Za reč se javio dr Ninoslav Dimitrijević. Izvolite.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik, gospodin Sreto Perić, a neka se pripremi, takođe po Poslovniku, gospodin Dragoljub Anastasovski.

Reč ima narodni poslanik gospodin Dragoljub Anastasovski, a neka se pripremi gospodin Marko Milenković, takođe, po Poslovniku.

Reč ima narodni poslanik Marko Milenković, a posle njega, po Poslovniku, prijavili su se narodni poslanici Tomislav Ljubenović, Milorad Buha i Milovan Radovanović.

Reč ima, po Poslovniku, narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, po Poslovniku.

Hvala, gospodine Buha.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Milovan Radovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom trenutku ima još 18 narodnih poslanika koji su se prijavili da govore povodom povrede Poslovnika. S obzirom na to da je 18 časova, podsećam vas da smo današnji rad otpočeli raspravom u pojedinostima o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, a nastavićemo sutra, u 10 časova, po prijavama narodnih poslanika.
Što se tiče rasprave u pojedinostima o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, rasprava je zaustavljena kod amandmana koji je na član 4. podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Zahvaljujem vam. Nastavak je sutra, u 10 sati.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mrkonjiću, koristim priliku da pozdravim Njegovu ekselenciju ambasadora Kube gospodina Hulija Cezara Kancija Ferera, koji se nalazi gore na galeriji − poštovanje, ekselencijo −  jer ova tema jednostavno zadire i u današnju borbu naroda Republike Kube protiv fašista novog svetskog poretka, Amerike i zapadnih sila.
Ali, pošto je otpočeta ova tema, ja ću veoma kratko, koliko Poslovnik dozvoljava, u susret 21. oktobru.
Znate da sam iz Kragujevca i da je tamo nažalost narod u Srbiji, u Prvom svetskom ratu, ovde u delu Srbije, ne govorim o srpskim zemljama, najviše stradao, i da je u jednom danu sedam hiljada učenika i građana mog grada pobijeno od strane nemačkih fašista.
Ista je situacija od petooktobarskog puča u Srbiji i u Kragujevcu. Svedoci su i kolege, i profesor Poskurica i dr Vučićević, koji je takođe opozicija kragujevačkoj gradskoj vlasti svih ovih godina, da su bez ikakvog razloga kragujevački vlastodršci promenili nazive ulica onih koji su nas branili od fašista i koji su se borili posle genocida koji je sproveden nad našim narodom 21. oktobra 1941. godine.
Smetalo je DS-u i vlasti DOS-a, kasnije i Veroljubu Stevanoviću, što ulice nose nazive Sedamnaeste udarne divizije, Moše Pijade, Dušana Dugalića.
Međutim, o njima će da sudi istorija i narod na sledećim izborima, kada ćemo mi da ispravimo mnoge greške koje su oni napravili ne slučajno već namerno u proteklih sedam godina.
Ali, na osnovu priče koju sam čula, jer zaista još bi mi bilo mnogo da gledam lažoviziju kakav je Studio B, kao televizija koja se finansira sredstvima građana Beograda, koji imaju lažnog gradonačelnika, ali čula sam, i rekle su mi kolege od jutros i članovi moje porodice, da se drznuo gospodin Stanimirović zajedno sa celom onom klikom sinoć na tom neformalnom skupu, trač-partiji, kako se već zove to gde je on učestvovao, da kaže da mora da se uštine i da sam sebe zapita, on, Milan Stanimirović, da li je ovo 2007. godina, kada predsedava Milutin Mrkonjić, a ja sedim sa njegove desne strane, a gospođa Borka Vučić je za govornicom.
Mislim, gospodine Stanimiroviću, da vi treba prvo da se uštinete i da vidite gde su vam moral, čast i savest.
Da li ste to izgubili na putu od kuće dolaskom u Beograd i da li ste vi zaboravili, baš kao i vaša Demokratska stranka − je l' vi vidite da neću vama ništa lično da govorim, govorim o politici stranke koja nas je dovela u ovu situaciju u kojoj smo sada, za ovih sedam godina − da je narod bez posla, da su ljudi u svakom pogledu obespravljeni, satanizovani, da ste uništili sve ono što je tekovina herojske borbe jednog naroda kroz period od mukotrpne četiri godine kada smo se borili protiv fašista ovde? I onda vi nemate šta i o čemu da govorite.
Treba da govorite o sebi i da se osvrnete kako je katastrofalnu politiku sprovodio režim koji vi personifikujete za proteklih sedam godina i koliko će nama trebati vremena da vratimo slobodu narodu i da vratimo Srbiju tamo gde joj pripada mesto u svetu.
A Srbija nije samo u Americi i na Zapadu, Srbija je i u Kubi i u Venecueli, Srbija je u celoj Latinskoj Americi, Srbija je i u Africi i na Bliskom i Dalekom istoku, Srbija je u Kini, u Rusiji, Srbija je u čitavom pravdoljubivom svetu koji želi da nam pomogne da sačuvamo Kosovo i Metohiju i da se izborimo za slobodu našeg naroda. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamolio me je predsednik Akreditacione komisije, gospodin prof. dr Slobodan Arsenijević, da reagujem zato što on nema mogućnost da koristi skupštinsku govornicu i zbog činjenice da su istinite stvari za rad komisije kojom on predsedava toliko bile očigledne srpskoj javnosti  da ne znam zašto bismo mi onda manipulisali i zašto bi se Narodna skupština bavila nekim dezinformacijama.
To govorim zbog toga što je malopre kolega Obradović govorio o radu Komisije i zbog činjenice da je i on sam, dakle prof. Arsenijević, kao i njegove kolege, bio izložen neverovatnim pretnjama, što telefonom i ostalim metodama, kojima su pokušali da se služe neki koji su nezadovoljni, a istina je zapravo ta da se komisija, na čijem je on čelu, isključivo rukovodila standardima i ovako lošim zakonom koji je napravljen, ali on defakto postoji, on je u opticaju.
Vi ste sami želeli licenciranje, sami ste želeli da se sagleda stanje na visokim školama i na fakultetima u našoj zemlji. I onda, kada ljudi koji apsolutno predano, kao pomenuti profesor, rade svoj posao, i kao redovni profesori na fakultetu i kao ljudi koji su potpuno posvećeni nauci, nema mesta nekim pričama koje ne stoje i statistici koja nema stvarno utemeljenje u ozbiljnom radu.
Ne poznajem ostale članove Komisije, zaista. Profesora Arsenijevića znam dugo godina, zna ga kragujevačka javnost i njegove kolege iz oblasti medicinske nauke širom Srbije, naročito zbog grane medicine kojom se on bavi. Neverovatno je da se na uštrb jednih napadaju ili štite drugi. Nema potrebe za tim. I, koliko su netačni podaci koji su malopre izneti, govori činjenica da je upravo jedna privatna sportska škola, mislim da je Viša škola za trenere, dobila licencu bez problema zato što su ispunili sve uslove.
Cilj SRS u procesu promovisanja Zakona i onoga što je više i visoko obrazovanje unazad 17 godina je upravo zaštita studenata, zaštita standarda koji su postavljeni još osnivanjem Liceja krajem 19. veka u Kragujevcu, koji je preteča viših škola i univerziteta. Ne vidim razloga da se sada u štancovanju onoga što se zove više i visoko obrazovanje, što zaista postoji, znate vi koji ste redovni profesori ili asistenti, ili docenti, ili se spremate za ta zvanja, neko to pokuša da zloupotrebi u neke sitne političke svrhe. Valjda je cilj svakoga da se omogući studentima da se normalno školuju, da imaju dobar kvalitet znanja i obrazovanja i da se zaštite roditelji i studenti upravo od onih koji kroz promovisanje visokog i višeg obrazovanja na brzinu, gde ima recimo 20.000 studenata a 100 predavača, misle da na takav način Srbija treba da ide u bolju budućnost.
Prema tome, imala sam zaista tu obavezu i osećala sam odgovornost, pošto me je profesor zamolio da to kažem istine radi, naročito zbog činjenice da su ta anonimna pisma, pa i neke navodne krivične prijave, išle dotle da su nepotpisani nezadovoljnici, očigledno, ili oni koji su ga vezivali i vezuju za neke retrogradne snage, za bivši režim, poslali i takvo pismo u kome je pisalo: samo vas gledamo − nepotpisano, Otpor i pečat. Zaista je neverovatno šta se u Srbiji danas dešava posle sedam godina, kada smo, verujem, mi koji smo suprotstavljeni takvoj politici uspeli da raskrinkamo sve ono negativno, i dalje ćemo činiti, i sve negativne pojave u našem društvu.
Neka stručni ljudi i komisije koje postoje rade svoj posao. Da li će oni koji ne ispunjavaju zakonske forme i standarde ispraviti svoju grešku i upodobiti svoj rad sa zakonom i standardima koji su propisani, to ćemo videti, ali mislim da svi ti ljudi treba da rade bez pritisaka, savesno i odgovorno, kako je i pomenuti profesor do sada radio i trudio se da časno obavlja svoju funkciju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravo na istinito obaveštavanje. Zamoliću vas, gospodine Mićunoviću, da me ne ometate, malo budite pristojniji kad govorim ili slušajte ili izađite, ometate me, zato što galamite u skupštinskoj klupi malopre dok je govorio doktor Dimitrijević i gospodin Vuković, a ako ste nervozni vi izađite.
Dakle, ovde govorim o veoma ozbiljnim temama. Pravo na obaveštenost je osnovno i Ustavom zagarantovano pravo.
Pošto je prošlo tri godine otkada je u gradu Kragujevcu, po Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je donet 2004. godine, ustanovljen ombudsman, juče je zarad samoreklamerstva i to je svojevrsni egzibicionizam, gradonačelnik grada Kragujevca, angažovao agenciju Strateški marketing – kako ona voli sebe da nazove Stratedžik marketing, ona se između ostalog hvali zbog svojih neuspeha i one katastrofe – i jedno od pitanja koje je postavljeno građanima je bilo, kakav je vaš utisak o radu Zaštitnika građana, odnosno gradskog ombudsmana.
To govorim zbog toga što je Kragujevac prednjačio u tome i pre nego što je ovaj Janković imenovan ovde nedavno na nivou Republike, jer je sama institucija ombudsmana doneta na krilima petooktobarskog puča u Srbiji, i mi smo kao poslanici, sećam se te 2001. godine, bili zatrpani raznim brošurama o tome šta jedan ombudsman, odnosno zaštitnik građana može.
Onda smo se mi šalili i znate već u visprenom i u najsvetlijem duhu našeg predsednika profesora doktora Vojislava Šešelja, kada nastupa za skupštinskom govornicom i upozoravao ih je, pošto se to tek pojavilo kao novotarija, da je to zaista institucija koja će da bude u Srbiji izvrgnuta ruglu. Zato što je preduslov da bi ombudsman, zaštitnik građana i poverenik za informacije - evo sada post festum se radi ova sistematizacija - imali osnovne uslove da rade svoj posao je da rade u društvu koje nije tako i sa tolikim stepenom opterećeno kriminalom i korupcijom.
Od jutros čujemo primere i napise iz štampe, pa juče i prekuje smo razgovarali o tome, građani u 68%, koliko se njih izjasnilo, napravljena je neka empirijska studija pre dve godine, čini mi se od jedne organizacije čije ime neću da spominjem, prepoznaju od lokalne samouprave, dakle od mesne zajednice preko opštinskog organa uprave do vrha državne vlasti, u tom procentu, 68%, korupciju.
Postavlja se onda pitanje, kakva je uloga jednog čoveka i celog njegovog aparata, tog Jankovića, koji nije kao što Ustav Republike Srbije kaže potpuno neopterećena, politički nestranačka ličnost, mi to vrlo dobro znamo i razgovarali smo o njegovom slučaju, kada je biran na tu funkciju. Isti vam je slučaj i sa Rodoljubom Šabićem.
Mi smo zbog Šabića koliko proletos ili u toku leta morali da menjamo zakon da bi on krckao do kraja svoj mandat, pošto ga je već započeo neuslovno i šetkajući ovde kroz hodnike Skupštine, bez ikakve mogućnosti da bilo šta radi, nije imao kancelariju, telefon, osnovne uslove. Sada smo, dakle, došli u situaciju da posle toliko godina, od priče o zaštiti građana, o tome da to može jedan čovek, koji predstavlja jedan novi institut u državi na, zaboga, krilima novog demokratskog razvoja, to da radi, ali mu je samo potrebna služba da bi obavljala taj posao. To nije tačno.
Uz našu kritiku, koju je izneo ovlašćeni predstavnik koleginica Radeta, da je ovo preglomazan aparat kojim će da raspolaže, službenika i nameštenika, kako jedan, tako i drugi izabrani i Poverenik za informacije i Zaštitnik građana, nego zbog činjenice da oni treba da se suprotstave državnom aparatu koji je duboko zagazio u kriminal i u korupciju.
Mogu to sada da vam ilustrujem, kao i mnogi od vas, na milion primera. To najbolje znaju ovi predsednici opština u Srbiji i uspešni predsednici opština srpski radikali. Kakav je put od inicijalnog poteza opštine radikalske, koja hoće da se razvija i koja hoće nove projekte, do realizacije tog projekta i na kakve sve barijere, u pravom smislu reči podmetanja nogu, dolaze ti ljudi do vrha državne vlasti, do državne administracije, da moraju da čekaju po par meseci, po godinu dana ili, ako je taj stepen dezavuisanja toliki, zato što je radikal u pitanju, i po dve godine.
Svaki od njih i svako od tih građana može o tome da pita i Šabića i Jankovića. Kako oni onda tek dobijaju i kojom efikasnošću informacije. Ova sistematizacija nije napravljena ni na sednici Administrativnog odbora Narodne skupštine, niti su to njih dvojica izmislili nešto, to su već projekti, znate, koji su napravljeni. Sada kada bih pronašla, evo, tu brošuru iz 2001. godine, koja je stigla iz inostranstva i u kojoj se govori šta je opis posla jednog ombudsmana, zaštitnika građana, videli bi tamo jasno da je tada već predviđeno koliki taj aparat treba da bude i kako to treba da postoji po sektorima, kao što ovde i piše, sektor za javno obaveštavanje za informacije od javnog značaja.
Vidite da uopšte niko od njih nije iskoristio svoju priliku do sada, osim kada ih indikuje neko, pa ih natera. Tog Šabića bukvalno morate da bockate, kao iglom svaki čas da ga bockate kao onu vudu-lutkicu i da mu kažete, hajde sada reaguj na ovu pljačku, hajde reaguj na to, hajde traži informacije o ovoj zloupotrebi, onda on kao nešto se muči, pa kaže, dali su mu, nisu mu dali, pa mu sutradan posvete prostor u novinama i onda on ili saopšti javnosti nešto ili ne saopšti ništa.
Dakle, sve je farsa. Evo, opet se vraćam na nezadovoljstvo Kragujevčana, između ostalog, katastrofa kako su nezadovoljni Stevanovićem radom, on je potpuno nesposoban čovek da upravlja onolikim gradom, budžetom i onim javnim preduzećima, kao i njegov tim koji je nesrećno izabrao. I ti koalicioni partneri...

Ajde, ućutite malo, gospodine Albijaniću, slušajte nešto pažljivo pa mi posle recite, kada se vratim gore na mesto do vas, šta vam smeta, nemojte me prekidati usred ove edukativne priče.
Dakle, ombudsman u Kragujevcu, koji postoji tri godine, samo u jednom gradu, dame i gospodo, evo, svedok mi je profesor Poskurica, pošto je, takođe, kao i moja malenkost, odbornik, a to još i bolje zna gospodin Vučićević iz Nove Srbije, koji svakako, kao i mi, kritikuje rad Veroljuba Stevanovića, ombudsman je za samo dve i po godine svog rada primio preko sedam hiljada pritužbi građana na rad gradske uprave i javnih komunalnih preduzeća.
Kada je to toliko u jednom gradu, zamislite sa koliko će pisama i sa kolikim pritužbama građani Srbije, obespravljeni radnici, nezadovoljni penzioneri, studenti, razne asocijacije, udruženja građana, da zatrpaju ovog Jankovića. Pa čak mu ni ovoliki aparat, koji je preglomazan, nije dovoljan, jer efikasnost neće da postigne zato što on nema saradnike sa druge strane.
Kada ministri koji dođu u ovu salu, razmislite, zaista je u pitanju stvar koja je toliko očigledna, dođu na sednicu Narodne skupštine, pozvao ih je predsednik, ovlašćeni su predstavnici, predlagači nekog akta, neće ovde sa lica mesta da odgovore narodnim poslanicima. Jedan čas uđe, pa izađe. Onako se nonšalantno ponašaju.
Evo, gospodin Vuković vam je malopre rekao i kakvi su to nebulozni odgovori, oni njega ponižavaju kao narodnog predstavnika, svakoga od nas kada ih pitamo na sednicama odbora, ma, lako ćemo, kazaćemo vam sutra, zakazaćemo sledeći put, dobićete pismeni odgovor.
Zamislite onda šta će tek neki mučenik, neki građanin kada dođe i pokuca na vrata ili se obrati pismom. Onda građani pišu nama. Oni vide i kažu: slušajte, vi srpski radikali ste jedini zaštitnici ovog naroda koji je opljačkan, ovog obespravljenog sveta. Evo, sada ću vam to izneti na primeru samo studenata, da ne kažete da mi samo pričamo o ovim socijalno najugroženijim, ali studenti su ugroženi jer im roditelji ne rade i s mukom plaćaju tako visoku školarinu.
Evo, najnoviji slučaj iz Kragujevca, jer je to sada najaktuelnije, nastavak na onu aferu "indeks", znate šta se sve tamo desilo i znate koliko je urušen u tim mesecima autoritet, ne celog Kragujevačkog univerziteta, bačena je ljaga na grad, to je ipak i kulturni i univerzitetski centar u tom delu Srbije, ali postavljen je, odnosno postavljena je novi dekan Pravnog fakulteta, izvesna Dušica Palačković.
Možda vam znači ili ne znači ime, ona se u svim onim danima pojavljivala kao neko ko je davao komentare na "indeks" aferu, i gospođa je došla na fantastičnu ideju da studentima, kojima su školarine povećane, odnosno uvedene kao takve od 5. oktobra, pa sada dostigle i neverovatne cifre, čini mi se 140 hiljada za arhitektonski fakultet, je l' tako, profesore Poskurica, ili za elektrotehnički možda čak i više, ali, hajde da je to oko 100 hiljada u Kragujevcu, za one koji nisu uspeli da budu u budžetskom broju studenata.
Ukinula je žena dva ispitna roka. Eto tako, ona rešila, predložila, dekan je, može joj se. I sad, zato što je ona navodno došla da spasava celu situaciju posle onoga što se desilo, ne sme niko ništa da joj kaže.
Evo koliko već dana traje, hiljadu studenata je potpisalo peticiju i žali se zbog toga. Ko će njih da zaštiti?
Pa, njima će da prođe ko zna koliko ispitnih rokova dok oni dođu do ovog Jankovića ili dok sada, recimo, sluša ovo Rodoljub Šabić šta ja pričam i on kaže - aha, tragom te informacije, dakle, on to ne mora i po prirodi svoje funkcije ne mora samo da dobije pisanu informaciju ili zahtev pismeni, može da krene, ako je savestan u vršenju posla i da kaže, da li je tačno to što Nataša Jovanović priča ili Jadranko Vuković, Vjerica Radeta, bilo koji radikal, hajde da krenem i da vidim šta se tu radi. Znate kada će dobiti informaciju? Negde oko Nove godine ili posle Božića. Onda je sve to deplasirano.
O čemu mi ovde pričamo? O gomilanju papira i administracije na muku naroda i građana? Hajde vi budite vlast koja će da se hvali time, pa recite, brzo, sve efikasno rešavaju državni organi. Između ostalog, građani kao što se žale na nemogućnost da u administraciji koja pripada nadležnim ministarstvima Vlade Republike Srbije, isto tako ne mogu organima lokalne samouprave, evo, vidite, kao što je primer grada Kragujevca, jer i to je porazni skor tog istraživanja koje je Stevanović naručio, ne mogu da ostvare svoja prava.
Onda je jako dugačak put da se sama ova sistematizacija sprovede do kraja, a tek da se dođe do pravih informacija, to je u Srbiji, u kojoj su tajkuni, lopovi, kriminalci zaštićeni kao beli medvedi, prosto neverovatno. Sudije rade za njih, korupcija je u pravosuđu i mi uvek se ograđujemo i kažemo, pa nisu sve sudije korumpirane, je l' tako, i nisu svi tužioci, i nisu svi zamenici, ali pogledajte samo šta se radi po beogradskim sudovima.
Evo vam tu i advokata Jerkovića i ostalih iz SRS, gospodina Koprivice, gospodina Jojića, pa će da vam kažu, i kako se štite kriminalci po sudovima, i ko sve radi za njih, i na šta mi ukazujemo toliko godina.
Kada mi, ovakva sila, mislim u smislu podrške birača, više od trećine građana Srbije glasa za nas, sa tendencijom da to bude i daće Bog i narodna volja 50 posto na sledećim izborima, ne možemo da iskamčimo informaciju koja nam je potrebna, danima moramo da koristimo mehanizam koji nam je dozvoljen, kao što je to slučaj grada Beograda i takvog protivustavnog i protivzakonitog izbora Zorana Alimpića, zamislite tek kako će neki radnici, koji sada nemaju gde ni kome ovde u skupštinskim odborima da se žale, a otpušteni su sa posla ili se ne poštuje socijalni program.
Evo, pre neki dan nam je došla jedna gospođa i pokazala izvršnu presudu Opštinskog suda u Kragujevcu za preduzeće "Ortoteks", šta možemo da joj kažemo dr Poskurica ili ja ili bilo koji drugi poslanik - sada na osnovu toga ti imaš pravo žalbe. To je 600 žena koje su jednog dana isterane na ulicu, ko zna, više se ne zna ni koji je taj mafijaš koji je to kupio.
Tako od jednog grada do drugog, od preduzeća do preduzeća, a da ne govorim o onima kojima je potrebna, to je tek bolna priča, govoriće kasnije dr Paja Momčilov, zdravstvena pomoć.
Vi sada morate, a mnogo je građana Srbije, preko milion je takvih, ako su na birou rada, odnosno na državnoj evidenciji za zapošljavanje, da dokazujete da ste vi taj koji nema posao. Zamislite vi kakvo je to ponižavanje za ljude, evo, i time bi trebalo da se bavi Zaštitnik građana ili Poverenik za informacije, da oni moraju zbog takve odluke Tomice Milosavljevića, dakle ministra, Vlade, on personifikuje Vladu Republike Srbije, ova Svetlana Vukajlović što je štiti i ne daje, nikako da je pusti, ni u jednom ni u drugom smislu, patološki vezan čovek za nju, pa vidite kako je ne da da je smene sa mesta direktora Republičkog SIZ-a zdravstva, i vi morate da dokazujete da ste vi nezaposleno lice.
Kako su odlučili da to radite? Ko komunisti 45. posle rata - dovedite dva svedoka. Pa, vi možete da dođete tamo ispred, to je u Kragujevcu u Ulici Svetozara Markovića, u nekom drugom gradu je neka druga ulica, i zamolite nekog prolaznika, a samo takvi tumaraju, verujte mi, ulicama grada u radno vreme, jer nemaju gde, ljudi ostali bez posla i kažete, hajde uđi, molim te, i daj tamo izjavu, je l' imaš ličnu kartu kod sebe - imam, molim te, posvedoči da nemam nikakva primanja, da sam nezaposleno lice, jer u protivnom ne mogu da dobijem zdravstvenu knjižicu.
Je l' nešto nije u redu, kolega Vukoviću?
(Predsedavajući: Samo vi nastavite dalje. )
Čudne se stvari dešavaju, gospodine Albijaniću, morate da reagujete i na pojave, i na ljude i na događaje u ovoj skupštinskoj areni, malo se skoncentrišite, mene on ne može da dekoncentriše. Pričam o obespravljenim ljudima koji nemaju zdravstvenu knjižicu, vi imate i zdravstvenu knjižicu i pet platnih kartica, verovatno, u džepu, a za to vreme jedan ide i beči mi se ovde.
Stvarno ne mogu da shvatim dokle je Srbija došla, verujte mi. Hajde ljudski da govorimo, da razgovaramo kao ljudi koji treba da izađu među komšije, među prijatelje, među naše sugrađane, da ne kažete posle meni, pojavi se neko, pa kaže - pa to je demagogija. Znate da nije, idete i vi, ne idu ove vaše glavešine, ne idu ni Tadić ni Koštunica, to je već neka vrsta autizma.
Oni zovu one svoje posilne pa kažu - šta se dešava napolju. Stalno zamišljam Koštunicu, neka memla oko njega, on sedi i onako sav...

Dobro, na moje metafore i na moj slikoviti prikaz, i na moju moć retorike ne možete nemoćno da reagujete tako i pre svega, kako bih rekla, na neki način ljubomorno da me prekidate.
(Predsedavajući: Dužnost mi je da vas upozorim.)
Vi onda vežbajte, gledajte, edukujte se malo. Znate, retorika je moć koju možete da uvežbate, a koja vam je od boga dana. Sad ja vama treba da kažem - jao, gospodine Albijaniću, zato što vi to ne možete na takav način, vi ste desetkovan čovek. Vi dobro sabirate brojeve, rešavate jednačine. Pustite mene da pričam, obraćam se građanima Srbije i oni mene odlično razumeju šta ja njima hoću da kažem.
Dakle, neverovatno je koliko je obespravljen svaki građanin danas. Čak i onaj koji ima redovni posao. Evo, govorimo i o pravima žena ovih dana i o onome kako su ugrožene, poput gospođe Banković u Kniću, koju su mogli, nije reagovao, je li tako, koleginice, nije reagovao ni Zaštitnik građana, niti je Šabić tražio tu informaciju. Došla sam kao koleginica da potražim informaciju od vas zato što mi tamo imamo opozicionu odborničku grupu i niko od naših odbornika nije želeo da učestvuje u tako nečasnom činu.
Samo te stvari da razgrnemo malo od prethodnih dana ili nekoliko nedelja unazad, videćete da ovo u suštini ništa ne znači. Doći će ljudi po nameštenim konkursima, kao što su i ova dvojica političke ličnosti, tako će i ovde da dođu oni koji imaju određeno zvanje, stručno zanimanje, dobiće posao, a kada će, pa znate, po onoj staroj izreci ''do Soluna sto somuna'', oni da dođu do pravih informacija za građane, to je veliko pitanje.
Mislim da je svakome u Srbiji danas jasno da je ovaj moj današnji nastup i svaki govor poslanika SRS-a u pravom smislu reči treba da predstavlja poziv tim građanima da nam se obrate. Oni znaju, kao što se obraćaju i predsedniku Skupštine i svim potpredsednicima, predsednicima Odbora, da mi ne možemo da rešimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije to njihovo pitanje.
Ali, za razliku od svih ostalih i za razliku od ove dvojice koji ćute pred očiglednim zloupotrebama i svemu onome što se dešava u državi, mi ćemo to da kažemo.
Da li ćete vi mene prekinuti kolega Albijaniću, da li ća na vašem mestu sedeti neko drugi, da li će to biti član ovaj ili onaj Poslovnika, nebitno je, ali ne samo zbog naše savesti, nego zato što to javnost treba da zna, mi ćemo uvek da govorimo takve stvari.
Mislim da je u tome veličina svakog srpskog radikala, svakog čoveka koji hoće časno i pošteno da radi ovaj posao na koji ga je narod izabrao, jer ne reći i ćutati pred činjenicama koje su neumoljive, a koje kriju neki kriminal, neku zloupotrebu, malverzaciju, pre svega je veliki greh, a naročito zbog toga što će kad-tad politička kazna da stigne svakog takvog koji učestvuje u tim nečasnim radnjama.
Toliko puta smo vam rekli i kada govorimo o vašoj stranci, mislim vašoj kolega, i o G17, i o Dinkiću, Jelašiću... Jeste, o tim lopovima, i kada govorimo o tim pljačkama i zloupotrebama ...

Vidite, narod i predstavnici naroda, i gospodin Todorović i ostali poslanici SRS-a mi samo sufliraju i dobacuju ono što narod govori o njima, a i vi to mislite intimno, ali ne smete da kažete.
Dobro, doći će dan kada ćete i vi morati mnogo toga da, što bi naš narod rekao, kažete ili propevate.
Ali, dobro, u svakom slučaju, kada vama to govorimo, vi znate, pošto i vi dolazite iz raznih sredina, obraćam se i vama kolege iz DS-a, iz DSS-a, i iz Nove Srbije, iz G 17, vi znate da je to cela istina. Vi ne možete u tom trenutku možda ni da reagujete.
Možda bi neko od vas hteo, ali računa - ma eto, to je tako, sada ću da ćutim, neka se neko bavi drugi tim pitanjima, neka to tamo neko na vrhu rešava, a za to vreme, vreme prolazi, Srbija gubi svakog dana sve više i gube građani.
Mislim da tome mora da se stane na put.
Pozvala bih gospodina Šabića, da li prati ovo ili ne, ali neka mu prenesu svi oni koji su njegovi do juče partijski drugovi, nije tu gospodin Meho Omerović, ali možda ćete i vi negde da ga sretnete, gospodine Albijaniću, da mu kažem da su građani Srbije poručili da je najvažnija informacija od javnog značaja u Srbiji, pošto je on Poverenik za informacije, i da je najvažnije da danas građani u Srbiji, čitava patriotska Srbija, i oni koji su poverovali svima onima koji su uništavali našu državu i narod je, da dobiju informaciju o suđenju, procesu koji će antisrpski Haški kazamat da vodi od sedmog, kako su najavili, novembra protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja.
Pa ako će već da dobije ovoliki državni aparat i ako je on već čovek koji se zalaže za to da osluškuje šta građani traže, evo ja mu sa govornice poručujem da više stotina hiljada ljudi, a već će vam za dve nedelje gospodin Todorović saopštiti koliko je to tačno, to je impozantna cifra, odnosno broj građana koji plaćaju pretplatu, traži da se obezbedi javni prenos na RTS-u suđenja našem predsedniku.
Neka izvoli gospodin Šabić, neka se obrati i on Tijaniću i neka kaže - informisan sam, ili neka potraži informaciju, može kaže od državnih organa i organizacija, neka se obrati dopisom gospodinu Todoroviću, on će na kraju akcije, pozivam građane da i dalje daju svoj potpisa za peticiju podrške tom našem predlogu, dobiće konačnu informaciju i videće da je to ogroman broj ljudi, i da bi on morao u tom slučaju, ako ne uspe da se izbori za to, ili ovaj zaštitnik građana, kod Tijanića i Upravnog odbora, da podnese ostavku kao moralni čin.
Ali, mislim da oni ne bi trebalo da se šale sa tom stvari, jer toliko je očigledno i jasno da građani hoće, jer to je najviše potpisa u istoriji Srbije za neku podršku i podršku jednom čoveku. Ali, nije to bilo koji čovek, to je prof. dr Vojislav Šešelj, danas najveći srpski junak, onaj koji će da nas brani i da nas odbrani.
Hvala vam što ste me saslušali.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je prof. dr Vojislav Šešelj napisao knjigu ''Cijin major Grujica Spasović'', to je bilo pre sedam godina, on je na osnovu ne samo njegovih izjava, nego i raznih medijskih nastupa, pres-klipinga, dijagnostikovao još jednog izdajnika među tom branšom, koga vi, gospodine Vujadinoviću, hvalite.
Međutim, tragedija našeg naroda je što su najgori od najgorih i došli na vlast 2000. godine i što nas takvi, nažalost, predstavljaju u našoj diplomatiji. Njega ste poslali upravo tamo gde on treba da štiti interese napaćenog srpskog naroda, kome je oteta jedna trećina teritorije i kome hoće da, sada zaokruženu celinu Republiku, otimaju i dalje i da nas potpuno obesprave. Međutim, moram da vam dam jedno obaveštenje. Zbog svoje veleizdajničke delatnosti, sada na mestu kao ambasador, koga ste vi iz DOS-a postavili, on je u međuvremenu u Ciji avanzovao, pa više nije major, nego je pukovnik i verovatno će da nastavi dalje, pošto mu je izdajnička uloga takva.