Dame i gospodo narodni poslanici, ako je predlagač zakona, koji se u dva navrata menjao, kao i saradnici iz ministarstva, želeo da prati petodnevnu raspravu, što u načelu što u pojedinostima, koja će se očigledno nastaviti i danas celog dana, mogao je da prihvati nešto od argumentacije koju smo izneli i da, na kraju, ukoliko iz rasprave o deset članova zakona, dolaskom do člana 11. nije shvatio, shvati da zakon još uvek može da povuče iz procedure.
Ovako, kako god da se koncentrišete ili ne, ili pukim pritiskanjem za ili protiv kod glasanja o amandmanima, kada dođete do člana 11. na koji je amandman podneo gospodin Momir Marković, a to je da se on briše, odnosno da nikada ovaj zakon ne stupi na snagu, učinite to, ako želite da pokažete građanima Srbije – a naročito onima koje ste obmanuli u predizbornoj kampanji obećavajući im da ćete da vratite, i to brzopotezno, oduzetu imovinu – i sebi, a i tim prevarenim biračima, da ovo zapravo i nije bila vaša autentična namera i da je ovo jedan kvazizakonski projekat, jedna vrsta anketiranja koja ništa ne znači.
Ako razmislite o članu 6. i o roku do koga se imovina popisuje, odnosno prijavljuje, ako se vratite na član 10. ili na prvi član zakona, vidite da je on sam po sebi kontradiktoran i da uopšte nije usklađen ni sa našim Ustavom ni sa pravnim okvirom koji je važeći u Srbiji. Ovaj zakon ne može ni da bude primenjen. Samim tim, videli ste da sve ono što ste pokušali da nam kažete u prilog tome da je ovaj zakon dobar, a mnogo vas je odustalo od bilo kakvog ubeđivanja, jer niste imali kontraargumente, ne stoji. Promenjeni predlagač, ministar Parivodić, koji je uleteo umesto tada odsutnog Dinkića, i sam je shvatio prilikom obrazlaganja zakona i pokušaja da ga pohvali kao ovlašćeni predstavnik Vlade da on nema nikakvog smisla.
Morate da razumete da je u Srbiji danas mnogo važnija situacija koja muči građane srpske nacionalnosti koji žive u južnoj srpskoj pokrajini, da je mnogo važnije što ljudi nemaju posao i što izuzetno teško žive. Meseci prolaze, koristili ste i prošlu i pretprošlu nedelju da građanima šaljete navodno pozitivne poruke zbog tzv. Studije o izvodljivosti i da će to da donese procvat u Srbiju.
Kad govorite o evropskim i drugim integracijama koje nam toliko ovde promovišete onda nam recite kako ćete to da sprovedete, jedan ovakav zakon koji nema nikakvo ustavno utemeljenje, a kažete i obećali ste onima koji vam prekrajaju najviši zakonski akt da ćete da poštujete ovaj sada važeći. Obećali ste im da ćete da donesete novi ustav, pa ste videli da to ne ide i da ne može bez srpskih radikala. Ma koliko da se vi sastajete ili da kombinujete ovako ili onako, to jednostavno ne može.
Zato je danas jasno da će birači nama – i to nije samo u predizborne i propagandne svrhe, nego je to suština razlike između nas i vas – mnogo više da veruju, jer mi nismo nikada bili skloni tome da šaljemo negativne poruke i da dajemo lažna obećanja. Kao što ja, kao jedan od članova SRS-a, obrazlažući ovaj amandman gospodina Momira Markovića danas kažem građanima Srbije da je teško da će im ikad ta imovina biti vraćena i da im srpski radikali nikada to nisu obećavali iz razloga što je nemoguće da se to do kraja sprovede korektno i da se u jednom trenutku jedna istorijska nepravda ispravi posle 60 godina, tako je jasno da će sve to da dođe na svoje i da u momentu odlučivanja prilikom buduće mogućnosti izbora oni više neće da veruju vama i tim praznim obećanjima.
Nije dovoljno da se samo pojavite sa političkim pamfletom ili sa programom koji je nesprovodiv i da pokušate ovako nevešto, kao što je to ovaj kvazizakon, da ga ponudite Narodnoj skupštini, odnosno javnosti i da kažete – eto, mi smo završili posao.
(Predsednik: Vreme.)
Evo završavam. Nije, zato što posao ne može da bude završen na ovaj način. To su shvatili i ovi iz Lige za zaštitu privatne svojine i iz raznih drugih asocijacija, koje ste svih ovih 15 godina zastupajući ovaj pogrešan stav o ovakvom načinu povraćaja imovine lagali i obmanjivali. Tako se ne radi sa narodom koji želi i očekuje od odgovornih i moralnih političara da drže reč ili da sprovode u delo ono što je zacrtano u njihovim programima.
Ovo nikada nije bio deo programa Srpske radikalne stranke. Nikada nismo imali taj udvarački odnos prema onima, ma koliko stotina da ih je bilo, koji su to želeli od onih koji očekuju da dođu na vlast. Jednostavno smo se trudili da im objasnimo, kao i vama, da je nemoguće da se izvrši na ovakav način, odnosno kroz ovakav početni vid anketiranja povraćaj imovine. Zbog toga sam apsolutno sklona tome da verujem da će oni, imajući u vidu takvo razmišljanje i stav SRS-a, oni koji su to od vas očekivali, uz naš ovako otvoren stav...
(Predsednik: Šest minuta i 45 sekundi, hvala.)
... evo, završavam, zbog drugih naših programskih ciljeva na sledećim izborima glasati za SRS.

Dame i gospodo poslanici, trećeg dana diskutujemo o zakonu, o ovome što se zapravo zove zakon a nije to u pravom smislu reči, a ostalo je pitanje gde je Mlađan Dinkić. Ova gospoda, koja su ovde i koja strpljivo slušaju svu ovu argumentaciju, nemaju ovlašćenje da izađu za govornicu i da, pored ovog obrazloženja koje nam je Vlada dala pismenim putem o odbijanju amandmana, odgovore na neka od postavljenih pitanja.
Očigledno je da je rezervni ministar Parivodić, i sam shvativši da zakon nema nikakvog smisla, odlučio da ne učestvuje u raspravi u pojedinostima.
Tako, što se Mlađana Dinkića tiče i cifre koja bi bila optimalna da se obeštete bivši vlasnici, u situaciji u kojoj država danas jeste, u zaista izuzetno teškoj ekonomskoj situaciji – a i zbog činjenice da je navodno prosečna zarada u Srbiji 15.000 dinara, a i sami znate da preko dva miliona ljudi nema takvu prosečnu zaradu danas, dok neki imaju ekstremno mnogo, i mnogo više, a da je zvanična statistika izašla sa podatkom da je potrošačka korpa 20.000 dinara, dakle nedostižna za ovaj prosek od 15.000, koji niko ne prima – onda se postavlja pitanje šta mi ovde zapravo radimo i čime se zamajava Narodna skupština Republike Srbije.
Jer, da je ovo gubljenje vremena i da vas mi već treći dan, s razlogom, ubeđujemo da ovo što ste nazvali zakonom povučete iz procedure, jasno govori član 8. i član 9. Kakvu raspravu smo imali, a evo i treći dan traje, došli smo do člana 8. koji kaže da ovo zapravo nije ništa. Igrali se poslanici ko deca u zabavištu i na kraju ništa.
Šta vama kaže član 8? On kaže - podnošenje prijave o oduzetoj imovini u smislu ovog zakona ne predstavlja zahtev za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine. A juče vam je gospodin Tomislav Nikolić lepo objasnio da se on, kao ni taj budući, ne može da odnosi na naslednike onih koji su nekada imali tu imovinu iz raznoraznih razloga.
Pa, onda, dalje, taj član kaže - već uslov da se takav zahtev podnese u skladu sa posebnim zakonom. Jer i u članu 10. predlažete da se vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama takođe uređuje posebnim zakonom.
Pitam vas, ali nema ko da odgovori ovde, jer ovaj drugi ministar je, shvativši da zakon nije dobro napravljen, pobegao, a Dinkića nema da se vrati i zašto ste uopšte nešto ovako predlagali Narodnoj skupštini, i koliko je to još posebnih zakona i koliko je tih fizičkih lica koja će da se apliciraju kroz ovaj obrazac da ga dostave kako član 7. kaže – što je pre gospodina Koprivice, gospodin Jojić tražio da se briše – lokalnim organima i organizacijama, a ko zna koliko je takvih koji polažu pravo na oduzetu imovinu.
Dakle, suštinska stvar je koliko će još biti zakona, jer očigledno je da vi ne predviđate da to bude samo jedan zakon o denacionalizaciji, i kada on bude bio, a pitanje je kada će, jer ovaj rok svakako, da vi ostajete na vlasti, kao što nećete da ostanete, on bi se prolongirao i pomerio bi se sa 2006. godine, ali pošto vi tada nećete biti u prilici da o tome odlučujete, od toga nema ništa.
Ostaje pitanje zašto je nekome palo na pamet da se igra sa najvišim zakonodavnim telom, da piše nešto što se zove zakon u 11. članova, da se zamajava celokupna javnost, narodni poslanici i da vama nije dovoljno za tri dana da pozovete ovog drugog, Pravodića, ili Dinkiću da kažete da vrati to u svoju nadležnost, da dođe i da kaže neko u ime Vlade, povlačimo zakon iz dalje procedure.
Prema tome, i gospodin Koprivica je apsolutno u pravu kada vam je, na način na koji su to činili tri dana srpski radikali, argumentacijom za brisanje ovog člana stavio do znanja da je zakon potpuno besmislen. Bolje je bilo da ste u dnevni red uvrstili neki zakon koji će uticati na to da narod bolje živi, da se spasava srpski narod na Kosovu i Metohiji, da o tome razgovara Narodna skupština, da tražite model da se postigne najširi politički konsenzus, da imate odgovornost u vođenju države i u brizi zbog naroda, nego što nas zamajavate nečim što nije zakon, a upravo ovaj član 8. kaže da to i nije zakon, već način da se izvrši nekakva evidencija, koja može a i ne mora da znači ništa, doneće je golub pismonoša, ili će neko da šalje Internetom, ili će lokalni organ vlasti i organizacija da vodi tu evidenciju, i posle nema od toga ništa.
Vidite i sami da i oni, kojima ste u predizbornoj kampanji obećavali da ćete da im izvršite povraćaj imovine, nisu zadovoljni ovako nečim što im nudite. Dakle, oni više neće da glasaju za vas jer niste im tako nešto obećali, mi im nikada nismo to obećavali, nismo bili skloni kao što nikada to ne činimo ni sa jednom strukturom našeg društva, da se pred samu kampanju udvaramo i da obećavamo nešto što je nemoguće da se sprovede.
Zato je, ali još nije kasno, na članu smo 8. iako se bliži kraj rasprave, bolje da povučete zakon i da se Skupština o ovome ne izjašnjava.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidim da ste se nešto ućutali, jer verovatno odbrojavate kada će dva sata, mnogo ste se danas naradili, mislim na vas iz tzv. vladajuće većine. Ali, da iskoristim ovo vreme do 14,00 sati da pokušam da vas dodatnom argumentacijom nagovorim da odustanete od ovog zakona. Pogotovo vi koji se pozivate na legalizam, kako možete da posle svega ovoga što su vam rekli i kolega Krasić i gospodin Milajić, podnosilac amandmana, tvrdite da ovo ima bilo kakav pravni osnov. Nema.
Možda je to ovaj član 9. koji kaže: "Pravni osnov i prava u pogledu vraćanja imovine ili obeštećenja po osnovu oduzete imovine prijavljene po odredbama ovog zakona (rekla bih kvazizakona), kao i postupak po zahtevu za ostvarivanje prava na povraćaj oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, urediće se posebnim zakonom"; i pozivate se na ovaj rok koji ste dali u članu 6.
Možda je ovo za vas ustavna odredba, ali vas niko nije obavestio. Ako se ovo ne inkorporira u budući ustav, koji očigledno niste u stanju da donesete, prosto je neverovatno da tvrdite da po ovom važećem Ustavu ovakva retroaktivna odredba i ovakav zakon može da egzistira. Ne može.
Dakle, ovde su tri suštinske stvari u pitanju. Prvo, način na koji se vrši ta evidencija. Pitanje pre svih je datum koji ste uzeli kao rok, odnosno uzeli ste u obzir 9. mart 1945. godine od kada neko može kod organa i organizacija, kako ste vi ovde napisali, Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave, da traži ono što je oduzeto.
Opet se postavlja pitanja ko su ta fizička lica, koliki je njihov broj i kako ste uopšte došli do toga da vam je, hipotetički gledano, potrebno i ovih tri miliona dinara za ovu anketu koja će biti bačena bez veze. Ako vi ne znate koliki je to broj lica, i taj broj je različit od udruženja do udruženja, ovi koji su juče protestovali kažu da je jedan.
U Kragujevcu postoji Liga za zaštitu privatne svojine, kojoj je Veroljub Stevanović obećao da će da reši pitanje denacionalizacije svojim tobože velikim ugledom kao šef poslaničke grupe, sada u krnjem sazivu. Vidim da ga nema ovih proteklih dana da se uopšte oglasi i da bilo šta kaže.
Tu Ligu za zaštitu privatne svojine je strpao u ovu koaliciju koja, na žalost građana Kragujevca, katastrofalno vlada našim gradom. Čak je i predsednik te Lige dobio potpredsedničko mesto u Skupštini grada Kragujevca, sve zarad obećanja da će denacionalizacija da se obavi veoma brzo i da će to da uradi ova Koštuničina Vlada.
Kao što vidite, vi niste u stanju to da uradite. Potpuno je neverovatno da i one kojima ste to obećali, i na čije ste glasove računali i prevarili ih, i dalje obmanjujete ovakvim Predlogom zakona. Ako je svima onima, a za to nije potrebno ni veliko pravničko znanje, već da se otvori i pročita Ustav, jasno da tako nešto ne postoji u Ustavu i da je nemoguće da se to sprovede u delo, zbog čega onda maltretirate i ovog jednog predstavnika Ministarstva da sedi danima ovde, a mislim da je i on intimno ubeđen da je ovo nesprovodivo i da ovaj zakon nema nikakvog smisla.
Prema tome, tek kada budemo razgovarali o članu 10. i o našoj početnoj tvrdnji da će ovakav Predlog zakona da iziskuje donošenje ne još jednog, nego još mnogo, pitanje koliko zakona, jer se u članu 10. govori o oduzetoj imovini SPC-u, možda shvatite, ali pošto vidim da uopšte ne pratite i ne slušate, nego samo da prođe vreme, i kažete: šta je ovim radikalima pa izlaze ovoliko i objašnjavaju. Pa, mora neko da vam objasni.
Ako ste se zaluđivali 15 godina sa nekom idejom da to možete da sprovedete u delo, za razliku od nas, pre svega našeg predsednika, koji je od početka višestranačja govorio da je nemoguće da se to sprovede i da nema utemeljenja u Ustavu, da nema pravnog osnova i da nema mogućnosti da se dođe do autentičnih saznanja šta je čije i ko su ti naslednici, onda lepo shvatite da ste napravili grešku u svom delovanju. Kao što ste to shvatili verovatno i zbog sve manjeg broja i ugleda koji imate među biračima unazad 15 godina, i kada ste bili opozicija i sada kada vršite vlast.
I recite da je to nesprovodivo. Budite bar jednom iskreni sami prema sebi, ako niste navikli da budete iskreni prema biračima, na čije poverenje ste računali.
Zbog ovakvih poteza i takvih obmana i laži, i svega onoga što ste činili unazad toliko godina, naročito sada kada ovako ne nespretno, nego potpuno nekompetentno vršite vlast, izgubićete je uskoro. Potpuno je jasno ovo što mi tvrdimo - da ovo ne može nikada da se sprovede.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predstavniče Vlade, ne znam kako da vas oslovim, vi samo sedite i posmatrate šta se radi, nemate ovlašćenja niti da progovorite, ni levo, ni desno, mi pričamo, a vi ćutite kao ukopani, a zakon ne valja ništa.
Ne valja, skandalozan je ovaj član 10. zakona i to smo vam rekli u načelnoj raspravi, jer se govori o vraćanju oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama, gde vi kažete da će to da se uredi posebnim zakonom, pa ako krenete od ovog člana i od razmišljanja na takav način, onda se zaista vraćamo na našu početnu diskusiju - koliko će zakona da bude.
Sada smo koleginica Radeta i ja još jednom pogledali šta ste dali u obrazloženju Vlade, čiji ste vi verovatno neki neidentifikovani predstavnik. Zašto je to tako? Kažete da postoji precizno vođena evidencija, što je tačno, od strane SPC, pre svega.
Kažete da je Vlada formirala posebnu komisiju koja će da učini sve da, kada dođe trenutak, imovina bude vraćena. Zar to nije, u najmanju ruku, licemerno? Sa jedne strane, ovima kojima ste obećali to kažete, a ovde nipodaštavate ono što već SPC i druge tradicionalne priznate verske zajednice znaju - kolika je to imovina koja im je oduzeta.
Vaš način razmišljanja kada je u pitanju SPC uopšte se ne poklapa sa onim da hoćete da se borite za pravdu i pravičnost i sa vraćanjem imovine na onaj način na koji razmišlja SRS.
Nisu samo komunisti posle Drugog svetskog rata krenuli u drastično oduzimanje imovine SPC, već je to, pre svega, radio onaj koga mnogi od vas u ovoj sali i dan-danas slave i gledaju ga kao velikog ujedinitelja - kralj Aleksandar Karađorđević.
Da je poslušao razmišljanje našeg rodonačelnika i tada premijera srpske vlade – a kada su srpski radikali bili na vlasti, uvek je Srbija cvetala, i biće tako uskoro, kada mi dođemo na vlast – dakle, da je poslušao Nikolu Pašića, kada mu je rekao – Vaše veličanstvo, hajde mi da se omeđimo šta je čije, ne treba vi da budete ujedinitelj svih Slovena – kakva je njegova zamisao bila, mnogo bi nam bolje bilo i Srbija bi, sada je to već poražavajući deo naše istorije, danas imala sasvim drugu sliku.
Ovako, vi ne razmišljate o tome gde je to sve zemlja i imovina SPC, nego kažete da je to do ove administrativne, sada uokvirene, granice Republike Srbije. Šta je sa imovinom koju je SPC imala u Republici Srpskoj Krajini, u Republici Srpskoj.
I ne samo u Republici Srpskoj, koja je opstala i sa teškom mukom opstaje ovakva kakva jeste, nego i u onom delu koji je otrgnut od građana srpske nacionalnosti prilikom Dejtonskog sporazuma, protiv koga smo mi bili, ali koji je de fakto stvarnost, koji se i sada ne poštuje, već želi i na taj način, taj dostignuti nivo i stepen onoga za šta su se Srbi borili, da se ukine od strane okupatora u zapadnoj Srpskoj Republici.
Naše razmišljanje se razlikuje od vašeg zato što smo mi uvek znali – kada smo govorili šta je radio Aleksandar Karađorđević i kako je oduzimao SPC imovinu i zemlju, a i posle toga, nastupajući i zastupajući srpske nacionalne interese i posmatrajući oblast sa koje su, nažalost, Srbi morali da odu posle vekovnog boravka – i uvek smo vam govorili, vama koji ste tek kasnije ušli u parlamentarni život ili vama koji ste ovde sada pa više nikada nećete da budete, da je ta zapadna linija srpskih zemalja obeležena upravo srpskim crkvama i manastirima i da to nije nešto što su izmislili radikali ili neki koji tobože hoće veću srpsku državu nego onu koja zaista Srbima pripada.
Drugo je pitanje koliko će morati vremena da prođe i koliko napora ćemo mi morati da uložimo kada budemo došli na vlast da mirnim i diplomatskim sredstvima obezbedimo ono što je osnovno pravo svakog čoveka na kugli zemaljskoj, a to je da živi na svom vekovnom zemljištu. U narednim danima, dokle budete bili u ovom sazivu, o tome će vam govoriti i predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izbeglištvu, gospodin Milorad Buha, sada i vaš kolega, srpski radikal i poslanik SRS.
Moram da vam kažem da se razlikujemo još i u tome što, za razliku od vas, nikada nismo želeli licemerno da nastupamo, nego smo činili ono, i to u veoma teškim uslovima, što možemo da uradimo u tom trenutku, a da pokažemo naš principijelni stav.
Dakle, mi bez zakona nismo mogli da krenemo u povraćaj imovine.
Jednom odlukom 1998. godine, na insistiranje prof. dr Vojislava Šešelja, Mileševskoj eparhiji i preosvećenom vladici Filaretu dodeljena je, od strane Vlade Republike Srbije, u pravom smislu reči ruševina koja je, čini mi se, pripadala Ministarstvu unutrašnjih poslova. Sada je, hvala bogu, tamo sagrađen, uz zalaganje vladike Filareta i sveštenstva celokupne SPC, veliki i lep vladičanski dvor. Mi smo na taj način pokazali da u datom trenutku mi činimo ono što možemo da uradimo za dobrobit i naroda, a tako i SPC.
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, vreme.)
Vi ne. Vi pokazujete da ste licemerni, da niste u stanju da sagledate ni ovaj, kao ni jedan drugi problem u državi, obmanjujete kako i građane, tako i predstavnike naše verske zajednice, odnosno SPC i druge kojima kažete i nevešto obećavate da će ta njihova prava da se urede nekim posebnim zakonom. Zato što niste u stanju da radite to za šta ste se navodno skupili i pokušavate da vladate Srbijom, ali svakoga dana nam je sve teže i gore. Zbog toga ćete morati uskoro da se pokupite i da prepustite sposobnijima od vas, moralnijima i onima koji će znati kako i ovaj i sve druge probleme da reše, a to su srpski radikali.

Hvala Bogu gospodu da imamo tako bogati srpski jezik, pa dijapazon reči koji mogu da upotrebim u prilog tome da ste vi obmanuli, prevarili i uništili srpski narod za vreme svoje vladavine, ide u prilog toj mojoj tvrdnji, sasvim argumentovanoj i zasnovanoj na vašem činjenju.
Nego, kolega, samo vam malo kasno "pali lampica". Govorila sam pre pola sata. Gde ste bili ovih pola sata? Pili kafu? Šetali? Šta ste radili? Ili ste se setili, onako probuđeni i trgnuti iz dubokog popodnevnog sna, da treba nešto kao pametno da mi kažete. Ništa pametno niste rekli.
Samo znam da ste vi jedan od onih koji svojim ciničnim nastupom i u razgovorima sa poslanicima, ne samo iz skupštinske klupe, nego u normalnoj komunikaciji, koju svi mi imamo, bez obzira kojoj političkoj stranci da pripadamo, pokazujete karakter i prirodu vašeg stava prema političkim neistomišljenicima.
Zaista ste imali priliku od juče do danas da naučite nešto pametno, a vezano je i za ovaj amandman na član 10. U pitanju su verske ustanove, odnosno povraćaj imovine SPC. Dali smo vam i ponudili tu mogućnost. Da ste, kao i svi drugi poslanici, bez obzira kojoj stranci pripadaju, juče uzeli najnoviji broj izdanja jednog uglednog srpskog časopisa, u izdanju SRS "Velika Srbija" (smeh), i da ste pročitali neku od 44 strane, a vi ste, evo to pokazuje kakav ste vi čovek, jedini poslanik koji nije uzeo da čita "Veliku Srbiju". Zapitajte se šta je to sa vama, ako svi ostali jesu. Dakle, da ste bar nešto pročitali, ne biste takve gluposti pričali.

Gospodine predsedniče, vaša obaveza je bila da pitate poslanike da li još neko želi da govori o amandmanu koji je na član 6. podneo narodni poslanik Milan Stevović, u ime poslaničke grupe SRS. Vi ste to očigledno preskočili, zato što niste predsedavali do prekida prepodnevnog dela. Na vašem mestu je sedeo gospodin Zoran Anđelković i njemu je bilo jasno u 13,40 asova da više nema kvoruma za rad. Elektronski sistem je pokazivao da je bilo 75 poslanika u sali, a nas nekoliko se prijavilo da govori o amandmanu koji je na član 6. podneo narodni poslanik Milan Stevović. Zato je potrebno da sa mesta predsedavajućeg omogućite rad narodnim poslanicima, a ne da brzopleto prelazite na sledeći amandman.

Kada vam daju krila malo ovi iz vlasti, gospodine Markoviću, vi se osilite, ali polako, čekajte, sve ima svoj red, i to. Sednica traje, nažalost, sa ovim nebuloznim zakonom o kome sada moram da diskutujem i o amandmanu uvaženog kolege gospodina Zorana Krasića koji je i vama iz vladajuće strukture, ali i celokupnoj srpskoj javnosti pokazao da kao izuzetan poznavalac ove oblasti, kao pravnik, ima pravo da vas dodatnim argumentima ubeđuje danas, ako to niste shvatili iz načelne diskusije, da ovaj zakon treba da povučete.
Ovo nije zakon u pravom smislu reči. Nejasno je, i to smo vam rekli prilikom rasprave u načelu i zato tražimo da se prvi član briše, odnosno to je zatražio u ime naše poslaničke grupe SRS gospodin Zoran Krasić, koja su to fizička lica koja stiču pravo da podnesu prijavu i da se anketiraju. Ovo je, ponavljam, anketa, nije nikakav zakon.
S druge strane, potpuno je za nas neprihvatljivo da ovim kvazizakonom obavezujete buduću vladu, koja će svakako biti radikalska, i buduću skupštinsku većinu, koja će svakako biti sa najmanje 126 poslanika Srpske radikalne stranke, pa da se kroz ovu vašu intenciju u članu 8. i 9. usmerava na neki zakon o denacionalizaciji.
Vi niste u stanju, dame i gospodo iz vlasti, da uradite ono što je sada vaša zakonska obaveza, a ne da futuristički nastupate svakog dana i da obećavate ovde nešto što je i po Ustavu i po svim pozitivnim zakonskim normama nemoguće sprovesti u delo. Opet da vas podsetim, lično je potpredsednik Vlade Miroljub Labus izjavio da će ako ikada dođe do tog budućeg zakona – a verujemo da neće, jer naša skupštinska većina ga neće stavljati na dnevni red iz mnogobrojnih razloga koje smo izneli i u obrazloženju, to je napisao gospodin Zoran Krasić – biti potrebno 60 milijardi dolara da se obeštete svi oni koji navodno polažu pravo na svoju imovinu.
Zašto smatram da niste sposobni da uradite ništa od onoga što vam je sada zakonska obaveza pokazaću vam na samo jednom primeru iz mog šumadijskog kraja, a radi se o opštini Knić.
Možda su neki od vas imali prilike da prođu pored Gružanskog jezera, ili preko mosta. Oko 90 hektara zemlje u privatnom vlasništvu na obodu Gružanskog jezera, a radi stvaranja te neophodne akumulacije za grad Kragujevac, oduzeto je od bivših vlasnika, i to ne u ovom periodu o kome vi pričate, odnosno pre Drugog svetskog rata, nego pre otprilike 20 godina.
Među oštećenima je svakako i porodica Mijatović, Mijatović Radojka i Dragan, iz sela Kusovac; oni su dobili izvršnu presudu Opštinskog suda da se potvrđuje njihovo pravo na obeštećenje po zakonu koji je usvojen 1997. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zamislite, sud je odlučio 2005. godine, u martu mesecu, da im se isplati za četiri hektara zemlje procenjena vrednost, ali procenjena vrednost u tom nominalnom iznosu iz 1997. godine, skoro osam godina kasnije, 40.000 dinara. To je polovina plate narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pošto je ona duplirana vašom voljom i većinom u Administrativnom odboru. Polovinu poslaničke plate sud nudi ljudima koji su zauzvrat dali četiri hektara svoje plodne zemlje.
Ne bi bio problem da nam vi kažete, odnosno pre svega ljudi iz Ministarstva finansija, Ministarstva pravde, da je to zatečeni slučaj i da vi nemate veze sa tim.
Problem je u tome, dame i gospodo narodni poslanici, što su danas, pored ovih katastrofalnih slučajeva i ljudskih tragedija i žrtava koje podnose u ime svih nas naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji, i ovo žrtve koje običan seljak i svaki čovek podnosi zbog opstanka na vlasti onih kojima nije stalo do države i naroda.
Naime, oni su u tom rešenju obavešteni da njihov dužnik, a to je JP Vodovod i kanalizacija grada Kragujevca, zamislite, ne zna na koji način će da im obračuna zateznu kamatu od 1997. do 2005. godine. Za njih je apsolutno isto 40.170 dinara 1997. godine i danas, 2005. godine.
E pa, poručite tom vašem ministru finansija, kada se vrati sa ovih putešestvija, da je i te kako poznat način obračuna zatezne kamate i da i te kako Zakon o obligacionim odnosima to propisuje. Svaki građanin, baš na onaj isti način na koji se pljačka i kako mu harače ove Dinkićeve haračlije, ima pravo i da dobije ono što je njegovo.
Na potezu jednog od rimskih aerodroma, a mislim da je aerodrom Fjumićino, davnih osamdesetih godina jedan Italijan, vlasnik zemljišta, nije dao da se aerodromska pista proširi za jedan hektar njegove imovine sve do momenta dok nije dobio obeštećenje od vlade. On ima pravo, po njihovom ustavu (a to je zagarantovano i Ustavom Republike Srbije), da brani svoje privatno vlasništvo, a nije dobio dovoljnu odštetu, i zbog toga je tamo, u vreme kada je izbio taj spor, pao jedan od ministara iz vlade.
Ovde ministri ne samo da se ne povlače i ne daju ostavke već se i dalje osiono i bahato ponašaju, kao i celokupna vlast koja misli da sa ovih 12 - 13% koje ima u biračkom telu – a pitanje je da li danas i toliko, kada se skupite vi i ovi koji vas podržavaju – glasova možete da dobijete.
Objasnite onda i porodici Mijatović Radojke i Dragana iz Kusovca zašto ne možete da im vratite ono što im po ovim zakonima pripada, pa tek onda dođite sa nekim od ovakvih nenormalnih projekata, kao što je ovaj anketni list u zakonu o evidentiranju, čiji prvi član gospodin Krasić predlaže da se briše.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa Gordana Pop-Lazić je u ime SRS, naše poslaničke grupe, podnela amandman na član 2. Kao što ste videli, a vi nekada to želite da prikažete u negativnom kontekstu, mislim na vas iz vladajuće većine, ona traži da se član 2. briše.
To nije zbog toga što je naša namera da ovaj tok sednice razvlačimo, jer naša namera je prevashodno bila da razgovaramo o onome što je suštinsko državno i nacionalno pitanje, a to je stanje na Kosovu i Metohiji, pošto smo bili u subotu dole i videli da je narod u očajnoj situaciji, da pomoći nema od države niotkuda.
Ona je želela ovim da vam kaže, brisanjem člana 2, zapravo sve tako do kraja su činile kolege srpski radikali, da je besmisleno da ovaj zakon i dalje bude u proceduri.
Otkud naknadna pamet ministru koji je uleteo umesto Mlađana Dinkića, Parivodiću, da posle dva dana hvali zakon za koji je sam rekao, pošto je video iz samog zakona da je u najvećem delu besmislen, to on sam zna i moraće jednog dana to sebi i drugima da objasni. Zapitajte se malo nad onim što je činjenično stanje, a ne da govorite hipotetički o nečemu – ako bude i kada bude, a kažem vam neće, jer se neće naći na dnevnom redu kada srpski radikali budu vršili vlast. Taman toliko vremena koliko planirate da zamajavate narod.
Nije to samo puko zamajavanje, jer vi ste predvideli i budžetska sredstva, a to je iznos od tri miliona dinara. Pošto je nemoguće da se ovakav jedan projekat sprovede u budućnosti, iz svih ovih razloga koje smo izneli tokom rasprave u načelu i u pojedinostima, zar niste imali pametnija posla i bolji način da potrošite ova tri miliona dinara? Mogli ste i vi da kupite nešto za decu na Kosovu i Metohiji, da pomognete siromašnima i najugroženijima, a ne da nas zamajavate.
Vidite da i ovi, na čije potencijalno biračko telo računate i koji su vam poverovali od 5. oktobra u više navrata, iz Lige za zaštitu privatne svojine, kako se već zovu, nisu zadovoljni ovim što im nudite.
Dakle, nema obećanog reciprociteta, i onda odustanite od jednog ovakvog suludog projekta koji bi morao, kada bi bio sproveden u delo, a nemoguće je da se sprovede, da košta ko zna koliko narednih generacija u Srbiji.
Sada vi da dođete u selo Prilužje na Kosovu i Metohiji, na centralnom Kosovu, pa da kažete nekome od one dece tamo predškolskog uzrasta ili onih koji idu u školu i uče u školi bez struje, nemaju četiri meseca struju, imaju neki agregat koji ne vredi ničemu, da će država da se obaveže, a samim tim i njih da obaveže kada stasaju da rade, i da vraća nešto u iznosu od 60 milijardi dolara – nemojte da nas stvarno zamajavate sa takvim glupostima i da dezavuišete ovaj jadan i siromašan narod i nas ovde koji vam jasno i glasno kažemo da je to potpuna besmislica.
Ceo zakon je napisan ne nespretno nego tako da nema nikakvog smisla, počev od roka, počev od pitanja koja su to fizička lica. Član 2. kaže: ″Imovinom, u smislu ovog zakona, smatra se pravo svojine na nepokretnim i pokretnim stvarima, kao i druga imovinska prava.″ Koja su to druga imovinska prava? Da li je to pravo folksdojčera, kao što im je to Čanak obećavao i ova njegova separatistička liga i ta grupacija koja još uvek hara po Vojvodini da će dobiti svoje kuće i svoja imanja?
Gde će onda Srbi i generacije koje su tu odrastale, učile školu, izrodile decu; oni koji su stasali da žive u svojoj zemlji i prihvatili maticu Srbiju kada su proterani sa svojih ognjišta u prethodnom genocidu koje su ustaše počinile u Drugom svetskom ratu?
Umesto da vodite računa o onome što je državna imovina i što treba da bude svetinja za svakoga – a reći ću vam samo jedan od mnogobrojnih slučajeva kada je u pitanju rasprodaja državne imovine, u pitanju je imovina Vojske Jugoslavije koja se sistematski uništava – vi sedite ovde i slušate o nekom zakonu, odnosno anketi koja nikakve veze sa realnošću nema.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram da vas podsetim da je zbog brige za državnu imovinu i za budućnost ovog naroda na mnogo odgovorniji način nego što vi to radite naša poslanička grupa, na osnovu člana 223. Zakona o krivičnom postupku, podnela 14. marta ove godine krivičnu prijavu protiv Prvoslava Davinića, ministra odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora, Dragana Paskaša, general-potpukovnika, načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, Ljubisava Todorovića, general-majora, načelnika Uprave za operativne poslove Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i NN lica, referenta za objekte posebne namene u operativnoj upravi Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i komandanta objekta posebne namene u Gardijskoj brigadi Vojske Srbije i Crne Gore, zato što su svi ovi osumnjičeni objekat neprocenjive vrednosti (ili neko od vas možda, uz saradnju sa ovim stranim obaveštajnim službama i agenturama zna...
(Predsedavajući: Koleginice, molim vas, obratite pažnju na vreme.)
... kolika je vrednost te imovine) otvorili za javnost. U pitanju je objekat Karaš, koji je 11. januara 2005. godine posebnom odlukom načelnika Generalštaba, a inače je državna tajna i nemerljiva je njegova vrednost, otvoren za javnost.
Umesto da brinete o tome na koji način je osnovan neki fond lopovske družine, organizacije Vojske Jugoslavije i na koji način se milijarde dolara ili evra slivaju u džepove pojedinaca i rasprodaje ono što je ne samo državno blago i državna imovina već stub odbrane jedne države i naroda, vi nas zamajavate i zamlaćujete celokupnu Srbiju ovim zakonom.
Za razliku od vas, mi imamo konkretne aktivnosti, a time završavam, kada je u pitanju posao poslanika i kontakta sa narodom. Juče sam sa grupom poslanika Srpske radikalne stranke bila u jednom potpuno zapuštenom račanskom selu – Đurđevu, gde sam kontaktirala sa građanima. U obavezi sam da vam prenesem i njihov apel da učinite nešto da oni u prolećnoj setvi imaju ono što im je neophodno, da imaju bolje uslove za život, da im bolje bude plaćeno ono što teškom mukom i krvavim znojem proizvedu, a ne da nas zamajavate sa ovakvim stvarima koje ne vode ničemu i koje su samo kupovina vremena, ali ostalo vam je, verujte mi, još samo malo do vašeg konačnog odlaska sa vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre vama da kažem, gospodine predsedniče, niste bili u većini prepodnevnog zasedanja, a mi smo mnogobrojne argumente izneli u skladu sa podnetim amandmanima.
Upravo takav je ovaj na član 3. koji je podnela koleginica Vjerica Radeta, a koji se tiče načina prijave oduzete imovine.
Po odredbama ovog zakona prijava iz stava 1. ovog člana podnosi se Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, i to, kaže – u dva primerka, neposredno ili poštom preporučeno, na propisanom obrascu itd.
Imali ste još jedan avanturistički projekat koji nije, pored svih vaših obećanja u predizbornoj kampanji, imao smisla zbog načina organizovanja izbora, a to je da se da mogućnost našim građanima koji žive u dijaspori da glasaju. Videli ste kako ste to sklepali na brzinu i na koji način ste organizovali izbore, da nikakve svrhe nije bilo. Čak je tadašnji predsednik poslaničke grupe DSS rekao – znate, možemo u budućnosti da razmišljamo i o takvom vidu glasanja, da se glasa putem interneta. Veoma duhovito i napredno. Na to me podseća i ovo prijavljivanje imovine poštom.
Vratiću se na onu priču od pre podne, odnosno na našu apsolutnu tvrdnju da državni organi kako u jedinicama lokalne samouprave gde vaše koalicije vrše vlast, tako i Republika, sa ovakvom, kao i prethodnom vladom, nisu u stanju da izvrše preuzete obaveze po drugim zakonima, a radi se o zakonu koji je donet još 1997. godine, o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda.
Jutros sam vam pomenula potez Gružanskog jezera i to da država do dana današnjeg, odnosno JP ″Vodovod i kanalizacija″ iz Kragujevca nije vlasnicima, a to su samo neki od vlasnika oduzete imovine, isplatilo nadoknadu za njihovo oduzeto zemljište. Rekla sam vam da je u pitanju porodica Mijatović Radojke i Mijatović Dragana iz sela Kusovac, da im je oduzeto četiri hektara koja su procenjena na 40.710 dinara 1997. godine, a da im JP ″Vodovod i kanalizacija″ iz Kragujevca, koje je sada pod ingerencijom lokalne gradske vlasti (na čijem čelu je u Kragujevcu Veroljub Stevanović, u koaliciji koju čine DSS i koju podržava SPS), nudi da im taj iznos otplati u roku od deset godina u tri mesečne rate, sa kamatom koju, kažu, ne znaju kako da obračunaju.
Dinkić je otišao u Vašington i oni ne znaju kako ljudima da obračunaju kamatu. Znači, u pitanju je četiri hektara zemlje, 40.710 dinara procenjenih 1997. godine. ″Vodovod i kanalizacija″ iz Kragujevca, čiji je direktor Obren Ćetković, član Socijalističke partije Srbije, koja podržava Veroljuba Stevanovića i njegovu koaliciju, nudi tim ljudima isti iznos, a kamatu će da vidi kako će da im obračuna. Kaže da nema model za obračun kamate, iako je to apsolutno jasno i zna se kako se kamatna stopa obračunava na neizmirene dugove.
Ovo što ovde imam je zaista jedan neviđeni skandal do sada, sa kojim se srećem u svojoj četrnaestogodišnjoj političkoj praksi, i tiče se zahteva opštinskog odbora DSS-a iz Kragujevca, a vezano je za ″Vodovod i kanalizaciju″. Ovaj isti direktor koji duguje ovim ljudima 40.710 dinara je, na zahtev opštinskog odbora DSS-a iz Kragujevca, otpisao dug, ovim rešenjem, odnosno odlukom, u iznosu od 178.289,89 dinara.
On je, kao koalicioni partner Stevanovića i DSS-a, u obrazloženju rekao sledeće (ovaj koji duguje ljudima za četiri hektara zemlje i hoće za četiri hektara da im da pola poslaničke plate): "DSS, opštinski odbor u Kragujevcu, obratio se Javnom preduzeću ″Vodovod i kanalizacija″ sa zahtevom da, u cilju regulisanja međusobno nastalih obaveza, do kraja 2004. godine preduzeće otpiše navedeni dug po računu za usluge korišćenja telefona, u iznosu od 178.289,89 dinara". Zamislite koji su to brojevi, tako primamljivi, koji su mogli da budu pozvani za ovoliki iznos.
"Razmatrajući prednji zahtev", kaže ovaj direktor, "ocenio sam da isti, u skladu sa dogovorenim uslovima o načinu izmirenja nastalih obaveza", znači, ti uslovi su samo njima poznati, "uvažava činjenicu da stranka deluje u dosta teškim finansijskim uslovima". DSS deluje u Kragujevcu u dosta teškim finansijskim uslovima, u gradu u kome 40.000 ljudi ne radi i nema posla, pa "u cilju celishodnog rešenja istog, odlučio sam kao u dispozitivu. V.d. direktora Ćetković Obren" itd.
Objasnite vi sada meni, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, kako je moguće da, kroz zagovaranje jednog ovakvog zakona i prijavljivanja i evidentiranja imovine koju eventualno neko potražuju, možete da govorite o nekoj pravičnosti i ispravljanju nečega što je evidentno istorijska nepravda, kada je jedna od stranaka sa jednim opštinskim odborom u Srbiji u stanju da od jednog javnog preduzeća potražuje na ovakav način otpis dugova, a sa druge strane, porodica Mijatović iz Kusovca alarmira poslanike zbog toga što im do dana današnjeg za četiri hektara oduzete imovine nije isplaćeno.
Koliko je tu morala, koliko legalizma i koliko brige za narod, proceniće građani Srbije iz ove priče. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Gospodine Anđelkoviću, javljam se, pre svega, zbog vašeg šefa poslaničke grupe, gospodina Ivice Dačića. U jednom neformalnom razgovoru rekla sam, ali sada će to čuti i celokupna srpska javnost, da su mu neki bivši članovi SPS-a iz sela Đurđeva u opštini Rača, koje smo sinoć posetili i gde je veoma uspešnu tribinu imala Srpska radikalna stranka i naša tri poslanika, poručili da oni više nisu deo onoga što je nekada bila Socijalistička partija Srbije ili što se bar tako zove, tako da vi ne samo da ne možete da pretendujete da bilo čiji koalicioni partner budete, tako ozbiljno i tako decidno, već morate malo da pogledate šta radite danas i da se zamislite nad činjenicom da je jedan srpski general u pidžami odveden, sa ostavljenim naočarima u bolnici na noćnom ormariću. Vi ste kao navodno jedini uslov da podržite ovu nesposobnu Vladu imali upravo to.
Što se tiče ovoga što je izneo gospodin Davidović, sasvim je jasno iz vašeg kontradiktornog repliciranja, koje zaista niko nije u ovoj sali mogao da razume, a kamoli osiromašena kragujevačka javnost, da ne postoji reprogram ako nema duga. O čemu se zapravo radi, moraćete vi da se objasnite sa ovim gospodinom koji se potpisao i koji je naveo da je iznos od 178.289,89 dinara nešto što je on vama otpisao i to jasno piše u obrazloženju. Samo sam čitala kako je napisano i da se odnosi na DSS, opštinski odbor Kragujevac.
Kada se to preračuna u ove hektare koliko ″Vodovod i kanalizacija″ duguje samo jednoj porodici iz sela Kusovac, to je 18 hektara, gospodine Davidoviću.

Ovde se, u maniru nervoznih političara i onih koji gube poverenje birača, što vam govore i sva ova istraživanja, koja svakako ne poručuje Srpska radikalna stranka, ne govori argumentima i jezikom činjenica, nego sa očiglednom nervozom. Poslanik iz jedne poslaničke grupe je vikao, bez razloga, spominjao neke gradove i opštine koje nemaju veze sa Kragujevcem i ovim o čemu sam govorila, jer u Kragujevcu Srpska radikalna stranka nije ni sa jednima ni sa drugima na vlasti.
Za to što se tamo desilo, ko je kriv, ko je napravio problem, ko je potrošio ovoliki novac, vi ćete morati u gradu u kome vršite zajedno vlast da polažete račune.
Što se tiče zamene likova i uloga, ja poznajem samo jednog poslanika sa prezimenom Mikavica, a ne vidim da on ima dvojnika. Ovo malopre nije bio njegov dvojnik. Kada se govori o eventualnim ulogama u Novom Sadu i odluci koja je savesno i svesno donesena treba da se govori o liku i delu poslanika Mikavice.
Što se tiče "Zastave" i vaše očigledne nervoze i neistine koju ste izneli, gospodine Šormaz, vi mnogo toga govorite napamet, paušalno i kao da ste preskočili jedan period vašeg života ili jedan period koji se dogodio u Srbiji. Period o kome govorite, a mnogo smo manje bili na vlasti nego vi sada i sa onom prethodnom DOS-ovskom garniturom, jedan je od najtežih perioda za srpski narod i za građane Kragujevca.
Šesnaest puta su (čekam, gospodine predsedavajući, da se malo umire ovi poslanici kojima je to verovatno smešno) pripadnici zapadne vojne alijanse NATO pakta bacali projektile na pogone "Zastave". Ona je potpuno bila srušena i gotovo sravnjena sa zemljom, mahom njeni pogoni.
Vi tada ne samo da niste imali poslanika iz Kragujevca, već tada niste imali ni opštinski odbor u našem gradu. Mi smo kao poslanici, zajedno sa radnicima Kragujevca i narodom koji se tamo našao, učinili sve, baš kao i tadašnji potpredsednik srpske vlade i predsednik Odbora za privredu i finansije prof. dr Vojislav Šešelj i potpredsednik Vlade, iz Kragujevca, gospodin Tomislav Nikolić, da se "Zastava" vrati u prvobitno stanje, da se ponovo podignu proizvodne hale.
Naravno, to nismo radili sami, nego je to bila zasluga i jedinstvo koalicionih partnera, ali pre svega tih radnika, koji su 2001. godine ostavljeni bez posla i njih 15.000 i dan-danas tumara gradom i ne zna šta da radi.
U periodu posle tog zlikovačkog agresorskog napada, između ostalog i na Fabriku automobila "Zastava", u januaru mesecu 2000. godine otpočela je ponovo proizvodnja, podignuta je fabrika iz pepela. To znaju i radnici i rukovodioci u "Zastavinim" društvima i znaju nesebičan doprinos Tomislava Nikolića, kao predsednika Upravnog odbora, koji, za razliku od svih vas koliko vas ima u raznim upravnim odborima, nikada jedan jedini dinar nadoknade nije uzeo, jer je moralan i častan čovek. Zato je on danas najpopularniji političar u Srbiji. Zato će biti premijer buduće vlade i zato će Srpska radikalna stranka doći na vlast.
(Predsedavajući: Vreme, gospođice Jovanović.)
Što se tiče Grupe "Zastava" i njene proizvodnje posle NATO agresije, ne videh vas da ste takvi junaci da dođete i da sklanjate onaj šut i da dižete fabričke hale. U prvom tromesečju 2000. godine proizvedeno je 1.987 jedinica "zastava jugo" automobila. To je moj odgovor na repliku.
(Predsedavajući: Vreme, gospođice Jovanović.)
Završavam. Sačekajte malo, jer se tiče i dela vaše vladavine i tog perioda, gospodine Anđelkoviću...
(Predsedavajući: Zajedničke.)
Zajedničke, pa to sam i rekla. Dozvolite da govorim o časnoj ulozi i onome što je uradio gospodin Tomislav Nikolić, kao sposoban potpredsednik Vlade.
Što se tiče tog perioda i tog tromesečja, dakle, ne samo da je proizvedeno, uz natčovečanske napore, mnogo više nego što je to uradila prethodna vlada za tri godine, već je data mogućnost građanima da ponovo imaju poverenja u nešto što se zove vrednost, marljivi rad i pošteno obraćanje onima koji su na ivici egzistencije.
Nikada se nismo udvarali građanima Kragujevca nudeći im prazna obećanja, nikada. To je pokazao svojim delovanjem i gospodin Tomislav Nikolić, kao član, a ne kao predsednik Upravnog odbora Grupe "Zastava", tako što je u periodu kada su radnici teško živeli odbio da primi i jedan jedini dinar. Pomogao je gradu kao niko od političara u Kragujevcu u posleratnom periodu...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, možemo li da privodimo kraju?)
... "22. decembru", Trgovinskom preduzeću "Srbija", Mesnoj industriji "Zvezda", "Filipu Kljajiću". Pogledajte kako danas, kada vi vršite vlast, a preuzeli ste je u kontinuitetu od DOS-a, Kragujevac izgleda. Zbog toga, a pre svega zbog činjenice da nikada nismo želeli da...
(Predsedavajući: Gospođice Jovanović, možemo li da privodimo kraju, šest minuta je.)
... zamenom teza, evo završavam, dobijamo poverenje naroda, i koliko god da ste nervozni, budite sigurni da će Kragujevac i cela Srbija glasati i za Tomislava Nikolića i za Srpsku radikalnu stranku.

Javljam se po Poslovniku, član 100, a najpre zbog toga što kolega Marković nije ovde, da u svom veoma izraženom, duhovitom izlaganju, prokomentariše ovo što je rekao gospodin Ćirković, a i da vas podsetim i da naučite nešto danas. Momir Marković je jedan od najboljih i najpoznatijih srpskih aforističara, a za razliku od vašeg bivšeg stranačkog kolege Aleksandra Čotrića.
Znate, neko tako namrgođen i narogušen kao vi, koji treba da uči u 60 godina gde se koja zemlja na karti sveta nalazi, zaista ni po jednom osnovu ne može da izađe za govornicu. A ne da bi vam bilo dobro da ćutite, nego da uopšte ne dolazite u ovu skupštinu: ionako više posle izbora nećete imati šanse, pa ko zna koju stranku da promenite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi u Srbiji od uvođenja obnovljenog višestranačja, od 1990. godine, imali smo ozbiljne političke rasprave o denacionalizaciji, kuda će to da odvede državu.
I da ste vi, koji ste bar duže u političkom životu Srbije, na više okruglih stolova, koji su održani na državnoj televiziji, a naročito u predizbornoj kampanji 1997. godine, poslušali stav predsednika naše stranke, prof. dr Vojislava Šešelja, ne biste se posle ovoliko godina na ovakav način zalagali da se u delo sprovede nešto što je nesprovodivo, što je suprotstavljeno Ustavu, što je politički potpuno neprihvatljivo u ovom trenutku i što stvara dodatnu pravnu nesigurnost i nestabilnost u našoj zemlji.
Ovo što imamo na dnevnom redu, uz promenjenog predstavnika predlagača Vlade, jeste nešto što nije zakon. Ovo je jedan anketni list, obrazac koji je mogao posle, kada bude i da li će da bude, ali verujte kroz svu argumentaciju koju ćemo izneti do kraja i kroz amandmane da je bolje da se tako nešto nikada ne nađe na dnevnom redu. Dakle, to bi eventualno mogao da bude prateći obrazac kod tog zakona o denacionalizaciji, a da bi se on uopšte sproveo moramo malo da pogledamo to sa pravnog i političkog aspekta, definišemo danas neke imovinsko-pravne odnose i vidimo gde se nalazi par desetina ili par stotina, ili nekoliko hiljada građana, a gde je Srbija uopšte i oni koji traže neophodnu pomoć druge vrste, a ne ovu ovakvu.
Moram da kažem još nešto u prilog tvrdnji jednog od kolega koji je govorio, a to je da će ovo doneti mnogo pravnih nesigurnosti, obustavljanje prometa određenih nepokretnosti kao što je to slučaj kod nemogućnosti privatizacije tri beogradska hotela, Hotela "Splendid", Hotela "Mažestik" i Hotela "Ekscelzior", zbog prava koje polažu bivši vlasnici.
Moram da vam izreknem cifru koju je pre nekoliko dana u javnost plasirao potpredsednik Vlade Miroljub Labus, kada je rekao da će kada dođe do tog procesa državi biti potrebno otprilike 60 milijardi dolara da bi se obeštetili bivši vlasnici. Onda vas pitam gde će buduće generacije i gde uopšte ova ovako osiromašena država da nađe taj novac?
Ovaj anketni list koji nije zakon, sa svojim članovima 8. i 9, daje smernice kako treba da izgleda budući zakon i prosto obavezuje buduću skupštinsku većinu, koja će, budite sigurni u to, mnogo pre nego što to vi mislite, da bude izmenjena, da donese neki novi zakon.
Šta to sada znači? U jednom trenutku se desilo nešto što mi kao normalni ljudi ne možemo da opravdamo, a to je metod te "revolucionarne pravde". Otkud vama i predlagaču uopšte mogućnost da definiše datum 9. mart 1945. godine? U kontekstu svega onoga što govorite, i o tome da su vam zakoni reformski, a bolje da ste umesto ovoga imali zaista neki zakon koji će na bolji način da uredi ekonomske i socijalne odnose, moram da vas podsetim i na to da ste zaboravili samo jednu sitnicu, da se Aleksandar Karađorđević hvalio time da je on veliki kralj reformator, pa je oduzimao na hektare, i pitanje je koliko zemljišta Srpskoj pravoslavnoj crkvi i našim manastirima.
Onda u članu 10. kažete: "Vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama urediće se posebnim zakonom"; odnosno zakonima, jer pitanje je koliko još zakona treba da se donese. Ali, nikada ta nepravda, u jednom trenutku nekome naneta, ne može da bude ispravljena jer je prošlo 60 godina. I način na koji ste vi zamislili to da uradite naneće još mnogo veću nepravdu mnogim generacijama koje su stasale i koje su rođene posle 9. marta 1945. godine.
Za mene, za srpske radikale i za svakog iskrenog srpskog patriotu danas, a pre svega za kolege poslanike koji sede i dolaze sa Kosova i Metohije, u najmanju ruku je degutantno da vi na dnevni red stavljate ovaj zakon, a znate da su njihova osnovna ljudska i imovinska prava ugrožena i da ne činite ništa kao Vlada da biste se tome suprotstavili.
Već meseci prolaze, a Skupština je vašom odlukom odbacila da raspravljamo Predlog rezolucije SRS o stanju na Kosovu i Metohiji i o tome kako da se zaštite prava svojine nad onim što danas Srbi imaju u enklavama u kojima žive, a tek kako će da povrate svoju oduzetu imovinu. Smejali ste se i glasno komentarisali, slušala sam vas pažljivo iz klupa, kada je jedinu istinu rekao kolega Momir Marković, i to je na stotine puta, razgovarajući u nekim raspravama i na okruglim stolovima, ponovio predsednik naše stranke.
Možda mislite, ali apsolutno je nemoguće da se to uradi, jer nema ni tih sredstava, niti ikada pravedno ni do kraja ne možete da ispravite nepravdu.
Možda mislite da nekome nešto u materijalnom smislu možete da obećate da nadoknadite i da se udvarate nekom delu birača kome ste to obećavali, ali kao što je to rekao kolega Marković i više puta ponovio predsednik naše stranke od 1990. godine pa nadalje, živote ljudi ne možete da vratite. One najmilije, one koji su postradali u tom revolucionarnom zanosu i sve onoga što su pretrpeli, ne možete da vratite.
Sada se postavlja pitanje: zašto vi ovo stavljate na dnevni red? Da biste se dodvorili i vratili dug iz predizborne kampanje određenim grupacijama koje to od vas očekuju, a znate da je ovo samo jedna anketa koja ne znači ništa, znate da je put do toga mukotrpan i da on nikada ne bi bio pravičan, i znate da je to suprotstavljeno Ustavu i pozitivnim pravnim normama koje važe u svakom društvu.
Zna to i ministar Parivodić, koji je morao da uskoči umesto Mlađana Dinkića. Trebalo bi da vodite računa o tome, kada dođe zakon na glasanje, ništa to nije strašno što je on prošao odbor i što ga je predložila vaša vlada, da se tome suprotstavite i da glasate po savesti, koja vam jedino daje mogućnost da pravilno postupite, ako želite da vidite dokle bi nas odveo takav način razmišljanja i nemogućnost da se ovo sprovede u delo.
Sam zakon ovako napisan, opet ponavljam to nije zakon, nego jedan anketni list, u situaciji kada su ugrožena sva prava Srba na Kosovu i Metohiji, kojim kao političkim pamfletom danas mašete u Skupštini, a znate da preko pola miliona ljudi proteranih iz zapadne srpske republike, Republike Srpske Krajine, danas ovde obespravljeno živi, vama je na savest.
Ali, trebalo bi da razmislite, zbog budućnosti generacija koje stasavaju, da se ne vraćate na ono što je prošlost, naročito zbog toga što nemate nikakvog ni pravnog ni ustavnog osnova, a pre svega ni moralnog, do kraja sprovedenog u delo, da tako nešto uradite.
Ujedno bih želela u svoje ime da pozdravim i dolazak u skupštinske klupe Narodne skupštine Republike Srbije poslanika SRS, gospodina Buhe, koji nije, nažalost, mogao više da zastupa interese svog naroda kao poslanik u Skupštini Republike Srpske Krajine. Zato i na tom primeru, samo sada vašeg kolege, i muka ljudi koji su morali da ostave svoju imovinu i koji su teško postradali, i ako se osvrnete na aktuelnu situaciju na Kosovu i Metohiji, videćete da je ovaj zakon potpuno besmislen.

Dame i gospodo narodni poslanici, proizvodnja semena je oblast koju tretira član 6. zakona na koji je amandman podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević. Svako ko želi da se upusti u sadržinu ovog amandmana... a verujem da 90% poslanika iz vladajuće većine ispred sebe nema ovaj amandman i zato napamet govore, samo da bi osujetili nameru SRS, što je apsolutno neverovatno i nemoguće, da pokuša da vas ubedi da se poboljša.
Zaista ne znam kako je moguće da kažete da je ovo amandman samo radi amandmana, kada on jasno i precizno definiše proizvodnju semena u članu 6. Gospodin Plužarević je lepo napisao da se u članu 6. stav 2. tačka 3) posle reči "podatke" dodaju reči "površini zemljišta i osnovu korišćenja zemljišta o", a posle tačke 5) nova tačka. Znači, on čak nije išao ni na izmenu postojeće, nego je, da bi preciznije definisao ko je taj ko može da se bavi proizvodnjom semena, stavio da tačka 6) glasi: "podatke o opremi, mehanizaciji i prostorijama, prema vrsti semenske proizvodnje za koju podnosi zahtev."
Stav 4. je promenio i on glasi: "Ministarstvo donosi rešenje o upisu u Registar ako proizvođač ispunjava propisane uslove iz stava 2. ovog člana." Šta je onda tu sporno, kada je on apsolutno išao na poboljšanje, da ne dođe do zloupotrebe i da se definiše ko su ti ljudi koji su spremni, i sa površinom zemlje i sa mehanizacijom i opremom koju imaju.
Dakle, uopšte nije tačna vaša priča da mi želimo da podnosimo amandmane na ovaj nedorađeni i loše urađeni predlog zakona samo da bismo ih podnosili. Ako pratite sled od prvog amandmana poslanika SRS do poslednjeg, videćete da mi, za razliku od vas, iako još uvek nismo na vlasti, a bićemo za par meseci, imamo nacionalnu strategiju razvoja poljoprivrede.
To se nije pokazalo samo na ovom zakonu. Setite se, kada smo u prošlom mandatu imali predlog zakona o sirku, čiji je predlagač bio poslanik Lazar Marjanski, istaknuti poljoprivrednik, između ostalog, a čovek je i inženjer i rukovodilac u Energogasu, vi ste se tome ismevali. Vi ste tada podržavali i ministra Vitoševića, a ne mislim samo na vas, gospodine Rafailoviću, već na većinu poslanika koji sada sede ovde, a ponovo su u sazivu Skupštine. Rekli ste da to nije dobro. Kako nije dobro, ako mi hoćemo da pomognemo, za razliku od ovakvog zakona, poljoprivrednim proizvođačima.
Uz sve ono što su rekli gospodin Plužarević i ostali srpski radikali dokazala sam još jednom argumentovano da je bolji član zakona sa amandmanom gospodina Plužarevića. Govorite o nekom periodu od pre pet godina, a onda mogu da se vratim na period iz 2003. godine i da postavim otvoreno pitanje oko načina interventnog uvoza 100.000 tona pšenice u proleće-leto 2003. godine, odnosno 2002. godine, kada je bila ona nezabeležena suša i kada je pad žetve bio 30 - 40% i kada je isti taj ministar iz iste ekspertske organizacije, iz iste vlade koju smo najoštrije kritikovali, pod, najblaže rečeno, sumnjivim okolnostima izvršio interventni uvoz 100.000 tona pšenice.
Kod nas toga nema, niti će moći da se desi. Naravno, uvažavam ono što vi radite, jer želite da nam kažete da ste autentični predstavnik poljoprivrednih proizvođača. Ali, izađe neko od poslanika iz vladajuće strukture, pa nam tako nešto priča, a uopšte nema pojma o čemu priča ili ko zna kada je bio na selu, ili se susreo sa tim, nikada nije bio ni u jednom institutu, ili za strna žita; jedan od najpoznatijih takvih instituta je u Kragujevcu, i to znaju kolege; sada ti ljudi imaju problem zbog lošeg rada nove gradske vlasti i zbog izmeštanja Instituta. Ljudi koji nemaju veze sa poljoprivrednom strukom, ali su se na raznorazne načine ili kroz svoj politički ili drugi angažman susretali sa tim, znaju i veruju da je ovo što radi SRS u cilju popravljanja ovog zakona.
Svi drugi koji žele da nam kažu drugačije, ili se javljaju, a nisu spremni za raspravu o ovom zakonu, mene podsećaju na Čedomira Jovanovića i na onu njegovu čuvenu ulogu (između ostalih njegovih uloga) u harmonizaciji odnosa između Srbije i Crne Gore, kada je on bio taj koji je trebalo da izvrši harmonizaciju za 54 poljoprivredna proizvoda, pa se drznuo da sa ove govornice kaže, primera radi, da je holandski krompir bolji od onog iz Prilika.
Nemojte da obmanjujemo javnost i da omalovažavamo i naše cenjene poljoprivredne proizvođače i sve ljude ...
(Predsedavajući: Vreme.)
... koji eventualno imaju nameru, ali nemaju podsticaj od države, da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Ako se giganti gase, ako ima manje ljudi na selu, ako su uglavnom u šumadijskim selima staračka domaćinstva prisutna, nažalost, ako se posle 100 godina u jednom selu pored Topole, u selu Božurnja gasi škola zato što je selo zamrlo, onda dajte da razgovaramo o tome kako to može da se poboljša.
Budite sigurni da će poljoprivrednici u Srbiji ovakve namere i gospodina Plužarevića i SRS-a shvatiti upravo na taj način da želimo dobro srpskoj poljoprivredi i učinićemo sve, u periodu kada budemo na vlasti, da se to i desi. Hvala.

Jeste srpsko selo u velikom problemu, kao i poljoprivredni proizvođači, ali oni ne vide nikakav spas niti budućnost sa ovakvim ministrom i ovakvom vladom. To su reakcije na ovaj predlog zakona i na raspravu koju smo imali prošle nedelje, a što bi rekli ljudi sa terena, odnosno reakcije iz pojedinih šumadijskih sela – ne radi se o tome da li je nečija namera dobra, nego da li je neko sposoban nešto da uradi ili nije sposoban.
Kada sam govorila o amandmanu na član 1. ovog zakona (tog dana ministar nije bila prisutna) rekla sam nešto što nisam ja izmislila, niti sam mogla sama da dođem do tih saznanja, jer se ne bavim time, kao što se ne bavi ni većina narodnih poslanika izrazito poljoprivredom, već kroz jednu studiju koji su stručni ljudi u našoj zemlji uradili, ne pre dve ili tri godine, nego čak još pre sedam godina. Pokazalo se da nemamo dovoljno razvijene određene grane poljoprivrede.
Drugi je problem što seljaci danas u Srbiji ne veruju uopšte ni ovoj vladi, niti imaju mogućnost da bolje žive i da privređuju, a kamoli da pokušaju da zadrže svoju decu i da se vrate i da krenu nešto da rade.
Spomenuli ste malopre da većina opština u Srbiji sa pozicije lokalne samouprave nema jasnu viziju o tome kako treba da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima. Kako da ih ima kada, izuzimajući AP Vojvodina, 25% opština u Srbiji ima jedan način, praktično, preživljavanja, bez ikakvog razvojnog programa, bez ikakve strategije kako može selo da se oživi.
U Šumadiji ima četiri izrazito agrarne opštine i niko se od čelnika lokalne samouprave, počev od grada Kragujevca, preko Knića, Rače ili Topole, nije još oglasio da kaže kako može da pomogne tim poljoprivrednim proizvođačima. Ovaj koji dobacuje – Aranđelovca trebalo bi da zna da to nije tipično agrarna opština. Ove zaista jesu, s tim što su neke od pomenutih veoma razuđene. Sela su ostavljena na milost i nemilost poljoprivrednim proizvođačima. Da uđete sada u neko račansko selo pomislićete da je 1948. godina, ništa se nije promenilo. Tamo nema ničega, nema ni lokalnih puteva, nema razvoja.
Zbog toga tvrdim odgovorno, a to danas poljoprivrednici znaju, zbog programa koji ima SRS, počev od lokalne samouprave, preko programa za poljoprivredu i za strategiju razvoja ovih zapostavljenih poljoprivrednih grana, da ćemo mi uspeti da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima u momentu kada dođemo na vlast, zato što lokalna samouprava, u onoj meri u kojoj treba da brine, ne brine o tome. Nema fonda za razvoj poljoprivrede.
Jedini svetao primer, što se Vojvodine tiče, ali to je tek u začetku, jeste opština Kikinda, čiji je predsednik dr Branislav Blažić, koji je u predizbornoj kampanji obećao da će da osnuje fond za poljoprivredu, i on je to uradio, i da se pomogne onima koji žele da proizvode zdravu hranu.
Ali, kako vi da promovišete (mislim na vladajuću većinu) zdravu hranu i proizvodnju onoga što može da ima siguran plasman i poboljšanje strukture izvoza u oblasti poljoprivrede, kada vam je gospodin Momir Marković danima (i može da nastavi tako i pet narednih dana) iznosio rešenja po kojima lično ministar odobrava uvoz na hiljade tona genetski modifikovane soje. Nema tu onda razgovora sa takvom vlašću i sa takvim ljudima. Suštinske promene su potrebne, a narod njih vidi u srpskim radikalima.