Gospodine potpredsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi samo da kažem nekoliko reči, odnosno da kažem stav SPS-a vezano za ovaj zakon.
Od prethodnika smo čuli, radi se o jednom važnom zakonu, koji će SPS podržati i glasaće za njega. Kolega je rekao uglavnom prednosti zbog čega je važno doneti zakon, važno je što se izdvaja iz sadnog materijala poljoprivrednog bilja, važno je što tretira jednu važnu oblast, oblast šumarstva.
Šumarstvo je vrlo važna grana naše privrede i poljoprivrede, a u ime SPS-a sam podneo amandman kada smo usvajali budžet, odnosno želja nam je bila da izvesna sredstva opredelimo i da jednu opasnu štetočinu koja hara našim šumama suzbijemo na odgovarajući način. Imamo razlog povlačenja tada mog amandmana, a bilo je obećanje potpredsednika Vlade i ministra da će iz tekuće budžetske rezerve, ukoliko se ukaže potreba, da se izdvoje određena sredstva.
Proizvodnja kvalitetnog semena je početak plana da se godišnje podižu određene površine pod šumama, a što mi ispred SPS-a cenimo kao vrlo važno i značajno, i želimo da se pridružimo ideji ljudi koji vode ovaj resor i da se vratimo na površine koje su bile negde 80-tih godina pod šumama.
Važan segment ovog zakona je što se definiše, a nadam se da će ubuduće ministarstvo da radi na tome, i da pojedine sorte, kao što je Pančićeva omorika, a da mi ne zamere stručnjaci, endemična vrsta za naše područje. Koliko imam informaciju, Nemačka ima sertifikat za proizvodnju ovoga, i da se ne ponovi i da u ovoj oblasti ne idemo kao i u nekim drugim oblastima iz oblasti poljoprivrede, a kao što je nezaštićena šljivovica, a zaštitili je Austrijanci itd. Sve su to razlozi koji govore u prilog ovom zakonu i što će SPS da podrži ovaj zakon.
Šta želim još u ime SPS-a ovde da kažem. Mislim da nije dobro što je ovo prvi zakon iz oblasti poljoprivredne proizvodnje. On je važan i značajan i mislim da ima mnogo važnijih stvari, značajnijih stvari koje ovu oblast tretiraju. Postoji konsenzus u Skupštini da je poljoprivreda grana koja je vrlo značajna i na neki način mi, koji se bavimo politikom, u tim našim predizbornim nastupima uvek se kunemo u poljoprivredu.
Nažalost, posle dugo vremena od formiranja Vlade imamo tek jedan zakon, a ima dosta nerešenih stvari u ovoj oblasti. Poljoprivreda je u vrlo teškom stanju. Ne kažem da je zasluga ove vlade, sigurno da nije. Očekujemo da se uhvati ova vlada u koštac sa mnogobrojnim problemima koji pritiskaju ovu oblast.
Apelujem za skupštinskom govornicom da resorno ministarstvo ozbiljnije uđe, a znam opredeljenje ministarstva i u principu ga podržavam.
Strategija razvoja poljoprivredne proizvodnje je napravljena itd, a želja je bila i to nije loše, to podržavam, ali očekujemo i druge zakone koji će malo ovu oblast da urede. Mislim na Zakon o poljoprivrednom zemljištu, Zakon o zadrugama, nešto što se direktno ne tiče Ministarstva poljoprivrede, a vezano je za Ministarstvo za privredu i privatizaciju, a to je Zakon o privatizaciji.
Na Odboru za poljoprivredu sam tražio od Ministarstva jednu informaciju, odnosno da Odbor zauzme stav kakva je situacija generalno gledano u poljoprivrednim preduzećima, odnosno kombinatima koji su i dalje nosioci nekog razvoja poljoprivrede. Nažalost, ti kombinati koji su u vrlo teškoj situaciji, svi privredni kapaciteti su uglavnom u okviru tih i takvih kombinata. Mislim da su potrebne i neophodne izvesne izmene Zakona o privatizaciji u oblasti poljoprivrede, jer situacija je vrlo teška, a da ne kažem katastrofalna.
Znam da postoji spremnost u Ministarstvu da se razgovara, a to je donošenje uredbe o korišćenju državnog zemljišta, a mora Ministarstvo da inicira donošenje takve jedne uredbe, ukoliko nije već o tome nešto i konkretnije dogovarano.
Situacija u Srbiji je takva da su u okviru tih velikih sistema i velikih kombinata značajnije površine koje su državno zemljište, a obzirom da su kombinati u vrlo teškoj situaciji, plašim se da za nekoliko godina, ukoliko se ne uhvatimo zajednički, odnosno pre svega ministarstvo u koštac sa ovim problemima, da ćemo biti u situaciji da moramo da razgovaramo o krčenju određenih površina kako bi zasnovali poljoprivrednu proizvodnju, jer one već nekoliko godina nažalost se ne obrađuju, a stručni ljudi znaju šta znači to za njivu ako se dovoljno ne obrađuje i da postoji opasnost da ostane šikara neka, za koju su potrebna dodatna sredstva da bi se to i iskrčilo.
Prema tome, na kraju, SPS će podržati donošenje ovog zakona i iniciramo donošenje važnih zakona iz oblasti poljoprivrede, kako bismo ovu važnu oblast doveli unešto bolju situaciju. Ona je trenutno vrlo teška.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, u ime SPS-a predložio sam ovaj amandman iz razloga i sa željom da se Ministarstvu poljoprivrede, Upravi za zaštitu bilja, da tako kažem, poveća iznos za 60 miliona dinara, iz razloga što su naše šume, a uz šume i voćnjaci, izuzetno ugroženi od gubara.
Samo da vas podsetim, to je po zvaničnim informacijama, jer i u štampi je bilo, negde oko 360.000 hektara šuma u Srbiji je ugroženo od ove napasti. To je negde oko 10% od ukupnih površina. Ono što stručne službe prate na terenu, činjenice govore da za iduću godinu postoji opasnost još veća.
Svestan sam manjkavosti mog amandmana iz razloga što nisam predložio koje stavke da se smanje, ali očekujem da Vlada zajedno sa Ministarstvom za poljoprivredu prati razvoj ove opasne štetočine i možda baš iz tekuće budžetske rezerve se izdvoje sredstva, ukoliko poprimi obeležje katastrofe. Ukoliko postoji spremnost u Vladi, spreman sam da povučem ovaj amandman. Povlačim ovaj amandman. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, koleginice i kolege poslanici, stav Socijalističke partije, vezan za usvajanje rezolucije, juče je jasno i glasno saopšten. Mi pri tom svom stavu ostajemo.
Prihvatamo i predlog gospodina Nikolića, ukoliko se iskaže spremnost da se bilo šta u tekstu izmeni, da radimo na tome i da to prihvatimo. Mislimo da bi bilo dobro da rezoluciju, u ovakvom ili u onakvom obliku, danas ovde usvojimo, s tim da nastavimo da radimo kao Skupština koja je uvek iskazivala svoj stav, koji je uvek bio jedinstven kada je u pitanju stradanje srpskog naroda i ne samo srpskog naroda nego i ostalog nealbanskog življa u južnoj pokrajini Srbije.
Sve je poznato, sve je jasno iskazano ko je žrtva i do koje mere ide neviđeno u Evropi, na početku 21. veka, divljaštvo Albanaca, koji ubijaju, pale, progone sve što nije albansko, pa čak i one retke Albance koji su samo neku reč rekli da bi živeli u slozi sa drugima. Naravno, to ceo svet zna. Šta taj svet preduzima?
Prošlo je više od pet godina od okupacije Kosova i Metohije od strane međunarodnih snaga, čiji je zadatak da zaštite stanovništvo i uspostave mir. Kako taj mir danas izgleda?
Stotine hiljada prognanih Srba, ubijenih i onih koji se vode kao nestali, popaljene kuće i crkve, preorana groblja, uzurpirana imovina, nema sigurnosti za slobodno kretanje, a ni za život. Nijedan od hiljade zločina nije rasvetljen i počinioci kažnjeni. Umesto da bude razoružana, OVK je dodatno naoružana i pod kontrolom instruktora NATO organizovana kao sadejstvo za vojnu formaciju.
Posle eksalacije divljaštva i zločina u martu ove godine, osim verbalnih osuda, malo šta je učinjeno na zaštiti Srba i kažnjavanju počinioca zločina i sankcionisanju izazivača.
Sve više se istina o ovome probija u svetu, ali to nažalost ne uznemirava svetske centre moći, gde traje nepromenjena šematizovana slika da su u svakom slučaju jedini krivci Srbi. Čak kad ih na svojoj predačkoj zemlji skoro više i nema. Za velike moćnike daleko je lakše da nađu "iglu u kosmosu" i tragove nove energije na Marsu, nego ubice dečaka u Goraždevcu i Gračanici. To je slika ili samo kroki multientičkog, multikonfesionalnog, multikulturalnog mira na Kosovu i Metohiji.
Ovakva situacija, dame i gospodo, nastala je posle divljačkog bombardovanja naše zemlje od strane zemalja NATO-a. To je, zapravo, direktna posledica tog vandalskog čina. Upitajmo, ponovo i jasno, da li postoji odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za bombardovanje Jugoslavije, koja nije izvršila agresiju ni na jednu drugu zemlju? Ko je i na osnovu čega utvrdio činjenice o tzv. humanitarnoj katastrofi?
Kako izgleda puna istina o Račku, u svetlu svih i tada poznatih činjenica? Ko je odgovarao za laži ko je su poslužile kao izgovor za agresiju na Jugoslaviju? Sa kojim i kakvim pravom su ubijani ljudi, vojnici i civili, rušeni objekti?
Ko je određivao legitimne ciljeve, ulice i trgove, bolnice, škole, zabavišta, kuće i stambene četvrti, staračke domove, mostove i puteve, fabrike i pruge, energetska postrojenja, sisteme vodosnabdevanja, pijace i vašarišta, televizije, izbegličke kolone, groblja, putničke vozove i radničke autobuse? Ko je kasetnim bombama ubijao stanovništvo u dvorištima kuća i ostavio zauvek našim, a i mladim generacijama uranijumska zračenja?
Milosrdni anđeo, u liku veštice i pratećih đavola, uništio je u Srbiji ono što su generacije stvarale sofisticirano, iz nebeskih visina, precizno, smrtonosno. Ostale su trajne, još nedovoljno sagledane posledice za naš život i život generacija koje dolaze.
Mi danas to treba da zaboravimo, da oprostimo. Ne možemo, a možda moramo. Moramo, a opet ne smemo. Moramo, a opet treba ozbiljno da promislimo. Mislim da moramo da pitamo narod. Zato ova Narodna skupština treba da donese Rezoluciju, ne smemo tek tako da idemo i svašta da govorimo i obećavamo po belom svetu, kao što to radi aktuelni ministar inostranih poslova, gospodin Vuk Drašković.
Zato još jednom kažem - dokument, koji se zove Rezolucija, u ovom ili u nekom drugom tekstu, to je nešto što treba da Narodna skupština izglasa, da donese i da bude obavezujuće za sve ljude koji na ovakav ili onakav način predstavljaju našu zemlju svuda po Evropi i svetu. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, SPS će podržati ovaj zakon o porezu na promet.
Mislimo da izmena koja je predložena ide u pravcu rešavanja određenih problema, koji su nastali primenom fiskalnih kasa. Juče smo ovde čuli od kolega, poslanika medicinske struke tj. lekara, neke razloge iz ove struke oko fiskalnih kasa, a iskoristiću priliku da kažem nekoliko reči vezanih za funkcionisanje javnih preduzeća iz oblasti komunalnih delatnosti.
Naime, kao što je poznato, naplata računa za komunalne usluge od građana, u većini komunalnih preduzeća, vrši se na blagajnama preduzeća, po već ispostavljenim računima na osnovu očitanih mernih instrumenata, bez obzira da li su to merni instrumenti - vodomeri ili su to - utvrđene površine na osnovu kojih se ispostavlja račun.
U slučaju naplate komunalnih usluga nije uvek moguće ispoštovati uvedeni princip, jer je sled događaja potpuno suprotan, odnosno korisnicima se usluga prvo pruža, a tek onda, nakon izvršenog merenja i ispostavljanja računa, naplaćuje. To znači da korisnici po dobijanju računa, za pruženu uslugu, dolaze na blagajne preduzeća da izvrše plaćanje, i to pretežno plaćaju deo računa, u skladu sa svojim mogućnostima, a ekonomska prinuda ne postoji, jer je usluga već pružena.
Praktično je nemoguće da blagajnici primenom fiskalnih kasa, na licu mesta, izrađuju račune, jer bi to zahtevalo da u svakom trenutku blagajnik raspolaže podacima o potrošnji svakog pojedinog korisnika. Problem se uvećava ako se ima u vidu napred navedena činjenica, da korisnici uglavnom plaćaju samo deo potrošnje, pri čemu bi ostatak potrošnje ostao nefakturisan.
Tome treba dodati da se naplata komunalnih usluga i inače sprovodi uz velike teškoće, odnosno da veliki broj korisnika plaća sa zakašnjenjem, što povlači obračun zatezne kamate koju je nemoguće obračunati na fiskalnoj kasi. Uglavnom, ako bi se račun za pružene komunalne usluge sačinjavao tek prilikom naplate tj. primenom fiskalnih kasa, to bi značilo da bi se prihodi priznavali po gotovinskom principu, što je suprotno Zakonu o računovodstvu i reviziji.
To je, da kažem, jedan od razloga što ćemo podržati ove izmene kod ovog zakona. Očekujemo da resorna ministarstva na osnovu ovih činjenica, a i dodatnih provera na terenu, ove specifične situacije, kakve su - naplata u javnim komunalnim preduzećima –uzeti u obzir. Ova izmena koja je predložena od strane Vlade ide u tom smislu da se ovakvi problemi, između ostalih, i ovakve poteškoće rešavaju na brz i efikasan način. Toliko, hvala.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Socijalistička partija je uložila amandman na član 92. gde se stav 1. menja i glasi: "Posle isteka roka za prijavljivanje, sud u roku od pet dana dostavlja sve prijave potraživanja stečajnom upravniku." U stavu 2. broj "40" se zamenjuje brojem "30".
Kasnije ću da dam i obrazloženje šta nam je bio povod da ovaj amandman podnesemo; jedno veoma loše iskustvo koje smo imali primenjujući stari Zakon o stečaju, a odnosi se na način kako je to urađeno u smederevskom "Sartidu".
Naime, kao što je poznato, prekršen je zakon, odnosno zakonska regulativa koja reguliše ovu oblast i da ne bismo došli u sličnu situaciju ili, ne daj Bože, da je, što reče gospodin Vlahović, njegovo ministarstvo tvorac ovog zakona, pa se plašimo da nije na ovakav način pokušano da se pruži mogućnost da se kod sprovođenja nekih drugih stečajnih postupaka, kod nekih drugih preduzeća primeni metod i postupak koji je primenjen u "Sartidu".
Iz tog razloga u članovima 56. i 90. predviđeno je da poverioci podnesu prijave potraživanja u pismenoj formi stečajnom sudu, najkasnije u roku od 60 dana od dana pokretanja stečajnog postupka. Članom 22. stav 1. propisuje se obaveza stečajnom sudu da istovremeno dostavi sve primljene prijave poverilaca stečajnom upravniku. Propušteno je da se propiše rok u kome je stečajni sud dužan da izvrši ovu obavezu.
Amandmanom se predlaže da se po isteku propisanog roka za prijavu potraživanja od strane poverilaca stečajni sud obaveže da u daljem roku od pet dana mora da dostavi sve primljene prijave poverilaca stečajnom upravniku.
Takođe, smatramo da je stečajnom upravniku ostavljen nepotrebno dug rok za utvrđivanje valjanosti potraživanja, odnosno za sačinjavanje liste priznatih i osporenih potraživanja, te predlažemo skraćenje ovog roka na 30 dana. Iz ovih razloga molimo da se ovaj amandman prihvati.

Uvaženi predsedavajući, reklamiram član 97. Poslovnika, pogrešno protumačena diskusija. Ovde sam pokušao da dam jedan primer i način kako je sproveden stečaj ...
(Predsedavajući: Vi hoćete repliku na repliku.)
Javio sam se po Poslovniku, član 97. Ovde smo od prethodnog ministra čuli kako je "Sartid" poslovao u prethodnih 10 godina. Pominjao je način kako je firma u vreme sankcija preživljavala i kako su radnici primali platu.
O tome možemo najbolje i najkvalifikovanije da govorimo mi iz Smedereva, jer mislim da je to bilo izuzetno značajno i za ovaj grad, a i za celu Republiku.
A to koliko ima mešanja između jedne, druge i treće vlasti, kako gospodin Vlahović kaže, najbolje vidimo na primeru iz prethodnog perioda, da ne pominjemo imena ljudi koji su bili stečajni upravnici, način kako su oni birani. Gospodine Vlahoviću, vi najbolje znate kako je to urađeno u "Sartidu", da ne pominjemo imena - ko je bio prvi stečajni upravnik, čiji je on kum itd.
Ovde sam pokušao da dam skromni doprinos u ime SPS, da ne bismo sa donošenjem novog zakona upali u zamku da nečiji drugi kumovi sprovode stečajne postupke u firmama na području Srbije. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na početku našeg današnjeg zasedanja iskreno očekujem da će da protekne u malo drugačijem tonu nego jučerašnje, a valjda će tome da doprinese i današnji datum – Sveti Vasilije Ostroški, da ovaj posao, koji danas imamo kao narodni poslanici, privedemo kraju.
Rekao bih samo nekoliko reči vezano za izmene i dopune Zakona o akcizama. Više puta smo u toku načelne rasprave čuli da smo skoro o tome razgovarali. Imam izvesno zadovoljstvo da ispred SPS kažem da su diskusija koja je vođena i stavovi za koje su se zalagali poslanici SPS delom ugrađeni i u ovaj materijal koji je danas pred nama. Na tome izražavam zahvalnost i ministru i ministarstvu i, naravno, odgovarajućim odborima. Prema tome, nije veliki greh i nije velika šteta što u relativno kratkom vremenu razgovaramo dva puta oko akciza.
Naravno, zadatak ministra finansija je da se stara o popunjavanju budžeta i na neki način je prirodno da putem akciza rešava i taj svoj problem. Mi smo se i prošli put, kad smo o ovome razgovarali, zalagali, a i danas ponavljamo: akciznom politikom, na neki način, može da se kanališe i trasira u izvesnom smislu i privredna aktivnost u pojedinim granama.
Mi smo i tada rekli, meni je žao što nije do kraja prihvaćen jedan amandman koji je potekao od predstavnika SRS, koji smo mi podržali, a to je pitanje akcizne politike oko akcize za vino. Ponovo su u istu ravan, u isti koš svrstani domaći proizvođači vina i uvozni proizvođači, odnosno uvozna vina. Mislim da to nije dobro.
Samo ću kao primer da istaknem zašto je to tako i zašto mislim da nije dobro. Naime, prethodna vlada je sa vrlo lošom akciznom politikom u ovoj oblasti, konkretno, nanela veliku štetu domaćim proizvođačima vina, odnosno domaćim vinarijama. Zašto? Zato što je akciza bila izuzetno visoka. Ona je bila blizu 20-tak dinara, čini mi se 18 za vina i na taj način je u vrlo neravnopravan položaj postavila domaće vinarije i domaće proizvođače vina u odnosu na uvozna vina, koja su bila oslobođena tih dažbina. Na taj način su naša vina bila mnogo skuplja. Naravno, zbog situacije u kojoj svi živimo, time se smanjila i mogućnost prodaje toga.
Dobra je mera prethodne vlade što je ta akciza ukinuta, ali i suviše kasno. Ušlo se u novu berbu, u novu preradu i sada imamo probleme u svim vinarskim kućama gde, praktično, velike količine vina stoje na zalihama i nije moguće da se putem tržišta, odnosno prodajom reši taj problem koji je, kažem, veliki u svim vinogorjima, jer imamo situaciju da proizvođačima nije isplaćeno grožđe.
Sada je ogroman dug vinarija, ne mogu da prodaju zalihe vina, a sa druge strane proizvođačima je već počela, da tako kažem, nova godina, odnosno nov ciklus proizvodnje, gde treba vinograde zaštititi, gde su potrebna sredstva i mislim da na takav način idemo ka tome da nešto što je tradicija ove zemlje, što mislim da je realno i potencijal i šansa, a nekada smo bili veliki izvoznici vina, praktično dolazimo u situaciju da se ogromne površine vinograda krče.
Ministar je to u svom uvodnom izlaganju istakao i rekao, znači prihvaćen je amandman i to je moja malenkost u ime SPS-a podnela, vezano je za akcize, odnosno za jedan novi proizvod i nadam se da će vrlo brzo da ugleda svetlost dana, da tako kažem. Kod nas do sada u našoj zemlji, u Srbiji, to niko nije proizvodio, a u onoj bivšoj velikoj Jugoslaviji nešto su radili Slovenci na tom planu, i mislim da je dobro, odnosno dobro se skockalo sve to što je u međuvremenu, znači, razmatran ovaj predlog o akcizama. Radi se o novom proizvodu koji će da dobije odgovarajuću, da tako kažem, meru u akciznom smislu i da će naći svoje mesto na tržištu naše zemlje.
Juče je stav SPS-a izneo naš poslanik. Tu bih samo dodao još jednu stvar.Naravno da mora da postoji odgovarajući odnos cena benzina, dizel-goriva i tu se mi slažemo, ali naš poslanik je diskutovao u smislu da moraju kvote regresirane nafte da se povećaju u odnosu na ovo što je podeljeno.
Izražavam zadovoljstvo što je neko diskutovao da ima problema oko distribucije ovih bonova za regresiranu naftu, u Smederevu toga nema, lokalna samouprava se dobro organizovala i to je praktično podeljeno seljacima, već je ta nafta potrošena.
Nema ovde predstavnika Vlade, ali mora Vlada da ide i korak dalje, znači da se odrede odgovarajuće kvote za buduću žetvu, koja sledi ubrzo, pa treba ta kvota regresirane nafte za naše proizvođače, za naše seljake da se poveća.
Koristim priliku da ovde apelujem na predstavnike Vlade da uzmu u obzir i daju i te dodatne količine regresirane nafte, jer sada će očigledno posle ove naše sednice skočiti akciza na dizel gorivo, i da na taj način pomognemo poljoprivredi. Zahvaljujem.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan dobar, odnosno odličan amandman, koga ćemo mi iz Socijalističke partije da podržimo. Sve što je ovde rečeno apsolutno stoji.
Nažalost smo imali akcize na domaća vina do, praktično, sredine prošle godine. Ta celokupna proizvodnja je, praktično, kolega je dobro rekao, vinogradarska proizvodnja, koja je preduslov dobre vinarske proizvodnje, u dosta teškom položaju. Ta akciza koju su praktično plaćali potrošači uredbom prethodne vlade, kao što rekoh, do pred samu berbu, nije dala rezultate. Pomogli su toj proizvodnji, ali ne dovoljno.
Mislim da bi usvajanjem ovog amandmana donekle bila ispravljena nepravda prema ovoj vrlo važnoj grani. Kolega je apsolutno u pravu. Mi smo nekada bili zemlja koja je izvozila vino, proizvodili smo vrhunske i kvalitetne sorte vina, a sada je celokupna ova proizvodnja u vrlo teškom položaju. Prihvatanjem ovog amandmana dali bismo bar malo, da tako kažem, veštačko disanje domaćim proizvođačima vina. Praktično, naše tržište je preplavljeno vinima sa strane, iz uvoza, koja, nažalost, to odgovorno kažem, nisu tog ranga i tog kvaliteta kako marketinški nastupaju na našem tržištu.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pokušaću u svom, nadam se kratkom, obraćanju da kroz diskusiju o ova dva predloga zakona – o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara – kažem svoj stav i stav SPS-a vezano za ove zakone. Ono što je svima nama, nadam se, poznato i jasno sa usvajanjem budžeta koji smo u ovoj skupštini doneli, a tada smo dobili informaciju od gospodina ministra da nas očekuje određeni set zakona iz ove oblasti. Lično ovo doživljavam kao nastavak rada na ovim zakonima i ova dva projekta koje danas imamo.
Naravno, SPS nije srećna zbog toga što kroz povećavanje određenih poreza i akciza može da dođe do povećavanja cena na malo, iako imamo uveravanja od gospodina ministra i stručnih službi da oni neće značajno da utiču, već nešto manje od 1% na godišnjem nivou.
Što se tiče akciza (i ovde bih se složio sa kolegom iz DSS-a koji je pokrenuo jedno pitanje), mislim da je izuzetno važno i da pravilnom politikom i donošenjem određenih odluka, vezano za akciznu politiku, može na neki način da se kontroliše i da se pospešuju pojedine privredne grane, a određenima da se da i značajan stimulans.
Složio bih se ovde sa kolegama iz Kruševca, čini mi se iz "Rubina". Mislim da nije dobro, gospodine ministre, da se ukida akciza na etil-alkohol ili etanol, jer povodom vašeg nastojanja, želje da se odlučno obračunavate sa mafijom bilo kog ranga, odgovorno vam kažem da postoji i alkoholna mafija u ovoj zemlji, koja je vrlo utemeljena, koja ozbiljno utiče pre svega na proizvođače koji se bave ovom vrstom proizvodnjoe.
Ovde je govoreno za proizvođače vinjaka i prirodnih rakija. Ako se prihvati se taj predlog da se ne plaća akciza na etil-alkohol, sa čime se lično ne slažem, nadam se da to eventualno možemo da ispravimo kada budemo donosili zakone vezane za određene pravilnike o proizvodnji vina, žestokih alkoholnih pića i drugih stvari. Na ovakav način mi direktno pružamo mogućnost da distribucija etil-alkohola bez akciza snizi cenu na tržištu i na taj način pružimo mogućnost da se dodatno ugrozi proizvodnja prirodnih rakija i ovde pomenutog vinjaka. To su dva artikla koja se proizvode i koji su kvalitetni proizvodi, a drugi problem je što nemamo njihov brend i što ne možemo da ih izvozimo. Mislim da o tome treba razmišljati i da se na tome radi.
Što se tiče drugih akciza koje su predložene, ili njihovo povećavanje ili oslobađanje, lično mislim da će povećavanje akciza na dizel gorivo direktno uticati na poljoprivrednu proizvodnju za koju smo se svi zajednički ovde dogovorili i složili da je vrlo važna za nas, za našu zemlju. Iskoristio bih priliku za ovom govornicom da gospodina ministra, kao predstavnika Vlade, podstaknem da se što hitnije krene sa realizacijom prodaje i distribucije dizela za poljoprivredu, znači, onako kako je Vlada donela, sa oslobađanjem određenog poreza na to.
Što se tiče ovog drugog zakona, ovde bih se založio, a čuli ste i od našeg ovlašćenog predstavnika, kada se govori o putničkim automobilima i kombi vozilima, uložili smo jedan amandman, gde tražimo da se kombi vozila izuzmu iz ovoga, jer oni zaista nisu nikakav luksuz. Verujte, dolazim iz tog kraja koji je voćarsko-vinogradarski. Jedino tim vozilima se ovaj grad, između ostalog, snabdeva poljoprivrednim proizvodima. Ne verujem da su ovakva vozila u posedu ljudi koji se ne bave poljoprivrednom proizvodnjom. Meni je lično neshvatljivo da je ovakav jedan amandman odbijen od strane Vlade.
Želeo bih da istaknem još jednu stvar, a to je da se ovde dosta vodila polemika o porezu na lovačko oružje i o predlogu da se za registrovano oružje za koje je izdato odobrenje za držanje i nošenje u ovako abnormalnom iznosu poveća iznos poreza. Mislim da bi se stime složili svi, a posebno lovci, da smo na taj način malo neopravdano napravili jednu razliku, gde smo pružili mogućnost da čovek poseduje bez plaćanja poreza tzv. lovačko oružje, a da nije član lovačkog udruženja.
S druge strane, povećavamo ovu izuzetno visoku stopu za oružje za koje čovek koji ga poseduje ima uredna dokumenta, a vrlo je malo ljudi koji imaju dozvolu za nošenje oružja. U mom gradu ih je samo nekoliko. Vrlo su oštri kriterijumi po kojima SUP izdaje takve dozvole.
Prema tome, založio bih se, i mislim da ovo što stoji i ovo kako piše nije najbolje formulisano, da se eventualno za nabavku novog oružja uvedu ovakve takse, a da za ljude koji već poseduju oružje i imaju uredna dokumenta za to ti porezi ostanu na nivou na kom su bili u prethodnom periodu.
Na sve ovo, o čemu sam sad govorio, uložićemo amandmane i pokušaćemo da ovaj skupštinski dom uverimo u ovo o čemu smo govorili. Hvala.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS je potpisnik i glasaće za ovaj zakon. Što se tiče člana 6, koji predviđa pravo na naknadu troškova obezbeđenja stručne pomoći, predlažem ovaj amandman kako bi se diferencirao vid stručne pomoći u odbrani optuženog i u tom smislu precizirala lica po osnovu kojih optuženom pripada pravo na naknadu troškova i obezbeđenje stručne pomoći u pripremanju odbrane.
Amandman glasi - članu 6. stav 2. posle reči "optuženom" dodaju se reči "a za jednog od njih i pravo na naknadu troškova za jedno putovanje mesečno, radi posete optuženom u funkciji odbrane optuženog". Hvala.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko. Naša zemlja objektivno ima šansu u razvoju poljoprivrede. Po meni, jedna od najvećih šansi je razvoj onih delatnosti, onih grana poljoprivrede koje imaju visok stepen finalizacije svojih proizvoda. Jedna od takvih je upravo ovo što sam predložio, a to je vinarska proizvodnja. Mislim da je važno da ovde, kako stoji u predlogu ovog amandmana, iako je poznato da vino pripada alkoholnim pićima, da bude izdvojeno i da stoji kako je predloženo - vina i ostalih alkoholnih pića. Hvala. Toliko.