ĐORĐE VUKADINOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 23. oktobra 1962. godine u Somboru. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Predavao je filozofiju i logiku u Karlovačkoj gimnaziji. Od 1990. godine radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetima „Uvod u teoriju društva“ i „Filozofija politike“.

Bavi se temama iz klasične i savremene nemačke filozofije, filozofije istorije i političke filozofije, kao i publicistikom iz oblasti političke teorije. Objavio je više desetina stručnih članaka i nekoliko samostalnih studija. U više navrata bio je član uprave Srpskog filozofskog društva i učestvovao u uređivanju stručnih časopisa i publikacija od nacionalnog i internacionalnoj značaja. Objavljuje analitičke članke po domaćoj i međunarodnoj periodici. Stalni je kolumnista Politike i NIN-a i politički komentator RTS, kao i više stranih TV stanica.

Izdao je knjige Između dve vatre (Beograd, 2007), Od nemila do nedraga (Beograd, 2008) i Pompeja na Balkanu (Beograd, 2012). Osnivač je i glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji 2012, Vukadinović je bio kandidat na listi stranke Nijedan od ponuđenih odgovora. Ova stranka je registrovana kao partija vlaške nacionalne manjine u Srbiji, a na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik na listi Demokratske stranke Srbije.
Predsedništvo Demokratske stranka Srbije isključilo je Vukadinovića iz poslaničkog kluba DSS 5. oktobra 2016. godine, i samim tim postao je samostalni poslanik.
3. februara 2017. godine se priključio novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".
Poslednji put ažurirano: 07.10.2019, 10:19

Osnovne informacije

Statistika

  • 313
  • 2
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 26 dana i 13 sata

Poštovani gospodine Vukadinoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju k...

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 3 godine i 3 meseca i 25 dana

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Zahvaljujem.

Dobio sam odgovor od Ministarstva trgovine na jedno od mojih poslaničkih pitanja koje se ticalo ove najavljene uredbe o zabrani uvoza automobila sa neadekvatnim standardima motora, koja je dosta uznemirila građane, jer većina, kao što je poznato, automobila u Srbiji su ti sa „euro 3“ i nižim standardom.

Poenta je u tome da u odgovoru Ministarstva trgovine, da ne ulazim u detalje, ljubazno piše i odlučno i jasno da nema, da nije u toku priprema ove uredbe, ali isto tako da su oni nadležni za nju tek nakon konsultacije ili elemenata koje dobiju od drugih ministarstava.

Znači, uredba, zvaničan odgovor, ja sam tako i pitao, glasi da ta uredba još nije u izradi, ne da nije spremljena, nego nije još ni u procesu izrade. Zato bih ja proširio moje pitanje, odnosno prosledio i Ministarstvu ekologije i saobraćaja i finansija, pošto su sve to ministarstva koja bi trebala da se oglase i kažu svoj stav u vezi sa ovom eventualnom uredbom o zabrani tzv. polovnjaka, odnosno o podizanju standarda, obaveznog standarda motora za polovnjake koji se uvoze.

Dakle, i ekologije se tiče, jedna je od njih i saobraćaja i Ministarstva finansija - da li je uopšte u planu ta izrada te uredbe ili je to bilo samo opet dizanje, skretanje pažnje javnosti ili se čeka da prođu izbori, pa tamo onda od sredine godine, kao što se obično neke neprijatne stvari pomeraju uvek za posle izbora.

Moje drugo i ključno pitanje ide na adresu Kancelarije za KiM, koja je, budi rečeno, jedna od retkih i mali broj institucija koje nikada ne odgovaraju, te u tom smislu bih apelovao na predsednicu Vlade, gospođu Brnabić, da svom službeniku, gospodinu Đuriću da ga podseti na obavezu da se odgovara na poslanička pitanja. Dakle, većina institucija to čini, a tiče se njegove izjave povodom ove uspostave, odnosno pisma o namerama o uspostavi avionske linije između Prištine i Beograda gde je on, prvo tek na sam dan objavio da će takvog sporazuma biti, dakle, srpska javnost je tu bila potpuno neobaveštena, a onda sada dan nakon potpisivanja tog sporazuma, koji je izazvao veliku pažnju i u regionu, pa i u svetu, ako mogu da kažem, je rekao da je to samo ekonomski aranžman. Dakle, da to ni ne znači da se vodi politički dijalog između Beograda i Prištine ili je to samo ekonomski aranžman.

Znate, ja moram da pitam kakav je to ekonomski aranžman ako taj aranžman pozdravlja lično, svojim tvitom predsednik SAD, Donald Tramp, ako se lično oglašava generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg povodom te najave, dakle, nije čak ni sporazum, nego samo pismo o namerama da bi trebala da se uspostavi ta linija, da prisustvuje potpisivanju savetnik za nacionalnu bezbednost, predsednik SAD i svi naniže, dakle, savetnik, specijalni izaslanik Grener.

Dakle, mnogo je tu bilo važnih učesnika da bi se stvar mogla svesti pod priču o pukom ekonomskom aranžmanu, uzimajući ono kad smo rekli prevoznik je nemačka kompanija, opet nekog ekonomskog profita za nas i nema.

Moje pitanje glasi za Kancelariju, odnosno za predsednicu Vlade ukoliko gospodin Đurić se opet ne oglasi - kako je moguće da tako važna stvar prođe ispod radara javnosti? Ako je sporazum dobar, zašto se onda o njemu mnogo više ne govori? Zašto nema specijalnih emisija, zašto nema objašnjenja zašto je to tako dobro za državu Srbiju? I sa druge strane, vrlo indikativno, da čelni ljudi SAD, čelni ljudi NATO alijanse i naravno svi na KiM ili tzv. republici Kosovo su našli za shodno da se oglase ti povodom, pa teško da je onda baš toliko povoljno za srpsku stranu kao što se pokušava predstaviti. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem.

Da ne bude da uvek samo ovde kritikujemo, što, na kraju krajeva, posao opozicije to i jeste, ja sam hteo da pohvalim reakciju gospodina Marinovića, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, na inicijativi koju je preduzeo povodom ove, rekao bih, masovne reakcije javnosti i skandalizovanja javnosti zbog objavljivanja detalja iz iskaza jednog osumnjičenog masovnog silovatelja i povratnika.

Ti morbidni detalji iz njegovog navodnog ili stvarnog iskaza su došli u medije i preduzete su mere. Ministarstvo kulture je takođe reagovalo prema određenim medijima.

Ali, ono što je posebno značajno i što pohvaljujem, to je jedna linija onoga što sam i ja govorio ovde i u javnosti, da je konačno pokrenuta istraga protiv onih izvora nepoznatih, ali neće nadam se ostati nepoznati, iz tužilaštva ili pravosuđa, koji dozvoljavaju da te informacije cure. Gnev naš, gnev javnosti, pa i osuda, povremena osuda i reakcija nadležnih koje su obično retke i obično izostanu, uglavnom idu prema medijima, sa ili bez navodnika, medijima koji su takve informacije objavili. Ali, gotovo nikada, ne samo što ruka pravde, nego čak ni svetlo, ni reflektor javnosti ne padne na one koji su zapravo omogućili takvo curenje, što je blaga reč, zapravo skandalozno krivično delo da detalji iz istrage budu prosto kopirani, dođu u ruke onih koji nisu ovlašćeni i onda završe i u medijima.

Dakle, intervencija Poverenika za informacije je za svaku pohvalu i dokaz da nismo mnogo pogrešili ili uopšte možda pogrešili što nismo bili ili što nisam bio protiv njegovog izbora. Naravno, mnogo je posla tu, ali ovo je jedna mala stvar koju vredi pohvaliti u aktivnosti, odnosno u njegovom angažmanu povodom ovog slučaja. Ja bih voleo da tako ažurni budu i on, i ne samo on, nego i ove druge institucije kojima je to u nadležnosti, da budu tako ažurni i kada izvori koji cure budu politički delikatniji i da ne bude tog curenja kada je reč o političkim protivnicima ili nekim drugim važnijim ili isto tako osetljivim istragama.

Ono što je moje prvo pitanje, ovo je bila više pohvala, nadovezuje se na ono što je koleginica maločas govorila, a ticalo se ove drame koja je stvorena u javnosti, ne bez osnova, u vezi sa zagađenjem vazduha poslednjih dana i nedelja i kontroverze koja je stvorena oko toga ko je za to zagađenje kriv.

Mislim da su nadležni, kada su se uopšte oglasili, dosta tendenciozno pokušali da odgovornost prebace na individualne potrošače, odnosno individualna ležišta, oni koji koriste čvrsto gorivo za grejanje i na automobile sa neadekvatnim standardima motora. Mislim da se tendenciozno pokušalo, i jednim delom uspelo, od javnosti sakriti činjenica da su apsolutno najveći izvor zagađenja zapravo veliki potrošači, a pre svega toplane i naročito termoelektrane koje zagađuju desetinama puta, tu su procene različite, više nego što bi to bilo dozvoljeno, pa čak i u konkurenciji sa drugim sličnim objektima, odnosno sličnim elektranama u drugim zemljama. Dakle, tražim od Ministarstva ekologije, po mogućstvu, što ažurniju informaciju o udelu zagađenja pojedinih potrošača u Srbiji.

Poslednja, najvažnija i najaktuelnija, to je od juče informacija, od noćas je reakcija Donalda Trampa koji je reagovao na sklopljeni Sporazum o uspostavljanju avionske linije između Beograda i Prištine. To je kod nas, u našoj javnosti gotovo bilo prikriveno, tek su se juče oglasili.

Pitanje za Ministarstvo saobraćaja i za Ministarstvo spoljnih poslova – da li u tom Sporazumu o uspostavljanju avio-linije između Beograda i Prištine ima elemenata koji zadiru u ustavni poredak Republike Srbije? Zašto javnost Srbije nije o tome obaveštena, a oglašava se predsednik SAD, prisustvuje savetnik za nacionalnu bezbednost, generalni sekretar NATO pakta pozdravlja tu odluku i taj sporazum koji je navodno samo pismo o namerama, a srpska javnost o tome ne zna ništa? Znači, pitanje za Ministarstvo saobraćaja i Ministarstvo spoljnih poslova. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2019.

Zahvaljujem.

Vi ste, gospodine ministre, rekli ono što sam otprilike ja govorio ovde juče, više ili manje slično, s tim što ste vi za svoje reči od poslanika vladajuće većine dobili aplauz, a ja sam dobio napade i uvrede. Ali, svejedno. Bitno je da u ovako važnim stvarima i u ovako važnom trenutku pokušamo barem da budemo konstruktivni.

Neću navoditi sve ovde i citirati, mada imam vremena, po Poslovniku, šta je sve govorio prethodnih dana, i premijer Srbije, gospođa Brnabić, i predsednik Republike, i koliko je to bilo ispod nivoa ozbiljnosti trenutka. Ali, kao što sam rekao juče, u terminu za postavljanje pitanja, ne Vladi, nego onom jutarnjem, kada neko kaže da treba otprilike ovo sada što ste vi rekli, sa malo drugačijim rečima, da država prosto treba da reaguje kao država, postoji čitava lepeza diplomatskih mera, onda samo zlonamerni ili potpuno neuki, a ja verujem da vi, odnosno vladajuća većina, niste neuki, oni samo mogu misliti da je to onda poziv na rat i huškanje i sukobe.

Postoje razumne diplomatske mere, čitava lepeza, koja se poteže i za mnogo blaže i manje stvari.

Moram priznati da sam ja zaprepašćen izlaganjem, i ne prvi put, gospodina kolege Marinkovića, ne slažem se ja ni sa mnogima drugima tu, ali njegovom malopređašnjom raspravom, odnosno diskusijom, zato što mislim da je ona prosto višestruko ispod onoga što poslanik Skupštine Republike Srbije treba da kaže u ovom trenutku, ako išta kaže.

Dakle, pozivanje na razgovor ambasadora, demarš zvanični, protestna nota, uključujući i privremeno povlačenje ambasadora, a, na kraju krajeva, povući svoga ili zamoliti, recimo, ovoga da ode. Mnogo je tih čisto diplomatskih mera, plus saopštenje Vlade, a svega toga nije bilo u ovoj stvari. Bilo je samo - nemojmo slučajno da huškamo. Niko ne huška. Ali, morate da se ponašate kao ljudi, kao poslanici, kao država, pogotovo, da sačuvamo minimum, ali minimum, ličnog i državnog dostojanstva. Ništa više od toga.

U tom smislu, ja podržavam većim delom vaše reči, gospodine ministre, a i sami ste rekli da je to u vaše lično ime. Mislim da nije bilo razloga da se ne usvoji predlog gospodina Šarovića, ili kolege Šarovića, da se Skupština u ovom trenutku oglasi, mi kao poslanici, ne moramo da čekamo Vladu, ne moramo da čekamo predsednika, da kažemo nešto, jer naše kolege su tamo privođene, naše kolege su uhapšene, kolege poslanici. Na stranu što su oni predstavnici srpskog naroda tamo, barem većina njih, ali svejedno. U našem susedstvu, u našem neposrednom okruženju, neko uvodi, to je stvarno stanje, neko prebija crkvene velikodostojnike, vladika je pretučen noćas, privedeni su, čitava poslanička grupa je uhapšena. To prosto zaslužuje neki odgovor.

Neću se javljati mnogo, osim ako ne bude baš neophodno, da bih tu sad nešto prikupljao političke poene. Prosto apelujem na vas i završavam time, ne samo na vas kao ministra, ne samo na vas kao vladajuću većinu, da reagujemo kao država. Pa, mi smo povlačili ambasadora, i ne samo ambasadora, svo diplomatsko osoblje iz Makedonije, iz Skoplja, za mnogo manju stvar je Aleksandar Vučić naredio povlačenje diplomatskog osoblja, ispraznili smo ambasadu u Skoplju za jednu nejasnu stvar i posle su se vratili! Pa, možemo makar da uložimo energični demarš!

Dok ja ovde govorim, trebalo bi da je ambasador Crne Gore pozvan u ministarstvo, to je najmanje što smo mogli uraditi, u Ministarstvo spoljnih poslova.

Vidim da su neke kolege nestrpljive. Kažem, ovo je suviše važna stvar i važan trenutak, da bi sada tu nešto padali ponovo na ta neka dnevnopolitička prepucavanja.

I zaista poslednja rečenica - kad reagujete na svaku, često i nepametnu izjavu nekog predstavnika opozicije, koja vas zaboli, tačna ili polutačna ili lažna, neistinita, ne čekate velike odluke, ne čekate zvanični stav, pa, hajde, reagujte i na ovako nešto, odnosno reagujmo i na ovako nešto. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Zahvaljujem.

U trenutku dok mi razgovaramo u Podgorici, u Skupštini Crne Gore, je u toku usvajanje sramnog i skandaloznog Zakona o verskim slobodama koji zapravo znači, po oceni svih upućenih posmatrača, atak na SPC i na slobode, verske, ne samo verske, nego i ljudska prava srpskog naroda u Crnoj Gori. Dakle, na udaru je naša crkva, naši sunarodnici i naše svetinje.

U tom svetlu pitam gospođu Brnabić, a mislim da pitanje važi i za predsednika Republike, s obzirom na njihove izjave tim povodom, ne čini li se da je država Srbija mogla ili morala učiniti nešto više, nešto više od ovih, kako je rekao, obraćanja, apela i molbi? Ja ovde pred sobom imam vaše izjave, i vas i gospodina Vučića, gde vi kažete da je situacija nezahvalna, tu se slažem, šta god da uradimo biće kao da se mešamo u unutrašnje stvari Crne Gore, moramo biti pametni i promišljeni. Mislim da sam vas korektno citirao. Gospodin Vučić je imao sličnih reči – da se dešava u drugoj zemlji, nemam pravo da se mešam, ali razgovarao sam sa Milom Đukanovićem.

Dakle, gospođo Brnabić, mislim da je suviše važna stvar da bi se moglo podvesti pod to – mi nećemo da se mešamo u tuđa posla. Tim pre, kao što znamo, što znamo da se u naša posla svi mešaju i sa razlogom i bez razloga, od suseda, pa i nadalje, raznih drugih svetskih faktora. Prosto mislim da je država Srbija morala reagovati ozbiljnije i žešće i energičnije, barem da da punu podršku SPC koja se tim povodom oglasila.

Moje drugo pitanje, mada kažem svako bi bilo dovoljno za čitavo veče, ide na vašu adresu, jer ste vi pomenuli ponovo, ja nisam imao nameru ali nije loše da tu stvar raščistimo koliko možemo, sve je to zahvaljujući Briselskom sporazumu. Ponovili ste ponovo Briselski sporazum. Mi smo o njemu raspravljali nekoliko puta unazad, ali nekako uvek bude vaša poslednja, što je donekle u redu, mada po procedurama ove rasprave ne bi tako trebalo biti.

Dakle, vi ste spremni da branite i dalje Briselski sporazum. Sada ste rekli, citiram – mi smo pokazali dobru volju, pružili ruku i ostalo. Opet mislim da je to suviše važna stvar, kada je reč o građanima Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, posebno na severu, da bi se moglo reći da, eto, mi smo učinili, pokazali dobru volju i šta smo uradili? Na neki način smo prepustili institucije države Srbije na severu pokrajine, odnosno vlasti u Prištini, vlastima samozvane i samoproklamovane republike Kosovo.

Možemo mi pričati o gresima prethodnika i vrlo često i rado govorite o tome šta su prethodnici pogrešili, ali ovo je vaše delo, ovo je vaš čin. Kao što je i onaj Euleks bio čin vaših demokratskih prethodnika. Dakle, vi ste ispunili, mi smo, ne vi, mi kao država smo ispunili sve obaveze iz Briselskog sporazuma. Bilo ih je sedam ili osam. Oni nisu ispunili tu jednu jedinu glavnu koja se tiče zajednice srpskih opština. Nije li to dokaz nekompetentnosti, naivnosti, da ne idemo u teorije zavere, koje bi lako mogle da se potegnu, da se mašem sa izdajama i veleizdajama ili glupostima koje su tom prilikom počinjene? Nije li vaša dobra volja, naša dobra volja izigrana grubo, a da nisu izvučene adekvatne pouke?

Konačno, a opet s tim u vezi, pominju se i takse, više od godinu dana su na snazi takse i opet, kao neki budisti, kao neki mazohisti reagujemo, kažemo kako je to ružno, kako ćemo mi uzvratiti, a ništa ne preduzimamo povodom tih taksi, a pri tome smo pretili da ćemo povodom ubistva Olivera Ivanovića reagovati, pa povodom hapšenja i privođenja, skandaloznog, gospodina Đurića, koji je u rangu ministra, visoki funkcioner države koji je tamo vučen kao ratni plen, kao zlikovac, povlačen po ulicama Prištine, slikali se sa njim i opet ništa nismo učinili, opet smo pretili. Formirana je vojska Kosova, opet smo pretili, opet ništa nismo učinili.

Dakle, mislim da su grube i teške reči ovde rezervisane samo za opoziciju i političke protivnike, a kada treba zaista stati u odbranu državnih interesa, onda se stalno pravimo mrtvi, odnosno vlast se pravi mrtva, ili se prave budistima i fakirima. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Gospođo Brnabić, mislim da je predsedavajući trebao da vas upozori da se na takav način ne obraća ovde narodnim poslanicima, čak ni opozicije. Ali, ako se i tako obraćate, onda bar nemojte da pravite materijalne greške, jer vi možda niste imali tu nameru, vi ste rekli - vi niste bili u zemlji, ispalo je kao da ja nisam bio u zemlji kada je proglašena nezavisnost. Verovatno ste mislili metaforički ili ste mislili na, ne znam, tadašnjeg predsednika Republike. Isto tako - dok ste vi bili na vlasti, to ste više puta pominjali, ja nisam bio nikada na vlasti. Možda neću ni biti, možda hoću. Ne … da je to neka sreća, ali ne možemo se stalno zaklinjati na to šta su prethodni uradili. Bivši ne bi bili bivši. Ja sam to vama govorio da radili i dobro.

Takođe se slažem i sa tim, kao što se rekli, da je teško i dugo će se otklanjati posledice pogrešnog izbora, pogrešnog glasanja. Ja se tu slažem, samo što vi mislite na glasanja koja su dovela na vlast prethodnike, a ja mislim na glasanja koja su dovela na vlast vašu Vladu. Dugo će se takođe snositi posledice tog pogrešnog izbora. Nisu glasali zato što se dobri, lepi, pametni, nego zato što su bili mnogo ljuti na one prethodnike.

Svejedno. To je stara manipulacija, vraćam se na onu priču o žestini, energičnosti, pameti i promišljenosti, uvek sam ja za pamet i promišljenost. Samo sam rekao i sugerisao da to što vi zovete pameću i promišljenošću zapravo se u međunarodnim diplomatskim redovima zove slabost i nereagovanje. Barem da ste rekli ovo što se maločas rekli, da ste to rekli u nekom demaršu ili nekom susretu sa ambasadorom, vi ili ministar spoljnih poslova, Crne Gore. Nije dilema – ili ratujemo ili okrećemo i drugi obraz i pravimo se mrtvi. To svi znaju, to je samo tako dobro zvuči retorički kada kažeš – sada ti neki neodgovorni elementi vode nas u sukobe pa ćemo imati manje plate. Naprotiv, energičnošću, ali ozbiljnom racionalnom se može mnogo toga postići u granicama naravno svojih mogućnosti.

Što se tiče odgovornosti i gde sam bio kada je proglašena nezavisnosti, kritikovao sam politiku tadašnje vlasti prema Crnoj Gori, ali moram priznati da se prema režimu Mila Đukanovića uz sve mane te dve prethodne vlade, uz sve mane i greške imale jasnu distancu i jasan kritički stav. Ova vlast je šurovala sa Milom Đukanovićem i dok su bili u opoziciji i kada su došli na vlast. Neki kažu da su imali poslove, u to ne ulazim, ali političko razumevanje, širili su ljubav i prijateljstvo silno sa Milom Đukanovićem pa onda iskoristite te svoje veze i te svoje dobre kontakte sa Đukanovićem, pa bar ovaj skandal da ne radi.

U tom smislu kada kažete – razgovaraćete. Trebali ste već razgovarati. Nekoliko nedelja traje taj protest, zapravo meseci, a kamoli nedelja, ali ne sme da se spočitava. Ovaj odnos prema meni, makar i figurativno, ilustruje zapravo vaš odnos prema opoziciji koja ne poziva na ubistva, nije nasilna, učestvuje u radu parlamenta u granicama mogućnosti. Bilo bi bolje da ste tu…

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Poslednja stvar, meni je žao nije ovde gospodin Stefanović, ali svejedno, da li mislite da namensku industriju ugrožavaju više novinski natpisi, ili možda namensku industriju ugrožavaju afere i podaci koje je izneo taj gospodin Obradović, zvali ga uzbunjivačem, ili ga ne zvali.

Dakle, kad se govori o čerupanju namenske industrije, kad se govori o čudnim ugovorima, da li su drugi radili, ili prethodni, radili gore, hapsite ih, jurite ih. Ne čini li vam se da su ti sumnjivi privatni posrednici, to je ideja.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem.

Imam samo dva puta po tri minuta i zato moram biti vrlo brz i konkretan, a apelujem da i odgovori budu takvi, po mogućstvu.

Gospodine Trivan, mi smo se prošli put kada smo razgovarali, vi ste najavili, bio je problem taj aktuelni, mini hidroelektrana „Raketa“ i svega onog što se dešavalo, nemile scene. U vezi sa tim ja sam imao nekoliko pitanja i vi ste tada najavili da ćete vrlo brzo doći u Skupštinu sa novim zakonom ili izmenama i dopunama Zakona o čovekovoj okolini, o zaštiti okoline koji bi taj problem trebao da reši.

Pitam – dokle je to stiglo? Da li možemo očekivati da će u ovom sazivu taj zakon o zabrani mini hidroelektrana i da li će on sadržati, zaista, to – zabranu izgradnje mini hidroelektrana ili samo zabranu u zaštićenim područjima, jer to su dve različite stvari?

Mislim da ima osnova i za kompletniju zabranu. Kao što sam rekao, ako neko od ovih investitora ima pravo na neko obeštećenje, bolje mu dati nego da rizikujemo nemile scene i neku vrstu mini rata koji se vodio po mnogim krajevima, i ružne scene i razbijene glave i povrede koje su se dešavale širom Srbije na tim gradilištima.

Drugo pitanje je isto za vas, tiče se druge teme, a to je ova najavljena zabrana uvoza automobila sa nižim standardima, ekološkim. Tu je malo zabunu, rekao bih, izazvao i predsednik Republike sa svojim nastupom u jednom intervju. To je dosta izazvalo zbunjenost kod građana, mada je bilo nekoliko pokušaja da se ta stvar razjasni.

Dakle, ljudi su bili u strahu da će maltene neko da im oduzima automobile sa ovim neadekvatnim motorima, ili će to biti samo zabrana uvoza motora sa ispod evro 4 standarda. U vezi s tim, jedno stručno mišljenje vaše da li se vi slažete i da li mislite, bez obzira što je nama bolje, da imamo što bolji, i svi se slažu da imamo što bolji vazduh, ali da zapravo, naši automobili nisu glavni zagađivač čovekove okoline i vazduha, čak ni u gradovima gde su mnogo veći problemi, zapravo, ložišta, odnosno ogrev koji se koristi, pogotovo u zimskoj sezoni? Dakle, daleko od toga da automobili ne zagađuju, ali mislim da je to suviše skup namet, suviše visok namet na džepove većine naših građana koji voze upravo automobile, u ogromnom procentu, 80% je upravo tih koji bi sad došli pod udar ove zabrane.

Za gospodina Lončara samo kratko pitanje koje se odnosi na obolele od multiple skleroze, njih ima oko devet hiljada, i kakve su šanse njihove da se po ovom modelu i za njih obezbedi terapija kompletna i sa novijom ili najnovijim generacijama lekova? Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Zahvaljujem.

Dobio sam odgovor od Ministarstva trgovine na jedno od mojih poslaničkih pitanja koje se ticalo ove najavljene uredbe o zabrani uvoza automobila sa neadekvatnim standardima motora, koja je dosta uznemirila građane, jer većina, kao što je poznato, automobila u Srbiji su ti sa „euro 3“ i nižim standardom.

Poenta je u tome da u odgovoru Ministarstva trgovine, da ne ulazim u detalje, ljubazno piše i odlučno i jasno da nema, da nije u toku priprema ove uredbe, ali isto tako da su oni nadležni za nju tek nakon konsultacije ili elemenata koje dobiju od drugih ministarstava.

Znači, uredba, zvaničan odgovor, ja sam tako i pitao, glasi da ta uredba još nije u izradi, ne da nije spremljena, nego nije još ni u procesu izrade. Zato bih ja proširio moje pitanje, odnosno prosledio i Ministarstvu ekologije i saobraćaja i finansija, pošto su sve to ministarstva koja bi trebala da se oglase i kažu svoj stav u vezi sa ovom eventualnom uredbom o zabrani tzv. polovnjaka, odnosno o podizanju standarda, obaveznog standarda motora za polovnjake koji se uvoze.

Dakle, i ekologije se tiče, jedna je od njih i saobraćaja i Ministarstva finansija - da li je uopšte u planu ta izrada te uredbe ili je to bilo samo opet dizanje, skretanje pažnje javnosti ili se čeka da prođu izbori, pa tamo onda od sredine godine, kao što se obično neke neprijatne stvari pomeraju uvek za posle izbora.

Moje drugo i ključno pitanje ide na adresu Kancelarije za KiM, koja je, budi rečeno, jedna od retkih i mali broj institucija koje nikada ne odgovaraju, te u tom smislu bih apelovao na predsednicu Vlade, gospođu Brnabić, da svom službeniku, gospodinu Đuriću da ga podseti na obavezu da se odgovara na poslanička pitanja. Dakle, većina institucija to čini, a tiče se njegove izjave povodom ove uspostave, odnosno pisma o namerama o uspostavi avionske linije između Prištine i Beograda gde je on, prvo tek na sam dan objavio da će takvog sporazuma biti, dakle, srpska javnost je tu bila potpuno neobaveštena, a onda sada dan nakon potpisivanja tog sporazuma, koji je izazvao veliku pažnju i u regionu, pa i u svetu, ako mogu da kažem, je rekao da je to samo ekonomski aranžman. Dakle, da to ni ne znači da se vodi politički dijalog između Beograda i Prištine ili je to samo ekonomski aranžman.

Znate, ja moram da pitam kakav je to ekonomski aranžman ako taj aranžman pozdravlja lično, svojim tvitom predsednik SAD, Donald Tramp, ako se lično oglašava generalni sekretar NATO pakta Jens Stoltenberg povodom te najave, dakle, nije čak ni sporazum, nego samo pismo o namerama da bi trebala da se uspostavi ta linija, da prisustvuje potpisivanju savetnik za nacionalnu bezbednost, predsednik SAD i svi naniže, dakle, savetnik, specijalni izaslanik Grener.

Dakle, mnogo je tu bilo važnih učesnika da bi se stvar mogla svesti pod priču o pukom ekonomskom aranžmanu, uzimajući ono kad smo rekli prevoznik je nemačka kompanija, opet nekog ekonomskog profita za nas i nema.

Moje pitanje glasi za Kancelariju, odnosno za predsednicu Vlade ukoliko gospodin Đurić se opet ne oglasi - kako je moguće da tako važna stvar prođe ispod radara javnosti? Ako je sporazum dobar, zašto se onda o njemu mnogo više ne govori? Zašto nema specijalnih emisija, zašto nema objašnjenja zašto je to tako dobro za državu Srbiju? I sa druge strane, vrlo indikativno, da čelni ljudi SAD, čelni ljudi NATO alijanse i naravno svi na KiM ili tzv. republici Kosovo su našli za shodno da se oglase ti povodom, pa teško da je onda baš toliko povoljno za srpsku stranu kao što se pokušava predstaviti. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem.

Da ne bude da uvek samo ovde kritikujemo, što, na kraju krajeva, posao opozicije to i jeste, ja sam hteo da pohvalim reakciju gospodina Marinovića, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, na inicijativi koju je preduzeo povodom ove, rekao bih, masovne reakcije javnosti i skandalizovanja javnosti zbog objavljivanja detalja iz iskaza jednog osumnjičenog masovnog silovatelja i povratnika.

Ti morbidni detalji iz njegovog navodnog ili stvarnog iskaza su došli u medije i preduzete su mere. Ministarstvo kulture je takođe reagovalo prema određenim medijima.

Ali, ono što je posebno značajno i što pohvaljujem, to je jedna linija onoga što sam i ja govorio ovde i u javnosti, da je konačno pokrenuta istraga protiv onih izvora nepoznatih, ali neće nadam se ostati nepoznati, iz tužilaštva ili pravosuđa, koji dozvoljavaju da te informacije cure. Gnev naš, gnev javnosti, pa i osuda, povremena osuda i reakcija nadležnih koje su obično retke i obično izostanu, uglavnom idu prema medijima, sa ili bez navodnika, medijima koji su takve informacije objavili. Ali, gotovo nikada, ne samo što ruka pravde, nego čak ni svetlo, ni reflektor javnosti ne padne na one koji su zapravo omogućili takvo curenje, što je blaga reč, zapravo skandalozno krivično delo da detalji iz istrage budu prosto kopirani, dođu u ruke onih koji nisu ovlašćeni i onda završe i u medijima.

Dakle, intervencija Poverenika za informacije je za svaku pohvalu i dokaz da nismo mnogo pogrešili ili uopšte možda pogrešili što nismo bili ili što nisam bio protiv njegovog izbora. Naravno, mnogo je posla tu, ali ovo je jedna mala stvar koju vredi pohvaliti u aktivnosti, odnosno u njegovom angažmanu povodom ovog slučaja. Ja bih voleo da tako ažurni budu i on, i ne samo on, nego i ove druge institucije kojima je to u nadležnosti, da budu tako ažurni i kada izvori koji cure budu politički delikatniji i da ne bude tog curenja kada je reč o političkim protivnicima ili nekim drugim važnijim ili isto tako osetljivim istragama.

Ono što je moje prvo pitanje, ovo je bila više pohvala, nadovezuje se na ono što je koleginica maločas govorila, a ticalo se ove drame koja je stvorena u javnosti, ne bez osnova, u vezi sa zagađenjem vazduha poslednjih dana i nedelja i kontroverze koja je stvorena oko toga ko je za to zagađenje kriv.

Mislim da su nadležni, kada su se uopšte oglasili, dosta tendenciozno pokušali da odgovornost prebace na individualne potrošače, odnosno individualna ležišta, oni koji koriste čvrsto gorivo za grejanje i na automobile sa neadekvatnim standardima motora. Mislim da se tendenciozno pokušalo, i jednim delom uspelo, od javnosti sakriti činjenica da su apsolutno najveći izvor zagađenja zapravo veliki potrošači, a pre svega toplane i naročito termoelektrane koje zagađuju desetinama puta, tu su procene različite, više nego što bi to bilo dozvoljeno, pa čak i u konkurenciji sa drugim sličnim objektima, odnosno sličnim elektranama u drugim zemljama. Dakle, tražim od Ministarstva ekologije, po mogućstvu, što ažurniju informaciju o udelu zagađenja pojedinih potrošača u Srbiji.

Poslednja, najvažnija i najaktuelnija, to je od juče informacija, od noćas je reakcija Donalda Trampa koji je reagovao na sklopljeni Sporazum o uspostavljanju avionske linije između Beograda i Prištine. To je kod nas, u našoj javnosti gotovo bilo prikriveno, tek su se juče oglasili.

Pitanje za Ministarstvo saobraćaja i za Ministarstvo spoljnih poslova – da li u tom Sporazumu o uspostavljanju avio-linije između Beograda i Prištine ima elemenata koji zadiru u ustavni poredak Republike Srbije? Zašto javnost Srbije nije o tome obaveštena, a oglašava se predsednik SAD, prisustvuje savetnik za nacionalnu bezbednost, generalni sekretar NATO pakta pozdravlja tu odluku i taj sporazum koji je navodno samo pismo o namerama, a srpska javnost o tome ne zna ništa? Znači, pitanje za Ministarstvo saobraćaja i Ministarstvo spoljnih poslova. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege, poštovani građani, upravo u ovom trenutku dok mi ovde sedimo, u ovom trenutku u Podgorici, u parlamentu Crne Gore, usvaja se zakon o slobodi veroispovesti, koji se čak ironično zove, a pod kojim nazivom se zapravo krije, ne ni mnogo skrivena namera, da se upravo jednoj veroispovesti, najvećoj i tradicionalnoj srpskoj, hrišćanskoj, Srpskoj pravoslavnoj crkvi uskrate njena prava i atakuje na njene svetinje i njene objekte.

Mi smo čuli poslednjih dana, mnogo je toga bilo u vezi sa tim, reči. Moje pitanje ide na adresu predsednika Republike i predsednika Vlade Republike Srbije i Ministarstva spoljnih poslova, u vezi sa ovim šta je preduzeto sa naše strane, strane Beograda i države Srbije po tom pitanju.

Mi smo po, bar javno što je izneseno, imali vrlo mlaku reakciju i potpuno neadekvatnu reakciju kao država na ovaj vandalski čini i vandalski zakon. Reagovala je SPC, reagovala je mitropolija, ali mislim da su državni organi, evo ja ću sada navesti par formulacija, reagovali krajnje neadekvatno. Biću još otvoreniji, reagovali su kao da je reč o nekoj krizi unutrašnjih, krizi u nekoj dalekoj afričkoj zemlji, u nekoj Zambiji, nekom Zanzibaru ili Namibiji ili Nambiji što bi rekao jedan kolega političar.

Dakle, predsednik Vučić je rekao da, doduše i gospodin Đukanović, se ne slažu i ne misle isto o Zakonu o veroispovesti, ali to se dešava u zemlju u kojoj je on predsednik i zbog čega nemam pravo da se mešam.

Predsednica Vlade, Ana Brnabić je bila još, kako bih rekao, eksplicitnija i još blaža, ako je to uopšte moguće, kaže - ova situacija je nezahvalna, moramo paziti da ne ispadne da se mešamo u unutrašnje stvari Crne Gore, i zaključuje gospođa Brnabić - moramo biti pametni i promišljeni.

Ja se slažem da treba biti pametan i promišljen, treba pokušati svim diplomatskim, odgovornim sredstvima da se spreči, trebalo bi pokušati izglasavanje ovog štetnog zakona koji atakuje, ne samo na SPC, nego naravno i na verske i druge slobode, ljudske slobode i prava Srba, znači građana srpske nacionalnosti u Crnoj Gori.

Dakle, smatram, pitam nadležne institucije, šta su preduzeli? Još važnije, šta nameravaju preduzeti ukoliko upravo u ovom trenutku ili kroz pola sata taj zakon bude izglasan u parlamentu Crne Gore? Dakle, da li ćemo i dalje pričati o tome da ne smemo da se mešamo, da moramo biti pametni i promišljeni i koji je domet, koji su efekti dosadašnje te, pod navodnicima, pametne i promišljene politike koju je srpska Vlada navodno vodila prema Podgorici povodom ovog pitanja, a rekao bih i prema drugim pitanjima kada je reč o odnosu prema režimu Mila Đukanovića?

Dakle, to nije okretanje drugog obraza. To je nešto mnogo gore od toga. To je ignorisanje, to je na neki način prepuštanje građana srpske nacionalnosti i svojih sunarodnika u Crnoj Gori njihovoj sudbini, odnosno jednom autoritarnom i rekao bih antisrpskom, sve više antisrpskom i antipravoslavnom režimu Mila Đukanovića.

U tom svetlu vidimo jedan mehanizam, jedan manir koji se često ponavlja, da najblaže primedbe i pitanja sa ove naše strane, bilo kada je reč o KiM ili o Crnoj Gori, uvek nailaze na sličan mehanizam odgovora, bilo pismenih, bilo usmenih, bilo u medijima od strane vlasti. Vi hoćete da zavađate, vi hoćete zlu krv, vi pozivate maltene na rat. Ne, nije tako. Postoji čitava lepeza mera od mazohizma i trpljenja da te neko gazi, do toga da pozivaš na rat i ne znam već na kakve neodgovorne avanture.

Naša vlast izgleda ne ume ili ne želi da vidi čitavu tu lepezu mogućnosti koje su legitimne, političke, diplomatske i da za njima posegne, a ne kao što rekoh, da reaguje na ovo kao da se radi o nekom problemu, o nekoj dalekoj azijskoj ili afričkoj zemlji. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 02.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -