Dame i gospodo narodni poslanici, približavamo se kraju rasprave o amandmanima na Predlog zakona o turizmu i došli smo do kategorizacije ugostiteljskih objekata, odnosno sa ovog, rekla bih, opšteg dela prešli smo na konkretno pružanje usluga od strane vlasnika ugostiteljskih objekata.
Verovatno zbog svoje skromnosti kolega Radić, koji je podnosilac amandmana u ime poslaničke grupe SRS, nije želeo da vam kaže da je porodična tradicija, u mestu u kome on živi i odakle je poslanik – opština Lapovo, njegove porodice upravo pružanje ovakvih usluga. Meštani te opštine znaju da su se oni, pošto se ta tradicija prenosi kod Radića sa kolena na koleno, rukovodili onim da je za njih najvažnije da korisnik ugostiteljske usluge bude zadovoljan.
Pa je to verovatno i taj kvalitet i sve ono što ide uz pružanje takve usluge razlog zbog koga više decenija i opstaje uspešno ta njihova porodična tradicionalna delatnost.
Ako vam je neko ko je i sam primer dobrog poslovanja predložio da se za nesavesne kolege i vlasnike ugostiteljskih objekata koji ne ispunjavaju zakonske odredbe ili koji se ne pridržavaju propisanih uslova, naročito kada je kategorizacija u pitanju, jedna ovakva mera uvede, onda budite sigurni da će to poboljšati kvalitet ugostiteljske usluge i da će i svi drugi poći dobrim primerom ne samo u ovom konkretnom slučaju podnosioca amandmana Radića, nego svih onih koji se trude da, po dobijanju dozvole za rad, poštuju i cene svaki ostavljeni dinar svog gosta.
To danas, međutim (govorili smo nešto o tome pred kraj rasprave u četvrtak), nije slučaj, naročito kada je u pitanju pružanje usluga na magistralnim putevima, to ne važi za sve, i na autoputu, ne zbog toga što je usluga loša, nego zbog nedostatka objekata kategorisanih za ovu frekvenciju, naročito stranaca koji su u tranzitu; mi kao država generalno imamo problem. Imamo problem zbog toga što strateški turizam i povezanost takve vrste usluga nije usklađena sa onim drugim poslovima koje država treba da radi, a to su kapitalne investicije.
Na početku rasprave u načelu o Predlogu zakona o turizmu rekla sam vam da je najlakše da se kroz usluge poveća broj zaposlenih u Srbiji. Naime, vi znate da je za otvaranje novih radnih mesta u nekoj industrijskoj grani potrebno da postoji mnogo veća akumulacija kapitala, u smislu otvaranja novih proizvodnih pogona, utrkivanja sa novom tehnologijom, sa onim što bi trebalo da bude naš proizvod koji će da konkuriše na inostranom tržištu, ali i kod nas to treba prioritetno da bude briga svake vlade, što nije pokazala ova aktuelna Koštuničina vlada.
Ali, pošto turizam nije grana privrede koja je u svim državama, pa nije ni kod nas, u tom smislu prioritetna, ona kroz ovakve negativne pokazatelje u ugostiteljstvu ispoljava taj, u ekonomskom smislu, depresivni karakter. Opet je sve to uslovljeno opštom situacijom i standardom stanovništva.
Tamo gde postoji zaista kvalitetna usluga i dugogodišnja tradicija u tom poslu ljudi koji to rade ne mogu nemo da posmatraju da neki drugi, koji su s pravom ili iz nekog drugog razloga otpočeli da se bave ugostiteljstvom, na najgori mogući način zloupotrebljavaju dozvolu koju su dobili za vršenje tog posla.
U tom smislu je kolega Radić, opet ponavljam, kao neko ko je autentični predstavnik ove vrste usluga u mestu u kome živi, želeo da vam predloži da prihvatite ovaj amandman.
Neophodno je da u lancu pružanja usluga svi snose odgovornost, odnosno sankcije za neizvršenje zakona i za nepoštovanje, pre svega, dobijene kategorizacije. U određenom periodu se kod nekih (naravno, ne svih, bilo bi strašno kada bi se to dešavalo) pokaže da oni to više ne poštuju, nego jedno vreme na dostojan način obavljaju taj svoj posao, odnosno pružaju tu uslugu, a kasnije se ispostavi da više ne žele da ulažu u to, da im je posustala i radna snaga, da usluga nije više tog tipa.
Nije bilo potrebno da se strogo pravno-formalno gleda ovaj deo amandmana gde se kaže – u skladu sa uzansama i dobrim poslovnim običajima. Možda vam je zasmetala ta formulacija i u odgovoru Vlade stoji da je to termin koji se uglavnom koristi kod privredne komore, odnosno u nekim drugim forumima, ali zaista je to tako. Ako neko gaji dobar poslovni običaj i ako se pridržava toga, za njega nema bojazni da će doći pod udar ovog člana zakona, odnosno ako bi se usvojio ovaj amandman koji je predložio kolega Zlatko Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u definisanju strateškog razvoja turizma u Srbiji jedan od osnovnih prioriteta za ovu i za svaku buduću vladu treba da bude razvoj seoskog turizma. Mi smo govorili puno o tome da turizam, sa svojim lokalnim i regionalnim specifičnostima, može u velikoj meri da promeni strukturu zaposlenosti u nekom kraju Srbije, naročito u onim krajevima Srbije gde je izražena mogućnost zbog celokupnog etnosa i, pre svega, geografskog podneblja da se razvija seoski turizam, ali imamo samo obećanja koja predstavljaju mrtvo slovo na papiru i ništa dalje od toga.
Kako sada stvari stoje po pitanju seoskog turizma u Srbiji, kako u Šumadiji, odnosno u kraju koji gravitira, odnosno u selima oko Gružanskog jezera, kako u Kolubarskom, Mačvanskom, Zlatiborskom okrugu, tako je to izraženo svuda zbog nepostojanja konkretnih mera, a pre svega neizvršene kategorizacije smeštaja u seoskim domaćinstvima. Negde je to urađeno, ali veoma loše.
Konkretno, na području Šumadije inspektor za turizam Branislav Dudić je 2001. godine tadašnjem Ministarstvu za trgovinu i turizam, kojim je upravljao ovaj ministar iz ove propale Dos-ovske vlade Milosavljević, podneo zahtev da se izvrši kategorizacija u seoskom turizmu na području Šumadijskog okruga. To je bio njegov zadatak i njegova osnovna zamisao, zato što je čovek, kao inspektor za turizam, obišao sve postojeće i moguće potencijalne kapacitete na selu.
Sada dolazimo do toga da se vraćamo jednim delom na početak priče. Ako nam je za kvalitetan turistički proizvod, a on se tiče hotelskog smeštaja, odnosno nekog modernijeg vida turizma, potrebno mnogo toga, kada je u pitanju seoski turizam nije nam potrebno ništa od onoga o čemu smo govorili u proteklim danima, nego samo da država, odnosno resorno ministarstvo, malo više o tome povede računa.
Jer, i pored toga što je naš narod preživeo ono besomučno bombardovanje od 78 dana, sva istraživanja posle toga su pokazala da, hvala Bogu, imamo i zdravu zemlju i zdrav vazduh i zdravu vodu i, pre svega, gostoljubivost srpskih domaćina, koji su spremni da najbolju moguću uslugu pruže na seoskom području, odnosno u seoskom turizmu, a da te cene zadovoljavaju neki srednji standard potencijalnih turista, a pre svega onih koji nisu imali prilike, odrastajući u urbanim sredinama ili nemaju nikoga na selu, da posete neko od seoskih domaćinstava.
Ako ste nekada bili u prilici da odete u neko od tih domaćinstava koja se bave seoskim turizmom ili da pogledate na nekoj od televizija kako izgleda, kroz reportažu, jedan dan boravka turista tamo, videli ste da je svako od tih gostiju koji dođe iz bilo kog kraja Srbije, ako ode iz Novog Sada u Kolubarski okrug ili dođe u Borač kod Gruže, oduševljen onim što su im domaćini pružili. Ti ljudi koji su svoje sobe, odnosno domaćinstvo uredili za prihvatanje gostiju u vidu seoskog turizma daju sve od sebe da se ti gosti tamo osećaju najprijatnije i da osete autentičnost tog mesta i da im se pruži kompletno zadovoljstvo.
Kako stvari stoje i kako taj zahtev, koji je podneo gospodin Dudić, kao inspektor nadležan za područje Kragujevca i ovih okolnih pojedinih opština, skuplja prašinu od 2001. godine u Ministarstvu za trgovinu i turizam, nema ništa od toga, a zapravo je suština u tome da se stimulišu ti ljudi koji su ostali na selu i imaju domaćinstva koja mogu da prihvate turiste da taj posao rade.
Mi smo konkretno u Kragujevcu, kada je bila predizborna kampanja i kada je krojen budžet za 2005. godinu, to potencirali, a to rade srpski radikali u svim krajevima. Evo, kada je u pitanju neka od opština u Vojvodini, konkretno opština Kikinda, predsednik opštine dr Branislav Blažić je i te kako stavio akcenat na mogućnost lovnog i svakog drugog vida turizma u njegovoj opštini. Za tu svrhu u opštinskom budžetu je planirana određena suma sredstava, a u planu je i formiranje određenih fondova koji će da baziraju ponudu zdravog proizvoda iz tog kraja, a tiče se zdrave hrane koja može da se plasira kako turistima koji su spremni da dođu u taj kraj, tako i za izvoz.
Mislim da bi to i te kako bilo važno i da bi država morala mnogo više da brine o tome.
Jer povezanost te proizvodnje, neke manufakture bilo koje vrste, sa prihvatanjem turista je jedan koncept o kome bi, u okviru ove generalne strategije za koju su sada određene grupe i pojedinci dobili posao da izrade projekat, trebalo mnogo više da se vodi računa, jer upravo u tome je, pored banjskog turizma, potencijal srpskog turizma danas.

Za razliku od drugih specijalizovanih usluga u oblasti turizma, kao što su lovni turizam, kongresni, sajamski turizam, ovde je kod nautičkog turizma predlagač zakona veću pažnju posvetio ovoj oblasti, ali nije, kao što je to rekao kolega Škrbić, a on je pokušao to da ispravi svojim amandmanom na član 116, precizirano pod kojim uslovima i kada onaj ko poseduje dozvolu za obavljanje ovih poslova može da izgubi licencu, odnosno dozvolu za rad.
Napravljen je propust u ovom delu gde je definisano da će Ministarstvo za trgovinu i turizam sa Ministarstvom za saobraćaj bliže da reguliše pod kojim uslovima može da se dobije dozvola za obavljanje ovog posla.
Ali, sami znate da su pojedini vlasnici objekata koji pružaju usluge u ovom vidu turizma na raznorazne načine zloupotrebljavali dobijene dozvole, naročito zbog nepoštovanja dobijene kategorije, vremena u kojem mogu da rade. A, kod onih (to se dešavalo više puta) koji su organizovali raznorazne manifestacije u oblasti nautičkog turizma bila je prisutna bahatost, iz razloga što su zaštićeni od strane lokalnih moćnika i tu dolazimo do problema o kojem je govorio gospodin Škrbić, a što smo mi spominjali proteklih nekoliko dana.
Da bi neka jedinica lokalne samouprave, koja nije u kontekstu vladajuće strukture istovetna onoj koja je na vlasti u Republici, ove koalicije koja je napravljena, unapredila ili poboljšala uslove za razvoj nautičkog turizma zaista je blokirana, u konkretnom slučaju grada Beograda, od strane gradonačelnika Bogdanovića i te klike na vlasti oko njega iz garniture pre svega Demokratske stranke, jer je taj problem izražen kod opštine Zemun.
Mi smo govorili u prvim satima diskusije o Predlogu zakona u načelu o tome da je malo marina, ili bar onih koje su uređene, na Dunavu. Potrebno je konkretno u Zemunu da se ona uredi, jer zaista postoji mogućnost da se nautički turizam razvija, zbog blizine Velikog ratnog ostrva i zbog zemunskog keja, uopšte zbog prirodnih lepota, zbog samog grada.
Kada se pojavi zainteresovani strani investitor, kao što se pojavio kod predsednika opštine gospođe Pop-Lazić (u pitanju je jedna italijanska korporacija), sa dopisom koji se upućuje gradonačelniku Beograda, sve staje, zato što on beogradske opštine, a naročito one u kojima su radikali na vlasti, tretira kao da je u pitanju gradska kancelarija, a ne opština u pravom smislu reči, koja ima jedan projekat i koja želi da ga razvije i unapredi nautički turizam.
Isti je slučaj i kod kolege Škrbića, kod svih drugih koji ko zna koliko puta podnose zahteve i dolaze na vrata jednog, drugog ministarstva, jer u pitanju je sada ovo famozno za kapitalne investicije, Ministarstvo za trgovinu i turizam. Dokle nas to vodi? Do nebulozne priče pojedinaca kako niko neće da sarađuje, naročito iz inostranstva, sa radikalima gde su na vlasti, što apsolutno nije tačno.
Kroz ovaj i kroz mnogobrojne druge primere se vidi da hoće da sarađuju, da imaju konkretne projekte i da znaju da su ljudi koji su nosioci vlasti na nivou lokalne samouprave pre svega pošteni, korektni, visokomoralni ljudi, žele sa njima da sarađuju, imaju dobar tim stručnjaka oko sebe, ali jednostavno su blokirani zbog te, kako reče kolega Škrbić, papirologije, a to je opstrukcija u pravom smislu reči.
Ako se tako bude nastavilo, a budite sigurni da srpski radikali dolaskom na vlast na republičkom nivou nikada neće gledati da li je ova ili ona stranka u lokalnoj samoupravi na vlasti, nego da li poštuje zakon i da li ima neki projekat, mi onda ne stižemo nigde.
(Predsednik: Vreme.)
Pogledajte samo ko su u najvećem broju slučajeva, kada je u pitanju atraktivnost lokacija u gradu Beogradu, kako na potezu iza hotela ″Jugoslavija″, tako i u drugim delovima, vlasnici dozvola za rad klubova, odnosno splavova. Mi nemamo ništa protiv ljudi koji regularno i na javnom konkursu dobiju dozvolu i mogućnost za rad, ali stvoreni su lobiji, pre svega od strane Demokratske stranke, koji danas haraju gradom Beogradom; mi smo to i u Novom Sadu zatekli, i to je visoki stepen korupcije, i u toj oblasti to se seče u korenu.
Ali, u Beogradu, sa ovakvim gradonačelnikom i sa ovakvim potezima njegovih saradnika koji ne žele da pogledaju da neki ljudi, konkretno u ovom primeru iz opštine Zemun, ne traže ništa za uzvrat, ne daj bože, nego hoće da stvore neki projekat od koga će opština da ima korist, u nemogućnosti su to da rade. To je jedan od konkretnih primera, a takvih je, nažalost, mnogo u našoj zemlji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi znate da je turistička inspekcija formirana pre pet godina. Sada čujem od kolege Srete Perića (a u pitanju je pouzdan radikalski izvor, kao što je to i uvek) da u kraju u kome on živi, a to je Ljubovija, po saznanjima koje ima, postoji indicija da će neki turistički inspektori da dobiju otkaz. Ako ste se posvetili, od kada ste ministar, ovoj privrednoj grani, pošto su vam spojena ministarstva, možete da vidite, jer su neki iz dela tržišne inspekcije krenuli da rade ovaj posao, turističke inspekcije, neki ljudi zaposleni po konkursu koji je Vlada objavljivala, da je nedostatak turističkih inspektora prisutan zaista u Srbiji.
Mi ovde govorimo danima kako treba da donesemo jedan sistemski zakon, definisane su i neke posebne oblasti, odnosno specijalizovane grane turizma. Malopre kada sam govorila o seoskom turizmu rekla sam da tome treba mnogo veća pažnja da se posveti. Generalno je prisutno to da turistički inspektori, u onom broju koji egzistira sada po okruzima u Srbiji, ne mogu ponekad fizički da stignu da obave posao koji ih očekuje. Ne kažem svi, to je prisutno tamo gde je, recimo, teritorija velika, mali je broj inspektora ili jedan čovek treba da stigne danas u tri-četiri opštine po raznim prijavama.
Vi ste želeli ovim zakonom, a ne prihvatajući nijedan od amandmana Srpske radikalne stranke, da povećate disciplinu u oblasti pružanja turističkih, ugostiteljskih i svih drugih usluga. Ako je to tako i ako član 120, na koji je amandman podneo, odnosno na tačku 8), kolega Sreto Perić, precizira koji su to prekršaji i šta to sve turistički inspektor može da zatekne na licu mesta, onda vidite, po svim ovim navedenim tačkama, da on treba da sagleda koji je to prekršaj, što nije nimalo jednostavan posao. Nekada u više navrata u toku dana to treba da uradi samo jedan čovek.
Ako već dođe u situaciju da neki problem uoči i da vidi da je drastično prekršen zakon u smislu nepoštovanja dobijene licence, nepoštovanja kategorije, određenog drugog privrednog prestupa koji se kažnjava ovim zakonom, ipak je potrebno da se po tački 8), a gospodin Sreto Perić vam je to sugerisao, da određeno vreme pružaocu usluge da otkloni taj problem. Nekada on može da bude benigne, kako bi lekari rekli, prirode i da je nastao iz nekog razloga koji ne mora da bude razlog za zatvaranje tog objekta.
Ljudima su zbog jednog fiskalnog računa, navodno neizdatog, za jednu perecu zatvarane pekare. U Aranđelovcu su u jednom danu zatvorene dve pekare. Ne kažemo mi da ne treba da se poštuju poreski zakoni, taman posla, ali uvek je najlakše udariti na onoga ko najmanje prihoduje i ko sa teškom mukom izdržava i sebe i nekog člana porodice ili nekog koga je tamo zaposlio.
Tu dolazim do jednog konkretnog pitanja za vas, gospodine ministre, dva dana su dve grupacije šenlučile na Ravnoj gori. To je mesto na kome već 14 godina pojedini ljudi, koji su predvodnici jagnjećih i prasećih brigada, ispijaju i jedu od jutra do mraka, uz postavljanje privremenih objekata koji služe za tu namenu. Da li ste vi tamo bili sa jednom od ove dve grupe, a pripadate ovoj drugoj, Draškovićevoj, koja je otišla dan kasnije i tako nam je on pokazao u kakvu nas to Evropu kao ministar inostranih poslova vodi, u to neću da ulazim, to je vaš fakultativni program ako ste ga iskoristili ili niste.
Zaista me zanima da li ste na Ravnu goru poslali turističke inspektore i da li su organi poreske uprave poslali poreske inspektore da vide da li tamo ima fiskalnih računa. Ako ste mogli da zatvarate po Srbiji pekare zbog jedne perece ili jedne kifle, onda me zaista živo zanima da li su na Ravnoj gori bili poreski i turistički inspektori da vide šta se tamo radi, koliki je promet novca i da li su učesnici tih fantomskih skupova ispunili prema građanima, odnosno prema državi svoju obavezu koja je utvrđena zakonom.

Dame i gospodo narodni poslanici, verovatno će rasprava o zakonu u pojedinostima najviše vremena poslanika i njihove pažnje da zadrži na ovom članu 49, baš kao i na prethodnom, jer se radi o osnivanju, odnosno otvaranju fonda za razvoj turizma.
Juče sam, kao i kolege iz SRS-a, iznela principijelno neslaganje sa ovakvim načinom upravljanja i, a to nije nikakva hipoteza, otvorenu sumnju da korisnici koji su stručni i kompetentni, a pre svega ljudi kojima je neophodno da zbog promocije razvoja turizma dobiju ta sredstva, neće biti u prilici, zbog toga što su se mnogobrojne zloupotrebe do sada dešavale.
Dame i gospodo narodni poslanici, u raspravi u načelu i pojedinostima, citirajući neke delove rada ekspertske grupe profesora sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca koji su uradili i jednu strategiju razvoja celokupne privrede Srbije još krajem devedesetih godina, tačnije početkom 2000. godine, iznela sam podatke i analize do kojih su oni došli prateći stagnaciju i nemogućnost razvoja turističke grane privrede zbog, pre svega, nezapamćenih sankcija od takozvane međunarodne zajednice.
Kada je uspostavljena dosovska, odnosno dosmanlijska vlast, uz obećanja o milijardama dolara bespovratne pomoći, uz mnogobrojne zloupotrebljene donacije i kredite i uz kasnije projekte i konkurse koje je raspisivalo jedno, drugo i tako redom ministarstvo, mnogi ljudi koji su čitav svoj radni vek tome posvetili, a pre svega naučnici iz oblasti turizma i drugih naučnih grana, možda su pomislili da će konačno doći u priliku, jer eto sankcija više nema, neki novac pristiže na račune pojedinih ministarstava, da realizuju nešto na čemu su istrajno i marljivo radili, kao što je to slučaj sa ovim uvaženim profesorom Univerziteta u Beogradu koji je čitav svoj radni vek posvetio turizmu i razvoju turističke privrede sa aspekta nauke.
Sam gospodin ministar Dimitrijević je, otvarajući Sajam turizma u Beogradu 13. aprila, rekao da turizam nije njegov fah, kao profesora univerziteta. Ovaj njegov univerzitetski kolega je iz faha turizma i on se time bavio, kao i grupa stručnjaka okupljena oko njega, više decenija. Ne samo da je izdao mnoge univerzitetske udžbenike, publikacije i studije o tome, već je bio spreman da u tim poznim godinama svojim znanjem i iskustvom da nesebičan doprinos upravo onome o čemu mi pričamo po ovom članu, članu 49.
On je uputio javni protest, pre svega ministru Dimitrijeviću, a zatim i svim aktuelnim vlastodršcima danas u Srbiji, koji je prosledio i mojoj malenkosti, odnosno poslaničkoj grupi SRS, znajući da ću ja preuzeti na sebe ovu tačku dnevnog reda kao ovlašćeni predstavnik, 5. maja ove godine.
Uvaženi univerzitetski profesor, o čijem sam naučnom opusu samo nekoliko rečenica rekla, a mogla bih da vam govorim satima, taj javni protest nazvao je – nekorektan postupak ili je možda reč o zloupotrebi položaja ministra za trgovinu i turizam dr Bojana Dimitrijevića.
Pročitaću vam, koliko mi vreme dopušta (imam još jedan minut, ali oprostite, predsedniče, ako malo samo prekoračim to vreme, trudiću se da to bude brzo), samo deo iz ovog protestnog pisma jednog od najboljih eksperata za oblast turizma u Srbiji.
On kaže: "Izradu strategije razvoja turizma u Srbiji ministar Dimitrijević je ustupio Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na kojem je i on nastavnik, iako mu turizam nije fah, iako su postojale, prema konkursnim kriterijumima, daleko povoljnije ponude. Na konkursu su učestvovale, pored Ekonomskog fakulteta, tri grupe udruženih naučnih stručnih institucija iz Beograda i Niša, sa pojedinačnim cenama od 3 do 8 miliona dinara.
Umesto da posao ustupi nekome od tih ponuđača, ministar je uvažio ponudu svog fakulteta od 30 miliona dinara. Cena projekta je u pismeno iskazanim kriterijumima vukla oko 50 bodova od 100 mogućih, a ni stručne reference nisu davale prednost odabranom ponuđaču, sem ako nije bilo presudno to što se u konzorcijumu sa Ekonomskim fakultetom nalazi i Horvat konsalting d.o.o. iz Zagreba."
Gospodin profesor protestuje i kaže da se pokazalo da je i sam konkurs bio ujdurma ministra Dimitrijevića, pa bi bilo normalno da se kao takav i poništi.
Ne, on ne protestuje što ga nema u timu koji će da radi ovaj naučni dokument, iako četiri decenije radi na ovoj problematici, tu su posebne knjige, projekti i naučni radovi, već zbog očigledne samovolje ministra Dimitrijevića, koji je, otvarajući Sajam turizma u Beogradu, kao što sam malopre rekla, priznao da turizam nije njegov naučni fah.
Upravo zbog toga je trebalo pozvati desetak najpoznatijih stručnjaka za turizam iz Srbije i sa njima dogovoriti kako utvrditi koncept strategije razvoja turizma Srbije. Upravo na taj način je urađena strategija razvoja poljoprivrede Srbije, koja je veoma dobro prihvaćena od šire javnosti, kako profesor kaže. Međutim, potpisani, on, ispod ovog javnog protesta je uputio ministarstvu predlog za projekat "Elementi i metodologija izrade strategije razvoja turizma u Srbiji" sa cenom, zamislite, od samo 100.000 dinara, uz obavezu da se rezultati analize izlože pred drugim stručnjacima iz ove oblasti i da se dogovorno dođe do projektnih ciljeva i zadataka.
Naravno, odgovor je, sa potpisom Dimitrijevića, bio negativan, uz obrazloženje da ne postoje finansijske mogućnosti da se jedan ovakav kapitalni i strateški važan projekat dozvoli, odnosno odobri. Dakle, bilo je u pitanju samo 100.000 dinara za ovo, o čemu ću kasnije da govorim, pošto mi je profesor dostavio samo konture svoje ekspertize i onoga što je nameravao da sa timom stručnjaka, mislim na Ekonomski fakultet u Beogradu, uradi.
Gospodine Dimitrijeviću, ovo vama treba da služi na čast, vama čiji fah nije turizam, za razliku od uvaženog kolege profesora koji mi je ovo dostavio i uputio vam javni protest, a samim tim me zamolio da sa tim upoznam širu srbijansku javnost, kao i sve narodne poslanike.
Ostaje nam samo da se zapitamo kako ćete da odobravate korišćenje sredstava iz fonda koji osnivate. To je bio osnovni razlog zbog čega je gospođa Vjerica Radeta podnela ovaj amandman, da vam se ne omogući da fond, tako osnovan, dospe u vaše ruke i da vi o bilo čemu odlučujete. Hvala.

Nije vam neka argumentacija, gospodine ministre, to što je konzorcijum iz Zagreba, koji ste uključili u projekat zajedno sa Ekonomskim fakultetom, dobio ovaj strateški važan posao za turizam Srbije, iz prostog razloga što vam je upravo gospodin profesor u ovom protestnom pismu napisao da su taj posao isto tako kvalitetno, sa referencama koje sežu 40 godina unazad, a ja sam samo neke od njih nabrojala, mogli da urade po mnogo povoljnijoj ceni; to je projekat strategije razvoja turizma. I, da uopšte nije postojala i da nema sa vaše strane dobre volje, da li zbog profesorske sujete...
To što sada ne radite već pet meseci na fakultetu, to uopšte ne može da me impresionira i da bude kontraargument zato što ste vi odgovor na dopis za ovu izradu za ekspertizu korišćenja podsticajnih sredstava u oblasti turizma dali 28. jula 2004. godine.
Kasnije je usledio ovaj konkurs, kada je pomenuti Ekonomski fakultet, zajedno sa "Horvat konsaltingom" iz Zagreba, dobio da po najmanje pet puta većoj ceni izradi ovaj projekat.
To zaista govori u prilog tome da vi ne možete i ne želite objektivno da sagledate racionalno korišćenje i trošenje sredstava za ovu namenu. Zato nam to, u najmanju ruku, stvara sumnju kako će se sredstva iz fonda koristiti u budućnosti.
Činjenica je da niste imali dobre volje da za izradu ovakve studije izdvojite 100 hiljada dinara, i ako bih sada krenula da gledam po stavkama rashoda u budžetu u Ministarstvu za trgovinu i turizam, koliko potrošite sredstava na putne troškove ili na neke specijalizovane ugovore, zaista je bilo neprihvatljivo da ovakav odgovor date jednom od najboljih stručnjaka iz ove oblasti, da niste spremni da sa samo 100 hiljada dinara podržite njegovu izradu jednog strateški važnog projekta i dokumenta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zaista je ovaj član – korišćenje sredstava fonda, na koji je amandman podneo kolega Zoran Antić, sve do poslednjeg stava, da će Vlada Republike Srbije bliže da uređuje način korišćenja sredstava fonda, što je, u stvari, najspornije u celoj situaciji, definisao šta su to problemi turizma i šta je neophodno da se uradi u konceptu i strategiji razvoja turizma uopšte.
Međutim, kako su svi problemi nagomilani u našoj zemlji, tako je i problem oko restrukturiranja, odnosno privatizacije, koja nije završena, a naročito kada je u pitanju veliki broj hotelskih kompleksa i hotela u Beogradu i u drugim gradovima, jedan od velikih, ali ne i nepremostivih problema. Na njih treba obratiti pažnju ne samo u okviru vašeg ministarstva, već i u okviru primene Zakona o privatizaciji i ovog kvazizakona o evidentiranju oduzete imovine, zbog same činjenice i onoga što je vama poznato da bivši vlasnici žele da polažu pravo na neke od glavnih hotelskih objekata u glavnom gradu Beogradu.
Kako je proces privatizacije za neka preduzeća iz oblasti ugostiteljstva u najmanju ruku sporan, a naročito su kolega Antić i drugi članovi Odbora za privatizaciju iz redova SRS-a govorili, pa i ovih iz ove, ovakve, vladajuće garniture, da mi imamo loše iskustvo, i sati i sati, i dani i dani su potrošeni u raspravljanju oko nepravilnosti kod privatizacija, a naročito kada su u pitanju "Putnik" i mnogi drugi manji ugostiteljski kompleksi, i što su bivši radnici i oni koji su samo delimično učestvovali u procesu privatizacije, a oštećeni, imali kao problem.
Govorila sam mnogo o tome da je atraktivnost, uz gostoljubivost, koja je nesumnjivo prisutna i kod nas Srba i kod svih pripadnika drugih nacionalnih manjina, koji su lojalni građani Srbije i koji ovde žive i rade, naročito u nacionalno mešovitim sredinama, to je zapravo jedan od najvećih aduta koje mi imamo kao država i kao narod.
Atraktivnost turističkih destinacija je nešto čime možemo da se dičimo i ponosimo svuda u svetu. Ako pogledate ovu monografiju koju je JUTA uradila, sa pregledom razvoja turizma u našoj zemlji od 50 godina unazad, kako se kretao taj razvoj, i kroz ove fantastične slike koje su tu uključene i prikazane, koliko su lepa sva ta mesta kada krenete širom Srbije, a i Crne Gore, vi vidite zapravo da nam ta atraktivnost ne manjka, ali da su neki krajevi, kao što je pribojski kraj i Pribojska banja, o čemu je danas govorio gospodin Penezić, izuzetno zapušteni.
S druge strane, desilo se nešto, i to je verovatno bio odraz jedne takve planske politike koja je vođena u ono vreme komunizma, da neka mesta, ne bih da ih imenujem, ali vi verovatno pretpostavljate, koja samo u sklopu, odnosno pored nekog grada koji ne može da se nazove ni vazdušnom, ni banjom u pravom smislu reči, ima RH zavod, naziva se banjskim mestom, a to je u stvari neki rehabilitacioni ili rekreacioni centar.
U sistemu velike i napredne tehnologije, modernog tržišta, mi moramo da se osvrnemo, kada razgovaramo o ovoj temi dnevnog reda, gospodine Dimitrijeviću, i na ono što je takođe deo vašeg resora. Vi znate, da bi se zadovoljila kvalitetna turistička ponuda, da je potrebno da sve ono što jedan hotelijer i pružalac usluga treba da ponudi kao atraktivni proizvod na tržištu mora da ima i da uključi, od najmanje sitnice, pa do najkrupnije stvari, kao kompletan proizvod.
Mi kao država imamo problem, pa samim tim i naši hotelijeri koji veoma teško rade i koji sada, naročito ovi u Beogradu, imaju problem zbog prebukiranosti, jer je Beograd sada otvoren za raznorazne potencijalne investitore, i za one koji bi želeli da ulažu u našu privredu, ali ne nalaze baš najbolji jezik ili su se opekli zbog korupcije iz prethodne DOS-ovske garniture i ove sada.
Dakle, turizam je usko vezan sa trgovinom i sa činjenicom, iako je svaki normalni građanin pozdravio akciju kupujmo domaće, da to baš nije tako i da je to licemerno sa vaše strane da sprovodite jednu takvu akciju, a u isto vreme ste u Vladi koja nemo posmatra da je spoljnotrgovinski deficit za prošlu godinu sedam milijardi dolara.
Dakle, nemoguće je da se samo jednom kampanjom, koju sprovodi vaše ministarstvo i što treba da bude pozdravljeno, podstiče domaća proizvodnja. Ali, koja proizvodnja, kada je konditorska industrija uništena, kada je poljoprivredna proizvodnja zaista u nemogućnosti da se takmiči sa ovim uvozničkim lobijem.
Sada dolazimo u situaciju da je i turizam usko vezan za taj problem koji Ministarstvo trgovine ima, i Vlada samim tim, i sve privredne grane, zbog ogromnog spoljnotrgovinskog deficita, koji je čak duplo veći nego za vreme one vlade, DOS-ovske i Živkovića, koju smo oduvali na izborima krajem decembra 2003. godine.
Nije dovoljno da se samo napiše, kao što to stoji u ovom članu 50, šta je to što je potrebno da bi se unapredio turizam u našoj zemlji, jer već i sami vidite, kao što to znaju i svi narodni poslanici, da je to usko vezano sa mnogobrojnim drugim problemima, od privatizacije preko trgovine, preko deviznog kursa, koji u stvarnom, realnom životu i finansijskom tržištu nije ovakav, nego se i dalje drži na veštački način.
Pa je samim tim svako onaj ko je u kontekstu izvorne delatnosti destimulisan da zbog toga izvozi ili ima barijeru od strane države, u nemogućnosti da sa druge strane kao neki kooperativan faktor učestvuje u turističkoj oblasti u našoj zemlji.
To su sve veliki problemi koji se dešavaju pred vašim i našim očima, a koje očigledno ova vlada nije spremna da reši, jer svaki ministar ima svoj resor, kao što vi imate ova dva spojena, nekadašnja razdvojena ministarstva, trgovine i turizma, i vi sada radite onako kako vi mislite da treba, sa raspoloživim kadrom. Tu ima i te kako stručnih ljudi, koji su iz te struke, kao što su vaši saradnici za turizam koji su danas ovde prisutni, ali to su sve veliki problemi nacionalne prirode, koje ne ova vlada, već neka buduća će moći da rešava na pravilan i efikasan način.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda je razlog za odbijanje amandmana koji je na član 53. Zakona podneo gospodin Momir Marković od strane ministra njegovo nerazumevanje za probleme koje ljudi i visoki profesionalci iz turističkih agencija imaju sa onim što se danas na tržištu turističke ponude, u moru raznoraznih kvaziaranžmana i aranžmana, zove svaštarenje.
Jedan od doajena srpskog turizma, poznati stručnjak i turistički radnik, uvaženi gospodin Branko Kažanegra je u jednoj svojevrsnoj molitvi ili zakletvi turističkog radnika, a to je i naša asocijacija JUTA objavila u svojoj monografiji, napisao nešto što ima šaljivu konotaciju, a što je zaista tačno: turistički radnik, ma na kojim poslovima da radi, a naročito u turističkoj agenciji, mora da istrpi sve. Dakle, to mora da bude osoba koja je spremna da u širokom dijapazonu poslova prihvati odgovornost za sve ono što potencijalnom putniku ili korisniku usluge može da se desi, i to bez pardona.
Mi ovde možemo jedni drugima da se obraćamo sa smeškom, sa oštrim replikama ili sa možda malo oštrijim govorom za nečiji ukus, ili ovako ili onako, da pijemo kafu ili da je ne pijemo kada imamo slobodno vreme, ali turistički radnik i neko ko je ponuđač jednog aranžmana u turističkoj agenciji mora da bude osoba koja je spremna da u svakom trenutku sa osmehom i na tolerantniji, ali stručan i kompetentan način predoči onome ko je korisnik usluge, potencijalnom putniku, šta je to što jedan aranžman sadrži.
Pre svega moram da vam kažem da je ovo obrazloženje Vlade neprihvatljivo, jer taj Zakon o preduzećima je zamenjen Zakonom o privrednim društvima, koji je stupio na snagu pre tri meseca, pa se sada preduzeća, odnosno prilikom osnivanja jednog preduzeća, tako nazivaju. Vi znate da svako ko registruje privatno preduzeće u Srbiji ili preduzeće uopšte sebi pored pretežne delatnosti dodaje još niz onih poslova koje navodno želi da obavlja.
Osnovalo se pre, zamislite, dva meseca privredno društvo DOO ″Šumadija sajam″ - Kragujevac; došao na famoznu ideju novi gradonačelnik, koji nije baš u ljubavi sa ministrom Dimitrijevićem i ovom njegovom grupom, je l′ tako.
Zamislite, registrovali su se i za prodaju ″Erbasovih″ aviona, i za golubarstvo, i za prodaju pilića na veliko i malo, evo klima glavom gospodin Radosavljević. Ne mogu da se setim, verujte mi, u pola dva iza ponoći sam čitala po šiframa koje su sve te delatnosti.
Da li je onda normalno da neko ko sebe smatra turističkim radnikom, vlasnikom, a inače sam jedan niz godina, ali teškog rada, provela u prvoj privatnoj turističkoj agenciji u Srbiji koja nikada nije svaštarila... U vreme sankcija neke kolege su pokušavale da preživljavaju na taj način što su organizovale tzv. šverc ture. To nikada nije radila turistička agencija u kojoj sam imala zadovoljstvo i čast da radim.
I ne samo zbog toga, nego zbog činjenice da sve druge velike turističke agencije i ljudi koji su specijalizovani za neki deo posla u oblasti turističke ponude mogu kvalitetno da rade, nemojte da dozvolimo da ovim poslom ili pravljenjem turističkih aranžmana može da se bavi možda i ″Šumadija sajam″ - Kragujevac. Samo pridodaju tamo i kažu – organizovanje turističkih putovanja, a tamo skupljeni s koca i konopca, ne zna se ko je gori, od tog upravljačkog organa, počev od direktora, pa redom.
Da ne govorimo o tome da, recimo, gumarska industrija ili neka fabrika za promet i proizvodnju guma, koja ima maloprodaju ili trgovinsko preduzeće, može da organizuje turistička putovanja. Onda se dešava ono od čega je samo jedan deo u nizu tih crnih momenata naveo gospodin Momir Marković.
Meni se, recimo, desilo (neću spomenuti ime te turističke agencije, ali neko bi od vas pomislio da su u pitanju možda i visoki profesionalci) da gimnaziju iz Velikog Gradišta i njihove maturante 1994. ili 1995. godine odvedem na maturantsku ekskurziju u Atinu, sa obilaskom svih antičkih lokaliteta. Ta deca koja su krenula sa mnom i profesori iz te škole ne da nisu bili uskraćeni (zato što je takva agencija u kojoj sam bila zaposlena) za sve ono što je navedeno u programu putovanja, nego smo uvek nastojali (a to i danas radi vlasnik te agencije i zaposleni u njoj), kao i mnogi drugi profesionalci, da ponudimo i preko toga što su deca, odnosno putnici platili.
Dolaskom na odredište – kompleks pravoslavnih manastira Meteori, zatičem jednu veliku grupu đaka u organizaciji jedne turističke agencije, a njih je preko 120, koje vodiči koji su krenuli sa decom na put nisu želeli da uvedu da posete ni manastir Metamorfozis, ni drugi u kompleksu, koji su otvoreni za tu đačku ekskurziju, iz razloga što su ih, eto, doveli na odredište, pa šta imaju sada i da ih uvode unutra i bilo šta da im objašnjavaju. To su ljudi koji su neprofesionalci, a njih ima u svakom poslu, pa ih ima i u oblasti turizma.
Ako je ovaj zakon, a to svakako može svako u ovoj sali da pozdravi,...
(Predsednik: Vreme.)
... u jednom delu imao za cilj da profiliše koje su to turističke agencije koje mogu da se bave, pod oznakom, odnosno licencom A, ponudom i prodajom aranžmana u zemlji i u inostranstvu, kadrovski osposobljene, koje imaju sve uslove, odnosno licencu, a ko su oni koji su subagenti, onda je neverovatno da mi ne suzimo na takav način taj krug.
Neka bude u Srbiji, nemam ništa protiv, na hiljade turističkih agencija, a neka se kroz ponudu i tražnju na tržištu i kroz kvalitet oni bore za svoje mesto. U Kragujevcu ih sada ima mnogo više nego što je ova, jedna od najpoznatijih...
(Predsednik: Vreme, gospođice.)
... evo, završavam, agencija, ali ona opstaje zbog toga što svojim kvalitetom putniku, svakom odreda, daje i preko uplaćene cene. A danas je, morate da priznate, dame i gospodo poslanici, prava privilegija da odete na vikend u neku banju u Srbiji, a da ne govorimo o aranžmanima za inostranstvo.
(Predsednik: Hvala, gospođice Jovanović.)
To moraju da rade ljudi koji su visoko i stručno kvalifikovani ili su se svojim radom i dugogodišnjom istrajnošću i učenjem kroz posao kvalifikovali da pružaju kvalitetnu uslugu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo prvi put razgovarali o amandmanima na Predlog zakona o turizmu stekla sam utisak da su i kolege članovi Odbora za trgovinu i turizam saglasni sa ovakvim amandmanom, ali kada je došlo do glasanja Odbor nije glasao u punom sazivu. Kolege poslanici iz DS-a su se uzdržali od glasanja kod ovog amandmana, a ovako su po inerciji poslanici iz vladajuće strukture glasali protiv, ne razmišljajući o tome da je ovaj amandman izuzetno kvalitetan i da će poboljšati član 54. koji definiše šta su to obaveze turističke agencije.
Opet vas pozivam da u danu za glasanje obratite pažnju i da, uz svu argumentaciju, da bismo napravili sada jedan sled i kontinuitet ove priče, glasate za amandman na član 53. gospodina Markovića, a onda, da bi se zaista visoko profesionalizovala oblast ponude i prodaje turističkih aranžmana, da glasate za ovaj amandman kolege Milorada Mirčića da se iza člana 54, na koji nismo vršili intervenciju, jer je relativno korektno urađen, doda član 54a. On treba da omogući ono što je svakom putniku koji je platio aranžman potrebno da bi imao potpunu diskreciju i zaštitu prilikom korišćenja svog aranžmana.
Vi znate da su pojedini državni funkcioneri, u političkom smislu protivnici SRS-a, imali raznorazna iskustva kada je u pitanju obelodanjivanje, odnosno objavljivanje stvari iz njihovog privatnog života. Mi kao stranka nikada nismo – i onda kada su nas mediji zbog Zakona o informisanju, koji je promovisan u vreme dok smo bili na vlasti, najgore optuživali – mogli da opravdamo ono što su radili oni koji su podržavali stranke iz sadašnje opozicije, a kasnije veoma loše vlasti, a to ni dan-danas niko moralan i normalan ne može da podrži, da se stvari iz privatnog života nekog pojedinca, bez obzira da li je on političar ili bilo koja druga javna ličnost, na najgori mogući način zloupotrebljavaju.
Desilo se to i predsedniku Skupštine gospodinu Predragu Markoviću da su mediji preneli kada i u koje vreme se on nalazi na skijanju, da li je poneo džemper, koju ski-stazu koristi, da li ide na letovanje ili ne ide itd., i ne samo njemu, nego i nekim bivšim ministrima. Ali, u pitanju je princip da se turističke agencije obavežu da će u svom poslovanju da se drže visokoprofesionalno onoga što se zove poslovna tajna, odnosno da omoguće svakom korisniku aranžmana da ima u tom smislu potpunu zaštitu. Svakojaki su problemi mogući i bili su u tom smislu, ne samo kod ljudi koji su poznati, nego i u običnim životima.
Ali, ko je taj, a naročito onaj ko prodaje aranžman u turističkoj agenciji, ili vlasnik agencije ili neki komercijalista, ko sme da se drzne i da se usudi da bilo kome da podatak o tome kada je neko došao, sa kim je došao, da li je došao u regularnoj ili neregularnoj pratnji, što ja ne mogu da opravdam kao moralna žena.
Ali mogu da opravdam da visoki profesionalci imaju ulogu da štite svakog pojedinca, pa i onoga ko ulazi u te neke druge forme druženja. To može da se desi i predsedniku Skupštine i svakom pojedincu u ovoj sali. Prema tome, nemojmo da dozvolimo da se na takav način manipuliše.
Sada na kraju svake turističke ponude svaka turistička agencija kaže da se agencija pridržava opštih uslova putovanja i onih normi koje su propisane zakonom, a misli se, kao što je meni Vlada dala odgovor, kao predstavniku, i gospodinu Mirčiću, na Zakon o obligacionim odnosima. Nije to dovoljno.
Onda kažete – ne možemo taj deo Zakona o obligacionim odnosima da inkorporišemo u ovaj zakon. To nije nikakav izgovor. Ako to već postoji, a mnogi zloupotrebljavaju i krše taj zakon i dok to dođe do nadležnog suda neki ljudi, zbog neke bruke i sramote ili zbog bede koja ih je snašla, u tom smislu ne potežu krivične prijave, zašto vam onda smeta da stoji ovakav član 54a.
Ja ću da vam ga pročitam u celosti i da vas pozovem, dame i gospodo poslanici, da ga u danu za glasanju prihvatite. On glasi: "Agencija je u obavljanju poslova organizovanja turističkih putovanja obavezna da: 1) čuva kao poslovnu tajnu (tako je, gospodine Markoviću) sve što je saznala o putniku i bez njegovog odobrenja, osim u zakonom propisanim slučajevima, nikome ne sme saopštiti njegovu adresu, mesto i vreme putovanja, boravka, uplaćenu cenu, kao ni imena njegovih saputnika." Ovo takođe za neke može da bude veoma važno.
″2) ponudi putniku potrebno osiguranje od povreda, bolesti, smrti i gubitka prtljaga za vreme putovanja i boravka″, što je takođe veoma važno, jer to svakome može da se desi, a najčešće se dešava gubljenje prtljaga.
″3) kada pruža usluge turističkog putovanja, izletničkog programa ili transfera putnika da koristi prevozna sredstva u kojima su putnici i prtljag osigurani, kao i ugostiteljske objekte u kojima su korisnici usluga osigurani.
4) prevoz putnika treba da obavlja sopstvenim prevoznim sredstvima, prevoznim sredstvima u vlasništvu drugih pravnih i fizičkih lica koja su u Republici Srbiji registrovana za obavljanje delatnosti prevoza putnika, a uz saglasnost resornih ministarstava za poslove saobraćaja i turizma i u vlasništvu inostranih pravnih i fizičkih lica.
5) u svim štampanim, reklamnim i drugim materijalima, kao i u svim poslovnim dokumentima vidljivo da naznači broj licence agencije″, da je licencirana za taj posao.
″6) za svaku grupu od 15 do 75 putnika, za vreme celog putovanja, angažovati najmanje jednog stručnog radnika, organizatora putovanja koji će pratiti turističku grupu, ako nije angažovala turističkog vodiča″, odnosno ako vodič čeka za određeni lokalitet, ali pratilac svakako mora da bude prisutan.
Predlažem vam, a vi sami vidite, neki od vas su imali možda, ili ne daj Bože da imaju, negativno iskustvo, ali zbog svih drugih građana i korisnika putničkih aranžmana, da prihvatite ovaj amandman kolege Milorada Mirčića.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog hronologije moram da ispričam kako je tekla cela stvar u vezi sa ovim amandmanom na član 60. Predloga zakona.
Dakle, nesporno je da mora da se izvrši ovakav vid licenciranja turističkih agencija, sa A i B licencom, i da moraju da postoje neki ne rigorozni, nego objektivni uslovi da bi neko dobio licencu za jedno ili drugo obavljanje agencijskog posla.
Kada je usledio prvi predlog zakona o turizmu podnosilac amandmana ispred poslaničke grupe SPO-NS bio je Vojislav Mihailović, potpredsednik Skupštine, ovaj koji je sada u zavadi sa Vukom Draškovićem. Pretpostavljam da taj čovek, za razliku od gospođe Čeković, koja je donekle iz ove oblasti, bavi se ekonomijom, uopšte nije znao o čemu se tu radi. Dao mu je tada ministar, odnosno Vlada, pošto je pretrpela određene kritike turističkih poslenika, amandman, da ga podnese kao poslanik te tada jedinstvene grupacije.
U međuvremenu je došlo do toga da se Predlog zakona povuče iz skupštinske procedure i onda se sasvim legitimno grupa poslanika SPO-a, na čelu sa gospođom Čeković, pojavila sa ovim amandmanom.
Mislim da taj amandman nije dobar u jednom svom delu i da je Vlada Republike Srbije – a pre svega, ministar i njegovi saradnici su i te kako upoznati sa svim sporenjima oko ovoga, koja su imali i kolege iz JUTE i iz drugih turističkih agencija – trebalo da podnese amandman na sopstveni predlog zakona ili da nas pozove, i mene kao podnosioca ovog amandmana i gospođu Čeković, odnosno grupu poslanika, na usaglašavanje svih stavova oko člana 60. Predloga zakona.
Jer, zaista je nemoguće da se ovakav stav prihvati, a pre svega, pošto je gospodin Marković malopre saopštio da je Vlada prihvatila amandman pomenutih poslanika, jer je nesprovodiv. Već sada turističke agencije u Pirotu, Vranju, Nišu, Kragujevcu, Čačku i u svim drugim gradovima, osim možda u Beogradu, ali tu će biti velika bitka i veliki problem, osim možda u pojedinim mestima u Vojvodini, odgovorno vam tvrdim, neće moći da sprovedu stav dodat amandmanom grupe poslanika SPO-a, koji je prihvaćen.
Zašto? Zato što su oni tražili i prihvaćeno je da se posle stava 3. doda novi stav 4. koji glasi: "Organizator putovanja koji je ispunio uslove za licencu kategorije A dužan je da godinu dana od dana izdavanja licence, svake godine u periodu važenja licence, dostavlja dokaz ministarstvu da je od ukupno organizovanih turističkih putovanja ostvario najmanje 10% prometa po osnovu organizovanih turističkih putovanja inostranih turista na teritoriji Republike Srbije."
Da li je to vama prihvatljivo? Možda vama jeste, ali nije nikome od vlasnika turističkih agencija, oni već sada znaju da mogu da se oproste od A licence. Evo, konkretno u Kragujevcu teško da će neko moći, pa i ona koja je najbolja turistička agencija ili najbolje među njima, da ne favorizujem samo jednu, da ispuni taj uslov.
Ako je ukupan ostvareni promet, u proseku, za jednu agenciju u jednoj takvoj sredini, koja bolje posluje, 10.000, a to je zaista minimum, uz kvalitetne aranžmane, uslove plaćanja, ponudu koju neko pruža, ali optimalno da bude, evo, u jednom takvom gradu u centralnoj Srbiji, na jugu, istoku ili zapadu Srbije, 10.000 noćenja, znači, taj mora da dovede 1.000 inostranih gostiju, odnosno turista, da to bude taj reciprocitet, odnosno da preko agencije ostvari taj promet. Objasnite mi kojih su to 1.000 potencijalnih turista na 10.000 noćenja u zemlji i inostranstvu ukupnog prometa, koji treba da ostvari ...
Gospodine ministre, nemojte da me ometate i da se sa gospodinom Markovićem, kome je pantomima jača strana, dogovarate dok ja govorim o ovoj ozbiljnoj stvari.
Dakle, 1.000 inostranih turista u Kragujevcu! Pa, ne dolaze ni oni navodni strateški partneri za "Zastavu". Otera novi gradonačelnik sa svojom ekipom "Šefenaher" iz Kragujevca. Dolaze raznorazni, ali to nisu turisti. Imali bi oni šta i da vide. Pa, u Vrnjačku Banju... Gospodine ministre, prekjuče ste bili na turističkoj berzi; ako vam je neko od tih ljudi rekao da je tamo bilo 1.000 inostranih turista iz bilo koje zemlje, zaista ne znam o čemu mi pričamo. Od 10.000 turista koji su boravili za vreme vaskršnjih praznika na Zlatiboru, možda nije bilo ni 50 ili 100 inostranih turista. To je žalosno.
(Predsednik: Vreme.)
Sada se postavlja drugo pitanje – zašto se favorizuju samo neki koji su u stanju to da urade i njima se daje primat u poslovima tog tur-operaterstva. Mnogo je toga "zašto", a ima i odgovor na to. Bili bi možda sposobni, ali sveukupni ambijent ...
Sada ministar da mi objasni ovo što se domunđavao sa gospodinom Markovićem.

Gospodine Markoviću, u međuvremenu su se na Kopaoniku smenila tri godišnja doba, da vam kažem, niste informisani, to je vaša omiljena planina; od jutros je bila i susnežica, padala je kiša i ogrejalo je sunce. Šta je bilo u međuvremenu, neću da špekulišem za govornicom Narodne skupštine.
Smatram da je amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, i to u oktobru prošle godine, trebalo da bude prihvaćen. Očigledno je da je to neki animozitet ili odbijanje ministra da prihvati bilo koji amandman Srpske radikalne stranke.
A on je pravovremeno napravljen, pre svega u dogovoru sa vlasnicima turističkih agencija koji su to od mene tražili.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet se vraćamo na onu temu šta je posao ministra, a šta ministarstva. Dakle, mi smo i rekli da je ministar ad personam promenljiva kategorija.
A što se tiče Ministarstva, ono mora, a sada je to nadležno ministarstvo koje obavlja poslove i za turizam, a to je ovo spojeno – trgovine i turizma, da vodi računa o prekršajima koje će eventualno da naprave vlasnici, odnosno imaoci licence, na način na koji je izvršeno licenciranje ovim zakonom.
Opet dolazimo do onoga što je sa pozicije pravne struke jutros govorio gospodin Zoran Krasić. Mislimo da to nije dobra praksa i da iza svih podzakonskih akata i iza svih odluka ne treba da stoji ministar, on je na čelu tog izvršnog organa vlasti, a u ovom slučaju Ministarstva trgovine i turizma.
Kao što ste videli, nismo reagovali kada je u pitanju ovakav način sankcija i konsekvenci koje treba da snose oni koji su prekršioci kod ovih striktno propisanih normi. Nema ni razloga. Zbog toga smo vas ubeđivali da ipak prihvatite amandmane na one ranije članove, kako bi sve to bilo zaokruženo i kompletno, jer smatramo da svi oni koji su u određenom trenutku dobili A ili B licencu za obavljanje poslova iz oblasti turističkih agencija moraju toga striktno i da se pridržavaju. To je nešto što je novina u ovom zakonu, ali što je za nas kao SRS prihvatljivo.
Međutim, nije prihvatljivo, a to smo vam objašnjavali i na mnogobrojnim primerima poreskih i nekih drugih zakona, da u striktnoj nadležnosti ministra kao organa izvršne vlasti to bude posao i njegov zadatak.
Ministar za trgovinu i turizam je u ovom slučaju gospodin Dimitrijević, u izvesnom smislu reči raspolućena ličnost. Nemojte bukvalno da me shvatite, gospodine Dimitrijeviću, vi sada ne znate gde ćete pre i na koju ćete stranu, jer nema više dva ministarstva, posebno za trgovinu, a posebno za turizam.
Naša turistička privreda je opterećena mnogobrojnim problemima, o kojima smo dosta govorili i u načelnoj raspravi i u pojedinostima i o kojima možemo još danima da raspravljamo. Svi ti poslovi ili neki od njih su usko vezani za resor trgovine, jer skok cena na malo, poremećaj na tržištu, poremećaj kursa evra u odnosu na dinar, odnosno obrnuto, nedostatak finansijske potpore, nedostatak povoljnih kredita, spoljnotrgovinski deficit i oslonjenost naše privrede, nažalost, na 65% uvoza je takođe nešto što se direktno negativno reflektuje na turističku privredu. Jer, hotelijeri su, kao i svi drugi koji prate lanac tog posla, u nemogućnosti da na našem tržištu nabave određene kvalitetne proizvode za dobru ponudu, već su prinuđeni da to uvoze iz drugih zemalja.
Dakle, kada je u pitanju licenciranje i eventualni gubitak licence zbog prekršaja koji su navedeni i u članu 62. i u članu 63, tu su dobro postavljeni kriterijumi, sankcije koje treba da uslede.
Smatramo da akt, odnosno ukaz o tome ne treba da donosi ministar, već ministarstvo, koje je osposobljeno, odnosno taj deo koji vodi turizam, tako bi trebalo da bude. To su stručni i kvalifikovani ljudi koji treba da sagledaju ko je prekršilac, kada su se, pod kojim okolnostima i u kom trenutku desili propusti koji nisu dozvoljeni za nosioce jedne ili druge licence po ovom zakonu koji nameravate da usvojite.
Svi ključni amandmani Srpske radikalne stranke, odnosno primedbe koje su iznete do sada nas onemogućavaju da zbog neprihvatanja, i delimično, a kamoli u potpunosti, to vam nije palo na pamet, svega onoga što smo vam mi predložili, glasamo za ovaj predlog zakona.

Evo, vi ste upravo, gospodine Anđelkoviću, pretpostavljam da nemate sve sada, da sagledate sve te elemente podnetih amandmana, predsedavajući, odnosno predsednik vam je ustupio mesto. Radi se o tome da je amandman na član 64. podneo gospodin Zoran Krasić u ime poslaničke grupe SRS, opet se vraćam na period od prošle jeseni, u oktobru mesecu prošle godine. Radi se o članu koji na način na koji je to potrebno, ali uz ovu jednu suvišnu odredbu za koju smo mi tražili da se briše, reguliše čega je sve dužan da se pridržava organizator putovanja.
Mnogobrojne su zloupotrebe u ovom smislu već viđene i svi vi možda imate negativno iskustvo, ili bar neki od vas, ili ste čuli, vaši rođaci, vaši prijatelji i vaša deca. To je pojava koja se tolerisala kroz nedovoljnu ažurnost pojedinih inspektora, ne svuda, naravno, nego negde gde je izražen možda i stepen korupcije, i stvorila se jedna slika, zbog sada već čuvenih primera, da su sve turističke agencije latentna opasnost za tako nešto.
To nije tako i zbog toga one i treba da ispune sve ove kriterijume, da se svrstaju u kategoriju licence A i B, ali predlagač se odlučio da prihvati amandman gospođe Čeković i grupe poslanika iz SPO-a samo zato što su oni ostali lojalni Vuku Draškoviću i što su sada oni SPO, odnosno deo onoga što predstavlja gospodin ministar. Mislim da to nije dobro i nije korektno, osim sa te uskostranačke strane, zbog toga što je gospodin Zoran Krasić gotovo identični amandman podneo nekoliko meseci ranije.
Dakle, slobodna je volja ministra da prihvati amandman vladajuće grupacije, ali ja ovde govorim o principu. Dakle, nije postojala dobra volja da se prihvati amandman kolege koji je, iako iz opozicije, uočio da bi to bio veliki propust i da bi ometalo turističke agencije u realizaciji njihovog programa. O čemu se tu radi?
Organizator putovanja sa naznačenom licencom, kao što je to slučaj na jednom od aranžmana, gde stoji (evo, ja imam jedan program ispred sebe) – atraktivna destinacija za London sa posetom nekoliko gradova, u šta je uključen takođe i Pariz.
Taj polazak je planiran iz odredišta u Srbiji u četiri sata po ponoći. U ovom članu zakona piše da uz ovaj program ili neki sličan, kada uplatite aranžman, uz opšte uzanse, ugovor koji ste potpisali sa turističkom agencijom, organizator mora da se pridržava svega onoga što ovde stoji. Naravno, i to niko ne spori.
Svako ko želi da sledeći put privuče nekog turistu, odnosno potencijalnog putnika, ići će do kraja u ispunjavanju svih onih obećanih uslova, odnosno programskih detalja u pomenutom aranžmanu. U ovom ili nekom sličnom. Ali, u pitanju je, u ovom konkretnom slučaju, autobuski prevoz. A može da bude i redovan prevoz, našom nacionalnom ili nekom drugom kompanijom, ili čarter, i može da dođe do kašnjenja, ne greškom ili namerom organizatora putovanja, već avio-kompanije ili prevoznika, autobuskog ili železnice, već znate kakvi su problemi i inače kada koristite redovan saobraćaj.
U tom smislu, ne može da stoji ovaj deo, što je tražio gospodin Krasić, gde kaže "da ih se pridržava", jer ne mogu turističke agencije, odnosno tur-operatori da znaju unapred da će takva greška, odnosno situacija da se desi. Ona je zaista moguća. Ko vama garantuje da ćete vi svakoga dana do nekog odredišta da dođete redovnim prevozom; ili zakasni autobus, ili neka, ne daj bože, elementarna nepogoda, a ovde su uslovi koji se traže rigorozni. Ali, samo kada bi se ovo otklonilo, što je učinila gospođa Čeković svojim amandmanom, koji je po suštini gotovo istovetan amandmanu gospodina Krasića, stvara se ipak mogućnost da se turistička agencija ogradi od toga.
Neprihvatljivo je da vas neko smesti u hotel sa nižom kategorijom. Neprihvatljivo je da vam neko obeća... Evo, u ovom aranžmanu lepo je napisano da uz boravak u hotelu te i te kategorije, koji se nalazi u uskom centru Londona, vi posećujete sve te znamenitosti, imate uključene ulaznice za neke od lokacija, a lepo piše šta ne treba da platite. I, tu nema spora, odmah treba da se ide na oduzimanje licence agencijama koje zloupotrebljavaju i ne ispunjavaju dogovoreni aranžman, jer je to neko morao da plati, od prvog do poslednjeg dinara.
Ali, da vi špekulišete time da li će čarter avion da krene na vreme, da li će da zakasni autoprevoznik, da li će u povratku nešto u tom smislu da se desi, da špekulišete time koliko će biti zadržavanje na granici... Evo, konkretno u ovom aranžmanu, koji traje 12 dana, to se nije desilo, jer je on pre nekoliko dana završen, ali može da se desi, zbog prelaska pet graničnih prelaza, da bude zastoja, ne voljom turističke agencije i visokoprofesionalne organizacije, ni turističkog vodiča, već višom silom, kako mi to imamo običaj da kažemo.
Prema tome, greška je svakako ispravljena amandmanom pomenute grupe poslanika i ovde se samo radi o jednom vidu neprincipijelnosti.
Jer, gospodin Zoran Krasić mnogo ranije podneo je amandman sagledavši sve ovo o čemu sam govorila. To je samo deo nečega što može da se desi u situaciji kada se traži striktno, a to dakle podrazumeva i tu satnicu koja mora da bude naglašena, u jednom ovako opsežnom i detaljnom programu. Zbog toga je...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, sedam i po minuta je.)
... upućen moj protest ministru i Srpske radikalne stranke u celini, zbog takvog odnosa prema nečemu što je svakako uticalo ili bi trebalo da utiče da se poboljša kvalitet zakona. Hvala vam, gospodine Anđelkoviću. Izvinjavam se što sam prekoračila vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije moguće da i najprofesionalnija turistička agencija, koja je spremna da prizna propust turističkog vodiča, onoga ko je organizator putovanja, sagleda za ovo predviđeno vreme prekršaje i propuste koji su se desili i zahtevi pre svega vlasnika turističkih agencija su da taj rok bude produžen sa 15 na 30 dana.
Neko će reći – pa, evo, putnik koji je nezadovoljan zbog toga što nije ispunjeno sve ono što je navedeno u ponuđenom aranžmanu ima rok od osam dana, pa pretpostavlja da će taj da uloži prigovor prvog dana. Moguće je da se desi da neko od putnika, a toga ima uvek, i kada je sve perfektno, a to sve zavisi od prirode osobe, uloži prigovor na nešto prilikom samog dolaska na destinaciju. Reći će – mislio sam da taj hotel, navedeno je da ima tri ili četiri zvezdice, ima tu i tu uslugu, izgleda tako, a nije to baš.
Neko može da očekuje ne znam šta, kule i gradove, ali ljudi profesionalci će da ponude aranžman, ponudiće video zapis, prospekt sa fotografijama i taj neko će da zna šta ga čeka i kakav mu je prevoz, da su to moderni turistički autobusi, ako je navedena klasa na letu avio-kompanije i sve ono što predstavlja određene detalje. Ali, obično kada se dese propusti, i to je ono na šta se najviše žale putnici, to je neizvršena usluga obuhvaćena programom turističkog putovanja.
Najčešće se dešavaju propusti na odredištu, odnosno na toj centralnoj ili usputnim destinacijama, kada turistički vodiči ne ispunjavaju obaveze iz programa koji je napisan ili kada zloupotrebljavaju to što putnici, to nije baš pravilo, ali 80% njih koji kreću na turističko putovanje idu prvi put da vide tu lokaciju, naravno, ne znaju šta je sve moguće, a šta nije, a neko sa time eventualno špekuliše, i to u najvećem broju slučajeva mogu da budu baš turistički vodiči ili pratioci grupe.
To je svakako nedopustivo i zaista je kvalitet u ponuđenom programu kod svakog vodiča da učini još više od onoga što je napisano i da pruži mogućnost da ti ljudi koji su izdvojili novac za to putovanje, neko lakše, neko teže, naročito kada su u pitanju dečije ekskurzije, kako ovde kod nas, tako i u inostranstvu, dobiju kvalitetan program i program koji su oni videli, odnosno za koji su potpisali ugovor.
Vlasnik jedne turističke agencije zbog takvih propusta svojih saradnika nalazi se na muci. Putnik ili putnici, ako ih je više, podnose prigovor i lepo stav 1. kaže – u roku od osam dana. Mogu da se pojave u poslednjem trenutku, dolaze osmog dana od završetka te usluge. Dešava se, i to je zaista tako, da je putnik iz Vranja, a sedište turističke agencije u Beogradu, Kragujevcu ili Čačku i sada ostaje rok od 15 dana da se za neizvršeni program putovanja agencija obaveže, odnosno zakon je obavezuje da obešteti putnika. To je kratak rok.
Zašto vam to kažem? Kada se ima u vidu da je očigledno propust napravljen, to samo možda u vašoj vlasti i u onoj prethodnoj ne postoji onaj ko je krivac, krivac mora da postoji. Neko ko je rukovodilac negde, bilo gde, a naravno još ako je ministar, mora da snosi odgovornost za svoje propuste.
Tako isto odgovorni ljudi, koji imaju ili pretpostavljaju da imaju odgovorne saradnike, treba da imaju određeni period vremena da vide ko je to, kada i zbog čega napravio propust, da li je to bila slučajna ili namerna greška, da li je nesavesnost u poslu, da li su se desile neke okolnosti koje su onemogućile u konkretnom slučaju turističkog vodiča na određenoj destinaciji to da uradi, da li je došlo do propusta od strane hotelijera.
Da li će vlasnik, odnosno onaj ko je ugovorio aranžman tako brzo da dođe do sporazuma sa hotelijerom, recimo, zbog prebukiranosti, zbog ponuđene usluge koja je niže kategorije? Kako će taj spor da se završi? Ovde je sve na turističkoj agenciji, da u roku od 15 dana uradi.
I uz ove i uz druge razloge koje smo izneli još prošle godine u oktobru ministar je bez ikakvih problema prihvatio da taj rok bude produžen, jer je on zaista 30 dana. Ne može da bude 38 dana, jer od poslednjeg dana predviđenog roka u prvom stavu, dakle, može da dođe putnik i da se žali na očigledno načinjenu mu nepravdu. Zbog toga smatram, a svako će na kraju morati da plati to što je obećao, a nije ispunio, da to ipak treba da bude 30 dana, zbog svih formalnosti i zbog toga što pre svega treba da se vidi ko je kriv, zašto program nije realizovan i pod kojim okolnostima su se svi ti propusti desili.
Zato mislim da ministar treba da shvati da mu se desio propust i da se u onom štancovanju novih amandmana i povlačenju zakona, do ulaska ovog novog odnosno starog u proceduru, desilo da ovaj amandman nije prošao, a ako ne, pošto vidite da je u pitanju nesmotrenost ministra – verujem da je on ubeđen u ono što ja pričam, ali sada možda ne želi da kaže da je napravio propust kada je sagledao sve to – da u danu za glasanje pomognete i da produžite ovaj rok za turističke agencije sa 15 na 30 dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem ove dogovore ostatka Srpskog pokreta obnove, gospodina ministra i gospođe Čeković u tom smislu da oni imaju sinhronizovane aktivnosti, ali ne razumem gospođu Čeković i ova tri poslanika koji su ostali uz Vuka Draškovića što su povukli amandman koji je smislen i koji zaista omogućava da se zloupotreba spreči.
Znate, svi mi smo odrastali u jednom sistemu koji je na određen način širio smisao nekog organizovanja takmičenja, aktivnosti i tog zajedničkog delovanja i niko ne može da kaže da je tu bilo ružnih stvari, osim zloupotreba.
Znate, ako je produkt tog i takvog vremena, gde nije bilo tržišne konkurencije i gde nisu mogli svi pojedinci koji imaju kvalifikacije i znanja da dođu do izražaja, da se pod sindikalne organizacije, kulturno-umetnička društva, sportske klubove i sve ostale koji su navedeni u ovom članu da mogu da organizuju ta putovanja, bez sticanja dobiti, podvuče sve ono što je nekima donosilo enormnu korist, a da oni nisu turistička agencija, onda ne razumem gospodina ministra zašto nije prihvatio amandman kolege Nemanje Šarovića i zašto je gospođa Čeković sa grupom svojih poslanika povukla ovaj amandman, koji je zaista jedini koji onemogućava da se dese zloupotrebe u tom smislu.
Mi smo tražili, odnosno kolega Nemanja Šarović, da udruženja mogu da organizuju turističko putovanje iz stava 1. tako da uključuje najviše jedno noćenje. Ono što nije turističko putovanje, to je boravak u nekom od objekata i to ne može da bude isto.
Ovde se radi o mogućnosti da neko kompletno razrađenu destinaciju, uključujući sve ono što je sadržaj turističkog aranžmana, o čemu smo govorili malopre, podvede pod sindikalnu, sportsku ili neku drugu organizaciju, jer nije nikakav problem da svi vi ovde u sali dobijete sada članske karte nekog udruženja ili neke sportske organizacije i putujete pod tim beneficiranim uslovima. Stvara se nelojalna konkurencija, sada zakonski zaštićena konkurencija, turističkim agencijama.
Niko ne spori da oni treba da imaju mogućnost da to rade, bez sticanja dobiti, kako i stoji u ovom stavu, ali ovde se radi o tome da će da dođe do sticanja dobiti u jednom takvom aranžmanu koji organizuje neformalna ili formalna grupa ljudi; u formalnom smislu oni su navedeni kao nešto, ali su neformalno obično grupa koja traži od udruženja penzionera, od nekog sportskog kluba da to uradi i ne podleže zakonskim obavezama kao što podleže turistička agencija i može da stekne enormnu dobit.
Podele fantastične dnevnice između sebe, rasporede gratise koliko im je potrebno i stiču dobit, a u stvari je ne stiču. To zna ministar i to znaju njegovi saradnici.
Međutim, oni su se odlučili na ovo što je predložio gospodin Anđelković, odnosno nešto je malo postojeći član izmenjen.
Mislim da je amandman kolege Šarovića, a amandman u istovetnom tekstu je podnela grupa na čelu sa gospođom Čeković, trebalo da bude prihvaćen. Oni su kasnije odustali od njega, a to je jedini način da se spreče zloupotrebe. Sa druge strane, da je on prihvaćen, ne bi bile sve ove navedene organizacije u nemogućnosti da organizuju putovanja bez sticanja dobiti. Ovako, otvara se jedan široki prostor i stvara se, u najmanju ruku, nelojalna konkurencija.
Kada su u pitanju autentični članovi i ljudi te starosne dobi, ljudi koji su sportisti ili aktivisti tog udruženja, zaista mi to razumemo, ali, znate, da neko ko nije u životu potrčao za loptom ili se nije sportom bavio dođe sa članskom kartom ili se podvede pod neko sportsko udruženje pa dobije mogućnost da na takav način koristi aranžman, a moguće su razne zloupotrebe u tom smislu, ja to ne mogu da prihvatim, a ni naša poslanička grupa. Zbog toga ćemo takođe glasati da se ovaj amandman gospodina Šarovića prihvati, a protiv amandmana gospodina Anđelkovića.