Želim da iskoristim priliku što svaki poslanik može da govori o amandmanu. Naime, ovaj problem zapošljavanja je u svakoj opštini najveći problem, međutim, želim da kažem jedan dobar primer koji sam imao prilike da vidim. Pre četiri dana sam bio u Mađarskoj, u Šarvaru, to je najbogatija opština u Mađarskoj. Interesovali su me industrijski parkovi i mogućnost zapošljavanja; kod nas su to još uvek bescarinske zone i to je naša privilegija. Mađarska je u poslednjih deset godina kroz industrijske parkove, ili ranije bescarinske zone, dobila 36 milijardi dolara. Znači, investirano je u Mađarsku kroz te bescarinske zone 36 milijardi dolara, a zaposleno je 160.000 ljudi.
Znači, želim da kažem da deo sredstava koji je iz budžeta planiran, naša je velika šansa da taj problem koji je najveći u opštinama, nezaposlenost, kroz te bescarinske zone pokušamo...
Evo, danas čitam u novinama da je u Zrenjaninu upravo u toj bescarinskoj zoni potpisan ugovor od 360 miliona evra, radi se o jednoj američkoj i mađarskoj korporaciji za proizvodnju biobenzina.
Trebalo bi deo sredstava koja su namenjena opštinama za bescarinske zone, koja su značajna... Ali, verujem da Apatin u ovoj raspodeli nije dobio ništa, iako imamo najveću bescarinsku zonu od 160 hektara i verujem da mnoge opštine koje sada razmišljaju da otkupljuju zemlju neće iskoristiti taj novac.
Molio bih da se uzme u obzir, jer upravo sam juče, na osnovu odluke opštinskog veća, sa jednom američkom korporacijom potpisao pismo gde žele da ulože 50 miliona evra i da za deset godina zaposle 2.000 ljudi. Naravno, dali bismo im to na 99 godina i napravili zajedničku firmu, gde bismo mi bili učesnici sa 5%, što bi sigurno obezbedilo trajni izvor finansiranja opštine u nekom narednom periodu.
Znači, bescarinske zone su nam velika šansa, jer vidimo da se taj kapital seli iz ovih evropskih zemalja u našu. Mi nećemo ući u Evropsku uniju, tu su plate radnika manje, a produktivnost naših radnika je dobra, i to je jedan problem.
Drugi problem s kojim se susrećem jeste da dolaze stranci koji hoće da otvaraju pogone. Mi imamo mnogo praznih hala, gde su raskinuti ugovori o kupoprodaji i sada taj proces, dok trgovinski sud donese presudu, traje godinama.
Trebalo bi da Vlada kada se raskine ugovor to odmah vrati u početno stanje i da mi jednostavno te hale koje zvrje prazne, zbog odugovlačenja od strane suda, možemo da ponudimo strancima.
Nedavno je bio stranac koji pravi kovane ograde, najveći je proizvođač, i koji je ponudio, pošto u Apatinu ima ljudi koji su ostali bez posla u brodogradilištu i metalske struke, koji se veoma brzo mogu prekvalifikovati da to rade; potrebno je da se ubrza, kada su u pitanju ti raskinuti ugovori, i da se to vrati državi, da se može raspolagati tim praznim prostorima.
Treće, imam problem kao predsednik opštine – naime, imamo prilike da finansijska policija zatvori radnje u kojima narod, što kažu, uzima na crtu.
Znate, male su penzije, ljudi ne rade, nemaju plate, čekaju od prvog do prvog da dobiju te male penzije i onda mnoge radnje daju hranu, kako kaže narod, na crtu. Ako finansijska policija nađe da je uzeo neko, odmah mu zatvara radnju.
Ekonomska moć penzionera je stvarno niska i mnogi od njih pokušavaju da prežive, što bismo rekli, na crtu i možda tu ne bi trebalo, jer tu se samo uzima hrana, da budu tako rigorozni.

Naravno, kada je u pitanju zakon o poljoprivrednom zemljištu, mi socijalisti smo dali amandman koji je za nas najvažniji, a to je da se državno zemljište ne može prodavati, to je ministarka prihvatila i time smo mi zadovoljni. Suština je bila da smo se još pre godinu dana zalagali da donesemo onakav zakon o poljoprivrednom zemljištu kakav su doneli Slovenci i Hrvati i da na taj način zaštitimo državno zemljište, a oni su imali veće mudrosti, pa su još 1992. godine svu društvenu zemlju pretvorili u državnu i onemogućili novim bogatašima da se dočepaju ogromnih poseda zemlje za veoma male pare. Naime, mi u Vojvodini znamo da je najveći veleposednik bio Dunđerski. On je imao samo 1.500 hektara, ovi naši bogataši imaju do 30 hiljada hektara zemlje.
Ono što sam želeo ovim amandmanom, pročitaću ga još jednom, jeste da se posle člana 63. Predloga zakona dodaje novi član 63a koji glasi: "Izuzetno od člana 63. ovog zakona, poljoprivredno zemljište u državnoj svojini daje se u dugoročni zakup na 20 godina", može i do 20 godina, "bez javnog oglašavanja, sadašnjem korisniku zemljišta kada: 1) sadašnji korisnik zemljišta uzima u zakup celokupnu površinu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje koristi; 2) to poljoprivredno zemljište čini bazu reprolanca (ratarstvo, stočarstvo i prerada poljoprivrednih proizvoda); 3) je sadašnji korisnik zemljišta vlasnik sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, višegodišnjih zasada, ribnjaka i drugih proizvodnih objekata veće vrednosti na poljoprivrednom zemljištu koje se daje u zakup. Cenu zakupa poljoprivrednog zemljišta iz stava 1. ovog člana određuje nadležno ministarstvo na predlog lokalne samouprave."
Naime, šta je moja želja? Da pokušamo da preostale kombinate koji su preživeli sačuvamo, koristeći iskustvo, pre svega, Slovenaca, Hrvata i Mađara.
Mađari su u početku tranzicije dali na slobodnu prodaju svoje zemljište; kada su videli da su im skoro celu zapadnu Mađarsku pokupovali veleposednici iz Austrije i shvatili da će ponovo biti biroši kod Švaba, kako mi to u Vojvodini kažemo, oni su jednostavno doneli zakon o zabrani dalje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, što je i u našem zakonu sada stavljeno. Oni su onda videli da im je poljoprivredna proizvodnja uništena kada su im uništili kombinate.
Zato je mađarska država učinila to da 27 kombinata oživi, da ih materijalno pomogne, da ih stavi na noge; oni su otišli u privatizaciju, ali ostali su kao jedna velika celina i to je bio zalog za dalju proizvodnju u Mađarskoj.
Slovenci su praktično uradili isto. Nisu ni prodavali društvenu zemlju, ali razlika između društvene i državne zemlje jeste da je državna zemlja ona čiji je vlasnik država, a društvena zemlja je ona zemlja koju su kombinati godinama, odnosno radnici godinama kupovali, odričući se dela svog dohotka i time uvećavali svoj posed. Upravo tu radničku zemlju, koja se zove i društvena zemlja, država je prodala. Slovenci su, svesni nepravde koju su učinili, doneli takav zakon da su do 30 godina dali tim kombinatima da koriste to poljoprivredno društveno zemljište bez ikakve naknade, a za ovo koje je državno tražili su naknadu. Hrvati su isto to uradili.
Moj je cilj da sačuvamo preostale kombinate, jer samo ova dva kombinata, PIK "Bečej" i PKB, mogu da zaseju toliko semenske proizvodnje da pokriju milion hektara zemlje. Nama jeste cilj da ovim amandmanom damo, neposrednom pogodbom, znamo da će oni ići u prodaju do kraja iduće godine, ali je suština da se oni očuvaju, da ojačaju, jer verujem, pošto PIK "Bečej" je vlasnik u prethodnom zakonu 52 posto, možda će se desiti da oni ostanu jer su završili privatizaciju delimično, da se sačuvaju ti kombinati, jer koristimo samo pozitivno iskustvo onih ljudi oko nas koji su to uradili i videli da su napravili grešku.
Zato insistiram da ovo prihvatimo i da ne napravimo istu grešku koju su Mađari u početku napravili kada su sve rasprodali, kada su uništili kombinate, a onda videli da nije bilo poljoprivredne proizvodnje, a to je njihov najveći nacionalni proizvod. Onda su te kombinate sačuvali i 27 kombinata, kod kojih ima milion hektara zemlje, sačuvano je i zahvaljujući tim kombinatima oni to obrađuju.
Prema tome, molim da se ovo prihvati. Ništa nećemo izgubiti, sačuvaćemo neke preživele kombinate i uradićemo ono što su naši susedi; najbolje da se učimo na njihovim greškama, a ne na svojim.

Odmah da kažem, na jednom sastanku, kada je bila konferencija gradova, predsednici opština su tražili da se deo naplate poreza prenese opštinama i tada je ministar Dinkić rekao da će to i uraditi. Sada smo to dobili, nažalost, kada se malo preračunamo, imam osećaj da smo dobili jedan vruć krompir, jer praktično sada je Ministarstvo zadržalo sebi PDV, akcize i poreze na zarade gde se one smanjuju i to su pozitivni poeni. Nama je sada dato da jurimo građane i naplaćujemo ono što je malo problematično, ali tražili smo, pa što kažu – gledajte.

Međutim, meni je žao što ministar nije tu, hteo sam da postavim pitanja vezana za zakon o finansiranju lokalne samouprave. Imam neke nedoumice, pošto je sad samodoprinos prihod budžeta, a do sad je to bilo u mesnim zajednicama, kakva će sudbina mesnih zajednica biti u narednom periodu, mada po zakonu ne moraju da postoje, međutim, one sprovode samodoprinos kod nas već više od 40 godina i ne bi to menjali.

Zatim, imamo neke nedoumice, član 35 – jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi: prvo, porez na dohodak građana, pre svega od poljoprivrede, to je po katastru prihod, a taj prihod se već dve-tri godine ne uplaćuje, ne znam da li će ta zabrana i dalje trajati ili će se verovatno uplaćivati.

Zatim, hteo sam da postavim pitanje vezano za osiguranje lica; do sada tu nismo imali nikakav prihod, a danas taj... Ne znam šta će to značiti.

Drugo, pod tačkom 7) postoje ostali prihodi u skladu sa zakonom. Da li će se tu reći, recimo mi u lokalu, naplaćuje se porez na registrovano oružje, da li će to biti prihod lokalne samouprave ili ne? Kod mene u Apatinu bi to bilo dobro, pogotovo na neregistrovano, kad bih mogao da oporezujem, imao bih jako veliki prihod.

U članu 36. kaže – Republika ustupa jedinici lokalne samouprave prihode od naknada ostvarenih na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Šta znači "zakon"? Da li su ti zakoni doneseni ili će se tek doneti? Ja ne mogu sada da izračunam koliki je prihod opštine, jer ne znam šta znači "u skladu sa zakonom".

Kada bismo sve ovo dobili, imali bismo ogroman prihod, jer je do sada naknada za izvađeni materijal iz vode, znači pesak, ili naknada za korišćenje mineralnih sirovina, znam da je tu bila proporcija 40% Pokrajina, 60% Republika. Mene zanima šta znači to za lokalnu samoupravu. Da li ćemo mi 40% ili ne znam koliko dobiti od te naknade?

Naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora – imamo situaciju da je i do sada opština mogla da traži naknadu za lekovite, ali do sada za mineralne vode nijedna opština nije naplaćivala, pa ni opština Apatin, a u stvari termalni izvori koje koriste banje su u vlasništvu "NIS gasa" i oni nama naplaćuju vodu i dižu cene veoma često, ali ne plaćaju opštinama ništa, jer su njihovi termalni izvori.

Jedno pitanje, što bi za nas bilo veoma značajno, za opštinu Apatin, porez na kapitalnu dobit, da li bismo tu mogli nešto da dobijemo, i porez na dobit firme. Recimo, naša pivara ima veliku dobit. Kada bismo bar 5% od toga dobili za lokalnu samoupravu, to bi nama značilo, veliki je prihod.

Želeo bih još nešto da kažem, imamo problem kako će se ta služba deliti, imamo zgradu koja je za upravu prihoda počela da se gradi, pa 2000. prestala. Sada bih ja hteo da je završim, ali ne mogu da dođem do ministra da pokušam da tražim neku pomoć da to završimo. Pošto je pod Ministarstvom finansija ovo osiguranje lica i uopšte osiguranje, ima sada jedna pojava, ne znam zašto se to radi, ogromna sredstva se iz zdravstva prelivaju u ove osiguravajuće zavode.

Recimo, za osiguranje doma zdravlja i banje prošle godine platio sam manje od milion dinara. Sada, kada to osigurava republički fond, odmah su zavodi bili mnogo agresivniji i sada je osiguranje dva i po miliona, s tim što su mi iz osiguranja ustupili staklo, osiguranje od provale i osiguranje umetničkih slika.

Tako da ćemo mi imati sada, ako je Dom zdravlja Apatin koji je relativno mali, 150 puta veće osiguranje; možete misliti koliko će osiguranje plaćati klinike.

Na neki način se ogromna sredstva iz siromašnog zdravstva prelivaju u te osiguravajuće zavode koji žive na visokoj nozi.

Kad odete u svaku tu zgradu, to je sve u granitu i mermeru, lični dohoci, zdravstveni radnici ni blizu, njihove spremačice imaju više nego lekari. Ne znam zašto je to urađeno.

I osiguranje radnika – sa "Deltom" je sklopljen ugovor na pet godina; prošle godine sam platio 140, sada je već 190. Znači, oni su sada mnogo agresivniji.

Drugo, kada smo mi ugovarali osiguranje, pošto je to bila konkurencija, oni su morali da se trude da mi prihvatimo njihovo osiguranje, pa ja platim milion dinara, izvučem 800 hiljada na štete. Sad kad ja više ne odlučujem o tome, oni štete mnogo teže naplaćuju. To je još jedno pitanje vezano za osiguranje.

Napisano je u prelaznim odredbama... Kod mene ta služba dosta funkcioniše, mada ne znam kako ćemo podeliti te radnike, ali u mnogim opštinama je veliki problem.

U prelaznim odredbama se kaže da može da bude preuzimanje tih službi od strane opština do 2008. godine. Šta će značiti naknada za te poslove koje će raditi uprava prihoda na nivou Republike? Znači, to su neke moje nedoumice.

Najvažnija nedoumica, hoću da mi se kaže šta znači to "u skladu sa zakonom", član 36, od svih ovih naknada koliko će dobijati opština.

 

Poštovani poslanici, predstavnici Vlade i ministarko, želim samo na nekoliko stvari da ukažem, vezano za ovaj zakon o poljoprivrednom zemljištu. U funkciji poslanika SPS-a još pre godinu dana predlagao sam da donesemo zakon o poljoprivrednom zemljištu i da ga mi socijalisti napišemo, iako je bilo podrške u poslaničkoj grupi, rečeno je da će on brzo doći, ali nažalost, mesec po mesec i prošlo je skoro godinu dana i tek smo ga sada dočekali.
Moja želja je bila da mi jednostavno (ne da ga pišem ja, jer se u to ne razumem) prepišemo slovenački zakon, koji su i Hrvati posle prihvatili i doneli ga. Naime, šta su oni uradili? Oni su to uradili još 1991. godine, kada je došlo do promene strukture: svu društvenu zemlju pretvorili su u državnu i odmah praktično onemogućili bilo kom tajkunu da kupuje tu društvenu zemlju.
Inače, vi znate, a želim građanima da kažem, šta je u stvari društvena zemlja. Društvena zemlja je ona zemlja koju su kombinati, odnosno radnici godinama kupovali i postali vlasnici. Znači, mi smo doneli zakon kojim smo zemlju koja je pripadala tim radnicima praktično njima prodali, a državnu sačuvali. Slovenci su išli čak korak dalje; oni su sačuvali. Ja njih ne volim, s obzirom na sve što su uradili ovoj našoj, ali mi smo od njih mnogo toga mogli da prepišemo i ništa nije trebalo da dopunjujemo. Slovenci su kada su društvenu pretvorili u državnu, postojećim kombinatima tu društvenu zemlju dali neposrednom pogodbom u zakup do 30 godina, a samo za državnu išli na licitaciju. Praktično, zaštitili su svoje kombinate.
Šta su Mađari uradili? Mađari su isto u početku, dok se nisu snalazili, doneli zakon da je sve slobodno, sve na prodaju, i otvorili su granice i onda su počeli Austrijanci da im kupuju zemljište. Kada su Mađari shvatili da će postati biroši ponovo kod Švaba doneli su Zakon o zabrani prodaje zemljišta strancima, pošto im je bila uništena u početku poljoprivredna proizvodnja. Oni su onda, praktično, jer oni nemaju društvenu zemlju, državnu zemlju sačuvali i dali i pomogli kombinatima koji su bili uništeni. Taj kombinat veliki prema Austriji "Menzo Heđeš", "Babolna" i "Bolj", to su bili najveći kombinati koji su propali, oni su im maksimalno pomogli i sačuvali i proizvodnju i taj reprolanac.
Mi hoćemo praktično... A Hrvati su sve to potpisali, s tim što su i Slovenci i Hrvati kad se prodaje zemlja 50% dali praktično lokalnoj samoupravi. Ja sam i sa ministarkom razgovarao u našoj poslaničkoj grupi, mene interesuju samo ova dva člana, član 71. u kome je rečeno da se naša zemlja neće prodavati dok ne dođe restitucija.
Ne mislimo da će sada za restituciju, odnosno povratak zemlje biti potrebno 10 ili ne znam koliko godina, to se može odraditi veoma brzo ako se hoće.
Tu je predviđeno u zakonu da se ipak može prodavati državna zemlja, ali je ovde u zakonu regulisano tako da odluku o prodaji donosi Ministarstvo i sav prihod ide budžetu. Nema logike. Trebalo bi bar 50% da ostane lokalnoj samoupravi, da ne bude sve u budžet, jer su tako i Slovenci i Hrvati uradili, da pola ide lokalnoj samoupravi, a pola ide u taj njihov, kako oni kažu, proračun.
Šta je ovde bojazan i zbog čega se mi bojimo da će se desiti kada budemo, po članu 63. davali u zakup? Član 71, rekao sam da bi trebalo poštenije, ako i dođe vreme prodaje, da bar pola-pola delimo: lokalna samouprava i budžet, jer o tome odlučuje samo Vlada.
Ovaj član 63. je upravo ono čega se mi bojimo, a što je želja... Bar je ministarka nekoliko puta rekla da je želja da kada dajemo zemlju u zakup lokalna samouprava može da da zemlju u zakup seljaku, paoru ili malom proizvođaču, da mu da prioritet. Znate šta će se tu desiti? Nemoguće je kad se jedan siromašni seljak pojavi na licitaciji da licitira sa jednim Miškovićem. On će ponuditi mnogo veću cenu i taj Mišković će uzeti u zakup. Mali seljak neće moći.
Poljoprivredni kombinati koji su preživeli preživeli su rat, sankcije i sve ostalo; sada bi trebalo da im pomognemo, da im damo prioritet kad je u pitanju zakup, da ih dignemo da stanu na noge i kad ih budemo prodavali, a prodaja mora biti do kraja 2007. godine, da ih onda ne kupuju u bescenje.
Šta se može desiti? Poljoprivrednih kombinata koji su preživeli ima desetak, a tu su najinteresantniji PKB i "Bečej". Šta će se tu desiti? Pošto je u Bečeju 14.000 hektara zemlje, 11.000 je državno, kada se sad pojavi 11.000 hektara na licitaciji, pojavi se Mišković i PIK "Bečej", Mišković će ponuditi daleko veću cenu na licitaciji i on će uzeti 11.000 hektara zemlje, jer je bogatiji, jači. Poljoprivredni kombinat je preživeo i rat i sankcije i sačuvao se, uložio je oko 14 miliona u "Floru" za preradu povrća, 6.200.000 evra su uložili u mehanizaciju. Njemu treba da damo vremena da predahne i da se osposobi za proizvodnju.
Tvrdim vam, ovim ćemo postići suprotan efekat. Zato je Izvršno veće Vojvodine dalo slično amandmanu kojim sam ja insistirao da ide u dva kruga: da Ministarstvo proceni kolika je ekonomska cena po hektaru, da ponudi tom seljaku da on po toj ceni zakupi zemlju, i poljoprivredni kombinat, pa ako oni odustanu, onda u drugom krugu da ide licitacija i ko je dao najveću ponudu. Ovako će najveću ponudi dati novokomponovani tajkuni, jer su bogati.
Čega se mi bojimo? Kako je prošao apatinski kombinat, koji je bio najbolji?
On je prodat Miškoviću i sada je od 360 radnika 260 dobilo otpremninu; tamo je sada jako teška situacija, jer se ne zna koliko će ljudi ostati da radi. Nije trebalo prodati, jer na tenderskoj komisiji predstavnik lokalne samouprave nije bio, a meni su i oni rekli da neće doći; nažalost, otišli su, obezbedili su kvorum, glas predsednika tenderske komisije je presudio i prodat je. Ako se uvažila lokalna samouprava, nije trebalo doneti odluku o prodaji, trebalo je sačekati.
Da sam znao da će se to desiti, mogao bih ovog što je operisao koleno, uzeti iz doma zdravlja sanitet, pa ga odneti na tendersku komisiju na nosilima, ali da ne glasa da se proda, jer imamo loše iskustvo. Mišković je kupio u Apatinu trgovinsko preduzeće, 240 zaposlenih, sve je prodao, sad ima tri zaposlena; on je zaradio na preprodaji radnji, platio je 26 miliona, a zalihe robe u magacinu je bilo za 42 miliona.
Sad se isto dešava sa ovim našim kombinatom, gde je već 200 ljudi dobilo otpremninu. Nama u lokalnoj samoupravi je jako važno da što više radnika zaposli, jer tih 200 radnika sad je već moj problem, govorim u ime lokalne samouprave; to su ljudi koji ostaju bez posla i traže posao.
Zato mi socijalisti ne možemo podržati nijedan zakon kojim će se omogućiti da opet bude hiljade radnika... Tvrdim da ako ovaj zakon prođe, a ne damo prioritet seljaku i kombinatima, sigurno će to da kupe tajkuni. Šta oni rade? Njih ne interesuje reprodukcioni lanac. Najbolji je dokaz šta je uradio Matijević. Bilo je logično da će on kad kupi kombinat držati farme krava i junadi. Međutim, kad je kupio "Bezdan", on je sve to uništio, uzeo samo pet traktora "džon dir", zaposlio pet-šest traktorista, oni to obrađuju i on ima ogroman profit od toga. Njega ne interesuje da zapošljava ljude i da se bavi stočarstvom, jer to mnogo košta. To isto će Mišković da radi i verovatno će sačekati bolje vreme da tu zemlju preproda.
Nažalost, bio sam strašno protiv toga da stranci kupuju bilo šta, ali je ispalo da kad stranci kupuju imaju mnogo pošteniji odnos prema radnicima, nego ovi naši tajkuni. Oni se ponašaju kao feudalci.
Prema tome, zalažemo se za ovaj amandman, da damo prioritet u zakupu, ali po nekoj državnoj ceni, realnoj, koju odredi Ministarstvo, seljacima i postojećim kombinatima koji inače čine reprocelinu. Jer, kad dođe licitacija veću će ponudu dati tajkuni i mi nemamo šanse ni seljaku da damo, niti kombinatu.
Ako od 14.000 hektara 11.000 kupi Mišković, ostaje 2.500 radnika da živi od 3.000 hektara, tu je gotov i reprolanac i uništen je kombinat, a kad se uništi, onda će ga u drugom aktu tajkuni kupiti, jer će ga prvo uništiti u ovom prvom aktu, uzeće zemlju u zakup i rizikovati da daju više novca.
Ali čim oni uzmu u zakup, kombinat se urušava, propada, ne može reprolanac da se održi na 3.000, nego može na 14.000 hektara, kao što je do sada.
Zato molim ministarku za ovaj naš amandman, ili ovaj vojvođanski, da ide na dva akta – prvo da se da po ceni za koju Ministarstvo misli da je ekonomska seljaku i poljoprivrednim kombinatima koji čine reprolanac, a u drugom aktu da ide licitacija, ko da najviše, ako oni odu.

Poštovani poslanici, ja sam deo Koštuničine pristupne besede kada smo ga birali za premijera naučio napamet. Kada smo ga birali za premijera rekao je ovako – kada je u pitanju privatizacija, ona mora da bude pravedna, mora da bude u korist malih akcionara i u korist države. Sve nepravedne privatizacije ćemo preispitati. Ja sam mu verovao. Nažalost, ništa se nije promenilo.
U opštini Apatin, iako sam godinu dana zagovarao da Zakon o poljoprivrednom zemljištu promenimo, da uradimo ono što su uradili Slovenci, Hrvati, društveno zemljište pretvorili u državno i nema prodaje zemlje tajkunima, nažalost, kod nas je to nastavljeno. Doživeli smo u Apatinu da nam je jedan od najboljih kombinata u Vojvodini prodat.
Znate kako je prodat - pošto u tenderskoj komisiji ima tri člana, Skupština opštine nije bila za to da se proda, dvojica naših su otišli i onda je glas zamenika ministarke poljoprivrede glasao da se proda "Delti" naš poljoprivredni kombinat i prodat je. To je bio osnovni nosilac stabilnosti grada Apatina.
Druga situacija: imamo odmaralište na Silbi; na desetine advokata i predstavnika su dolazili da mi nude proviziju da prodam to naše odmaralište na Silbi, koje ima 13.000 kvadratnih metara i dva objekta od 300 ležajeva, ja to nisam hteo i tražio sam pravilnu procenu. Posle nekoliko meseci pojavljuje se država, u ime opštine Apatin prodaje Silbu. Direkcija za imovinu prodaje Silbu, naše odmaralište, prodaje ga u ime nas, za naš račun, bez naše saglasnosti.
Prema tome, molim vas nemojte očekivati da slušamo i da se ne usprotivimo daljem krčmljenju društvene imovine. Tvrdim Aligrudiću, kada se bude prodao EPS i NIS posao je završen. Prema tome, nemojte misliti da mi ne smemo da govorimo ništa protiv Vlade, jer nas je odmah Karić kupio. Ne možete krčmiti državnu imovinu, a da se jednostavno protivite mišljenju lokalne samouprave. Morate poštovati to mišljenje.
Apatin je bio tri godine na prvom mestu. Prema tome, nije borba samo nas koji podržavamo, koji treba da glasamo za sve što predložite.

Ja sam govorio prošli put i izneo podatke kolika će biti penzija u narednih 15 godina, svakih pet godina, s obzirom da prosečne plate treba da rastu otprilike sledeće godine da budu 300, za pet godina da budu 300, pa 2015. godine 400, a 2020. godine 500 evra.
U razgovoru sa predstavnicima penzionera, pre svega iz Vojvodine, Krkobabić je rekao da mi moramo, jer to MMF od nas traži, i Zoran Anđelković nam je na izvršnom odboru rekao, u razgovoru sa njim, da mi to moramo da prihvatimo.
Međutim, ja sam zamolio penzionere da nam predlože amandman koji bi njima odgovarao i penzioneri su nam napravili amandman i ja ću vam pročitati, a odnosi se na član 22, ali ga ja nisam podneo zato što smo mi socijalisti dali bolji amandman, koji će dovesti penzionere u bolju poziciju. Međutim, penzioneri su nas, u panici da će biti gore, molili bar da zaustavimo i da ostane na ovom nivou da ne ide nagore.
Ja ću vam pročitati taj amandman, a on kaže – izlaz iz nastale situacije jeste da se putem amandmana u Skupštini Srbije predloži brisanje čl. 22. i 75. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO. Amandman bi glasio: u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO brišu se čl. 22. i 75.
Brisanjem navedenih članova ostao bi na snazi član 80. Zakona o PIO koji reguliše usklađivanje penzija po tzv. švajcarskoj formuli - 50% sa kretanjem zarada i 50% sa kretanjem troškova života. Zavisno od kretanja zarada i troškova života u narednim godinama verovatno će se ukazati potreba da se dopuni član 80. zakona kako bi se sprečilo konstantno opadanje učešća prosečne penzije u prosečnoj zaradi ispod određenog društvenog nivoa.
Ako bismo ovo prihvatili ostala bi ova klauzula po sadašnjem zakonu kako se usklađuju penzije, dakle, 50% troškovi života, a i taj način sadašnji bi doveo do toga da bi prosek 2010. godine iznosio 54%, znači, sa 65%, odnosno bilo bi 54,17% od prosečne plate, a 2000. godine je bilo 42,65%.
Ja nisam podneo taj amandman, jer smo mi socijalisti u stvari predložili da penzije ne mogu da padaju. Pročitaću vam ovaj amandman na član 22. koji smo podneli. Znači – u članu 22. Predloga zakona kojim se menja postojeći član 80. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: "Penzije će se vanredno usklađivati od 1. januara tekuće godine i u slučaju kada iznos prosečne penzije isplaćene u osiguranju zaposlenih za prethodnu godinu iznosi manje od 60% prosečne zarade zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini prema objavljenim podacima organa nadležnog za poslove statistike."
Znači, mi predlažemo da ne budu manje od 60%. Šta je suština? Jeste lako Evropi da usklađuje sa troškovima života, gde su plate od 2.000 do 3.000 evra, i ako su penzije oko 1.800 evra, a u zapadnoj Evropi već godinama plate ne rastu, niti rastu troškovi života, i ako malo porastu sve se to usklađuje. Mi ne možemo sada da primenimo u Srbiji ono što primenjuju Nemci, kada je nama prosečna zarada svega 200 evra, za pet godina će biti 300 evra, za 10 godina 400 evra, a 2020. godine će biti 500 evra. Prema tome, u Srbiji se ne može primeniti to što se primenjuje na zapadu.
Mislim da te priče kako MMF sve diktira nisu tačne. Praktično, oni mogu da preporučuju. Slovenci nisu njih slušali, ušli su EU i sačuvali se. Prema tome, mi smo rekli da ćemo insistirati da zaštitimo kategoriju penzionera i da to ne sme da padne ispod 60% od prosečne plate, bez obzira šta MMF priča. Hvala.

Poštovani poslanici, danas kada govorimo o ovom zakonu samo me interesuje, odnosno želim da govorim o reformi Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Postavlja se pitanje koje postavljaju penzioneri, a i mi koji ćemo za nekoliko godina biti u penziji, da li će penzije stvarno rasti ili će praktično ostati na nivou u narednih 15 godina, pa ta svetla budućnost koja nas sa ovim reformama čeka biće ono "ne lipši magare do zelene trave".
Status penzionera kakav je danas: danas u Srbiji, u martu mesecu primilo je penzije 1.240.499 penzionera. Prosečna penzija u to vreme bila je 11.150 dinara, a minimalna penzija je 4.350 dinara. Ovu minimalnu penziju prima oko 65.000 penzionera, a između te minimalne i prosečne od 11.000 dve trećine penzionera ili otprilike 700.000 penzionera prima ovu minimalnu penziju.
Ovde je jasno rečeno da neće više penzije da prate rast plata i da će praktično ostati maltene na tom nivou.
Znam kakva je situacija u privredi. Imamo milion ljudi koji ne rade, koji nemaju šanse da rade. Prema tome, znamo u kakvoj je situaciji Vlada i ne želimo da rušimo Vladu, ali postoji jedan minimum socijalne pravde za koji se mi socijalisti zalažemo i ispod tog minimuma jednostavno ne želimo da idemo, jer su penzioneri najugroženija kategorija ljudi; mi ovim zakonom praktično vršimo eutanaziju penzionera, jer jednostavno sa tim se ne može preživeti.
Imali smo priliku prvi put da nam u SPS dođe predsednik sindikata, da nam dođe predsednik Unije poslodavaca. Predsednik Unije poslodavaca, oni se bore za to da njihov fond ostane samostalan, jer može da isplaćuje redovne penzije privatnicima.
Ono što smo pokušali, a nismo imali prilike, jeste da razgovaramo sa predstavnikom penzionera, Krkobabićem, koji je dolazio na razgovore kod nas; on je sada prezauzet formiranjem penzionerske stranke, pa nema vremena.
Ali, zato sam zamolio Milana Nenadića, predsednika Udruženja penzionera Vojvodine, koji je 20 godina bio direktor Fonda penzionog i invalidskog osiguranja, koji veoma dobro to poznaje, da mi napravi analizu kakva je situacija po sadašnjem zakonu i koje je pogoršanje koje će se desiti usvajanjem novog zakona.
On je napravio tačnu analizu, jer je dobar ekonomista, i napisao da se po sadašnjoj švajcarskoj formuli prate troškovi života, pokazuje konstantno opadanje učešća prosečne penzije i to sa sadašnjih 65% 2010. godine će pasti na 54,17%; 2015. godine će pasti na 46,45%, a 2020. godine pašće na 42,65% od prosečne plate.
Stalno smanjenje penzija, da bi bilo realno, iskazuje se sada u evrima. Polazeći od nivoa sadašnje prosečne zarade u Srbiji koja je 200 evra, sadašnja prosečna penzija je oko 130 evra i po ovom modelu usklađivanja, to je ovaj koji je sada na snazi, ako bude 2010. godine, a čuli smo od ministra Lalovića da je rekao da će 2010. godine penzija biti praktično između 140 i 170 evra, 2010. godine će biti po ovom sistemu, ako je 300 evra, penzije bi dostigle nivo od 162,50 evra. To je upravo taj raspon po sadašnjem sistemu koji će biti 2010. godine.
Godine 2015, ako je prosečna zarada 400 evra, računamo da ćemo do tada imati toliki prosek, prosečna penzija će biti 189,58 evra, a 2020. godine, kada prosečna zarada bude 500 evra, prosečna penzija bi dostigla 213,27 evra i iznosila bi samo 42% od prosečne zarade. To je ono što je sada na snazi.
Međutim, ukoliko usvojimo ovaj zakon, treći model, tj. usklađivanje penzija po Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, pokazuje rapidno smanjenje učešća prosečnih penzija u prosečnoj zaradi.
Sa sadašnjih 65% u 2010. godini činiće samo 46,12%, u 2015. godini ona će činiti 34,59%, a u 2020. godini ona će da padne na 27,67% od prosečne plate.
Prosečne penzije iznosile bi 2010. godine 138,35 evra. Ministar Lalović je rekao između 140 i 170 evra. Iznosiće manje od 140 evra. Takve bi ostale svih narednih godina, jer prikazana je realna veličina u evrima. Ukoliko bi prikazano kretanje zarada bilo brže, onda bi bio nepovoljniji odnos između zarada i penzija.
Drugim rečima, ovim zakonom bi, praktično, penzije padale; i one najveće bi padale na onu najnižu zakonom zagarantovanu penziju. Praktično, mi bismo u narednih 15 godina primali oko 140 evra, iako bi plate rasle.
Prema tome, zašto se insistira da se odustane od ovog švajcarskog modela? Ako idemo samo na usklađivanje sa troškovima života, onda smanjujemo penziju koja će biti; ono što se desilo u BiH i u Poljskoj, gde su penzije socijalna kategorija, da više nema veze koliko ste vi od svoje plate uplaćivali doprinosa; biće jedna uravnilovka na nivou najniže penzije, što govori o besmislenosti ovakve reforme, jer ćemo, praktično, svi biti socijalna kategorija kad odemo u penziju.
To je ono što mi, što su neki poslanici rekli, danas glasamo i odlučujemo o sebi. Neću da govorim o politici, o pljački. Znate kakva je 2002. godine bila euforija – penzionerima 1.000 evra, da ne govorimo tužnu priču kada je jedan od DOS-ovih penzionera nudio besplatne mrtvačke sanduke. Hoću da kažem da je kategorija penzionera ugrožena. Menjanjem ovog zakona ide se na još goru situaciju kod penzionera.
Ne verujem da MMF toliko nas ucenjuje. MMF ima stav da 3% bruto nacionalnog dohotka ne može biti deficit u budžetu. Međutim, nijedna zemlja zapadne Evrope nema suficit u budžetu. Jedino Rusija sada ima suficit zato što je nafta porasla. Nemci uvek imaju više od 3%, pa nikom ništa.
Prema tome, jeste teško Vladi. Mi pred svaku poslaničku grupu, ako zakon ne prođe - pada Vlada. Zašto Vlada da padne ako ne prođe jedan zakon koji štiti milion i nešto penzionera?
U krajnjoj liniji, u toj dilemi, pogotovo mi socijalisti, ili da ostane Vlada ili da ne ugrozimo još više penzionere, mi nemamo dileme, mi moramo da stanemo na stranu penzionera i staćemo. To je minimum ispod koga mi ne idemo. Nećemo da ugrozimo tu najugroženiju kategoriju, jer, na kraju, to je i naše biračko telo. Ipak se oni sećaju vremena kad je bilo više.
Pljačka je počela onda kada je donet DOS-ov Zakon o privatizaciji, kada je legalizovana pljačka društvene imovine, kada su ti tajkuni o kojima pričate počeli kupovati za 20% knjigovodstvene vrednosti preduzeća. Što vreme više prolazi, odzvanjaju mi reči Mićunovića, kad sam ušao u Saveznu skupštinu i kada je rekao: "Vama socijalistima smo zahvalni, sve ste sačuvali, sada ćemo mi sve to da prodamo". Sve su prodali i sve opljačkali.

Koristeći priliku da govorim o ovom amandmanu, prvo, želim da postavim pitanje predsedniku Skupštine: da li mi poslanici, ako se najavimo nekom ministru, imamo šanse da dođemo do tog ministra? U funkciji odbornika i predsednika skupštine opštine, najavljujem se mesec dana i ne mogu da dođem ni do jednog ministra, jer me otkači neka sekretarica ili šef kabineta, a ništa ne tražim za sebe, već tražim za svoju opštinu.
Prema tome, da li mogu, predsedniče, kad tražim prijem, da se preko vas najavim? Bio sam predsednik Skupštine Vojvodine i nije mogla dlaka da padne na poslanika, nije bilo šanse da poslanika neće da primi član ili ministar Vlade. On je morao to da uradi. Mi smo poslanička grupa koja ovu vladu održava.
Ako govorimo o ovom amandmanu i o trezoru, hoću na jedno pitanje da mi se odgovori. Prvo, pošto nema ministra, da li može neko da mi kaže? Mi znamo da su trezori i, praktično, banke preuzeli funkciju SDK. Ako je išta u socijalizmu radilo i bilo pozitivno, bila je SDK i vladao je red u plaćanju. Moje pitanje je, pošto vidim iz ovog materijala da će od suficita od 32 milijarde dinara 22 milijarde biti zarađene od prodaje banaka, kako to da stranci kupuju ono što ne vredi? Neće stranci da kupe ništa što ne vredi.
Moje pitanje je sledeće: da li će Vojvođanska banka biti prodata OTP? Ne znam da li je istina, ali hoću da mi se odgovori, jer ono što narod priča, ili je bilo ili će biti.
Ako OTP, to je neka korporacija iz Mađarske, otkupi Vojvođansku banku, Vojvođanska banka ima strahovito mnogo hipoteka na mnoge kombinate i zemlje u Vojvodini. Onaj ko kupi Vojvođansku banku, on će kupiti dobar deo vojvođanske zemlje. Da li je to državna ili društvena, ne znam, ali će kupiti tu zemlju.
Prema tome, želim da se meni da odgovor, jer da bih glasao za ovaj budžet, moram da znam jasan stav Vlade da li će prodati Vojvođansku banku i da li može biti Vojvođanska banka ono što je Ljubljanska banka u Sloveniji, jer je Vojvođanska banka bila najbolja banka u Jugoslaviji. Da li možemo mi imati jednu nacionalnu banku. Stranci su kupili ono što je najvrednije. Apatinsku pivaru je kupio "Interbru". Dobro je platio, jer je platio radnicima, ne Vladi. Čista akumulacija, prošle godine, naše pivare 37 miliona evra. To više nije nacionalni dohodak Srbije, nego Belgije.
Drugo, hoću da se tačno Vlada izjasni, imao sam priliku da čitam izjavu naše ministarke za poljoprivredu, koja je rekla da mi hoćemo društvenu zemlju da pretvorimo u državnu, hoćemo da zaustavimo rasprodaju obradivog zemljišta od 10, 20 ili 100 evra, a oni objektivno vrede po 5.000 evra. Znači, hoću da se Vlada izjasni.
Ne može ministarka da kaže da su mnogo jaki tajkuni. Nisu tajkuni jaki, sve ih poznajem. Bio sam u vrhu partije i poznajem i Miškovića, poznajem i Kariće, poznajem i Kostića. Imao sam prilike i Matijevića da upoznam. Nisu oni jaki, slaba je Vlada. Ne mogu oni da kupuju obradivu zemlju kao nacionalno blago u bescenje, da bi je posle preprodavali.
Ako Vlada ne zaustavi ovo, ako Vlada ne može da uradi, neka uradi bar ono što je Đinđić uradio za PKB. Kada je počeo da propada Beogradski kombinat i kad je grad od 2 miliona trebalo da ostane bez zelene pijace, onda je društveno pretvorio u državno i, praktično, PKB je zaštićen i država ga je stavila na noge. Znači, država mora da zaštiti. Ne može da se priča o zakonu koji će doći na jesen, a za to vreme kompletnu obradivu zemlju ćemo prodati. Ako prodamo obradivu zemlju, kao nacionalno blago, čime ćemo mi raspolagati?
Zato molim da se Vlada oko toga izjasni, jer mi socijalisti nemamo pravo da govorimo o tome kako podržavamo Vladu jer je bolje. Ovde je Vojislav Koštunica doslovno rekao, zapamtio sam to napamet: "Kada je u pitanju privatizacija, ona mora da bude pravedna, ona mora da bude u korist malih akcionara i u korist države".
Verovao sam mu i zato sam glasao za njega, ali ništa se nije promenilo. I dalje je privatizacija u korist tajkuna i onih koji to prodaju u ime države na štetu malih akcionara, na štetu države.
Molim da se Vlada o tome izjasni: ili ćete zaustaviti prodaju obradivog zemljišta, hoću da znam kakva je sudbina Vojvođanske banke i tek kad to bude dao, odlučićemo se, ja i nekoliko poslanika SPS, da li ćemo podržati ovaj predlog izmene i dopune budžeta.

Poštovani poslanici, poštovani ministre, kada je predsednik Koštunica izabran za predsednika Vlade, njegov govor sam posebno pratio, a posebno onaj deo koji se odnosio na privatizaciju. On je tada doslovno rekao, kada je u pitanju privatizaciju ona mora da bude pravedna, mora da bude u korist malih akcionara i u korist države.
Nažalost, DOS-ov Zakon o privatizaciji niti je u korist malih akcionara, niti je u korist države. On je, nažalost, bio u korist pre svega tajkuna koji su kupovali i u korist onih koji su ona najkvalitetnija preduzeća prodali uz dobre provizije, i to će vreme pokazati i dokazati da su se mnogi, kako reče jedan poslanik, u toj privatizaciji dobro ovajdili.
Zašto Zakon o privatizaciji ovakav, gde 30% deonica pripada radnicima ne valja, a 70% država prodaje, a 90% privatizacije je bilo transparentno, providno ili namešteno.
Danas ako hoćete da poništite i da ugovorne obaveze pogledate, u 90% slučajeva možete ih poništiti jer rezultat loše privatizacije je armija ljudi koja je ostala bez posla.
Znači, da je dobra privatizacija i da je bila dokapitalizacija, kako su Slovenci uradili, ne bi radnici ostajali bez posla.
Nažalost, ovaj zakon je DOS-ova vlada, a koji su pravili eksperti, a mi znamo da od tih eksperata u Vladi od 23, 19 nikada nije imalo radnu knjižicu, a to je Velja Ilić jednom lepo dokumentovao i rekao, znači, ti eksperti su izmislili jedan zakon kojim je ozakonjena pljačka društvene imovine, i praktično milioni i milijarde su prelili u privatne džepove.
Evo samo jednog primera, iznosio sam ga više puta, ali neću da se vraćam na to, kod nas je "Delta" kupila "Podunavlje" za 400.000 maraka. Odmah je "Delta" prodala 50 radnji, a sticajem okolnosti pivarski radnici su imali dobre deonice i 50 radnji je prodato za 1.700.000 evra. Ostala mu je robna kuća džabe i magacinski prostor. Ako bi ovaj zakon se pošteno primenjivao, onda od zajedničke imovine koju je "Delta" prodala jedna trećina pripada tim radnicima. Od 1.700.000 evra trebalo je da 500.000 dobiju radnici. Radnici nisu ništa dobili.
Voleo bih da mi neko dokaže da u jednoj firmi, gde je 30% pripalo radnicima po ovom zakonu, šta su dobili. Samo u onim preduzećima koja su se privatizovala po našem zakonu radnici su se obogatili, po onom našem zakonu socijalističkom, deoničarskom. Po ovom, tom delu od 30% odmah posle pola godine mahinacijom u računovodstvu je smanjena vrednost, prepolovljene deonice i praktično nisu dobili ništa. Ne želim dalje o tome da pričam i da gubim vreme.
Postoji drugi problem koji je sada predmet privatizacije u Vojvodini. To je prodaja kombinata i društvene zemlje. Mi imamo sada situaciju u Vojvodini da se prodaju kombinati, a da nismo izvršili identifikaciju zemlje. Kupuju ljudi gde se ne zna šta je društvena, a šta je državna zemlja. Predmet prodaje je samo društvena zemlja, a ona je u mnogim kombinatima veća od 50%.
Danas kada prodajemo zemlju, mi smo imali, nedavno sam bio u Baču, i ministar je bio, kada mu je jedan rekao da je "Sokolac" kupio mađarski državljanin, ono biserno ostrvo u Bečeju, i kupio je neki Arapin. A šta su uradili Mađari: kada je 70% obradive zemlje kupljeno od strane Austrijanaca, oni su doneli zakon da zabranjuju dalje prodaju zemlje.
Šta su Rumuni uradili? Kada je bila ova navala, demokratija, rasprodaja zemlje, Italijani su kupovali po 300 evra hektar u Rumuniji. Sada kada su ušli Evropsku zajednicu, ta ista zemlja vredi 6.000 evra. "Matijević" koju god je kupio zadrugu – uništio je, sve je radnike otpustio i zadržao je zemlju koju će preprodavati, a ostalo je sve preprodao.
Mi to tražimo, i od ministra, a u stvari podrška SPS će biti uslovljena da društvenu zemlju pretvorimo u državnu i da ne dozvolimo više da prodajemo ni domaćim tajkunima, a ni strancima.
Mi smo tu zemlju koju danas prodajemo pozajmili od svojih potomaka, nemamo pravo da im prodamo, nemamo pravo da naši potomci budu kmetovi kod novih feudalaca, jer će Vojvodinu kupiti tri tajkuna i mi ćemo imati situaciju da imamo ponovo feudalce.
Moramo zemlju da zaštitimo, jer ako su Slovenci imali hrabrosti da 1991. godine donesu taj zakon, nije im Evropska unija ništa zamerila. Prema tome, molim ministra da ovo bude uslov i da taj zakon, a jeste da mora početi od poljoprivrede, a to je vezano za privatizaciju, da se obustavi prodaja kombinata, gde uopšte nije razdvojena državna i društvena zemlja.
Drugo, kakva je razlika između državne i društvene. Državna se ne može prodavati, a društvena može. Zemlja u Vojvodini je nacionalno blago. Na kraju, ta Vojvodina, koja je 50 godina bila praktično žitnica bivše Jugoslavije i socijalni mir čuvala, 50 godina u onoj velikoj Jugoslaviji, u 10 godina bar nas je prehranila i sačuvala da ne pomremo od gladi, kada smo bili izloženi. Prema tome, to je jedan od razloga zbog kog moramo tu zemlju zaštititi i molim ministra da se o tome izjasni.
Na kraju, želim da kažem da se svi trudimo da što pre završimo privatizaciju. Ovaj model privatizacije, kada se završi, i stečaj, imaćemo milion ljudi na ulici bez posla.
Sticajem okolnosti sam treći put predsednik opštine Apatin. Od svih poslova najteži mi je da razgovaram sa ljudima, građanima koji traže posao. Ljudi su gladni. Ljudi su ogorčeni. Ljudi ne vide nikakvu perspektivu. Bez obzira na to što pričamo o porastu proizvodnje, zapošljavanje je nikakvo. Katastrofa je među ljudima. Ljudi su nezadovoljni i verujte mi udruživanje malih akcionara, koje se masovno dešava svuda u Srbiji, upamtite, biće najveći pokret: to će biti najveća radnička klasa.
To će biti najjača partija za četiri godine, jer će biti preko dva miliona ljudi u malim akcionarima, jer jedino tu vide mogućnost, kada dobiju status pravnog lica, da mogu da tuže tajkune i da pokušaju nešto da povrate.
Na kraju da vam kažem - u Srbiji, ministre, sada je najpopularnija pesma i najbliža radničkoj klasi: "Ustajte prezreni na svetu, vi sužnji koje mori glad". Stvarno ljude mori glad i onaj ko ima kontakt sa ljudima, a s njima razgovaram i kao lekar i kao predsednik opštine, zna da su ljudi gladni, očajni, nezadovoljni.
Mentalitet srpski nije kao mađarski. Ako se digne kuka i motika, i po tajkunima i po onima koji su im to omogućili, verujem da mnogi neće imati vremena da pobegnu iz ove zemlje.

Poštovani poslanici, svi mi koji imamo svoju decu, volimo svoju decu. Oni koji imaju unučad, oni obožavaju svoju unučad. Slobodan Milošević obožava svog unuka, ali nažalost ne posećuje ga.
Slobodan Milošević obožava i svoju ženu. On je jako voli i mi to znamo. Jednom na glavnom odboru, omaklo mi se, pa sam rekao - Slobodan voli svoju ženu jako i u te odnose ne vredi se mešati. Kod nas Srba nije uobičajeno da budemo zaljubljeni u svoju ženu 60 godina, ali Slobodan nije običan Srbin, nego izuzetnih vrednosti i kvaliteta, pa je i neobičan što se toga tiče.
Znači, za odbranu Slobodana Miloševića je jako važno da mu Mira Marković dolazi u posetu, jer ona ga inspiriše, ona ga nadahnjuje i verovatno bi on još bolju odbranu imao da ima tu posetu. U stvari, pošto ovo građani slušaju, treba da znamo zašto je raspisana međunarodna poternica za Mirom Marković. Kada se raspiše međunarodna poternica, u pitanju su ubice, kriminalci najvećeg formata.
Zamislite zašto je protiv Mire Marković raspisana međunarodna poternica i optužba. Mira Marković je nagovorila sekretara tadašnje Vlade, Kneževićku, da ona nagovori Baneta Ivkovića da on dodeli stan spremačici koja je radila kod njih. Praktično, ona je nagovorila, smešno je to uopšte i pričati, znam kakav je Bane Ivković bio poltron, Mira nije trebala preko bilo koga da ga nagovara i zamerio bih joj da se nije izborila, kakav je uticaj imala, za svoju spremačicu da dobije stan.
Bio sam 30 godina direktor doma zdravlja. Kad god sam bio u prilici nekoj sirotinji da dam stan, dao sam. Koliko je kadrovskih stanova podeljeno u Beogradu, sad je dobila jedna spremačica i to je motiv da se raspiše međunarodna poternica za Mirom Marković, jer je nagovorila Kneževićku da nagovori Baneta Ivkovića.
Ako bi neko i trebalo da odgovara ovde, onda je to Bane Ivković, jer je on dodelio stan, ali pošto je Bane Ivković, kada je DSS izašao iz DOS-a, podržao Vladu Đinđića i zahvaljujući njemu su opstali skoro tri godine, sa još pet jajara iz SPS, koje su kupili. Prema tome, to je suština toga.
Što se tiče Marka Miloševića, protiv njega, jer je navodno nekom testerom jurio, a posle je ispao da je taj momak rekao - nije baš tako i promenio iskaz. Tu je advokat Jojić pa nek' kaže da li je to istina. Eto zbog čega su međunarodne poternice protiv porodice Slobodana Miloševića pokrenute.
Što se tiče Slobodana Miloševića, znate li datum kada je Slobodan Milošević proglašen ratnim zločincem – 24. maj 1999. godine. Posle dva meseca besomučnog bombardovanja Srbije, kada je Madlen Olbrajt shvatila da neće Srbija kleknuti, onda su ga proglasili ratnim zločincem.
Znate li da su Slobodan Milošević i Karadžić bili u Dejtonu, tada je bio završen rat i u Bosni i u Hrvatskoj, skoro dva meseca su bili tamo. Što ga nisu hapsili ako je bio ratni zločinac? Zbog zločina u Bosni mu se sudi. On je bio u Dejtonu. Onda nije bio ratni zločinac. Karadžiću su obećali Amerikanci, ako se povuče iz politike, da ga neće ganjati. Obećali i slagali ga, kao što obično rade.
Hoću da kažem, šta je praktično Hag? Stalno pričamo o Hagu. Neki dan sam slušao kada su generala Strugara osudili na osam godina robije, ne zato što je bombardovao Dubrovnik, kao istorijski grad, nego što nije sprečio bombardovanje. Šta je Dubrovnik, u pogledu istorije, prema Bagdadu?
Tamo između Tigra i Eufrata je nastala svetska civilizacija. Bagdad ima hiljade godina tradiciju. Svaki kamen u Bagdadu je kulturna baština ovog sveta. Sravnjen je sa zemljom. Oni muzeji koji govore o hiljadugodišnjoj kulturi naroda ove svetske civilizacije su uništeni. Da li će iko odgovarati za to? Naravno da neće, jer moćnici vladaju ovim svetom.
Hag, pogledajte, osude generala Blaškića na 43 godine zbog ratnih zločina, pa ga posle tri godine puste kući. Kakav je to sud? Gde u svetu može neko da bude tretiran kao Krajišnik, šest godina sedi u zatvoru, a nije pokrenut postupak protiv njega. To nema veze sa sudom. Naravno da je sud u Hagu u stvari alibi za ono što su činili našem narodu, jer su ubijali decu i to nazivali kolateralnom štetom.
Što se tiče ovih ubistava, kad čovek to gleda sa strane ne može da shvati. Recimo Stambolić, dugo sam političar, bio mi je čak i simpatičan, i kada je on ubijen, bio sam zaprepašten. Ali kad gledate neke istorijske činjenice, konvencija DOS-a je napravljena 7. jula 2000. godine i Vojislav Koštunica je utvrđen kao jedinstveni protivkandidat opozicije Miloševiću. Dve nedelje posle toga je ubijen Stambolić. Niti je bio kandidat, niti je bio politički aktivan, niti je bio ikakav protivnik Miloševića. Koji je motiv da ga Milošević ubije u početku svoje kampanje?
(Predsednik: Vreme.)
Hoću da završim samo jednom rečenicom. Jako želimo da se istina o Stamboliću dokaže, a nju je rekao i Legija kad su ga uhvatili, rekao mu je Šiptar, Dušan Spasojević: ubiše Stambolića da bi Milošević izgubio izbore. To je stravična istina. Videćete da će se to na kraju i dokazati, jer nije bilo nikakvog motiva.
Ali, nažalost, pogledajte. Kada je Đinđić izgubio glavu? Onog momenta kada je počeo da priča da je Kosovo neotuđivi deo Srbije.
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
Posle toga se to desilo. Pre toga nije bio problem. Prema tome, hoću da vam kažem, priča o Miloševiću, to će istorija da kaže, ali ono što je nepobitno, prvi put sam slušao profesora Šulovića kada mi je rekao - kolega, znate li zašto nas katolici mrze; kaže - katolička religija došla do Filipina, nikad Drinu nije prešla. Prvi put u istoriji srpskog naroda je napravljena srpska država preko Drine. Po tome će se Milošević pamtiti, a ne po ovim pričama.

Izgubio je pravo na svoj život i mi mislimo da je to ispravno.
Međutim, želim da vas podsetim sećate se kako su završili Dušan Spasojević i Mile Luković. Prikazali su ih da su u jednoj vikendici bili opkoljeni i da su poginuli tu probijajući se. Dušan Mihajlović je to objašnjavao onako, čekajući dok on dve rečenice izgovori, čoveka muka uhvati. Dušan Spasojević i Mile Kum Luković, kako su ga zvali, ležali su i držali su kalašnjikove sa drvenim kundacima, oko pojasa su im bile bombe i to je prikazano da su tako ubijeni.
U svim partizanskim filmovima, kada se neko probija iz obruča, prvo baca bombe, pa onda tek puca i probija se kroz obruč. To je bilo više nego smešno. Drugo, vođe klana, pa ne beže oko Beograda sa kalašnjikovima, valjda bi nosili "uzi" ili "heklere", koji se mogu sakriti, pa onda šetati oko Beograda.
Oni su streljani. Ali zašto? Upravo ono što je Legija rekao - ubiše Stambolića da bi Milošević izgubio izbore, jer nema logike da Milošević ubije Stambolića ako mu on nije bio ni protivkandidat, niti mu je ičim smetao. Dve nedelje pre toga Koštunica je utvrđen za protivkandidata i to je notorna istina. Ali, nadam se da će istina isplivati. Progovoriće oni koji su organizovali ubistva i videće se ko je iza toga stajao.
Molim vas, pročitao sam napis novinara Brkića, opraštajući se od svog velikog prijatelja Tapija, a dao mu je i posmrtnicu, pa je rekao - kada stigneš gore, pozdravi mi Kizu. Posle toga su ga uhapsili. Brkić je opisao kako su mu prijatelja ubili. Nabili mu kesu i udavili ga. A, znate zašto su ga udavili? Ti koji ispituju ne poznaju fiziologiju čoveka. Kada mladom kriminalcu nabijete kesu na glavu, on može dosta dugo da izdrži, a starcu kada nabijete kesu, on je za dva minuta gotov. Tako je Tapi udavljen.
Prema tome, kada govorite o demokratiji, kada pričate o svemu šta se desilo, žarko želimo da se utvrdi ko je pokušao ubistva Vuka Draškovića. Nije Vuk Drašković smetao socijalistima. Nekom drugom je on smetao, i napolju i unutra. I trebalo ga je skloniti da ne bude vođa opozicije, jer je on takav, on je razbijao opoziciju, pa su ga se hteli rešiti. Slobodan Milošević ga je sigurno uvažavao, jer je znao da mu je takav protivnik i da nikada neće izgubiti izbore. Drugima je smetao on. Drugima, i unutra i spolja, i to će se dokazati, videćete.
Na kraju, u svim likvidacijama uvek ista grupa. Znači, i kada je rušena naša vlast, oni su bili 5. oktobra da podrže, kada se ulazilo u institucije, pa nisu ulazile vojska i policija sa kalašnjikovima, nego ispred onih koji su osvajali i Trgovinski sud, i Narodnu banku, i Carinu, sve su išli kriminalci ispred onih koji su ulazili.

Kada je u pitanju ovaj amandman želim da kažem da je, iako ovim zakonom govorimo da je porodica stub jednog društva i mi naravno to podržavamo, stopa priraštaja u Vojvodini od 1989. godine negativna i da praktično bela kuga već odavno vlada Srbijom. Mi smo govorili o tome da treba treće dete nagraditi ili plaćati. U opštini Apatin uveli smo 1% samodoprinosa, gde svakom prvorođenom detetu dajemo 500 evra. Već smo došli u poziciju da se borimo za prvo dete, a ne za treće dete, s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo.
Međutim, šta se u praksi dešava? Veoma često mladi bračni parovi se posle godinu dana razvedu i dolazimo u takvu situaciju da praktično muškarac ode i oženi se, ostane majka sa decom, a onda se desi da se i ona uda i onda praktično decu iz razvedenog braka preuzmu roditelji, obično od majke, da bi zaštitili svoju ćerku i da bi je pustili da se uda. Preuzmu tu unučad i praktično ih ceo život hrane. Ako imaju sreće, iškoluju ih, a ako ne, onda ta deca, ako prevremeno odu deda i baba, praktično ostaju na ulici, nezbrinuta, iako zakon obavezuje roditelje.
Prema tome, imamo situaciju da u mnogim razvedenim brakovima deca ostaju briga dede i babe.
Bilo bi dobro da se omogući usvajanje deteta od strane dede i babe i da ta razlika može biti veća, dok ne postanu punoletni ili pak dok ne završe školovanje, do 27. godine. To bi bilo veoma dobro u praksi, jer bismo omogućili deci da naslede penziju i da mogu onda da se iškoluju.
Zato vas molim da mogu da usvoje baba i deda decu, jer tu nema zloupotrebe. Čitao sam da u prvoj liniji ne može.
Možda nisam dobro razumeo, ali bih vas molio da ta razlika može da bude veća i da baba i deda mogu da usvoje decu i izvedu ih na put.
Nažalost, imamo mnogo razvedenih brakova. Ovo je velika pomoć toj deci, jer znamo da će u sistemu kapitalizma 2% biti bogati, a ostalo sirotinja, i ta deca ako ne mogu da naslede penzije neće moći da završe školovanje ako su dobri đaci.
Molim, ministre, da objasnite da li ta mogućnost postoji. A ako ne postoji, s obzirom da ionako imamo malo dece, treba da pomognemo da mogu da ih usvoje baba i deda jer tu nema zloupotrebe. Tu je samo dobra namera da se deci omogući do 18 godina ili do 27 godina, ako studiraju, da mogu da naslede penziju.

Poštovani poslanici, rođen sam 1942. godine, prema tome, ne sećam se rata. Ali želim da ispričam jednu istinitu anegdotu, jer dolazim iz Apatina, gde su posle rata došli kolonisti, svi nosioci Partizanske spomenice.
Moj otac je radio 25 godina u Fabrici čarapa i u toj fabrici je radio Milan Majstorović zvani Prićko, i jednog momenta je rekao, a bila je priča o priznavanju boračkih penzija, i kaže on jednom portiru, Švabi, Franji, kaže – hajde, Franjo, podnesi molbu da ti priznamo borački staž; pošto su svi Nemci bili folksdojčeri, on kaže - Milane, gde ću ja. Kaže - evo, ja ću ti svedočiti da si me za vreme rata ganjao po Lici, pa da dobiješ boračku penziju.
Hoću da kažem da me ovo podseća na tu priču o izjednačavanju nosilaca Partizanske spomenice 1941. i neke ravnogorske. Ne radi se tu o pomirenju. Mi sada kopamo po ranama i još više izazivamo netrpeljivost i mržnju. Reakcija građana koju sam juče slušao veoma je ružna.
Mislim da ovo što mi radimo danas u Skupštini podseća na ono da mlatimo praznu slamu i što bi rekao Njegoš - ako me žena bude pitala gde sam bio, reći ću joj da sam so sijao, teško njojzi ako ne veruje.

Poštovani poslanici, gledajući ovaj budžet koji danas treba da usvojimo predviđeno je da deficit budžeta od 20,5 milijardi nadoknadimo ubrzanom privatizacijom.
Objektivno očekujem da se toliki novac od ubrzane privatizacije neće moći ostvariti, a ono što je veliki problem danas u Vojvodini jeste da se mnogi poljoprivredni kombinati u bescenje hoće da prodaju. Molim ministra i potpredsednika Vlade da ne dozvole da nam ubrzanom privatizacijom obradivu zemlju kupe stranci.
Naime, u Vojvodini se sada pokušava da velike kombinate mnogi tzv. biznismeni i stranci kupe, a pogotovo iz Mađarske, pretpostavljam da je to Sorošev kapital, Mađari hoće ono što su izgubili u svojoj zemlji da nadoknade kod nas. Naime, oni su privatizacijom 70% obradivog zemljišta prodali i to prodali pre svega Austrijancima. Kada su shvatili Mađari da će biti biroši ponovo kod Austrijanaca, doneli su zakon o zabrani dalje prodaje obradivog zemljišta.
Srbiji je najveće nacionalno blago obradiva zemlja i to nacionalno blago ne smemo prodavati strancima. Molim ministra i Vladu da donesu zakon i predlažem da se sva društvena zemlja pretvori u državnu zemlju, i da se kao takva ne može prodavati strancima, a ne može ni domaćim tajkunima, koji nažalost sve što su do sada kupili u 90% tzv. transparentnih privatizacija kupili su za 20% knjigovodstvene vrednosti.
Nedavno je jedna grupa Italijana bila u Apatinu da vidi da kupi fabriku "Dunav" i kada su im rekli kolika je početna cena, 20% knjigovodstvene vrednosti, shvatili su da je to neumesna šala, jer ne mogu da veruju da se toliko preduzeće za tako male pare može prodati. Sve što je prodato do sada prodato je uglavnom za 20% knjigovodstvene vrednosti.
Zato vas molim i predlažem Vladi da po hitnom postupku donese zakon o zabrani prodaje zemlje strancima, i da po kratkom postupku donesemo zakon o pretvaranju društvene zemlje u državnu, jer državna se po zakonu ne može prodati, a društvena može.
Zato je sada velika navala na Vojvodinu i zato iz celog sveta misionari, a pogotovo iz Mađarske, dolaze da što pre otkupe kombinate koji su u velikim dugovima, a u dugovima su zbog kamata koje su im banke nametnule, kamate na kamate, i bolje da likvidiramo banke nego poljoprivredne kombinate, a najstrašnije bi bilo da obradivu zemlju prodamo strancima.
Prema tome, još jednom pozivam da ubrzanom privatizacijom ne prodamo obradivu zemlju, ne samo u Vojvodini, nego u celoj Srbiji. Poljoprivredni kombinat u Beogradu je svu društvenu zemlju pretvorio u državnu. To isto tražim za opštinu Apatin, da se naša društvena zemlja u kombinatu pretvori u državnu.

Poštovani poslanici, SPS će podržati ovaj zakon.
Međutim, želim da kažem da će se neki problemi kod naplate doprinosa ponovo pojaviti, kao što su i ranije bili. Naime, zašto su bile različite stope po stepenima stručne spreme, to je u naše vreme bio jedan vid takvog načina, a i kasnije je DOS to prihvatio. Suština problema je bila što su novokomponovani bogataši sve radnike prijavili po minimalnim zaradama. Plaćali su najmanju stopu doprinosa i na taj način oštećivali državu.
Naravno, verovatno su to oni što su nas u socijalizmu učili da će država da odumre, pa ju je trebalo što pre likvidirati i na taj način oštećivati.
Ovde imamo nekoliko dobrih predloga u ovom zakonu. Međutim, šta je problem kod penziono-invalidskog osiguranja? Doprinos za penziono i invalidsko osiguranje sigurno će biti u takvoj situaciji da neće moći da isplaćuje penzije, jer mi smo država u kojoj je odnos između onih koji rade i koji su penzioneri, nažalost, 1:1. Rešavajući probleme, više socijalne prilike, mi smo država u kojoj imamo neprirodno mnogo invalidskih penzionera, što nije bilo u suštini problem invalidnosti već rešavanja socijalnih slučajeva.
Kada je u pitanju tekstilna industrija, mislim da ovo rasterećenje od 20 do 30 jeste dobro. Međutim, problem tekstilne industrije neće se rešiti na taj način što se rasterećuje.
Dokle god budu naše granice otvorene za neograničen uvoz, pre svega robe iz Kine i Turske, mi jednostavno nećemo pomoći tekstilnim fabrikama, niti ćemo moći da im pomognemo.
Takođe, ideja da se, kada zapošljava ljude od 50 i 45 godina, omogući poslodavcu da ne plaća dve godine doprinos jeste dobra, ali, molim vas, u nekoj normalnoj zemlji ljudi sa 50 godina praktično završavaju radni vek i radni staž.
Ono što je najveći protivnik ovog zakona i što će i dalje da regrutuje nove nezaposlene ljude, to je Zakon o privatizaciji, koji nismo imali hrabrosti nimalo da promenimo. Naime, zahvaljujući Zakonu o privatizaciji koji je na snazi, jedinu korist od njega imaju oni tajkuni koji u bescenje kupuju imovinu i oni koji u ime države to prodaju.
Vojislav Koštunica je rekao za ovom govornicom u svojoj pristupnoj besedi - privatizacija mora biti pravedna, mora biti u korist
malih akcionara i u korist države. Od ovog vida privatizacije nemaju koristi ni mali akcionari, a ni država, ima jedna grupa ljudi.
Danas čujemo sa govornice da je privatizacija zastala. Normalno da je zastala jer predsednik Agencije za privatizaciju ne može da se uklopi u dosadašnje šeme. Tu se ne može raditi pošteno. Tu se mora uklopiti sa tajkunima, jer samo na taj način će biti ubrzana. Onog momenta kada bude želeo to da radi pošteno, smeniće ga. Verujem da će veoma brzo biti smenjen, jer ova privatizacija je u funkciji tajkuna i onih koji u ime Vlade to rade.
Na kraju, ne mogu da shvatim ovu vladu da je mesto ministra za privatizaciju nepopunjeno. Verujte, najprofitabilnije ministarsko mesto jeste ministar za privatizaciju. Da to nije u DSS-u nego u nekoj drugoj stranci, ni dva minuta ne bi bilo slobodno, "poklali" bi se oko tog mesta, jer je jako profitabilno, a vreme će pokazati da govorim istinu.