Gospodine potpredsedniče, uvažena gospođo ministre, gospodine Krnjajiću, teško je posle eksperata veterinarske medicine, gospodina predsednika Odbora Mašića i gospodina Mićovića koji su veterinari po struci, da kažemo nešto i mi koji nismo veterinarske struke. Naravno, dozvolićete da u ime Socijalističke partije Srbije kažem nekoliko reči o ovom, i po nama, vrlo važnom zakonu.
Na početku da kažem, ono što je gospodin Mašić rekao, vezano za rad i funkcionisanje Odbora, mislim da je Odbor za poljoprivredu bio primer jednog tolerantnog rada, sve do juče nismo očekivali, bar ja nisam očekivao, da nedoumice u daljem radu izazove neprisustvovanje gospođe ministra. Ali, dobro, pretpostavljam da su razlozi njenog neprisustvovanja bili jači. To je jedna stvar.
Druga stvar, postoji jedan dogovor na nivou vladajuće koalicije sa poslaničkom grupom SPS, to je takođe zamerka, da o svim zakonskim projektima poslanička grupa SPS bude informisana uoči zasedanja Skupštine za zakon koji se donosi. Ovde želim da izrazim zahvalnost gospodinu Krnjajiću koji je nadoknadio na neki način sve ovo što su zamerke. Zaista je sve vreme rada Odbora, a Odbor za poljoprivredu je radio u jednom dvodnevnom zasedanju, gde je predmet bio zakon o veterinarstvu, gde su stručni ljudi i struka Srbije dali svoj stav i pomogli nama članovima Odbora koji nismo te struke da uvidimo kolika je važnost donošenja ovog zakona.
Ovaj zakon je izuzetno dugo pripreman, zakonska regulativa koja definiše ovu oblast je donošena davno, još 1991. godine, sa određenim izmenama 1992, 1993, 1995. i 1996. godine, i jednog drugog zakona koji je bio na saveznom nivou, tako da se jednostavno nametala potreba donošenja jednog celovitog zakona koji reguliše ovu oblast.
Šta je, po nama, vrlo važno? Zašto mislimo da je ovaj zakon, osim što uređuje oblast u oblasti veterinarstva, vrlo važan? Znači, to je razvoj stočarstva. Razvojem stočarstva otvaramo i pitanje razvoja poljoprivrede koja je, a u to se mnogo kunemo i često govorimo, vrlo važan resurs naše države. Uostalom, i činjenice pokazuju da se 42% bruto nacionalnog dohotka ostvaruje u poljoprivredi.
Međutim, dozvolite da kažem da mi ne možemo da budemo u potpunosti zadovoljni odnosom i radom ovog ministarstva, vezano za ovu oblast. Mislimo da zakonske regulative iz ove oblasti moraju mnogo brže da dolaze pred Narodnu skupštinu.
Uostalom, imali smo obećanje gospođe ministra vezano za značajne zakonske projekte koji su od vitalnog značaja za dalji razvoj poljoprivrede naše zemlje; nažalost, još uvek nisu došli pred Narodnu skupštinu. Ne kažem da je to isključiva odgovornost i krivica Ministarstva i ministra poljoprivrede, procedure su takve da mnogo teško dolazi, uostalom, i do ovog zakona smo teško došli, iako je najavljivan pre nekoliko meseci da bude donet. Pre svega, mislim na Zakon o poljoprivrednom zemljištu.
Prošli put sam rekao, kada smo razgovarali o Zakonu o semenu, da je takav zakon neophodno što pre doneti, jer ćemo imati vrlo brzo situaciju u Srbiji da poljoprivredno zemljište prethodno krčimo, pa onda obrađujemo. Poljoprivredni kombinati koji se privatizuju, koji u svom sastavu imaju i državno i društveno zemljište, predmet privatizacije - društveno zemljište, državno zemljište, nažalost, govorim o kraju iz koga dolazim, ostaje neobrađeno. Vrlo brzo višegodišnje drvenaste biljke mogu da probiju i da dođemo u situaciju da izgubimo poljoprivredno zemljište.
Naravno da ovde nije isključiva odgovornost Ministarstva za poljoprivredu, već i Ministarstva za privredu i privatizaciju, vezano za privatizaciju velikih sistema i kombinata, ali poslanička grupa SPS iniciraće donošenje jednog zakona koji je, po nama, vrlo važan i posebno važan za područje Vojvodine, a to je da društveno, odnosno državno zemljište, po Ustavu, privatizacijom ne mogu da kupuju stranci. Sada je situacija, što se toga tiče, krajnje alarmantna. U dogovoru sa gospodinom Bubalom podnećemo jedan predlog zakona koji će ovo da reguliše.
Zakon o veterinarstvu uređuje jednu vrlo važnu oblast poljoprivrede, a to je stočarstvo. Po nama je vrlo važno ovo što se osniva komora veterinara, odnosno ona je i do sada postojala, međutim, njena uloga do sada nije bila takva kakvom je predviđa novi zakon o veterinarstvu. Mislimo da je dobro to što veterinar treba da dobije, odnosno da može i da izgubi licencu za svoj rad.
U ime poslaničke grupe SPS-a podneo sam jedan amandman. Razumeo sam razloge i objašnjenja koja su usledila pre svega od gospodina Krnjajića. Međutim, o tome ću malo više govoriti kada budemo razgovarali o amandmanima, ali amandman se odnosio na to da veterinarske ambulante mogu da se bave merama zaštite životinja. To postojeći zakon ne predviđa. Mogu samo veterinarske stanice.
Koliko je meni poznato, razlika između veterinarske ambulante i veterinarske stanice je u jednom veterinaru. Mislimo da u pojedinim sredinama imamo veterinarskih ambulanti koje imaju dva veterinara, a ima ih i koje imaju jednog veterinara.
U pojedinim sredinama nije racionalno i često je možda i nemoguće organizovati da se pojedine akcije sprovedu ako nema veterinarske stanice, iako je u zakonu predviđena takva mogućnost.
Zarad tih ljudi vaše struke, gospodine Krnjajiću, kakav će njihov ugled da bude kod domaćina kome vrše zdravstvenu zaštitu životinja i ulazi u njegove obore svakodnevno, a onda u momentu kada treba da se izvrši akcija dođe neko drugi?
To je ta moja i naša dilema, dakle, zarad tih ljudi koji su na neki način potcenjeni, njihova struka je u tom momentu potcenjena. On radi sve što je potrebno za domaćina, našeg farmera, seljaka, a onog momenta kada treba da se izvrši određena akcija, a ta akcija, koliko je meni poznato, ne iziskuje određenu specijalnost već ono što inače veterinar uči i može da...
Ali, pokušaću to i u okviru amandmana da iznesem, s tim što na neki način uvažavam i razloge koje ste rekli i mogućnost da u sredinama gde ne postoje veterinarske stanice to mogu da rade i veterinarske ambulante.
Pošto sam iskoristio prvih 10 minuta, ja se zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Milomir Minić, Hranislav Perić i ja, podneli smo amandman koji je tehnički gledano vrlo obiman i ja uopšte ne želim da čitam. Pokušaću da objasnim suštinu amandmana. On je dosta obiman, a suština je pokušaj da usvajanjem ovog amandmana, zaštitimo domaću proizvodnju, ovog puta, ne više stočarsku, nego voćarsko-vinogradarsku.
Naime, poznata je činjenica, (inače dolazim iz kraja koji je voćarsko-vinogradarski) da je naša zemlja dobar proizvođač voća i proizvoda od voća.
Nažalost, suočeni smo sa činjenicom da je poslednjih godina, kažem namerno poslednjih godina, u pojedinim vremenskim intervalima, nažalost, uvek nezgodnim za našu domaću proizvodnju uvezena određena količina roba, odnosno voća kojeg inače ima u izobilju u našoj zemlji. Na taj način se ubijala cena, kako to kažu naši seljaci domaće proizvodnje i domaćeg voća.
Nažalost, zbog nerazvijenih i nedovoljno prerađenih kapaciteta, za čim vapi ova zemlja, kada je u pitanju voćarsko-vinogradarska proizvodnja, pre svega, voćarska i nemogućnosti da se preradi voće u više faze prerade, voćnih koncentrata koji imaju izuzetnu cenu na svetskom tržištu, preplavljena tržišta sa uvezenom jabukom su dovodila do toga da naša domaća jabuka i domaće voće završi praktično u kacama, dakle, za proizvodnju rakije što i nije tako loše, ali je u dobroj meri i dobrom procentu završavalo, praktično je bilo bacano.
Kao što rekoh svrha ovog amandmana je da povećavanjem, a mi smo u SPS-u vodili računa kada smo o ovome razgovarali, da povećanje carinske zaštite bude ne tako drastično, jer smo mislili da na ovakav način ne ugrožavamo preferencijale kako je Vlada odgovorila na ovaj naš amandman, odnosno da ugrozimo mogućnost i da naša zemlja dobije preferencijale da izveze određene proizvode.
Smatrali smo razumnim, da se ovi amandmani usvoje. Nemajući druge mogućnosti i ne želeći više da vašu pažnju držim na vašoj problematici, apelujem na poslanike Narodne skupštine da u danu za glasanje podrže ovaj amandman, jer mislimo da je zaista povećavanje carinskih tarifa za voće, prerade od voća, za rakiju, prirodnu rakiju i vino, dobra mera za našu poljoprivrednu proizvodnju. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, pred nama je zakon o semenu. Posle Zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja i Zakona o šumskom reproduktivnom materijalu, na neki način zaokružujemo ovu oblast donošenjem zakona o semenu.
Ovo je jedan od najvažnijih sistemskih zakona svake države koja ima sopstvenu poljoprivredu ili sopstvenu proizvodnju hrane, sirovina i energije, na sopstvenim prirodnim osnovama. Seme kao sorta predstavlja osnovni antropogeni i tehnološki činilac biljne proizvodnje.
Želim odmah na početku da kažem, i neću dugo oko ovoga, dosta je rečeno, SPS će podržati donošenje ovog zakona i glasaće za ovaj zakon. Naravno, opredeljivaće se vezano za pojedine amandmane koji su podneti od strane kolega poslanika.
Moram ovde, zarad ljudi koji su dugo u ovoj oblasti, zarad nauke koja je u izvesnoj meri imala određene primedbe, iako smo čuli ovde od predsednika Odbora, a verujem da je tako, da je zakon prošao određenu proceduru javne rasprave. Zbog ljudi koji su dali izvesne primedbe, a radi se o stručnjacima iz ove oblasti, želim danas da kažem nekoliko reči, a to je, da su data velika, pa čak kako oni kažu, nekontrolisana ovlašćenja Ministarstvu i ministru, a nema ni reči o zakonu i o osposobljenosti Ministarstva i ministra za obavljanje pojedinih funkcija koje zakon pruža.
Takođe, smatra se da su državnim organima i reprezentima data neodmereno velika prava upliva u osnove tehnologije biljne proizvodnje, a nema nikakve odgovornosti za posledice primene tih prava. Iskreno se nadam da će i ljudi iz Ministarstva i ministar poljoprivrede dati obrazloženje vezano za ove načelne primedbe ljudi koji se pre svega naukom bave na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Znači, na neki način ćemo i te početne nejasnoće ili nerazmišljanja ljudi koji se ovom problematikom bave razjasniti.
Želim da kažem još nekoliko stvari koje su važne i bitne za poljoprivredu naše zemlje, a ne odnose se direktno možda na ovaj zakon. Mislim da je to rečeno i od mojih prethodnika da su zaista u prethodnom periodu, koji je bio izuzetno težak za poljoprivredu naše zemlje, proizvođači semena i svi poslenici u tome dali nemerljiv doprinos da budu dobri prinosi, iako se proizvodnja, kako ratarska, tako i povrtarska, pa i voćarsko-vinogradarska, obavljala u vrlo teškim uslovima, zahvaljujući ljudima koji su se bavili ovom oblašću, koji su selekcionisali određene sorte, možemo sa zadovoljstvom da im ovako i na ovakav način odamo priznanje.
Druga stvar koja je direktno vezana za ovu oblast, a o tome smo razgovarali kada smo na Odboru za poljoprivredu govorili o Strategiji razvoja poljoprivrede, želim da kažem da je i zaključak Odbora, a i stav poslaničke grupe SPS, da bi bilo dobro da strategija razvoja poljoprivrede bude tema skupštinske rasprave i da onda, što kaže naš narod, stavimo tačku na neke dileme oko daljih pravaca razvoja naše poljoprivrede, za koju mislim, nepodeljeni su stavovi, da je objektivno šansa naše zemlje.
Sledeća stvar su veliki sistemi, a govorili smo o tome kada smo razgovarali o strategiji razvoja poljoprivrede. Veliki sistemi, a pod tim podrazumevam velike kombinate, uz naučne institute i naučne institucije, u prethodnom periodu bili su ti koji su implementirali to i proizvodili seme koje je praktično išlo na tržište i koje su naši proizvođači sejali. Mislim da je trenutno stanje stvari kod tih velikih kombinata i tih velikih sistema izuzetno teško.
Još jednom apelujem i na ljude iz Ministarstva da iniciraju, a znam da to nije oblast resornog ministra poljoprivrede, to je više vezano za privatizaciju, oživljavanje ovih velikih sistema, jer oni su bili značajni i ne treba ih prepustiti na ovakav način. Dolazim iz kraja gde je postojao, jer faktički postoji, a suštinski ne radi ništa, Poljoprivredni kombinat "Godomin", sa značajnim potencijalom zemljišta, oko 4.000 ha.
Plašim se da dugotrajnim procesom privatizacije, koji traje već tri godine, ne dođemo u situaciju da za nekoliko godina u plodno moravsko i dunavsko zemljište moraju prvo da uđu buldožeri, da iskrče višegodišnje drvenaste biljke, pa da tek posle toga traktori urade svoj posao. Nažalost, znam da situacija nije mnogo bolja ni u ostalim velikim sistemima i u ostalim kombinatima. Uostalom, znaju članovi Odbora, kolege, kada je razgovarano o Strategiji razvoja poljoprivrede, da smo imali i upoznali se i sa situacijom u jednom velikom sistemu kao što je PIK "Bečej"; čuli smo i tada od ljudi iz renomiranih instituta koji proizvode seme apel da treba država da pokuša da ne napravi grešku kakva je napravljena, recimo, u Mađarskoj, i da se veliki sistemi sačuvaju.
Zašto pričam o ovome ovog momenta? Stručnjaci znaju da je vrlo teško organizovati semensku proizvodnju na usitnjenim parcelama kakve su u Srbiji. Plašimo se da, ukoliko veliki sistemi dožive sudbinu velikih sistema u Mađarskoj, ne budemo u mogućnosti, a ponavljam da će SPS podržati ovaj zakon, da ne možemo delove tog zakona da implementiramo u proizvodnji semena.
Ovo što je gospodin Mićović rekao, a sa čime se apsolutno slažem, da možda nerentabilnu ratarsku proizvodnju okrećemo ka semenskoj proizvodnji i nađemo načina da to kvalitetno seme izvozimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, samo kratko, zašto je važno da ovaj amandman, koji je podneo Toma Bušetić, bude prihvaćen. Dakle, zato što u praksi imamo katastrofalnu situaciju. Samo ću dve firme da navedem kao slučaj gde je situacija krajnje alarmantna.
Preduzeće "Fagram" iz Smedereva, firma koja je nekada bila ponos srpske, pa i jugoslovenske privrede, došla je u takvu situaciju zbog nerešenih odnosa, zbog toga što se ne zna ko u slučaju stečaja isplaćuje zaostale plate, ovo o čemu je govorio gospodin Bušetić, došli su u situaciju da radnici tuže firmu.
A sud je doneo presudu da radnici mogu da uzimanjem imovine iz ovog preduzeća nadoknade svoje zaostale zarade. Imali smo jednu stranu situaciju gde je došlo do iznošenja mašina, do jedne otimačine oko mašina.
Slična je situacija u PK "Godomin", gde upravni organi "Godomina" donose odluku da se ide u privatizaciju. Odluka je krajnje paušalna, ne znam od koga naučena, jer moralo je da se zna da je veliki deo imovine, pre svega zemljišta, državna svojina, i da kao takva firma ne može da ide u privatizaciju. Sada je situacija, obzirom da u međuvremenu nije moglo da dođe do privatizacije, takva je da radnici tuže Kombinat, sud donosi presudu da radnik ima pravo na naknadu zaostalih ličnih dohodaka i postavlja se samo pitanje da li će i u "Godominu", kao i u "Fagramu", da dođe do toga da praktično radnici zbog presude, a to su pravosnažne presude, iznose opremu, deo opreme ili već kako nadoknađuju to što je sud doneo.
Prema tome, mislim da je ovaj amandman izuzetno važan, dakle, da član bude precizan i jasan, kako, iz kojih fondova i ko je obavezan da ono što pripada radnicima na ime zaostalih plata treba da namiri. Hvala.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nekako privodimo kraju, mada smo još daleko od kraja, raspravu o amandmanima na zakon o radu. U ime SPS gospodin Toma Bušetić i ja smo podneli amandman na član 179. deo zakona o radu koji definiše, odnosno govori o otkazu od strane poslodavca. Ne želim da oduzimam vaše vreme, da čitam ceo član 179. U principu, svih ovih devet tačaka koje stoje ovde, mi u SPS-u smatramo da su to povrede radne obaveze i da poslodavac može dati otkaz.
Ono za šta se mi zalažemo u SPS-u, a to smo i ovim amandmanom predložili, da se formira komisija na predlog poslodavca koja će, uvažavajući eventualno razloge ove koji stoje u članu 179. oko utvrđivanja radne sposobnosti i ponašanja radnika, eventualno dodeliti otkaz.
Mislimo da je ovo važno. Imam nekoliko primera iz prakse, a više puta sam i juče i danas i u pozitivnom kontekstu pominjao U.S. "Steel", a ovog puta ono što me vodilo da ovakav amandman uložim jeste da imamo slučajeva gde su radnici u tom preduzeću dobijali i dobijaju otkaz, a da nikakva komisija ne sagleda objektivno stanje zbog čega je došlo do povrede radnih obaveza.
Imamo situacija gde je radnik obavestio pretpostavljenog da nisu zadovoljeni svi uslovi iz pravilnika o HTZ, a da je sutradan dobio otkaz zato što je bio povređen na poslovima i na radnim zadacima gde je poslovnik o HTZ nalagao odgovarajuću opremu i odgovarajuće uslove.
Znači, da ubuduće ne bi dolazilo do ovakvih situacija, a siguran sam da ima dosta primera ovakve prirode u privatizovanim firmama, zalažemo se i predlažemo i ministarstvu i svim narodnim poslanicima da je potrebno da poslodavac formira komisiju koja će u njegovo ime da sagleda sve okolnosti vezane za ovih devet tačaka u okviru člana 179. i tek na osnovu toga, eventualno, radnik dobija otkaz.

Želim da dam svoj skromni doprinos u nastojanju poslaničke grupe SPS, mislim da tu nemamo dilemu oko toga svi u ovoj sali, koliko je ovo važno. Ovde ima dosta lekara, psihologa, ljudi kojima je to mnogo bolje poznato nego meni lično, ali zaista mislim da je ovaj amandman vrlo važan za našu zemlju i zato apelujem i na Ministarstvo i na sve poslanike da u danu za glasanje pokušamo da izglasamo ovaj amandman. Mislim da je dovoljno rečeno od strane kolega Bušetića i Rajka Baralića.
Želim samo da podsetim sa ovog aspekta poslodavca, da prihvatanjem ovog amandmana ništa ne remetimo. Poslanička grupa SPS je uložila jedan amandman na član koji je govorio o dužini rada na određeno vreme. Bili smo na stanovištu da to treba da bude maksimalno godinu dana. Predlagač zakona, Ministarstvo je reklo u zakonu da je to tri godine. Ako je to tri godine, onda mi ništa ne ugrožavamo sve poslodavce u ovoj našoj zemlji, ovakve ili onakve, da se ovim zakonom rešava i taj problem, i ako izglasamo ovaj amandman, odnosno ukoliko predlagač prihvati ovo, ništa neće biti na štetu poslodavca.
Ima mnogo više ljudi u ovoj sali koji znaju šta znači da majka bude sa detetom i koliko je to značajno za ovaj problem koji se zove bela kuga u Srbiji, a poslodavac nije ugrožen, jer njemu zakon o kome razgovaramo pruža mogućnost da eventualno odsustvo radnika, bilo kog stručnog profila, može da zameni time što će na određeno vreme do tri godine da primi stručnjaka ili radnika određenog profila.
Prema tome, uz ove razloge koje su rekle kolege Bušetić i Baralić, mislim da treba svi zajedno da razmislimo, tako je, stoji u zakonu, iako smo mi uložili amandman na to, spremni smo da taj amandman povučemo, ukoliko se prihvati ovo. Hvala.

Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS-a podneli smo kolega Toma Bušetić i ja amandman na član 103. stav 1. Predloga zakona, kojim tražimo da se u članu 103. stav 1. reči "dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad" zamene rečima "obavesti neposredno ili posredno poslodavca", a stav 2, 3, 4. i 6. se brišu, dok stav 5. postaje stav 2.
Iz praktičnih razloga smo bili mišljenja da je mnogo puta nemoguće, zbog organizacije naše zdravstvene službe i načina koliko brzo i koliko efikasno mogu da se obave svi potrebni pregledi, da za tri dana radnik odnese potvrdu koju dobija od lekara i na taj način pravda svoje odsustvo. Mislimo da je moguće da o tome obavesti neposredno ili posredno, što je potrebno da poslodavac planira odsustvo pojedinih radnika, a da za ovu potvrdu, za koju se slažemo da je potrebna, stoji da se eventualno kasnije dostavi.
Slažemo se da ima dosta zloupotreba oko bolovanja i cele ove problematike koju tretira član, odnosno poglavlje 8. koje govori o obaveštavanju o privremenoj sprečenosti za rad, ali mislimo da oni ljudi koji su zaista bolesni za tri dana možda ne mogu ni da dođu do svih lekara, od kojih se traži odgovarajuće mišljenje i stav oko zdravstvenog stanja, posebno u velikim sistemima kakav je U.S. Steel, gde ljudi iz nekoliko opština putuju da rade u U.S. Steel, a zdravstvenu zaštitu ostvaruju na području svoje opštine ili svom zdravstvenom centru.
Mislimo da postoji mogućnost, ako se ne prihvati ovakav amandman, da radnici koji nisu u mogućnosti da ovako brzo dostave mišljenje lekara, mogu da budu neopravdano kažnjeni.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da je dosta jaka i dovoljno jasna bila argumentacija i da se većina poslanika slaže sa ovom argumentacijom koju su izneli poslanici SPS-a. Samo ću još jedan segment, koji možda nije pomenut, istaći. To su veliki sistemi. Opet ću da pomenem U. S. Steel iz Smedereva, a takvih ima dosta, koji su u principu bili veliki apsorberi radne snage sa jednog šireg područja.
Moram da kažem da na neki način izražavam zadovoljstvo što gazda u U. S. Steel-u, prema informacijama koje imam, plaća prevoz sto posto, ali se plašim da se, ukoliko ne usvojimo amandman SPS-a, desi takva situacija da se umanji plaćanje do 50% putnih troškova, odnosno da ćemo dovesti radnike koji putuju, jer ti veliki sistemi apsorbuju ljude iz drugih opština, u U. S. Steel-u rade ljudi iz Beograda, Požarevca, Velike Plane, Smederevske Palanke, Kovina, Pančeva, u situaciju da jednostavno neće biti u mogućnosti da dalje rade.
Mislim da je to gospodin Rajko Baralić dobro elaborirao, kao i Hrane Perić. S druge strane, dosta je radne snage u tim velikim sistemima, velikim kombinatima, sa sela, pa se plašim da će zalaganje Vlade, a posebno Ministarstva za poljoprivredu, kao i Ministarstva finansija, koji su spremni da određenu količinu sredstava ili novca izdvajaju za taj ruralni razvoj sela, ne padne u kontradiktornost i da nateramo te ljude koji će, trbuhom za kruhom, morati da traže rešenje, ili da napuštaju posao ili da možda kao podstanari žive u gradovima gde su zaposleni, a u ovoj fazi razvoja našeg društva i sela tako nešto nam ne treba. Hvala.

Gospodin Žarko Obradović je obrazložio amandman koji su on i gospodin Miša Petronijević predložili vezano za član 62. i, verujte, nije razumljivo ovo obrazloženje Vlade da se amandman ne prihvata iz razloga što će odgovarajuća zaštita zaposlenih od noćnog rada biti utvrđena u Predlogu zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.
Zaista ovog momenta ne znam, možda kada budemo dobili taj predlog zakona o bezbednosti i zdravlju, možda će moja diskusija da bude bespredmetna, ali ovog puta mi to nemamo. Želim da ukažem na jednu činjenicu. Tu su predstavnici sindikata. Možda među njima ima i predstavnika grane metalaca.
Reći ću jednu pojavu koja je prisutna trenutno recimo u kompaniji U.S. Steel. To je ona kompanija koju je prethodni režim Demokratske stranke, pod još uvek neproverenim uslovima, prodao kompaniji U.S. Steel i činjenica da je tako sada, mislim da to predstavnici sindikata znaju.
Zbog vrlo teškog položaja u kome se radnici nalaze generalno, pa i radnici u ovoj kompaniji, poslodavac vrlo često predlaže, a zbog teškog položaja radnici prihvataju, da se praktično nastavi rad iz jedne smene u drugu, pa često to bude iz druge smene u treću, i to mnogo puta bude kobno po radnike.
Zabeležen je porast slučajeva da se radnici razbole obavljajući te teške poslove i mislim da je ovaj amandman, koji je podnela Socijalistička partija, odnosno u ime Socijalističke partije dr Žarko Obradović i Milisav Petronijević, smislen i važan, gde mi tražimo, zahtevamo, pošto ne znamo kakav će da bude predlog zakona o bezbednosti, koga još uvek nemamo, da se zatraži mišljenje Ministarstva rada, Ministarstva zdravlja i sindikata o merama bezbednosti i zdravlja zaposlenih koji rad obavljaju noću.
Kažem, ovo je konkretan primer i slučaj, gde vrlo često radnici čak produženo rade u noćnoj smeni, zarad vrlo teškog položaja i nažalost mnogo puta se dešavaju nesrećni slučajevi. Zbog toga predlažem, pošto ministra nema, kolegama poslanicima da razmisle oko ovoga i eventualno prihvate ovaj amandman.

Poštovani predsedniče, uvažene koleginice i kolege poslanici, predstavnici sindikata, gospodine ministre, ovo je amandman koji će poslanici SPS podržati. Mislimo da je logičan i mislimo da je važno ovo što je koleginica Nestorović rekla, posebno u situacijama u kakvim rade i posluju firme, gde je zaista radnicima, nažalost, prioritetan stav, ovako kako je rečeno, da prime platu. Mnogo puta se ne vodi računa i poslodavac često i nije ni pitan mnogo za nešto drugo, ako se isplaćuju plate.
Prema tome, mislim da je amandman dobar i da bar kroz taj redosled na neki način obavežemo poslodavca da vodi računa o nečemu što je takođe mnogo važno, osim plate koja je u teškim uslovima prioritetna za radnike, da vodimo računa i o njegovom zdravlju. Iz tih razloga SPS će podržati ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo, gospodin Hranislav Perić je dao obrazloženje. Mi u Socijalističkoj partiji mislimo da je ovo važno, i posebno ono što je gospodin ministar rekao u uvodnom ekspozeu, da se ovim zakonom želi da klatno koje je prethodnim zakonom bilo malo, odnosno malo više na strani poslodavca, da se želi da se ta, uslovno rečeno, nepravda ispravi i da se ono malo pomeri prema radnicima.
Gospodin Perić je pomenuo broj radnika koji su uhlebljenje našli u preduzećima koja su mala. Obzirom da postoji opšti konsenzus oko daljeg restrukturiranja velikih sistema i rada na tome da se stvaraju mala i srednja preduzeća, mislimo da nikakvo veliko opterećenje nije za poslodavca da se u članu 24, poslednji stav – gde stoji da poslodavac koji ima 10 i manje zaposlenih ne donosi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova – prihvati predlog da bude pet i manje zaposlenih.
Na taj način mislimo da jednu značajnu grupaciju radnika štitimo, ovako kako je gospodin Perić rekao, pa molim i gospodina ministra, mislim da se suštinski ništa ne remeti u zakonu, a dosta, obzirom da je ovo radnički zakon, pomažemo radnicima u ovome.

Gospodine predsedniče, uvažena gospođo ministre, koleginice i kolege poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja. S obzirom da je problematika i tema iz oblasti poljoprivrede, koristim priliku, jer smo na početku kalendarske godine, da poželim svim poljoprivrednim proizvođačima, svim poslenicima u poljoprivredi, Ministarstvu poljoprivrede i naravno, ministru poljoprivrede, sretnu i berićetnu 2005. godinu.
Dakle, poljoprivredna proizvodnja je veoma značajna, ako ne i najznačajnija za našu zemlju. Uostalom, za rast društvenog proizvoda u 2004. godini možemo pre svega da zahvalimo rodnoj 2004. godini.
Takođe, na početku želim da zahvalim i predsedniku Narodne skupštine koji je prihvatio predlog 94 narodna poslanika i temu iz poljoprivrede uvrstio kao prvu tačku dnevnog reda. Nadam se da u ovome ima želje da se nadoknadi propušteno, a ja želim samo da naglasim i da podsetim da je od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva za prošlu godinu najavljivana veoma živa zakonodavna aktivnost. Ona je, kao što je poznato, izostala. Imamo i razumevanje zbog čega, želelo se da se donesu odgovarajući okviri za donošenje zakona iz oblasti poljoprivrede.
Odbor za poljoprivredu ove skupštine daje solidan doprinos tome i nadam se da ćemo u narednoj godini ovo što je propušteno, ako je uopšte propušteno, nadoknaditi, a znamo da nam zakonodavna delatnost iz ove oblasti fali. Nedostaje nam zakon o zadrugarstvu, koji je veoma važan; a da ne pričam o tome zašto je to važno i koliko je sada na terenu situacija teška za poljoprivredne proizvođače koji nisu organizovani i nemaju mogućnosti da nabave kvalitetan repromaterijal za prolećnu setvu.
Dalje, zakon o korišćenju državnog zemljišta; imamo situaciju da u velikim sistemima, u velikim kombinatima postoji realna opasnost, i ljudi koji se bave poljoprivredom to znaju, da vrlo brzo, ukoliko se ne pristupi rešavanju ovih problema, možemo da razgovaramo o krčenju tog poljoprivrednog zemljišta, jer, ljudi koji se time bave to znaju, zapuštena njiva vrlo brzo prelazi u nešto što ne može da bude parcela za gajenje poljoprivrednih proizvoda.
Iskoristio bih prisustvo ministra poljoprivrede i samo za momenat izašao iz konteksta ovoga o čemu danas razgovaramo. Pretpostavljam da ljudi u Ministarstvu o tome vode računa, imaju te informacije, siguran sam da imaju, a to je trenutna situacija vezana za primenu zakona koji je ova skupština donela, a to je Zakon o porezu na dodatu vrednost, gde je primenom ovog zakona poljoprivredna proizvodnja u najširem smislu dodatno opterećena.
Znači, prema nekim mojim informacijama, a pretpostavljam da ljudi iz Ministarstva to bolje znaju, za 8% su poskupela mineralna đubriva, za 8% je poskupela hemija za zaštitu, odnosno pesticidi u najširem smislu reči. Pored toga, pojedine naše fabrike su već digle cenu za 20%, a ima najava da to i druge urade. Koncentrovana stočna hrana za proizvodnju koncentrata je takođe zbog primene poreza na dodatu vrednost poskupela i to inače tešku situaciju u poljoprivredi dodatno usložnjava.
Koristim priliku, na neki način apelujem i molim gospođu ministra da na sednici Vlade vidi kakva je mogućnost, a mislim da ona postoji, da se uredbom Vlade ili nekim aktom pokuša da se eliminiše ovo dodatno opterećenje, što je veoma važno za primenu poljoprivredne proizvodnje; ako ne da se potpuno oslobodi, onda bar da se vrati na onaj nivo od 8%, što je inače Zakonom o porezu na dodatu vrednost za pojedine delatnosti već dozvoljeno.
Mislim da je izlišno, a o tome smo razgovarali kada smo usvajali budžet, da izdvajamo sredstva iz budžeta za nešto što dodatno opterećujemo na ovakav način, a ipak su u pitanju budžetska sredstva, jer se plašim da sa primenom ovog zakona postoji mogućnost... Dolazim iz kraja koji je pretežno voćarsko - vinogradarski, ali pored toga značajan broj parcela je pod ratarskim kulturama i pouzdano znam da je po staroj ceni đubriva, mislim da to ljudi iz Ministarstva znaju, primena kompleksnih ili mešanih đubriva praktično izostala u jesenjoj setvi; a ono što je možda važno za ovaj voćarsko-vinogradarski kraj, to je da će po ovoj novoj ceni još manje biti primenjena u narednom periodu, a pre svega za prolećnu setvu.
Koristim priliku i apelujem da ministar poljoprivrede na sednici Vlade pokuša da se izbori za ovu pogodnost; nije pogodnost, već pružanje jednake šanse, odnosno realne šanse da poljoprivrednici primene savremenu agrotehniku, ako uopšte možemo da razgovaramo o tome da primenjujemo savremenu agrotehniku, u narednom periodu.
Što se tiče zakona o sadnom materijalu, poslanička grupa SPS će podržati ovaj zakon. To je logičan sled zakona, jer smo doneli Zakon o šumskom drveću. Ovo je jedan dobar zakon i čuli smo od gospođe ministra šta sve reguliše.
Ponovo podvlačim da dolazim iz kraja koji je jedan od razvijenijih krajeva u Srbiji sa voćarskom i vinogradarskom proizvodnjom. Znam pouzdano da su mnoge sorte, mnoge voćne vrste proizvođači ilegalno morali da donose sa raznoraznih sajmova po Evropi. Mislim da ovaj zakon reguliše to i da će napredni proizvođači, ljudi koji se ozbiljno bave tom delatnošću u narednom periodu na zakonit način moći da reše sve te probleme.
Ja sam na Odboru za poljoprivredu, a evo i sada koristim priliku... Znam pouzdano da su mnogi proizvođači u smederevskom kraju, pre svega vinogradari, u dužem vremenskom periodu imali problema sa nabavkom kvalitetnog loznog materijala. Nije mnogo bolja situacija bila ni sa voćnim sadnim materijalom i apelujem, i pre svega podvlačim ponovo član 17. koji ministru daje mogućnost da bliže propiše uslove koje treba da ispuni prodajno mesto za sadni materijal, da se definitivno stane na put divljoj prodaji sadnog materijala.
Mi danas imamo prodaju sadnog materijala od pijaca, pa do kvartova, delova grada, gde nestručni ljudi, uglavnom ljudi koji nisu to proizveli, prodaju ljudima nekvalitetan sadni materijal, koji je u ovoj proizvodnji vrlo rizičan jer je ciklus proizvodnje takav da rezultate lošeg sadnog materijala nažalost možemo da vidimo tek posle tri do četiri godine.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, gospođo ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, reći ću nekoliko reči koje nisam stigao da kažem, a na neki način šlagvort je dat kroz ove diskusije koje su, ako sam dobro shvatio, bile takve da neće biti dileme oko podržavanja ovog zakona iz oblasti poljoprivrede.
Jednostavno, imam obavezu, i o tome je ovde razgovarano, a mislim da je to vrlo važno, istakao je gospodin Petrović, da spomenem važan aspekt ovog zakona oko mogućnosti izvoza sadnog materijala. Samo da podsetim, ovde je kroz diskusiju to nekoliko puta naglašeno, nije nepoznato našim proizvođačima sadnog materijala, izvozili smo mi sadni materijal u prethodnom periodu. Zbog struke i ljudi koji su to uspešno radili u prethodnom periodu, moram da istaknem firmu "Godomin", koja je bila značajni izvoznik sadnog materijala, pre svega za rusko tržište, nešto malo i za bugarsko tržište.
Prema tome, nije nepoznato i mislim da je važno i dobro što je istaknuto da se usvajanjem ovog zakona stvara mogućnost da se ponovo vratimo na svetsko tržište sa izvozom sadnog materijala, jer to može da bude i te kako značajan prihod. Gospodin Mika Vlaović je takođe pomenuo jednu stvar koja je važna, a vezana je za uvoz hmelja. Moram da istaknem ovde, jer imam podatke da je tako. Dolazim iz voćarskog kraja gde je proizvodnja jabuka dominantna. Pojavila se i uvozna jabuka. Mi imamo podatke, ja lično, da je izvezeno nešto naših jabuka. Apelujem još jednom, slično kao i gospodin Vlaović, dajte da pokušamo da plasiramo ono što je proizvedeno ovde, a sigurno je kvalitetnije od onoga što se uvozi.
Znači, podaci govore da je značajno smanjen deficit u odnosu na prethodne godine; politika koju je u oblasti poljoprivrede vodila prethodna vlada je bila takva da je bio negativan bilans. Za pohvalu je ova vlada koja je to drastično smanjila, ali dajte da ono što se proizvede ovde, a mislim da voće... A čuli smo od gospodina Vlaovića da ima podataka da se čak i hmelj uvozi. Treba da se istraje na tome da se prvo proda ono što se proizvede ovde kod nas, a tek onda, eventualno, uvozi ono što je, na osnovu podataka kojima raspolažemo, daleko od kvaliteta našeg voća.

Hvala, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SPS su u načelnoj raspravi, nadam se jasno i argumentovano pokušali da kažu i rekli zbog čega SPS smatra da ovakav zakon ne treba donositi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Pokušaćemo i kroz amandmane da kažemo zašto je to tako.
Izašao sam da kažem jedan slučaj, primer koji se skoro dogodio, sa kojim verujem da ste i vi narodni poslanici i šira javnost naše Republike upoznati preko sredstava javnog informisanja. Slučaj se desio u Smederevu, kada je poslanička većina DOS-a želela, prekrajajući istoriju, da jedan od trgova u Smederevu nazove trgom Dimitrija Ljotića.
Pokrenula se i naša javnost i evropska antifašistička javnost, pisalo se mnogo oko toga i mislim da je zasluga da se u izvesnom smislu i bruka vezana za to skine i uopšte dao veliki doprinos gospodin Zoran Đinđić, koji je poprilično natrljao uši tadašnjem predsedniku opštine jer je imao informacije i jasan stav oko toga da takve ideje i takva prekrajanja istorije mogu da nanesu štetu našoj zemlji.
To se nedvosmisleno pokazalo i kroz ovu našu diskusiju koja se vodila u prethodnih nekoliko dana. Da ovim zakonom ništa ne postižemo zaključili smo svi, mislim i šira javnost naše Republike, da se na ovakav način pomirenje ne postiže i ne dostiže, i mislim da ne treba da nam zamerate za našu želju i naše zalaganje da se ovakav zakon ne donese.
Zbog toga predlažem da se amandman na član 1. ovog zakona prihvati i na taj način ne upadnemo u klopku eventualno novih i daljih podela, jer mislim da nam je toga bilo dosta i u prethodnom periodu i da treba na drugačiji način da se ispravljaju eventualne istorijske nepravde, ukoliko ih je bilo.

Gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Žarko Obradović i Milisav Petronijević podneli su amandman na član 15. sa željom da se on povuče, kao što je želja svih nas iz SPS, uz argumentaciju koju sve vreme iznosimo pred poslanike Republičke skupštine i javnost Srbije, da ovaj zakon treba povući. Šlagvort za moje javljanje vezano za ovaj amandman dao mi je upravo gospodin Žarko Obradović, citirajući podatke koje ima, vezano je za izveštaje četničke komande.
Pomenuto je selo Drugovac. Moram, zarad javnosti, da dopunim na neki način ovaj izveštaj, s obzirom da je Drugovac jedno malo selo u smederevskoj opštini, koje je stradalo 29. aprila 1944. godine u stravičnom četničkom pokolju.
Ovo što je gospodin Žarko Obradović izneo kao podatak se u izvesnoj meri razlikuje. Rekoh da su to izveštaji četničke komande. U Drugovcu nisu zaklani, ubijeni i spaljeni partizani, niti komunisti, već običan narod, seljaci koji su skrivili samo to što su, između ostalog, čuvali od 1941. godine do kraja rata gospođu Bulinu Baruh. Da podsetim samo, to je majka narodnih heroja braće Baruh, jadna starica, predratni profesor iz Beograda, čija je ćerka sa 17 godina, između ostalog, streljana od strane Nemaca 1941. godine u Beogradu.
Kao potvrda ovoga zašto se mi iz SPS sve vreme zalažemo i na čemu pokušavamo da insistiramo, da donošenjem ovog zakona neće doći ni do kakvog pomirenja, upravo želim da iznesem jednu činjenicu i da na neki način postavim pitanje i gospodi predlagačima, tj. SPO, pa i kolegama koji nisu sa nama ovde – SRS.
Na poslednjim izborima u pomenutom selu su pobedile ove dve partije. Znači, SPO i SRS, zahvaljujući tome što su imali dobre kandidate, divne ljude, čestite ljude, pobedili su na ovim izborima. Postavljam pitanje, s obzirom da je ukupno u ovom pokolju stradalo: Drugovčana – 24 su zaklani i 41 streljan, četiri su izgorela, tri umrla od batina, 120 kuća je zapaljeno i preko 200 domova opljačkano.
Da li je to dobro i za kolege iz SPO, pa i za kolege iz SRS, da objasne ljudima koji su očigledno zaboravili sve to – da li je ovo sada podsećanje da stranka kojoj su dali poverenja na poslednjim izborima pokreće proceduru rehabilitacije onih koji su njihove pretke pobili na jedan monstruozan i zverski način? To je jedan od razloga zbog čega se mi zalažemo da se amandman na član 15. povuče i naša molba da se celokupan ovaj zakon povuče iz procedure.