Dame i gospodo narodni poslanici, desio se veliki skandal u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na klupe narodnih poslanika službenici iz Narodne skupštine su počeli da dele ovaj papir nezaveden, u kome piše – Republika Srbija, Vlada, broj taj i taj, 9. oktobar 2007. godine, Narodnoj skupštini. Dakle, bez delovodnika Narodne skupštine i tu sada piše – Vlada je dostavila Narodnoj skupštini....

Hvala, gospodine Albijaniću. Ja upravo govorim o tome da je to skandal, znate, da delite neke papire koji nemaju veze sa Narodnom skupštinom, nego je to neko pismo koje je uputila Vlada Republike Srbije, jer ovo ovde nije zabavište, tamo se deca ne igraju na takav način. Onog trenutka kada su počeli, nezavedeni i bez delovodnika, da dele ovaj papir, a ja ću pročitati šta piše, što ne može da opstane i nećete moći da nastavite sednicu ovako kako ste zamislili, videli su, odnosno dobili upozorenje od vas, nije stavljen pečat, nije zavedeno i – povlači sa klupe.
Sve i da je zavedeno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ovaj dopis Vlade Republike Srbije, gospodine Albijaniću, možete da ponesete za uspomenu u Požegu, tamo vašoj kući, da ga uramite i da ga okačite na zid. Ovo ništa ne znači i ovo ne može da opstane po Poslovniku, koliko god da ste muljali i razmišljali, i vi i gospođa Kolundžija, šta da radite dva sata, smislili ste nešto, gospođo Kolundžija, što ne može da opstane po Poslovniku.
Sednica Narodne skupštine Republike Srbije počela je da se odvija 1. oktobra, ove godine, sa dnevnim redom koji imate svi ispred sebe i sa predlozima da se pojedine tačke dnevnog reda objedine u načelnoj raspravi, u raspravi po pojedinostima, i došli smo sada do seta tačaka dnevnog reda. Te tačke dnevnog reda, da bi i javnosti bilo jasno, imaju svoje predstavnike predlagača, odnosno resorne ministre koji su danas morali da sede u klupama za ministre u Vladi, koji treba da obrazlože predloge ovih akata.
U pitanju su sporazumi za koje su nadležni ministri Rasim Ljajić, Vuk Jeremić i Dušan Petrović. Radi se o tome da je u jučerašnjem danu sasvim bilo očigledno da Vuk Jeremić, koji je jutros otputovao u Portugal, danas neće moći da prisustvuje sednici Narodne skupštine, a ova uzavrela atmosfera od juče i cela situacija je bila takva da je otišla diskusija u drugom toku, vi ste pribegli tome, pošto ste se našli u nebranom grožđu, nema vam Vuka Jeremića, Rasima Ljajića ovlastite da vodi računa, što bi naš narod rekao, i o babama i o žabama. To ne može. Rasim Ljajić nije osoba za sve. Da li je on ministar za određenu oblast, on ima svoj portfelj.
Vi i tako sedite u toj klupi i mogao je da vas pozove Božidar Đelić, koji se potpisao u ovom dopisu, i da kaže, ti si ionako dva dana tamo, pa kada si već tu, hajde obrazlaži konvencije koje se tiču Ministarstva spoljnih poslova i ostalih ministarstava, pa i Ministarstva pravde.
Ali, vi to ne biste, gospodine ministre, prihvatili, jer vi niste nadležni za to.
Rasim Ljajić je nateran to da uradi, zbog činjenice da nema Vuka Jeremića. Tok sednice je počeo...
(Predsedavajući: Vreme.)
Nije vreme, vreme je da ja vama objasnim, gospodine Albijaniću, da ne možete da se igrate sa Narodnom skupštinom. Prvo, niste mi dostavili dopis kao jednom od potpredsednika da ste vi ovlašćeni od Olivera Dulića da predsedavate, a vi znate da kada predsednik nije tu da to radi najstariji. Saznala sam da je gospodin Mrkonjić sprečen, a drugi po starosti je gospodin Džudžević i ja ne znam odakle vama pravo da se šepurite i da svaki čas ulećete, izlazite i ulazite i donosite nam ovakve dopise po kojima hoćete da kršite tok sednice.
Rasim Ljajić ne može da bude ovlašćeni predstavnik Vlade po više članova Poslovnika, po članu 87, 93. i po članu 136, morate u ovoj sali ako hoćete da imate na dnevnom redu ove konvencije koje se tiču potvrđivanja Sporazuma Saveta ministara Srbije i Crne Gore, Vlade Republike Mađarske, Vlade Rumunije o tački susreta državnih granica između Srbije i Crne Gore, Republike Mađarske i Rumunije, koja je obeležena tromeđnom graničnom oznakom o njenom održavanju, koji je podnela Vlada, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i zemalja Beneluksa o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je podnela Vlada, da imate ovde Vuka Jeremića.
Avion neka se lepo vrati nazad iz Portugala, pa kada vam dođe Vuk Jeremić, izvolite, da raspravljamo o ratifikaciji ovih sporazuma.
Što se korupcije tiče, dovedite ovog korupcionaša, ministra za pravosuđe, Dušana Petrovića, pa kada on bude u klupi za ministra, da razgovaramo o te dve konvencije koje se tiču korupcije. Rasim Ljajić danas može samo pred Narodnom skupštinom – odustanite onda od zajedničkog pretresa, a ne možete ni to, jednostavno, samo sve tačke da povučete, osim ove Ljajićeve – da nam obrazlaže Sporazum o obaveznom socijalnom osiguranju.
Sve drugo vam pada u vodu, gospodine Albijaniću. Budite sigurni, vidite koliko je poslanika SRS, da mi, kao što ste videli od jutros, štitimo Ustav, štitimo zakone, štitimo Poslovnik, nećete moći da nastavite sednicu na ovakav način, na koji ste to zamislili. Pozovite Vuka Jeremića da se vrati iz Portugala, Dušana Petrovića, gde god da je, pa, izvolite, da krenemo onda sa zajedničkim načelnim pretresom, po članu 93, objasni predlog koji je dostavljen narodnim poslanicima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Albijanić je jutros znao u kakvoj je situaciji.
Naime, on je još juče saznao da ministar inostranih poslova, Vuk Jeremić, koji je ovlašćeni predstavnik Vlade o ovim tačkama dnevnog reda, danas putuje u Lisabon.
U jednom od razgovora za stolom predsedavajućeg i pre nego što je rasprava otišla u drugom smeru, onih jučerašnjih događaja i svega onoga što su građani pratili i čiji su bili svedoci i narodni poslanici, on je mene pitao, na osnovu preostalog broja poslanika SRS po tačkama dnevnog reda iz oblasti ekologije, da li je moguće da se za sat vremena ta rasprava završi kako bi utrčao Vuk Jeremić unutra i prvi obrazložio tačke dnevnog reda, koje sada imamo u sledećem paketu, jer on sutra mora da putuje.
Dakle, vi ste bili svesni i sve ovo ste uradili sa predumišljajem, gospodine Albijaniću, vi ste juče znali da danas Vuka Jeremića nema. Ja, naravno, nisam pitala gde on putuje, jer tamo gde ide ništa ne radi dobro za srpski narod i za srpsku državu, čime bi mogao da se ponosi.
Danas sam saznala, kao i čitava javnost, da je otišao u Portugal.
Gospodine Albijaniću, pošto vam se lampica upalila, čini mi se, tek oko pola jedanaest, gospodine Migati, pitali ste sekretara, ja moram sve da vam prenesem da biste znali šta je na sledećem dnevnom redu, i sekretar mu je rekao – pa to su tačke dnevnog reda iz oblasti Vuka Jeremića, Rasima Ljajića i Dušana Petrovića.
Onda je on počeo da se presabira, Vuk Jeremić nije tu, pa je brže-bolje smislio, kako je on pametan i inteligentan, da otrči gore do kabineta predsednika kojeg sada zamenjuje, ne znam po kom osnovu, jer najstariji niste, da navuče ovog nesrećnika Đelića, koji se potpisao u ime Vlade kao potpredsednik, da je to moguće po članu 194. Đelić ne zna ništa osim toga da otima i da krade. On nema nikakve veze sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije. Vi ste navukli Božidara Đelića da nasedne, na osnovu vašeg neznanja i nepoznavanja Poslovnika, gospodine Albijaniću, da je to moguće po članu 194.
Ja sada, pošto ste kao papagaj ponovili na osnovu člana 194. trebalo je inače da kažete, da je to stav 2, gospodine Albijaniću, baš po tom članu na koji se vi pozivate, oni ne mogu da budu, jer u sazivu dnevnog reda za 1. oktobar Vlada Republike Srbije je već odredila po svim tačkama dnevnog reda svog ovlašćenog predstavnika, jer član 194. stav 2. jasno kaže: ''Vlada određuje članove Vlade koje je predstavljaju po jednom jedinom pitanju koje je na dnevnom redu sednice Narodne skupštine, odnosno na sednici njenog odbora''. Mi svi ispred sebe imamo zakone.

Ja sam vama citirala Poslovnik i sada je vreme da mi dopustite još tri minuta.

Nije prošlo. Nije to pola, nego tih pola minuta, i to pola, i to ne znam gde je vama. Što se tiče, gospodine Albijaniću, člana 194, nikako ne možete na osnovu stava 2, stvarno moram da se nasmejem.

Možete da mi se zahvaljujete, samo ako ste nešto naučili iz ovoga, jer ja se nadam da nećete da ponavljate i da idete do kraja da je to moguće.

Sada ste priznali, gospodine Albijaniću, na očigled cele javnosti da imate veliki problem kada mene niste primetili. Prema tome, sada moram da vam reklamiram povrede Poslovnika i da vam ukažem na članove koje nisam do sada pominjala.
Inače, moram da vam kažem, gospodine Albijaniću, bez obzira na najavu i radnu grupu koja radi novi Poslovnik da onemogućite narodne poslanike da se više puta javljaju po jednoj tački, ako nastavite na tako osioni i nekorektan način, pre svega, da se ponašate prema narodnim poslanicima, to ne može da izađe na dobro.
Više puta sam pokušala da vam objasnim da je ovo princip i stav SRS za koji je Narodna skupština, kao najviše zakonodavno telo, mesto gde treba da se poštuju zakoni, Ustav i Poslovnik o radu.
Upozorila sam vas na to da po članu 194, Vlada Republike Srbije, na osnovu vaših predloga, nije mogla da odredi Rasima Ljajića za ove tačke dnevnog reda.
Vidite, pošto smo i vi i ja kao članovi parlamentarne delegacije prošle nedelje bili u Strazburu odlično je ovo što je sada saopštila celoj javnosti koleginica Radeta, da je 4. oktobra Vlada odlučila da iz procedure povuče tačku dnevnog reda i to 2006. godine, znači vi ste u vremeplovu, ne snalazite se, da povuče tačku dnevnog reda čiji je predlagač ministar Dragan Jočić.
Niste ni to mogli da uradite. Mogli ste samo na početku, odnosno prilikom utvrđivanja dnevnog reda sednice. Po članu 90. vi ste to mogli da uradite prilikom odlučivanja za hitni postupak, da se pojedine tačke povuku iz dnevnog reda.
Doduše, član 143, kaže da predlagač zakona ima pravo da povuče predlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici Narodne skupštine.
Da li je počeo pretres zakona, koleginice Radeta, za koji je ovlašćen ministar Jočić? Nije. Prema tome, mogli ste da započnete tačku dnevnog reda za koju je ovlašćen Dragan Jočić, pa da se u tom trenutku on pojavi kao ovlašćeni predlagač i da tu tačku povuče.
Sve drugo ste mogli da uradite samo prilikom utvrđivanja dnevnog reda 1. oktobra, po članu 90. Vidite da smo vam pronašli petu ili šestu proceduralnu grešku.
Vi ne znate kako da sazivate sednice, ne znate kako da se ponašate. Jednostavno, nalazite se u situaciji da zbog toga što vam je stalo da ostanete na vlasti, što ste napravili ovako skarabudženu nenarodnu vladu, ja moram koleginice Kolundžija da vas upozorim da se pristojno ponašate i da me ne ometate u radu ili vi predsedavajući zvrcnite da bi koleginica znala.
Dakle, po članu 90, vi ste mogli to da uradite 1. oktobra. Danas, gospodine Albijaniću, koliko god da ste se vi, kako rekoste malopre meni, zainatili da ćete ovako da nastavite noćas do 12 sati, budite sigurni da to može da bude i sutra do podne i sutra do 12 sati, jer nemate osnova da nastavite sednicu.
Inače, ako želite da povučete tačke dnevnog reda, pošto nema ministra, čak ni to, niko umesto njega, u ime predlagača ne može da uradi. Može samo on kada započne ta tačka, jer eventualno povlačenje moglo je da se desi samo 1. oktobra.

Dame i gospodo narodni poslanici,  ja zaista imam zadovoljstvo da dr Paji Momčilovu čestitam na uspešno završenom poslu noćas. Noćas, u jedan sat posle ponoći, on je, kao i desetine hiljada puta do sada, pomogao jednoj mladoj majci da na svet donese zdravu ćerku, koja je unuka gospodina Tomislava Nikolića. Ja čestitam i gospodinu Momčilovu i gospodinu Nikoliću, za mene je zaista zadivljujuće da on sa ovoliko energije i sa ovakvim požrtvovanjem, pored svog tog humanog i veličanstvenog posla koji radi, upozorava gospodina Albijanića, a on ne želi da sluša.
Gospodine Albijaniću, vi ste sada, verovatno na osnovu Poslovnika, kao jedan od potpredsednika zaduženi da se starate o redu, o poštovanju Poslovnika i o toku sednice. Ja sada reklamiram član 93, zbog šarolikosti, jer ste mi malopre rekli da ne može narodni poslanik da govori stalno o jednom istom. Evo, ja vam reklamiram peti član po redu i moram da vas upozorim da se u prvoj alineji člana 93, jasno određuje tok Narodne skupštine i ko su učesnici na sednici Narodne skupštine.
Da bi ovo pratile koleginice Kolundžija i Čomić, koja je bila potpredsednik skupštine, koja to, takođe, vrlo dobro zna, dakle, po otvaranju pretresa to mogu da budu predlagači akta, svaki od ovih ministara pojedinačno. Nemamo ništa protiv, čuli ste od gospodina Todorovića. Vi ste to grupisali. Onda kaže, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta, samo u slučaju ako je ta grupa ili nekoliko narodnih poslanika, grupa narodnih poslanika ili više njih – jer se u sledećem članu Poslovnika kaže da prvi potpisani obrazlaže u ime poslanika grupe predlagača akata. Vlada Republike Srbije nije grupa. Vlada Republike Srbije sve bi bilo u redu da jeste grupa, ali nije. Jer, Vlada je nas, gospođo Kolundžija, obavestila, dobijanjem svakog akta pojedinačno, ko je njen ovlašćeni predstavnik .
Moram da se podsetim, mislim da je to bilo pred kraj onog letnjeg zasedanja, desilo se da je Vlada ministara Cvetkovića ovlastila za zakon za koji je bio nadležan Mlađan Dinkić. Sećate se toga. Onda je, po članu 136, u o obrazloženom predlogu Vlade stajalo da je umesto Mlađana Dinkića ovlašćeni predstavnik Vlade ministar Cvetković.
Sve se to desilo na predlogu akta pre početka sednice. Ova sednica je počela 1. oktobra i ona ima svoj tok, po čl. 93. i 194. ima svoje ovlašćene predstavnike. Ako ste vi spremni ovo da radite zarad ostanka na poziciji koju imate, gospodine Albijaniću, ja vas samo upozoravam, po ko zna koji put od jutros, da je to nečasno. Lepo se povucite. Mislim da ni gospodin Džudžević ne bi želeo u tome da učestvuje, neće imati ko da predsedava na sednici na kojoj želite na takav način da kršite Poslovnik. Znate da smo mi u pravu. Znate da ste bili prinuđeni to da uradite, da vas je neko na to nagovorio.
Izvucite se časno iz toga i nemojte da ostane zabeleženi u skupštinskim analima kao Nataša Mićić koja je iste ovakve stvari radila, a vi ste sada još gori jer prednjačite u tome. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Kolundžija, vi jednostavno, niste u pravu.
Tačno je da ratifikacija sporazuma i konvencija može da podleže amandmanima, međutim, jasno je da je Vlada Republike Srbije kao ovlašćeni organ države Srbije potpisnik onoga što treba da ratifikuje Parlament, ali niste u pravu iz razloga što su ovo veoma bitne stvari. Vi kažete da se u nekim parlamentima uopšte ne raspravlja o predlogu konvencija. Uopšte nije tačno.
Najpre, zbog činjenice da neki parlamenti izvorno predlažu pojedine konvencije koje kasnije dolaze pred određene međunarodne institucije, kao što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, u kojoj smo mi učestvovali u radu prošle nedelje.
Sada da vam postavim, ovako, neko hipotetičko pitanje. Mi smo na dnevnom redu prošlonedeljnog zasedanja u Savetu Evrope imali niz sporazuma i konvencija i ratifikacija rezolucija, koje su preporuka, ali u pravom smislu reči, iako smo mi punopravni član Saveta Evrope, nisu obavezujuće za državu, odnosno ja ne vidim kako bi vaša vladajuća koalicija mogla da sprovede i te rezolucije i sve ono što je već na snazi, što je ratifikovano.
Sada se postavlja pitanje – ako je tako kao što vi kažete, da mi ne treba da pitamo ništa resornog ministra, zašto onda uopšte postoje određeni ministri za svaku od ovih konvencija kada je bespredmetno da o tome raspravljamo po uskostručnoj vezanosti bilo koga. Zašto bi onda i gospodin Ljajić rekao – ja sam kompetentan da vam odgovorim samo za oblast socijalnog osiguranja i za Sporazum između Srbije i Crne Gore.
Kako ćemo mi onda da znamo da će država Srbija, čiji Parlament će, odnosno Narodna skupština Republike Srbije da potvrdi dve konvencije, da ih ratifikuje, o korupciji, to dosledno da poštuje?
Kako to da znamo ako tu nije ministar, koji je do grla umešan u korupciju u ovoj zemlji? Kako to da znamo ako ne možemo da ga propitujemo i da nam da odgovore na dosadašnji, ne samo najviši stepen korupcije koji postoji u jednom društvu od zemalja u okruženju, možda i u Evropi, znate, i u svetu na kom smo danas mestu i koliko je to važan problem za ovo društvo?
Ako vi mislite da mi treba da budemo samo nemi posmatrači i da ono što je obavezujući dokument od momenta kada ga usvoji Narodna skupština, tamo, negde, treba da bude objavljen u "Službenom listu", a da se država Srbija toga ne pridržava u pravom smislu reči, onda je bespredmetno da mi uopšte ratifikujemo te sporazume i da o bilo čemu razgovaramo. Vi sada hoćete da kažete da kada su u pitanju međunarodni sporazumi narodni poslanici treba samo da imaju ulogu nekoga ko pritiska dugme ''za'', ''protiv'' ili ''uzdržan''. To je besmisleno. Zaista je besmisleno.
Negde nas je neko obavezao i mi smo svojevoljno pristali, i naša država i naša Vlada, da potpišemo ratifikaciju tog sporazuma, odnosno tog međunarodnog dokumenta i sada dolazi pred najviše zakonodavno telo, a vi kažete – to vam je uzmi ili ostavi, a o tome ne razgovaramo. Onda ste sami sebi upali u usta. Što smo onda postavljali pitanja gospodinu Draginu, ministru koji je imao set ekoloških sporazuma, do pre sat i po vremena. Vi ste videli kakve je on imao odgovore na sva ta pitanja. Da li smo mi mogli da utičemo, gospođo Kolundžija, amandmanima na CEFTA sporazum i Kjoto protokol? Naravno da nismo, ali smo dobijali odgovore od ljudi čiji su to resori u Vladi Republike Srbije.
Onda nemojte da se bavite zamenom teza, pa da onda kada imate ministra spremnog za taj resor kažete: u redu je, a kada nemate, onda podmetnete sve ovo Rasimu Ljajiću, koji spasi dušu i reče – ja stvarno ne znam, ja sam samo sposoban za ovo za šta sam sposoban, onda treba da se mešaju poslanici, a sada ne trebaj. To je neozbiljno, gospođo Kolundžija, za šefa jedne poslaničke grupe koja vlada u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, jutros je na jednom radiju, čije ime neću da pominjem, zbog antisrpske i subverzivne delatnosti, ali, evo, čuli smo na putu od Kragujevca dovde profesor Poskurica i ja, objavljena je informacija da je danas počeo u Srbiji da radi sajt "Virtuelna Srbija". Sada predlažu sve i kažu šta možete da postanete od danas u Srbiji putem virtuelnog sajta.
Možete da budete robot, prorok, Hari Poter, možete da budete i guverner, premijer, zamišljeni ministar i, kako je neko pomenuo odjutros da mi biramo virtuelnog guvernera, nije u pitanju nešto što je predmet tog sajta ili uključivanja onih koji na takav način hoće da uđu u neke svetske "tokove", već je u pitanju čovek, živ, od krvi i mesa, koji je, za vašu informaciju narodni poslanici, više puta dolazio u zgradu Narodne skupštine.
Dakle, ako se misli da on ne zna gde je ova zgrada u Ulici kralja Milana, Srpskih vladara 14 vrlo dobro zna, jer prvi put kada je došao u ovom novom sazivu kao guverner, pitali su ga ovi ljudi iz obezbeđenja na ulazu, tog dana sam slučajno u isto vreme ulazila u zgradu - izvolite, gde ste pošli, a ja kažem - pustite ga, to je ovaj lopov iz G17 plus, guverner, hajde pustite ga, verovatno ima zakazano kod nekoga.
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, molim vas da vodite računa kako se izražavate za govornicom. Time čuvate i svoje dostojanstvo.)
Vodim računa o događaju, gospodine Albijaniću. On nije rekao da ima zakazano kod vas. Rekao je da ima zakazan razgovor u zgradi Narodne skupštine.
Ali, to nije bilo ovog, vrlo se dobro sećam, 28. jula, kada je stigao ovaj antidatirani izveštaj, falsifikovan i friziran, o kome je govorila koleginica Tabaković, nego baš u ono vreme kada su se lomila koplja i kada je i gospođa Grubješić izjavila - ne znam šta se to dešava na relaciji DS-DSS, u čemu je problem, zašto da se ne izabere Jelašić za guvernera.
Problem je veliki i videćemo da li ćete da ga razrešite u 15 časova, kada ćete da zakažete, verovatno, termin za glasanje, jer, takođe, kada smo juče pošli na sednicu Narodne skupštine, sretnem dvojicu, kako bi vi rekli, visokih funkcionera DS iz Kragujevca, jedan je i član predsedništva i pitam - kako predložiste ovog kriminalca za guvernera, kako vi držite uopšte te iz G17. Nemojte sada opet da me opominjete, jer tako sam stvarno pitala njih, a oni se nisu opirali, ovi "žuti" iz Kragujevca nisu rekli - nije kriminalac, nije lopov, kaže - moramo da učinimo nešto. Isti slučaj sa gospodinom...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, vi ste potpredsednik Narodne skupštine, vi treba drugima da pokažete kako se obraćate sa govornice.)
... samo vi malo ućutite i obavljajte vašu potpredsedničku ulogu na način na koji vam je to poverio gospodin Dulić.
Nemojte da branite, gospodine Albijaniću, Jelašića, jer sada ću da krenem o aferi "vila", a vi ste valjda čovek taj koji je po ovim, kako ste sami rekli, visokim i skupim stambenim bankarskim kreditima kupio stan, a vidite cena je prava sitnica 380 hiljada, lažno prikazan ugovor za vilu, koja vredi najmanje četiri puta više. Nije problem u meni, gospodine Albijaniću, nego u vama, što uporno želite da predsedavate dva dana, kada se takav bira za guvernera i branite ga, a za sebe tvrdite da ste pošten čovek, a jedan kriminalac, koji samo na jednoj transakciji za vilu utaji porez i ne odgovori do dana današnjeg, posle dve godine, na pitanja odakle mu 380 hiljada, pa nije to sitnica, a da ne govorim o 1,5 miliona ili već koliko ta vila vredi.
Prema tome, gospodine Albijaniću, bolje bi vam bilo da bežite glavom bez obzira od takvog društva, od takvog kriminalnog društva, takve kriminalne organizacije, je l' vidite kako su se svi lepo povezali i šta vi imate da tražite u tom trouglu, ako sa sebe kažete da ste pošten čovek, u tom kriminalnom trouglu Dinkić-Jelašić-Đelić.
Sve je to ista banda, ista organizacija, koja manipuliše blagajničkim zapisima, koja emituje hartije od vrednosti na način koji je protivzakonit, koja se ponaša gaseći sve one koji nisu dali proviziju i Dinkiću, i Jelašiću, i Đeliću, bez obzira da li su u pitanju banke ili osiguravajuća društva, ne dozvoljavaju da zdrav ruski kapital, koji je profiltriran pod Putinovom vlašću, dođe u ovu zemlju. Imate slučaj Kulske banke.
Sada samo vama govorim o svim tim tezama koje su odraz jednog kriminalnog ponašanja čoveka koga hoćete da izaberete za guvernera, a da krenemo od monetarne politike, o čemu je juče lepo govorio kolega Vujadinović iz DS. Sve ste u pravu, kolega. Samo što ne rekoste - moramo da učinimo, ali šta da radimo, a katastrofa šta taj radi.
Je l' tako bilo? Jedini koji se prijavio da govori. Izašao je sada gospodin Aligrudić, imaćete pravo na repliku, u prilog onome što ste rekli o toj katastrofi.
Pitaju njega pre neki dan - kako je moguće vi, gospodine Aligrudiću, da glasate za takvog čoveka, koji je do guše umešan u sve te kriminalne afere. Koštunica je lično tražio pre dve godine da se navodno sve preispita, da on objasni odakle mu 380 hiljada, da ne govorim o četvorostruko većem iznosu.
Aligrudić kaže, da bi opstao na vlasti i vi svi kako ste se skupili 15. maja - šta imam s tim veze, i sa aferom "kofer" i sa njegovom aferom "vila". To bi isto bilo kao kada biste mene pitali šta je radio Slobodan Milošević u svoje vreme, a on bio predsednik države. Nije isto.
Nije isto, zato što vi direktno, gospodine Aligrudiću, koji je tu možda ispred ili je do sada sedeo u klupi, i vi svi iz DS i DSS, i vi iz G17, koji ste imali one referate i čitali ste ih do malopre po sistemu takmičenja za Tito-revolucija-mir, rekla bi Vjerica, prvi deo, drugi deo, treći, četvrti, branite čoveka, i vi gospođo Grubješić, kao ekonomista to vrlo dobro znate, koji je enormnu štetu naneo našoj državi i našoj privredi.
Ako pitate bilo kog privrednika iz Kragujevca, gde je kolaps privrede, i cele Srbije, kako je on uopšte došao na ideju sa pozicije guvernera NBS da obavezne rezerve za privredu poveća sa 40 na 45 posto, kako je moguće da dozvoli ''inostranim bankama'', da posluju u Srbiji pod znatno povoljnijim uslovima na ovom tržištu, koje po ogromnim kamatama stanovništvu prodaju novac.
Onda da nas ne čudi zašto smo zaduženi sa 11 i nešto milijardi samo unutrašnjeg duga. O spoljnom da ne govorim. Onda morate da dođete do egzaktnih podataka i činjenica. Ništa ovo nije napamet, o čemu je koleginica Tabaković govorila, i vi to vrlo dobro znate, ili što u etapama iznosi i kao korpus delikti dostavlja kolega Krasić.
Dakle, sve to govori o njegovoj funkciji, o njegovom delu sa mesta guvernera i o tome da ga vi štitite. Znate, te floskule, imamo stabilan dinar, inflacija će biti u okvirima od osam-devet posto, to ništa ne pije vodu, zato što je uvoznički lobi zaštićen upravo od strane Mlađana Dinkića, Đelića, Jelašića, zbog takve fingirane politike kursa dinara, pa onda pitajte i malinare, pitajte sve ostale, voćare, pitajte ljude koji se bave proizvodnjom stoke. O tome je juče kolega Vujadinović govorio zašto je tako katastrofalna politika koju vodi NBS kroz takav veštački kurs dinara.
Ne možete da govorite o uspesima čoveka ili stranke koja je na vlasti, ni vašeg predsednika stranke, kada su ekonomski parametri takvi da pokazuju da je stanje sve gore.
Nađite mi jednog privrednika, malopre je govorio kolega iz Vranja, govorim vam u ime onih iz Kragujevca, koji nisu privrednici i poslanici, i koji ne mogu da govore: gde je to napravljen pomak? Jedan podatak da mi pokažete, toga nema.
Dakle, u zemlji u kojoj se danas svako dete koje se rodi zaduži sa 380 evra, jer toliki je dug po glavi stanovnika, ne možete da se hvalite velikim uspesima. Ima uspeha, ali samo za vas i vaše okruženje. Ne govorim vama lično ili vama pojedinačno, kao ni vama kolega Albijaniću, koji ne znam iz kojeg razloga i šta je vaš motiv da štitite takve kriminalce.
To mi odgovorite kao čovek, poslanik, potpredsednik Skupštine, kada nismo pronašli takav podatak da vi uzimate tolike provizije i da vi niste lično umešani, ali koji je vaš razlog i koji je motiv da predlažete Narodnoj skupštini i da pozivate, kao što ste na kraju uradili, kraju vašeg referata, četvrti ili peti deo Tito-revolucija-mir, da se glasa za Jelašića.
Prema tome, mi danas živimo zaista u Srbiji u kojoj su podaci tačni, ali ne onakvi kako ih vi predstavljate i neumoljivi su zaista da narod sve teže živi, da je veštački kurs dinara, da inflacija nije uopšte takva, jer ako ste krenuli od jutros na pijacu, u bilo koji market, ako ste krenuli da kupite deci odeću, obuću, ako ste krenuli da plaćate sve nagomilane račune, vi vidite da smo mi prezadužena nacija, da nema nikakvog ekonomskog pomaka, nego je sve gore i gore i vidite da je jedini način, ne vidite vi, ali se obraćam građanima Srbije, da se to reši dolaskom SRS na vlast.
Jedina prava istina koju je danas rekla gospođa Tabaković, to je da je kod finansijskih oligarha, kod moćnika na vlasti, od ovakvih ljudi koji su u kriminogenim strukturama vlasti, novac najveće oružje, ali je takođe ubojito oružje kod ljudi koji su pošteni i moralni i koji na pravi način znaju da ga kanališu.
Nemojte da mislite, usvojili smo Ustav i bira se i oročili smo izbor guvernera na toliki broj godina i neće ništa moći da se promeni. Promeniće se kroz nekoliko meseci, kada sudovi budu morali da rade i sve te stvari, i kada gospodin Nikolić, kao predsednik izabran iz Srbije u to vreme, bude pokrenuo da se svim tim tajkunima ispita poslovanje.
I da krene pravosuđe i uprava, gospodine Dragane Todoroviću, za borbu protiv organizovanog kriminala, da radi svoj posao, jer oni i dan-danas imaju sve te podatke, i biće nam bolje, i svanuće Srbiji. A vi se onda zapitajte kakva je bila vaša nečasna uloga, i vaša gospodine Albijaniću, i vaša koleginice Grubješić, i svih vas koji ćete ili nećete u 15,00 sati danas da glasate za stvarnu ličnost kriminalca na mestu guvernera Radovana Jelašića. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, dovoljno je za tri minuta još nešto da dodam u prilog ovog izuzetno smislenog amandmana, kao i svega što je rekao uvaženi mladi kolega Nikola Vukelić. Mogli ste vi iz DS da vidite kakvi se sve kriminalci nalaze u vašim redovima, ali vam je bilo smešno, šta jedan čovek, koji vedri i oblači u jednoj sremskoj opštini, može da uradi, a da za kratko vreme stekne ogromno bogatstvo, da zloupotrebljava zakon, da nesmetano vršlja i radi u državi šta hoće.
Trebalo bi, gospodine ministre, da se pozabavite tim pitanjem, jer on nije lokalni šerif, to nije zabranjena zona gde ne treba da dođu organi MUP-a i da prekontrolišu kakvo je sve to leglo, da li samo kriminala ili se tamo vrši promet svega i svačega, naročito na manifestacijama karaktera o čemu je govorio kolega Vukelić.
Sa razlogom je SRS i on u naše ime podneo amandman da se briše tačka 3) člana 7. Zakona, jer je besmislena i ova koju ste dodali izmenom člana 7, u pravom smislu te reči. Naime, član se odnosi, da bi kolegama poslanicima i javnosti bilo jasnije, na ono šta treba sportski klubovi i organizacije da urade u pripremnom delu, pre nego što navijačke grupe i organizacije odu na gostujuće utakmice. Članom je to lepo zamišljeno, to je idealistički, kada bi to moglo, gospodine Jočiću, ali ne može i vi znate da u praksi to nije moguće.
Dakle, afirmacija sporta, korektno navijanje, bodrenje svog kluba, reprezentacije, učestvovanje na najpozitivniji način, u nacionalnom duhu, kako to rade srpski navijači, jeste nešto što se podrazumeva. Onda je bilo sasvim bespredmetno da to ulazi u član zakona, a onda kažete – da se podstiču na pozitivno navijanje, to valjda svaki navijač zna, ne ide tamo niko sa predumišljajem da krši, da lomi.
Sada se stvara takav utisak u javnosti da tu dolaze poremećeni ljudi, koji ne znaju šta će sa sobom. Naravno, uvek ima izgrednika. Vi znate da je SRS jedina politička stranka na čijim se manifestacijama nikada nijedan incident nije desio i uvek pozivamo ljude, javnost, sada i navijače, na korektnost, na sportsko navijanje.
Kako ćete vi, gospodine Jočiću, da objasnite bilo kome u bilo kom klubu u Srbiji, da li je to "Partizan", "Zvezda", "Hajduk" iz Kule, "Vojvodina", "Napredak", koji je sada ušao u prvu ligu, kako ćete da objasnite vi tim navijačima i klubovima, sve i da naprave najidealniji dogovor, kako će da spreče da im se desi to što se desilo Fudbalskom klubu "Partizan" na utakmici Zrinjski-Partizan.
Ako se poštuje ova tačka, a ona je besmislena, jer ne možete da utičete na to, prvo, nekada se dešava da navijačke grupe, to zna i gospodin Tomić, ne žele da komuniciraju, neke od njih, sa upravom kluba, iz razloga što postoji nerazumevanje, a naročito zbog toga što se DS, o čemu je govorio i kolega Šarović, infiltrirala u sve pore našeg sporta. Niste ni vi iz DSS imuni i za upravne odbore i za sve na šta ste stavili šapu. Mi smo za to da se izvrši potpuna depolitizacija sporta.
Ako mi dozvolite još samo minut, gospodine Albijaniću, time ću završiti, citiraću tačku koju kolega Vukelić traži da se briše. Dakle, on traži da se briše tačka: ''3) koordiniraju aktivnosti sa klubovima svojih navijača prilikom organizovanog odlaska na sportske priredbe na kojima su te sportske organizacije – klubovi i njihovi navijači gostujući".
Jesu, bili su gostujući. Otišli su u Mostar, prešli sa srpske strane, iz Nevesinja ljudi, nekoliko autobusa sa mlađim ljudima. Struktura tih ljudi je, za vašu informaciju, ne asocijalnog karaktera, tu su bili ljudi koji su magistri nauka, ljudi koji su preduzetnici, mladi ljudi, studenti, ljudi koji su odlični učenici u srednjim školama, pošli su da bodre srpski klub, koji igra utakmicu protiv kluba koji u svojim prostorijama ima slike ustaša Franje Tuđmana, Bobetka i ostalih.
Sačekani su na krv i nož, i ničim izazvani, samo zato što su bodrili svoj klub, prošli kroz neverovatne strahote, sa prostrelnim ranama, sa gelerima u rukama, sa takvim mlaćenjem i onim što se sve desilo, što je nezapamćeno i nezabeleženo.
Zapravo, jeste, ali ne na utakmicama koje se dešavaju u Evropi, nego na utakmici na kojoj jedan srpski klub igra protiv kluba iz Hrvatske, gde postoji neverovatna mržnja koja je vekovima tako i usmeravana prema srpskom narodu, da ubijaju, da kolju, da nas proganjaju i da sve to rade.
Sada vi kažete da oni tamo treba da idu, ali da budu korektni i fer i da navijaju. I pošli su, uzvikivali su parole srpskih junaka, uzvikivali su ono što bodri njihov klub i šta su doživeli?
Znači, besmislen je ovaj član i zato je kolega Vukelić tražio da se briše.
Iz same ove odredbe, gospodine Jočiću, ako ste pratili ovih poslednjih sedam dana, da se kao kriminalci najgoreg ranga gone navijači za nešto što učine na stadionu, da dobijaju takve zatvorske kazne, zato su i osvanuli svi oni natpisi i zato vam svi navijači, bez obzira za koji klub navijaju, poručuju "vi u fotelje, mi u mardelje".
E, hajde malo to da promenimo, pa u zatvore, kako žargonski kažu navijači "mardelje", da idu Ješić i ostali kriminalci iz DS koje vi štitite, a ljudi da idu slobodno na utakmice i da navijaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin ministar, jednostavno, nije u pravu.
Mene zaista zapanjuje takva vaša reakcija, gospodine ministre, s obzirom na to da ste diplomirani pravnik i da ste najmanje 10 godina bili narodni poslanik. Odredba Poslovnika, reći će vam svaki narodni poslanik u sali iz vaše političke stranke, mogu kasnije da vam dam da pogledate, da se podsetite, član 145. Poslovnika definiše kada narodni poslanik može da podnese amandman i u kojoj formi.
Kolega Nikola Vukelić je reagovao i dao ovaj smisleni amandman, koji treba da prihvatite, kojim se briše tačka 3), koja je, doduše, definisana donošenjem Zakona pre tri godine, zato što je u vezi sa tačkom 6), koju vi sada tražite da se dopuni u Zakonu, pa uz sve ovo što sam rekla da su u obavezi, što je nemoguće, da se ispuni čitava ta forma, sportske organizacije da podstiču organizovanje i dobro ponašanje svojih navijača i njihovih klubova, mogao je i to da briše, ali ajde, ostavljeno pro forma radi, tako, to se podrazumeva, dakle, da će jedan navijački klub da radi.
Da treba da ostvaruje informisanje svojih navijača, sastanci sa navijačima, izdavanje biltena i drugo – to je jedna zakonska obaveza koja je, takođe, besmislena. Neki klub to može da radi, drugi neće.
Postoje bilteni koji nemaju nikakve veze sa samim sportskim klubom, nego ga nekada same navijačke grupe izdaju, publikuju i imaju svoj način oglašavanja. Tako je besmisleno da ste i za to obavezali sportski klub.
Ova tačka 3), koju sam malopre citirala, a kolega Vukelić traži da se briše, skoro je potpuno identična sa 1) i 2), odnosno vi sada dodajete tačku 6). Otišao je gospodin ministar, a sada moram vama, gospodine Todoroviću, da se obratim.
Kaže se – ''podstiču pozitivno ponašanje i delovanje igrača i službenih lica pre, za vreme i nakon održavanja sportske priredbe''. Svaki igrač će pozitivno da se ponaša, jer je to u prirodi njegove sportske aktivnosti. I gospodin Dragutinović, uvaženi reprezentativac Srbije, sportski se ponašao, ali nije on kriv što ga napadne na licu mesta selektor jedne reprezentacije. Šta, treba da stoji i da prima udarce u glavu!
Dakle, postoje stvari koje vi ne možete da predvidite, a koje se same po sebi podrazumevaju kao nešto što nije afirmativno, što niko normalan i pri zdravoj pameti neće da radi, a to stavljate u zakon i obavezujete jedan klub. Nemoguće je da se to uradi.
Gospodine Jočiću, dakle, kada je u pitanju jedan član zakona, bez obzira na to što su izmene i dopune, ako vi reagujete na taj član, dakle, mi smo mogli, hipotetički, da podnesemo amandman i da tražimo da se briše tačka 1), tačka 2) i tačka 5), razumete, samo je bilo bitno da postoji taj član koji se menja. Menja se član 7. osnovnog Zakona.
(Predsedavajući: Vreme.)
Evo, sada završavam. Niste u pravu, jer da ste vi u pravu, gospodine Jočiću, Zakonodavni odbor, koji je pre toga razmatrao ovaj amandman, obavestio bi kolegu Nikolu Vukelića da amandman nije pravno moguć. Amandman je pravno moguć zato što je on reagovao na tačku 3) koja, doduše, nije predmet izmene ovog člana Zakona, ali je to podneo u skladu sa Poslovnikom. Da nije moguće bio bi odbačen i rekli bi da pravno nije moguć.
Vi sada hoćete da kažete da poslanička grupa SRS nije znala kako treba da se podnese amandman i da smo mi reagovali na nešto što ne postoji. Mi smo reagovali na ceo član Zakona, gospodin Vukelić je kao poslanik ispunio formu koju traži Poslovnik, i pravno je moguć, a nije prihvaćen. U protivnom, njegov amandman, gospodine Jočiću, zamalo da vam kažem kolega, setila sam se kad ste bili poslanik, ne bi mogao da se nađe uopšte u skupštinskoj proceduri. Da li razumete? Nema razloga uopšte da se ljutite zbog toga.
(Predsedavajući: Vreme.)
Evo završavam, što je on reagovao na taj član. Eto, pogledajte i videćete u članu 145. Poslovnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, ovaj amandman je u tesnoj vezi sa onim o čemu je govorio kolega Vukelić i mi zajedno sa njim kada smo raspravljali o članu 2. Besmislica, koja je sada proširena u osnovnom Zakonu Dušana Mihajlovića i tadašnje DOS-ovske vlasti, koja nikada ne može da se sprovede u delo, a koja je, do sada po osnovu nekoliko tačaka člana 16. i člana 2. Zakona, koštala sportske klubove u našoj zemlji.
Zato što ste, verovatno zbog punjenja budžeta ili zbog neznanja ili nerealnosti u sagledavanju situacije kako dolaze i odlaze navijači, navijačke grupe i posetioci, obavezali sportske klubove, zamislite sada, izmenom člana 16. tačka 2) koja se menja i u vezi je sa onim o čemu je govorio kolega Vukelić na početku – ostvari saradnju sa klubom svojih navijača i učestvuje u organizaciji njihovog dolaska i odlaska sa sportske priredbe.
Najpre, gospodine Jočiću, vi vrlo dobro znate da nije slučaj prilikom dolaska, govori se o gostovanjima, na utakmicu na koju idu navijači nekog sportskog kluba, da oni imaju saradnju sa klubom. Nekad ih klub uopšte ne konstatuje. Oni dođu i kažu – spremni smo da idemo na finale kupa ''Radivoja Koraća'' u košarci, koji se prošle godine igrao u Kragujevcu, pa pošto je KK "Partizan" igrao sa ovim Čovićevim klubom, gde je inače sve mafijaška družina, u finalu tog kupa, došlo je 10-12 autobusa navijača, vi mislite da oni svi imaju veze sa sportskim klubom.
Nisu imali veze, u jednom delu možda, ali postoje ljudi koji organizuju, plate i skupe novac i idu. Imaju svoje organizacije i poznaju se, čuju se telefonima i krenu na put da navijaju za svoj klub. Što je najgore, gospodine Jočiću, vi sada ovim zakonom želite da potvrdite da su oni u stalnoj vezi, a nisu, sa svojim sportskim klubovima i da oni moraju, kao poslušni đačići na ekskurziji, da se vrate kući.
Objasnite mi, molim vas, koji će to sportski klub, ovo je stvarno smešno, da natera te klubove navijača i ljude koji idu o svom trošku, skupe novac i plaćaju, da se vrate – tako što će da vode evidenciju. Hoćete da se vodi evidencija, kao na turističkom putovanju, kad se pravi spisak putnika, kako je ovaj seo na mesto broj tri, a ovaj ne može, nego je promenio sedište, ovo je stvarno besmisleno.
Ne bi bila ni tolika šteta da to samo stoji reda radi, nego zbog ovoga se kažnjavaju sportske organizacije. Novčana kazna više nije od 300.000 do pola miliona dinara, nego 300.000 do milion dinara.
Kako ste vi mogli, gospodine Jočiću, kao ministar, da predvidite, a mnogi navijači su jedva živu glavu izvukli, opet pominjem, jer je to najveći incident na gostujućem terenu koji se desio pre skoro tri meseca, da će navijači ''Partizana'' da se vrate i kako da se vrate iz ustaškog legla, iz Mostara, protiv utakmice koju su igrali sa otvorenim ustaškim i antisrpskim klubom ''Zrinski''.
Kako ste mogli sada da obavežete taj klub, da kažete, slušajte, vi morate da vodite evidenciju i da potpišete tamo ko je ušao u autobus ili kombi, oni ljudi bežali glavom bez obzira jer su ih ustaše, policija, jurili da ih besomučno tuku i vatrenim oružjem napali na goloruke ljude.
Ispričala sam vam, možda ste zapamtili ili niste, dobili ste zvanični izveštaj, gospodine ministere, da se jednom povučemo, i mirnom detetu iz Kaća, kod Novog Sada, desilo se da ga geler pogodi u rame, ni krivog ni dužnog. Otišao je jer voli da navija za svoj klub, pošao sa šalom, kapom, u dresu i desilo mu se to što se desilo.
Vi tražite od kluba da skuplja ove koji su, ne daj bože, po bolnici, koji su tako završili, da kažete da morate da se vratite na to odredište gde ste došli i gde ste se parkirali i odakle da krenete, ovo je smešno, i ako nisu svi na okupu i na broju, klub mora da plati do milion dinara, što se često dešavalo.
Znate šta je najgore od svega? Morate da imate operativno saznanje službi koje to rade, naročito kada je u pitanju uloga žandarmerije na utakmicama visokog rizika. Dešava se, gospodine Jočiću, da se krivicom navijača, ali i policije, desio taj događaj, post festum se ide po kućama i privodi se na stotine ljudi da bi se utvrdio krivac i onda je to besmisleno. Ne možete da optužite potencijalnih ne znam koliko hiljada ili stotine učesnika da su oni uradili to i to.
Naravno, postoje kamere i vaše službe i lica koja nisu samo u uniformama, nego i inspektori u civilu koji sve to prate, ali veoma veliki su propusti i što kaže, malopre, general Delić, svako mora da radi svoj posao i svi su plaćeni za to. A ovi ljudi nisu plaćeni, oni su platili karte za put i oni su se organizovali i posle toga klub treba da plati zato što svi oni nisu na broju.
Može jako široko da se tumači i neću da izvrgavam, baš, potpunom ruglu ovaj član koji je smešan, ali neko može da ostane kod rođaka i prijatelja, pošao je na neku utakmicu u neki grad i zadržao se, i kako onda klub da utiče na to, da se oni organizovano vrate ili su okrenuli na drugu stranu i idu recimo u Solun, idu u Atinu i posle toga imaju ugovoreno da ostanu dva-tri dana na moru, hoće ljudi i platili su sve, klub nema nikakve veze sa tim.
Znate, kada bi to moglo, ovaj član bi mogao da ostane samo ako bi se striktno klubovi uključivali u to od početka do kraja, da sve plate i organizuju, da imaju listu putnika i vodiče u autobusima, da znaju kada se ide i da imaju utvrđenu satnicu.
Ovako, ovo je potpuno besmisleno, jer time kršite prava i slobodu po Ustavu čoveka, odnosno građana naše zemlje, da se oni slobodno kreću. Vi im kažete, kao da idu u geto, aha, izvolite, došli ste na utakmicu, a sada svi da se vratite.
Ne može ovo da opstane, gospodine ministre, jer tako se ne čuva javni red i mir i na taj način ne možete da utičete na kretanje ljudi. Zato je najbolje da prihvatite ovaj amandman i tako biste morali da izvršite korekciju, kao u amandmanu gospodina Vukelića i da rešimo taj problem, i da sutra klubovi nemaju problem ničim izazvan.

Javljam se na osnovu člana 226, vama pitanje gospodine ministre, isti je slučaj i sa obrascem za pasoš, vi ste rekli da je po Zakonu o državnoj upravi vaše diskreciono pravo, pa da se nadovežem na ovo o čemu je govorio uvaženi kolega Krasić, ko je taj koji će da procenjuje kakva je veličina transparenta i zastave.
Da li su juče zaista naši teniseri mogli da budu kažnjeni zbog toga što srpska trobojka nije te dimenzije i da li je po vama normalno, a to će da vam kažu ljudi iz redarske službe, kazaće vam žandarmerija, kazaće vam ljudi koji su na terenu, da navijači moraju da sakrivaju i da uvijaju srpsku trobojku ili, recimo, zastavu SRS, koja se često pojavljuje i u hali "Pionir" i na našim sportskim manifestacijama, kada ljudi skandiraju vojvodi Šešelju i kada skandiraju drugim srpskim junacima, i sada treba da se kriju i da to negde muljaju, i ne znam šta sa tim da rade, a to je obeležje jedne države, govori se o zastavi, ili političke stranke za koju glasa preko milion građana. To nije zloupotreba političkog skupa.
Tamo dolaze ljudi, neko će da skandira, ali u najvećem delu svi skandiraju, i pozdravljaju, i kažu, ''branićemo generala od Haškog tribunala'' i ostale nacionalne povike, koje imaju u najsvetlijoj tradiciji i u našem duhu, kao što pevaju četničke pesme, kao što pevaju druge srpske pesme.
Na utakmicama naših najvećih klubova, opet je gospodin Tomić tu i to zna, znaju da pevaju pesme koje se odnose upravo na poziv na viteško navijanje. Niko tamo ne dolazi a priori da bi pravio nekakve incidente.
Gospodine ministre, zato vas pitam, i time ću završiti, to ste dužni da kažete ljudima koji gledaju ovaj prenos, jer nas čekaju uspesi naših reprezentacija, takva ista zastava je mogla juče da se nađe u Beogradskoj areni, tzv. ''šetalica'', koja je dimenzije, otprilike, 30 h 35 metara.
To može da bude srpska trobojka, koja može da bude preko cele jedne strane tribine, i svi mi koji dođemo na sportsku utakmicu učesnici smo u razvijanju, u toj koreografiji, koja na najbolji mogući način može da se osmisli kada igra reprezentacija, neki naš fudbalski ili košarkaški klub, svi smo učesnici.
Desilo se i meni, i svakom od vas, kada smo igrali dosadašnje utakmice kvalifikacija naše fudbalske reprezentacije, da nas na stadionu, bez obzira na to gde se nalazimo, da li na zapadnoj ili istočnoj strani, na jugu ili severu, ali obično su na ove dve strane, čeka karton crvene ili plave ili bele boje. Tamo vam sve lepo piše, još su se dosetili, s obzirom na činjenicu da mnogi ljudi nisu znali tekst himne ''Bože pravde'', pa su napisali i tekst himne.
Onda imate karton, koji vam pripadne, crvene, plave ili bele boje i lepo vam piše da u tom i tom trenutku treba da podignete karton i još vam je omogućeno, ako ne znate tekst himne, i mala deca dolaze, svojim očima sam videla na svim ovim kvalifikacionim utakmicama, po nekoliko njih, mladići, devojke, mladi bračni parovi, dolaze svim srcem da navijaju za našu reprezentaciju.
Mi to treba sada da onemogućimo, da zabranimo i da kažemo može da bude zastava te i te dimenzije, a ostalo ne može da se unese. To je stvarno smešno i to nigde ne postoji. Navedite mi u kojoj državi u svetu to postoji, da ne možete da razvijete državnu zastavu i zastavu kluba. To, takođe, gospodin Tomić zna, imate te velike zastave na kojima piše – "Alkatraz", ''Strah'', "Ofanziva", to nisu nikakve pretnje, to su navijačke grupe koje se tako nazivaju, i kojima je ponos, i svako od njih se takmiči da ima što lepšu, ulažu novac i u materijal i u kvalitet, i obično imaju neku pozitivnu poruku.
Nije problem uopšte u tome, nego u činjenici da se organizuje služba, da se na vreme to prijavi, da redari budu spremni za takav posao i sve će da bude u redu. Zato to ne treba, gospodine ministre, zakonom zabranjivati. Hvala.

Kolega Markoviću, izvinite, ali tražila sam repliku, prepoznala sam se u govoru ministra.
(Predsedavajući: Niste imali prava na repliku.)
Dobro, gospodine Albijaniću, vi sada možete da dajete vaše slobodno tumačenje. Ja kažem da jesam, vi kažete da nisam, i u redu je.
Sada se javljam po Poslovniku, opet se pozivam na član 226. i postavljam vam pitanje, gospodine Jočiću, kako možete da budete kontradiktorni, kada ste malopre govorili o dimenzijama zastava, onda sami sebi, što bi naš narod rekao, uskačete u usta, jer ste u članu 2. i u članu 16., odnosno 7. i 16. Zakona vi obavezali ove navijačke grupe da sarađuju sa klubovima prilikom priprema i da podstiču pozitivno navijanje.
Pa, niste valjda mislili, gospodine Jočiću, da neko dolazi sa zastavom dimenzije 30h35 metara, na njoj je obično srpska trobojka ili boje kluba za koji ti ljudi navijaju, da su to stavili u neku torbu i došli na ulaz, gde ulazi desetine hiljada ljudi, da kažu – dobar dan, došli smo, evo, tu je torba i unutra je zastava. Najpre, ta zastava, odnosno taj transparent je nešto što mnogo košta, to sam vam malopre rekla. U kontekstu organizovanja jedne takve manifestacije, da bi se ona ulepšala, da bi sve to izgledalo pompezno, da bi izgledalo lepo, da bi kamere mogle to da slikaju ljudi dolaze, upravo po članu Zakona koji ste vi propisali, po tački 1) člana 16., koji kaže da ih klubovi podstiču da afirmišu klub i da navijaju, oni to rade, dođu i prijave se.
Dođu tamo, zna se ko je šef obezbeđenja na stadionu, pre toga dođu kod nekoga iz kluba, dogovore se, sve to odlično zna gospodin Tomić, vaš kolega i saradnik. Pa, vama je milo, zato vas i pominjem, jer se smeškate zato što znate da je to tako. Onda se oni lepo prijave i kažu – mi imamo nameru da u jednom trenutku kada padne gol ili na samom početku napravimo jednu manifestaciju, da razvijemo naš barjak i da to uradimo. Niko neće da dođe na ulaz, a da je poneo torbu, to je naivno da kažete nesposobni redari, nesposobna policija, a unutra da su stavili baklje i motke. To je zaista neverovatno.
Dakle, to sve treba da se dozvoli, ali uz strogu kontrolu redara, redarske službe na stadionu i, naravno, uz učešće kluba, odnosno našeg Fudbalskog saveza. Veoma često se dešava, u stvari gotovo uvek, evo malopre sam vam rekla to sa kartonima, ali možda padne na pamet ili bi ideja bila FSS, ranije je to bio slučaj, da oni to urade. Pa kada gostuje naša reprezentacija u inostranstvu, takođe, postoji ta velika zastava, odnosno transparent.
Treba da razmislite o tome, nije kasno, gospodine Jočiću, još uvek da se to promeni, zato što ćete samim tim i da osiromašite u tom estetskom smislu jednu sportsku manifestaciju i događaj. Onda to više neće da izgleda tako.
Znači, svima je cilj, takmiče se reprezentacije i klubovi svuda u svetu, kako će da izgleda ta koreografija. Kao što je i na mitinzima vaše stranke. Naši stranački barjaci su najlepši, grb SRS i lik našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, kad se razvije na 30, 40, 50 hiljada ljudi, pa to je fantastično.
Ali, imate i vi one vaše stranačke, doduše vi plaćate ove vaše što idu da mašu, vodate ih tako da nose barjake zato što to neće da rade srcem kao SRS. Hvala.