ĐORĐE VUKADINOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 23. oktobra 1962. godine u Somboru. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Predavao je filozofiju i logiku u Karlovačkoj gimnaziji. Od 1990. godine radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetima „Uvod u teoriju društva“ i „Filozofija politike“.

Bavi se temama iz klasične i savremene nemačke filozofije, filozofije istorije i političke filozofije, kao i publicistikom iz oblasti političke teorije. Objavio je više desetina stručnih članaka i nekoliko samostalnih studija. U više navrata bio je član uprave Srpskog filozofskog društva i učestvovao u uređivanju stručnih časopisa i publikacija od nacionalnog i internacionalnoj značaja. Objavljuje analitičke članke po domaćoj i međunarodnoj periodici. Stalni je kolumnista Politike i NIN-a i politički komentator RTS, kao i više stranih TV stanica.

Izdao je knjige Između dve vatre (Beograd, 2007), Od nemila do nedraga (Beograd, 2008) i Pompeja na Balkanu (Beograd, 2012). Osnivač je i glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji 2012, Vukadinović je bio kandidat na listi stranke Nijedan od ponuđenih odgovora. Ova stranka je registrovana kao partija vlaške nacionalne manjine u Srbiji, a na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik na listi Demokratske stranke Srbije.
Predsedništvo Demokratske stranka Srbije isključilo je Vukadinovića iz poslaničkog kluba DSS 5. oktobra 2016. godine, i samim tim postao je samostalni poslanik.
3. februara 2017. godine se priključio novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".
Poslednji put ažurirano: 07.10.2019, 10:19

Osnovne informacije

Statistika

  • 259
  • 2
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 15 dana

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem.

Došlo je takvo vreme da moramo da se čudimo, iznenađujemo i zahvaljujemo kada institucije rade svoj posao, pa tako i ova institucija kada funkcioniše postavljanje poslaničkih pitanja, tj. kada odgovaraju neka ministarstva ili institucije kojima se obraćamo i kada ti odgovori budu više ili manje informativni, što treba istaći i pohvaliti. S tim, što bi to trebala da bude redovna praksa i normalna stvar, a ne neki izuzetak o kojem se onda treba ovde posebno govoriti i isticati.

Bilo kako bilo, dobio sam odgovor na moje prethodno poslaničko pitanje od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, pre nekoliko dana, u kojem se kaže da holding kompanija „Krušik“ Valjevo, dana 23. marta 2018. godine podnela ovom ministarstvu, dakle, trgovine, zahtev ili dozvolu za izvoz naoružanja i vojne opreme od 32.000 minobacačkih mina, kalibra 120 milimetara u Republiku Jermeniju.

Ministarstvo kaže da je otpočelo proceduru po tom zahtevu, da prikupi potrebna odobrenja od, mislim četiri nadležne institucije i obaveštava me da nisu dobijene sve potrebne saglasnosti i da stoga nisu mogli da izdaju dozvolu, odnosno odobrenje za realizaciju pomenutog posla holding kompanije „Krušik“ Valjevo. Dakle, dozvola nije izdata iz razloga neispunjavanja propisane procedure, a propisana procedura podrazumeva pozitivno mišljenje, kažem da mislim da je četiri nadležna ministarstva, odnosno tri ministarstva i BIA.

Uz zahvalnost na ovom i ovakvom odgovoru koji pokazuje osnovanost onih natpisa i sumnji i stvari koje su većinom iznošene i koje smo mogli čuti u javnosti, ponavljam pitanje, odnosno tražim dopunu pitanja od Ministarstva trgovine, ali ga posebno adresiram na Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova, MUP i BIA, želeći da čujem, bilo od Ministarstva trgovine, bilo od neke od ovih institucija, da li su one i sa kojim obrazloženjem uskratile dozvolu za izvoz ovih mina holdingu „Krušik“ Valjevo 2018. godine?

Paradoks je, mada je to posebna tema, to treba da bude i posebno pitanje, paradoks je da je svega par meseci kasnije slična ili gotovo identična dozvola izdata privatnom posredniku koji je kupio te iste mine, naravno za manje pare od „Krušika“ Valjevo i onda ih preprodao Jermeniji.

Dakle, ako postoji školski primer takvog ponašanja, nedomaćinskog i maćehinskog odnosa države i institucija prema svojoj firmi, državnoj firmi, državnom holdingu, tj. „Krušiku“, onda je ovo što sam upravo sada naveo. S toga, bez obzira što se tu razne priče mogu plesti u vezi sa tim, tražim vrlo konkretno i jasno, odgovor na ovo vrlo konkretno pitanje, pa ćemo onda ići dalje.

Prošlo je tri minuta i više, ali ne mogu da ne pomenem makar i da ne adresujem na adresu predsednika Republike, predsednika Vlade i Ministarstva spoljnih poslova moje drugo pitanje koje se tiče ovog navodno izvikanog mini Šengena i sporazuma koji su tu sklopljeni, potpisani, nepotpisani. Ono što me zanima jeste šta je tu zapravo potpisano?

Da li je reč samo o unapređivanju procedure i ubrzavanju procedure na granici, graničnim prelazima? Što je onda više-manje u redu i poželjno, ali to onda nema potrebe i smisla da se diže na ovaj nivo, na kakav je čitava priča dignuta, sa takozvanim malim šengenom.

Ako je, pak reč o nečem višem, kako to da onda, ne samo ova Skupština, ne samo narodni poslanici, nego i srpska javnost, zapravo ne zna ništa više o tome i očekujem da predsednik, odnosno premijer, dođe ovde u Skupštinu, da nam o tome kažu, ako je reč o nečem više.

S tim u vezi, za Ministarstvo spoljnih poslova samo i završavam, komentar izjave, koji je tom prilikom u Ohridu, i reči koje je izgovorio Edi Rama, dakle premijer Albanije, pominjući da i tada, stajući pored Aleksandra Vučića, da Srbija treba da prizna Albaniju, da treba da se ukinu granice, da on ne govori o velikoj Albaniji, nego govori o brisanju granica između Albanije i Kosova. Šta bi bilo da predsednik Srbije, na primer stajući pored Rame i sa evropskim zvaničnicima, kaže da on podržava i da se zalaže za brisanje granica između Srbije i Republike Srpske. Dakle, komentar Ministarstva spoljnih poslova, na ovaj ne diplomatski gest Rame, a od ovih institucija, dakle konkretno šta je potpisano to u oktobru, u Novom Sadu i šta se sprema u Draču? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem.

Kao što sam rekao prošli put, ovaj predlog sam u formi amandmana predlagao kada su usvajane izmene i dopune ovog Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja, kada nije bilo na dnevnom redu ni ovih afera, niti ovog zbog čega se sada čitava tematika sa posebnom pažnjom prati.

Smisao mog tadašnjeg amandmana, a sadašnjeg predloga izmena i dopuna Zakona je dosta jasan i jednostavan i samo na prvi pogled deluje radikalno. Zapravo, intencija je da se, s obzirom na važnost čitavog ovog sektora, čitave ove grane, namenske ili, reklo bi se nekada, vojne industrije, prosto ne može to tretirati kao bilo koja druga vrsta proizvodnje ili bilo koja druga vrsta prometa i trgovine, a zbog delikatnosti proizvoda, u navodnicima, a naravno i zbog zainteresovanih strana da do tih proizvoda dođu, plus mogućnost korupcije, plus mogućnost zloupotrebe različitih vrsta, a o čemu je bilo i biva reči u poslednje vreme u javnosti.

Da ne bismo raspravljali ko je prav, ko je kriv, ko je kome učinio, ko kome nije učinio, ko je kome rođak, ko je kome tata, ko je kome brat ili prijatelj, predložio sam ovim izmenama i dopunama, ali interesantno je da je to bilo predloženo pre godinu kada ničega od ovoga nije bilo na dnevnom redu, da se u ovom sektoru, ovoj oblasti naoružanja ukine, odnosno ograniči, predlažem čak radikalniju meru, ukine, sa jedne strane, strano vlasništvo i strano učešće, i, sa druge strane, privatluk, odnosno da to ostane državni posao u državnoj nadležnosti, jer se onda ne bi dešavalo ono što sada gledamo i ima mnogo više toga, samo su neke stvari isplivale u javnost, da državna firma, državna fabrika, državni holding npr. „Krušik“ traži dozvolu za izvoz nekog svog proizvoda, npr. mina, i ne dobije tu dozvolu od nadležnih ministarstava, a posle toga dođe privatno preduzeće kupi te mine od tog istog „Krušika“ i izveze ih jer je dobio dozvolu.

Da ne bismo išli i gledali kako je to toga došlo, zašto je do toga došlo, prosto ukinimo privatne posrednike u ovoj oblasti. Kažem, ima dovoljno prilike da oni mogu pokazati svoj trgovački duh i svoju sposobnost, ne mora se i u ovoj važnoj temi.

Imamo državnog proizvođača, imamo državnu firmu i državnog posrednika – SDPR, koji prodaje to i posreduje. Sam taj „Krušik“ i te fabrike imaju svoju komercijalu i mogućnost da prodaju direktno, ima i državni posrednik. Šta će nam tu privatluk, sem kao neka vrsta da se na mala vrata otvara prostor za moguće malverzacije?

Ovo nije predlog povodom ovih afera, ali su ove poslednje afere dale primer zašto je takav zakon…

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Povodom ovoga ću kratko, jer moram priznati moja koleginica sa leve strane maločas je vrlo dobro je obrazložila ovaj predlog.

Dakle, takođe se radi o nečemu što sam u vreme donošenja ovog Zakona o presađivanju ljudskih organa i tkiva još tada upozorio da ova stavka, ova mera, podrazumeva nesaglasnost ili pretpostavljanje nesaglasnosti za donorstvo neće dati željeni i očekivani rezultat. To se sada upravo i dogodilo.

Po zvaničnim podacima broj donora je manji nego što je bio ranije dok ovaj zakon nije usvojen zato što je takva mera, s jedne strane, neustavna, nezakonita, nemoralna, neetična i nedemokratska. Dakle, i pravno i teoretski je teško branjiva, a nije postigla ni onaj cilj koji se očekivao, jer je izazvala uznemirenje u javnosti, sada čak možda i onih koji bi inače bili skloni da izađu u susret, odnosno da u suštini humanom gestu udovolje, sada su dobili neku vrstu zazora odnosno neku vrstu sumnje u to šta se krije iza toga.

Dakle, mislim da je mnogo bolja, pametnija i svrsishodnija jedna ozbiljna kampanja koje ima tu i tamo u javnosti u prilog donorstva, a da se ova mera, ovaj i nezakoniti i neustavan i neetički i teoretski i filozofski nebranjiv princip podrazumevane ili prećutne saglasnosti ukine. Meni je svejedno ko će, ne očekujem da će ova većina sada podržati moj predlog, ali prosto im predlažem, više puta smo ovde dobijali, stizali su nam predlozi da usvojimo neki zakon, pa se vrlo brzo usvaja novi, dakle njegove izmene i dopune, da predlože taj amandman kao sopstveni predlog i da se ovo izbaci s obzirom na značaj doniranja organa, a rekao bih na jedan normalan način, a ne ovako što opet otvara sumnju u motive predlagača, a kao što rekoh čak i ne radi. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem.

Došlo je takvo vreme da moramo da se čudimo, iznenađujemo i zahvaljujemo kada institucije rade svoj posao, pa tako i ova institucija kada funkcioniše postavljanje poslaničkih pitanja, tj. kada odgovaraju neka ministarstva ili institucije kojima se obraćamo i kada ti odgovori budu više ili manje informativni, što treba istaći i pohvaliti. S tim, što bi to trebala da bude redovna praksa i normalna stvar, a ne neki izuzetak o kojem se onda treba ovde posebno govoriti i isticati.

Bilo kako bilo, dobio sam odgovor na moje prethodno poslaničko pitanje od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, pre nekoliko dana, u kojem se kaže da holding kompanija „Krušik“ Valjevo, dana 23. marta 2018. godine podnela ovom ministarstvu, dakle, trgovine, zahtev ili dozvolu za izvoz naoružanja i vojne opreme od 32.000 minobacačkih mina, kalibra 120 milimetara u Republiku Jermeniju.

Ministarstvo kaže da je otpočelo proceduru po tom zahtevu, da prikupi potrebna odobrenja od, mislim četiri nadležne institucije i obaveštava me da nisu dobijene sve potrebne saglasnosti i da stoga nisu mogli da izdaju dozvolu, odnosno odobrenje za realizaciju pomenutog posla holding kompanije „Krušik“ Valjevo. Dakle, dozvola nije izdata iz razloga neispunjavanja propisane procedure, a propisana procedura podrazumeva pozitivno mišljenje, kažem da mislim da je četiri nadležna ministarstva, odnosno tri ministarstva i BIA.

Uz zahvalnost na ovom i ovakvom odgovoru koji pokazuje osnovanost onih natpisa i sumnji i stvari koje su većinom iznošene i koje smo mogli čuti u javnosti, ponavljam pitanje, odnosno tražim dopunu pitanja od Ministarstva trgovine, ali ga posebno adresiram na Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova, MUP i BIA, želeći da čujem, bilo od Ministarstva trgovine, bilo od neke od ovih institucija, da li su one i sa kojim obrazloženjem uskratile dozvolu za izvoz ovih mina holdingu „Krušik“ Valjevo 2018. godine?

Paradoks je, mada je to posebna tema, to treba da bude i posebno pitanje, paradoks je da je svega par meseci kasnije slična ili gotovo identična dozvola izdata privatnom posredniku koji je kupio te iste mine, naravno za manje pare od „Krušika“ Valjevo i onda ih preprodao Jermeniji.

Dakle, ako postoji školski primer takvog ponašanja, nedomaćinskog i maćehinskog odnosa države i institucija prema svojoj firmi, državnoj firmi, državnom holdingu, tj. „Krušiku“, onda je ovo što sam upravo sada naveo. S toga, bez obzira što se tu razne priče mogu plesti u vezi sa tim, tražim vrlo konkretno i jasno, odgovor na ovo vrlo konkretno pitanje, pa ćemo onda ići dalje.

Prošlo je tri minuta i više, ali ne mogu da ne pomenem makar i da ne adresujem na adresu predsednika Republike, predsednika Vlade i Ministarstva spoljnih poslova moje drugo pitanje koje se tiče ovog navodno izvikanog mini Šengena i sporazuma koji su tu sklopljeni, potpisani, nepotpisani. Ono što me zanima jeste šta je tu zapravo potpisano?

Da li je reč samo o unapređivanju procedure i ubrzavanju procedure na granici, graničnim prelazima? Što je onda više-manje u redu i poželjno, ali to onda nema potrebe i smisla da se diže na ovaj nivo, na kakav je čitava priča dignuta, sa takozvanim malim šengenom.

Ako je, pak reč o nečem višem, kako to da onda, ne samo ova Skupština, ne samo narodni poslanici, nego i srpska javnost, zapravo ne zna ništa više o tome i očekujem da predsednik, odnosno premijer, dođe ovde u Skupštinu, da nam o tome kažu, ako je reč o nečem više.

S tim u vezi, za Ministarstvo spoljnih poslova samo i završavam, komentar izjave, koji je tom prilikom u Ohridu, i reči koje je izgovorio Edi Rama, dakle premijer Albanije, pominjući da i tada, stajući pored Aleksandra Vučića, da Srbija treba da prizna Albaniju, da treba da se ukinu granice, da on ne govori o velikoj Albaniji, nego govori o brisanju granica između Albanije i Kosova. Šta bi bilo da predsednik Srbije, na primer stajući pored Rame i sa evropskim zvaničnicima, kaže da on podržava i da se zalaže za brisanje granica između Srbije i Republike Srpske. Dakle, komentar Ministarstva spoljnih poslova, na ovaj ne diplomatski gest Rame, a od ovih institucija, dakle konkretno šta je potpisano to u oktobru, u Novom Sadu i šta se sprema u Draču? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Zahvaljujem.

Imam pitanje za Vladu Republike Srbije i za Kancelariju za Kosov i Metohiju u vezi jedne teme koja se ovde više puta pominjala i onda bila demantovana, ali, kažem, želim pismeni odgovor i izjašnjenje MUP-a, kao i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Radi se o jednoj Odluci, odnosno Zaključku Vlade iz decembra 2012. godine. Dakle, već je bila ova aktuelna vlast, SNS, mada je premijer bio Ivica Dačić, bar formalno, kojim se prihvata informacija o razgovorima predsednika Vlade sa predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i predsednikom privremenih institucija Kosova i Metohije Hašimom Tačijem, a reč je o otvaranju integrisanog upravljanja, odnosno administrativnih prelaza na Jarinju i Merdaru, kao i administrativnih prelaza Brnjak i Končulj.

Radi se o tome da je ovde i ovoj Skupštini i u javnosti više puta bilo reči o tome ko je uspostavio granice na Jarinju, ko je administrativnu liniju proglasio i faktički učinio granicom, pa se u tom pogledu prebacivala odgovornost, odnosno loptica sa jedne na drugu stranu.

Ovaj Zaključak iz decembra 2012. godine, znači Zaključak Vlade Srbije 2012. godine nedvosmisleno, pogotovo sa ovim tačkama 4, 5. i 6. ukazuje na to da je realizacija u svakom slučaju izvršena za mandata ove SNS-ovske, odnosno SPS-ovske vlasti.

Da li je reč o sporazumima koji su bili, načelno, ali parafirani samo za vreme prethodne, čuveni Borkovi sporazumi, i to sam spreman da prihvatim, ali jedno je parafiranje sporazuma, drugo je njihova implementacija. Iz ovoga se vidi da je implementacija sporazuma, znači ovo integrisano upravljanje granicom, odnosno prelazima, a koji faktički funkcionišu kao granicu, izvršena za mandata ove vlasti. Ako su ti sporazumi bili loši, zašto ih nisu poništili? Zašto ih nisu barem primenili na prihvatljiviji način?

Dakle, tražim izjašnjenje Kancelarija i MUP, odnosno Vlade po ovom pitanju i pismeni odgovor.

Moje drugo pitanje je relativno kratko i ide na adresu, naravno, predsednika Vlade, ali konkretno ministra bez portfelja Nenada Popovića i ministra energetike Antića, jer se tiče jedne potencijalno važne i delikatne teme, odnosno jednog od sporazuma koji je potpisan prilikom posete premijera Rusije Dmitrija Medvedeva, a to je da će Rusija i Srbija zajedno graditi centar za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije u Srbiji.

Pominje se čak da je vrednost tog centra i tog projekta oko 300 miliona evra. Od strane Ruske Federacije taj sporazum je potpisao generalni direktor Rosa Toma, Rosa Toma Aleksej Lihačov. Pominje se šta je cilj - da se uspostavi najmoderniji centar za istraživanje, razvoja nuklearnih tehnologija u mirnodopske svrhe u oblasti medicine, poljoprivrede, industrije i razvoja materijala.

Cena toga koja je pominjana i koja se vrti i neke špekulacije u štampi tim povodom ukazuju na mogućnost da je to, zapravo, uvod, da je ovaj sporazum, nuklearni, izgradnja jednog mini reaktora, ali ipak nuklearnog reaktora. Može da bude uvod u izgradnju atomskih centrala u Srbiji.

Ja čak neću apriori da kažem da je to loše, ali je nešto što ne bi smelo na mala vrata da se uvodi, pogotovo što je, čini mi se, istekao moratorijum na zabranu izgradnje nuklearnih elektrana u ovoj zemlji i mislim da je neophodno da sada čitavo društvo i javnost, stručno i otvoreno prodiskutuje o tome, a ne da se ovako na mala vrata uvodi nešto što potencijalno dalekosežno menja i energetsku, a rekao bih i stratešku politiku ove zemlje i od interesa je za sve građane.

Pošto imam još 20 sekundi, samo sam hteo da to, dakle, naglasim. Podržavam sporazume, neka nikakve dileme, kao i ostale sporazume koji su uspostavljeni i potpisani sa Ruskom Federacijom. Nadam se da neće ostati mrtvo slovo na papiru, ali zahtevam i insistiram na više transparentnosti i javnosti, pogotovo oko ovako važne i osetljive teme kao što je potencijalna izgradnja nuklearnog reaktora i nuklearnih elektrana. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2019.

Zahvaljujem.

Posle nekoliko ovih termina, kada sam govorio o aktuelnim, neposredno aktuelnim stvarima, sada imamo jednu o kojoj sam govorio već ovde više puta i za koju sam se nadao da će biti skinuta sa dnevnog reda, ako ništa drugo ono makar nakon posete ruskog premijera Medvedeva, kao i svega onoga što se dešavalo sa našim evrointegracijama i u svetu, odnosno u Evropi poslednjih nedelja.

Nažalost nije tako. Reč je, naravno o Kosovu i Metohiji i reč je po ko zna koji put o neprimerenim izjavama naših najviših državnih čelnika u vezi sa tim najvažnijim nacionalnim i državnim pitanjem.

Pitanje inače ide na adresu predsednika Vlade, Ministarstva spoljnih poslova i Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Tiče se poslednje izjave predsednika države bečkom „Standardu“ koji je prenet u našim medijima, a ja ga, radi preciznosti ili sigurnosti da nije reč o nekom nesporazumu ili pogrešnom citiranju ili možda zlonamernom citiranju i navođenju, čega takođe ima, kada je reč o našim medijima bez obzira na kojoj su strani, za koju stranu, poziciju ili opoziciju navijaju, dakle toga ima i zato sam ga preuzeo direktno sa sajta SNS, mada su i mediji objavili potpuno istu formulaciju.

Dakle, na sajtu SNS, stoji izjava, odnosno prepričani intervju predsednika Republike bečkom „Standardu“ u izvedbi, odnosno u interpretaciji naše državne agencije, ili ne znam kako da nazovem, „Tanjug“, tj. njegovom današnjem statusu, gde se kaže – Aleksandar Vučić nema priznanja Kosova u aktuelnim granicama. To je pre dva dana, a skinuo sam noćas, dakle noćas je preuzeto sa portala SNS.

U tvitu koji prati ovu vest, odnosno ovaj intervju stoji da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić isključio mogućnost da Beograd prizna Kosovo u aktuelnim granicama. To je ta stara formulacija, ta stara fraza. Recimo, ne možemo priznati Kosovo u sadašnjim granicama.

Pretpostavljam da je ideja toga, pošto sam u početku mislio da je to nesporazum ili neka omaška ili gaf, verovatno je ideja toga da se ide u pravcu, odnosno podržava ovaj projekat razgraničenja koji je i nejasan i problematičan i neustavan, a i sam predsednik Republike je više puta govorio da čak ni to nam niko ne nudi ili da barem niko ne nudi zvanično, a očigledno je nekih razgovora bilo.

Dakle, to je samo po sebi dosta problematično, ne dosta, nego strašno problematična stvar. Nećemo priznati Kosovo u postojećim granicama, indirektno kažete da postoji mogućnost da ga priznate.

Nažalost, sledi i dodatak u ovom intervju, odnosno u ovoj vesti, kako je prenosi, kažem, čak, pored svih ostalih, i portal SNS, i dodao je, kaže se, odnosno citiram – gde je malo verovatno, pazite ovo, da će Beograd uopšte priznati Kosovo.

Na pitanje – da li će Srbija ikada priznati Kosovo kao ravnopravnu članicu međunarodne zajednice, Vučić je odgovorio da je to za Srbe teško pitanje, ne samo za predsednika Republike, predsednika Vlade, Vladu ili državne službenike Srbije, već i za bilo kog građanina, ali kažem – pre svega za državne funkcionere i to ne bi smelo da bude teško pitanje, niti bi odgovor mogao da bude – da je to teško pitanje.

Naravno da je ovo teško realno, ali ako vi u startu, ako vaši najviši državni službenici govore o tome kako oni neće priznati Kosovo osim ako, ukoliko, eventualno itd. vi time, kao što sam govorio više puta, i javnost to mora da čuje, da shvati, siguran sam da javnost i razume, nego onaj koji ima priliku da čuje ovakve stvari, time snižavate svoje inače ne sjajne pozicije i akcije u tim razgovorima ili pregovorima oko Kosova i Metohije. Kao u biznisu, kao u trgovini, kao bilo gde, kada pođete od toga – ja neću, osim ako itd. i još unapred se pravdaš, pominješ promenu svog Ustava, teškoća je da se on promeni, to deluje kao vajkanje i deluje kao neka vrsta pripreme javnosti, domaće javnosti za takvu jednu neustavnu i nepametnu trgovinu koju, kao što sami kažemo, čak niko i ne nudi.

Sa tim u vezi, time bih završio, napominjem da i prilikom poslednje posete premijera Rusije, ruskog predsednika Vlade, Medvedeva, kao i danas, jutros ambasador Rusije u Srbiji pominje Rezoluciju 1244 i kaže da je ona jedini međunarodni okvir za rešavanje problema Kosova i Metohije, ali naši državni funkcioneri to izgleda zaboravljaju, odnosno izgleda čim odu Rusi ili čim se završi sastanak sa ruskim kolegama, oni prosto previde tu činjenicu i u ovom intervjuu, dugom intervjuu naravno da se nigde ne pominje Rezolucija 1244.

Dakle, izgleda samo kada nas Rusi podsete, onda se toga setimo, a kad Rusi odu mi ponovo nastavimo po starom. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 02.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -