Dame i gospodo narodni poslanici, poražavajući je podatak da četiri godine posle navodnih reformi i tranzicije u kojoj je, navodno, započela da nas uvodi prethodna DOS-ovska vlast, promovišući zakone koji su harmonizovani, usklađeni sa zakonima iz EU, a nastavila Vlada Vojislava Koštunice, broj nezaposlenih se iz meseca u mesec, iz godine u godinu sve više penje u Srbiju!!
Pre mesec dana kada smo imali rebalans budžeta Mlađan Dinkić je rekao jedan netačan podatak - da je u toku ove godine 23.000 ljudi pronašlo zaposlenje?! Moguće, ako su to ljudi koji nisu bili evidentirani kod svog poslodavca, pa sada na takav način zaposleni, jer koliko je meni poznato, poznato je i vama a i široj javnosti, nijedno novo radno proizvodno mesto u ovoj zemlji nije otvoreno!
Čak naprotiv, u svim gradovima i u svim opštinama u Srbiji gde je postojao kakav-takav obim proizvodnje i uposlenost radnika, radnici su ostali bez posla, proizvodnje je sve manje. Išlo se na to da se fabrike rasprodaju budzašto, da radnici ostanu na ulicama bez adekvatnog socijalnog programa.
Zašto ovo sve govorim?
Ovo govorim zbog važnosti amandmana gospođe Vjerice Radete. Ja bih vas razumela (i vas koji ćaskate i pričate ko zna o čemu, ne slušate šta vam govorim, a veoma je važno,) da ne prihvatite amandman Vjerice Radete, kada biste izašli i rekli, vi znate, mi smo već devet meseci na vlasti i ovi naši prethodnici koje mi verno sledimo, imamo iste intencije, zaposlili su par stotina hiljada ljudi - Boris Tadić obećao da će odmah da zaposli ne znam koliko stotina hiljada ljudi, sada ga nema nigde. Obično propadne u zemlju, a kada ispliva gore i kada izađe i podigne glavu iz peska, onda poziva Srbe na okupatorske izbore.
Gospođa vas Vjerica Radeta kao odgovoran poslanik, političar, kao srpski radikal vam predlaže da uključite u savet one koji su danas najugroženiji. Ugroženi su svi: penzioneri, deca, đaci, studenti, i radnici koji rade, a ne primaju plate, i oni koji štrajkuju, ali najugroženiji su, pored dece koja očekuju da im roditelji omoguće egzistenciju, nezaposleni.
Gospodin Slobodan Lalović ministar za rad i zapošljavanje ima podatak koji objavljuje Republički zavod za statistiku i do kojeg se dolazi kroz evidenciju ljudi na birou, odnosno službi za zapošljavanje, koliko je onih, danas, koji traže posao, raznih kvalifikacija, što onih koji su ostali bez posla, što onih koji nikada nisu imali mogućnosti da se negde zaposle.
Međutim, gospodin Lalović zna da taj podatak nije tačan i da je taj broj nažalost mnogo veći, možda i za nekoliko stotina hiljada, jer istraživanja koja su obavili stručnjaci iz te oblasti kažu kada je u pitanju traženje posla i nezaposlenost u našoj zemlji da je taj broj veći iz razloga što nisu svi evidentirani u ovim takozvanim, po zakonu koji su izglasali prethodnici u ovoj skupštini, klubovima za traženje posla.
Jedan od takvih klubova, tako ga je zakonodavac nazvao, a poslanici izglasali, otvoren je u Kragujevcu u predizbornoj kampanji uoči lokalnih izbora. Ministar Lalović je zajedno sa jednim od kandidata, ali taj nije pobedio na izborima u Gradu Kragujevcu, otvorio klub za traženje posla, da cinizam bude još veći. Nažalost, takav klub u Kragujevcu obuhvata 40.000 nezaposlenih.
U Srbiji je taj podatak preko milion nezaposlenih, milion i sto, možda i dvesta hiljada, jer kažem vam da nisu svi ljudi iz raznoraznih razloga evidentirani kod Službe za nezaposlene.
Zbog toga je veoma važno, pošto je tako poražavajući broj onih koji traže posao da prihvatite ovaj amandman koji vam je predložila koleginica Vjerica Radeta - da se i ljudi koji su bez posla, a ne samo sindikati za koje ona traži da se briše reprezentativni, kao i udruženja poslodavaca, (jer ko je taj ko će da ocenjuje šta je reprezentativno, a šta nije) da se i oni ljudi koji su najugroženiji, a njih je preko milion, uključe.