ĐORĐE VUKADINOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 23. oktobra 1962. godine u Somboru. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Predavao je filozofiju i logiku u Karlovačkoj gimnaziji. Od 1990. godine radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetima „Uvod u teoriju društva“ i „Filozofija politike“.

Bavi se temama iz klasične i savremene nemačke filozofije, filozofije istorije i političke filozofije, kao i publicistikom iz oblasti političke teorije. Objavio je više desetina stručnih članaka i nekoliko samostalnih studija. U više navrata bio je član uprave Srpskog filozofskog društva i učestvovao u uređivanju stručnih časopisa i publikacija od nacionalnog i internacionalnoj značaja. Objavljuje analitičke članke po domaćoj i međunarodnoj periodici. Stalni je kolumnista Politike i NIN-a i politički komentator RTS, kao i više stranih TV stanica.

Izdao je knjige Između dve vatre (Beograd, 2007), Od nemila do nedraga (Beograd, 2008) i Pompeja na Balkanu (Beograd, 2012). Osnivač je i glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji 2012, Vukadinović je bio kandidat na listi stranke Nijedan od ponuđenih odgovora. Ova stranka je registrovana kao partija vlaške nacionalne manjine u Srbiji, a na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik na listi Demokratske stranke Srbije.
Predsedništvo Demokratske stranka Srbije isključilo je Vukadinovića iz poslaničkog kluba DSS 5. oktobra 2016. godine, i samim tim postao je samostalni poslanik.
3. februara 2017. godine se priključio novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".
Poslednji put ažurirano: 07.10.2019, 10:19

Osnovne informacije

Statistika

  • 252
  • 2
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 3 godine i 19 dana i 8 sati

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Zahvaljujem.

Ja sam pre jedno dve nedelje, sa ovog istog mesta, pozvao, upozorio Vladu, Ministarstvo energetike i ekologije povodom događaja na Staroj planini, naročito u Toplom Dolu, povodom izgradnje, odnosno incidenata pri izgradnji mini hidroelektrane. To nisu bili ni prvi ni poslednji incidenti. Tada sam rekao, citiram, gotovo doslovno, to što se ne dešava u Beogradu, to što o tome ne pišu svetski mediji ne znači da nije važno. Država i autoritet države se prepoznaju upravo u tome kako reaguju na incidente u tamo nekim na izgled zabačenim delovima države, jer svaki deo države je jednako važan.

To što sam tada rekao se, na žalost, koliko juče ostvarilo novim, još nasilnijim, još dramatičnijim događajima, incidentima u Toplom Dolu, gde je došlo do novog fizičkog, sa krvavim ishodom, sukoba između meštana i onih koji ih podržavaju i investitora i obezbeđenja pri izgradnji te mini hidroelektrane. Moje pitanje ide, odnosno moj apel i zahtev ide na istu adresu, dakle, Vlada, Ministarstvo ekologije i Ministarstvo energetike. Intervenišite što pre, ne dok ne padne krv, krv je već pala, koliko juče, videli smo i razbijene glave, polomljene ruke, ali pre nego što bude mrtvih.

Dakle, mi smo svedoci da kada je reč o događajima, nemilim i neprijatnim ispred Skupštine grada ili ispred zgrade predsedništva, onda se rade specijalne ekspertize, specijalne emisije, maltene VAR tehnologiju pozivamo u pomoć da bismo videli da je podignuta ruka odvojena od tela, da li je neko krenuo glavom, da li je tu bilo neke pretnje koja se može razumeti kao nasilni akt, a sa druge strane u Toplom Dolu i drugim mestima gde se grade mini hidroelektrane imamo ozbiljne, nasilne scene sa krvavim, za sada još uvek, srećom, ne i smrtnim ishodom.

Ne znam šta se čeka. Pitao sam ovde prilikom poslednje posete, odnosno gostovanja Vlade, upravo dva pomenuta ministra i ministarstva u vezi sa tim problemom, mini hidroelektrana, i oni su najavili neki novi zakon, odnosno izmene i dopune zakona, zabranu u zaštićenim područjima. Pre nekoliko dana tu potvrdu u tom pravcu su dobili i predstavnici tih mesnih zajednica i ekoloških organizacija koje ih podržavaju i od predsednika države. Najavljen je taj zakon, ali dok to ne stigne, apelujem i pozivam ih da požure sa tim, da se što pre ubace u skupštinsku proceduru, apelujem da se uvede moratorijum, do stupanja na snagu tog zakona, na izgradnju mini hidroelektrana. Koga treba obeštetiti, ako ima pravo na obeštećenje, obeštetite. Koga treba kazniti, kaznite, ali nemojmo zbog građana ove zemlje i ugleda ove zemlje i zbog slike koja se šalje u svet da se ponavljaju ovakve scene. Samo sticajem okolnosti i srećom je izbegnut, ne krvavi rasplet, jer je već bilo krvavog raspleta, smrtni slučaj. Dakle, apelujem i zahtevam to od Ministarstva ekologije i energetike, odnosno predsednice Vlade Srbije da što pre dođe u Skupštinu sa predlozima novog zakona o izmenama i dopunama zakona, a u međuvremenu da se uvede moratorijum na izgradnju mini hidroelektrana.

Drugo pitanje tiče se onoga o čemu sam govorio prethodnih nekoliko puta sa ovoga mesta, izbora na KiM, odnosno parlamentarnih izbora za institucije u Prištini u kojima je, po mom sudu, neosnovano i štetno učestvovala Srpska lista i nekoliko drugih lista Srba sa KiM. To je njihovo pravo, ali ono što je bio moj problem, moj apel ovde i kritika to je da su vlast i Vlada ove zemlje, najviši funkcioneri pozivali da se glasa na tim izborima i da se glasa za neku određenu listu. S tim u vezi, pitanje za predsedniku Vlade, odnosno Kancelariju za KiM, a evo i upravo pristižućeg predsednika Odbora za KiM.

Očekujem sednicu skupštinskog Odbora za KiM, koji je najneaktivniji odbor, koji se najređe sastaje, a i tada uglavnom iza zatvorenih vrata, detaljnu ekspertizu, analizu, šta se dobilo izlaskom Srba na kosovske izbore i ovakvim rezultatom koji je, kako vidim, burno proslavljen na severu Kosovske Mitrovice. Ne vidim šta tu ima previše da se slavi? Ako si morao izaći, ako je procena bila da se izađe, treba biti dostojanstven i u pobedi i u porazu, a pogotovo u takvim pobedama, sa gorkim ukusom, kakav ostaje posle ovih izbora na Kosovu, na kojima se nije moglo glasati srpskim dokumentima, koje su organizovale nelegalne institucije i koje država ne priznaje, a opet predstavnici države slave rezultat jedne liste na tim izborima. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ne bih hteo nikome da uzurpiram pravo na repliku, ali mislim da smo otprilike čuli, a i predstavnici Vlade moraju biti naviknuti da poslanici, iako je ovde relativno malo opozicije iz različitih razloga, da neće biti oduševljeni svakim pokazateljem i svakim podatkom koji se iznese, da će imati neko drugačije viđenje i neku zamerku, nekada ispravnu, nekada možda manje ispravnu.

U svakom slučaju, ja ću se u ovom mom izlaganju ograničiti na par stvari kojima se sama Vlada, odnosno ministar ovde ponosi i koji su istaknuti kao najvažniji doprinos ekonomske politike ove Vlade.

U suštini priča o rebalansu jeste prilika da se prodiskutuje o ekonomskoj politici Vlade i ne bi bilo ovog rebalansa da Vlada nije smatrala da ima čime da se pohvali i da je smatrala da je sada dobar trenutak i ovde, i pred javnošću, i pred narodnim poslanicima te svoje bilanse i te stvari kojima se ponosi iznese.

Zato ću ja poći upravo od toga čime se ova Vlada i svi ministri u svoj izvešaju ponose da bi se delom složio sa time, a delom i problematizovao neke od tih stavki. Posle toga ću izneti nekoliko mojih glavnih primedbi na ovaj rebalans budžeta. Inače, kažem, to je kao novi budžet i trebalo bi nam sati, ali o detaljne rasprave da bismo sve mogli pomenuti, zato idem na najvažnije.

Tri su stvari koje ja vidim kao nešto zbog čega bi se Vlada mogla pohvaliti i Ministarstvo finansija i što su pozitivno i uslovno rečeno, stvari u ekonomskim bilansima ove Vlade.

Znači, ja ne mislim da vas treba sve kritikovati, niti smatram da je sve što uradite loše, a sve što kaže opozicija dobro, samo sam siguran da nije ni obrnuto, da neće biti baš da je sve što kaže opozicija loše, a sve što radi vlast ili Vlada da je dobro. Ali, mi patimo od te jednostranosti i od te crno bele slike i nije to samo od ovog sada perioda i ove sadašnje vlasti, mada mislim da su sada te podele i ta proizacija postaje sve nepodnošljivija i sve više ugrožava normalan dijalog nad dobrobit društva i države i normalan dijalog među nama i ne samo kada je reč o ovom budžetu, čak najmanje kada je reč o ovom rebalansu budžeta.

Prva stvar, pohvala fiskalnoj stabilizaciji. Tačno, fiskalna stabilizacija jeste nešto sa čime se Vlada može ponositi, odnosno ova vlast, to je izvršeno i ja to konstatujem, ali posle svake ove pohvale sledi jedno ali.

Druga stvar, povećan je kreditni rejting zemlje. Tačno. U nekoliko navrata vodeće kreditne agencije su iznele i dale pozitivan sud o kreditnom rejtingu Srbije i uglavnom ga preokreću i percipiraju kao pozitivan.

Treća stvar, nesumnjivo, ali kažem, uvek ima to neko ali, jeste smanjenje nezaposlenosti, nesumnjivo smanjivanje nezaposlenosti, odnosno pad stope nezaposlenosti postoji i to je nešto sa čime se ova Vlada ponosi i za šta ja, uslovno rečeno odajem priznanje, ali. Sad to ali, koje će vam se manje dopasti.

Što se tiče fiskalne stabilizacije, ja mislim da je to pozitivno, ali mislim da ona nije morala uopšte, niti smela da bude ostvarena po ceni smanjivanja plate i penzija. Mislim da je smanjenje plata i penzija bilo zapravo pogrešno, da je tek minimalno doprinelo fiskalnoj stabilizaciji, a mnogo više su doprinele neke druge stvari. To dobro dođe politički ili demagoški, i to stalno zahvaljivanjem najstarijim sugrađanima, predsednika vlasti i vladajuće većine jer su oni podneli najveći teret, itd. Nisu oni podneli najveći teret, svi su podneli veliki teret, svi građani ove zemlje i to ću upravo objasniti, tim pre će me ministar ispraviti ako stigne da obrati pažnju na ono što pričam je da većina penzionera i većini penzionera, zapravo nisu ni smanjene penzije. Od milion i 700 hiljada penzionera to je plata koja se retko pominje, od milion i 700 hiljada penzionera manje od polovine njih su smanjene penzije. Od toga, takođe velikom broju tek minimalno, tek za hiljadu, dve, ili tri hiljade dinara. Znači, ta je mera zapravo ugrozila samo one, neću reći visokim, pristojnim ili osrednjim penzijama. Oko milion penzionera penzije nikada se nisu ni smanjile, a to stalno zahvaljivanje, zapravo služi tome da se sopstveno biračko telo na neki način pohvali, motiviše i mobiliše.

Kažnjeni su oni sa osrednjim ili pristojnim, podnošljivim penzijama. Slično važi i za plate. Bodom preraspodele se mogla izbeći ta mera, ta mera smanjivanja plata i penzija. Dakle, jeste fiskalna stabilizacija postignuta, ali je postignuta tako što je teret njen i to je razlika u odnosu na ono što je rekao ministar u svom uvodnom izlaganju, ne tako što, kako je on rekao, da nismo povećavali namete građana. Naprotiv, gospodine ministre. To je moja poenta. Povećavali ste namete građana, ne mislim samo vašu, nego govorim o vlasti posle 2012. godine. Povećavan je PDV, povećavane su i uvođene akcize i tamo gde ih nikada nije bilo, na proizvode gde nikada nisu postojale akcize, na koje čak u svetu najčešće nema akciza.

Uveli ste akcize na električnu energiju, povećavane su akcize na naftnim derivatima, ja ne govorim sada o vašoj Vladi, govorim o vlati posle 2012. godine, jer vi ovde podnosite na neki način raport i ponosite se ukupnim rezultatima, ekonomskim rezultatima ove vlasti, na bezalkoholna pića, na mnogo toga.

Sada imamo i u Beogradu ovu taksu za električnu energiju, odnosno za spalionicu koja bi trebala da reši problem zagađivanja glavnog grada i deponije, takođe u visini od nekoliko stotina dinara mesečno.

Dakle, hoću da kažem u velikoj meri, vrlo vešto, tehnički i populistički ova vlast je uspela da prebaci na građane najveći deo tereta te fiskalne stabilizacije i oni su podneli taj teret. Ali tako pomalo neosetno, neprimetno, pogotovo kontrolu i dominaciju medijima onda i zamerke ili oni koji su hteli na to da skrenu pažnju, to da kritikuju, zapravo nisu stigli.

Tako na neki način građani su pomali zbunjeni, sa jedne strane osećaju da ne žive dobro, a sa druge strane ne znaju jer čuju stalno u medijima da je sve super i da su svi bilansi ekonomski odlični i dobri i napredujemo u dobrom pravcu.

Povećani kreditni rejtinzi su povećani, vi se sa time ponosite. To može da bude posledica, verovatno i jeste jednim delom fiskalne stabilizacije, ali može da bude i posledica poverenja koju ova vlast, vaši saradnici i vi uživate u tim međunarodnim institucijama. Moguće da oni prosto percipiraju, da imaju zemlju, svoje ljude, odnosno ljude na koje se mogu osloniti i da u tom smislu njihove investicije i njihovi poslovi, njihovi krediti neće biti ugroženi. Zato je možda pozitivan i povoljan kreditni rejting, zato što doživljavaju ovu garnituru blisku sebi, odnosno te finansijske institucije.

Konačno smanjivanje smanjenja nezaposlenosti. Pričalo se tu u anketama da li je promenjena metodologija, da li nije promenjena metodologija. Različitih je tu bilo teorija, ali ja konstatujem, shvatam i prihvatam da je nezaposlenost smanjena. Samo ne znam zašto izbegavate da kažete, i ne samo vi nego i drugi predsednici vlasti, gde nažalost, najveći uzrok tog smanjenja nezaposlenosti je činjenica da je veliki broj građana, i to upravo u radnoj dobi, radno sposobnih, napustilo zemlju i ubrzo napušta zemlju.

Dakle, to smanjivanje nezaposlenosti desetak posto, možda sa … pada ispod deset posto, sa kojim se toliko ponosite, zapravo je u najvećoj meri posledica strahovitog odliva, da ne kažem egzodusa radno sposobnog stanovništva širom sveta, ne samo u Nemačkoj, ne samo EU, nego i u Rusiju i u Kinu, i čak neke azijske, pa i afričke zemlje.

Mnogo mladih ljudi, to svako može da vidi kad se okrene oko sebe, prijatelji moje dece, deca mojih prijatelja, razredi u kojima rade moji prijatelji, odeljenja se desetkuju, masovno odlaze, odnosno njihovi roditelji. Prvi razred koji upiše tridesetak učenika, četvrti razred ili sedmi razred jedva dve trećine njih završi u tom odeljenju, a negde trećina učenika u proseku napusti, ne da promeni mesto boravka u smislu grad, preseli se, nego napusti zemlju. To je ta nevesela, da ne kažem tužna činjenica o tom na izgled pozitivnom trendu smanjivanja nezaposlenosti. Dalek od toga da tog egzodusa nema i u drugim zemljama regiona, da to nije širi problem, ja uopšte ne mislim da je to sada kriva jedino ova aktuelna vlast, ali kada se već ponosite time, kada već pričamo o tim pozitivnim stvarima, onda morate pošteno pogledati i drugu stranu te medalje.

Znači, ogroman odliv stanovništva i to mladih ljudi, radno sposobnih ljudi, zato se manje rađa dece, manje đaka prvaka u našim školama, što je takođe merljivo i vrlo egzaktno se može pokazati koliko je manje prvaka upisano sada ove godine u odnosu na, recimo 2012. godinu, ili čak 2014. 2015. godinu.

Dakle, to je ono što sam hteo da vam kažem povodom ovih stvari kojima se ponosite, koje ja jednim delom ne osporavam, ali, s druge strane, malo problematizujem ono na čemu ti pozitivni ili naizgled pozitivni trendovi počivaju.

Sada samo par kratkih pitanja, želim da ostavim par minuta još na kraju diskusije ako stignem nešto da kažem. Izbegli ste, a vidim da vas je i prethodni kolega pitao da odgovorite na jasno i glasno postavljeno pitanje – šta je sa platnim razredima, gospodine ministre? Zašto se kasni sa uvođenjem platnih razreda? Dva,tri puta ste pitani i svaki put ste nekako preskočili na to da odgovorite.

Obećano su, mi poslanici se ovde sećamo, za prethodnu godinu, pa za ovu godinu, pa sad za 2020. godinu. Sada se o tome ćuti. Dakle, da li će, kao što je inače rečeno i najavljeno, 1. januara 2020. godine biti uvedeni platni razredi ili, kao što ja verujem, neće biti?

Zašto je to važno i zašto na to izbegavate odgovor? Zato što jednim delom ovi problemi i primedbe koje se mogu staviti na ovaj rebalans budžeta bi bili otklonjeni da imamo uvedene platne razrede. Time bi se obezbedila pravednija raspodela prihoda među građanima na osnovu nekog jasnog i merljivog kriterijuma.

Drugo pitanje koje, takođe, u vezi sa tim hoću da postavim je – šta je sa zabranom, odnosno ukidanjem zabrane zapošljavanja? Iz ovog rebalansa se ne vidi da li se ona sprema, mada je najavljena i obećana.

Naravno da se ta zabrana zapošljavanja krši, često opravdano, iz opravdanih razloga, ali isto tako se ostavlja prostor diskrecionoj mogućnosti da se ona zaobilazi u skladu sa nekim interesima opet vlasti ili vlasti bliskih organizacija ili preduzeća pod kontrolom vlasti ili vladajuće stranke.

Bilo kako bilo, Fiskalni savet je na račun ovog vašeg predloga rebalansa izneo primedbe koje su još oštrije od onih koje smo ja ili kolega maločas izneli. Fiskalni savet je ovaj predlog rebalansa ocenio, odnosno povećanje plata u njemu, kao neutemeljeno u privrednom rastu, te je stoga preveliko, fiskalno neodrživo i neodgovorno. Dakle, neutemeljeno u privrednom rastu, preveliko, fiskalno neodrživo i neodgovorno, a posebno su se okomili na novčanu pomoć za penzionere od 5.000 dinara, smatrajući da to nije dobra mera socijalne politike.

Ja ne mislim da je, to će vam biti drago da čujete sada, ono što se kaže Fiskalni savet je sveta krava, Sveto pismo i da sad moramo da se toga pobožno držimo, ali su to neki stručnjaci, stručnjaci koje, ja se nadam, i vi uvažavate, i njihove primedbe moraju da se uzmu u obzir.

Konkretno, kada je reč o ovoj primedbi i kritici Fiskalnog saveta za ovu novčanu pomoć penzionerima od 5.000 dinara, ja mislim da je to preterana briga i kritika. Ja podržavam tu meru, iako ona jeste, samim tim što je jednokratna, pa onda iz nekih drugih razloga pomalo sporna i malo miriše na predizborni marketing, pomalo miriše na predizbornu atmosferu, kao neka vrsta deda mraza, Vlada koja pred novu godinu, pred božićne praznike ide i deli svim penzionerima paušalno, linearno po 5.000 dinara. Dakle, to na to malo liči, ali, uprkos tome, ja mislim da je dobro. Ljudi vole da dobiju tako neki bonus i ne samo penzioneri, nego sećam se i kako su moje kolege u školama, zaposleni u školama, isto se radovali kada su prekovremeno dobili, mislim da je sličan iznos finansijski.

Dakle, nije to problem i neće to srušiti budžet ta mera, samo molim, podsećam i pozivam, a i vi sami u tom pravcu ste govorili da konačno se te penzije urede na jedan sistemski način. Vi ste sad obećali taj švajcarski model i švajcarsku formulu i ja mislim da je to u redu.

Podsetio bih da su prethodnih godinu-dve dana neke od kolega iz opozicije koji su sedeli ovde desno od mene takođe predlagali nešto slično, pominjali upravo taj švajcarski model, ali to je bilo ignorisano. Sada ste to uvažili i mislim da je dobro, ali, kažem, ovo malo nalikuje, ovaj sistem da se Vlada jednokratno vadi, nekim kategorijama daje određene bonuse, to malo nalikuje na onog dobrog sultana Sulejmana ili Harun el Rašida koji ide sa kesom blaga i vadi i deli svojim podanicima koji su bili dobri.

Zašto ja, uprkos primedbama Fiskalnog saveta, smatram da nije problem u ovih 5.000 dinara koje će dobiti penzioneri? Zbog toga što u rebalansu ovog budžeta se vidi da je ukupan efekat, odnosno trošak od te pomoći, oko devet milijardi dinara, a isto toliko, devet milijardi dinara, iznose subvencije za kredite indeksirane u švajcarskim francima.

Dakle, ovim rebalansom se predviđa da se bankama, odnosno zakonom koji smo usvojili ovde proletos predviđeno je da država participira u rešavanju problema zaduženih u kreditima u švajcarcima i da se na taj način oni rasterete. Ja sam to podržao, kao i najveći deo kolega ovde, ali sam tada, to je bio april ove godine, podneo amandman kojim se tražilo da troškovi konverzije i umanjenja duga iz člana 4. ovog zakona padaju na teret banke koja vrši konverziju u skladu sa tim članom. Dakle da ti troškovi konverzije padaju na teret banke.

Naravno, i neke druge kolege su podnosile slične amandmane. Ti amandmani nisu uvaženi. Šta to u prevodu znači? Zapravo, niste usvojili predlog da teret te konverzije kredita u švajcarcima padne na banke, nego je država preuzela na sebe i sada vidimo u ovom rebalansu devet milijardi dinara, upravo onoliko koliko će koštati ovaj bonus ili jednokratna pomoć penzionerima, će se izdvojiti samo za rešavanje, odnosno za pomoć bankama u rešavanju problema u švajcarcima.

Kada se ova vlast, na kraju krajeva i predsednik, toliko dobro slažu i druže sa Orbanom, premijerom Mađarske, zašto niste od njega, od Mađarske preuzeli model kako se razgovara i pregovara sa bankama. On je na vrlo efikasan način, uz dosta negodovanja finansijskih institucija, rešavao svoj problem sa vodećim evropskim bankama i na kraju uspeo. Zato ima, između ostalog, i toliku podršku među građanima Mađarske.

Dakle, koliko se izdvaja sredstava za penzije, toliko ćemo potrošiti na švajcarce. S tim u vezi da kažem i poslednju najvažniju moju generalnu primedbu u vezi sa ovim rebalansom budžeta. Ovo sa švajcarcima je samo jedna ilustracija. Pitao sam za platne razrede. Zašto su oni bitni i zašto sada tu prelazim na poslednju i ključnu zamerku? Zbog toga što i ovaj rebalans i čitava ekonomska politika ove Vlade, ja to tako doživljavam i mislim da ne grešim, na neki način su usmereni na jedan loš način, na jedan loš pravac koji na izgled deluje pravedno, a u suštini je vrlo nepravedan i to upravo prema najaktivnijim, najvrednijim predstavnicima ovog društva.

Ne mislim ni na kakvu elitu. Mislim na obične ljude i građane koji su radili, učili škole, pošteno radili svoj posao, bilo da je reč da su otišli u penziju ili da rade u javnom, državnom sektoru. Naime, kao što i kaže Fiskalni savet, i tu se sa njim slažem, suviše je sabijen, odnosno smanjen, neprekidno se smanjuje ovaj prostor između minimalne zarade i onih najaktivnijih društvenih slojeva, poput lekara, poput profesora, poput onih koji su na neki način uložili i vreme i godine i život, ili državnih službenika, na kraju krajeva, da privrženo i profesionalno rade svoj posao.

Platni razredima bi to bilo uklonjeno - koliko imate škole, plus složenost posla koju obavljate. Od toga bi vam zavisila plata, a ne od dobre volje vlasti koja se na neki način prilagođava i podilazi svojim biračima. To je ključna primedba. Zato vam mladi odlaze, gospodine ministre, i pored povećanja koje ste predvideli, nažalost, plašim se neće mnogo pomoći. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

Dobro, da smo ovako od početka mandata razgovarali, možda bi smo se oko nekih stvari složili.

Kao što rekoh, ne poričem ja rezultate fiskalne stabilizacije, ali sporim ovo smanjenje plata i penzija. Ne sporim povećan kreditni rejting, ali sporim na osnovu čega je to postignuto. Kada je reč o smanjenju nezaposlenosti, tu se očito ne slažemo. Ja mislim da je tu primarna stvar ipak, nažalost, odliv i to mladih ljudi.

Dakle, ako iz ovog procenta oko 24-5% kolika je sada nezaposlenost među mladima, kada bi ste na to dodali procenat onih koji su otišli, mada je tu mladih dosta relativno, odlaze malte ne i moji vršnjaci ili nešto mlađi od mene, ljudi sa 40 pa i 50 godina. Ipak najviše odlaze mladi ljudi.

Dakle, vi ste dobili taj broj ljudi koji je otišao prethodnih godina iz Srbije na ovaj procenat koliko je i sada nezaposlenih među njima, videli ste da je procenat, nažalost, vrlo sličan gornjem procentu nezaposlenosti.

Što se tiče švajcarskih, nema nikakav problem, samo kažem zašto ih niste uveli ranije. Inače, podržavam i znam da je dobar, znam da je dobar deo udruženja penzionera to podržao.

Platni razredi. Vi rekoste ko je protiv. To je možda zanimljivo, ali teško da se sada možemo time baviti. Dakle, ponovo će biti odlaganja, neće biti od 1. januara, to ste mi zapravo rekli. Kažete biće od sredine sledeće godine. Sredinom sledeće godine, znači posle izbora i ja sam tačno znao, čak sam se i kladio neformalno sa nekim prijateljima da nema šanse da će pre izbora zapravo Vlada preći na platne razrede. Zbog čega? Zbog toga što najveći deo glasača ili biračkog tela SNS bi bio ugrožen ili bar delimično bio ugrožen uvođenjem platnih razreda.

Dakle, zato sam znao da tog uvođenja biti neće.

Neki se bune, vi kažete, da, ali ja odgovorno tvrdim evo i ovde su kolege dobacivale, većina ljudi jeste za to. Bune se oni koji su se našli priligovani u javnim preduzećima, u agencijama, Vladinim ili paravladinim ili nezavisnim ili tako reći ili kvaz-inezavinsim koji imaju strahovite plate sa srednjom školom, sa osnovnom školom, čistačice u NIS u odnosu na čistačicu, ne znam, u Vladi ili ne znam službenik ili daktilograf u Vladi, odnosno daktilograf u nekom javnom preduzeću.

Dakle, zato su nam potrebni platni razredi da bi smo izbegli arbitrarnost i nepravdu, u suštini koja je posledica toga ko se gde zadesio i ko je koga gde zaposlio. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2019.

Zahvaljujem.

Ja sam pre jedno dve nedelje, sa ovog istog mesta, pozvao, upozorio Vladu, Ministarstvo energetike i ekologije povodom događaja na Staroj planini, naročito u Toplom Dolu, povodom izgradnje, odnosno incidenata pri izgradnji mini hidroelektrane. To nisu bili ni prvi ni poslednji incidenti. Tada sam rekao, citiram, gotovo doslovno, to što se ne dešava u Beogradu, to što o tome ne pišu svetski mediji ne znači da nije važno. Država i autoritet države se prepoznaju upravo u tome kako reaguju na incidente u tamo nekim na izgled zabačenim delovima države, jer svaki deo države je jednako važan.

To što sam tada rekao se, na žalost, koliko juče ostvarilo novim, još nasilnijim, još dramatičnijim događajima, incidentima u Toplom Dolu, gde je došlo do novog fizičkog, sa krvavim ishodom, sukoba između meštana i onih koji ih podržavaju i investitora i obezbeđenja pri izgradnji te mini hidroelektrane. Moje pitanje ide, odnosno moj apel i zahtev ide na istu adresu, dakle, Vlada, Ministarstvo ekologije i Ministarstvo energetike. Intervenišite što pre, ne dok ne padne krv, krv je već pala, koliko juče, videli smo i razbijene glave, polomljene ruke, ali pre nego što bude mrtvih.

Dakle, mi smo svedoci da kada je reč o događajima, nemilim i neprijatnim ispred Skupštine grada ili ispred zgrade predsedništva, onda se rade specijalne ekspertize, specijalne emisije, maltene VAR tehnologiju pozivamo u pomoć da bismo videli da je podignuta ruka odvojena od tela, da li je neko krenuo glavom, da li je tu bilo neke pretnje koja se može razumeti kao nasilni akt, a sa druge strane u Toplom Dolu i drugim mestima gde se grade mini hidroelektrane imamo ozbiljne, nasilne scene sa krvavim, za sada još uvek, srećom, ne i smrtnim ishodom.

Ne znam šta se čeka. Pitao sam ovde prilikom poslednje posete, odnosno gostovanja Vlade, upravo dva pomenuta ministra i ministarstva u vezi sa tim problemom, mini hidroelektrana, i oni su najavili neki novi zakon, odnosno izmene i dopune zakona, zabranu u zaštićenim područjima. Pre nekoliko dana tu potvrdu u tom pravcu su dobili i predstavnici tih mesnih zajednica i ekoloških organizacija koje ih podržavaju i od predsednika države. Najavljen je taj zakon, ali dok to ne stigne, apelujem i pozivam ih da požure sa tim, da se što pre ubace u skupštinsku proceduru, apelujem da se uvede moratorijum, do stupanja na snagu tog zakona, na izgradnju mini hidroelektrana. Koga treba obeštetiti, ako ima pravo na obeštećenje, obeštetite. Koga treba kazniti, kaznite, ali nemojmo zbog građana ove zemlje i ugleda ove zemlje i zbog slike koja se šalje u svet da se ponavljaju ovakve scene. Samo sticajem okolnosti i srećom je izbegnut, ne krvavi rasplet, jer je već bilo krvavog raspleta, smrtni slučaj. Dakle, apelujem i zahtevam to od Ministarstva ekologije i energetike, odnosno predsednice Vlade Srbije da što pre dođe u Skupštinu sa predlozima novog zakona o izmenama i dopunama zakona, a u međuvremenu da se uvede moratorijum na izgradnju mini hidroelektrana.

Drugo pitanje tiče se onoga o čemu sam govorio prethodnih nekoliko puta sa ovoga mesta, izbora na KiM, odnosno parlamentarnih izbora za institucije u Prištini u kojima je, po mom sudu, neosnovano i štetno učestvovala Srpska lista i nekoliko drugih lista Srba sa KiM. To je njihovo pravo, ali ono što je bio moj problem, moj apel ovde i kritika to je da su vlast i Vlada ove zemlje, najviši funkcioneri pozivali da se glasa na tim izborima i da se glasa za neku određenu listu. S tim u vezi, pitanje za predsedniku Vlade, odnosno Kancelariju za KiM, a evo i upravo pristižućeg predsednika Odbora za KiM.

Očekujem sednicu skupštinskog Odbora za KiM, koji je najneaktivniji odbor, koji se najređe sastaje, a i tada uglavnom iza zatvorenih vrata, detaljnu ekspertizu, analizu, šta se dobilo izlaskom Srba na kosovske izbore i ovakvim rezultatom koji je, kako vidim, burno proslavljen na severu Kosovske Mitrovice. Ne vidim šta tu ima previše da se slavi? Ako si morao izaći, ako je procena bila da se izađe, treba biti dostojanstven i u pobedi i u porazu, a pogotovo u takvim pobedama, sa gorkim ukusom, kakav ostaje posle ovih izbora na Kosovu, na kojima se nije moglo glasati srpskim dokumentima, koje su organizovale nelegalne institucije i koje država ne priznaje, a opet predstavnici države slave rezultat jedne liste na tim izborima. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem.

Svako od nas voli da bude u pravu, ali ponekada postoje situacije kada više volimo da ne budemo u pravu i u sličnoj poziciji sam i ja svojevremeno bio kada sam ovde u ovoj sali ukazivao na skandalozan čin da se u crkvi u Noterdamu u Parizu, uoči proslave Dana pobede, našla zastava tzv. „republike Kosovo“ zajedno sa zastavama drugih zemalja, pobednica.

Rekao sam da jedno poniženje povlači drugo i to drugo se dogodilo već nekoliko dana kasnije, imajući na umu onaj poznati, rekao bih sramni, tretman koji je predsednik Republike Srbije imao na toj zvaničnoj proslavi Dana pobede, odnosno primirja u Parizu.

Nešto slično se ponavlja i sada povodom ovih izbora za kosovske institucije, odnosno izbore u Prištini, vanredni, koji treba da se održe sledeće nedelje, dakle 6. oktobra. Inače, moje pitanje, da ne bude dileme, ide na adresu predsednika Vlade, Kancelarija za Kosovo i Metohiju i predsednika Republike i sadrži jedan jasan apel u vezi sa tim, koji sam već ovde pre par nedelja izneo - dakle, ti izbori, kakvi-takvi, za te kakve-takve institucije u Prištini su od početka imali i sadržali elemente koji su, čak i onih koji su skloni saradnji, čak i onih koji su skloni učešću građana, Srba, u radu tih privremenih institucija, prosto nametali, implicirali nužnost bojkota tih izbora, prištinskih.

Vrhunac je bio, i to je bio plod mog direktnog obraćanja i intervencije ovde, zabrana građanima Srbije da glasaju sa srpskim dokumentima. Na teritoriji Republike Srbije je zabranjeno građanima Republike Srbije da glasaju sa dokumentima Republike Srbije. To je bila odluka njihovog CIK-a, odnosno njihove Centralne izborne komisije.

Na svim dosadašnjim izborima, čak i kada ih je Priština organizovala, kamoli UNMIK i međunarodna zajednica, moglo se glasati sa tim dokumentima. Ja sam tada ovde rekao, skrenuo pažnju na to da to nije tehničko pitanje, da je to prosto simboličko i da zahteva oštru reakciju države i pozvao institucije da pozovu, i Vladu, da pozovu bojkot.

Oni to nisu učinili i onda, kao što rekoh na početku ovog izlaganja, jedno poniženje povlači drugo i sada smo mi bili svedoci da su pre nekoliko dana, da je rečeno iz Prištine kako će biti zabranjeno i uostalom zabranjeno je, ne samo da je rečeno nego je i učinjeno, predstavnicima Vlade Srbije da učestvuju u kampanji i da pređu teritoriju Kosova i Metohije i da učestvuju u nekoj predizbornoj aktivnosti Srpske liste.

Dakle, to jedno poniženje je povlačilo drugo jer se nije reagovalo, a onda kao šlag na tortu i kao vrhunac poniženja sledilo je je ovo juče-prekjuče, čak zabrana spota i kažnjavanje učesnika izbora zbog predizbornog spota u kojem se pominje šta? Država Srbija, odnosno nije čak ni država, nego Srbija. Formulacija u spotu je glasila "Kad Srbija zove, ja dajem svoj glas" i to je zasmetalo tim institucijama i oni su zabranili taj spot, odnosno tražili da se on izmeni.

Dakle, poštovane kolege, koliko god se mi ovde ne slagali, postoji nešto što je više i važnije od nas. Šta god mislili o odnosima vlasti pozicije i opozicije, postoji nešto, postoje neki gestovi, neki šamari koji bole, pogađaju sve nas kolektivno.

Ovo se upravo dešava na teritoriji Kosova i Metohije, ovo se upravo dešava sa ovim odlukama koje povlači svesno, provokativno kosovska CIK i njene institucije. Dakle, od zabrane glasanja srpskim dokumentima, do sada čak zabrane da se pomene reč "Srbija" u nekom predizbornom spotu.

Ja smatram da je te izbore trebalo bojkotovati, ali to je politička stvar. Ovo sada više nije politička stvar, nego je stvar dostojanstva, elementarnog dostojanstva i samopoštovanja države i njenih institucija. Zato pozivam nadležne, još nije kasno, ima sedam dana, odnosno šest dana od tih izbora, da donesu odluku u vezi sa tim i prosto je objave jer postoji poniženje, kao što rekoh, koje svako od nas može da proceni, koja se ne mogu tolerisati. Svako od nas može da proceni da li treba ili ne treba nešto da pretrpi ili proguta, ali ovo je ne poniženje naših institucija, naše države, već rekao bih svih nas kao građana Srbije i predaka i potomaka.

Zato vas molim, imamo šest dana, da ovu farsu, ovu šaradu od tzv. "izbora Kosova" bojkotujemo. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Zahvaljujem.

Pitanje upućujem predsedniku Vlade i kao što sam prošli put rekao Kancelariji za KiM pri Vladi Republike Srbije, s tim što bih skrenuo pažnju predsedniku Skupštine da iz Kancelarije odgovori uopšte ne dolaze, da ne šalje uopšte odgovore na bilo koje pitanje koje je upućeno. Nema mnogo takvih subjekata, kažem većina subjekata koji se u pristojnoj formi traži odgovor na konkretno pitanje odgovori. Neki konkretnije i sadržajnije, neki malo formalnije, ali generalno se odgovara. Kancelarija za KiM ponaša se kao eksteritorijalna, kao da oni nemaju nikakve veze sa ovom Narodnom skupštinom niti sa institucijama ove zemlje, uključujući najvažniju, formalno najvišu, a to je ova Skupština.

Nevolja je u tome što u nekim drugim aspektima plašim se, Kancelarija za KiM se ponaša i reaguje na sličan način. Dakle, hajde što ne odgovaraju na konkretan pitanja narodnih poslanika, moje pitanje se konkretno odnosilo na izlazak Srba sa KiM na predstojeće prištinske, odnosno kosovske izbore u vezi sa čim sam imao vrlo konkretan predlog, zahtev i očekivanje da Vlada Republike Srbije se pozove i izjasni i pozove građane Srbije na KiM da ne učestvuju, jednostavno da bojkotuju te izbore iz bezbroj razloga o kojima bismo mogli ceo dan da razgovaramo, ali ključ ni je i konačni je taj što na ovim oktobarskim izborima vanrednim za skupštinu tzv. republike Kosovo ne može da se glasa sa srpskim dokumentima.

Ovo je prvi put, naglašavam i skrećem pažnju, i javnosti i građanima, jer se to zataškava iz različitih razloga i gura pod tepih, prvi put da se na tim prištinskim, kosovskim izborima, ne može glasati sa srpskim dokumentima. I zvaničan stav je o tome zauzela njihova Centralna izborna komisija.

Dakle, ja pitanje upućujem pre svega predsedniku Vlade, drugim najvišim organima u zemlji, ali i Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Nije dovoljno samo osuditi i reći da je to za žaljenje. Ovim činom, ovom zabranom građanima Srbije da na delu ustavne teritorije Republike Srbije glasaju sa srpskim dokumentima i pozivom Srbima na KiM da izađu na izbore, uprkos tome, i glasaju za koga god, vlast poziva da to bude Srpska lista, samo i jedino Srpska lista, ali, svejedno, pozivom da se glasa za bilo koga, zapravo, institucije ove zemlje indirektno prihvataju i priznaju da je Kosovo i Metohija jedna eksteritorijalna teritorija, da je potpuno izuzeta iz ustavnog sistema i pravnog sistema Republike Srbije i da, otprilike, građani Republike Srbije koji imaju važeća dokumenta Republike Srbije, tamo ne mogu da glasaju.

Šta je to drugo nego poziv preostalim građanima i preostalim Srbima na Kosovu i Metohiji da uzmu kosovska dokumenta i da im se na taj način stavlja do znanja da ih njihova matična država, ne matična nego njihova država, da ih pušta niz vodu.

Ja smatram da te izbore treba bojkovati, rekao sam to i prošlog puta, iz bezbroj razloga. Na kraju krajeva, kosovski Albanci su deset godina bojkotovali institucije i izbore koje je Republika Srbija organizovala na KiM. Ali, ovo, ovakav šamar, to je na neki način indirektno priznao i predsednik Republike, i to upravo upućujući poruku ili žaoku ka SAD, smatrajući da su oni podržali Prištinu u tom stavu da se ne može glasati sa srpskim dokumentima. Ali, sada, šta je to i kako je bilo, mi ne možemo da ulazimo.

Ono što svakako jeste činjenica da je to jedan skandal preko kojeg se ne može preći time što ćemo reći - evo, mi to smatramo da je za žaljenje, da je to skandalozno i neprihvatljivo. Tim pre što, vidimo, senatori američki, koji su pre nekoliko dana, odnosno jedan od njih koji je pre nekoliko dana razgovarao sa predsednikom Republike, kaže da je Aleksandar Vučić, po njegovom mišljenju, spreman da sklopi sporazum sa Kosovom i prizna njegovu nezavisnost, ali je ljut, citiram: "Ljut kao osica zbog taksi od 100% i zato misli da te takse treba da budu ukinute".

Sve se to sklapa u jednu jako lošu sliku koja ne samo što je neustavna, nego je i neprihvatljiva, a to je da Srbija zapravo samo traži izgovor i način i formu da se tiho, zapravo, prihvati ili pomiri sa nezavisnošću Kosova. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 02.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -