Vaše izlaganje me uverava da dobro radite i da je politika ove Vlade usmerena kako na čitavu Srbiju, tako i na srpsko selo. Srpski seljak, bez uvrede, ili seljanin, kako je to govorio akademik Lukić, je Srbiju gradio, podizao i u ratu branio, a i u miru podržavao. Nikada ne smemo da zaboravimo srpskog seljaka.

Ja sam dete sa sela i dužnost mi je i obaveza da dam podršku, a vaše izlaganje i politika naše Vlade me uverava da ćemo osnažiti srpsko selo. Snažno selo jednako je snažna Srbija. Hvala vam na tome.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo, predstavnici predlagača, gospodine ministre, uvaženi narodni poslanici, cenjeni građani, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je na 44. sednici u načelu razmotrio predložene zakone o kojima danas raspravljamo.

Čuli ste predstavnika predlagača, da se ne ponavljamo, reći ću sledeće. Razvoj trgovinskog i posebno maloprodajnog sektora privrede, ima direktan i indirektan efekat na ostale ekonomske sektora i njihove učesnike. U zvaničnim dokumentima EU ističe se da maloprodaja predstavlja ključnu vezu između proizvođača i finalnih potrošača, ali i da takođe ima glavni uticaj na okruženja obezbeđujući direktne veze razvoja ruralnih i urbanih područja na korisnike i ponuđače logističkih i transportnih usluga, kao i na upotrebu energije i na subjekte koji se bave otpadom, kao i na međugranične kupce proizvoda.

Postojećim Zakonom o trgovini, koji je na snazi, a donet je 2010. godine, izmenjen 2013. godine, sprovedene su značajne izmene u pogledu opštih uslova za obavljanje trgovine na unutrašnjem tržištu. Uvedena je savremena nomenklatura i klasifikacija oblika i načina trgovine, novi instituti, kao i pravni okvir za unapređenje trgovine naročito radi uspostavljanja i očuvanja povoljne strukture trgovinskih objekata i razvoja preduzetništva, a sve u cilju razvoja tržišne utakmice i ravnopravnosti trgovaca.

U međuvremenu, sprovedena je reforma inspekcijskog nadzora, koji vrđi tržišna inspekcija. U vezi sa tim, primena je pokazala da određene odredbe treba preispitati. U predlogu ovog zakona o kojem danas raspravljamo, Zakona o trgovini, napravljena je nova podela trgovine koja je usklađena sa pravima i obavezama u Zakonu o zaštiti potrošača. Takođe, bilo je neophodno opredeliti gde se u sistemu nalazi prodaja putem tezge, štandova i kiosci, specijalizovana vozila i drugo.

Imajući u vidu da internet prodaja ima sve veće učešće u ukupnom maloprodajnom prometu, javila se potreba za njenim detaljnijim regulisanjem. Njenim razvojem javljaju se određene devijacije usled nepreciznih zakonskih rešenja, pa je bilo neophodno predvideti adekvatne mehanizme kojim će se ovo ponašanje sankcionisati.

Razlog za zakonodavnu intervenciju bilo je usklađivanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku, u cilju smanjenja udela sive ekonomije na našem tržištu. S obzirom da je bilo neophodno izvršiti intervenciju više od polovine odredaba u važećem zakonu, u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, neophodno je bilo da se predloži novi zakon koji uređuje ovu delatnost.

Radna grupa Ministarstva je 2016. godine radila na ovom predlogu zakona, koji reguliše celokupni promet u Republici Srbiji i odnose među učesnicima u tom prometu u sklopu strategije trgovine do 2020. godine.

Jedan od zaključaka te radne grupe bio je da je potrebno detaljnije urediti elektronsku trgovinu, kao jedan od načina za obavljanje trgovine koji beleži veoma intenzivan rast. Pored izrade Zakona o trgovini, bilo je potrebno uraditi određene izmene u Zakonu o elektronskoj trgovini, imajući u vidu da su to dva komplementarna propisa, koji na sveobuhvatan način uređuju tržište roba i usluga.

Važeći Zakon o elektronskoj trgovini sadržao je nedovoljno jasne odredbe koje su stvarale izvesne prepreke u pravilnom razumevanju i primeni u praksi. Izmenama i dopunama vrše se normativne ispravke i pojašnjenja određenih instituta kako bi se izbegla tumačenja koja se u praksi mogu pojaviti i uneti pravnu nesigurnost.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini ni na koji način se ne ograničava sloboda tržišta, usluga i informacionog društva, već se ista unapređuje tako što se regulišu obavezne informacije u vezi sa obaveštavanjem o pružaocu usluga, obavezni podaci pre zaključenja ugovora, uslovi za punovažnost ugovora, kao i postupak zaključenja ugovora u cilju transparentnosti poslovanju i zaštite korisnika usluge i potrošača. Dalje se reguliše pitanje komercijalne usluge, njenog slanja, kao i odgovornost pružaocu usluga.

Ovim zakonom se samo uređuje pravi okvir za pružanje usluga informacionog društva i teži se da se to uradi uz minimum ograničenja kako se ne bi stvarale suvišne prepreke za obavljanje delatnosti, a očuvala pravna sigurnost.

Dakle, ovaj predlog takođe predstavlja i nastavak procesa pravne harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom, odnosno Direktivom o elektronskoj trgovini.

I treći, najinteresantniji i jednako važan, predlog zakona jeste Predlog zakona o formiranju robne berze koji, kako ste čuli, donosimo prvi put. Formiranje robne berze ima brojne pogodnosti, poput olakšavanja zaključivanja trgovinskih poslova, formiranje tržišnih cena, njihovo vremensko i prostorno uravnoteženje, zatim pružanje veće pravne sigurnosti, podsticanja privrednog razvoja, obrazovanja i obaveštavanja učesnika tržišta o privrednim zbivanjima. Uspostavljanje savremene robne berze i razvoj spot i terminske berzanske trgovine doprinosi izgradnji tržišno orijentisane privrede, a na prvom mestu sektora poljoprivrednih proizvoda. Ovim zakonom se uspostavljaju potrebni pravni institucionalni okviri za razvoj trgovanja terminskim ugovorima. Na taj način pruža osnovu za uvođenje mehanizama kojima se eliminišu najveći rizici poslovanja u Republici Srbiji.

Donošenje ovog zakona je višestruko korisno i za javni sektor. Omogućava se organizacija sistema podrške poljoprivredi posredstvom tržišnih mehanizama intervencije, a očekivani efekti uključuju efikasnije upravljanje robnim rezervama, kao i unapređenje politike razvoja poljoprivrede i agrobiznisa.

U Republici Srbiji trenutno ne postoji adekvatan pravni okvir za razvoj robnih berzi, pa bi precizno regulisanje oblasti terminskog i spot berzanskog poslovanja kroz sveobuhvatni zakon o robnim berzama, kao i jasno definisanje mera za sprovođenje zakona doprinelo smanjivanju trenutne izloženosti privrede rizicima, naročito malih i srednjih preduzeća u poljoprivredni. Na taj način privreda će biti u mogućnosti da koristi derivate, kao jedan od instrumenata upravljanja rizicima, naročito u domenu upravljanja rizikom cene poljoprivrednih proizvoda.

Za donošenje ovih zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. Takođe, ovi predlozi zakona ne stvaraju nove troškove i namete za privredu u Republici Srbiji, a cilj je da se stvori okruženje u kome će energetski efekti kombinovanja tradicionalne i elektronske trgovine u punoj meri doći do izražaja. Propisi kojima se uređuje funkcionisanje tržišta na jednostavniji i transparentniji način, koji nemaju barijere utiču na podizanje efikasnosti privrede, ali i razvoj konkurencije u trgovinskom sektoru, snažna konkurencija dovešće do snižavanja cena, sve u cilju dobrobiti potrošača.

Dakle, bilo bi dobro da se sa praksom javnih rasprava nastavi, jer to kao i pribavljanje mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije daje dodatnu sigurnost u donošenju novih zakona i njihovoj primeni i izbegavanju naknadnih prepreka i kolizija koje se mogu javiti. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine ministre, drage kolege, hvala vam na pominjanju i meni je zadovoljstvo da mi kao poslanici razgovaramo u jednom dobrom raspoloženju, da razumemo jedni druge i da se podržavamo, ali, ovde nije pitanje dva poslanika, ili pet poslanika, ovo je pitanje Srbije i istorijskih civilizacijskih vrednosti na kojima je ona stvorena. Zakonopravilo je prvi pravni akt srpske države na koje je srpska država ustanovljena, i kao što znate gospodine ministre, u prvom delu ovaj akt sadrži crkveno pravo, a u drugom delu sadrži građansko pravo.

Ukoliko želimo, duboko verujem da želimo, naročito vi kao ministar prosvete i vaš tim, da prikažemo širokoj javnosti i naučnoj i opštoj, ali i međunarodnoj javnosti na kakvim vrednostima je stvorena Srbija, onda vas molim da se taj prvi pravni akt koji je tada napisan na srpsko-slovenskom ondašnjem govornom jeziku srpskog naroda, da učinite maksimalan napor da se on prevede na današnji govorni jezik, kako bismo mogli da približimo i svetu našem narodu na kakvim vrednostima je stvorena Srbija.

Molim vas, predviđeno je tada početkom 13. veka, pravo na slobodan život i otkup od ropstva. Da li je to dovoljno da kažemo da je Srbija jedna moderna zemlja stvorena na pravu jednakosti, na pravu koje još tada poznaje elemente socijalne pravde i humanitarnog prava. To zakonopraviloji vuče svoj kontinuitet kroz Dušanov zakonik i kasnije „Načrtanije“ koje je napisano. Dakle, mi tu imamo i pravni kontinuitet. Za dobrobit Srbije i njenih građana, za našu istoriju, ali i za našu budućnost, molim vas učinite šta je u vašoj moći. Hvala vam.

Hvala vam, gospodine ministre na razumevanju i hvala vam što ste pomenuli ministra Vukosavljevića. Mi kao poslanici ovde očekujemo da ćete vi u vašem dnevnom radu, kao kolege, razgovarati o tome i naći mogućnost i način za zajedničko delovanje i učiniti ono što je od istorijskog značaja za Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine predsedniče Saveta komisije, dame i gospodo članovi Saveta komisije sa timom zaposlenih, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani, prema utvrđenom dnevnom redu danas razmatramo tačku 3. Izveštaja o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2018. godinu i u tom smislu ispred Odbora želim da vas izvestim o sledećem.

Ponoviću, dakle, čuli ste gospodina Obradovića, ali u ovom delu dužnost mi je da pomenem da, na osnovu člana 20. Zakona o zaštiti konkurencije, Komisija za zaštitu konkurencije podnosi Skupštini godišnji Izveštaj o radu, i to do kraja februara tekuće godine za prethodnu, i saglasno navedenoj zakonskoj odredbi Komisija je postupila i podnela navedeni izveštaj 28. februara 2019. godine, a Odbor za privredu i regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku na sednici održanoj 27. marta 2019. godine razmotrio je Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2018. godinu i, saglasno članu 237. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, utvrdio predlog zaključka koji je sa izveštajem podneo Narodnoj skupštini.

Narodna skupština na predlog resornog Odbora bira predsednika komisije i članove Saveta komisija, a izbor počinje javnim konkursom koji oglašava predsednik Narodne skupštine. Mandat Komisije oličen je u doslednom sprovođenju Zakona o zaštiti konkurencija, a podrazumeva i visok stepen autonomije u odnosu na ostale grane vlasti, naročito u odnosu na izvršnu vlast.

Ta autonomija podrazumeva personalnu nezavisnost koja se odnosi na izbor, uslove i procedure, imenovanje i razrešenje funkcionera koji vode Komisiju. Rešenje koje se u ovom delu primenjuje u Republici Srbiji jedno je od najboljih praksi regulisano zakonom. Komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.

Oblast zaštite konkurencije na tržištu Republike Srbije uređena je zakonom u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti društva, naročito u korist potrošača i to stvaranjem što boljih fer uslova za tržišnu utakmicu svih privrednih aktera u Srbiji.

Pored navedenog Zakona, oblast zaštite konkurencije regulisana je nizom uredbi koje je donela Vlada Republike Srbije. Komisija, takođe, ima obavezu da u skladu sa članom 73. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na odgovarajući način primeni kriterijume koje proizilaze iz pravila kojima se reguliše konkurencija na tržištu EU.

Podnošenje godišnjeg izveštaja o radu ima visoku vrednost, naročito što Narodna skupština i Odbor čuvaju, neguju i nadgledaju nezavisnost Komisije za zaštitu konkurencije. U tom smislu, godišnji Izveštaj o radu za 2018. godinu, koji je podnela Komisija, kao što ste upoznati, kao što ste čuli od gospodina Obradovića, sadrži informacije o administrativnim kapacitetima, Izveštaj o finansijskom poslovanju, informacije o aktivnostima Komisije u procesu pridruživanja EU, informacije o povredama konkurencije, ispitivanju koncentracije, mišljenja data na nacrte zakona, akta, sektorske analize, saradnje sa regulatornim telima, državnim organima, organizacijama, naučnim ustanovama i civilnim sektorom, informacije o međunarodnoj saradnji, zatim informacije o podizanju svesti i značaju konkurencije kroz javno zastupanje i statistički, naravno, pregled aktivnosti tokom 2018. godine.

Iz svega iznetog želim da naglasim, i to mislim da je zapravo najvažnije, Komisija se finansira iz sopstvenih prihoda, taksi, čuvajući obaveznu rezervu, kao što ste čuli, kod Narodne banke. Suficit redovno uplaćuju u budžet Republike Srbije, a na Finansijski plan Komisije saglasnost daje Vlada.

Čuli ste od gospodina Obradovića, navedeno je u Izveštaju, o aktivnostima za Poglavlje 8, koje će uslediti. Takođe, čuli ste da administrativni i institucionalni kapacitet Komisije jeste na zavidnom nivou i primećuje se blagi organski rast, zahvaljujući Narodnoj skupštini i njenim radnim telima, čije su odluke to omogućile. Pronalaženje adekvatnog poslovnog prostora, kako ste rekli gospodine Obradoviću, Komisija je stekla sve uslove za nesmetani rad.

Govorili ste o povećanom nivou koncentracija i tu ćemo se složiti da su povećane koncentracije signal da su ekonomske aktivnosti pojačane, da je primamljiv ekonomski privredni sistem i da su kretanja i dešavanja na tržištu visokog intenziteta.

U delu monopola moram da kažem sledeće da monopoli postoje, postoje prirodni monopoli, monopolski položaj nije zabranjen. Zabranjena je zloupotreba monopolskog položaja i o tome vas molim da vodite računa. Smatram da i veću opasnost od monopola predstavljaju dogovori oko cena i kartela jednako kao i dogovori za učešće na tenderima za javne nabavke koji se otkrivaju tek na uviđajima. To je za našu državu od izuzetne važnosti. Razumem vaše prethodne prioritete, ali mi očekujemo da u budućem periodu to, između ostalog, budu vaši zadaci i prioriteti.

Videli smo, dakle, da su obrazloženja predmeta koja se nalaze u Izveštaju o radu Komisije, zapravo, oni sadrže ozbiljne ekonomske analize tržišta, i to ste vi naveli.

Takođe, moram da istaknem da zakon predviđa oštre kaznene mere i visoke novčane kazne, ali njihova glavna uloga je odvraćanje učesnika na tržištu od kršenja zakona, a vi ste kao Komisija dužni da ih dosledno primenjujete i u tom smislu očekuje se od vas da i dalje nastavite na isti način i još efikasnije i hvala vam na za taj trud i vaše postupanje.

Šta je ovde interesantno? Dakle, strane kompanije i one dolaze sa drugih tržišta sa više iskustva veštiji u postupanju na tržištu. Zato domaće kompanije moraju što više da se prilagođavaju i edukuju. Koncentracija zapravo podstiče kompanije da poboljšaju svoje proizvode i smanje troškove, što vodi ka povećanju produktivnosti i inovativnosti, a krajnjim potrošačima obezbeđuje širi asortiman proizvoda u ponudi po pristupačnijim cenama.

Ovo je proces permanentnog takmičenja među kompanijama i može da igra značajnu ulogu u podsticanju ekonomskog rasta i daljeg razvoja Srbije i u tom smislu mora se raditi, tu vidim Privrednu komoru Srbije i ministarstva i morate uložiti dodatni trud da se objasni i državnim i privatnim domaćim kompanijama kako se treba ponašati na tržištu, zapravo, šta je zloupotreba položaja i da je ona podložna oštrim sankcijama.

Što se tiče institucionalnog okvira, Komisija za zaštitu konkurencije je glavna institucija odgovorna za sprovođenje zakona, ona je operativo nezavisan organ i važno je da Komisija ima ujednačenu praksu i predvidljivost u postupanju, čime se obezbeđuje pravna sigurnost za sve aktere na tržištu.

Takođe, želim da kažem da se novi Zakon o zaštiti konkurencije nalazi u izradi i da se njegova finalizacija očekuje, odnosno rasprava i potom usvajanjem.

U pogledu kadrovskih kapaciteta moram da istaknem da u Komisiji radi više doktora nauka, magistara i ekonomista i pravnika, ali najveći broj je stručnih lica odgovornih za ispitivanje i sprovođenje postupaka i što se tiče tih ispitivanja i sprovođenja svedoci smo da se povećava broj slučajeva povrede konkurencije, kao i relativna veličina i značaj privrednih društava pod istragom.

Istraživanja velikih privatnih i javnih preduzeća, koja je sprovela Komisija za zaštitu konkurencije, dodatno su doprinela poboljšanju njenog kredibiliteta i javnog imidža i u tom smislu povećavaju se aktivnosti u promovisanju politike zaštite konkurencije.

Poseban segment u okviru izveštaja su mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije data na zakonske i podzakonska akta, koja Komisija priprema u saradnji sa državnim organima i organizacijama u regulatornim telima i nezavisnim institucijama. Primera radi, Komisija je dala tri mišljenja o nacrtima zakona iz oblasti žigova, drumskog transporta putnika i slobodnog pristupa informacijama. Uopšteno govoreći, trebalo bi konsultovati Komisiju za zaštitu konkurencije o svim nacrtima zakona koji se tiču konkurencije.

Apelacioni sudovi pružaju sve veću podršku odlukama Komisije za zaštitu konkurencije. Međutim, sposobnost sudova i kapaciteti da se bave složenim predmetima konkurencije treba značajno ojačati povećanje broja sudija koji imaju stručno znanje u ovoj oblasti i očekujem da će se o tome u narednom periodu voditi računa i da će se ovo pitanje brzo rešavati.

Izveštaj Komisije jasno ukazuje da je cilj osnovni zapravo kreiranje konkurentnog tržišta na kome će učesnici povećati svoju produktivnost, inovativnost, investicije, što će rezultirati rastom, razvojem i povećanjem životnog standarda svih građana.

Odbor je konstatovao da je Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije uspela da svojim radom, stručnošću i rezultatima značajno da doprinese porastu najvećeg broja ekonomskih parametara i napretku koje Republika Srbija beleži na svim poljima, od Svetske banke do MMF, do Svetskog ekonomskog foruma.

Komisija je svojim aktivnostima na harmonizaciji propisa, izradi ekonomskih analiza i primeni ekonometrijskih modela u dokazivanju i odlučivanju u postupcima, blagovremenim reagovanjem na situacije koje mogu uticati na stanje konkurencije na tržištu, transparentnijim prisustvom i blagovremenim upoznavanjem javnosti sa svojim aktivnostima, odlukama stekla veliki ugled kako u domaćoj, tako i u međunarodnoj stručnoj javnosti.

Dosadašnja iskustva pokazuju da Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije predstavlja dobar primer funkcionisanja nezavisne institucije koja u svojim aktivnostima je transparentna, što znači podložna i oceni i kontroli i građana i javnosti.

Činjenica da je naša država opredeljena za tržišnu privredu i modernu ekonomsku politiku, razvoj politike zaštite konkurencije predstavlja još jedan od važnih stubova ekonomske reforme. Pojave na našem tržištu ukazuju da rad na zaštiti konkurencije mora biti konstantan, a stvaranje i zaštita fer tržišnih uslova mora se unapređivati. Da prostora za unapređivanje ima, vidi se iz izveštaja Udruženja za zaštitu potrošača, posebno kada je reč o kvalitetu i cenama, asortimanu proizvoda i usluga na domaćem tržištu.

Prema statističkim podacima o kretanju cena u poslednjih 10 godina imamo segment proizvoda i usluga čije su cene u opadanju, što su pokazatelji zdrave konkurencije koja je dovela do relativnog rasta standarda stanovništva, odnosno rasta kupovne moći u Srbiji i mi ohrabrujemo Komisiju da nastavi sa svojim aktivnostima u tom pravcu kako bi cene i u drugim segmentima opale, a ovo naročito po donošenju novog zakona.

Ohrabrujemo Komisiju da u skladu sa svojim kapacitetima i instrumentima, kojima raspolaže, nastavi neumorno da radi na unapređenju konkurencije i stvaranja uslova za fer tržišnu utakmicu bezkompromisnom borbom kartela, zloupotrebe dominantnog položaja i svih drugih oblika povrede konkurencija.

Komisija za zaštitu konkurencije može biti sigurna da u Narodnoj skupštini ima partnera koji će joj pružiti podršku u aktivnostima koje doprinose podizanju nivoa znanja i razumevanja značaja konkurencije, prava i politike zaštite konkurencije. Pored toga, Odbor stoji Komisiji na raspolaganju kada su u pitanju aktivnosti na unapređenju saradnje i komplamentarnog delovanja sa svim drugim relevantnim institucijama u državi i privrednim organizacijama civilnog društva, kao i sa akademskom zajednicom.

Ovom prilikom želim javno da zahvalim na pozivu. U ime Odbora prihvatamo poziv i koliko već u narednom kraćem periodu bićemo vaši gosti. Hvala vam na pozivu.

Na kraju, posebna čast za sve nas, kao što ste čuli od gospodina Obradovića, a meni je dužnost i obaveza, a i čast da to ponovim, Evropska komisija dala je saglasnost da Beograd bude Regionalni centar za zaštitu konkurencije za zapadni Balkan, koji obuhvata i dve članice EU, Hrvatsku i Sloveniju, i možemo biti zadovoljni ocenom Evropske komisije o izveštaju o napretku za 2018. godinu, da je zakonodavni okvir, kao i delovanje u oblasti politike zaštite konkurencije u velikoj meri usklađeno sa pravnim tekovinama, ali i sa praksom EU.

Još jednom želim da uputim čestitke predsedniku Komisije na dosadašnjim uspesima i da istaknem da će u Odboru i u Narodnoj skupštini uvek imati pouzdanog partnera, spremnog da pruži svaku potrebnu podršku Komisiji u nastojanjima da visokom stručnošću, transparentnim radom, posvećenošću svojim postupanjima utiče na stvaranje što pozitivnijeg privrednog ambijenta u kome ima mesta za sve ozbiljne, vredne i efikasne privrednike i investitore. Upravo zbog toga želim da vas pozovem da usvojimo Izveštaj o radu za zaštitu konkurencije za 2018. godinu i da nastavimo da zajedničkim snagama svako u segmentu svojih nadležnosti gradimo tu instituciju na način koji će obezbediti još pravednije uslove na tržištu Republike Srbije i bolji život i standard svih građana naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedniče i članovi Komisije za zaštitu konkurencije, poštovane kolege narodni poslanici, Izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije koji je danas pred nama u raspravi smatram veoma važnim i vrednim današnje rasprave u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije. Kažem to iz razloga značaja teme kojem se Komisija bavi, jer zaštita konkurencije predstavlja punu pravnu sigurnost za sve učesnike na tržištu, a samim tim osigurava ekonomsku stabilnost zemlje.

Jednaki uslovi pozicioniranja na tržištu svih, kao i pravna sigurnost, čini konkurenciju lojalno i osigurava sigurnost učesnika u tržišnoj utakmici koja često može da bude nelojalna i neravnopravna, posebno manjih subjekata u odnosu na veće.

Zloupotreba dominantnog položaja pojedinih učesnika na tržištu, nedozvoljeno korišćenje restriktivnih sporazuma, pojava usmenih dogovora, zatim pojava prodaje po damping cenama tj. cenama koje su niže od cena koštanja proizvoda, a sve u cilju osvajanja tržišta. Sve su to elementi koji mogu narušiti tržište, njegovu ravnotežu i štetno uticati na pojedine učesnike kroz smanjenje njihove zarade usled nelojalne konkurencije.

Kao diplomirani ekonomista, iz ličnog, dugogodišnjeg rada u bankarskom sektoru, prateći tržište bankarskih usluga i decenijskog rada u naftnoj kompaniji NIS-Gasprom njeft na rukovodećem mestu, upravo u biznis funkciji, prodaji naftnih derivata, prateći to veoma važno i osetljivo tržište, znam koliko je za ekonomsku stabilnost svih učesnika na tržištu, a i zemlje u celini, važna zaštita konkurencije kroz prepoznavanje svih negativnih faktora i pojava koje mogu ugroziti stabilnost tržišta, a to je upravo ono što vi radite, uvaženi članovi Komisije za zaštitu konkurencije i s toga vaš rad smatram veoma značajnim.

Posao Komisije nije lak. Naprotiv, veoma je težak, složen, zahteva jedan kontinuirani proces rada, jer svi negativni faktori koji se mogu desiti na tržištu moraju biti praćeni stalno i konstantno, kako ne bi narušili pravnu sigurnost učesnika na tržištu.

Obzirom da je proces rada, praćenje konkurencije, neprekidan i traje neprekidno, kako bi se postigli bolji rezultati u radu Komisije, Komisija treba da u narednom periodu kontinuirano radi na unapređenju kvaliteta delovanja, da postane još prepoznatljivija kao institucija, čiji se ugled zasniva na stručnosti, obezbeđivanju pravne sigurnosti za sve učesnike na tržištu uz doslednu primenu zakonske regulative.

Time će podrška šire javnosti, koja je već sada prepoznata, biti još veća, jer su učesnici na tržištu svesni koliko je važno delovanje Komisije i obezbeđivanje njihove pune pravne sigurnosti u zaštiti od nelojalne konkurencije. Naime, konkurencija, kao proces poslovne borbe između kompanija, ima centralnu ulogu u podsticanju privrednog rasta. Ako se krajnji cilj toga uzme i zaštita potrošača i njegova korist, onda svakako nivo ekonomskog rasta mora biti kriterijum za ocenu zaštite konkurencije.

O pozitivnom ekonomskom rastu možemo govoriti ukoliko na tržištu nema povrede konkurencije, ali ukoliko ipak do povreda dođe i znamo da do nje dolazi, onda uloga Komisije za zaštitu konkurencije postaje važnija, još važnija i značajna i njenim prepoznavanjem negativnih pojava, koje urušavaju fer tržišnu utakmicu, svojim mišljenjima, preporukama, Komisija pomaže oštećenim stranama da povrate svoju izgubljenu dobit. To je ta pravna sigurnost o kojoj govorimo, koja je kroz delovanje Komisije potrebna svim učesnicima na tržištu.

U Izveštaju su nam predočeni konkretni primeri prijava Komisiji za zaštitu konkurencije od učesnika na tržištu, a koji se najčešće odnos na neregularnosti u postupku sprovođenja javnih nabavki, zatim zloupotreba dominantnog položaja, korišćenja nedozvoljenih restriktivnih sporazuma, iz koga se vidi da je Komisija jedan određeni broj je rešila tako što ih je osnovano okarakterisala kao povredu konkurencije. To nije neki veliki broj, ali veoma značajan, kao podsticaj svim učesnicima na tržištu da ima neko ko prati ono što je njima potrebno, što je važno u njihovom poslovanju, da imaju i da rade u uslovima lojalne konkurencije.

Dakle, na ovu temu bi se moglo govoriti još dosta toga, ali ja ću pri kraju svog izlaganja naglasiti značaj aktivnosti na podizanju svesti kod svih na zaštiti konkurencije.

Smatram da će se sprovesti na nekoliko načina i to preko javnog zastupanja i promocije politike zaštite konkurencije kroz stalnu komunikaciju komisije sa državnim organima i organizacijama, sa stručnom javnošću i akademskom javnošću, sa predstavnicima Udruženja tržišnih učesnika i medijima naravno.

Obzirom da je efikasna primena propisa iz oblasti zaštite konkurencije uslov za jačanje i razvoj naše privrede, smatram da je transparentnost rada Komisije jedno od izuzetnog značaja za ubuduće.

Podnošenje godišnjih redovnih izveštaja Narodnoj skupštini Republike Srbije, obaveštavanje šire javnosti putem medija, putem vaše zvanične internet stranice, najbolji je način za publikaciju konkretnih rezultata rada Komisije u narednom periodu.

Reći ću još ovo da sa aspekta nekog iz realnog sektora privrede, koji se ovim temama susretao u lično, praktično u poslu, imajući u vidu značaj vaših odluka i mišljenja za sve učesnike na tržištu, želim vam uspeh u budućem radu i još bolje rezultate. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Na kraju kao ovlašćenom predstavniku predlagača ovog akta, odnosno izveštaja o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2018. godinu i kao predsedniku Odbora koji je izveštaj razmotrio pre današnje plenumske rasprave, dakle ističem pohvalu za današnju konstruktivnu raspravu i izraženo poštovanje u različitostima sa jednim zajedničkim imeniteljem, a to je da li ekonomski i privredni rast i razvoj, odnosno sveukupni napredak Srbije i svih naših građana koji u njoj žive.

Današnja rasprava iznedrila je pitanja, pohvale i mnoge konstruktivne predloge. Želim ovom prilikom da podsetim na izlaganje jednog od kolege koji je ukazao na značaj visoko stručnih instituta i angažovanje mladih u njima.

Gospodine Arsiću, setite se naše nedavne posete Narodnoj Republici Kini kada smo u razgovoru sa našim domaćinima čuli da su mnoge sorte voća sa ovog podneblja uspešno razvili u svojoj zemlji zahvaljujući našem Institutu za voćarstvo iz Novog Sada. Setite se samo kako smo se mi u delegaciji osetili dobro.

Imajući to u vidu, kao i politiku naše Vlade, predsednika Aleksandra Vučića, te planove i prioritete kojima se naša Vlada bavi, jednako kao i otvorenost kada je u pitanju naših građana i naše države, duboko verujem da će i ova ideja naići na razumevanje i biti prihvaćena, jer su nama stručni instituti potrebni, potrebni su nam i naši mladi.

Duboko verujem da će se ta ideja prihvatiti, bez obzira sa koje strane i od koje poslaničke grupe ili poslanika ona došla, sve to iz razloga zato što je to u interesu naše zemlje i naših građana koji su uručili nedvosmisleno poverenje našem predsedniku Vučiću i Vladi Republike Srbije.

Dalje, predsedniče Komisije i članovi Saveta komisije, bilo je danas dosta pitanja na koja ste odgovarali i odgovorili, ali bilo je i mnogo više pohvala koje je lako i lepo primiti. Tako i treba, jer ste ih zaslužili i ja se tim pohvalama još jednom pridružujem.

Bilo je i kritika. No, naravno, one konstruktivne kritike treba prihvatiti. To svaki razuman čovek čini. Bilo je i onih drugih kritika, a njih prihvatite kao dodatni motiv u vašem daljem radu za još bolje rezultate.

Na kraju, želim da kažem i da je današnja rasprava dodatno doprinela autoritetu i integritetu Komisije i svih vas pojedinačno, kao i svih zaposlenih u Komisiji. Danas vas je gledala i slušala, mogu reći, skoro cela Srbija. Vaš uticaj, odnosno uticaj Komisije raste, ali će nakon današnjeg dana dodatno porasti, a to vas obavezuje, jednako kao i vaši rezultati. Podigli ste lestvicu, podigli ste standarde i potpuno je prirodno da u narednim godinama od vas očekujemo sve više i više, odnosno sve bolje i bolje rezultate. Lično verujem da ste stručni, da ste sposobni, da vi to možete.

Na kraju, predsedniče Saveta, predsedniče Komisije i članovi Saveta, čestitam na današnjem izlaganju i želi, vam puno uspeha u daljem radu, a vas drage koleginice i kolege pozivam da zajedno u danu za glasanje podržimo ovaj izveštaj u interesu Srbije i naših građana. Hvala svima.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici i gospodo ministri sa saradnicima, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i u skladu sa svojim nadležnostima na 31. sednici odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati svih 10 predloga zakona međunarodnih sporazuma i protokola, a sve ovo iz razloga što se njihovim usaglašavanjem i potpisivanjem od strane vlada, kao i potrebnom ratifikacijom ovde u Narodnoj skupštini stiču formalni uslovi za dalji razvoj i unapređivanje privrednog ambijenta i to najpre kroz nova ulaganja.

Dalje, ova akta predviđaju lakše kretanja roba i usluga kroz usklađivanja carinskih procedura i određene carinske olakšice, a to vodi kao olakšanoj trgovini, pa sam i tim i mogućnosti veće spoljnotrgovinske razmene, boljoj promociji i turističkih kapaciteta i njihove veće iskorišćenosti, odnosno jačanju sveukupnih ekonomskih odnosa i dodatnom prilivu sredstava u budžet Republike Srbije.

Napominjem da prihvatanjem ovih sporazuma nema dodatnog finansijskog opterećenja za budžet Republike Srbije. Od svih 10 tačaka o kojima je Odbor raspravljao ja ću istaći jednu i zahvaliti Ruskoj Federaciji na potvrđivanju protokola o izmeni Sporazuma između Ruske Federacije i Republike Srbije o dugoročnom sigurnom snabdevanju prirodnim gasom iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju, kojim je ruska strana prihvatila inicijativu srpske strane da se briše odredba iz ranije potpisanog Sporazuma koji je podrazumevao isporuku prirodnog gasa samo za tržište Republike Srbije. Ovim su otklonjene prepreke u vršenju obaveze koja je Srbija preuzela u pogledu ugovorenih količina prirodnog gasa, kao i obaveza nastalih potpisivanjem ugovora o osnivanju energetske zajednice sa naše srpske strane. Još jednom hvala Ruskoj Federaciji, koja je sa svoje strane, ovaj Protokol o izmeni Sporazuma već ratifikovala.

Dalje, koristim priliku da se kao i predsednik Odbora za privredu osvrnem na rezultate privrednih i finansijskih kretanja u prvih šest meseci ove godine i istaknem ostvareni rast bruto društvenog proizvoda od 4,5%. Uz nisku stopu inflacije i javni dug ispod 60% , ostvaren je izuzetno visok suficit u državnoj kasi od 31 milijardu dinara. Kažem, izuzetno visok, zato što je bio planiran minus, bio je planiran deficit od 22,6 milijardi. Dakle, od plana koji je trebao da bude u minusu do realizacije i suficita od 31 milijarde dinara, a to potvrđuje i dobru pojedinu reformu i ostvarenu finansijsku stabilizaciju. Uz smanjenu stopu inflacije, odnosno smanjenu stopu nezaposlenosti ovo predstavlja najbolji rezultat u poslednjih 10, a možda i više godina.

Rast i jačanje srpske privrede očituje se kroz pozitivna kretanja u svim sektorima kako proizvodnim tako i uslužnim, počev od građevinskog gde se beleži najveći rast preko industrijskog, trgovinskog, turističkog sektora informacionog komunikacionih tehnologija, pa do poljoprivrednog. Dakle, Srbija beleži privredni rast iznad proseka zemalja u regionu, pa i šire, a takođe, beleži se i porast interesovanja stranih investitora.

Dalje, jaka privreda i ekonomija, stabilne finansije i odgovorno trošenje javnih sredstava sa uređenom i efikasnom državnom administracijom čine jaku državu. Srbija sigurno ide ka tome sa daljim novim investicijama, ulaganjima, novim radnim mestima, redovnim punjenjem budžeta, daljim rastom BDP, ostvariće se bolji standard građana, osnažiće se srpsko selo i zadrugarstvo, a pogotovo pravo na sigurne i redovne penzije i njihovo uvećanje koje predviđa Predlog zakona o penzionom invalidskom osiguranju, a o kojem razgovaramo i raspravljamo upravo na ovoj sednici i koji predstavlja osnov za dalji razvoj penzija.

Na kraju, svedoci smo da predstavljeni postavljeni ciljevi Vladi predsednik Vučića, da se uspešno realizuju i opravdavaju dobijenog poverenja što se i očekuje i u buduće. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice gospođo Brnabić, sa budućim ministrom finansija, sa aspekta privrednog i ekonomskog razvoja važno je istaći i još jednom podvući da su iza nas teške mere fiskalne konsolidacije koje su dale rezultat u stvaranju stabilnih finansija, u smanjenju javnog duga, za razliku od ranijeg perioda.

Kao predsednik Odbora za privredu, moram da istaknem suficit u republičkom budžetu u prvom kvartalu ove godine od 6,5 milijardi dinara, rast BDP-a od 4,5%, nisku stopu inflacije, javni dug ispod 60%. Ove činjenice daju mi za pravo da očekujem dodatni impuls u daljem razvoju i jačanju srpske privrede i ekonomije. Zato što jaka privreda i ekonomija sa uređenom i efikasnom državnom administracijom čine jaku državu. Uzmah srpske privrede i ekonomije jeste i mora biti prioritet ove Vlade. Potrebne su i dalje nove investicije, ulaganja, nova radna mesta, redovno punjenje budžeta, dalji rast BDP-a i bolji standard građana, sigurne i redovne penzije, kao i osnaživanje srpskog sela i zadrugarstva. Ovo su ciljevi Vlade i predsednika Vučića i oni se moraju ostvariti. Za njih je dobijeno poverenje građana.

Model kako treba da se radi imate, rezultate imate, potreban je kontinuitet u sferi sveukupnih finansija da održavate dobru finansijsku disciplinu, kao i odgovorno i kontrolisano trošenje javnih sredstava. Kreatorska uloga ministra finansija je tu veoma vidljiva, važna i merljiva. Zato, gospodine Siniša Mali, pred vama je veliki, težak i odgovoran rad. Molim vas da to uvek imate u vidu.

Uoči vašeg predloga za izbor novog ministra finansija Vlada je donela Odluku o ukidanju privremenog umanjenja penzija, odnosno njihovo povećanje. To je veoma ohrabrujuće, posebno za naše penzionere koji će kada prime povećane penzije još jednom imati potvrdu očuvanja njihovog dostojanstva, poštovanje za teret koji su podneli tokom fiskalne konsolidacije i nadasve stabilnu budžetsku kasu.

Ovom prilikom moram da istaknem da je osnaživanje srpskog sela i zadrugarstva jednako važno zbog činjenice da u 4.709 naših srpskih sela u preko 630.000 gazdinstava živi jedna petina sveukupnog stanovništva. Dakle, to je oko 1.400.000 naših građana i njima je potrebno omogućiti kvalitetniji život, rad i privređivanje. Jako selo čini državu još jačom.

Na kraju, gospođo Brnabić, verujem u Vladu na čijem ste čelu, verujem u vas, u vaš izbor, kao i u to da ozbiljan, častan, profesionalan i timski rad mora da da rezultat. Iz tog uverenja poslanička grupa PUPS će vas podržati. Vama, vašem timu i budućem ministru finansija želim puno uspeha u daljem radu. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Brnabić, vi koji ste sa svojim timom kandidat za predsednika Vlade i kandidatima za ministre, čuli smo vaš ekspoze i čuli ste da će poslanička grupa PUPS dati podršku.

U svom izlaganju, ispred Odbora za privredu koji vodim, osvrnuću se na ekonomiju i privredu ove zemlje i kao što ste i vi govorili i kao što to zvanični podaci govore, a već imamo podatke iz prvog kvartala ove godine, rezultati su impresivni, a sa istima treba nastaviti.

Neophodan nam je i privredni i ekonomski rast. Naravno, svesni smo novih, postojećih, dosadašnjih ulaganja, investicija, fabrika i novih radnih mesta, i to je naravno doprinelo tim impresivnim rezultatima. No, nama su i dalje preko potrebna dalja nova ulaganja, dalje nove investicije, nove fabrike, proširenje proizvodnje i nova radna mesta.

Politika štednje, ona je moguća i potrebna do određene mere, ali na duge staze ona je neodrživa i to svi dobro znamo.

Nova radna mesta, zašto nova radna mesta? Evo, iz nekoliko razloga. Novim ulaganjima, novim investicijama, novim zapošljavanjima, zaustaviće se odliv mladih, i to je prva stvar. To je ono što nam je jako važno.

Druga stvar, to će biti novi prilivi i za budžet kroz različite osnove, a to su porezi, doprinosi i druga davanja, što će doprineti poboljšanju standarda građana, njihove kupovne i potrošačke moći. Ovo, naravno, za krajnji cilj ima dalje smanjenje stope nezaposlenosti, što je jedan od vaših, ali i naših ciljeva.

Realni rast u prvom kvartalu BDP iznosi 1%. Po procenama on će i ove godine iznositi 3%. To je prosek viši od evropskog. Ovo su procene, a na vama i vašem timu je da ih realizujete, odnosno da stimulišete dalji rast, razvoj i profitabilnost u svim sektorima.

Evo nas na polovini godine i uskoro ćete imati rezultate za prvih šest meseci, i to je dobro, jer ćete moći da intervenišete tamo gde je to potrebno, kako bi se nastavilo sa ostvarivanjem daljeg suficita.

Raste promet robe u trgovini na malo, beležimo izuzetne rezultate uslužnom sektoru, očekujemo rast u poljoprivredi, industriji, građevini i energetici, imate izuzetno dobra i povoljna kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni, o tome ste govorili, ali smatram da tu ima dosta prostora i za još bolje rezultate.

Odluka Srbije za postepeno razduživanje je dobra i treba nastaviti sa smanjivanjem budžetskog deficita uz poštovanje načela opreznosti. O tome smo govorili prilikom usvajanja budžeta, i to je ukratko.

Evo nas sada kod onoga što je za nas iz PUPS bila veoma teška, ozbiljna i odgovorna odluka. Svesno i odgovorno, znajući da treba da podržimo mere fiskalne konsolidacije, da podržimo stabilizaciju naše države, učinili smo to sa punom svešću kakav je to teret koji će podneti grupacija koju mi zastupamo, a to su penzioneri i zaposleni. Danas rezultati fiskalne konsolidacije su veoma vidljivi i to je dobro. Stiču se uslovi, kako je to najavio dosadašnji premijer i novi predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić, za povećanje plata i penzija, i to je neophodno, jer su zaista najveći teret podneli upravo radnici i penzioneri i sada ih treba oslobađati tog tereta.

Najavili ste reforme u državnoj upravi i državnim preduzećima. Slažem se da je to potrebno, ali i to treba činiti oprezno. Protivnik sam otpuštanja zaposlenih i grupacija iz koje dolazim, odnosno partija PUPS protivnik je toga. Za nas je vrlo važno racionalizovati troškove i pametno upravljati troškovima. Smatram da u drugim javnim preduzećima, državnim preduzećima ima prostora za smanjenje troškova i pravilno upravljanje istim, ali molim vas sa akcentom na prihodnoj strani. Duboko verujem da sa takvim ophođenjem i domaćinskim poslovanjem može doći do povećanja prihoda, odnosno ostvarivanja sve veće dobiti, odnosno ozbiljnijeg punjenja budžeta, što bi omogućilo sigurnu, redovnu i punu isplatu penzija.

Za pravo da govorim o ovome daje mi moje iskustvo koje nosim iz jednog velikog sistema, a u kojem radim preko 25 godina. Uspeli smo da se reformišemo sopstvenim snagama, da racionalizujemo naše troškove, da povećamo naše prihode, da uplatimo u budžet godišnje 1%. Za mandata našeg prethodnog direktora, a sada kandidata za ministra u vašem timu, naše preduzeće je za četiri godine uplatilo 100 miliona evra u budžet Republike Srbije.

Ovo su nepobitne činjenice i molim vas, imajući u vidu ove činjenice, i zahtevam od vas da posebnu pažnju obratite na sva državna preduzeća i učiniti maksimalan napor da se postojeći zaposleni maksimalno uposle, da prihoduju, da stvaraju nove vrednosti, da pune budžet, da čuvaju svoja radna mesta, da njihovi menadžmenti pronalaze nova radna mesta, jer ćemo tako svakako očuvati postojeće zaposlene i dodatno ih uposliti u skladu sa zakonom.

Šta je čovek? Čovek je ono što mi iz PUPS stavljamo u centar svoga delovanja, svoje brige i svoga insistiranja i vođenja politike u pravcu boljitka za čoveka. Politika radi politike, kritika radi kritike, to odlučno odbacujemo, ali čovek je taj o kome moramo da brinemo. To su naši penzioneri, njih 1.700.000 ili nešto malo preko toga. To su zaposleni u našoj državi. To su zemljoradnici. Za nas su oni jako važni.

O penzionerima smo već govorili, o načinu da oni dostojanstveno žive i da osete realni boljitak u državnoj kasi jeste boljitak u njihovom novčaniku, a oko toga ćemo se složiti.

Gde su tu zaposleni? Samo naša poslanička grupa ili predstavnici PUPS koji su imali priliku da upravljaju ili rukovode određenim preduzećima potpuno su svesno govorili o korporativnoj društvenoj odgovornosti i istu primenjivali. Da, da, to nije šala, to je velika zbilja. Korporativna društvena odgovornost ima dva segmenta – internu odgovornost i eksternu odgovornost.

Zašto zaposleni? Da, oni su u onom segmentu interne odgovornosti. Briga o zaposlenima, kolektivno pregovaranje, čuvanje i očuvanje radnih mesta, ali isključivo i samo pronalaženjem novih poslova i maksimalnim upošljavanjem i stvaranjem novih vrednosti i novih rezultata, adekvatni kolektivni ugovori, kolektivna pregovaranja u skladu sa zakonom … Jedan od kolektivnih ugovora je upravo taj koji smo mi sklopili u Pošti Srbije, koji važi za jedan od najboljih, a o tome zna ministar Rasim LJajić i o tome sindikati govore na svojim skupovima.

Što se tiče eksterne odgovornosti, tu mislim kako na naše domaće kompanije i preduzeća, tako i na strane kompanije koje posluju ovde, na prostoru Srbije. Šta je tu jako važno? Važno je da se odnose prema zajednici u kojoj posluju, ovde kod nas u Srbiji, na isti način kako se odnose i u zemljama odakle su došli, da doprinose široj društvenoj zajednici ili lokalnoj zajednici i da i oni primenjuju, jednako kao što se i mi trudimo da primenjujemo, tu internu i eksternu odgovornost.

Ono treće. To su zemljoradnici. Dakle, kod činjenice da imamo 4.700 sela, da 1.200 sela zamire, da je 631 hiljada registrovanih domaćinstava seoskih u kojoj svoju egzistenciju ostvaruje 1.400.000,00 naših stanovnika, građana, zemljoradnika. To vam je petina Srbije. To nije zanemarljivo, to je izuzetno važno, i tu Vlada, na čijem ćete čelu biti, i projekti koje ste podržali, i ministri zaduženi za realizaciju te politike, moraju to ozbiljno sprovoditi, jer je tim ljudima neophodna i putna i saobraćajna i zdravstvena i prosvetna infrastruktura, kako bi mogli nesmetano da funkcionišu.

Ono što je najvažnije, to je taj veliki projekat revitalizacije ili oživljavanja zadrugarstva. Ta podrška dobijena je od vas u Vladi, dobijena od SANU, dobijena je od Srpske pravoslavne crkve, ali i ovde u plenumu, konačno smo se svi mi Srbi, oko nečega složili.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, potpredsednici i narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade, odredbom člana 24. stav 2. Zakona o zaštiti konkurencije propisano je da mandat predsednika Komisije i članova Saveta prestaje istekom vremena na koje su izabrani, razrešenjem iz razloga predviđenih zakonom, nastupanjem pravnih ili činjeničnih razloga za nemogućnost obavljanja dužnosti, a to su ostavka, ispunjenje uslova za starosnu penziju, gubitak poslovne sposobnosti, teško zdravstveno stanje koje onemogućava ostvarivanje dužnosti i drugo.

Shodno članu 24. stav 3. Zakona o zaštiti konkurencije nastupanje razloga za prestanak mandata ispunjenjem uslova za starosnu penziju, konstatuje nadležni skupštinski odbor. Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije o izboru predsednika i članova Saveta komisije za zaštitu konkurencije od 29. oktobra 2014. godine na period od pet godina izabrani su za predsednika doc. dr Miloje Obradović, dok su za članove Saveta komisije za zaštitu konkurencije izabrani dr Veljko Milutinović, Mirjana Mišković Vukašinović, Marko Obradović i Ivan Ugrin.

Predsednik Komisije dr Miloje Obradović obavestio je Odbor da Ivan Ugrin, član Saveta komisije za zaštitu konkurencije 18. juna 2016. godine navršava 65 godina života, čime ispunjava uslov za starosnu penziju. Na osnovu člana 24. stav 2. tačka 3) i stav 3. Zakona o zaštiti konkurencije i člana 54. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, na sednici održanoj 25. jula 2016. godine, većinom glasova doneo je odluku o prestanku mandata člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije, odnosno konstatovao je da je Ivanu Ugrinu prestao mandat člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije 18. juna 2016. godine, čime su se stekli uslovi za pokretanje postupka za izbor člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije.

Na osnovu člana 23. Zakona o zaštiti konkurencije, predsednika Komisije i članove Saveta bira i razrešava Narodna skupština na predlog odbora nadležnog za poslove trgovine, odnosno Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Izbor organa Komisije vrši se po javnom konkursu koji oglašava predsednik Narodne skupštine. Predsednik Narodne skupštine oglasila je javni konkurs za izbor jednog člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, br. 66/16, od 2. avgusta 2016. godine.

Na oglašeni javni konkurs, pristalo je 10 prijava. Na trećoj sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, održanoj 20. septembra 2016. godine, prema utvrđenom dnevnom redu, a na osnovu člana 203. Poslovnika Narodne skupštine, obavljen je razgovor sa učesnicima javnog konkursa za izbor jednog člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije prema azbučnom redu. Podsećanja radi, članovi Saveta komisije za zaštitu konkurencije, biraju se iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije, sa najmanje 10 godina relevantnog radnog, odnosno stručnog iskustva, koji su ostvarili značajne i priznate radove ili praksu u relevantnoj oblasti, naročito u oblasti zaštite konkurencije i evropskog prava i koji uživaju ugled objektivne i nepristrasne ličnosti i da u sastavu Saveta komisije uključujući i predsednika Komisije, moraju biti zastupljeni stručnjaci iz obe relevantne oblasti sa najmanje dva predstavnika.

Na istoj sednici, Odbor je izabrao tročlanu radnu grupu za utvrđivanje ispunjenosti uslova učesnika javnog konkursa za izbor člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, i to za predsednika tročlane radne grupe izabrao dr Aleksandru Tomić, a za članove prof. dr Vladimira Marinkovića i Goricu Gajić.

Zadatak radne grupe bio je da pregleda originalnu dokumentaciju dobijenu od strane učesnika javnog konkursa i da na osnovu pregledane dokumentacije i obavljenog razgovora, na sednici Odbora, sa učesnicima javnog konkursa, utvrdi i predloži Odboru ko od učesnika javnog konkursa ispunjava kriterijume i uslove iz Zakona o zaštiti konkurencije i oglašenog javnog konkursa.

Na sednici Radne grupe održane 11. oktobra ove godine, članovi Radne grupe su pregledali originalnu dokumentaciju dobijenu od strane učesnika javnog konkursa i na osnovu pregledane dokumentacije i obavljenog razgovora se na sednici Odbora sa učesnicima javnog konkursa, konstatovali su da su svi učesnici blagovremeno dostavili potpunu dokumentaciju, jer ispunjavaju kriterijume i uslove iz Zakona o zaštiti konkurencije i oglašenog javnog konkursa. Takođe, tom prilikom je konstatovano da je jedan od 10 prijavljenih kandidata, pisanim putem povukao svoju prijavu i odustao od učešća na konkursu. Izveštaj Radne grupe, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, za utvrđivanje ispunjenosti uslova učesnika javnog konkursa za izbor jednog člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije i dopis Željka Martinovića o povlačenju prijave za javni konkurs za izbor člana Saveta komisije za zaštitu konkurencije, dostavljeni su članovima Odbora koji su na Petoj sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, 14. novembra 2016. godine, isti razmotrili i usvojili.

Obzirom da su doc. dr Miloje Obradović i Marko Obradović, stručnjaci iz oblasti ekonomije, a dr Veljko Milutinović i Mirjana Mišković Vukašinović su stručnjaci iz oblasti prava, trenutni sastav Komisije je takav da zadovoljava zakonski uslov da su zastupljeni stručnjaci iz obe relevantne oblasti sa najmanje dva predstavnika.

Na osnovu toga, kandidati za člana mogli su biti birani iz obe relevantne oblasti prava ili ekonomije.

Prilikom utvrđivanja liste kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, narodni poslanici članovi Odbora su istakli da su se po oglašenom javnom konkursu prijavili kvalitetni učesnici i ocenili da Odbor ima ozbiljan pristup prilikom razgovora sa devet prijavljenih učesnika po oglašenom javnom konkursu kada su detaljno ispitivani.

Ukazano je da prilikom odlučivanja o izboru kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije treba imati u vidu ograničenja iz Zakona o zaštiti konkurencije o prestanku mandata ispunjavanjem uslova za starosnu penziju i da četiri prijavljena kandidata u tom trenutku po oglašenom konkursu i skoro da ispunjavaju taj uslov. Postavilo se pitanje - da li je ovo ograničenje u Zakonu o zaštiti konkurencije valjano, obzirom da ga u drugim zakonima nema?

Dat je predlog da Odbor izabere jednog kandidata i da taj kandidat bude gospodin Čedomir Radojičić, koji ima veliko iskustvo kao raniji član Saveta Komisije i sada rukovodilac Sektora za utvrđivanje povreda konkurencije u Službi Komisije. Istaknuto je da svojim iskustvom, posebno u zadnjih deset godina u radu Saveta i Službe Komisije za zaštitu konkurencije, može da da pun doprinos radu Komisije.

Prilikom razgovora sa članovima Odbora, gospodin Radojičić je istakao da se zalaže za timski rad i usku saradnju sa Odborom i Narodnom skupštinom. Shvatio je da sva rešenja i zaključci koji se odnose na pravne subjekte jesu odraz realnog života i da tu mora da postoji određena ravnoteža kada su u pitanju odluke Komisije.

Prijavljeni učesnici su pokazali da zaštita konkurencije postaje sastavni deo svakodnevnog rada privrednih subjekata i da povećanjem konkurencije na tržištu koristi imaju svi građani Srbije. Svojim učešćem na tržištu građani mogu da biraju i ta mogućnost izbora podstiče određene privredne aktivnosti svih privrednih subjekata u društvu, na čemu svi narodni poslanici kao zastupnici građana treba da insistiraju.

Izneto je i da bi, na osnovu razgovora sa prijavljenim učesnicima javnog konkursa i dva kriterijuma teorije i prakse, trebalo dati prednost trojici učesnika javnog konkursa. Članovi Odbora su se pojedinačno izjašnjavali o svih devet učesnika javnog konkursa kako bi utvrdili listu kandidata. S obzirom da lista kandidata može da sadrži najmanje isti, a najviše dvostruko veći broj kandidata od broja koji se bira, a da treba da se izabere jedan član Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, Odbor, dakle, može da utvrdi listu kandidata od jednog ili od dva kandidata koji dobije najviše glasova. Odbor je glasao pojedinačno o svim učesnicima javnog konkursa koji su konkurisali za mesto člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije po azbučnom redu.

Prilikom glasanja za izbor kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, gospodin Čedomir Radojičić dobio je devet glasova za, dok su ostali kandidati dobili po jedan glas za. Predsednik Odbora je konstatovao da je sa devet glasova za učesnik javnog konkursa Čedomir Radojičić jedini dobio potreban broj glasova i da je izabran za kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.

Na osnovu člana 23. st. 3. i 4. Zakona o zaštiti konkurencije i člana 203. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku utvrdio je listu kandidata za člana Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, koju je podneo sa biografijom Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Hvala.