Najpre sam htela da se javim, gospodine Duliću, da postavim pitanje Mlađanu Dinkiću, na osnovu člana 226, ali sada ću morati vama da održim jedno poslovničko predavanje, jer vi apsolutno ništa ne znate.
Pokušala sam pre izlaska za govornicu da vas upozorim da ne radite ovo što ste malopre uradili, jer to Nataša Mićić nikada ne bi; ona bi dala jednu opomenu, pa drugu, pa bi u svom maniru isključila tog poslanika, oduzela bi mu reč, a vi hoćete, kao, da budete fini, niste, kao, rigorozan predsednik kao što je bila Mićićka, pa se kao fini i dobri predstavljate javnosti, nego pritiskom na dugme i nestala struja, a ti, Krasiću, idi na mesto i mikrofon - ništa. Ne može, gospodine Duliću, zato što je to nepoštovanje Poslovnika. Vi se izigravate sa Narodnom skupštinom.
Možda ćete vi, pošto ne znam šta stoji u ovoj radnoj verziji Poslovnika, tamo da napišete ili da izglasa vaša skupštinska većina, u trenutku kad vi procenite da to prolongirano vreme posle tri minuta više nije vreme koje ćete vi da trpite i da tolerišete, da pritisnete dugme i nestane struja, ali sada ne možete, jer, po članovima 106. i 107. Poslovnika, vi samo u jednoj situaciji možete, kao što ste to jutros na početku zasedanja uradili u mom slučaju, sada u slučaju gospodina Krasića, da oduzmete reč narodnom poslaniku.
Povredili ste član 106. jer je najpre trebalo, ako ste hteli da primenjujete striktno ovaj poslovnik, da vidimo šta bi onda usledilo, jer je čovek govorio, na osnovu kršenja Poslovnika Narodne skupštine, o činjenici da Mlađan Dinkić ne može da bude predstavnik po ovoj tački dnevnog reda...
Trebalo je, ali samo u tim slučajevima, znači, nikako to niste mogli da primenite na Zoranu Krasiću i na meni jutros, da izreknete opomenu: ako je narodni poslanik prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, što Zoran Krasić nije uradio (ovo citiram i to ne može da mi ulazi u vreme); govori pre nego što je zatražio i dobio reč - nije, sačekao je strpljivo, iako je vaš prethodnik prenebregao činjenicu da se Krasić javio pre nekih drugih poslanika; "koji i pored upozorenja predsednika Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu" - apsolutno nije, objašnjavao vam je zašto Mlađan Dinkić ne može i zašto ga je Vlada, protivno Poslovniku Narodne skupštine, poslala ovde; "ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje" - naravno da to nije uradio niko od poslanika SRS, "odnosno ometa govornika"; "iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica" - ne, nego na neslavnu ministarsku i guvernersku prošlost Mlađana Dinkića, sve je argumentovano čovek rekao; "upotrebljava psovke i uvredljive izraze", i "ako drugim postupcima narušava red na sednici". Onda vi izreknete jednu, pa drugu opomenu, pa onda tek ide član 107 – mera oduzimanja reči.
Gospodine Duliću, vi ste prekršili članove 106. i 107. Isključivanje struje nigde ne postoji. Možda će jednog dana vas da strefi strujni udar, stvarno ne znam, kako ste krenuli i navikli da prekidate narodne poslanike. Ako vi hoćete da nastavite, a vi ste svi u istom konglomeratu, da radite kao Nataša Mićić, neka onda ona izađe i neka vam kaže kakve su to rigorozne mere, pa se onda nečasno upišite u istoriju predsedavanja Skupštine, kao što je to i ona uradila.

Gospodine Albijaniću, javljam se na osnovu člana 1. Poslovnika, da nam kažete kakve su vam namere u toku današnjeg dana, šta vas je obavestio, ili nije, Aleksandar Tijanić, šta ste se dogovorili sa predsednikom koji vas je ovlastio da ga zamenjujete, zato što reprezentacija Srbije nastavlja sa, verujemo i danas, svojim uspešnim rezultatima u odbojkaškim mečevima, kao i večeras u fudbalu, ali vi morate da nam kažete do kada planirate da Skupština zaseda, s obzirom na to da će prenos biti prekinut u 17.30 časova.
Očigledno je da i ministar Dinkić nije zainteresovan za ovu raspravu. On je verovatno pomislio, kada mu je koleginica Tabaković pričala o špageti-trgovini, odnosno o tom modelu, kroz bilateralne sporazume između zemalja koje su potpisnice CEFTA, da je neki špageti-vestern u pitanju, ili tako nešto, što njemu nije jasno. Ali, bar vi nama objasnite, računam, ozbiljan ste čovek, iako ste u G 17, predsedavate, znate kako dalje treba da teče današnji radni dan, da bi poslanici SRS, a uglavnom su oni preostali na listi onih koji treba da učestvuju u raspravi o CEFTA sporazumu, znali kako i na koji način da zastupaju interese građana, što jedini i radimo u ovoj skupštini, to je sasvim očigledno.
Vidi se da vas predsednik vaše stranke uopšte ne poštuje, gospodine Albijaniću, i to vam samo dodatne poene daje kod srpskih radikala. Načinom na koji ste do sada rukovodili Skupštinom, jer niste isključivali mikrofon i kada poslanik prekorači vreme, a hoće nešto ozbiljno da kaže, pokazali ste da imate veći demokratski potencijal od samog predsednika parlamenta.
Prema tome, nastavite i danas da se ponašate u tom demokratskom duhu i lepo nam saopštite do kada su direktni televizijski prenosi, da bismo znali dalje kako da učestvujemo u radu. U slučaju da vas je Tijanić obavestio da planira neki odloženi prenos, ne znam kada, u koje gluvo doba noću, da znate da poslanici SRS neće u tome da učestvuju i da se ne šali ni on, niti bilo ko u Narodnoj skupštini sa našim strpljenjem. Sa argumentovanom raspravom, koju vodimo o svakoj tački dnevnog reda, želimo da nastavimo u ovakvom duhu i atmosferi, ali i da znamo, a ne da nam se to saopštava u pet do 12, šta nas dalje čeka.
Zato zahtevam od vas da nam odmah date odgovor, da bismo znali dalje da se organizujemo i da se ne bismo ovde domunđavali po klupama, da naslućujemo, ili da nam kažu ljudi iz tehnike RTS-a – to smo planirali i to će da nas strefi.

Gospodine Albijaniću, u trenutku kada je predsednik dao tu informaciju bila sam na Odboru za odbranu i bezbednost koji je zasedao skoro dva sata. Ali, samo da vam kažem, sad sam čula od poslanika da nije dao tu informaciju...
(Predsedavajući: Tačno u 15 časova je dao objašnjenje, kada je nastavljen popodnevni rad.)
On je mogao da pročita to što je sastavio, što se dogovorio sa nekim, ali osnovni red i praksa u ovoj skupštini je da pita predsednike poslaničkih grupa i da im saopšti to što je dobio kao informaciju. Gospodin Dragan Todorović ni juče ni danas nije uopšte bio konsultovan od strane Olivera Dulića; Oliver Dulić je ne konsultujući druge šefove poslaničkih grupa sam, na svoju ruku odlučio da to tako bude. Onda, pošto je kasnije, pod našim pritiscima i argumentima da je to besmisleno i da mi sad imamo jedan celodnevni tok rasprave...
Doduše, nema ministra, njega to ne zanima, čovek se ne razume u to, ispričao nam je nešto što nema veze sa realnim stanjem, niti ima uporište u zvaničnoj statistici Republičkog zavoda.
Danas je govorio o tome koliki je naš izvoz prema zemljama CEFTA sporazuma, koliki uvoz, i dao je netačne podatke i pokupi se čovek, što kaže - ne znam ja ništa, hajde da idem, a vi ostanite pa sami sa sobom razgovarajte.
Mi sad treba, gospodine Albijaniću, kažete, uz garancije Aleksandra Tijanića, da razmišljamo da li će to da bude ili neće.
(Predsedavajući: Pisana garancija.)
Koja pismena garancija? Pa, povodom akcije SRS, u kojoj ćemo prikupiti najmanje milion potpisa građana Srbije (od kojih se traži pretplata) za zahtev da se direktno prenosi suđenje našem predsedniku u haškom kazamatu, koje će otpočeti u novembru mesecu, taj čovek se drznuo sutradan da kaže da on to hoće i razmisliće ako Tomislav Nikolić ili Aleksandar Vučić priznaju da je RTS najgledanija televizija, ako mu kažu ovo ili ono.
Ja takvom čoveku treba da verujem? Pa nikakve pismene garancije... Vi ste potpisali da nećete da kidnapujete Slobodana Miloševića i da ga isporučujete u haški kazamat, pa ste ga oteli i odveli ga tamo i tamo su ga zlikovci ubili. Nemojte da mi pričate o pismenim garancijama i o tome kako se vi poigravate i sa srpskim herojima i sa predstavnicima naroda.
Prema tome, gospodine Albijaniću, možda bismo bili spremni vama... Eto, da vas opet pohvalim, po treći put danas (ali ako krenete ovim stopama Dulića, bogami, i vama neće dobro da se piše), da ste se do sada uvek kad ste predsedavali sednici Narodne skupštine koristili isključivo onim što su vaša prava i ovlašćenja. Sada vas je Oliver Dulić opet ostavio u nebranom grožđu, i to vam nije prvi put. Lepo recite da nećete u tome da učestvujete i da nikakve garancije ne mogu da remete redovan tok sednice Narodne skupštine.
Dakle, svim srcem, ispod srpske trobojke ovde i u srcima sa našim odbojkašima, fudbalerima i bilo kojim sportistima navijamo i radujemo se svakom uspehu, ali onda da sačekamo (kao što je to radio gospodin Predrag Marković, vi vrlo dobro znate) da se završi ta utakmica, pa da nastavimo rad. I, nije isto, gospodine Albijaniću, ni u žaru političke borbe (vi to vrlo dobro znate, kao i svaki iskusan poslanik), kada govorite i znate da se nešto snima i da će ide odloženi prenos ili da govorite a znate da vas u tom trenutku gleda toliki auditorijum.
Prema tome, mi ne želimo da se na takav način igramo sa javnošću rada Skupštine i ne prihvatamo, i da znate da ćemo u skladu sa tim i da postupimo, kada rekoste ono, u 17.50.

Dame i gospodo narodni poslanici, direktor programa RTS... Ovo sam uzela sa stola predsedavajućeg, jer kao potpredsednik takođe treba da budem obaveštena o tome šta će dalje da se dešava u Skupštini.
Vama ću sada, gospodine Gavriloviću, malo da osvežim pamćenje, vidi se da ste dugo bili odsutni iz Narodne skupštine Republike Srbije. A i kako biste, kada ste propali na izborima 1997. godine, pa niste bili ni u jednoj skupštinskoj klupi. Srpska radikalna stranka je imala 82 poslanika. Ovih iz propalog SPO-a je bilo 45. Vi imate potpunu amneziju što se tiče svih događaja, gospodine Gavriloviću; od kad niste, od početka devedesetih godina, vi kao Slobodan Gavrilović, ovde u Narodnoj skupštini, ne znate i sve lončiće ste pobrkali.
Sad ću na to da se vratim i da vam kažem kako je to hronološki teklo, a onda ću da pročitam šta ovde piše. Kaže, neki Vladan Škrkić je rekao da će odloženi prenos ići, vidite šta piše, ili noćas u 2 sata, možete li to da zamislite, ili sutra u 8 ujutru.
Na šta mi vama, gospodine Gavriloviću, ličimo? Šta biste vi u to vreme, kada ste bili opozicija i kada vas je bilo tu sedam-osam sa sve Đinđićem i ovih iz DSS-a, Koštunica, onaj jedan Petrović, drugi Petrović, Jočić i ona šačica, koliko vas je bilo, po sedam-osam, bilo vas je sedam plus sedam ili devet plus devet, nije važno, šta biste vi onda uradili?
Gospodine Gavriloviću, podsetiću na činjenicu da se baš samo Srpska radikalna stranka za to izborila. Jer, kad su nas vukli i tukli u Narodnoj skupštini Republike Srbije baš zbog tih direktnih prenosa, neki su upali, kao što ste i vi posle, samo u sofisticiranoj verziji, takve iste ste doveli u Narodnu skupštinu, na Dedinje, svuda, i u Narodnu banku Srbije, 2000. godine. Nisu vas ovde razvlačili, nego gospodina Todorovića i gospodina Nikolića.
Vi se sećate da je tada postojala odluka svih opozicionih stranaka, te 1995. godine, da se napravi neki tzv. alternativni, odnosno paralelni parlament. Mi opšte u tome nismo želeli da učestvujemo jer je bilo sasvim očigledno da je i vaša stranka u to vreme, jer je već radila na ukidanju Zakona o privatizaciji kada vam je Đinđić bio predsednik, pa je Vuk Drašković celog života, tada kao navodno opozicija, šurovao sa režimom... Evo, tu vam je gospođa Pešić, koja doduše kao samostalni učesnik nije imala nekog velikog uspeha, i tadašnja njena stranka, ali hajde da vam malo osvežimo pamćenje.
E, onda je 1997. godine Srpska radikalna stranka na velika vrata, sa najvećom podrškom birača, ušla u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Počeli su direktni TV prenosi od tog saziva ponovo i redovno.
Onda je SRS, o čemu je govorio gospodin Todorović, učestvujući u vlasti u koaliciji sa SPS-om i JUL-om bila krajnji i potpuni zagovornik direktnog prenosa rada Skupštine.
Čak je u jednom trenutku predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj, tada potpredsednik Vlade, sa skupštinske govornice rekao, na upozorenje građana koji su se javili Draganu Veselinovu da dok on govori, ili Jožef Kasa, ne mogu sada da se setim, ali bilo je u više navrata takvih slučajeva, javlja se direktno izveštač RTS-a iz one kabine i ne čuje se šta Veselinov ili Kasa pričaju, mi smo rekli da se ne šale sa time, da bez obzira na to da li smo u vlasti ili opoziciji mora da bude direktnog TV prenosa.
Budite sigurni, gospodine Gavriloviću, kada se neka skorija istorija bude pisala ili pravila analiza od strane ljudi koji će ozbiljno time da se bave, a ne vašim petooktobarskim pučem, da će svetlim slovima biti zabeležen svaki radikalski pokušaj za razvoj parlamentarne demokratije u ovom najvišem skupštinskom telu.
Vi se sećate da su u tom periodu predstavnici vaše stranke, iako vas je bilo tako malo, a moj sugrađanin a vaš tadašnji kolega Borivoje Radić bio je u vašoj poslaničkoj grupi, napisali preko 1000 amandmana na Zakon o lokalnoj samoupravi. Niko reč zbog toga tada nije rekao, a danas se usuđujete da kažete da mi vršimo opstrukciju i da upotrebom naših prava koja izviru iz Ustava, iz Poslovnika mi zapravo zloupotrebljavamo... Dobro, vi to niste rekli, kažete - promoviše se. Pa, šta ćemo drugo da radimo nego da promovišemo naše političke ideje? Naše političke ideje i naša briga za Srbiju i za narod u svakom slučaju su iskrene, časne, sa najboljim namerama, za razliku od vas, jer ste se usudili da malopre obmanete građane i da mislite da ovde nema nas koji se sećamo hronološki kako se sve to dešavalo.
Prema tome, direktan prenos, pa ćemo mi da nastavimo da radimo u demokratskom duhu i atmosferi, koja će da pokaže građanima Srbije ko je ko u Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, razlozi za kršenje Ustavnog zakona o kojima je govorio gospodin Aleksandar Vučić i koleginica Radeta su više nego očigledni, ali, pored tog drastičnog kršenja Ustavnog zakona, mi se, kao Narodna skupština, nalazimo po prvi put u situaciji da moramo da kršimo i odredbe Poslovnika, koje nas obavezuju, zapravo, obavezuju Odbor za odbranu i bezbednost i članove tog odbora da razmatraju veoma važno pitanje, a to je jedini odbor u Narodnoj skupštini koji ima tu obavezu, dva puta godišnje - pitanje rada MUP-a i BIA.
Ovim putem se ne obraćam kolegi Dačiću, koji je spletom okolnosti, našeg dogovora i konsenzusa svih stranaka, izabran na mesto predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, već vama i ministru Jočiću i direktoru Bezbednosno-informativne agencije.
Ovo je vrlo ozbiljna stvar, ako želite da shvatite, jer je prvi put Narodna skupština Republike Srbije u situaciji da je prošlo godinu i dva meseca a da Odbor nije razmatrao stanje sveukupne bezbednosti u državi.
Za vreme dok je gospodin Mirčić bio predsednik tog odbora, pa čak i za vreme njegovih prethodnika, i u ono najgore vreme, kada je taj odbor radio bez učešća Srpske radikalne stranke, dva puta godišnje smo morali da imamo izveštaj o radu Ministarstva unutrašnjih poslova.
Najpre, zbog činjenice da taj izveštaj za nas, za članove Odbora, kao i za sve narodne poslanike, sadrži informacije koje su potrebne naročito sada, u situaciji u kojoj se Srbija nalazi - pred novim naletom Amerike i drugih Zapadnih sila u otimanju Kosova i Metohije.
Prioritet je da o tome razgovaramo, i na otvorenoj sednici, na kojoj raspravljamo o izveštaju Ministarstva unutrašnjih poslova, i na sednici Bezbednosno-informativne agencije, za koju smo se izborili da bude javna za sve narodne poslanike i za sve pripadnike medija.
Moram da vas obavestim, vas ostale narodne poslanike, da taj izveštaj postoji. Obuhvaćen je period do juna ove godine. Izveštaj je veoma ozbiljan, mi srpski radikali imamo i neke primedbe i, naravno, iznećemo ih na sednici Odbora, ali pitamo se kada će biti ta sednica.
Ja sam sada, u prolazu do govornice, pitala gospodina Krasića, koji je za trenutak zastao kod vrata - šta čeka, a on odgovara - čekam da mi Jočić vrati onaj džip.
Zaista je stvar ozbiljna i u tom delu. Dakle, postoje obaveze Ministarstva unutrašnjih poslova i prema presudi Vrhovnog suda, kada je u pitanju džip koji je svojina Srpske radikalne stranke.
Postoji niz kršenja zakona od strane bivšeg ministra unutrašnjih poslova i stvari koje nas interesuju iz oblasti javne bezbednosti i iz oblasti koja se tiče analize rada Ministarstva u pogledu svih dosadašnjih kriminogenih grupa, koju je pominjao gospodin Vučić.

Gde možemo da postavljamo ovakva pitanja, tj. treba da se da prilika samom gospodinu Vučiću da pita ministra unutrašnjih poslova - da li ima saznanja da je deo te mafije, odnosno da su ključni ljudi iz mafije, kojima se on bavio u Anketnom odboru, sada sufinansijeri Demokratske stranke, i dalje na slobodi, vršljaju i rade šta hoće.
Mnoga druga pitanja su važna, ali, pre svega, ona koja se tiču sveukupne bezbednosti u zemlji.
Ako vi, dame i gospodo narodni poslanici, smatrate da u ovom sazivu treba da raspravljamo o zakonu o putnim ispravama, nemam ništa protiv, to je obaveza nadležnog odbora.
Ako izmena i dopuna Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama treba da nam bude najpreča, to da li će neko, uzvikujući parolu koja se tiče podrške haškim zatvorenicima, kao što je naš predsednik, ili onima koje Haški tribunal goni, na sportskim utakmicama, da dobije pet ili deset godina zatvora, onda smo mi neozbiljno zakonodavno telo.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno ministar, morao bi, koliko sutra, da dođe, jer je taj odbor, sa izveštajem koji mi imamo i koji smo pročitali, u više navrata odlagan.
Zaista je veoma važno da ga održimo što pre, kako bismo sva ova bitna pitanja za državu i za njene građane postavili. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, javljam se po Ustavu Republike Srbije, što je najviši pravni akt u našoj zemlji, naročito zbog onih koji su, vršeći za vreme dosovske vlasti državne funkcije, na čelu ministarstava, morali da znaju šta sadrži prethodni i ustav koji smo proglasili prošle godine na Mitrovdan, a konkretno se tiče člana 43. Ustava koji govori o slobodi izražavanja misli, savesti i veroispovesti.
Reklamiram član 100. Poslovnika, zbog izlaganja gospodina Batića i činjenice da je on, govoreći malopre, povredio Ustav Republike Srbije i član 43, on bi to morao da zna, zato što se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti garantuje Ustavom Republike Srbije.
Stav 2. tog istog člana govori, gospodine Batiću, da niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.
Onim svim što ste govorili malopre, pominjući visoka sveštena lica Srpske pravoslavne crkve u Srbiji, vi ste, gospodine Batiću, uvredili ne samo moja verska osećanja, nego i osećanja svih građana Srbije koji slobodno izjašnjavaju svoju pravoslavnu veroispovest.
Dakle, slobodna sam da vam kažem da sam pravoslavna Srpkinja, ali, isto tako, da vas upozorim, trebalo bi to da znate, ako ste Srbin pravoslavac, a tako se izjašnjavate, ili ste bar nekoliko puta to sa skupštinske govornice rekli, da nije pravo nas pravoslavnih Srba i da naša vera, koja je jedna od najplemenitijih, ne propoveda da na bilo koji način govorimo o verskim licima, bez obzira na to da li je to svešteno lice koje kod vas dolazi, ili je u pitanju preosvećeni vladika, kao što je vladika Filaret, koji je prošao kroz najgore moguće muke da bi izborio pobedu za srpski narod. Jer, to nije bio atak na administrativnu granicu ili administrativnu zabranu, nego na SPC, a time je crnogorska separatistička vlast atakovala na čitav srpski narod, složićete se.
Prema tome, moj vam je savet da više nikada, ni na jednom mestu, ne kažete da se bavimo onim ili ovim vladikom. Srbi, pravoslavni, to ne rade. Oni poštuju svoju veru. Nije naš posao da se bavimo sveštenim licima, već da verujemo u Gospoda Boga i da na svoj način ispovedamo svoju veru, kako nam to Ustav dozvoljava.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo razgovarali o osnovnom tekstu ovog zakona, nažalost, ministre Jočiću, nismo slutili u to vreme da će ovako nešto da se desi i da će separatistički režim Mila Đukanovića, uz pomoć mentora, poput Lajčeka, šiptarskih separatista i na nelegalan način, koji je kasnije verifikovan kao zaokruživanje posebne države Crne Gore, da učini to što je učinio 21. maja prošle godine.
Zabrinuti za sudbinu srpskog naroda, mi, srpski radikali, u toj srpskoj republici smo otpočeli odmah posle separatizma u Crnoj Gori i stvaranja nezavisne crnogorske države da hrabrimo naš srpski narod, koji je, kao što je gospodin Martinović rekao, jasno i nedvosmisleno, na popisu koji je obavljen pre separatističkog referenduma, u odnosu od preko 30% rekao da želi da se identifikuje sa svojom matičnom državom. Svuda u svetu, bez obzira kom narodu da pripadate, uz osećaj pripadnosti svojoj naciji, valjda je prirodno i normalno da želite da se identifikujete sa svojom matičnom državom.
Zbog toga ovaj zakon, odnosno izmene i dopune, može da ima smisla samo ako prihvatite amandman Srpske radikalne stranke.
Mi smo danas ovde govorili o našoj braći u Crnoj Gori zato što je to sada veliki problem za ljude koji nam se i porukama, i putem mobilnih telefona, što bi rekli, direktnim kontaktom, celog jutra javljaju. Njihove oči su uprte u vas, gospodine ministre, i u Narodnu skupštinu, zbog toga što će oni sada rešiti svoj veliki problem.
Pošto se, de fakto, desio separatizam i stvaranje crnogorske posebne države, na ovaj način ćemo, gospodine Jočiću, da pokušamo da ispravimo jednu istorijsku nepravdu koju je doživeo srpski narod pod Brozovim komunističkim režimom. Zato što je stvaranje veštačke crnogorske nacije otpočelo za vreme Drugog svetskog rata, delovanjem i crnogorskih ustaša tog vremena, o čemu je mnogo govorio, a naročito pisao, i u tamnici haškog kazamata, i pre odlaska u Hag, naš predsednik dr Vojislav Šešelj, a naročito zbog činjenice da se tzv. veštačka crnogorska nacija veličala pod režimom Josipa Broza i da su sledbenici režima koji ugnjetava Srbe u Crnoj Gori, bez obzira na to da li pripadaju Demokratskoj partiji socijalista, Socijaldemokratskoj partiji ili već ne znam kome, upravo oni koji su sve vreme, i kao članovi Saveza komunista, ili njihovi očevi, ili oni čiji su oni sledbenici, 50 godina zagovarali da se zatre srpsko ime u srpskoj Crnoj Gori i da se guši srpski nacionalni identitet.
Oni su pokušali da kroz takav vid pritisaka zaplaše svakog Srbina uoči tog separatističkog referenduma prošle godine. Naravno da u tome nisu uspeli, jer sve ono što je moglo da izađe na biralište, u 99,9% slučajeva je tog dana glasalo za zajedničku državu. Baš zbog činjenice da su se mnoge porodice borile protiv te brozomanije, izmišljene crnogorske nacije, što bi rekao naš predsednik - oni mogu da se zovu i eskimi, i marsovci, i kako god hoće može sebe da naziva Jusuf Kalamperović ili ostala separatistička bratija, bilo bi nečasno i nepravedno prema napaćenom srpskom narodu koji je ostao da živi van matice svoje države da mi tog izvesnog Kalamperovića ili nekog drugog izjednačimo sa pripadnikom srpskog naroda koji traži svoja prava.
Mi danas moramo da pomognemo tim ljudima i da im damo nadu i signal da ovakvo stanje neće da ostane zauvek. Oni to vrlo dobro znaju.
I ako je neko mislio, ako je to mislio i predsednik crnogorske države, i ondašnji premijer, sada predsednik najuticajnije stranke koja je na vlasti, da može da zaplaši Srbe, situacija je, to vam govorim iz iskustva i zbog činjenice da smo general Delić i ja otpočeli seriju tribina, u februaru ove godine, u gradovima širom Crne Gore, pod nazivom "Sloboda Šešelju", danas, godinu dana posle separatističkog referenduma, zaista drugačija.
Srpski narod se podigao, zato što Srbi ne daju na svoju crkvu, na svoje manastire, zašto što Srbi znaju kome pripadaju i znaju da moraju da se bore za ono što je njihovo pravo bilo kroz vekove.
I predstavnici Srpske liste, koji su danas u Beogradu i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i skoro 300 hiljada Srba tamo, ne traže ništa drugo nego da se identifikuju sa svojom matičnom državom.
Imate problem, gospodine Jočiću, administracije u MUP-u. Imate problem zbog činjenice što sam ja, kao i mnoge druge kolege iz SRS, u zaista teškoj situaciji kada je neko, ne daj Bože, bolestan, kada se nekome rodi dete, pa, takođe, ima problem, podneo je zahtev za upis u knjigu državljana, ili je reč o ljudima o kojima je govorio gospodin Buha, koji na to čekaju već 15 godina, jer bez intervencije kod vašeg mlađanog kolege i saradnika, gospodina Bojčića, ti ljudi, a potrebno im je odmah, bilo je nekoliko slučajeva da je ljudima potreban upis u knjigu državljana da dobiju putnu ispravu, da mogu da otputuju u inostranstvo na lečenje, oni to ne mogu da urade.
Dakle, proces upisa u knjigu državljana za one ljude koji su podneli zahtev 2005, 2006. godine, vi morate da ubrzate, da ažurirate, jer mi očekujemo, to je napomenuo i general Delić, iako je dat ovaj rok od 5 godina, da će Srbi iz srpske Crne Gore, a i Srbi širom sveta, ako prihvatite ovakvu identifikaciju sa onim šta je državljanin Srbije po amandmanu SRS-a, želeti da što pre dođu i podnesu zahtev za upis.
Malo su poznate činjenice o tome da su kolonije Srba iz Like, Banije, Korduna, pre 100 i više godina, odlazile trbuhom za kruhom preko Atlantskog okeana, pa tako u Americi, u državi Montana, postoji jedan skoro potpuno etnički čist grad, za koji verovatno niste znali, zove se Bjuk, i u njemu živi oko 37 hiljada Srba.
Mnogi od njih, ta deca (u tom mestu je, hvala Bogu, pre nekoliko godina sagrađena, a nedavno i oslikana, srpska pravoslavna crkva), znaju da su pripadnici srpskog naroda i došli bi u svoju matičnu državu, a postoje generacije koje nikada nisu došle.
Da ne govorim, a to je ono što ja najvažnije, o stotinama hiljada izbeglica i Srba, pre svega, sada u Crnoj Gori, kojima je državljanstvo potrebno.
Da bismo to uradili i da bismo pomogli, pre svega, srpskom narodu u Crnoj Gori, vi morate, gospodine ministre, verovatno zbog toga niste bili par sati u sali, dobro da razmislite o tome šta danas radimo, da činimo veliko delo za budućnost i za opstanak naše države i zato smo mi, srpski radikali, bili u pravu.
Evo, već 17 godina, kad god završavamo neke od naših stranačkih skupova, a to rade i radikali u srpskoj Crnoj Gori, u Republici Srpskoj i svuda gde okupljamo narod, završavamo rečima - Srbija je večna dok su joj deca verna.
Sve dok država Srbija nema vernu decu koja žele sa njom da podele sve ono što je i dobro i zlo, a nadamo se dobru u budućnosti, nemamo pravo ni da se nadamo da ćemo imati jaku i stabilnu državu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, još malo vremena je preostalo za našu najveću poslaničku grupu, ali ste čuli iz izlaganja gospodina Tomislava Nikolića i mojih uvaženih kolega da je prvi i osnovni državni i nacionalni interes, i ono što stavljamo u svakom trenutku iznad stranačkog i ličnog interesa, Kosovo i Metohija, kao neotuđivi deo naše zemlje.
Od petooktobarskog puča do današnjeg dana imamo sedmu rezoluciju na dnevnom redu i imali smo jednu deklaraciju povodom tzv. Hakerupovog ustavnog okvira.
Mnogo toga se promenilo i sam gospodin Samardžić zna, koji se dugo godina bavi kosovsko-metohijskim pitanjem, da smo sve do sada to mogli da posmatramo u tom, kako je on sam jednom prilikom naveo, trouglu mi,Srbi-tzv. međunarodna zajednica-šiptarski separatisti.
Ali, sada se, na svu sreću po nas, pojavio četvrti, veoma važan faktor i odlučujući u budućnosti o pitanju naše južne pokrajine, a to je Ruska Federacija.
Pošto se Rusija, pod vođstvom predsednika Vladimira Putina, uspravila na noge i pošto je Vladimir Putin jasno i nedvosmisleno, preuzevši vlast i ojačavši Rusku Federaciju posle Jeljcinove vladavine, rekao da niko ne može na takav način da se poigrava međunarodnim pravom i Poveljom UN, mi možemo apsolutno da budemo sigurni, naročito posle dolaska predsednika Ruske Državne Dume ovde u Dom Narodne skupštine pre nekoliko dana i svih izjava ruskih zvaničnika, da će ta supersila jasno i nedvosmisleno da brani interes naše države. To je jedini put i pravac kojim Srbija mora da ide i gde vi morate da se okrenete.
Gospodin Boris Tadić je u avgustu 2006. godine, čineći se kao neko ko je dobronameran i kao neko ko hoće da se predstavi drugačije od bivšeg Miloševićevog režima, ponudio Albancima na Kosovu i Metohiji pomoć u lečenju dečijeg meningitisa i epidemije koja se tada širila.
Ne samo da nije bilo odgovora, već odmah posle toga svi šiptarski listovi u Tirani, i „Sot“ i „Metropol“ i ostali su krenuli sa najgorim mogućim osudama svojih političkih navodnih vođa, inače ubica i koljača poput Haradinaja i Čekua, na ikakvu mogućnost da oni sede u istoj prostoriji i da pregovaraju sa predstavnicima našeg naroda.
Rekli su da oni žele realbanizaciju severnog dela Kosovske Mitrovice i svih mesta gde žive Srbi na Kosovu i Metohiji osam godina pod okupacijom NATO pakta. Rekli su da je režim u Beogradu isti fašistički, baš kao i u vreme Miloševića.
Onda je besmisleno, gospodine Tadiću, da im se dodvoravate i da u svom govoru pominjete taj deo naše istorije, kada ste vi bili negde drugde, verovatno sigurni, nasmejani i sa blaženim osmehom, a kada se naš narod 78 dana borio protiv agresije NATO pakta i kada je naš kolega, general Delić, bio na najtežim položajima, predvodeći srpsku vojsku.
Prema tome, put i pravac je jasan, ali je nedorečena rezolucija koja se nalazi pred nama. Kada smo 14. februara, u danu kada je verifikovan mandat svakog novog poslanika posle održanih izbora i pobede SRS na tim izborima, imali onu prethodnu rezoluciju, još se nije znalo i nije se naziralo ko će u vašoj kombinatorici da zauzme premijersko mesto.
Ali sada, kada se to već zna, kada ste se obavezali u ovoj rezoluciji, za koju ćemo mi da glasamo, ali koja je nedorečena, koja je morala da bude dosta eksplicitnija, koja je morala da zauzme stav o pitanju eventualnog samoproglašavanja Kosova i Metohije kao nekakve samostalne države, vi morate, gospodine Koštunica, kao premijer srpske Vlade, u tom novom pregovaračkom timu da ispunite ono što ste obećali Srbima kada se usklikivali na vašim mitinzima „Živela Srbija“.
Bez obzira na to što pored sebe imate gospodina Samardžića i bez obzira kakav će biti sastav tog pregovaračkog tima, vi morate da vratite državu Srbiju na Kosovu i Metohiju. Nikakav problem nije ako koristite Rezoluciju 1244, a znate da imate, bez ikakvog kaluklisanja, kako to zlurado hoće da predstavi „B92“ i drugi mediji koji su upereni na to da ruše i remete proces postizanja nacionalnog jedinstva, dakle imate mogućnost da, kroz zahtev da se primeni Rezolucija 1244, tražite prisustvo države Srbije u našoj južnoj pokrajini. To niko od vas nikada nije izgovorio na mestu gde ste ne pregovarali, nego pokušali da pregovarate, na način na koji to treba odlučno da kažete.
Ono što vam je rekao i poručio, kao bivši diplomata u našoj zemlji, a vaš politički mentor koji vam je pomogao da dođete na vlast u Srbiji, Vilijam Montgomeri, jeste jedna cela istina koju on i svi Amerikanci, američke diplomate i zvaničnici znaju – u Beču se nikada nisu vodili nikakvi pregovori. Baš kao što je prošle godine, još u septembru, pisao bečki „Standard“ i kao što je Montgomeri više puta rekao – to je jedna farsa i to je ono o čemu nikada, za razliku od vas, gospodine Koštunica, i Borisa Tadića, Vladimir Putin nije imao nikakve iluzije.
Pošto je raskrstio sa mafijom, pošto je povratio Rusiju kao supersilu, ne samo na prostor Balkana i tako ravnopravan strateški odnos želi sa nama, on je jasno rekao da nema nikakvih iluzija u pogledu odnosa Rusije i Amerike, predstavnika iz Grupe G8 i uloge Rusije u Kontakt grupi. Nikakvih iluzija ni u pogledu istorijskih prijatelja i neprijatelja, ni strateških partnera, jer je jasno i nedvosmisleno poručila ta nama prijateljska zemlja, i to je jedini pravac kojim treba da idemo, njoj da se okrenemo i ostalim prijateljima u svetu, da su KiM neotuđivi deo Republike Srbije.
Mene veoma raduje što će gospodin Tadić, sa drugačijom pričom i svojom željom da Srbija uđe u NATO pakt, i dodatnim stavljanjem prsta u oko i Putinu i Ruskoj federaciji doživeti debakl na predstojećim predsedničkim izborima, ali je to veoma opasno po našu državu i narod na KiM. Zato vam je poslednji trenutak da se uzmete uz pamet, da se okrenete jedinim prijateljima koje Srbija ima u svetu, da bismo sačuvali KiM u sastavu Srbije. Hvala vam na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, za mene, kao narodnog poslanika sa stažom u ovoj skupštini dugim više od jedne decenije, bio je poseban izazov da pratim stanje u Carini od momenta kada je, posle petooktobarskog puča, Zabunović upao u Saveznu upravu carine i kada su počele da se dešavaju, u najmanju ruku, čudne stvari, koje su, u kriminogenoj povezanosti vrha državnog režima sa Carinskom upravom i direktnog političkog uticaja pojedinaca iz vrha vlasti, počev od premijera jednog, pa drugog, resornih ministara, na postavljenja (vidimo i do dana današnjeg, to radi gospodin Đidić kao državni sekretar), načelnika Uprave carine, uticale na ovaj veoma važan segment funkcionisanja jednog društva i ekonomije uopšte.
Vi znate, gospodine ministre, kao ekonomista, da je carina jedan vanredni sistem ekonomske aktivnosti i da je ta zaokružena ekonomska celina nekada potpuno, na izvestan način, kao institucija, izolovana u primeni i praksi od samog sistema vlasti i direktne kontrole izvršnih organa vlasti, da je najpodložnija korupciji.
To nije problem sa kojim se suočava samo Srbija, ranije Srbija i Crna Gora, već je to problem za sve zemlje koje imaju urušene institucije sistema, koje nemaju stabilnu izvršnu vlast, u kojima narodni poslanici, kao nosioci najviše zakonodavne funkcije, nemaju interesovanja da se na podrobniji i detaljniji način bave ovom problematikom.
Ja sam, dakle, u poslednjih sedam godina pročitala više studija o korupciji na carini. Jedna je najobuhvatnije do sada napravljena. Uradio je tim ekonomista u našoj zemlji i ljudi koji su se time bavili, uključujući izjave samih carinika, dakle neposrednih izvršilaca ovoga što sadrži Protokol, što je samo osnov za usklađivanje našeg zakonodavstva za ovu veoma važnu oblast.
Vi to treba da znate, ali vidim da ste potpuno demotivisani i nezainteresovani da sa poslanicima uđete u jednu ozbiljnu raspravu o ovom pitanju, o nefunkcionisanju Carine, nesmetanom funkcionisanju i striktnoj primeni carinskih propisa, koji su se ovde, verovatno će vam kasnije gospodin Krasić reći, menjali, u proteklih sedam godina, nebrojeno puta. Imali smo i pre 15 dana izmene Zakona o carinskom postupku i administraciji.
Dakle, to je osnovni uslov da bi carina funkcionisala kako treba i da bi imala pozitivan uticaj na spoljnotrgovinsku razmenu jedne zemlje, na prihode u budžetu i da bi imala uticaj na stimulisanje izvoznika, kroz povraćaj poreza i kroz stimulacije za izvoznike, kojih ovde nema, jer je država u dugovima; spoljnotrgovinski deficit je 20 milijardi evra. Mi se sada nalazimo u potpunom privrednom kolapsu, zbog činjenica da je i ovaj veoma važan segment funkcionisanja društva potpuno zapostavljen.
Možemo da govorimo o korupciji na carini kroz uticaj pojedinaca ili kroz timski rad. Najpre bih da govorim o tom timskom dosovskom duhu korupcije, koji je uveden u našu zemlju vašim dolaskom na vlast.
Neverovatno je bilo, i za neke ljude koji su bili, verovatno, časni i pošteni u namerama da, u skladu sa do tada važećim ili kasnije usvajanim propisima, rade taj posao, a da se nalaze u neposrednom okruženju direktnog uticaja političara iz DS-a, iz DSS-a, G17, NS i svih onih koji su participirali u vlasti. Jednostavno, čovek nije mogao da se otrgne onoga što se zove vrtlog korupcije, u koji je svaki od njih pojedinačno uvlačen.
Da biste vi, kao resorni ministar u novoj Koštuničinoj vladi, novoj - staroj, kako hoćete, izašli za skupštinsku govornicu i ubedili naciju da pokušavate, nekom integralnom strategijom antikorupcijske borbe u oblasti carine, da primenite adekvatne mere, vi biste, prvo, morali, kako je to, u definiciji toga šta je korupcija, rekao izvesni Vito Tanci, da kažete: "Politika neće da ima apsolutno nikakvog uticaja na ovu oblast funkcionisanja našeg društva".
Ali, kako da nema, kada je ima. Imala je od Zabunovića i automatskih pušaka, ima je sada preko Đidića, koji postavlja novog načelnika Uprave carina u našoj zemlji, imala je i u vreme Čedomira Jovanovića, kada je on bio zadužen, zamislite, kao predsednik poslaničke grupe, tada, tog dosovskog konglomerata, da vrši harmonizaciju carinskih propisa u procesu usaglašavanja državne zajednice Srbija i Crna Gora sa Crnogorcima.
Znate kako smo se proveli - kao bos po trnju. Otišao je tamo i rekao: šta ima veze, bolji je holandski krompir od ovog iz Prilika, nemamo mi interesa da štitimo poljoprivrednu proizvodnju. Isto se i vi sada tako ponašate.
Što se tiče tog visokog stepena regulacije i komplikovane procedure, ona je užasno komplikovana. Osvrnula bih se naročito na ovaj posebni deo, kao prilog ovog sporazuma, a to su glava 3. i glava 6, pre svega, carinjenje i druge carinske formalnosti i carinska kontrola.
Reći ću vam, gospodine ministre, da je ova grupa ekonomista, istražujući stepen korupcije na carini, koji je užasno velik za zemlje, kako biste vi rekli, u tranziciji, od samih carinika došla do saznanja, od 42% anketiranih, da su užasnuti tako komplikovanom carinskom procedurom koju moraju da sprovode.
Kažu da je ona izuzetno teška, a što je komplikovanija, to je veća mogućnost za tzv. diskreciono pravo. Diskreciono pravo službenika u Upravi carina i carinika, složićete se, nije jednako kao diskreciono pravo nekog činovnika kojeg vi postavljate u Ministarstvo finansija.
Ovde se radi o konkretnom protoku robe i određenih usluga. Ovde se radi o neverovatnom resursu za sticanje enormnog bogatstva za pojedince, kao što su Cane Žabac i svi oni koji su upleteni u ''duvansku aferu''. Samo je vrh ledenog brega bio Jočićev pokušaj od pre nekoliko meseci da nam pokaže kako je završio posao i kako je krenuo u obračun sa ''carinskom mafijom''.
Evo, vidite izveštaj upućen Odboru za odbranu i bezbednost. To je sve sadržano u jednom pasusu. Nisu valjda bili ovi ljudi zaludni, koji se sa naučnog aspekta bave time, da istražuju godinama i da pišu studije, koje sam čitala i koje imaju po 200 strana, a Jočić nam je u jednom pasusu rekao: tako smo se mi obračunali sa korupcijom na Carini. Naravno da niste, jer sve počinje od vrha, odnosno od Uprave, odnosno od Đidića. Već danas je javna tajna i znamo i novoimenovanog načelnika Uprave, izvesnog Petronijevića.
Veoma važnu ulogu u funkcionisanju carinskog postupka i primeni ovoga, kao i u iskorenjivanju korupcije, ima naše pravosuđe. Sudstvo, koje treba da bude, takođe, oslobođeno političkog uticaja, to, naravno, nije, što vidimo iz slučaja Terzić i svega onoga što se dešavalo unazad sedam godina. Ono je i te kako sklono tome da ne primenjuje oštre sankcije i da ne pokreće krivični postupak za one koji su korumpirani, zbog toga što je, reći će vam i pravnici iz Poslaničke grupe SRS-a i ljudi koji se bave tom politikom, najteže doći do materijalnih dokaza kada je u pitanju korupcija na carini, zato što tu imate slučaj "tet a tet", imate onog koji traži carinskog službenika ili načelnika uprave, ovog novog sada, koji je, verovatno, pošto dolazi iz grupacije vašeg konglomerata, koji je počinio toliko zloupotreba u proteklih sedam godina, sklon korupciji. Postupak se veoma teško dokazuje, jer se, oči u oči, dogovaraju. Tako će da izvrše nelegalni promet robe.
Najveći problem za državu kao što smo mi, naročito zbog činjenice da je južna srpska pokrajina okupirana, jeste, upravo, promet droge, oružja, belog roblja, a da ne govorim o jednoj od najvećih afera za vreme vaše vlasti. Reći ćete vi: "nemam veze s tim", vi ste tada bili samo sitnica, direktor Agencije za privatizaciju, kada je bivši dosovski ministar Milan Veselinov izvezao, to vrlo dobro zna gospodin Batić, smejete se, ali znate da je to istina, preko 200.000 primeraka zaštićenih i retkih ptica iz Zapadnobačkog okruga nekoj italijanskoj firmi; zaradio novac, zadovoljno trljao ruke.
U to vreme, dok je DOS bio na vlasti, mi smo non-stop o tome govorili za govornicom, a vama je to bilo smešno. "Odletele ptičice, šta ima veze". Nije bilo važno što je on zaradio ogromne pare, što se u to vreme znalo kojim kanalima i kako cigaretama trguje Cane Žabac, kralj ''duvanske mafije''.
Vrlo dobro ste znali, a znali su i ljudi iz Uprave carine, da se u paketima smrznutog graška kriju, to je jedan od načina, kutije sa cigaretama, jer su lakše, pa se prikazuje da se u kamionima i šleperima nalazi smrznuto voće i povrće, a za to vreme ste uništavali domaću proizvodnju i voća i povrća. Bilo je važno samo da se pojedinci bogate, da se pljačka državni budžet. To vam je i dalje najvažnije.
Profesionalna carinska služba, pod ovakvom vlašću, koja je sklona manipulacijama, kroz zakonsku regulativu i imenovanje ovako nesposobnih i korumpiranih ljudi, nemojte da se nadate da će u dogledno vreme da bude. Stvarno bih preporučila, i vama koji se lepo smeškate, jer nije smehotresna olimpijada sada aktuelna u Skupštini, iako je ova počela u Beogradu, da nešto pokušate da naučite i da se udubite u ovu problematiku, jer u pitanju je funkcionisanje države. Najlakše je da se smejete i ništa ne znate. Lepo vam je sve, sve je šareno, ja ću sve da slušam, ako mi na jedno uvo uđe, na drugo izađe.
Naučite nešto, pokušajte da se spremite za dnevni red. Nema veze, što kaže Vjerica, na odgovarajuće crveno dugme pritiskate, ali znajte bar šta tu piše, šta se očekuje od vas. Vi ćete i sutra da snosite odgovornost.
Glasali ste za ovo, a to ne znači ništa. Gde su vam svi drugi prateći zakoni? Gde su vam nekorumpirani ljudi u Carini? Gde su ljudi koji su lišeni svakog političkog uticaja u sudstvu? Nema toga. Kako koji segment društvenog života pogledate, svuda korupcija i kriminal, u kojima su najviše pojedinci, u najvećoj meri su, naravno, zaposleni, koji su časni i pošteni ljudi, pojedinci iz vrha vlasti iz tih ustanova umešani do grla.
Ako krenemo od slučaja koji je izneo gospodin Duvnjak, koji je samo jedan u nizu, mi ćemo oštro da se borimo protiv kriminala i korupcije. To je imperativ SRS-a. Budite sigurni da ćemo za veoma kratko vreme da pronađemo mehanizme. Ja ću samo da kažem neke od njih, kada budemo pravili strategiju za borbu protiv korupcije, i u carini, i u zdravstvu, i u celokupnom našem sistemu, zato što mi to smemo i zato što nama niko ne sme da kuca noću na vrata, da nas zove telefonom, da nam preti, da nas ucenjuje. Pošteni smo ljudi, ljudi koji znaju koliki je nivo kriminala u ovoj zemlji, koliko se obični ljudi plaše kada naiđu na uniformisano lice na carinskom prelazu.
Zašto bi se plašio jedan turista koji se vraća iz Grčke ili Turske ili ne znam odakle, a ne plaše se kriminalci koje vi štitite i kojima ste nesmetano davali da se bogate za sve ovo vreme dok ste na vlasti?! Pričajte malo o tome. Onda da razgovaramo o tome kakva je čija politička biografija i da li formalno jesu ili nisu članovi Demokratske ili neke druge stranke, koja ih štiti. To će da nas odvede daleko. Dovešće nas do knjiga prof. dr Vojislava Šešelja.
Gospodine Gavriloviću, ja ću, pošto ste vi na izvestan način simbol demokratije, DS pod znacima navoda, jer ste toliko godina poslanik, da vam poklonim nekoliko izdanja knjiga, koje, možda, niste uspeli da kupite, našeg predsednika. Sve ćete da vidite, kako je po svim šavovima šuplja država, kako se korupcija sprovodi, kako se pojedinci bogate, ko je sve pomešan po vertikalnoj, po bočnoj liniji, i tu nema nikakve filozofije.
Hajde malo da pričamo o tome kakav je direktni uticaj carine i spoljne trgovine. Veoma veliki, ali vi nećete to da priznate, zato što je liberalizacija našeg tržišta i nesmetano poslovanje uvozničkog lobija dovelo dotle da se malinari i ostali voćari, ljudi koji proizvode i drugo povrće i voće, kao i oni koji se bave stočarskom proizvodnjom, hvataju za glavu, zato što uvoznički lobi radi ono što i Carinska uprava, naravno, i što Vlada, ne štiteći domaću proizvodnju, takav liberalizam sprovodi.
Nekada ste začuđeni a najčešće se smejete kada pravimo komparaciju između nas i bratske i prijateljske Rusije. Onda ne znate činjenice, jer se ne bavite, kao gospodin mr Dejan Mirović, tim egzaktnim podacima, kojima on barata i koji su apsolutno tačni. Pre nekoliko dana, kada smo imali razgovore u Domu Narodne skupštine, sam gospodin Grizlov, predsednik ruske Dume, potvrdio je podatke o neiskorišćavanju potencijala koji nam je na tacni dat kroz spoljnotrgovinski ugovor o slobodnoj trgovini sa bratskom ruskom državom.
Izneću samo neke od podataka i time ću da zaokružim ovu priču, koliko je to moguće, jer može satima o tome da se govori, naročito o tom, za mene, najvažnijem segmentu, korupciji na carini, kako ćemo mi da štitimo domaću proizvodnju, kako ćemo da koristimo taj ugovor o slobodnoj trgovini, unapred se zahvaljujući gospodinu Dejanu Miroviću što mi je omogućio da ove, potpuno precizne podatke, pročitam, odnosno da do njih dođem.
Dakle, u Rusiji je 2006. godine bila manja stopa nezaposlenosti nego u Evropskoj uniji. U Rusiji je ta stopa iznosila 6,6%, a u EU 8,5%, u Francuskoj - 8,7%, u Nemačkoj - 7,1%. Rusija je 2006. godine ostvarila budžetski suficit od 65 milijardi dolara i spoljnotrgovinski suficit od 146 milijardi dolara. Onda se vi sada pronađite, i svaka naša fabrika koja može nešto da proizvodi i koju ćemo mi da stavimo na noge na širokom ruskom tržištu, za razliku od naše sadašnje poražavajuće, užasne situacije.
U istom periodu, Britanija je ostvarila budžetski deficit od 67 milijardi dolara i deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 135 milijardi dolara. Nemačka je zabeležila budžetski deficit od 67 milijardi dolara, a Francuska od 61 milijardu dolara.
Rusija je 1995. godine imala deficit od šest milijardi dolara sa EU, ali 2003. godine je Brisel bio taj koji je zabeležio deficit u trgovini sa Rusijom, od 18 milijardi evra.
Toliko o uspešnom Zapadu, a toliko o Rusiji, kako vi imate običaj da kažete, da razgovarate i, naravno, da zamajavate javnost - o ''neuspešnoj'' Rusiji.
Samo ilustracije radi, prošle godine, kada sam u delegaciji naše stranke boravila na Svetskom kongresu patriotskih stranaka u Moskvi, prva vest koju smo čuli te večeri je bila da je Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, u nastavku svoje odlučne borbe protiv korupcije i kriminala, koje je za vreme svoja, sad već, dva mandata, sveo na minimum, tog dana, ne on, nego ruska državna vlast, pohapsila nekoliko stotina carinika koji su otkriveni da su do guše umešani u kriminal i korupciju.
Kada budete tako odlučno radili... Jeste smešno, gospodine ministre, ali doći ćete i vi na red, verujem da će doći dan kada ćete više da imate tužni nego nasmejani pogled, kada će da vam se zaledi taj osmeh.
Naravno, sve to ide svojim putem, sve to ide postupno. Verujem u Srbiju i srpski narod, verujem i u buduću odlučnu radikalsku vlast, i, za razliku od vas, verujem u bratsku Rusiju, naročito u Putinovske metode obračuna sa svim kriminalom i korupcijom, pa i sa korupcijom na carini.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Nebojša Stefanović, poslanik SRS-a, u sadašnjem izlaganju i u ovoj opservaciji koju je napravio o katastrofalnoj situaciji u Automobilskoj industriji u Kragujevcu, pokazao je kako to radi jedan srpski radikal i kako su srpski radikali, bez obzira na to iz kog grada dolaze, zainteresovani za celu Srbiju. Jer, nikako da shvatite, naročito vi iz DS-a, da je Srbija jedna izborna jedinica i da ste tako i birani, po tom zakonu, za narodne poslanike, i da treba da  se malo više, i na takav način, uključite u sva ova goruća pitanja, kada već ministar i ostali neće, naročito oko kragujevačke fabrike automobila.
Ne samo on, već i sve druge kolege koje su pre 10 dana prisustvovale Odboru za privredne reforme, i kolega Topalović, kolega Ljubenović, dali su neverovatan doprinos u rešavanju problema metalskog kompleksa, radnika Kragujevca i cele Srbije.
Uz naše insistiranje i prisustvo, na tom odboru usvojen je, kao prilog, i zahtev vama, gospodine ministre, pa zato tražim da mi odgovorite kako ste rešili pitanje radnika Zavoda za zapošljavanje i obrazovanje, jer rok ističe i Zavod prestaje da radi po dosadašnjem ugovoru 31. avgusta. Kolega Stefanović i svi ostali srpski radikali su jasno rekli da se ne mire sa činjenicom da Vlada Republike Srbije sedam godina obmanjuje radnike ''Zastave'' i cele države.
Suština problema nije samo u ovoj novoj obmani oko navodne proizvodnje ''opela astre''. Kolega Stefanović zna taj podatak. Taj model, koji je pompezno promovisan i koji će se, navodno, proizvoditi u Srbiji, pre dva dana je zastareo i za Nemačku i za čitavo evropsko tržište.
Vi vrlo dobro znate da je u Nemačkoj važeća godina proizvodnje, a ne dan registracije i da je taj model star tri godine. Vi vrlo dobro znate da automobil ''zastava 10'', odnosno ''punto 2'', nije originalni proizvod napravljen u kragujevačkoj ''Zastavi''. Vi to možda mislite ili živite u nekom drugom gradu. Niste iz Kragujevca, kao ja, pa mislite - rade tamo fabričke trake i svakoga dana se proizvede 300 ili 400 automobila. Ne znam, ali mislim da je 400 automobila ugovorena mesečna proizvodnja za ''zastavu 10''.
To je potpuno uvezen proizvod, baš kao iz one reklame ''Vero italijano'', originalni je italijanski proizvod, sa nalepljenim ''zastava 10'' i samo se dekonzervisanje tog automobila vrši u ''Zastavi'', a o tom potom. Znate kako se kaže - od Soluna 100 somuna.
Da li će ovih dana ili nekada početi sklapanje automobila ''zastava 10'', dakle, sa učešćem komponenti iz naše zemlje, to je veliko pitanje.
Nema guma, nema amortizera, nema motora, nema rasvete, nema sve druge prateće, plastične opreme za instrument tablu i za sve što je potrebno u tom automobilu. A zašto nema? Nema zbog toga što su sve fabrike kooperanti ''Zastave'', za proteklih 7 godina, naročito za vreme direktorovanja gospodina Cvetkovića, prodate u bescenje. Sada, kada poslovodno rukovodstvo ''Zastave'', jedan od direktora i jedan od ljudi koji ima retko svetlu privrednu biografiju, lišenu svakog političkog uticaja, gospodin Miljko Erić, ode u fabriku ''Elektro Rača'' i kaže – izvinite, ali hoću s vama da razgovaram o onome što je nama potrebno za novi model ''punta'' ...

Evo, sad ću završiti. Jeste, gospodo, vreme, ali i vreme je da pomognete tim ljudima. Ili prestanite da ih obmanjujete, ili podnesite svi ostavke i povucite se s vlasti, jer ste nesposobni bilo šta da rešite.
Hvala.

Hvala vama, gospodine Mrkonjiću, vi ste čovek koji, u skladu sa svojim šarmom i načinom da relaksirate atmosferu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, predsedavate u trenutku kada nema poslanika iz vladajuće koalicije.
To je vaš izbor i vaše pravo. Na kraju, vi ste, bez uvrede, najstariji potpredsednik, iako pokazujete ponekad, energijom koju imate, da nadvladavate vaše mlađe kolege.
Vi znate da, od samog početka, ni general Delić, ni ja, ne želimo da preuzimamo tu ulogu koju vi sada imate, upravo iz razloga što je nemoguće zaustaviti sve ove uvrede i svu ovu mržnju koja dolazi od strane DS-a.
Ako za govornicu izađe gospođa koja je diplomirani pravnik, iz Kraljeva, narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović, a koja je majka troje dece, koja najozbiljnije, kao pravi predstavnik naroda i kao pravnik, ukazuje koje su sve greške napravljene u sazivanju sednice i na bruku i sramotu da na ovakav način sudijska funkcija prestaje ljudima koji su odavno morali da idu u penziju, i ako vi ne čujete, a ja vam ne zameram, jer znam da niste u trenutku čuli šta je jedan od poslanika DS-a, već čuveni "primerak" i slika i prilika DS-a, dobacio majci troje dece, onda je to problem za vas, gospodine zameniče predsednika te vajne DS, i za sve vas ostale, koji ste, takođe, očevi i majke, neki od vas imaju i unuke, što slušate takve bljuvotine i takve gadosti koje je vaš kolega izgovorio i dobacio gospođi Nikolić dok je odlazila sa skupštinske govornice.
Ako vi mislite da ću ja sa mesta potpredsednika i kao narodni poslanik da ćutim pred činjenicom da ste nevaspitani, da nemate elementarnu kulturu, da ne želite... Uuuu, pa, hvatajte se za glavu, kolega, vi ste predvodnik nekulture, vi ste onaj koji čkilji kroz prazan papir.
Zaista je neverovatno. Pokušavamo godinama, vi bar znate, tome nas je oduvek učio predsednik naše stranke, da nikada, to znaju kolege koji su od prvih dana, od početka višestranačja sa nama u klupama, da nikada nemamo nikakvu primesu mržnje prema političkim neistomišljenicima. To zna i gospodin Petrović. Zna i kolega Gavrilović i ostali iz suprotnog tabora, odnosno vladajuće, sada, Demokratske stranke. Ali, onda prenesite malo više iskustva i znanja, ako ga bar vi imate, na vaše mlađane kolege i na one koji su eksponenti vaše politike, i u medijima i na svakom mestu.
Ako hoćete da se na takav način brukate, samo izvolite, ali nemojte da vređate čast i dostojanstvo jedne Srpkinje, opet ponavljam, majke i žene, koja je, koristeći svoje pravo kao narodni poslanik, lepo rekla da ćete ostati zbog ovoga, i zbog svega što ste radili. Verujem da ćete i nastaviti do kraja vaše vladavine, samo se nadamo, i mi i građani Srbije, da to neće biti dugog veka, da činite to na tako nečastan način.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, ovaj predlog konvencije nije mogao, po Ustavu Republike Srbije, da se nađe na dnevnom redu i država Srbija ne može da ratifikuje jedan ovako potpisani Sporazum, koji ste vi potpisali prošle godine.
Vi ste se pozvali na član 97. Ustava Republike Srbije i samim tim, što bi se narodski rekli, sebi uskočili u usta, jer se u 1. stavu 1. tačke člana 97, na koji se pozivate, kaže da Republika Srbija, ali tek u drugom delu ove tačke, može da uređuje svoj međunarodni položaj i odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.
Ali ono što vas sprečava i zbog čega država Srbija ne može da ratifikuje ovu konvenciju je tačka 1. i njen sami početak, da su suverenost, nezavisnost, teritorijalna celovitost i bezbednost Republike Srbije, pa onda ide i njen međunarodni položaj, dakle, zbog suverenosti, zbog celovitosti, zbog nezavisnosti i, pre svega, zbog bezbednosti, mi kao država ne možemo da potpišemo ovaj sporazum.
Ne možemo da ga potpišemo ni zbog člana 16. Ustava Republike Srbije, koji takođe govori o međunarodnim odnosima koje uređuje naša država, a i naročito zbog činjenice što suverenost građana, a mi smo dužni da štitimo suverenost naše teritorije, počinje suverenost države od njenih građana, i eventualno bi na nekom referendumu građani mogli da se izjasne da li mi hoćemo da nam država bude na izvolte, kako to predviđa ova konvencija, mada ona to jeste od petooktobarskog puča do današnjeg dana, zbog tzv. nevladinog sektora, zbog CIA-e i ostalih špijunskih organizacija koje nesmetano, a naročito danas spominjanih istražitelja antisrpskog haškog kazamata, vršljaju na području Republike Srbije, a da vi o tome ne prozborite nijednu reč, gospodine Jočiću.
Vi verovatno znate da u ulici Jevrema Grujića br. 11 postoji zatvor haškog kazamata, Hag u malom, da se tamo privode ljudi, da se tamo ljudi zadržavaju više dana i više noći, da ih isleđuju i da se tamo ljudi, uz prisilne metode, nagovaraju da lažno svedoče protiv predsednika SRS prof. dr Vojislava Šešelja i ostalih tzv. pritvorenika, onih koje je Hag već unapred osudio.
Ovaj sporazum i konvencija ne mogu da se potpišu, gospodine ministre, sve i da imate neko uporište, zato što je sve ovo što ovde piše laž i obmana. Vi ste verovatno dobro zapazili da vam je kolega Todorović rekao da je potpisnik Sporazuma Rumunija, koja je ušla u Evropsku uniju. Naravno, u njihovoj gradaciji je sada na prvoj lestvici ulaska.
Ali, kako vam nije simptomatično da Bugari nisu potpisali ovaj sporazum? Mi smo, kao Odbor za odbranu i bezbednost, vi to vrlo dobro znate, sa gospodinom Nikolom Svinarovim, bivšim ministrom, a sada predsednikom Odbora za bezbednost Republike Bugarske, imali više bilateralnih kontakata i saradnju u vreme kada je Odbor vodio kolega Milorad Mirčić. Iste probleme u okviru trgovine drogom, oružjem, organizovanog kriminala i, pre svega, kriminala koji sprovode Šiptari na području i te države, imaju oni, kao što imamo i mi u jednom delu. Naravno, kod nas je taj problem mnogo izraženiji.
Sada me zanima, kada ste u maju prošle godine razgovarali, prilikom potpisivanja, sa resornim kolegom iz Albanije, da li ste se vi usudili, gospodine Jočiću, pošto ovde stoji da je ta saradnja tako sveobuhvatna, da mu postavite određena pitanja? Da li ste vi vašeg albanskog kolegu upitali koji su to sve centri moći, a javna je tajna da, pored Amerike, CIA-e, pre svega zapadnih mentora šiptarskih terorista i albanska država stoji iza centara obuke šiptarskih terorista, koji se nalaze na području te države.
Da li ćete vi moći, na vašu inicijativu, kako vam to ovde daje mogućnost član 5, da obrazujete zajednički tim, je l' tako, da biste izvršili razmenu informacija o tome šta se radi na području Albanije. Vi, lepo dođete kod njega, ili ga pozovete i kažete – meni član 5. Konvencije daje mogućnost da se obrazuje zajednički tim, pa da vidimo gde se koljači srpske dece na Kosovu i Metohiji naoružavaju, ko ih finansira, kakva su vaša saznanja o tome, da li i tamo, kao i u Srbiji vršljaju agenti CIA. Naravno, da vršljaju.
Moram da vas podsetim na period kada niste bili ministar, već poslanik i sedeli ispred nas, da se organizovana grupa britanskih obaveštajaca spremala da pre dobrovoljne predaje našeg predsednika, prof. dr Vojislava Šešelja, haškom kazamatu, u pravom smislu reči, izvrši desant na njegovu kuću, da ga kidnapuje i odvede u Hag.
Mi smo to sprečili dobrom organizovanošću članova SRS i buradima punim benzina i nafte i automobilima koji su buli parkirani ispred njegove kuće, od početka skoro do kraja ulice Posavskog odreda.
Podsetiću vas i na to, gospodine ministre, da vi veoma dugo, sada već u drugom mandatu ministra, pratite situaciju, odnosno stanje opšteg haosa i ogromne ugroženosti našeg naroda na području Kosova i Metohiji.
Vi ste nama, članovima Odbora za odbranu i bezbednost, dostavili Izveštaj oradu MUP-a u proteklih godinu dana. Obuhvatili ste period od juna prošle, do juna ove godine.
Takođe, u skladu sa stavom 1. člana 5. ove Konvencije, vi biste onda morali opet da pozovete svog albanskog kolegu, države koja je izuzetno neprijateljski nastrojena prema nama, jer ima otvorene pretenzije da otme suvereni deo teritorije naše države, a vi sa njima potpisujete sporazum, da ga pitate – kakva su vaša saznanja o ovim aktivnostima koje se dešavaju, a koje čine vaši sunarodnici.
Jer, verovatno i oni imaju neke svoje obaveštajne jedinice i agente koji bi morali nešto o tome da znaju o tome, i da se interesuju i u tom pograničnom delu i dalje za ta dešavanja.
Iako vi dobro znate da su tokom 2007. godine, na području okupirane opštine Uroševac, u selima Jezerce, Kamena glava, Miraš, Talinovac, Brod, Firaja i drugim nastanjenim albanskim stanovništvom, primećene naoružane grupe maskiranih lica u crnim uniformama koji sebe nazivaju pripadnicima tzv. Vojske nezavisnog Kosova. Vaš albanski kolega bi morao nešto da zna o tome.
A vi, kao ministar Republike Srbije, koji pokazuje da se iz petnih žila trudi da zaštiti teritorijalnu celovitost Kosova i Metohije, morali biste da sva ova pitanja pokrenete.
Ako bi to bilo tako, kako piše, gospodine Jočiću, morali biste u okviru duvanske mafije da idete korak dalje, a ne sve da se zadrži na saopštenju.
Raspisana je Interpolova poternica i treba da pozovete Jusufa Kalamperovića, vašeg crnogorskog kolegu, pa da ga u skladu sa članom 5. pitate da li je moguće organizovati jednu radnu grupu.
Pošto ima operativnih saznanja da se Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije, pojedini članovi njegove porodice i oni koji su mu pomagali, kriju na području Crne Gore.
Vi mislite da će, iako je potpisnik ovog sporazuma Jusuf Kalamperović, prihvatiti takvu ideju – i da obrazujete radnu grupu i da će on doći i pokucati na vrata Mila Đukanovića koji je do guše umešan i predvodnik je kriminalnih aktivnosti.
Nemojte da nas zasmejavate, Jočiću.
Kako ste napravili saradnju vi i kolega iz Republike Srpske i kako ste rekli u saopštenju u noći između 30. i 31. maja – u sadejstvu snaga, slušajte, MUP Republike Srbije i Republike Srpske, valjda ste vi i vaš kolega plivali sa druge strane Drine, pa ste se sreli na pola, uhapšen je general Zdravko Tolimir. Mislim da je to, stvarno neverovatno.
Ne samo da je to bezočnost i puka laž o čemu ćemo kasnije, već u septembru mesecu, što ide toliko dalje, gospodine Jočiću, da ste vi nama u ovom saopštenju, tačka d) istraživanje ratnih zločina i traganje za nestalim licima, napisali, ta drskost ide još dalje, u zvaničnom izveštaju MUP-a, jer vi stojite iza ovoga, a o tome ćemo već sutra u 12,00 da vas propitujemo i o mnogim drugim stvarima, i o onome što ste nasledili kao obavezu Dušana Mihailovića, jer vi ne možete da se krijete iza toga, i prava i obaveze ste nasledili od bivšeg ministra.
Vi ste nas obavestili, a to stoji u zagradi, nabrajate – u izveštajnom periodu preduzete su intenzivne aktivnosti na pronalaženju haških optuženika.
Verovatno tražite pomoć iz Bosne i Hercegovine i zemalja u okruženju, naročito Crne Gore, da lociraju srpske heroje, da biste vi dojavili Karli del Ponte. Vi ste čak i u ovom izveštaju napisali da je uhapšen 31.05.2007. godine, na teritoriji Republike Srpske.
Ovo je neverovatno i predstavlja neprofesionalnost, laž, nego se sada, a ovo će ostati zabeleženo za sva vremena, nalazi se u zvaničnom izveštaju MUP-a Republike Srbije.
Pošto ste čoveka strpali u mrtvačku kesu i odveli ga u teškom stanju sa Bežanijske kose, u sred noći u Haški kazamat, najpre u Bijeljinu, a zatim u okolinu Bratunca da ga uslikate tamo u blizini vojnih objekata i izdali takvo saopštenje, najpre ste rekli jedno, pa onda drugo, pa onda su se saglasili ovi nesrećnici, isto uhvaćeni u laži kao i vi, iz Republike Srpske, došli ste na ideju da takvu laž stavite u zvanični izveštaj.
Ko onda vama da veruje da ćete poštovati ono što su vaša Ustavom zagarantovana prava, na šta ste se vi kao ministar policije, zadužen za bezbednost svih građana Srbije, obavezali kada ste u onoj noći, 15. maja, ovde drugi put, položili zakletvu.
Ne samo ovi primeri, nego i činjenica, o čemu je govorio kolega Radiša Ilić, vi vrlo dobro znate da se na teritoriji bivših jugoslovenskih republika, koje su ostvarile samostalnost pomoću zapadnih sila, nalaze i određeni pripadnici zemunskog klana, koji su u bekstvu.
Bio bi red da kažete da li ste i sa svojim kolegama iz Crne Gore, Jočiću, razgovarali o toj činjenici.
Da li ste ih pitali – imaju saznanja i za Žapca, pa onda za ove iz zemunskog klana, Čedine prijatelje i ostalih i DS i DOS-a, pa onda da razmišljamo o tome kakva bi bila ta saradnja.
Da se vratimo na početak, na član 2. stav 1. i članove 16. i 97. Ustava – da mi ne možemo i ne smemo, kao država ovo da ratifikujemo.
Potpuno neupućenim kolegama ili onima koji ne razmišljaju o budućnosti države ili naroda može zvučati grubo ili neosnovano ono što ću reći, ali vidite dokle ide politika vaših zapadnih mentora i Havijera Solane, ali pre svega onih koji su predvodnici takve politike na državničkom nivou, u procesu stvaranja tzv. nove Evrope, u koju mi treba da uđemo pošto ispunimo sve uslove – rasprodamo državu, dozvolimo agentima da vršljaju, rade šta koji hoće, pa i da budu naoružani.
Vi vidite ovde član Konvencije gde oni mogu, po članu 13. tačka 5. slovo e) ''Službena lica koja učestvuju u gonjenju mogu nositi svoje službeno oružje; njegovo korišćenje je zabranjeno osim u slučajevima legitimne samoodbrane''.
Kakva je to legitimna samoodbrana? Onakva kako su se pripadnici KFOR-a ponašali na Kosovu i Metohije, kada pored šiptarskih terorista koji ubijaju našu nejač tamo svu silu primenjuju u situaciji kada ti nedužni ljudi nisu ništa uradili.
Ili se setite bahatog ponašanja UNPROFR-a i u Makedoniji, imate slučaj i to je bio vaš kolega po resoru koji je stradao ili imate druge slučajeve koji su se desili unazad 15 godina. Sve sada mi ovo treba da uradimo i da bezrezervno prihvatimo stvaranje te takozvane nove Evrope i da se sukobimo sa onom starom, čiji smo mi zaista izvorni pravni deo, jer nisu znali pojedini od njih koji nam sada kroje sudbinu, šta su to evropske vrednosti i šta su to vrednosti naše kulture i civilizacije kroz vekove.
Najveći problem u svemu tome, gospodine ministre, jeste što vi ne razmišljate kao ostali deo slobodarskog sveta na duge staze.
Vi verovatno pratite šta radi antiglobalistički pokret u Evropi i u celom svetu. Nikada nijednoj državi koja se zdušno bori protiv antiglobalizma, naročito u Latinskoj Americi, ne bi palo na pamet da ovako svoju državu stavi na tacnu i da kaže izvolite dođite i radite šta god hoćete. Rusija ovo da uradi, pa to bi bio čin veleizdaje, gospodine ministre, da se ovako nešto nađe...
I da mi danas upoznamo gospodina Grizlova i predstavnike Ruske državne Dume, šta mi radimo i kako mi prodajemo, odnosno vi rasprodajete državu i kako je dajete u ruke stranim moćnicima i oni bi se ljudi uhvatili za glavu, a to su predstavnici Državne Dume sa kojima vaša stranka danas potpisuje sporazum o saradnji.
Vi pre nego što saslušate ostale kolege, odnosno posle, pardon, i koji imaju još nešto da kažu u prilog ove konvencije, možete da nas obavestite, da smo vas ubedili ovim argumentima koji su više nego osnovani i koje bih ja mogla da vam nabrajam, još narednih sat, ali već sam na 18 minutu, a još dosta kolega iz Srpske radikalne stranke treba da govori, ali imate mogućnost i sami ste rekli na početku i pošto je ovo po principu uzmi ili ostavi, da kažete ne ostavljam, nego sa gnušanjem odbacujem kao Srbin i kao srpski patriota, i kao ministar policije ovakav jedan sporazum.
Ubedićete me onda, a i kolege iz Srpske radikalne stranke i čitavu javnost da ste vi spremni da se do kraja borite i za Kosovo i Metohiju i za zaštitu svih građana i za to da strane obaveštajne službe i agenti i mentori Amerike i onih sa Zapada, koji nam uništavaju državu i narod, ne mogu da rade u ovoj državi šta hoće. U protivnom, vi ćete za mene biti u istom košu kao i oni, a oni su najveće zlo koje se nadvilo nad Srbijom i protiv kojeg će da se do kraja bori i izboriće se Srpska radikalna stranka. Hvala vam.

Drago mi je, gospodine Milivojeviću, da ste se ispravili na dve noge i da ste sa ove skupštinske govornice po ko zna koji put rekli takve idiotluke da bolju reč za to nemam.
Samo da vam kažem, nije lepo da kradete tuđe pesme. Šta mislite da sada gospodin Dobrica Erić gleda sednicu Skupštine i vidi da vi kradete stihove iz njegove pesme, gleda gospođa Ivana Žigon, čudi se i krsti. Samo sam očekivala da u onom trenutku, pošto ste imali pesmu ispred sebe i onako teatralno nastupali, kažete to nisam ja spolja, to ste vi iznutra, i da nastavite dalje da govorite, na zaprepašćenje svih ovih ljudi ovde.
Dakle, pesmice kad odete kod Borisa Tadića, vi ste tamo njegov referent, ađutant, šta ste, a pošto ste lepo rekli šta ste po obrazovanju, da sve te škole završili, a počeli ste sa replikama i javili se za reč napadom na jednog čestitog čoveka, srpskog radikala, magistra gospodina Srboljuba Živanovića, zamoliću gospodina Živanovića, koji je magistar tehnoloških nauka, koji živi u jednom selu, odnosno naseljenom mestu Jelenča pored Šapca, koji je ugledan domaćin, srpski domaćin, koji ima zaista mnogo grla stoke koje biste vi mogli da pogledate, da vas pozove na probni rad, da jednom u životu radite u svojoj struci.
Ko gospodin Živanović ustanite svako jutro u četiri sata, u pet sati u štalu, namirite stoku, pa krenite u Narodnu skupštinu, a ne da trujete ljude po Beogradu i Kruševcu onim vašim pokvarenim pljeskavicama. Hvala.