Gospodine predsedniče, želim da uputim pitanje predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću – da li ćete i šta ćete preduzeti, predsedniče Srbije, da zaštitite Srbe na Kosovu i Metohiji, koji su svakodnevno na meti Kurtijevog terora? Kao što vidimo, nažalost, sezona lova na Srbe odavno je počela i svakim danom dobija, nažalost, sve veći zamah. Loviće nas kao zečeve, to je rekao i upozorio vas Aleksandar Filipović, bivši komandir policijske stanice u Leposaviću. Rekao vam je to 28. decembra prošle godine, nakon što ste od prisutnih predstavnika Srba ultimativno zatražili da uklone barikade u svim opštinama na severu Kosova i Metohije. Obećali ste im, po ko zna koji put do sada, da nećete dozvoliti progon i egzodus Srba i da ćete, kako ste sami rekli, za razliku od vaših prethodnika, odlučno reagovati kao vrhovni komandant Vojske Srbije.

Gospodine predsedniče Srbije, egzodus, proterivanje i etničko čišćenje severa Kosova i Metohije je odavno u toku, ako vas oči služe. Da li treba da nas Kurtijevi teroristi puščanim cevima doteraju do same administrativne linije, do Jarinja i Brnjaka, pa da vi vidite da država treba da reaguje? Danas je sever Kosova i Metohije u potpunoj okupaciji, Kurtijevi policajci nisu samo u zgradama opština i ilegalnim bazama, već praktično na svakoj raskrsnici i na svakom putu prema administrativnoj liniji sa centralnim delom Srbije. Kurti je, kao što smo imali prilike da čujemo i juče, zabranio uvoz robe iz Srbije, a preti i da zabrani vozila sa registarskim oznakama iz centralne Srbije da prelaze administrativne prelaze.

U opštini Leposavić već 21. dan sedi tzv. gradonačelnik Leposavića Ljudzim Hetemi i ne odlazi čovek, zamislite, kući. Okupirao je istu onu kancelariju, predsedniče Vučiću, u kojoj ste 12. maja 2013. godine imali sastanak sa tadašnjim predsednicima opština sa severa, koji su birani na izborima koje je raspisivala država Srbija. Tada ste kao prvi potpredsednik Vlade došli da nam saopštite da moramo da prihvatimo Briselski sporazum i učešće na tzv. kosovskim izborima. Kasnije, istog dana u amfiteatru Tehničkog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici imali ste sastanak sa svim odbornicima opština na severu Kosova i Metohije. Sećate se i njihovog odgovora, gospodine predsedniče? Njihov odgovor je bio jedinstven, nisu želeli da svoje ustavno pravo da biraju i budu birani na izborima države Srbije zamene za izbore tzv. države Kosova, što ste im vi nudili. Čak su i članovi SNS, podsetiću vas, bili protiv vašeg predloga. Jedini koji je podržavao vaš predlog bio je, u to vreme javnosti tada malo poznat, Zoran Milojević, zvani Zelja.

Ipak, bez obzira na stav odbornika i građana severa Kosova i Metohije, vi ste 17. septembra, odlukom Vlade Srbije, raspustili skupštine severnih opština, sa jednim jedinim ciljem, da u novembru 2013. godine po prvi put naterate Srbe da učestvuju na separatističkim izborima tzv. države Kosovo. Silom ste ih naterali tada i sve ove godine, vi to vrlo dobro znate, danas, nažalost, predsedniče Vučiću, Srbi na severu Kosova i Metohije ubiraju gorke plodove vaše pogrešne i neodgovorne politike od 2013. godine do današnjeg dana, a ona se sastojala, nažalost, u predaji institucija države Srbije tzv. kosovskim institucijama, sa jedne strane, i praznoj retorici i propagandi, sa druge strane. Što smo više poruka imali sa Kosova i Metohije, pre svega sa severa Kosova i Metohije od strane tzv. Srpske liste i uzvika "Aco, Srbine", na terenu smo, nažalost, sve manje imali države Srbije.

Zato, gospodine predsedniče, ili koristite konačno svoja ustavna ovlašćenja i zaštitite preostalo stanovništvo na severu Kosova i Metohije ili se povucite i vi i vaša tzv. Srpska lista, koja nema legitimitet, odnosno sve manje ga ima, a naravno nema poverenje, kao što ga nikada nije imala kod Srba na prostoru severa Kosova i Metohije. Srbi na severu Kosova i Metohije ovih dana imaju, naravno, velike izazove i nije prvi put da se nalaze u teškoj situaciji. Oni su spremni da nastave svoju borbu zajedno sa svojom državom Srbijom, ali očekuju da ovo pitanje ne bude pitanje jednog čoveka, pa makar on bio predsednik Srbije i očekuju da ovo ne bude pitanje jedne grupe ljudi koja se naziva tzv. Srpska lista. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Najpre da se izvinem kolegama i javnosti što zbog kratkog vremena koje je preostalo mojoj poslaničkoj grupi ću pročitati deo onoga o čemu sam želeo danas da razgovaram.

Na samom početku da podsetim da je ovo naša druga sednica o kojoj raspravljamo o Kosovu i Metohiji za šest meseci, tako da bi neupućeni posmatrač mogao da stekne pogrešan utisak da smo ozbiljni i odgovorni kada je ovo najvažnije državno pitanje na dnevnom redu. Nažalost, sudeći po dosadašnjem radu, nisam siguran da možemo doći i čini mi se da nema ni dobre volje da dođemo do zajedničkog rešenja.

Građani Srbije, a naročito oni koji žive na prostoru Kosova i Metohije očekuju od nas odgovore na mnogobrojna pitanja u ovom teškom vremenu, a naročito odgovore na pitanja hoće li moći da opstanu na svojim vekovnim ognjištima, ko će ih i na koji način zaštititi od terora Aljbina Kurtija, a posebno hoće li im ovaj parlament garantovati ustavno pravo da nastave da žive na Kosovu i Metohiji kao sastavnom i neotuđivom delu Republike Srbije. To je osnovno pitanje na koje Srbi na prostoru Kosova i Metohije očekuju.

Mi smo dobili izveštaj Vlade i Kancelarije za Kosovu i Metohiju za period od 1. septembra prošle godine do 15. januara ove godine i ja moram da priznam da dosta verno je preneo ono što se dole dešavalo, makar kada je u pitanju nasilničko ponašanje fašističkog režima Aljbina Kurtija.

Dakle, da ne ponavljam šta se sve dole dešavalo, s obzirom da nemam dovoljno vremena. Dakle, od pokušaja ubistava srpske dece, pa do potpune okupacije severa Kosova i Metohije.

Međutim, postavljam pitanje svima nama, a posebno vama predsedniče Republike Srbije – šta je država Srbija uradila ili da li je dovoljno uradila da zaštiti Srbe i spreči Kurtija i Prištinu, makar u nekim počinjenim zlodelima? Mislim da nije, ili bar da nije dovoljno. Osim intervencija kod predstavnika međunarodne zajednice koji se po običaju prave gluvi i slepi i podizanja borbene gotovosti naše Vojske, ovo govorim bez imalo ironije, to je dobro bilo što je rađeno, drugih konkretnih poteza Srbije, nažalost nije bilo.

Srbi sa Kosova i Metohije su skoro prepušteni sami sebi. Napustili su tzv. kosovske institucije nakon nelegitimne smene regionalnog komandira Nenada Đurića, kasnije podigli barikade prilikom hapšenja Miljana Adžića i Dejana Pantića, i to su uradili sami.

Znam da vam mnogi spočitavaju da ste ih vi u tome podstrekivali. Biću iskren, dole živim, ovoga puta su zaista Srbi to učini sami. Nisu mogli više da trpe teror Aljbina Kurtija.

Ono što vam zameraju, gospodine predsedniče, je činjenica da ste im u toj mirnoj borbi obećali apsolutnu podršku koliko god ona trajala, a onda ste 28. decembra u Raški, rekao bih, na neki način ultimativno zatražili da uklone barikade, iako glavni zahtevi građana nisu bili ispunjeni, a to je oslobađanje uhapšenih i povlačenje pripadnika ROSU sa severa Kosova i Metohije. Imali smo osim puštanja Pantića iz kućnog pritvora, praktično drugih zahteva koji su ispunjeni nismo imali.

Još jedno pitanje na ovu temu želim da vam postavim, gospodine predsedniče. Postavljam pitanje, mada verujem da to znate i da ste čuli, mada vidim da to ne stoji u izveštaju - da li znate da kompromisno rešenje o KM tablicama koje ste postigli 23. novembra 2022. godine više ne važi dole na prostoru Kosova i Metohije, kada se tiče albanske strane? Šta se desilo sa tom našom malom taktičkom pobedom, kako ste tada nazvali ovaj kompromis?

Ljudi su kompromis razumeli, kako sam ga i ja svojevremeno razumeo, da ne možemo da registrujemo nov automobile, da ne možemo da dobijamo nove registarske tablice, ali da automobile koje već posedujemo i registarske tablice koje već posedujemo možemo da nastavimo da registrujemo. To može svako sada da vam potvrdi. Ja mislim i od naše braće gore na galeriji, a i ja sam svedok toga da ne mogu sa KM tablicama da se vratim do svoje kuće.

Što se tiče francusko-nemačkog predloga, njega nažalost možemo da komentarišemo samo na osnovu nezvaničnih informacija i ono što smo imali prilike da juče čujemo od vas. Ako je tačno ono što ste svojevremeno i vi citirali, a to je da u članu 2. tog sporazuma ili predloga stoji da će obe strane rukovoditi se svrhom i principima utvrđenim u Povelji UN, posebno onim o suverenim pravima državama, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, pravu na samoopredeljenje i zaštiti ljudskih prava itd. onda je potpuno jasno da je cilj predlagača ovog predloga predaja Kosova i Metohije.

Eventualnim prihvatanjem ovakve odredbe besmisleno bi bilo naše protivljenje članstvu tzv. Kosova u UN, jer od nas tamo nažalost ništa u toj kasnijoj fazi ne bi zavisilo, ukoliko priznamo tzv. Kosovu pravo na teritorijalni integritet, nezavisnost i samoopredeljenje.

Posledice prihvatanja ovakvog predloga po državu bile bi katastrofalne, a naročito pogubne za budućnost Srba i srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji. Ne vidim ko bi od preostalih Srba na Kosovu i Metohiji poželeo da ostane da živi u takozvanoj državi Kosovo, odnosno u velikoj Albaniji.

Vi ste nas, predsedniče, obavestili da su vam predlagači plana predočili posledice sa kojima bi se suočila Srbija ukoliko odbaci ponuđeni predlog, a to su prekidi evropskih integracija i neka vrsta ekonomskih sankcija, odnosno, da budem precizniji, obustavljanje postojećih i budućih investicija.

Da li zapadni predstavnici blefiraju ili su zaista ozbiljni u toj nameri ja ne mogu da pretpostavim u ovom trenutku. U svakom slučaju, ukoliko su ozbiljni u toj nameri, čak i da su ozbiljni u toj nameri, mi moramo da postavimo jasno pitanje – da li zaista želimo da odlučujemo samo na osnovu toga ako je u pitanju Kosovo i Metohija.

Ako odlučujemo samo na osnovu ekonomskog interesa, onda bismo zaista morali da postavimo sebi pitanje, pre svega, koja je onda vrednost kosovske zemlje, jezera, šuma, rudnih bogatstava na Kosovu i Metohiji, a ne daj Bože da počnemo da računamo i koja je vrednost Pećke patrijaršije, Dečana, Gračanice, Bogorodice Ljeviške. Verujem da se tom računicom u Srbiji niko i nikada neće baviti.

Ono što je očigledno poslednjih dana se ponovo na velika vrata vraća priča o zajednici srpskih opština, a ne samo od naših predstavnika, već i od mnogobrojnih međunarodnih predstavnika. Ona bi trebala da bude, koliko ja to shvatam, šargarepa koju će Srbija progutati zarad prihvatanja francusko – nemačkog predloga i odricanja od Kosova i Metohije.

Oni, navodno, vrše ogroman pritisak na Aljbina Kurtija kako bi prihvatio Zajednicu srpskih opština, a u isto vreme američki ambasador u Prištini izjavljuje da Amerika neće podržati nijedan aranžman koji krši Ustav Kosova, koji nije u skladu sa odlukom Ustavnog suda ili koji ugrožava suverenitet i nezavisnost Kosova. Sličnu izjavu imali smo prilike da vidimo, dao je i Miroslav Lajčak.

Gospodine predsedniče, čak i da se prihvati da se Zajednica srpskih opština formira na osnovu četiri sporazuma o kojima su govorili i 22 principa o kojima ste govorili, to ne može biti zamena Srbima na Kosovu i Metohiji za državu Srbiju i za instituciju države Srbije.

Jednostavno, ono što nam je poslednje ostalo od srpskih institucija, a to su prosveta i zdravstvo, preći će u nadležnost zajednice, ali naravno to više neće biti nadležnost Ministarstva zdravlja ili, pak, Ministarstva prosvete, na primer. Dakle, poslednje institucije će nam se na taj način ugasiti.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se. Samo na deo izlaganja gospodina predsednika ću da se osvrnem.

Najpre, na samom početku pripadam poslaničkoj grupi gde zaista vlada politički pluralizam, tako da sam potpuno slobodan u svom političkom delovanju. Različite stavove imamo po pitanju sankcija Rusiji. Međutim, nikakav problem niti imam ja niti moje kolege. Ovde ne vlada jednoumlje, to samo da vam kažem.

Što se tiče političkih savetnika oko zajednica srpskih opština. Vi, predsedniče, dobro znate kakav je moj politički stav bio ne od danas, ne od prošle godine, već od 2013, 2012. godine, dolazili smo kod vas u kabinet, kakav je moj stav bio u odnosu na Briselski sporazum i tada i sada. Dakle, nisam ga promenio. Voleo bih da se varam, i da će to zaista nešto značiti za srpski narod i da će biti nekakva šansa. Međutim, nažalost nisam optimista: Ne mogu da prihvatim da naše institucije zamenimo za nešto što sutra neće, makar u pravom smislu biti naše.

Postavili ste pitanje - dajte predlog. Evo, reći ću konkretno kod tablica registarskih. Niste vi odgovorni što Priština krši sporazum, što ona ne sprovodi, slažem se ja, ali kako to izgleda ako mi dođemo recimo na prelaz i sada mi sa KM tablicama ne možemo na Kosovo, a u isto vreme sa RKS tablama Albanci ulaze u Srbiju. Na šta to liči? Jesmo li mi država ili šta smo mi? Zašto ne postoji reciprocitet u tom smislu. Prolaze RKS tablice. Naravno, lepe se stikeri. Pa i ja bih prihvatio da mi se zalepi stiker. Mi ne možemo Albanci mogu, a vi nemate hrabrosti da to učinite. To se dešava zaista tako dole. Znači, mi sa KM tablicama ne možemo na Kosovo, Albanci mogu u Srbiju. Evo predlog.

Izvinjavam se, mogli ste da iskoristite priliku prošlog leta da napravite na severu Kosova toliko puteva. Kao švajcarski sir izbušimo tu granicu, a ne sada da nam svaki puteljak tamo ROSU zauzima. Znaju to ljudi.

Hvala, gospodine predsedniče.

Koristeći svoje pravo iz Poslovnika, tražiću dva objašnjenja i obaveštenja vezana za dva aktuelna pitanja, a koja se tiču Kosova i Metohije.

Prvo pitanje postavljam vama, gospodine predsedniče Skupštine, kada ćete raspisati lokalne izbore za četiri opštine na severu Kosova i Metohije, dakle, za Kosovsku Mitrovicu, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok? Vi dobro znate da je to, ne samo vaše ustavno i zakonsko pravo, već i obaveza, kao što je bila obaveza vaših prethodnika koji su se oglušili o tu obavezu i lišili ustavnog prava građane tih opština da biraju i da budu birani u svoje lokalne organe vlasti.

Dakle, još od septembra 2012. godine, tadašnja Vlada je potpuno suprotno odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi raspustila legalne i legitimne skupštine ovih opština i uvela privremena veća. Svi mi dobro znamo, a i vi znate da je to učinjeno kako bi se Srbi sa tog prostora po prvi put naterali da uzmu učešće na separatističkim kosovskim izborima. Dakle, na taj način je ispunjena tačka 11), ako se sećam, Briselskog sporazuma. Nekoliko puta u narednih 10 godina Srbi su mimo svoje volje izlazili na te izbore. Samo iz tog razloga i vi, takođe, to vrlo dobro znate, ne zato što su verovali u to, već zato što nisu želeli bilo kakvu vrstu sukoba sa vlastima u Srbiji i sa svojom državom Srbijom. To im je bio jedini motiv, inače, niti su imali uverenja, niti su se nadali da će im kosovske institucije doneti išta dobro.

Kao što sami vidimo ovih dana, nakon višegodišnjeg, a naročito u poslednjih nekoliko meseci terora koje su tzv. prištinske institucije i Aljbin Kurti vrše nad našim narodom na severu Kosova i Metohije, ljudi su izašli i konačno napustili separatističke institucije.

Ja danas neću govoriti o svim štetnim posledicama Briselskog sporazuma, govorio sam više puta o tome. Ja ću samo citirati dva časna čoveka iz policije, a koji su ovih dana, takođe, napustili kosovske institucije, gospodina Đurića i gospodina Filipovića koji su kratko rekli – dosta je bilo. Dakle, svi znamo zašto je to tada učinjeno i rezultate, nažalost, danas vidimo kakvi jesu.

Zato vas, gospodine predsedniče, opominjem na vašu obavezu i zahtevam da konačno raspišete lokalne izbore za ove četiri opštine, da to ne urade oni koji već imaju nameru, a to i najavljuju, a to su Priština i Aljbin Kurti.

Drugo pitanje želim da postavim premijeru Srbije Ani Brnabić. Na osnovu kojih ovlašćenja, na osnovu kojih nadležnosti, na osnovu koje sugestije ili, eventualno, naredbe je potpisala Sporazum sa separatističkim predstavnikom, dakle, sa Aljbinom Kurtijem u Berlinu? Zajedno sa grupom zemalja sa kojima je potpisala sporazum, između ostalog, potpisala je sporazum i sa tzv. Kosovom, sa našom teritorijom, sa AP Kosovom i Metohijom, sa državom koju mi ne priznajemo, i to, ono što je tragično, ne samo da je protivustavno i protivzakonito, već je i nemoralno jer je to učinjeno u vreme kada Srbi na prostoru Kosova i Metohije, naročito na severu Kosova i Metohije, nemaju apsolutnu slobodu kretanja, oduzimaju im se ne samo tablice, već i sva ostala građanska prava. Zahvaljujem se.

Gospodine predsedniče Skupštine, predsedniče Republike Srbije, uvaženi narodni poslanici, pre 14 godina Skupština Srbije je upravo u ovoj sali, čini mi se da su tada poslanici prvi put ušli u ovu salu, preselili su se iz sale u ulici Kralja Milana, raspravljala o Kosovu i Metohiji. Ko se seća tog vremena, tada je Skupština skoro jednoglasno odbacila tzv. Ahtisarijev plan. Takođe je i utvrđena zajednička platforma i pozicije i opozicije o Kosovu i Metohiji.

Ko se seća tog vremena, čini mi se da je od 250 poslanika 230 glasalo za takvu jedinstvenu odluku, da je čak 15 poslanika tadašnje partije Čedomira Jovanovića bilo uzdržano, čak ni oni nisu bili protiv.

Zašto vam ovo govorim? Iz razloga što problemi i pitanja Kosova i Metohije nisu pitanje samo za jednog čoveka, nisu pitanje samo za jednu partiju, nisu pitanje ni samo za vladajuću partiju, već je neophodan konsenzus u normalnoj državi koja državnički razmišlja.

Tada je, utvrđujući platformu za pregovore sa tzv. privremenim institucijama u Prištini, utvrđen jedan princip koga su se držale vlasti, čini mi se, do nekog vremena, a on je glasio i podrazumevao da naš pregovarački tim ima ovlašćenja da kosovskim Albancima ponudi najširu moguću autonomiju i on se otprilike zasnovao na principima - koliko samostalnosti, autonomije i prava Albancima u odnosu na Beograd, isto toliko autonomije, samostalnosti i prava Srbima na Kosovu i Metohiji i drugim nealbancima u odnosu na Prištinu. Da li smo danas i koliko smo danas daleko od tog principa?

Ali, ono što je najbitnije, da li je moguće danas postići konsenzus u ovoj Skupštini u situaciji kada pre svega Srbi na Kosovu i Metohiji očekuju ohrabrujuću poruku, a to bi bila poruka da još jednom vide jedinstvo u ovom parlamentu kada su u pitanju njihovi problemi. Nažalost, slušajući i gledajući ono što se juče dešavalo i što se dešava danas, nisam u to siguran.

Ali, moram odmah na samom početku da kažem da je za to pre svega odgovorna vlast. Današnja vlast je tada bila opozicija i kao opozicija glasali su za taj konsenzus, ali danas kao vlast nisam siguran koliko su spremni da pokušaju da zajedno sa opozicijom oko ovog pitanja, koje ne sme biti stranačko ni po koju cenu, dođu do konsenzusa.

Zašto ovo kažem? Bez obzira na smetnje poslovničke koje kažu da na današnjoj sednici može da se raspravlja samo o ovoj temi, samo o Izveštaju, itd, ukoliko ima dobre volje, mogao je da se nađe put da se pokuša da se dođe do neke vrste konsenzusa i da se uputi poruka ohrabrenja Srbima na Kosovu i Metohiji, kojima bi to daleko više značilo od redovnih i čestih sednica Saveta za nacionalnu bezbednost ili od podizanja borbene gotovosti. Naravno da je za to potrebno da vlast bude spremna na određenu vrstu kritike.

Pokušaću da vas ne kritikujem za ono za šta niste odgovorni. Dakle, tačno je da sadašnja vlast nije odgovorna za sve odluke vezano za Kosovo i Metohiju i za sve sporazume koji su od 1999. godine do današnjeg dana donešeni, ali ću se fokusirati na ono što mislim da je napravilo najviše problema i državi Srbiji i Srbima na prostoru Kosova i Metohije, a to je Briselski sporazum.

Vi tvrdite da Ustavni sud nije stavio Briselski sporazum van snage. U pravu ste u tome. Briselski sud nije razmatrao tu prijavu, jednostavno je rekao da je to politički a ne pravni akt i da nema razloga da donosi ocenu o njegovoj ustavnosti, s obzirom da se ne radi o pravnom aktu. I to je učinio posle nekog zakašnjenja pošto je, ako se sećate, bila ona molba tadašnjeg predsednika Republike Tomislava Nikolića, gde je zamolio Ustavni sud da zastane sa odlučivanjem, itd. Posle izvesnog vremena Ustavni sud zaista se oglasio kao nenadležnim, jer se ne radi o pravnom aktu.

Gospodine predsedniče, upravo u tome i jeste problem, pošto se, kako kaže Ustavni sud, nije radilo o pravnom aktu, a samim tim i o aktu koji ima karakter međunarodnog ugovora, zašto ste onda, primenjujući takav sporazum za koji je Ustavni sud rekao da ne može da proizvodi pravna dejstva jer je pre svega politički akt, uradili ono što ste uradili, ugasili ste državu Srbiju, odnosno njene institucije na prostoru Kosova i Metohije, za obećanje za zajednicu srpskih opština?

Kratko da se podsetimo. Tačno je, šest tačaka u tom sporazumu govori o zajednici srpskih opština, ali ostale tačke, do 14, sve govore o našim institucijama koje smo morali da damo - i pravosuđe, i policija, i našu imovinu u pogledu telekomunikacija, u pogledu energetike, ali ono što duboko verujem da je najveća greška, to je to prihvatanje da prosto ugasimo lokalne samouprave koje su radile i funkcionisale po zakonima Republike Srbije i da preuzmemo obavezu po Briselskom sporazumu da nateramo Srbe da izađu na kosovske izbore. To smo uradili, odnosno to je vaša vlast uradila 2013. godine u oktobru mesecu, jer je taj sporazum, nažalost, podrazumevao da Srbi na severu Kosova prvi put uzmu učešće na tzv. kosovskim izborima.

Dakle, sami smo napravili sebi probleme i posle devet godina mi zapravo nemamo nikakvo rešenje oko zajednice srpskih opština. Inače, ja imam svoje mišljenje vezano za tu zajednicu srpskih opština, ali hajde da o tome ne govorim. Ali smo dozvolili da čekamo devet godina da se ništa ne desi. Ozbiljna vlast ne bi dozvolila da sebe ugasi na prostoru KiM, da sve da, a da na onda neku veresiju čeka zajednicu srpskih opština. Upravo bi trebalo da bude obrnuto ukoliko ste verovali da je to pravo rešenje za nas i da će nam ta zajednica srpskih opština zameniti naše lokalne samouprave i zameniti naše srpske institucije u šta ja ni tada nisam verovao, a ni danas ne verujem, a verujem da ni vladajuća većina ne veruje u to pa ste i vi u poslednje vreme vrlo često davali izjave da od Briselskog sporazuma skoro da nema ništa, obzirom da Albanci nisu izvršili onaj deo obaveze koji su imali da izvrše.

Pošto sam vas čuo, juče ste rekli po ko zna koji put da je na neki način prihvatanjem Briselskog sporazuma 2013. godine taj čin spasio Srbiju, ako sam vas dobro čuo, pa me zaista zanima kako smo to spasili Srbiju na način što smo ukinuli institucije države Srbije na prostoru KiM.

Srbija je nažalost prihvatila jednu neistinu koju stalno ponavlja albanska većina u Prištini i predstavnici Međunarodne zajednice, a to je da su institucije države Srbije na prostoru KiM paralelne ili paralelne strukture, kako su to svih ovih godina govorili.

Mi smo prosto na neki način prihvatili samim tim šta smo uradili, gaseći naše institucije, jednu lažu da je nešto što je stvoreno 1999. godine, tamo u Dreničkim šumama, da je to odjednom legitimno, a samoproglašeno 2008. godine, da je to legitimno na prostoru Kosova i Metohije, a da naše institucije, institucije države Srbije su paralelne i da treba da nestanu.

Još jednu lažu smo prihvatili kao država, koja se takođe stalno ponavlja i vrlo često je ponavljaju, nažalost i naše vlasti, a to je da moramo da sagledamo relanost na Kosovi i Metohiji i da, zaboga, tamo sad postoji ta albanska većina koja ne želi da živi u državi Srbiji itd, što je nažalost istina. Albanska većina je rekla da ne želi da joj Beograd bude vlast i da joj Beograd bude država, ali da li postavljamo pitanje kako smo došli do te realnosti i da je ta realnost na Kosovu i Metohiji stvorena progonom Srba? Tako da, te tvrdnje u najmanju ruku su bezobrazne i licemerne, ko god tvrdio.

Dakle, mi umesto da smo kao preduslov svih razgovora insistirali na povratku 250 prognanih Srba i drugih nealbanaca i da to bude naš glavni uslov, s obzirom da su se Albanci vratili u toku 1999. godine, a Srbi ne mogu da se vrate svih ovih godina, mi smo to morali da ističemo i tada, a i sada, gospodine predsedniče, iako vi tvrdite da je to kasno. Nije kasno, to se radi u domenu ljudskih prava i tražeći da se prognani Srbi vrate, uvek možemo to ispostavljati kao neku vrstu uslova.

Dakle, prihvatili smo po njihovim pravilima da igramo, umesto da smo to stalno isticali kao uslov.

Gospodine predsedniče Srbije, vrlo često prigovarate opoziciji da, isključivo ovih dana, naročito da isključivo, a posebno od vremena kada imamo ove probleme na prostoru Kosova i Metohije, pre svega na severu Kosova i Metohije, koje imamo sa tzv. premijerom Kosova Aljbijem Kurtijem, da opozicija pre svega napada vlast i vas, a na bilo koji način ne ističe odgovornost Aljbina Kurtija.

Evo, ja kao čovek koji živim na prostoru Kosova i Metohije, neko ko dole živi, svedočim tome da Aljbin Kurti, predsednik tzv. vlade Kosova, da je on najodgovorniji za sve teži položaj Srba dole, a posebno Srba na prostoru severa Kosova i Metohije. Svedok sam okupacije koja se dole dešava, posebno u mom Zubinom Potoku, s obzirom da, čini mi se, Aljbin Kurti ujutru kad dođe na posao prvo pravi plan obilaska Zubinog Potoka i vojno-policijske baze, kako on kaže, koje tamo pravi u mestu Gornji Jesenovik. Činjenica je da su kao hajduci i drumski razbojnici sa dugim cevima došli tamo i ne dozvoljavaju bilo kakav pristup, čak ni vlasnicima zemlje gde to rade.

Dakle, gospodine predsedniče, ako je to tako sa Aljbijem Kurtijem, a jeste, moram da postavim pitanje – šta traže Srbi, predstavnici Srpske liste u Skupštini i tzv. vladi Aljbija Kurtija? Šta zaista više tamo traže?

Vi ste, čini mi se, ako se ne varam, nekom od kolega poslanika postavili tu primedbu da se negde našao ispod zastave nezavisnog Kosova. Pa, zašto onda dozvoljavamo da naši ljudi budu ministri u toj vladi i ne sede samo ispod zastave, već i ispod grba tzv. nezavisnog Kosova i čak moraju da polažu zakletvu te kvazi države? Dokle ćemo više da zamajavamo javnost stalnim najavama oko toga da ćemo napustiti konačno te tzv. institucije?

Ovo, naravno, pitanje postavljam vama, pre svega vama, a naravno i njima koji su gosti ovde, jedan deo njih na balkonu, ali pre svega vama jer, koliko znam, ako išta znam, to je ta činjenica da oni bez vaše saglasnosti i volje ništa ne rade, što mislim da je i u redu. Treba da slušaju svoju državu i svoju vlast šta treba da rade, koja god ona bila. Jer, bojim se da ste taj adut izlaska iz takozvanih kosovskih institucija toliko obesmislili stalnim najavama i odlaganjem, da prosto to više liči na onu priču o čobančetu i ovcama, gde čobanče stalno poziva u pomoć lažno, da onda kada dođemo u situaciju zaista će vuk odneti ovce i biće zaista sve kasno.

Što se tiče vojno-policijske baze u Zubinom Potoku, vrlo kratko, ne želim od toga sada da pravim politiku, niti da unapred bilo koga osuđujem, ali imam obavezu kao narodni poslanik da zamolim direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju da proveri okolnost o učešću lokalne vlasti u Zubinom Potoku u tom projektu. Postoje glasine od građana, glasine među stanovništvom Zubinog Potoka da je tu logistička podrška pružena Aljbinu Kurtiju, pre svega oko rešavanja imovinsko-pravnih odnosa. Voleo bih zaista da nisam u pravu, ali je naša dužnost i obaveza da to proverimo.

Gospodine predsedniče, govorili ste i sami o broju preostalih Srba na prostoru Kosova i Metohije, govorili ste, pominjali ste i početak 19. veka, govorili ste i o 20. veku, a nas pre svega zanima broj Srba koji je danas dole i pre svega o procesima koji se dešavaju poslednjih godinu dana, a naročito poslednjih meseci otkako je Priština počela na ovaj način sa ovom okupacijom na prostoru severa Kosova i Metohije. Ne znam da li imate te informacije, ali verujem da ih imate.

Žalosno je jer izgleda, juče sam čuo tu od nekoga ko je rekao da što više država Srbija ulaže para dole, to je manje Srba. Znate li zašto je to tako? To je tako zato što mi, nažalost, dole imamo u poslednje vreme jednu kategoriju stanovništva koja praktično ima sva primanja, ne samo iz budžeta Republike Srbije i čitave porodice primaju platu iz budžeta Republike Srbije, pa i iz kosovskog budžeta, imamo jednu kategoriju stanovništva, moram tako da kažem, bezobrazno bogatih i sa bezobrazno ozbiljnim imovinskim stanjem, koje je stečeno pre svega koristeći državna sredstva Republike Srbije, i imamo onaj drugi većinski deo stanovništva koji jedva sastavlja kraj sa krajem i koji razmišlja kako da preživi.

Zato, predlažem i mislim da je konačno vreme da ova oblast, kada je u pitanju finansiranje potreba Srba na Kosovu i Metohiji od strane države Srbije, bude uređena zakonom, jer ipak je previše dugo vreme u kome imamo situaciju da primamo duple plate, pa jedna kategorija, pa se zaista to namesti tako da čitava porodica, još ako je bliska vlasti, bude na budžetu, a mnoge druge porodice nemaju nikakva primanja.

Na kraju, gospodine predsedniče, reći ću vam jedno moje razmišljanje vezano za vašu podršku od strane Srba na Kosovu i Metohiji. Nadam se da se nećete naljutiti. Nikakvo čudo nije niti iznenađenje da uvek stranka na vlasti ima najveći broj glasova u sredini koja je ugrožena. Kosovo i Metohija je područje u kojoj je stanovništvo ugroženo duži niz godina. Tamo je i Slobodan Milošević dobijao najveći broj glasova, tamo je kasnije i Koštunica dobijao najveći broj glasova, tamo danas i vi dobijate najveći broj glasova. Ponosni ste na to i budite ponosni, ali ono na šta ne biste trebali da budete ponosni, to je činjenica da su ti procenti 90%. Vi imate tamo preko 50% glasova, kao što su imali i prethodni rukovodioci u državi Srbiji, ali nemate 90%. Kako se do tog procenta dođe, vi verovatno znate.

Mogu da vam kažu moji zemljaci, a vaši prijatelji koji su danas ovde na balkonu i koji nas posmatraju, oni znaju tu tehniku, ali nije u redu, mislim da to ne treba ni vama, ne treba ni Srbiji, nije to u interesu demokratije da govorimo o nekim procentima od 90 i nešto posto. Sećam se, dugo sam bio u lokalnoj vlasti u Zubinom Potoku u vreme Vojislava Koštunice, kada smo koristeći čak i mogućnost da kao vlast neki glas dobijemo više imali tu između 50 i 55% glasova, a nikako 90, to je nemoguće. Mislim da time ne treba da se dičite. Ali, svejedno, da ne ulazim u to.

Na srpskim izborima, kada vas Srbi sa Kosova i Metohije glasaju na srpskim izborima, na predsedničkim i parlamentarnim, na kojima nažalost mi sada ne možemo dole, nego idemo u Ribariće pa glasamo, kada je u pitanju Zubin Potok, budite ponosni na te glasove.

Ali zaista ne mogu da prihvatim da neko može biti ponosan kada dobije 90% glasova na tzv. kosovskim izborima. To za mene ne može biti nikakva niti čast niti prilika za hvalu, naročito, gospodine predsedniče, kada pozivate na jedinstvo Srba na Kosovu i Metohiji, koje je zaista neophodno, morate da shvatite da dole ne postoji samo Srpska lista. Postoje ljudi koji su bili, koji su danas protiv izlaska na separatističke izbore, i da je to legitiman stav i da prosto oni ne mogu biti okarakterisani kao neprijatelji ove države.

Zato na kraju još jednom apelujem na sve kolege u ovom domu, bez obzira na političke razlike, ukoliko to ne može da se učini na ovoj sednici, verujte da Srbi na prostoru Kosova i Metohije vape za jedinstvenom odlukom narodnih predstavnika. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, razumem da koristite priliku da se branite, nemam nikakvu primedbu u tom smislu i za mnoge stvari koje ste izrekli, nažalost koje nisu istina, ne želim da se vraćam, počev od tog „Simpa“ za koji tvrdite da je radio, ne znam do 2004. godine, pa onda ste ga vi otvorili. To danas radi, to nije „Simpo“ to je u privatnim rukama nekog Albanca iz Preševa.

Kao što ni „Javor“ fabrika košulja nije vlasnik Ivanjica, nego opet neki privatnici povezani sa nekim privatnicima. Da ne ulazim u to. Ja to razumem, pred kamerama ste i koristite svaku priliku. Ali, kada etiketirate lično i optužujete za neki novac, to moram.

Vi ili neko ko vam je dao taj pogrešan podatak, o nekakvih 100 i nešto hiljada evra, to ćete morati da dokažete. Ne morate pred publikom, neka bude da je je li i Ristić neki koji je uzimao, a to zna Bog, to znaju svi, to da nikakve pare iz tzv. kosovskog budžeta, to zaista.

Pa nema ima, ako ima gospodine predsedniče, pokažite ovde, ali ne samo ono pred kamerama, nego pokažite Slaviša Ristić je podigao 120.000 evra. Molim vas.

Zahvaljujem se.

Gospođo predsedavajuća, ja prvo pitanje želim da postavim vama kao predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, a ono glasi – Kada ćete u skladu sa vašim ustavnim ovlašćenjima i obavezom raspisati lokalne izbore na severu Kosova i Metohije, dakle u opštinama Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zvečani, Zubin Potok?

To pitanje, naravno, podsetiću vrlo kratko da je još 2013. godine Vlada mimo svih ustavnih i zakonskih rešenja raspustila lokalne samouprave u ovim opštinama, koje su funkcionisale po sistemu Republike Srbije, koje su proizašle nakon izbora koji su sprovedeni po našim zakonima iz samo jednog razloga, da bi se Srbi naterali da izađu na separatističke izbore te jeseni 2013. godine.

Evo, sada je prilika i vama šansa da raspišete izbore, s obzirom na okolnost da su gradonačelnici ovih opština, koji su bili u prištinskom sistemu, podneli ostavke, što ja pozdravljam i što pozdravljam, moram da kažem, ogromna većina Srba na prostoru Kosova i Metohije, ali nažalost izražavamo sumnju u tu iskrenost.

Evo zbog čega. Zato što se očekivalo da te ostavke podnesu i poslanici u tzv. „skupštini Kosova“ i ministri u tzv. „vladi Kosova“, da se i sudije povuku, da se i pripadnici civilne zaštite ponovo vrate na svoja mesta. Toga, nažalost, nije bilo.

Naravno, najveću sumnju izaziva i ponašanje predstavnika naših vlasti. Juče smo imali priliku da slušamo Marka Đurića, gde je on na neki način demantovao da su oni podneli ostavke. LJudi kažu – mi smo podneli ostavke; a Marko Đurić kaže na konferenciji za štampu da su oni suspendovali svoje učešće u kosovskim institucijama dok Priština ne povuče svoje mere. To je velika razlika.

Inače, apsolutno se slažem da je jedini način, nažalost, nas Srba na prostoru Kosova i Metohije, kako sada vidim, poziva i vlast gandijevska borba, dugoročna gandijevska borba, što se i dešavalo sve do dolaska ove vlasti, odnosno vlasti SNS.

Ja moram da istaknem i jedan pozitivan, recimo, primer među tim gradonačelnicima. Gradonačelnik Zubinog Potoka, Stevan Vulović, je u izjavi za RTS rekao, moraću da citiram; „Posle pet godina izuzetno sam srećan jer sam nosio jedan teret bruke koji se zove gradonačelnik kosovskih institucija. Presrećan sam zbog toga. Pet godina trpeli smo torture raznih vrsta sa svih strana. Sve ima svoj kraj. Evo, presrećan sam da je ovo kraj“.

On je, takođe, pozvao vas da raspišete izbore, ne samo u Zubinom Potoku već u svim opštinama na prostoru Kosova i Metohije i jedini je dostavio pisanu ostavku prištinskim institucijama, što ovih preostalih tri gradonačelnika nisu učinila. To je razlog zbog čega izazivam sumnju prema tome, mada, kažem, apsolutno pozdravljam taj čin.

Vas još jednom pozivam da raspišete konačno izbore, u skladu sa vašim ustavnim obavezama.

Drugo pitanje upućujem Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike Srbije, a ono glasi: koja nevolja tera Aleksandra Vučića da poslednjih meseci uporno obmanjuje javnost i izbegava istinu kada kaže da su granice na Jarinju i Brnjaku postavljene od strane prethodne vlasti, pa je čak jednom prilikom pomenuo i moje ime, s obzirom da sam tada bio na funkciji predsednika opštine, kada činjenice govore nešto sasvim drugo?

Dakle, tzv. integrisano upravljanje prelazima nije počelo da funkcioniše 2011. godine, kako tvrdi Aleksandar Vučić, već 2012. godine, 10. decembra na Jarinju, 31. decembra 2012. godine na Brnjaku. O tome svedoči zaključak Vlade, i to zaključak ove Vlade, u kojoj je SNS, kada je premijer bio Ivica Dačić, a prvi potpredsednik Aleksandar Vučić. U tom zaključku, pročitaću najbitnija dva stava, gde se kaže: „Vlada prihvata informaciju o razgovorima predsednika Vlade Ivice Dačića sa visokim predstavnikom EU Ketrin Ešton i predstavnikom privremenih kosovskih institucija Hašimom Tačijem“ i dalje stoji da će Vlada primeniti postignuti sporazum na način što će administrativni prelaz Jarinje i Merdare biti otvoren 10. decembra, a administrativni prelaz Brnjak i Končulj 31. decembra. Hvala.

Zahvaljujem se predsednice.

O nasilju na severu KiM u periodu koji sam naveo u predlogu možemo nažalost, govoriti satima, nažalost nemamo toliko vremena. Brojni su primeri nasilja, brojna su krivična dela koja su učinjena u ovom periodu, od ubistava, preko prebijanja i zastrašivanja građana, preko paljenja automobila, bacanja bombi i eksplozivnih naprava, preko zastrašivanja građana na izborima, preko lomljenja glasačkih kutija, itd, itd. Nažalost, sve se završilo tragičnim, odnosno ne završilo, ali kulminiralo tragičnim ubistvom Olivera Ivanovića.

Mislim, i to pre svega treba da istaknem da je potrebno formirati ovaj anketni odbor da bi se, pre svega, utvrdila uloga tzv. Srpske liste oko većine od ovog nasilja, nasilja, a pre svega oko zastrašivanja građana i oko mnogobrojnih primera gde se satanizuju politički protivnici, politički neistomišljenici SNS i tzv. Srpske liste. Mi se dobro sećamo koja je satanizacija krenula od strane Srpske liste uoči tzv. kosovskih izbora protiv Olivera Ivanovića. Ne želim, nemam dokaze da to dovodim u vezu, ali u svakom slučaju prema čoveku je stavljena meta.

Najnoviji primer gde tzv. Srpska lista je otpužila mene lično i Pokret Srba sa KiM „Otadžbina“ da smo mi navodno, krivi, da smo doveli Hašima Tačija na sever Kosova. Dakle, zaista jedan neprizoran napad. Ne želim da ovom prilikom polemišem sa tim ljudima, ne želim da polemišem sa ljudima koji su svoje srpsko državljanstvo zamenili državljanstvom republike Kosova, ne želim da polemišem sa ljudima koji su na platnom spisku Hašima Tačija, sa ljudima koji su učestvovali na separatističkim izborima i nakon toga postali ministri, poslanici u tzv. nezavisnom Kosovu, sa ljudima koji su samo dva dana pošto je predsednik Republike posetio KiM otišli na poklonjenje Hašimu Tačiju i verovatno tamo dogovorili upad Hašima Tačija na sever KiM.

Na kraju da kažem, dok sam ja bio u vlasti, dok sam bio na neki način odgovoran za politiku u tom delu severa KiM, zajedno sa pripadnicima „Otadžbine“ koji se ovde satanizuju, Hašim Tači je mogao Zubin Potok i jezero Gazivode samo da gleda na TV ekranima, a o upadu sa teroristima, sa ROSU jedinicama mogao je samo da sanja. Dakle, zato mislim da treba formirati ovaj anketni odbor, koji bi pre svega, utvrdio odgovornost i ulogu oko ove organizacije i Kancelarije za KiM i kabineta predsednika Aleksandra Vučića, jer sam potpuno siguran da ovi ljudi to ne pišu, već da to u njihovo ime piše neko drugi. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Uputiću par pitanja predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, a odnosi se na njegove poslednje izjave na glavnom odboru SNS.

Citiraću par izjava. Jedna, između ostalog, koja glasi – moja politika da Srbija dosta toga sačuva na KiM je doživela poraz, jer Srbi vole da izgube sve, kaže Aleksandar Vučić, prvu rundu je dobila Srbija propasti i Srbija koja voli da plače i gubi sve. U istom kolu našli su se Sonja Biserko, razne nevladine organizacije, Sava Janjić, Rada Trajković i lažni srpski nacionalisti, čija je politika da na Kosovu nemamo ništa, već da KiM imamo u bajkama i mitovima, između ostalog, kaže Aleksandar Vučić.

S tim u vezi, tražim razjašnjenje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i postavljam nekoliko pitanja. Ovo su pitanja koja bi trebalo, da je sreće, i ova Narodna skupština da mu uputi.

Prvo i osnovno pitanje glasi – koje ovlastio Aleksandra Vučića da u ime i za račun Republike Srbije utvrđuje i vodi politiku zemlje, a posebno politiku prema KiM? Jer, član 12. Ustava Srbije u osam tačaka jasno i nedvosmisleno utvrđuje nadležnosti predsednika Republike Srbije, iz kojih se jasno vidi da nije njegova nadležnost da vodi politiku zemlje, pa i politiku prema KiM, već da su to nadležnosti Vlade Republike Srbije i ove Narodne skupštine.

Dakle, ko mu je dao za pravo da uzurpira ustavne nadležnosti Narodne Republike Srbije i Vlade Republike Srbije?

Drugo pitanje glasi – ko je ovlastio Aleksandra Vučića da u svojstvu predsednika Republike, u razgovorima sa mnogobrojnim međunarodnim predstavnicima, kao i predstavnicima separatističkih vlasti u Prištini, predlaže ideju podelu KiM i razgraničenja sa kosovsko-metohijskim Albancima?

Podsećam Aleksandra Vučića na član 8. Ustava Srbije, koji glasi – teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva, granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustavu.

Podsećam, takođe, Aleksandra Vučića da je prilikom stupanja na dužnost predsednika Republike Srbije, ovde u ovom Domu Narodne skupštine, položio zakletvu, čiji prvi deo teksta glasi – Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celovitosti teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju, kao njen sastavni deo.

Podsećam, takođe, Aleksandra Vučića da ne postoje sve Srbije, jedna, kako on tvrdi, jedna plačljiva, gubitnička, koja živi u mitovima itd, i druga pobednička i uspešna, koju on, navodno, predvodi. Postoji jedna Ustavom i zakonima uređena država Srbija sa KiM u njenom sastavu i svi organi Republike Srbije, uključujući i predsednika Republike, mora ih se striktno toga pridržavati, a ne da im pada na pamet da iznose svoje privatne ideje vršeći poslove državnih funkcionera.

Oba ova pitanja, naravno, postavljam, sva ova pitanja, i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Ustavnom sudu, nadležnim tužilaštvima. I, očekujem odgovor zašto ne reaguju na ovako otvoreno kršenje Ustava od strana predsednika Republike Srbije?

Takođe, na samom kraju, želim da postavim pitanje Aleksandru Vučiću - zašto svo ovo vreme obmanjuje javnost da su granice na administrativnim prelazima između Srbije i AP KiM, kako on u poslednje vreme voli da kaže, granice između Srba i Srba, postavljene 2011. godine, kada činjenice govore nešto sasvim drugo?

Tačno je da su 2011. godine separatističke vlasti iz Prištine poslale jedinice Rosu, da pokušaju da uspostave tamo granicu i da je punih godinu i nešto dana narod tamo bio na barikadama. Tačno je da je prethodna vlast započela te pregovore u Briselu i da je Borko Stefanović prihvatio deo sporazuma o tzv. integrisanom upravljanju prelazima, ali je takođe potpuno tačno da je implementacija tog sporazuma i postavljena granica učinjena u decembru mesecu 2012. godine, preciznije tačno 10. decembra 2012. godine, kada smo svi imali prilike da vidimo na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, gde se službenik Vlade Srbije, Pavićević, koji je inače u kancelariji u Prištini, pohvalio kako, eto, Srbija je uspela konačno da realizuje taj deo sporazuma.

Dakle, granicu su implementirali i postavili predstavnici Vlade koju je vodio Ivica Dačić, a čiji je potpredsednik bio Aleksandar Vučić. I, čudi me zašto prvi potpredsednik ima nameru da obmanjuje javnost u tom smislu?

Hvala, gospodine predsedavajući.

Svoje poslaničko pitanje upućujem predsedniku Republike Srbije, Vladi, Kancelariji za Kosovo i Metohiju, Ministarstvu prosvete i Ministarstvu zdravlja. Zašto ovako širok broj adresa na koje upućujem pitanja? Radi se o sudbini obrazovanja i zdravstva, dakle srpskog obrazovanja i zdravstva na prostoru Kosova i Metohije. Svi mi znamo, ili makar smo se nadali, da će to ostati dve jedine preostale poluge države Srbije na prostoru Kosova i Metohije koje neće biti integrisane u tzv. nezavisno Kosovo. Duboko smo se nadali i verovali, s obzirom i na činjenicu da čak i onaj onakav, naopak, nikakav Briselski sporazum nije podrazumevao integraciju našeg obrazovanja i zdravstva u tzv. kosovski sistem, odnosno pretpostavljao je, makar po priči, predstavnika vlasti, da će navodno prilikom formiranja zajednice srpskih opština ona imati makar u toj oblasti kompletna izvršna ovlašćenja. Nažalost, ono što imamo na prostoru Kosova i Metohije na terenu je sasvim drugačije.

Poštovane kolege, gospodine predsedavajući, obavestiću vas da je trenutno u toku u opštini Zubin Potok konkurs za prijem radnika u tzv. obrazovanje Kosova i u tzv. zdravstvo Kosova. Dakle, radi se o konkursu koji je raspisan 23. maja, pre par dana, u kome stoji – na osnovu člana 8. stav 1. Zakona o radu Kosova i člana 3. stav 1. Administrativnog uputstva za regulisanje procedura radnih odnosa u javnom sektoru i Zakona o obrazovanju u opštinama republike Kosova, pa kaže – opština Zubin Potok, dana 24.5.2018. godine raspisuje ili objavljuje konkurs za sledeća radna mesta. Ne bih dalje čitao opis radnih mesta i broj izvršilaca. Reći ću samo da je predviđeno u predškolskom obrazovanju 14 zaposlenih, u osnovnom obrazovanju 50 zaposlenih, u srednjem obrazovanju 45 zaposlenih i u zdravstvu 25 zaposlenih.

Ko je ovo uradio? Drage kolege, ovaj konkurs nije raspisalo nikakvo ministarstvo republike Kosova ili nekakva njihova nadležna služba i zalepila na oglasnoj tabli u opštini Zubin Potok, već je to uradio gradonačelnik Zubinog Potoka. U opštinama Kosovska Mitrovica, Leposavić i Zvečan, nažalost, ovi su konkursi već sprovedeni i primljeni su radnici za tzv. kosovski sistem obrazovanja i kosovski sistem zdravstva. Dakle, radi se o ljudima, gradonačelnicima ovih opština, koje je država Srbija podržala kao predstavnike srpske liste na tzv. kosovskim izborima i rekla da su oni jedina garancija da ćemo ostati deo Srbije, posebno za ove oblasti. Moram vas podsetiti da svi ostali koji su pokušali da učestvuju na tim izborima, čijih sam ja, naravno, protivnik, ali i svi ostali, među njima i Oliver Ivanović, su oglašeni neprijateljima države Srbije. Dakle, radi se čak i o ljudima koji istovremeno nisu samo gradonačelnici u kosovskom sistemu, već su i predsednici privremenih organa imenovanih od strane Vlade Republike Srbije i direktno krše Ustav i zakone ove zemlje.

Moje pitanje na sve ove adrese je – da li su oni ovo sami uradili ili su radili po nečijem nalogu? Ukoliko su sami prekršili zakon i Ustav, tražim hitno preduzimanje mera od strane nadležnih organa, uključujući i tužilaštvo.

Mi smo skoro imali priliku da čujemo prilikom izveštaja Kancelarije za Kosovo i Metohiju kako smo navodno u 2017. godini sačuvali institucije države Srbije na prostoru Kosova i Metohije. Ovo je direktan dokaz da se na prostoru naših opština instalira tzv. obrazovanje i tzv. zdravstvo republike Kosova kako bi naš predsednik, kome se očigledno žuri da dođe do konačnog rešenja Kosova, rekao da on za to nije kriv, pa će ispasti i da za ovu predaju i izdaju će verovatno biti kriv knez Lazar. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući, ja vas molim ako mogu uračunajte mi ovo vreme, molim vas, ne mogu sada da iznesem ono što sam želeo. Pitanje upućujem …
(Nataša Sp. Jovanović: poslanica dobacuje s mesta.)

Računam 30 sekundi da ćete mi vratiti.

Pitanje upućujem predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću a ono glasi, šta je on, odnosno pre svega državni organi, šta su učinili da se po znanju prava kako je on sam rekao privedu albanski teroristi, preobučeni u uniforme terorističke tzv. države Kosovo koji su krajem marta kidnapovali Marka Đurića.

Mi se dobro sećamo njegove konferencije za štampu i sve što je rekao i na način kako je opisao tu terorističku vlast i državu, potpisujemo i zaista je to tako, ali je pred javnosti Srbije, dakle ne samo u javnosti Srbije ne samo građanima Srbije već pre svega i tzv. vlastima u Prištini, a i predstavnicima Međunarodne zajednice koji sponzorišu tzv. nezavisnost obećao da će privesti po znanju prava sve one koji su učestvovali tog dana u otmici Marka Đurića. Dakle, šta je urađeno? Da li se išta po tom pitanju radilo sve ovo vreme?

Sledeće pitanje takođe upućujem predsedniku Republike, a i gospodinu Marku Đuriću direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a ono se odnosi na učešće poslanika Srpske liste u Skupštini Kosova i na učešće ministara u ispred Srpske liste u tzv. Vladi Kosova.

Dakle, svi smo bili svedoci i kada su predstavnici Srpske liste i njihovi ministri, a i sam Aleksandar Vučić i Marko Đurić rekli da Srpska lista više neće biti deo vladajuće većine u tzv. Vladi Ramuša Haradinaja i da ministri podnose ostavke. Evo, mesec dana je od tada, a mi zapravo nemamo tu pravu informaciju da li oni zaista i dalje podržavaju Vladu teroriste Ramuša Haradinaja ili su izvan nje. Ono što možemo sami da vidimo i ono što ja imam kao informaciju je zapravo da osim te verbalne izjave da više nisu deo te vladajuće većine oni zapravo i dalje rade i dalje učestvuju i podržavaju tu vlast. Kada su u pitanju tzv. ministri to je više nego očigledno, znači imamo potpunu potvrdu da oni ne samo što odlaze u svoje kabinete i na poslove već da jednostavno imaju redovne sastanke sa tzv. ostalim ministrima Vlade i redovne sastanke sa Ramušem Haradinajem.

Gospodine predsedavajući ja znam da verovatno, nažalost, jednu većinu ne zanimaju ove teme kada je u pitanju KiM, ali molim vas omogućite malo tišine da mogu da mogu da kažem nešto.

Dakle, navešću nekoliko primera, a vi kao što znate mi navodno tamo imamo tri neka svoja ministra, sve troje ne samo da odlaze na posao, već pre svega ovaj ministar koji je nažalost i dobio batine od terorista, skoro smo imali prilike i da u medijima vidimo da je on društvu američkog ambasadora koji predstavlja ambasadu tzv. u državi Kosovo Delavija, obilazio opštinu Dečane, gde uzgred budi rečeno više nema Srba i u svojstvu ministara delio pomoć poljoprivrednicima. Dakle, delio Ramuševim komšijama pomoć za poljoprivrednu proizvodnju.

S druge strane, eto imali smo i to prilike da vidimo kroz medije pomoćnik ministra unutrašnjih poslova tzv. Kosova, Radojević koji je inače takođe ne samo što je predstavnik srpske zajednice, nego takođe je na neki način predložen od strane srpske liste, skoro obaveštavao javnost i na KiM i širu da je u toku preregistracija srpskih tablica u tzv. kosovske tablice, itd. Oni apsolutno obavljaju svoje ministarske i ostale dužnosti u tzv. Vladi Ramuša Haradinaja.

Mi zaista želimo da znamo da li su oni deo te vlade ili nisu, ali ono što vidimo na terenu, očigledno da jesu. Sa druge strane, kada su u pitanju poslanici u tzv. skupštini Kosovo, oni su takođe rekli da su obavestili da neće više podržavati je li tu većinu da predstavljaju opoziciju, ali u isto vreme dakle ne samo što primaju zarade tamo to je manje bitno, već pre svega od njih ukoliko nisu deo te većine se očekuje da pokrenu inicijativu za preispitivanje poverenja Vladi koju su do sada podržavali.

Odgovor koji želim da čujem od strane Aleksandra Vučića i od strane Marka Đurića je prost i jednostavan, dokle ćemo više preko Srpske liste da obmanjujemo srpsku javnost pre svega javnost na prostoru KiM? Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poslaničko pitanje upućujem Vladi i Kancelariji za KiM, na molbu pripadnika goranske zajednice iz opštine Dragaš. Naime, 6. aprila ove godine na adresu moju, odnosno ovde u Narodnoj skupštini dobio sam njihovo pismo sa molbom da u njihovo ime postavim poslaničko pitanje koje glasi – kada će Vlada Republike Srbije da razreši Adema Hodžu dužnosti predsednika Privremenog organa opštine Gora iz razloga što je na skupštini Kosova kao poslanik i član poslaničkog kluba Srpske liste glasao za sporazum o razgraničenju tzv. države Kosovo sa Crnom Gorom, čime je pokazao lojalnost kosovskim institucijama delujući suprotno našem opredeljenju i politici države Srbije?

Dakle, na njihovu molbu postavljam ovo pitanje, naravno iz pijeteta i poštovanja prema goranskoj zajednici koja je ostala lojalna državi Srbiji sve vreme i naročito danas kada su pritisci na njih daleko veći čak i prema nama Srbima.

Takođe su me zamolili da vas, gospodine predsedavajući, a naravno i Vladu i Kancelariju upoznam sa pismom koje su oni uputili gospodinu Marku Đuriću, na koje on, naravno, nažalost, nije reagovao, pismo je kratko, neću ga komentarisati i opisivati već ću ga pročitati, dakle, Kancelariji za KiM, direktoru Marku Đuriću.

Pismo glasi – Poštovani, šta je još potrebno da Adem Hodža uradi da bi bio razrešen dužnosti predsednika privremenog organa opštine Gora? Dok vas šiptarski teroristi hapse, vaš predsednik Privremenog veća Adem Hodža pod pratnjom i dobro naplaćenom izdajom, suprotna interesima države i politike, sav ozarenog osmeha u društvu zločinca, teroriste Ramuša Haradinaja, glasa na skupštini za sporazum o razgraničenju tzv. države Kosovo i Crne Gore. Postavljamo vam pitanje gde i u kojoj državi može neko posle takve izdaje biti predsednik Privremenog organa? Čime vas je zadužio, taj amoralni, bahati izdajnik pun zla, loše namere prema nama Gorancima i državi, stavljajući sebe iznad zakona, govoreći i preteći nam da ćemo, ukoliko njega i njegovog brata Redžepa ne podržavamo i ne sledimo, izgubiti posao, ukinuti penzije, socijalna davanja, dečiji dodatak i druga davanja, zaboravljajući da su ta prava koja građanima pripadaju na osnovu zakona? NJegovo ponašanje i delovanje među intelektualcima i građanima Gore je neprihvatljivo i kao takvo izaziva ogroman revolt i osudu, zahetavajući njegovu bezuslovnu smenu i pokretanje krivične odgovornosti za sve ono što je za vreme obavljanja funkcije predsednika uradio.

Navode par primera, kao nezakonito trošenje budžetskih sredstava dobijenih od Kancelarije za KiM, silovanje mlade studentkinje goranke u Kosovskoj Mitrovici, zbog čega je proveo nekoliko meseci u pritvoru, a za sve to vreme, kako navode, primao platu iz budžeta Republike Srbije, prijave Albanaca putem službe za zapošljavanje uz dobru nadoknadu radi dobijanja besplatnog zdravstvenog osiguranja. Zar njemu treba verovati, koji se za vreme boravka predsednika Vučića u Lapljem selu i vas u Kosovskoj Mitrovici sakrivao da ga Albanci ne bi prepoznali i videli, a nas slao na te sastanke? Zar njemu treba verovati, koji se naglo obogatio kupivši veliki raskošan stan u Prizrenu, njemu koji vrši pritisak na srpsko obrazovanje u Gori, a sam svoju decu upisao u Prizrenu da mu nastavu pohađaju na albanskom jeziku?

Od vas, poštovani direktore, tražimo bez odlaganja, pokretanje postupka za razrešenje predsednika Adema Hodžaja od strane nadležnih organa, jer je on velika šteta po nas Gorance i državu Srbiju. Verujemo da ćete podržati naš zahtev. Na kraju, iskreni pozdravi. U potpisu, grupa intelektualaca i građana opštine Gora.

Moja dužnost je da ovo pročitam, mada u razgovoru sa njima interesovao sam se ko zapravo stoji iz ovoga. Oni su mi rekli da od svega ovoga, bahatosti ovog čoveka, najviše ih je zabolelo saznanje kako su saznali nezvanično, čak i od ovog Hodže, da zapravo on u tzv. skupštini kosova, kako tvrde, nije glasao sam, već je glasao na nagovor iz Beograda, pre svega Marka Đurića i pripadnika Srpske liste, što ih je posebno zabolelo, jer oni sebe smatraju, zaista to i jesu, pravi graničari države Srbije tamo gde žive, na Šar-planini, a doživeli su da se neko iza njih sakrije, glasajući za tzv. granicu između tzv. kosova i Crne Gore.

Dakle, evo, u njihovo ime i očekujem da im zaista Vlada i Kancelarija odgovori na ovo pitanje i, u najmanju ruku, da se tim ljudima izvinimo svi ovde zajedno.

Hvala gospodine predsedavajući.

Imam nekoliko pitanja, naravno u vezi jučerašnjeg događaja u severnoj Kosovskoj Mitrovici. Prvo pitanje je na neki način i osnovno, parlament, u ovom parlamentu vama kao predsedavajući i gospođi Maji Gojković i vašim kolegama, na neki način svima nama ovde u ovom parlamentu kada će konačno pitanje Kosova i Metohije da se nađe na dnevnom redu ovog parlamenta?

Zaista, šta još uvek treba da čekamo, kakva poniženja kao država i narod treba da doživimo da bismo shvatili da je neophodno da u ovom parlamentu povedemo tu raspravu koliko god ona bila gorka i koliko god se eventualno čule teške reči ovde? Zaista smo imali priliku, a to se čini mi se u istoriji Srbije nije desilo da se predstavnik jedne države kao ulovljena zver šeta kroz, sprovodi u kavezu kroz Prištinu. To nije bilo ni u Slobino vreme, ni u Koštuničino, ni u Đinđićevo, ni u Tadićevo, ni u bilo koje vreme, ovu bruku nismo doživeli i mislim da je vreme da tu raspravu započnemo ovde u parlamentu i da dobijemo još mnogo pitanja u vezi, koja se postavljaju, u vezi jučerašnjeg dogovora, od naših bezbednosnih službi.

Čija je ideja bila da se planirani skup održi na mestu gde je održan? Praktično, na pedesetak metara od tzv. „bošnjačke mahale“, a u kojoj je u toku čitavog dana najavljivano od strane Prištine da će Marko Đurić biti uhapšen. Zašto pripadnici KPS, Srbi koje smo tamo integrisali, koje je ova vlast tamo integrisala, zašto su oni posmatrali sa strane, samo što nisu aplaudirali svojim navodnim kolegama iz Prištine, ne navodnim, već baš kolegama?

Zašto? Zašto ljudi u civilu koji su bili u bezbednosti nisu napravili fizički zid oko gospodina Marka Đurića? Prepoznali smo, imali smo priliku da vidimo tamo i gospodina Radojičića i sve te ljude koji prebijaju Srbe koji juče nisu hteli da zaštite gospodina Marka Đurića. Koliko se gospodo god vi iz vladajuće stranke bunili na ovakve priče, ovo je istina, nažalost.

Da vam nešto kažem, sudbina moja i mojoj deci naša je u pitanju, ne vaša gospodo vi ste podaleko od Kosova i Metohije, dozvolite da kažem ono što mislim da kažem ovde danas.

Želim, naravno da postavim i pitanje predsedniku Vučiću da jasno kaže šta znači poruka – Niko ne sme da vas bije. Slušali smo te poruke 1987. godine, neka sada, mi smo obradovani takvom njegovom porukom, ali da konkretno kaže šta to znači u ovom trenutku? Šta to znači, dakle u ovom trenutku kad su Srbi zaista ugroženi na najbrutalniji način?

Ja, i to ću priznati po prvi put, sam se složio sa Aleksandrom Vučićem u odnosu na njegove kvalifikacije kada je tzv. „nezavisno Kosovo“ u pitanju. On je sinoć glasno i jasno rekao da se radi o terorističkoj tvorevini da se radi o tzv. „državi“, da se radi o terorističkoj bandi koja je preobučena u policijske uniforme, apsolutno se slažem.

Ali, istog trenutka postavljam pitanje našem predsedniku – Da li se pravi Vlada zajedno sa terorističkom državom? Čemu više dilema da li tzv. Srpska lista treba da bude u toj Vladi ili ne treba da bude. Čujem da danas o tome treba da odlučuju. Ako je to teroristička država, a jeste, ako je to kvazi država, a jeste, ako je nikada nećemo priznati, a ne bi trebalo da je priznamo, onda ne treba da postoji ta veštačka dilema da li Srbi u tome treba da učestvuju ili ne treba da učestvuju, i ne samo u Vladi, već i u njihovom parlamentu, u njihovim svim strukturama.

Imali smo obećanje od predsednika da će svi oni koji su juče učestvovali u onom brutalnom činu odgovarati pred institucijama ove države. Pred kojim institucijama ako smo srpske sudije integrisali u institucijama te terorističke tvorevine? Ko će to da radi dole? Koji tužioci, koje sudije? Koji policajci?

Zato je potrebna rasprava u ovom parlamentu, da potpuno jasno kažemo šta je ispred nas i šta u ovom trenutku možemo da radimo, a ne da zamajavamo javnost, ne samo da izgovaramo krupne reči za jedno veče, a da nastavimo da radimo po starom.

Ukoliko naša politika ne bude ozbiljno resetovana, ukoliko mi svoju budućnost vidimo, odnosno naša vlast vidi našu budućnost u institucijama tzv. terorističke tvorevine „nezavisno Kosovo“, onda je sve laž. Onda je laž ono što nam govori gospodin Aleksandar Vučić, onda je laž i obećanje da će nas zaštiti od zločinaca. Hvala.