika jačeg pola. Uz sve dužno poštovanje mojih kolega i koleginica, na osnovu godina života i iskustva, ova partija je odlučila da da šansu većem broju žena u našem političkom životu, a sve to imajući u vidu značaj, ulogu i moć žene u društvu uopšte.

Pozdravljamo visoku svest i odgovornost predlagača, ne samo ovog nego i celog seta zakona o kome danas raspravljamo i težnju da se približimo jednom prirodnom odnosu tih snaga i zastupljenosti, kako u političkom, tako i u društvenom i životu uopšte, u društvu uopšte.

Mi kao poslanička grupa daćemo punu podršku ovim predloženim rešenjima kompletnog seta zakona, naročito ovoga, ali šta je ono na šta još želim da skrenem pažnju, to je i ona žena u Srbiji danas koja je u vreme tranzicija ostala bez svoje materijalne egzistencije, bez pravne zaštite i kojoj je potrebna pomoć, i pravna i materijalna. Za to treba da nađemo načina u budućim zakonskim rešenjima, da damo podršku, kao i onoj ženi u selu, koja tamo živi i radi vrlo teške poslove, kako kućne, tako i u bašti, njivi, voćnjaku, na livadi, pa i gajeći i negujući i sitnu i krupnu životinju koje to domaćinstvo ima. E, njoj je potrebna, takođe, i pravna i materijalna podrška i pomoć, kako bi mogla da izvršava sve te svoje obaveze i da sačuva onu svoju osnovnu ulogu i da doprinese da naša porodica bude jaka, bude jača.

Ako imamo sve žene u svim segmentima života, u javnom, društvenom, političkom životu, velikim gradovima, u malim sredinama, i ako one koje su kao posledica tranzicija ostale negde na margini, ako sve te žene osnažimo i ako dobijemo jednu zadovoljnu ženu, pravno i materijalno zaštićenu, koja jeste stub porodice. Kažu - muškarac je glava porodice, ali žena je stub, žena je vrat, žena je telo i ta se glava okreće kako žena hoće, kako žena kaže, kako smatra, jer ona neguje porodicu, ona rađa decu, ona brine o deci, brine o domaćinstvu, brine o svome mužu, brine o svemu onome što spada u segment brige jedne žene.

Zato je vrlo važno da osnažimo žene u svakom segmentu, bez obzira gde su, šta rade i gde žive. Mi raspravljamo danas o ženama u političkom životu, ali sve su nam žene važne. Jaka žena, jaka porodica, stvoren preduslov za veći broj novorođene dece u Srbiji i u tom slučaju jaka žena, jaka porodica, jaka Srbija. I to nam je mnogo važno.

Mi iz poslaničke grupe PUPS pozdravljamo predlagače svih zakona danas i dajemo podršku i glasaćemo za sve predložene zakone, sa ciljem da u budućem vremenu imamo još bolja zakonska rešenja i ženu u svakom segmentu u još boljem položaju.

Uskoro slede izbori, sledi jedna nova ocena naših građana na osnovu rada i rezultata i novo poverenje. Srbija ne sme da čeka, moramo da radimo dalje, još jače i još snažnije, za bolji život naših građana, naročito žena. Hvala vam.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Gospođo potpredsednice i ministre u Vladi Republike Srbije nadležna za infrastrukturu, nadovezaću se na kolegu u pogledu ove diskusije. Pozdravljamo sve infrastrukturne projekte na izgradnji puteva u našoj zemlji. Zašto? Putevi su kao i ljudski krvotok. Ukoliko je krvotok dobar i funkcionalan najpre sa onim vitalnim krvnim putevima, pa onda i onim manjim krvnim putevima, onda organizam živi. Ukoliko nemamo dobar krvotok organizam izumire.

Gledano na Srbiju potrebni su nam autoputevi, potrebni su nam koridori, potrebno je da budemo dobro uvezani, da se brzo krećemo. Ta mreža dobrih puteva je zapravo veza za mnoge druge sektore i njihov dalji razvoj i napredak i naš sveukupni privredni napredak i razvoj, za nove investitore, za nove fabrike, nova radna mesta i tu nema dileme. To pozdravljamo i mi kao poslanička grupa PUPS i ja kao predsednik Odbora za privredu to podržavamo i to su dobri rezultati i o tome govori predsednik, o tome govori naša Vlada. To će se, nadam se, vrlo brzo dobro oceniti na izborima koji slede, ali moram da vam kažem da je Srbija zemlja sela, da imamo 4.700 sela, da mnoga odumiru. Naročito nam je teško u onim pograničnim delovima, ruralnim planinskim krajevima odakle je veliki broj ljudi otišao, a ono starije stanovništvo u dosta teškim uslovima svoj život privodi kraju, odnosno živi teško.

Molim vas, predsednik je najavio da će se infrastrukturnim projektima i jednom ozbiljnom cifrom u narednim godinama učiniti sve da se Srbija infrastrukturno osnaži, poveže i ja vas molim da nikako ne zapostavljate naša sela, da u selima naši ljudi mogu da žive pristojno tako što će imati puteve, tako što će imati zadruge, tako što će deca imati škole, vrtiće i svu onu potrebnu infrastrukturu koja je neophodna da bi mladi i mlađi ljudi koji su još uvek na selu još uvek mogli da nastave normalno da žive.

Punu podršku dajemo svim vašim aktivnostima, ali molim vas da obratite naročitu pažnju na te ruralne planinske krajeve, pogranične delove, konkretno u mom slučaju Podkopaonički kraj gde sam odrasla, koji je za naš turizam veoma važan, gde recimo od sela Blaževa prema Kuršumliji postoji jedan put, ali postoji i prilika za drugi alternativni put preko sela, kao što su Sudimlja i Babica. Ne treba tu velikog ulaganja, čak i tamo gde vi radite puteve, gde radite nove koridore, onaj greban stari asfalt je dovoljan da se ovamo naprave dobre alternative.

Duboko verujem u vašu pragmatičnost, preduzimljivost i sposobnost i verujem da ćete učiniti sve da žive srpska sela, jer zemlja Srbija je zemlja srpskog seljaka koji je nju i gradio i branio i ratovao i danas je došlo takvo vreme da mi moramo da utkamo taj pravac da se iz gradova vraćamo u sela, da oživimo ta sela i da ostanemo kao jedna jako poljoprivredna zemlja. Znam da to nije samo vaš zadatak, da je to zadatak i mnogih drugih ministara, ali i jednako i vi znate da osim onoga što vi radite to čini i naš predsednik, odnosno ministar bez portfelja gospodin Krkobabić, to čini i ministar poljoprivrede i nama je to potrebno i potrebna nam je ta sinergija. Potrebno je da čuvamo našu Srbiju na najbolji mogući način. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima kao predlagači zakona na današnjoj sednici, koleginice i kolege narodni poslanici, cenjeni građani, na kraju ove načelne rasprave dužnost mi je i obaveza da se kao izvestilac Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu i energetiku obratim na ovoj sednici zato što se radi o predlozima izmena i dopuna tri zakona o kojima je Odbor raspravljao, a koji su od naročitog značaja za dalji privredni rast i unapređenje privrednog ambijenta u Republici Srbiji.

Da krenemo redom, u predloženim izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima predviđene su određene izmene. Zašto? Zato što već odavno u razvijenim tržišnim ekonomijama SAD ili država EU praksa je da se zaposleni u privrednom društvu stimulišu da što bolje obavljaju svoje poslove tako što im se daje mogućnost da postanu članovi tog društva. Na taj način se zaposleni stimulišu da što bolje obave poslove i time povećaju vrednost kapitala privrednog društva.

Kada u budućnosti dođe do prodaje privrednog društva u kome su zaposleni oni mogu da ostvare dodatni značajni profit prodajom učešća u kapitalu po tržišnoj ceni koji su stekli putem opcije. Ovaj način stimulacije se naročito pokazao delotvoran u industriji informacionih tehnologija, a sa druge strane, ova društva imaju visok potencijal brzog rasta.

Imajući u vidu značajan rast industrije informacionih tehnologija u Republici Srbiji i sve veći udeo koji zauzima u BDP, u izvozu i generalno u privredi, postoji opšti interes da se donesu mere koje podstiču dalji rast privrednih delatnosti, a naročito ove industrije.

Privredna društva, a naročito privredna društva iz industrije informacionih tehnologija angažuju i različite konsultante, mentore, poslovne konsultante i slično, a koji nisu uvek zaposleni u društvu. Osim toga, dešavalo se da državljani Republike Srbije, potencijalni osnivači društva sa ograničenom odgovornošću često osnivaju privredna društva u inostranstvu kako bi mogli da koriste različite mogućnosti za stimulaciju zaposlenih. Ovom predloženom izmenom to više neće biti potrebno.

U Predlogu zakona omogućava se da društva sa ograničenom odgovornošću stimulišu svoje zaposlene, investitore, konsultante i druge izdavanje finansijskog instrumenta – pravo na sticanje udela, koji imaocima ovog finansijskog instrumenta daje pravo da stekne udeo u društvu određenog dana na dan dospeća po povlašćenoj ceni. Za potrebe izdavanja ovog finansijskog instrumenta društvo sa ograničenom odgovornošću obrazuje rezervni sopstveni udeo kao udeo koje društvo besteretno stiče od člana društva uz napomenu da i jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću može steći rezervisani sopstveni udeo.

Još dve izmene, a to je da se ovim Predlogom zakona predviđa da zaposleni u društvu sa ograničenom odgovornošću i akcionarskom društvu učestvuju u raspodeli dobiti, što do sada nije bio slučaj, kao i da se procenat sopstvenih akcija koje akcionarsko društvo može raspodeliti zaposlenima i članovima uprave poveća sa 3% do 5%.

Dalje, u Predlogu izmena i dopuna Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika predloženim izmenama i dopunama unapređuje se i postojeći sistem otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti, odnosno bliže se uređuje nadležnost organa i organizacija u pogledu kontrole evidentiranja podataka, odgovornost za istinitost i tačnost tih podataka, te ova predložena izmena predviđa i daje nadzorna i istražna ovlašćenja organima za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u slučaju da se ne postupi po predlogu.

U trećem Predlogu zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti Republika Srbija treba da ojača i dopuni odredbe koje zabranjuju licima osuđivanim za određena krivična dela da osnivaju ili kontrolišu lica koja pružaju usluge koja su predmet regulisanja određenih zakona, pa samim tim i ovu materiju u posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti.

U drugom izveštaju komiteta Manival za decembar 2018. godine o pojačanom praćenju i tehničkoj usklađenosti Republike Srbije sa preporukama FATF-a, prepoznati su tehnički nedostaci u pogledu aktivne implementacije relevantnih preporuka FATF-a među kojima se našla i konkretna zamerka da nisu preduzete nikakve mere koje bi sprečile kriminalce da kontrolišu agente za promet nekretninama. Zahtev međunarodne organizacije u ovoj oblasti jeste i taj da se na jedinstven i uniforman način, kao i kod obveznika po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, uvede pomenuti standard što je i osnovni cilj izmene ovog zakona.

Na kraju, ovi predlozi treba da budu usvojeni, treba da doprinesu daljem unapređenju privrednog ambijenta i privrednom rastu i da minimizuju rizik u poslovanju. Odbor će uvek podržati ova rešenja i iz tog razloga predlažem njihovo usvajanje. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre sa svojim timom, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani, korisnici penzija, podneli smo amandman koji glasi – penzija se počev od penzije za mesec januar tekuće godine usklađuje u procentu koji predstavlja zbir 40% promene potrošačkih cena i 60% promene prosečene zarade bez poreza i doprinosa u javnom sektoru.

Mi iz PUPS-a u konstruktivnoj saradnji i diskusiji sa Savezom penzionera Srbije podneli smo ovaj amandman. Pitaćete možda i zašto? Pa, evo. Za nama su teške godine primene mera teške fiskalne konsolidacije i složili smo se svi da su najveći teret podneli zapravo penzioneri. Mi iz PUPS-a, kao odgovorna politička partija, u trenucima kada je trebalo podržati mere teške fiskalne konsolidacije, vrlo teško, sa jedne strane, ali i sa druge strane vrlo hrabro, doneli smo tu odluku i podržali smo te mere sa ciljem da državu spasimo bankrota, iako smo bili svesni svih drugih rizika.

Šta je dalje usledilo? Usledila je stabilizacija finansija, usledio je suficit u budžetu, i to iz godine u godinu za redom. Prošle nedelje usvojili smo budžet za 2020. godinu koji predviđa dalja ulaganja, rast i razvoj investicija u skoro svim sektorima. Složili smo se i mi i drugi relevantni akteri, pa čak i članovi Fiskalnog saveta, da je ovaj budžet razvojni. Takođe, predviđa rast plata i rast penzija.

Za nas iz PUPS-a dobro je da su penzije redovne i sigurne i da za njih garantuje država. Ujedno, moram da kažem da su Ustavom penzije stečeno pravo ekonomske kategorije i mi se moramo truditi i nastojati da to ne preraste u socijalnu kategoriju. Duboko verujem i sigurna sam da se to nikada neće desiti, a razlog za to verovanje je upravo jučerašnja izjava našeg predsednika Aleksandra Vučića koji je rekao da je Srbija samo u oktobru ostvarila privredni rast od 5% i da će godišnji očekivani privredni rast biti 4%, što nas svrstava u najbrže rastuće zemlje, ne u regionu, nego i u Evropi.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije kao konstruktivni partner razume predloženo rešenje Vlade, ali na osnovu iznetih činjenica pokušava podnetim amandmanom da poboljša predlog i obezbedi dodatnu ekonomsku i pravnu sigurnost i rast penzija. Ovo se poklapa sa nosećim vrednosnim stavom PUPS-a i njenog predsednika Milana Krkobabića, a to je čuveno 3P – penzije prate plate. Dakle, penzije prate rast plata u javnom sektoru.

Zašto pominjem Savez penzionera Srbije? Savez penzionera Srbije predstavlja najrelevantnijeg sagovornika kada je u pitanju visina penzija, rast penzija, jer ima 650 hiljada svojih članova, i to u 170, što opštinskih, što gradskih, a što pokrajinskih udruženja. Smatramo da je to najreprezentativniji i najrelevantniji sagovornik i partner PUPS-a u nastojanjima da korisnicima penzija obezbedimo dalji i bolji standard življenja.

Savez penzionera se, takođe, u svome delovanju odlučio da istrajava, mi u PUPS-u smo to razumeli, na osnivanju jednog tela, kako imaju mladi, a to je Savet mladih koji se bori za prava mladih, kako to imaju ljudi iz radnog odnosa, a to je Socijalno-ekonomski savet, mešovita radna grupa koja brine o statusu zaposlenih. Tako i Savez penzionera Srbije insistira na osnivanju jednog tela, jednog saveta u kome će oni biti relevantni predstavnici i odlučivati o statusu korisnika penzija, o njihovom standardu, o njihovom načinu i kvalitetu življenja, o njihovom pravu na besplatno korišćenje banja i drugih vidova lečenja, i to za one korisnike penzija sa najmanjim primanjima.

Za nas iz PUPS-a Savez penzionera Srbije je odgovarajući i relevantan sagovornik i zajedno sa njima u ovom vremenu nove ekonomske politike nastojaćemo da učinimo sve što je moguće, zajedno sa Vladom, kao konstruktivni partner, za bolji život naših korisnika penzija, naših penzionera. To su, gospodine ministre, danas naši roditelji, naša rodbina i naše komšije. Za izvestan broj godina i mi ćemo preći u tu kategoriju korisnika penzija, pa onako kako danas brinemo mi o njima, očekujte da će neke buduće generacije brinuti o nama. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Sve vas opet srdačno pozdravljam i saopštavam da smo podneli amandman koji glasi – ako se prema podacima organa nadležnog za poslove statistike utvrdi da je iznos prosečne penzije opao ispod 50% iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih u javnom sektoru na teritoriji Republike Srbije, vrši se vanredno usklađivanje iznosa penzija u procentu koji je potreban kako bi iznos prosečne penzije dostigao iznos od 50% iznosa prosečne zarade bez poreza i doprinosa zaposlenih u javnom sektoru na teritoriji Republike Srbije.

Sve ovo kao osnov za kontinuirani rast standarda korisnika penzija i na osnovu iskustva o primeni švajcarske formule u periodu od 2003. do 2005. godine kada je po istoj prosečna penzija sa 60% od prosečne plate dostigla nivo od 42% prosečne plate sa tendencijom daljeg pada. Imajući u vidu to jedno, da kažem, ne tako prijatno i ne tako dobro iskustvo, predlažemo ovaj amandman zato što za PUPS i njenog predsednika Milana Krkobabića, kao i za Savez penzionera koji su postigli konsenzus i zalažu se da prosečna penzija ne bi trebala da padne ispod 50% prosečne zarade, jer penzije garantuje država i one su ekonomska kategorija i mi nastojimo da se ovim vanrednim usklađivanjem održi taj predviđeni nivo. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, drage koleginice i kolege, cenjeni građani korisnici penzija, u predloženom članu 34. posle člana 124a dodaje se naziv Glave Xa - naknada pogrebnih troškova iz člana 124b kojim se reguliše naknada pogrebnih troškova, bez definisane visine tih istih troškova.

Zbog toga smo predložili izmenu člana 124b u stavu 1. tako da glasi – Fond će licu koje je snosilo troškove sahrane korisnika penzije, isplatiti naknadu pogrebnih troškova u visini od jedne i po prosečne penzije u Fondu u prethodnom kvartalu, u odnosu na dan smrti korisnika, uz obrazloženje da je u tekstu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju u predloženom novom članu potrebno zadržati dosadašnju preciznu definiciju visine naknade pogrebnih troškova koja je bila sadržana u članu 75. trenutno važećeg zakonskog teksta.

Zapravo, ne preciziranje visine iznosa naknade pogrebnih troškova ostavlja prostor da se jednako prizna račun od 30.000 dinara, ali i bojim se račun od 300.000 dinara. Da ne bi došlo do tog odstupanja, a dozvolite mi da izrazim sumnju i da sprečimo moguće manipulacije.

Molim vas da o tome razmislite da li ovaj predloženi amandman može biti sastavni deo zakona. Na kraju, svi ovi amandman PUPS-a još jednom kažem, upriličeni su u saradnji sa Savezom penzionera Srbije, podneti u cilju očuvanja i unapređenja standarda korisnika penzija, uz uvažavanje finansijskih mogućnosti naše Vlade i sa snažnom podrškom koju penzioneri daju daljem privrednom rastu naše zemlje.

Sve ovo sa krajnji ciljem za sve obuhvatni bolji standard i bolji život svih naših građana. Još jednom, molim vas gospodine ministre, vaš tim i našu Vladu da razmotrite ove amandmane o kojima sam govorila. Ukoliko to nije moguće sada učiniti, onda vas molim da u vremenu koje je pred nama, kada se za to steknu uslovi, iste predloge ugradite u zakonsku regulativu, pa samim tim i primenite. Poslanička grupa PUPS-a će vam biti jako zahvalna na tome. Podržavamo i razumemo sva vaša rešenja, ali razumite i naša nastojanja i našu borbu za bolji život naših penzionera. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, cenjeni građani, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, u ime Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kojim predsedavam, obrazložiću proceduru i postupke koje smo s pažnjom sproveli, kako bi se pred vama našla lista kandidata za izbor predsednika Komisije za zaštitu konkurencije i Lista kandidata za izbor tri člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.

Proceduru smo započeli 3. juna 2019. godine, a okončali 9. oktobra ove godine. Održali smo četiri sednice Odbora i jednu sednicu Radne grupe, primili i pregledali 25 prijava na konkurs, obavili razgovor sa svim učesnicima javnog konkursa koji su bili u mogućnosti i imali želju da se odazovu pozivu na razgovor i na kraju, nakon pažljive analize i pojedinačnog glasanja o svakom kandidatu, odlučili da vam dostavimo predloge koji se danas nalaze pred vama.

Procedura je propisana članom 22. i članom 23. Zakona o zaštiti konkurencije.

Organi Komisije su, kao što znate, Savet komisije i predsednik Komisije. Savet čine predsednik Komisije i četiri člana Saveta. Predsednika Komisije za zaštitu konkurencije i članove Saveta Komisije bira i razrešava Narodna skupština na predlog nadležnog odbora za poslove trgovine, prema odredbi člana 23. stava 3. Zakona o zaštiti konkurencije.

Predsednik Komisije, članovi Saveta, biraju se iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije, sa najmanje 10 godina relevantnog radnog, odnosno stručnog iskustva, koji su ostvarili značajne i priznate radove ili praksu u relevantnoj oblasti, naročito u oblasti zaštite konkurencije i evropskog prava i koji uživaju ugled objektivne i nepristrasne ličnosti.

U sastavu Saveta, uključujući i predsednika Komisije, moraju biti zastupljeni stručnjaci iz obe relevantne oblasti, sa najmanje dva predstavika.

Članom 23. stav 7. ovog zakona regulisano je da se izbor organa Komisije vrši po javnom konkursu, koji oglašava predsednik Narodne skupštine, najkasnije tri meseca pre isteka mandata predsednika Komisije i članova Saveta Komisije.

Izbor predsednika Komisije, odnosno članova Saveta, vrši se sa dve odvojene liste kandidata, koje sadrže najmanje isti a najviše dvostruko veći broj kandidata od broja koji se bira.

Za predsednika Komisije, odnosno članove Saveta, izabrani su kandidati koji dobiju najviše glasova na svakoj listi, odnosno prvi naredni kandidat ili kandidati na listi za članove Saveta odgovarajuće struke, do ispunjenja uslova iz stava 2. ovog člana.

Isto lice može biti kandidat na obe liste, i ako bude izabrano na listi za predsednika Komisije, neće se uzeti u obzir rezultat glasanja za to lice na drugoj listi, niti će se o njemu raspravljati za člana Saveta.

Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije o izboru predsednika Komisije za zaštitu konkurencije od 29. oktobra 2014. godine, na period od pet godina, izabran je doc. dr Miloje Obradović, a odlukom Narodne skupštine Republike Srbije o izboru članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, takođe od 29. oktobra 2014. godine, na period od pet godina, izabrani su dr Veljko Milutinović, Mirjana Mišković Vukašinović, Marko Obradović i Ivan Ugrin. U međuvremenu, član Saveta Ivan Ugrin otišao je u penziju, što je prema članu 24. st. 2. i 3. bio razlog da Odbor konstatuje prestanak mandata i sprovede postupak izbora člana Saveta Komisije.

Odlukom Narodne skupštine od 27. decembra 2016. godine, za člana Saveta izabran je, kao što znate, Čedomir Radojičić, diplomirani pravnik, kome mandat ističe 27. decembra 2021. godine.

Predsedniku Komisije i ostalim članovima Saveta Komisije za zaštitu konkurencije mandat je istekao 29. oktobra ove godine. Zakonski rok za oglašavanje javnog konkursa za izbor predsednika Komisije i članova Saveta Komisije bio je 29. juli ove godine. Dakle, tri meseca pre isteka mandata.

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je na 43. sednici, održanoj 3. jula 2019. godine, konstatovao da mandat predsedniku Komisije za zaštitu konkurencije, docent dr Miloju Obradoviću i članovima Saveta Komisije dr Veljku Milutinoviću, Mirjani Mišković Vukašinović i Marku Obradoviću ističe 29. oktobra 2019. godine istekom vremena na koje su izabrani.

Time su se stekli uslovi za pokretanje postupka za izbor novih organa Komisije za zaštitu konkurencije, o čemu je Odbor obavestio predsednika Narodne skupštine i generalnog sekretara. Gospođa Maja Gojković kao predsednik Narodne skupštine oglasila je javni konkurs za izbor predsednika i tri člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. Konkurs je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 49 od 8. jula 2019. godine, na internet stranici Narodne skupštine takođe 8. jula, a u dnevnom listu „Politika“ objavljen je 10. jula.

Pošto je Odbor blagovremeno i u zakonskom roku obavio prvi deo postupka za izbor novih organa Komisije za zaštitu konkurencije da bi se što kvalitetnije pripremio za razgovor i odlučivanje Odbor je prihvatio predlog da obrazujemo radnu grupu od tri člana Odbora sa zadatkom da pregleda originalnu dokumentaciju dobijenu od strane učesnika javnog konkursa, utvrdi ko od učesnika javnog konkursa ispunjava kriterijume i uslove Zakona o zaštiti konkurencije i oglašenog javnog konkursa i podnese izveštaj Odboru sa predlogom zaključka.

Prva sednica Radne grupe za utvrđivanje ispunjenosti uslova učesnika javnog konkursa za izbor organa Komisije za zaštitu konkurencije održana je 19. septembra 2019. godine. Sednicom je predsedavala prof. dr Aleksandra Tomić kao predsednik Radne grupe i pored nje sednici su prisustvovali članovi Radne grupe Gorica Gajić i prof. dr Vladimir Marinković i ja kao predsednik Odbora.

Članovi Radne grupe su pregledali originalnu dokumentaciju dobijenu od strane učesnika javnog konkursa i na osnovu pregledane dokumentacije konstatovali da su svi učesnici blagovremeno dostavili dokumentaciju. Radna grupe je konstatovala da je jedan učesnik javnog konkursa rođen 1953. godine i da je ispunio uslove za starosnu penziju 2018. godine, što je analogno članu 24. Zakona o zaštiti konkurencije – razlog za nemogućnost obavljanja dužnosti. Takođe, jedan učesnik javnog konkursa dostavio je fotokopije dokumenata koje nisu overene. Neophodan uslov naveden u javnom konkursu je da se sve isprave dostavljaju u originalu ili overenoj fotokopiji, te je Radna grupa konstatovala da nije ispunio uslov naveden u javnom konkursu.

Radna grupa je konstatovala da kriterijumi i uslovi iz Zakona o zaštiti konkurencije i oglašenog javnog konkursa ispunjava 24 prijavljena učesnika. Jedan učesnik javnog konkursa je povukao prijavu 19. septembra 2019. godine i vraćena mu je dokumentacija. Za izvestioca Radne grupe na sednici Odbora određena je prof. dr Aleksandra Tomić.

Odbor je na sednici održanoj 25. septembra 2019. godine većinom glasova usvojio je Izveštaj Radne grupe sa Predlogom zaključka. Na istoj sednici sam obavestila članove i zamenike članova Odbora da će razgovor sa učesnicima javnog konkursa obaviti 3. i 4. oktobra 2019. godine prema azbučnom redu prezimena. Svi učesnici javnog konkursa obavešteni su sedam dana ranije o datumu, vremenu i mestu obavljanja razgovora, što je bio zadatak službe Odbora, koju ovom prilikom želim da pohvalim za zalaganje i organizaciju u sprovođenju ovog konkursa.

Prvog dana rada pozivu na razgovor odazvalo se devet učesnika javnog konkursa, a troje učesnika javnog konkursa je opravdalo odsustvo zbog nemogućnosti da se odazovu pozivu za 3. oktobar. Obavestili smo ih da se razgovor nastavljaju i 4. oktobra i pozvali ih, ukoliko su u mogućnosti i žele da uzmu učešće u razgovoru. Jedna učesnica konkursa je obavestila da je 4. oktobra u mogućnosti da se odazove pozivu, a služba je uputila u proceduru povlačenja prijava učesnika javnog konkursa koji su iskazali volju da povuku prijave.

Drugog dana rada, na sednici 4. oktobra Odbor je obavio razgovor sa još devet učesnika javnog konkursa. Na sednici održanoj 9. oktobra 2019. godine Odbor je konstatovao da su od 26 prijavljenih učesnika, 23 učesnika ispunili kriterijume po oglašenom javnom konkursu za izbor predsednika Komisije i tri člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije i da je u međuvremenu još jedan učesnik javnog konkursa povukao prijavu na javni konkurs, te se odlučivalo o 22 kandidata.

Na osnovu kriterijuma utvrđenih Zakonom o zaštiti konkurencije, uslova za izbor iz oglašenog javnog konkursa, podnete dokumentacije prijavljenih učesnika i obavljenog razgovora sa učesnicima javnog konkursa, Odbor je odlučio najvećim brojem glasova da Nebojša Perić bude kandidat za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, dok su na drugoj listi najveći broj glasova dobili Danijela Bokan, Miroslava Đošić i dr Siniša Milošević, kandidati za članove Saveta komisije i zaštitu konkurencije, čije biografije su vam dostavljene.

Prilikom odlučivanja Odbor je vodio računa o tome da u sastavu Saveta, uključujući i predsednika Komisije, moraju biti zastupljeni stručnjaci iz oblasti prava ili ekonomije sa najmanje dva predstavnika, u skladu sa Zakonom.

Nakon što je Odbor kao kandidata za predsednika Komisije izabrao Nebojšu Perića, diplomiranog pravnika, a u sastavu Saveta komisije, gospodin Čedomir Radojičić, diplomirani pravnik, kome mandat od pet godina ističe 27. decembra 2021. godine, time je ispunjen uslov od najmanje dva predstavnika pravne struke. Predlaganjem kandidata za izbor tri člana Saveta komisije u potpunosti je ispunjen navedeni zakonski uslov, te su Danijela Bokan i dr Siniša Milošević, diplomirani ekonomisti, a Miroslava Đošić, diplomirani pravnik.

Na osnovu člana 23. stav 3. i 4. Zakona o zaštiti konkurencije i člana 203. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, na sednici održanoj 9. oktobra ove godine utvrdio je listu kandidata za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije i listu kandidata za tri člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, koje je dostavio Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje.

Ovom prilikom zahvaljujem svim kandidatima za učešće na konkursu i doprinosu boljem razumevanju u oblasti zaštite konkurencije. Predloženi kandidati za predsednika i članove Saveta, osim činjenice da su dobili najveći broj glasova, delovali su ubedljivo, naznačavajući da dobro razumeju važnost Komisije za zaštitu konkurencije, njenu misiju i ciljeve, što će, verujem, i opravdati ukoliko im ukažete poverenje.

Kontinuitet u radu Komisije ostvaruje se predlogom dva kandidata koji su do sada rukovodili, jedan ekonomskim sektorom i to je dr Siniša Milošević, a drugi pravnim sektorom gospođa Mirjana Đošić, jednako kao što se kontinuitet ostvaruje i kroz mandat gospodina Čedomira Radojičića, koji teče do 2021. godine.

Oblast zaštite konkurencije na tržištu Republike Srbije uređena je Zakonom o zaštiti konkurencije u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti društva, stvaranjem što boljih uslova za fer tržišnu utakmicu svih privrednih aktera u Srbiji, a naročito koristi potrošača, pa se može reći da će najbolja mera uspeha predloženih kandidata biti koliko su uredili tržište, ostvarili predvidljiva pravna postupanja i time doprineli porastu konkurencije, odnosno značajnom padu cena na tržištu proizvoda i usluga i istovremenom porastu kupovne moći građana.

Mandat komisije oličen je u doslednom sprovođenju Zakona o zaštiti konkurencije, a podrazumeva visok stepen autonomije u odnosu na ostale grane vlasti, a naročito u odnosu na izvršnu vlast. Ta autonomija podrazumeva personalnu nezavisnost koja se odnosi na izbor, uslove i procedure imenovanja i razrešenja funkcionera koji vode Komisiju. Rešenje koje se u ovom delu primenjuje u Republici Srbiji jedno je od najboljih praksi, regulisano zakonom. Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, to je ukratko procedura propisana Zakonom o zaštiti konkurencije i Poslovnikom Narodne skupštine, prema kojoj je Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku sproveo postupke i predložio Narodnoj skupštini kandidate za izbor organa Komisije za zaštitu konkurencije.

Naše odluke i biografije predloženih kandidata blagovremeno su vam dostavljene. Ukoliko budete imali pitanja, stojim vam na raspolaganju. Predlažem da ovu temu dobro razmotrimo i da ukažemo poverenje predloženim kandidatima. Ukoliko budete imali pitanja, stojim vam na raspolaganju i zahvaljujem na pažnji. Toliko u ovom obraćanju. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.

Drage koleginice i kolege, evo nas na kraju današnje rasprave i dozvolite mi da izrazim jedno zadovoljstvo zbog konstruktivne, a opet različite, rasprave koja je doprinela da danas potvrdimo mogu reći, sve u svemu, potvrđuju se odluke Odbora. Zahvaljujem i koleginicama i kolegama članovima Odbora koji su uzeli učešća u današnjoj raspravi i time potvrdili svoju aktivnu ulogu i rad u Odboru tokom sprovođenja ove procedure javnog konkursa.

Čuli ste da smo birali i da nam nije bilo lako da od velikog broja dobrih kandidata izaberemo najbolje ali, eto, pojedinačnim glasanjem, skupom broja glasova utvrdili smo listu. Duboko verujem da će predloženi kandidati dati dobre rezultate. Oni imaju stvorene temelje, imaju doduše i visok standard i biće im dosta teško da lestvicu kvaliteta rada i vrednosti dignu, ali s obzirom da su sveža krv, neopterećena a da su stručni ljudi verujem da će to moći.

Moram da vam kažem da je Komisija za zaštitu konkurencije relativno mlado telo, osnovana 2005, počela sa radom 2006. godine, upravo je trećem predsedniku i članovima treći mandat se upravo završio i mogu reći da im nije bilo lako da u svom delovanju postignu najbolje moguće rezultate, jer kada imate jedno mlado telo treba da stvorite sve potrebne okvire, to su institucionalni, zakonodavni, kadrovski, da pokrijete sve sektore na tržištu, učesnike na tržištu, to prosto, kako da vam kažem, nije moguće sve odjednom. Moraju da se postave određeni prioriteti i mislim da je dosadašnja komisija to solidno radila i svodila te stvari na jedan dobar nivo da ostavi dobre rezultate i dobar temelj budućem sazivu, odnosno novopredloženom predsedniku i članovima Saveta.

Moram da vam kažem da je ova naša Komisija za zaštitu konkurencije, iako postoji svega 13 godina, stekla veliki međunarodni ugled i priznanje i u tom smislu mislim da to treba da poštujemo i da utičemo mi kao narodni poslanici da taj njen kvalitet u radu raste i dalje.

Ovo je dobra prilika da se zahvalim na saradnji dosadašnjem predsedniku i članovima Saveta komisije za konkurenciju i da ujedno pred predložene kandidate još jednom stavim činjenicu da je naša država opredeljena na tržišnu privredu i modernu ekonomsku politiku i da razvoj politike zaštite konkurencije predstavlja jedan od važnih stubova ekonomske reforme. Pojave na našem tržištu ukazuju da rad na zaštiti konkurencije mora biti konstantan, a stvaranje i zaštita fer tržišnih uslova mora se unapređivati. Da prostora za unapređivanje ima vidi se iz izveštaja Udruženja za zaštitu potrošača, posebno kada je reč o kvalitetu, cenama i asortimanu proizvoda i usluga na domaćem tržištu.

Prema statističkim podacima o kretanju cena u poslednjih deset godina imamo segment proizvoda i usluga čije su cene u opadanju, što su pokazatelji zdrave konkurencije koja je dovela do relativnog porasta standarda stanovništva, odnosno do porasta kupovne moći u Srbiji i mi dajemo snažnu podršku komisiji da nastavi sa aktivnostima u tom pravcu kako bi cene i u drugim segmentima opale. Ovo naročito ističem uoči izbora predloženih kandidata i skoro donošenje novog Zakona o zaštiti konkurencije.

Ohrabrujemo Komisiju da u skladu sa svojim kapacitetima i instrumentima kojima raspolaže nastavi neumorno da radi na unapređenju konkurencije i stvaranju uslova za fer tržišnu utakmicu beskompromisnom borbom protiv kartela i svake zloupotrebe dominantnog položaja kao i zloupotrebe monopola. Dakle, monopol nije zabranjen, ali su zabranjene zloupotrebe monopola i svih drugih oblika povrede konkurencije.

Komisija za zaštitu konkurencije može biti sigurna da u Narodnoj skupštini ima partnera i podrška aktivnostima koje doprinose podizanju nivoa znanja i razumevanja značaja konkurencije i prava i politike zaštite konkurencije. Pored toga Odbor stoji Komisiji na raspolaganju kada su u pitanju aktivnosti na unapređenju saradnji i komplementarnog delovanja sa svim drugim relevantnim institucijama u državi, privrednim i organizacijama civilnog društva kao i akademskom zajednicom, u nastojanjima da visokom stručnošću, transparentnim radom i posvećenošću svojim postupanjima utiče na stvaranje što pozitivnijeg privrednog ambijenta u kome ima mesta za sve ozbiljne vredne i efikasne privrednike investitore. U segmentu svojih nadležnosti komisija treba da gradi tu instituciju na način koji će obezbediti što pravednije uslove u svim sektorima, na celokupnom tržištu Republike Srbije i bolji život svih građana naše zemlje.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pozivam vas da u danu za glasanje usvojimo ove predloge i damo novu šansu predloženim kandidatima da unaprede položaj Komisije za zaštitu konkurencije, odnosno da kao dobri regulatori tržišta omoguće zdravu konkurenciju, pad cena proizvoda i usluga na našem tržištu, a našim građanima bolji standard, bolji život i niže cene. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Drage kolege i koleginice narodni poslanici, cenjeni građani, po amandmanu u članu 2. kada se radi o načelima, u Predlogu zakona o poštanskim uslugama jasno proizvire u najvećem delu obaveza javnog poštanskog operatora, odnosno Pošte Srbije. Kada pročitate ta osnovna načela na kojima se temelji zakon, onda ćete shvatiti zašto je obaveza i odgovornost Pošte Srbije da posluje na teritorijalnom principu, da usluži sve građane u roku i kvalitetu veoma važna kako za građane, tako je vrlo važna da i Pošta Srbije kao javni poštanski operator, kao nacionalna kuća, kao nacionalni tržišni lider ostane i dalje jedan od stubova privrednog razvoja Srbije. Nadam se da vi to svi danas dobro razumete, i naši građani.

Dobro je da se ovaj amandman prihvata i da se u jednom od načela koji tangiraju Poštu Srbije i proizvode njenu obavezu, zapravo nalazi i načelo podsticanja konkurencije, ekonomičnosti, odnosno zabrane diskriminacije, odnosno jednak tretman sa drugim operatorima poštanskih usluga. Na tome ćemo insistirati. Insistiraćemo na tome da onako kako se kontroliše Pošta Srbije u svim delovima ove zemlje, pa čak i u najudaljenijem selu od strane inspekcije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, insistiraćemo da se na isti način kontrolišu i privatni operatori, odnosno naša konkurencija. Hvala svima i hvala Vladi na razumevanju i prihvatanju ovog amandmana. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Samo kratko pojašnjenje s obzirom da dopisnica u Predlogu zakona nije na adekvatan način opisana. Ovim amandmanom to je ispravljeno i čuvamo ono što je u Pošti Srbije tradicionalno idući u susret savremenim dešavanjima na poštanskom tržištu. Dakle Pošte Srbije i dalje jeste i ostaje lider i tradicionalnog i savremenog, jedna jedinstvena na ovom području koju nadam se svi razumemo, poštujemo i cenimo i nadamo se da doprinosimo da ona u budućem svom radu bude i dalje uspešna. Hvala.