Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih se nadovezao, pošto smo u istom članu 59, kao što je i moj kolega Krasić objašnjavao, ja sam u ime Srpske radikalne stranke podneo amandman na Predlog zakona o deviznom poslovanju i to baš na ovaj isti član 59. stav 1. ali tačka 65) – reč "toj" briše se.
Ovaj član glasi: "Novčanom kaznom od 10.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj rezident - pravno lice, banka i nerezident - pravno lice", i u toj tački 65) se kaže "ako ne drži devize na deviznom računu kod banke ili ih ne proda toj banci".
Opet imamo principijelnu primedbu da je u rasponu kazni od 10.000 do 1.000.000 ostavljena mogućnost zloupotreba. Ko će da procenjuje da li nekoga treba kazniti sa 10.000, a nekoga sa 1.000.000? Dakle, naš je stav da je to nedopustivo, kao što je principijelan stav Srpske radikalne stranke da su vam sve kazne koje uvodite preoštre, jer treba da vodite računa da u Srbiji živi mnogo siromašnih ljudi i da bez obzira na potrebe Vlade za punjenjem budžeta ne treba na ovaj način tj. visokim kaznama vršiti to punjenje.
Naime, član 35. stav 2. zakona kaže: "Rezident - pravno lice i preduzetnik drži devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaje toj banci". Vidite, ovde je reč "toj" suvišna, čak bih rekao i problematična. Pitao bih gospodina ministra, ali ga nema ovde, zašto baš toj banci gde ima devizni račun; zašto ne kod neke druge banke i zašto ograničenje? Vidite, tu se odmah javlja sumnja, možda rezident - pravno lice ili preduzetnik ima nekakav bolji interes da svoje devize proda nekoj drugoj banci, a ne toj u kojoj ima devizni račun, i zašto ga u tome sprečiti tj. onemogućiti ga? Mislim da svako ima pravo da proda devize kome on hoće i gde misli da mu je najbolje. To je njegovo lično pravo, a vi mu to zabranjujete tj. ograničavate ga ovim zakonom.
Obrazloženje Vlade o mom amandmanu je dato tako kao da se amandman prihvata, pa mi sada ništa nije jasno. Naime, Vlada i ja imamo isti stav, pa mi nije logično da se moj amandman ne prihvati.
U obrazloženju za neprihvatanje amandmana Vlada kaže: "Amandman se ne prihvata jer rezident - pravno lice i preduzetnik može da drži devize kod više banaka...". U tome se i ja slažem i to je moje mišljenje, a i dosadašnja praksa je da mogu devize da se drže kod više banaka. Dalje kaže u obrazloženju: "... i prodaju može da vrši sa deviznog računa kod banke kod koje ima račun". Pa normalno, to i ja tvrdim, ali ne mora u toj banci da proda devize, nego u jednoj od banaka u kojoj ima devizni račun. Ako mu je već dozvoljeno da ima više deviznih računa, možda će ih prodati tamo gde mu je kurs najpovoljniji. Zašto baš u toj banci? Vlasnik deviza treba da ima pravo da sam po svom izboru i procenama odluči kojoj će banci prodati svoja devizna sredstva, bez obzira na to preko koje banke posluje u spoljnotrgovinskom poslovanju.
Zato vas još jednom opominjem da je ova reč "toj" nepotrebna i suvišna, pa je treba izostaviti, a samim tim neće se promeniti smisao zakona. Zbog svega rečenog mislim da bi trebalo da prihvatite ovaj moj amandman, ako ne vi sada, onda narodni poslanici u danu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana i to: na član 21. stav 1. i stav 2. da se brišu. Uvodna rečenica stava 3. menja se i glasila bi – u članu 87. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi.       
Ovim stalnim promenama poreskog sistema izaziva se veliko nezadovoljstvo i nespokojstvo svih poreskih obveznika. Navodno, osnovni cilj izmene ovog zakona je da se problem nezaposlenosti u Srbiji reši ili u najboljem slučaju smanji, da siva ekonomija bude smanjena, te da u legalne tokove uđe daleko veći broj zaposlenih koji rade suprotno tim zakonskim propisima.
Ovo jeste lepo na prvi pogled, lepo je za uši i zgodno ga je koristiti u nekoj predizbornoj propagandi, ali kada je u pitanju porez na dohodak građana tu efekti neće biti veliki, nego, naprotiv, izuzetno skromni. Zato smo mi iz SRS jasno izneli svoje stavove, da se ni jedan ni drugi cilj ovog zakona neće postići, jer imamo izuzetno nizak nivo investicija u privredi Srbije.
Imamo jako loše sproveden proces privatizacije, koji je ostavio veliki broj radnika bez posla. Imamo jednu nebrigu kad su u pitanju mala i srednja preduzeća i u toj oblasti učinjeno je jako malo.
Ono što je najbitnije u ovom zakonu jeste želja Vlade da se prikažu kao zabrinuta za veliki broj nezaposlenih koji izlaze iz procesa tranzicije, ali svaki građanin Srbije danas i te kako dobro zna da se problem nezaposlenosti neće rešiti na ovaj način, već isključivo razvojem privrede Srbije.
Kako možemo da prihvatimo, kao ozbiljni i odgovorni ljudi, svesni realnog stanja u državi, da će se ovim navodnim izmenama Zakona doći do poboljšanja u pogledu zapošljavanja mladih do 30 godina, invalida i ljudi koji su ostali bez posla od 45 i 50 godina, a da ne govorimo o poljoprivrednicima. Ovo mi sve liči na predizbornu kampanju ministra i njegove stranke.
Nije ni čudo što izmena Zakona faktički obuhvata ove tri kategorije, jer treba da se prevare mladi, treba da se prevare nezaposleni od 45 i 50 godina koji se nalaze na evidenciji nezaposlenih, a i poljoprivrednici, odnosno seljaci, da će oslobađanjem od poreza na katastarski prihod njima daleko biti bolje u narednom periodu.
Kada sam već kod poljoprivrednika, da kažem i ovo, ministar reče da će se u ovom zakonu razdvojiti zdravstveni i penzioni fond, da bi zemljoradnici mogli da overavaju zdravstvene knjižice. Ovo je najveća prevara koju je ministar mogao da izgovori, a koja se odnosi na zemljoradnike. Razdvojiće im se uplata za penziono i zdravstveno, jer šta će ljudi, moraju ljudi da overavaju knjižice da bi se lečili, samo ne znam čemu im služi overa kao svima nama, pošto se skoro sve plaća sa overenom i neoverenom knjižicom ili bez zdravstvene knjižice.
Skoro su isti uslovi za sve, malo je lekova za koje se ne plaća participacija. Takođe je sramno to što je cena tzv. sirovog mleka 11 ili 12 dinara, a na to se obračunava i PDV, pa šta onda ostaje proizvođaču?
Takođe se zahteva od proizvođača da registruju svoja domaćinstva da bi navodno dobili premiju za mleko, od 3 dinara, koju otkupljivači vrlo retko ili skoro nikako ne isplaćuju, nego to proizvođači čekaju mesecima.
Još bih se samo zadržao na oslobađanju plaćanja poreza na katastarski prihod. Naime, ministar reče da će poljoprivrednici biti oslobođeni tog poreza za 2006. i 2007. godinu, kao što su bili oslobođeni i 2004. i 2005. godine.
Meni ovde ništa nije jasno. Naime, svi poljoprivrednici su, kao i ovi iz Mačvi odakle ja dolazim, savesni i pošteni u ispunjavanju svojih obaveza prema državi. A da li je država takva prema njima? Poštena i savesna ili im samo uzima, a ništa ne vraća?
Naša zemlja je poljoprivredna i sav teret je na poljoprivrednicima, jer su oni i u najtežim periodima po zemlju bili ti koji su radili i hranili celo društvo, pa zašto da im se i država ne oduži te ih svrsta u isti rang kao i ostale građane, a ne da ih stalno ucenjuju sa cenama pšenice, kukuruza, maline, svinja i goveda. Pitam vas, samo, kolika je sada cena svinja? Da li se tako brine o poljoprivrednicima to jest seljacima?
Iz svega rečenog mislim da će ovaj amandman biti usvojen.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po kreditu Međunarodnog udruženja za razvoj (drugi kredit za strukturno prilagođavanje - Republika Srbija), koji glasi: "Član 3. briše se". Ko zna koliko će još biti kredita. Ovo je tek drugi, sledi treći, četvrti, ko zna.
Ovo je još jedan zakon u nizu vaših promašenih zakona i zato smo mi iz Srpske radikalne stranke morali da podnesemo amandmane na zakon, koji su istovetni, jer smo želeli da se celi zakon briše, tj. da se povuče iz procedure, jer on ne donosi ništa dobro građanima ove naše zemlje, nego samo nova zaduživanja i dalje siromašenje. Ovim zakonom se legalizuje dalja pljačka i uništavanje države.
Mnogi od vas kažu da mi radikali i nemamo neke prave amandmane, nego samo "briše se". Normalno da za svaki član predlažemo da se briše kada smo u suštini protiv celog zakona.
Ali, pitam ja vas, kako Vlada odgovara zašto se koji amandman ne prihvata. Iako su svi članovi zakona različiti, Vlada u obrazloženju zašto se ne prihvata amandman ima isti odgovor za sve članove zakona.
Po vama, to je normalno. Ja ipak mislim da je logičnije i bliže zdravom razumu to što ako smo protiv celog zakona za svaki član tražimo da se briše.
Takođe mi nije jasna žurba Vlade u vezi sa donošenjem ovakvog zakona. Zašto ovoliko žurimo, a ne sačekamo referendum u Crnoj Gori da vidimo šta će biti od zajedničke države. Donekle mi je ovo jasno ako su ovaj zakon predložili ovi eksperti iz G17 plus, jer se oni otvoreno zalažu za raspad državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Mislim da je potrebno prestati sa daljim zaduživanjem, zato što je ova vlada, kao i prethodna, nesposobna da vodi državu, što se vidi u povećanju broja nezaposlenih, padu životnog standarda i proizvodnje u celini, tako da ovakvi krediti postaju besmisleni i samo predstavljaju teret državi i narodu.
Očito je i da Međunarodno udruženje za razvoj više ne priznaje Srbiju i Crnu Goru kao državu, pa se prihvatanjem ovakvih zakonskih predloga od strane Skupštine Srbije unapred rastura i ponižava država.
U članu 3, na koji sam podneo amandman, piše: "Korisnik kredita po osnovu Sporazuma o kreditu za razvoj iz člana 1. ovog zakona je Republika Srbija (u daljem tekstu: korisnik kredita)."
Mislim da je ovo obična glupost, a to vam je u prethodnom predlogu zakona odlično objasnio moj kolega Krasić. On vam je rekao da nije moguće da sam korisnik kredita bude garant, tj. da daje kontragarancije za kredit sam sebi. Pa i radi ovoga mislim da bi Vlada trebalo da prihvati ovaj moj amandman.

        Dame i gospodo narodni poslanici, srpski radikali nisu barabe nego čestiti i pošteni građani Republike Srbije.
Građani mogu da vide ko brani njihove interese i ko ih redovno zastupa u ovom visokom domu. Mi redovno učestvujemo u radu Skupštine i to aktivno. Na svaki zakon podnosimo veliki broj amandmana, jer svi predlozi zakona imaju nedostataka, te na taj način nastojimo da ih popravimo koliko se može. Zbog toga nam se zamera i onda dođe tu nekakav muzičar da kaže da smo mi, srpski radikali, barabe.
Poštovani narodni poslanici, mi iz Srpske radikalne stranke zaista ne možemo da pređemo preko toga i zato zahtevamo od predsednika Skupštine da traži od onoga "japanca" da nam se izvine.
Verovatno je sindrom "Karić" prešao i na njega posle belosvetskih putovanja po dalekom istoku. Mi, srpski radikali, smo mu skrenuli pažnju da ne potcenjuje Narodnu skupštinu i da ne dolazi u Skupštinu u farmerkama, a on je otišao i dalje da pokazuje svoju nekulturu i naziva narodne poslanike barabama.
Osetili smo da nešto sprema, jer je u Skupštini počeo da dolazi sa kesama, kao da je narodu hteo indirektno da kaže da su mu plave koverte tanke u njegovoj korupciji i da od sada prelazi na kese. Osećam se potcenjeno i uvređeno, a ujedno su uvređeni i moji Mačvani, koji su me na izborima legalno izabrali za njihovog predstavnika.
Inače, ja sam primarijus dr Milivoje Vuković i imam 22 godine radnog staža i ne mogu da dozvolim da mi jedan muzičar kaže da sam "baraba". Zaista, to vređa sve narodne poslanike, pogotovo nas iz jedine opozicione stranke. Može taj muzičar sa bine u svojim nastupima da se tako ponaša i pominje razne izraze, ali ovo je Narodna skupština.
Gospodo narodni poslanici, uvredio je sve nas, a ako vi morate da ga trpite, mi ne moramo. Nađe se i među vama poneki pošten i čestit čovek pa mu se suprotstavi, a onda ekspresno bude izbačen iz stranke. Tu imate i najnoviji primer u vašoj stranci, gde je i moja koleginica po struci doživela tu sudbinu.
Zato mi, srpski radikali, zahtevamo od predsednika Vlade da se u ime ministra, ili lično, izvini svim poslanicima za uvredu.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije ja sam u ime SRS podneo amandman na član 29. Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti koji glasi: reč "pacijent" se zamenjuje rečju "građanin".
Mislim da je rešenje koji nudi moj amandman mnogo prikladnije, jer su i zdrave osobe predmet zbrinjavanja zdravstvene službe. Kada se kaže "pacijent" to se odnosi na već bolesnog čoveka, pa zato ja insistiram da to bude "građanin".
Gospodine ministre, složićete se kada se kaže "pacijent" da se misli na bolesnog čoveka, a to znači da se ovaj zakon odnosi samo na bolesne ljude. Ipak mislim da je pravilnije reći "građanin", jer svi ljudi, i zdravi i bolesni, imaju pravo na izbor svog lekara, a takođe mogu i da se obrate lekaru i kada su zdravi, radi nekog saveta ili prevencije bolesti. Prema tome, ne vidim razlog zašto ovo ne biste prihvatili, jedino ako je razlog to što je amandman došao od poslanika iz Srpske radikalne stranke.
Znači, svaki građanin ima pravo na slobodan izbor doktora medicine, odnosno doktora stomatologije i zdravstvene ustanove, odnosno slobodan izbor različitih medicinskih procedura u skladu sa zakonom, na osnovu odgovarajućih informacija o mogućim rizicima i posledicama po zdravlje pacijenata.
Savremena i uspešna primarna zdravstvena zaštita bitno zavisi od integralnog pristupa prema osnovnim jedinicama kojima se pruža zaštita. Jedinice su: pojedinac tj. građanin, porodica i lokalna društvena zajednica. Zdravstvena politika u ovom predlogu zakona potpuno zanemaruje značaj i ulogu porodice u vaspitanju, promociji zdravlja, pomoći i podršci kod poremećaja zdravlja različitog intenziteta.
Poremećaji zdravlja nastaju u porodici i u njoj se i dovršavaju. Funkcionisanje porodice u odnosu na mentalno i fizičko zdravlje tj. porodična medicina mora se podržati i unaprediti na pravi način i organizovano, uostalom to je i stav Evropske unije. Stoga porodično zdravlje ima centralno mesto prema kome treba da bude usmerena zdravstvena politika i organizacija zdravstvene službe na primarnom nivou.
Unapređenje rada u primarnoj zaštiti bitno zavisi od integralnog pristupa zaštiti pojedinca, porodice i lokalne društvene zajednice. Treba podsetiti da primarna zaštita predstavlja noseći stub u sistemu zdravstva i da svi projekti i programi rađeni u saradnji sa međunarodnim institucijama favorizuju taj segment službe, jer ekonomska nauka lako dokazuje da su društveni troškovi prevencije niži od direktnih i indirektnih troškova lečenja.
Na osnovu svega iznesenog mislim da bi gospodin ministar trebalo da prihvati ovaj moj amandman, jer je zaista ispravnije reći "građanin" nego "pacijent". Ja se nadam, gospodine ministre, da sam uspeo da vas ubedim da je ovo rešenje bolje.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti podneo sam amandman na član 58. koji glasi: "Briše se član 58".
Moram da citiram mog uvaženog kolegu iz vladajuće koalicije koji je na Odboru za zdravlje rekao, ovo je citat: "Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti nije dobar za privatni sektor, jer je dosta represivan, a postojeći zakon je bolji i liberalniji od onoga koji je predložen."
Sa ovom njegovom konstatacijom se slažemo i mi iz SRS i kažemo da je zaista tačno da je Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti diskriminatorski prema privatnoj praksi.
Uslovi koji se moraju ispuniti moraju biti jedinstveni za privatne zdravstvene ustanove i državne zdravstvene ustanove. Ako su privatni i državni sektor ravnopravni, onda imaju i ista prava, te se i u privatnom sektoru mogu osnivati sve vrste zdravstvenih ustanova, osim možda onih sa javnim ovlašćenjem, kao što je Zavod za zaštitu zdravlja.
Ustav Srbije u jednom od svojih članova kaže da su izjednačene ove dve kategorije, dakle državno vlasništvo i privatno vlasništvo su ravnopravni i ne može se uvoditi neravnopravnost i diskriminacija privatnog sektora. Mogu se postaviti uslovi, i ko ih ispuni može da radi, bio to državni ili privatni sektor.
Na kraju bih želeo da postavim jedno pitanje gospodinu ministru: zašto nisu isplaćeni radnici koji su otišli svojom voljom u penziju, a vi ste obećali isplatu otpremnina?
Samo jedan primer želim da navedem. Više zdravstvenih radnika me zvalo iz kruševačkog okruga i zamolilo da pitam ministra i Vladu zašto nisu ispunili svoje obaveze.
Zato tražim, kao poslanik SRS i čovek iz struke, da Vlada odmah izvrši ovu isplatu radnicima i da se prekine sa lažnim obećanjima.
Ovo je bila moja obaveza prema zdravstvenim radnicima i svim drugim građanima kojima je dosta lažnih obećanja od ove vlade.
Zato se nadam da će ministar prihvatiti moj amandman i bar donekle smanjiti nezadovoljstvo svih zdravstvenih radnika i ostalih građana.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke na Predlog zakona o komorama zdravstvenih radnika podneo amandman na član 32: "U članu 32. stav 1. briše se tačka 3)."
U članu 32. se govori na koji način komora stiče sredstva za rad. Naime, član 32. glasi: "Komora stiče sredstva za rad od: 1) članarine koju plaćaju članovi komore; 2) nadoknade za upis u imenik članova komore; 3) nadoknade za izdavanje i obnavljanje licence; 4) legata; 5) poklona; 6) drugih izvora, u skladu sa zakonom. Članovi komore dužni su da uredno plaćaju članarinu, nadoknadu za upis u imenike, kao i druge nadoknade za rad komore, u skladu sa zakonom."
Mislim da je ova tačka 3) nepotrebna i da je to samo još veći namet zdravstvenim radnicima koji ionako imaju mali lični dohodak. Nije mi jasno zašto pored članarine, zatim nadoknade za upis u imenik članova komore, treba da se izdvaja deo novca i za druge nadoknade. Pitam se koje druge nadoknade? Ja bih sada upitao gospodina ministra, ali izađe, da li je to deo novca koji treba da se prikupi za nove administrativne radnike koji će biti sigurno zaposleni za ovako jedan veliki posao. Pa hajde da i to prihvatimo, ali već se unapred zna da će svi novi zaposleni sigurno biti članovi vaše stranke tj. G17 plus.
To ne govorim bez razloga, već argumentovano. Kao što su svi direktori domova zdravlja vaši članovi, tako će biti i ti novi zaposleni. Mali je broj direktora iz drugih stranaka na čelu domova zdravlja, ali vi i te čestite i poštene ljude iz profesije želite da smenite i zamenite partijskim drugovima sa manjim stručnim znanjem i ugledom među zdravstvenim radnicima.
Kao primer navešću vam Kraljevo i Kruševac, a i u drugim domovima zdravlja je poznata samovolja vaših direktora, koji svesno krše zakon. Mnogi zaposleni se žale resornom ministarstvu tj. ministru, ali dobijaju poluodgovore ili u većini negativne odgovore i sve se završava po onoj narodnoj "kadija te tuži kadija ti sudi".
Ipak, u nekim sredinama se nađu pošteni inspektori i onda slede velike kazne za domove zdravlja, a to je dodatni motiv direktorima da maltretiraju zaposlene.
I ovim članom se potvrđuje velika disproporcija između onoga što se zahteva od zdravstvenih radnika, s jedne, i socijalno-ekonomskog položaja tih istih radnika s druge strane. Uvode se evropski standardi, visoka moralna načela, licence, a nažalost ostaju balkanske plate za preživljavanje.
Radi svega rečenog mislim da bi bilo sasvim normalno da gospodin ministar usvoji ovaj moj amandman.

         Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 141. Predloga zakona o zdravstvenom osiguranju, koji glasi – U članu 141. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: "Sa izabranim lekarom, koga je izabrao osiguranik, a na osnovu zahteva izabranog lekara, Republički zavod zaključuje ugovor o pružanju zdravstvene zaštite. Osiguranicima koji se leče kod davaoca usluga koji nema ugovor sa Republičkim zavodom, Zavod refundira sredstva iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, u skladu sa članom 45. ovog zakona, a po ceni zdravstvene usluge u skladu sa članom 55. ovog zakona". Postojeći stavovi 4. i 5. postaju stavovi 5. i 6.
Ovim mojim amandmanom sam hteo da se izjednači, tj. da bude ravnopravan položaj državnog i privatnog zdravstvenog sektora. Naime, rečeno je da građanin ima pravo da sam izabere lekara, a koliko mi se čini to nije tačno, jer u obrazloženju za neprihvatanje amandmana se kaže da "nije moguće ostaviti osiguranicima potpunu slobodu u prethodnom izboru izabranih lekara".
Dalje se kaže – postoji obaveza organizacije koja sprovodi obavezno zdravstveno osiguranje da prethodno odabere izabrane lekare, a tek nakon toga osiguranici mogu da sa tog spiska biraju svog lično izabranog lekara. To mi liči na diktat, jer ako građanin neće nijednog lekara sa tog spiska šta njemu preostaje? Znači, on ne može da ostvari svoje pravo "lično izabranog lekara", nego opet po diktatu mora da se odluči za jednog od lekara kojeg mu je neko drugi izabrao.
Ustav Srbije govori u jednom od svojih članova da su izjednačene ove dve kategorije, tj. državni i privatni sektor. Ako Ustav kaže da su ravnopravne ne možete vi uvoditi neravnopravnost i diskriminaciju. Zato mislim da bi trebalo da usvojite moj amandman i tako ispravite tu nepravilnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. i 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime Srpske radikalne stranke, podneo sam amandman na član 11. Predloga zakona o bankama, koji glasi: "Član 11. briše se."
Ovo je još jedan zakon u nizu vaših promašenih zakona i zato smo mi iz Srpske radikalne stranke morali opet da podnesemo amandmane na zakon, koji su istovetni, jer smo želeli i da se celi zakon briše, tj. da se povuče iz procedure, pošto ne donosi ništa dobro građanima ove naše zemlje, nego samo nova zaduživanja i dalje siromašenje.
Ovim zakonom se legalizuje dalja pljačka i uništavanje domaćeg bankarstva. Sve je više stranih banaka u našoj zemlji, koje uzimaju naš novac i ulažu u svoje zemlje, a ne ovde. Ne verujem da će te strane banke doneti svoj kapital da bi ga uložile ovde. One gledaju da što više kapitala uzmu od naših građana, pa to onda ulažu u svoje zemlje.
Te strane banke ovde ne kupuju imovinu, tj. zgrade i ekspoziture, nego ih samo uzimaju u zakup, te jednog dana uzmu novac i odu kao što su i došli. Njih ništa ne veže za našu zemlju, osim želje da što više uzmu novca od našeg naroda i učine nas zavisnim od njih. Oni će biti velike gazde u našoj zemlji, jer to ne mogu u sopstvenoj, a mi ćemo biti njihovi veliki dužnici. Sve velike banke koje su nešto značile u ovoj zemlji su likvidirane.
Što se tiče bankarskih kamata, povećanjem stope obaveznih rezervi i kamatne stope za građane biće povećane. Ministar se brani time da kamatne stope za građane neće biti povećane, nego će se stvoriti konkurencija među bankama i one će morati da daju kredite sa manjim kamatama, tj. povoljnijim za građane, što nije tačno.
Gospodin ministar je rekao da kamate za stambene kredite ne smeju preći 4,5% dogovorenih na godišnjem nivou. Mi smo sada imali situaciju da poslovne banke odobravaju kredite građanima po raznoraznim osnovama, po pravilu potrošačke kredite, ali kada se sabere kamata, naknada i troškovi obrade kredita, onda se dolazi do frapantnih podataka - da je kamata na godišnjem nivou čak i oko 20%, a da građani koji su ta sredstva koristili to u tom trenutku nisu ni znali.
Iz svega rečenog, mislim da bi trebalo da prihvatite moj amandman, a i sve amandmane Srpske radikalne stranke, pa biste mogli da povučete celi zakon iz procedure, a samim tim bi se spasili dalje muke i beskorisnog sedenja u Skupštini.

        Dame i gospodo narodni poslanici, zaista, ponašanje ove vlade je diskutabilno. Evo, pet veoma značajnih zakona ona stavlja u objedinjenu raspravu i ja mislim da to čini namerno da bi bilo što manje vremena da mi srpski radikali objasnimo građanima i našem narodu šta ih sve čeka donošenjem ovakvih zakona. Za građane je ovo najava još većeg direktnog plaćanja za usluge u domu zdravlja, novog opterećenja porodičnih budžeta i dodatnog podrivanja principa solidarnosti i dostupnosti lečenja.
Od ovih pet zakona tri su sistemska i sva tri sistemska zakona diskriminišu zdravstvene radnike. Naime, ovim zakonima se daju još veće mogućnosti ministru da dodatno sankcioniše zdravstvene radnike.
Recimo, lekar za svoje propuste bude osuđen kod redovnog suda na tri godine, a onda mu je još dodatno zabranjen rad u struci četiri godine ili mu se izrekne novčana kazna. Zakon o komorama ne govori o pravima lekara nego daje mogućnost ministru za dodatno maltretiranje zdravstvenih radnika.
Ako već pominjete tu Evropu zašto ne uzmete nešto dobro iz te Evrope, nego sve što je loše i po diktatu? Recimo u članu 4. stav 2. se kaže da je članstvo u komori obavezno. Zašto to ne uzeste iz Evrope? Recimo u Slovačkoj je članstvo u komori obavezno za privatne zdravstvene radnike - preduzetnike, a dobrovoljno za zaposlene zdravstvene radnike u državnom sektoru. Zdravstvene reforme u toj zemlji su proglašene od EU za najbolje od svih zemalja u tranziciji.
Takođe nije navedeno ko prenosi ovlašćenja na komore, jer postoji obaveza jasnog navođenja obima ovlašćenja i organa koji ta ovlašćenja poverava komori.
Što se tiče Predloga zakona o zdravstvenoj zaštiti, on je takođe loš. Mi smo kao zemlja članica Svetske zdravstvene organizacije bili dužni da donesemo dokument o ciljevima i merama zdravstvene politike u skladu sa dokumentom Svetske zdravstvene organizacije, ali i to je izostalo. Ako se ovo ima u vidu postavlja se pitanje koja je zdravstvena politika poslužila za izradu zakonskih propisa koji po oceni predlagača unose suštinske promene u sistem zdravstvene zaštite? Bez ovakvih primera i bez jasno definisanih ciljeva i stavova definisanih od strane najvišeg zakonodavnog organa nisu se mogle izbeći brojne nepreciznosti, nejasnoće i druge slabosti predloženih zakona.
Predlagač zakona je detaljno obradio materiju prava pacijenata pri korišćenju zdravstvene zaštite, a o pravima građana, pa onda i lekara nema ni reči.
Primarna zdravstvena zaštita je zapostavljena a treba podsetiti da primarna zdravstvena zaštita predstavlja noseći stub u sistemu zdravstva i da svi projekti i programi rađeni u saradnji sa međunarodnim institucijama favorizuju taj segment službe, jer ekonomska nauka lako dokazuje da su društveni troškovi prevencije niži od direktnih i indirektnih troškova lečenja.
U obrazloženju se navodi da je jedna od najvećih slabosti postojećeg sistema činjenica da su postojeći domovi zdravlja u stvari poliklinike, i to je tačno. A šta se predlaže da se to prevaziđe? Očigledno predlagač zakona nije želeo uvođenje porodične medicine kakvu preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. Da je predlagač uzeo u obzir dokument "Evropska definicija porodične medicine" iz 2002. godine, predložio bi rešenja koja efikasno funkcionišu u Evropi i ne bi pravio zbrku.
Ovo je bila idealna prilika da se izvrši restrukturiranje domova zdravlja, koji su mogli da imaju timove porodične medicine u prvoj liniji, uz podršku ginekologa, pedijatra, stomatologa i drugih službi.
Što se tiče direktora domova zdravlja, oni su nesmenjivi dok G17 drži resor Ministarstva zdravlja.
Kako ovi zakoni nisu dobri govori i činjenica da jedan član Odbora za zdravstvo iz vladajuće koalicije, uvaženi kolega, reče: ovaj zakon, mislio je na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, nije dobar za privatni sektor jer je dosta represivan, a postojeći zakon je bolji i liberalniji od ovoga koji je predložen. Sa ovom njegovom konstatacijom se slažemo i mi iz Srpske radikalne stranke i kažemo da je zaista tačno da je Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti diskriminatorski prema privatnoj praksi i zato SRS neće glasati za ovaj set zakona. Zbog svega rečenog, SRS neće glasati za ovaj set zakona.

        Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo jedna od evropskih i svetskih sila u sportu, pa je dobro da je jedan ovakav zakon na dnevnom redu ove skupštine. Znači treba da se i mi uključimo u evropske i svetske tokove u sportu, a jedan od značajnih momenata je i donošenje zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Zaista treba omogućiti svim mladim ljudima da se sportski i viteški bore na terenu, bez dodatnih stimulativnih sredstava. Ja bih se osvrnuo na neke stvari koje prethode ovoj antidoping kontroli. Mnogi mladi ljudi žele da veoma brzo i ne birajući sredstva dođu do sportske slave. Mislim da tu ima propusta i da smo mi zatajili na svim nivoima.
Prvo i osnovno je edukacija omladine, koja treba da počne od osnovne škole i da im se već na tom nivou govori o štetnosti stimulativnih sredstava na tako mlade organizme. Veliki je broj teretana gde odlazi omladina da bi što pre došla do atletske građe tela, gde počinju da koriste steroide koji su veoma štetni i pogubni za zdravlje omladine. Ta kontrola bi trebalo da bude mnogo bolja na amaterskom nivou jer tu počinju razne zloupotrebe.
Već u amaterskim klubovima ne vodi se računa o zdravlju sportista, pa je javna tajna da se sportske registracije overavaju bez adekvatnih pregleda, te se zato i dešavaju tragični slučajevi na sportskim terenima. Shvatam da mnogi amaterski klubovi ne mogu da plate sve preglede, ali to je osnovno da svaki učesnik u takmičenju tj. sportista mora da bude zdrav i samo zdrav psihički i fizički organizam može da se takmiči i postiže svetske rekorde.
Prema tome, mislim da je velika odgovornost i na tim nesavesnim lekarima koji overavaju registracije sportistima bez prethodnog pregleda. Mislim da bi tu trebalo da se uradi kontrola i da se odgovorna lica primerno kazne, jer kada dođe do tragedije kasno je i onda niko nije kriv.
Takođe se nedozvoljena sredstva koriste i u sportovima gde učestvuju životinje, na primer u konjičkom sportu. Tu bi se trebalo upotrebiti antidoping kontrola i odgovorni drastično kazniti, jer životinja nije u mogućnosti da se brani od nedozvoljenih sredstava koja joj se daju, jer su konjičke trke i takmičenja postale veoma unosan posao gde se dobro zarađuje, a ne biraju se sredstva da se dođe do pobede.
Sve je više biznismena koji se okreću konjičkom sportu, pa uvoze rasna grla, a onda uz dopingovanje životinja ostvaruju pobede i profit, a sve to pod maskom da su ljubitelji životinja i konjičkog sporta.
Baš u vezi sa dopingovanjem životinja u sportu, gospođica Jovanović iz SRS je podnela amandman koji su ministar i Vlada odbili. Ja se pitam zašto? Da li samo zato što amandman dolazi iz SRS? Takođe, amandman mog kolege Nemanje Šarovića nije prihvaćen, a on je mnogo bolji od datog teksta zakona.
Naime, u članu 6. stav 2. reči "može mu se mera izreći" zamenjuju se rečima "izreći će mu se mera". Zaista ne znam iz kojih razloga gospodin ministar nije prihvatio taj amandman i pitam se zašto tu dilemu i reči "može mu se mera izreći" ne zamenimo. Mi smo jasni i kažemo "izreći će mu se mera". To je konkretnije i jasnije.
Juče sam bio na Odboru za sport i omladinu i čuo objašnjenje ministra u vezi ovog amandmana. On je rekao da su u mnogim evropskim zemljama mnogo fleksibilniji i, kažu, oni to tumače tako ako se nađu nedozvoljena sredstva u džepu ili torbi sportiste, a on ih nije koristio, pa se zato ostavlja ta mogućnost da mu se "može" izreći mera.
E tu smo mi iz SRS izričiti i kažemo da mu se izrekne mera, bez onog "može", jer pitam sada gospodina ministra: šta će jednom sportisti nedozvoljeno sredstvo u džepu ili torbi ako je ono zabranjeno? Po toj logici onda svi rasturači droge ne treba da se kažnjavaju ako ne koriste tu drogu i ako se ona nađe kod njih u džepu.
Ako hoćemo da budemo pošteni, onda je formulacija mog kolege Šarovića mnogo bolja i preciznija. Još jednom pitam gospodina ministra: zašto bi sportista u džepu imao nedozvoljeno sredstvo ako je to zabranjeno i da li će taj sportista jednoga trenutka doći u iskušenje da ga upotrebi da bi postigao bolji rezultat i slavu, a onda i sve ostalo što ide uz to?
Znači to je atak na njegov mozak, ako zna da bi tim sredstvom mogao da ostvari bolji rezultat, a samim tim on ne može da se koncentriše na to što radi, pa su onda i razočarenja velika. Hvala.

        Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime Srpske radikalne stranke podneo amandman na član 15. Predloga zakona o javnom dugu koji glasi: "Član 15. se briše". Ovo je još jedan zakon u nizu vaših promašenih zakona i zato smo mi iz Srpske radikalne stranke morali opet da podnesemo amandmane na zakon, koji su istovetni, jer smo želeli da se celi zakon briše, to jest da se povuče iz procedure, jer on ne donosi ništa dobro građanima ove naše zemlje, nego samo nova zaduživanja i dalje siromašenje.
U obrazloženju ovog zakona je rečeno da su korišćena iskustva zemalja u okruženju, a takođe je korišćena i pomoć američkih eksperata koji su posebno insistirali na rešenjima koja preporučuju Međunarodni monetarni fond i Svetska banka.
Evo, opet u pisanju naših zakona i pored naših eksperata iz ove šifrovane stranke učestvuju i strani eksperti. Pa, zar mi nemamo naše kvalifikovane stručnjake, nego nam trebaju strani eksperti? Evo, pre neki dan objaviše naše novine da su naši studenti pravnog fakulteta bili na prestižnom svetskom takmičenju bolji od studenata sa čuvenog Oksforda. Pa zašto onda nama za sve trebaju strani eksperti? Ili to lepše zvuči kada se stavi u obrazloženje da su nam pomagali i ti strani stručnjaci? Dokle da se krijemo iza njih, a oni su po znanju daleko iza nas. Uzgred rečeno, na tom takmičenju su prva dva mesta osvojili studenti iz zemalja koje su bili glavni organizatori i sponzori tog takmičenja.
Kontrolu zaduživanja bi vršio Dinkić, odnosno Ministarstvo finansija preko novoosnovane Uprave za javni dug. Znači, opet nova uprava i nova zapošljavanja stranačkih kolega. Više se ne gleda stručnost, nego stranačka pripadnost prilikom zapošljavanja, a sada se ide i dalje, pa se ljudi ucenjuju da pristupe stranci G17 plus da bi bili zaposleni ili dobili odgovarajući posao. Ovo ne govorim kao frazu, nego argumentovano.
Naime, javna je tajna da je mnogo hektara u celoj Srbiji zasejano genetski modifikovanom sojom. Ja vam navodim primer iz Mačve, odakle dolazim. Inspektor poljoprivrede je obilazio njive zasejane sojom i svom komšiji zapretio da će mu uništiti dva hektara soje, to jest zaorati, jer je zabranjeno sejati genetski modifikovanu soju. Na molbu seljaka, njegovog komšije, da mu to ne čini, on mu je ponudio rešenje, a to je da će ga poštedeti uz uslov da pristupi stranci G17 plus.
Ja sada postavljam pitanje da li je taj seljak sam proizveo tu genetski modifikovanu soju ili je od nekoga kupio? Pa, taj koji rastura seme ostaje nekažnjen i bogati se. E, tu inspektor ne može ništa, ali zato može da uništi seljaku dva hektara useva ili da ga ucenjuje. Pa, dokle tako? Ne zaustavljamo problem u startu, nego lečimo posledice koje su tada mnogo bolne.
Na kraju, da se osvrnem i na stav 3. člana 15. gde se kaže: "Ministar finansija može zaključiti ugovor sa Narodnom bankom Srbije za obavljanje pojedinih poslova u vezi sa otplatom javnog duga". Evo ga opet ministar finansija, on je Bogom dat da može zaključiti ugovor sa Narodnom bankom Srbije, i niko drugi.
Zbog svega rečenog, mi iz Srpske radikalne stranke smo protiv ovog zakona u celini i u danu za glasanje nećemo za njega glasati.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke ja sam podneo amandman na član 11. Predloga zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije koji glasi: "Član 11. se briše".
Ovo je još jedan predlog zakona koji Srpska radikalna stranka ne prihvata u celini, pa su i ovde podneseni istovetni amandmani da se svi članovi brišu.
Gospodin ministar reče u načelnoj raspravi da je ovaj zakon veoma važan jer je izvoz važan za Srbiju. U tome se i mi slažemo, ali šta da izvozimo kad kod nas ne radi, maltene, nijedno državno preduzeće. Mi faktički nemamo proizvoda koje bismo mogli da izvezemo.
Da bi se podsticao i unapređivao izvoz i razvoj ekonomskih odnosa Republike Srbije sa inostranstvom potrebno je da Vlada Republike Srbije stvori uslove za oživljavanje privrede.
Kao što znamo, osnovna osobenost poslovanja svih izvozno-kreditnih agencija u svetu je da država garantuje za obaveze agencije. Takođe, fond je dužan da prilikom donošenja odluke o finansiranju i garantovanju poslova dobije saglasnost Svetske banke bez primedbe.
Sve to utiče na dinamiku donošenja odluke, a u određenoj meri ograničava samostalnost fonda prilikom donošenja istih.
Znači, opet nam drugi sve diktiraju, a mi se ništa ne pitamo, već zavisimo od drugih, od njihovih diktata i ucena, jer mi nemamo državni budžet, a i zavisimo od saglasnosti Svetske banke.
Prema tome, formiranje agencije je farsa i još jedno zgodno mesto za zapošljavanje stranačkih aktivista. Zato sam i podneo ovaj amandman, zbog principijelnog stava Srpske radikalne stranke protiv formiranja paralelnih organa vlasti i zato u danu za glasanje Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke sam podneo amandman na član 14. Predloga zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, koji glasi: "Član 14. se briše". Neko će reći: pa, vi radikali i nemate neke prave amandmane nego samo "briše se". Normalno da za svaki član predlažemo da se briše kada smo, u suštini, protiv celog zakona. Mislimo da ceo zakon nije dobar, pa samim tim i svi amandmani moraju biti istovetni tj. "briše se".
Shvatamo mi vas, da morate da slušate vaše sponzore, pa se zato sednice Skupštine i zakazuju tri dana pre održavanja da bi se narodnim poslanicima onemogućilo da diskutuju o svakom zakonu tj. da bi se sprečili da dobro prouče zakone i da daju prave prigovore i amandmane.
Ovaj zakon je samo podloga za dalje urušavanje države i njime se legalizuje dalja pljačka i uništavanje domaćeg bankarstva i priprema rasprodaja velikih domaćih osiguravajućih društava. Naime, sve je više stranih banaka u našoj zemlji koje uzimaju naš novac i ulažu u svoje zemlje, a ne ovde. Zaista nisam stručnjak iz ove oblasti, ali ne znam da li postoji ijedna naša banka koja je sigurna i da radi dobro. Ako ima, voleo bih da mi neko kaže kako se ta banka zove.
Koliko znam, četiri velike banke koje su nešto značile u ovoj zemlji su likvidirane. Da bi se dobio kredit, recimo, za kupovinu stana ili kuće, to je mislena imenica, osim ako niste guverner Narodne banke. E, onda stvari stoje drugačije – možete dobiti kredit. Da, tako je. A šta će obični smrtnici? Kako oni da kupe kuću ili stan? Pa, ne možemo svi biti guverneri Narodne banke da bismo dobili kredit.
Takođe je ista stvar i sa društvima za osiguranje. Osiguravajuća društva još nisu pod kontrolom Narodne banke, ali sada i njih hoćete da stavite pod kontrolu preko agencija. Mi radikali smo protiv tih agencija, jer nam ne donose ništa dobro. Ako ovako nastavimo, veoma brzo nećemo imati domaćih ni banaka ni društava za osiguranje.
U članu 14. se kaže: "Agencija je dužna da utvrdi osnovanost i visinu prijavljenih potraživanja poverilaca u roku od šest meseci od dana isteka roka za njihovo prijavljivanje. Ispitno ročište na kome će se sačiniti konačna lista o svim prijavama potraživanja održaće se najkasnije u roku od 60 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana." Mislim da su interesi građana i privrednih subjekata, odnosno poverilaca ugroženi ovako dugim rokovima. Na kraju da kažem mi iz Srpske radikalne stranke nećemo glasati za ovaj zakon.

        Dame i gospodo narodni poslanici, amandman poslanika Srpske radikalne stranke Mome Markovića na član 11. Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine morao bi da se usvoji, a samim tim vi biste bili spaseni muka tj. ovaj nazovizakon koji ne znači ništa ne bi ni stupio na snagu.
Već u prethodnom obraćanju rekao sam da je ovo bila vaša namera da se uposli ta ogromna administracija koja ništa ne radi. Evo, navešću vam jedan primer tako lošeg rada. Naime, pročitaću vam samo kako izgleda odgovor na molbu tzv. Narodnoj kancelariji predsednika Republike. Jedan građanin se žalio na nepravilnosti u radu u njegovom kolektivu, gde je on lično bio oštećena strana. Uredno je dostavio sve papire i dokumente, iz kojih se jasno vidi da je on u pravu, i tu je trebalo samo da se odgovarajućoj osobi tj. direktoru te ustanove, koji je uzgred rečeno iz G17 plus, skrene pažnja na učinjenu nepravdu prema tom radniku, i da se njegov problem reši pozitivno.
A evo kako mu odgovara načelnik odeljenja, Zorica Grujevski, iz te Narodne kancelarije: "Poštovani gospodine, povodom molbe koju ste uputili Narodnoj kancelariji predsednika Republike, obaveštavamo Vas da smo detaljno razmotrili Vaš zahtev (pazite detaljno) i razumeli ozbiljnost problema na koji ste nam ukazali. (Alal vera, razumeli su problem.)"
"Povodom Vašeg i sličnih zahteva građana, pokrenuli smo inicijativu da sve institucije blagovremeno i odgovorno odgovaraju na primedbe i zahteve građana koji im se obraćaju. (Vidite, pokrenuli su inicijativu da sve institucije odgovorno odgovaraju na primedbe. Pa kako drugačije, neće valjda neodgovorno da odgovaraju.) Takođe, Narodna kancelarija u svom svakodnevnom radu nastoji da utiče na nadležne institucije u cilju što efikasnijeg pristupa problemima građana."
Oni nastoje da utiču na nadležne institucije, ali, šta ćete, oni ih ne slušaju, već rade po svom, pa tako ovaj građanin ne može da ostvari svoja prava koja mu normalno pripadaju po važećem zakonu.
I na kraju se kaže: "Iskreno zahvaljujemo na ukazanom poverenju."
Eto vidite, rešen problem, nema šta. Detaljno su ga razmotrili, razumeli, pokrenuli inicijativu da nadležne institucije odgovorno odgovaraju na zahteve građana u cilju što efikasnijeg pristupa problemima. A šta je tu rešeno? Ništa!
Građanin nije ostvario svoje pravo koje je tražio, a sutra će u nekoj analizi rada Narodne kancelarije verovatno biti objavljeno kako su uspešno rešeni svi problemi i prigovori građana. Neko od poslanika reče da skratimo ovu "praznu priču", a pitam je li to ovaj odgovor iz Narodne kancelarije u kome se ništa konkretno ne reče?
Zato vam iskreno preporučujem da usvojite ovaj amandman i rešite se ovako lošeg Predloga zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine.