Gospodine Markoviću, za razliku od gospodina Omeragića, ne želim da zloupotrebljavam Poslovnik i Skupštinu i ne bih mogla da se javim za repliku, zato što on nije direktno spomenuo moje ime, ali je zato, po članu 100. Poslovnika, uvredio dostojanstvo Skupštine.
Najpre niste ni mogli da mu date reč, da se javi za repliku gospođi Gordani Pop-Lazić – trebalo je da mu izreknete prvo jednom opomenu, zatim drugi put – naročito zbog činjenice da je, kada je izašao za govornicu, počeo svojim nastupom da vređa najbrojniju poslaničku grupu - 82 poslanika SRS, licitirajući kakve boje odela ko nosi, govoreći da su to poslanici Radikalne, a ne Srpske radikalne stranke.
A onda, u ne znam kakvoj euforiji i iz kog razloga – iz svojih promotivnih, zbog toga što je želeo nešto da postigne, a očigledno nije uspeo, jer su poslanici sasvim mirno saslušali šta je želeo da kaže – počeo je da koristi reči "gluposti", "nebuloza", "izmišljati", reči koje su zabranjene Poslovnikom i koje ne bi trebalo jedan poslanik u jednoj demokratskoj atmosferi da upotrebljava.
Gospodine Omeragiću, Vi ste iz konteksta, a da biste stvorili sebi prostor za manipulisanje, želeli da izvučete samo dve reči. Iz jednog sveobuhvatnog i brilijantnog govora gospođe Pop-Lazić izvukli ste reči "zelena transverzala" da sa time pokušate da ostvarite neki efekat, da govorite o vama i nama. Ko ste vi, a ko smo mi?
Govorili ste o činjeničnom stanju u jednom delu Republike Srbije – Raškoj oblasti – koji niko ne spori. Da govorite o činjenicama koje se tiču vašeg života i života muslimanske manjine u tom delu Srbije zaista je na krajnji način drsko, da ne upotrebim neku drugu reč, kroz manipulisanje onoga što je živa istorijska činjenica, a što je gospođa Pop-Lazić, kao poslanik i kao političar vredan pažnje, pre svega kao pravnik, želela da objasni, ne obraćajući se Vama, nego pre svega predlagaču ove rezolucije.
Nisu srpski radikali od 1990. ili 1991. godine do današnjeg dana izmišljali nekakve teorije zavere već je činjenično stanje da smo mi kao država i kao narod, uključujući i pripadnike svih nacionalnih manjina koje sada žive u Srbiji i u Crnoj Gori, postradali zbog takve politike, politike dvostrukih aršina i politike koja nas je skupo koštala. Osvrćem se i na žrtve koje je srpski narod podneo i u Republici Srpskoj Krajini, u Republici Srpskoj, i pre svega, na činjenično stanje na Kosovu i Metohiji i onakvog sinoćnog istupa aktuelnog predsednika Republike Srbije.
Niste imali nikakvog razloga, ni kao kolega, ni kao poslanik, ni kao pripadnik jedne poslaničke grupe, da na takav bezobziran način manipulišete sa dve reči iz njenog govora, izvučene iz konteksta, iz konteksta koji nas upozorava da sa mnogo većom svešću i sa savešću moramo da pristupimo svemu onome što radi zakonodavna vlast i što mi kao poslanici moramo da uradimo ubuduće, da bismo bolje živeli i da bi država imala prosperitet.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, afirmativno govoreći o onome što su naše obaveze, ali pre svega se osvrnuvši na neosporne istorijske činjenice, želela je da se obrati svim poslanicima, ne vama lično, taman posla, tako da ni ona sama nije razumela po kom osnovu ste vi dobili reč. Sledeći put kada izađete za govornicu sa malo manje tenzija, pažljivo slušajte o čemu se govori, a nemojte onda na takav način da zloupotrebljavate ono što je bio predmet jedne zaista opsežne diskusije žene koja je poslanik najveće i najbrojnije stranke i u ovom parlamentu, a i u celom biračkom telu u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je od svog osnivanja pokazala da je državotvorna politička stranka, izrazito patriotska, nacionalna, da vodi računa, pre svega o srpskom narodu, zatim o svim drugim građanima Srbije, i to smo konkretno pokazali na delu, a imali smo priliku da tako delujemo i da nas građani kao takve vide i prepoznaju tu snagu i odlučnost u nama i u periodu od dolaska petooktobarskih pučista, onih koje su Amerikanci, ne teorijom zavere, nego sa ogromnim materijalnim sredstvima, uz veoma sinhronizovanu akciju drugih zapadnih zemalja, pripremali da pučem 5. oktobra preuzmu vlast u našoj zemlji.
Radi podsećanja reći ću vam da smo glasali za tri rezolucije koje se tiču odbrane državnog i nacionalnog interesa. U pitanju su rezolucije i jedna deklaracija o Kosovu i Metohiji. Ovim našim predlogom, odnosno rezolucijom koju smo vam dali, a tiče se nepovlačenja, odnosno obavezujuće rezolucije za sve državne organe i za sve sada političare na vlasti i buduće, da nikako ne povučemo tužbu protiv zemalja članica NATO, koje su izvele besomučnu agresiju na našu državu i naš narod.
Želeli smo još jednom da pokažemo da su nam državni i nacionalni interesi iznad svega i da smo uvek pozivali narod na državno i nacionalno jedinstvo. To nije samo floskula i to nije neki termin u nizu besmislenih termina koje upotrebljavaju pojedini poslanici za ovom govornicom u protekla tri dana rasprave.
Jer, znate, kad neko nema argumente, a kad ništa ne zna o tome, pa kaže - to je teorija zavere, a ne zna ni plan ni cilj Amerike i najveće vojne alijanse, i pre svega američke administracije, o njihovim političkim, o njihovim vojnim, geostrateškim ciljevima, kada se uz to ima u vidu da je taj neko tada išao u osnovnu ili u srednju školu kada je bio period raspada bivše Jugoslavije, onda je besmisleno da kao ozbiljni i odgovorni ljudi, političari sa ozbiljnom argumentacijom, razgovaramo sa takvim osobama.
Izrazi kao što su "odluka", "prosto", "naprosto", "jednostavno" itd. nisu argumentacija za ozbiljne razgovore nas ovde danas, predstavnika najviše zakonodavne vlasti u zemlji.
I, podsetiću vas na to, naročito vas iz ove kakve-takve, klimave koalicije. Stalno govorite o tome da ste vi predstavnici naroda, narod je zaista preneo deo suvereniteta na vas, a vi ne želite da preuzmete tu odgovornost, da u ime naroda ubuduće štitite interese države i njenih građana.
Bombardovanje srpskog naroda i agresija od strane zapadne vojne alijanse nije počela 1999. godine nezapamćenom agresijom na jedan narod i državu, koja se desila ovde u Srbiji. Za vas koji nemate osećaj pripadnosti srpskom narodu i ne znate da je naš narod kroz vekove pokušao da ostvari svoja prava, a to je pravo koje treba da bude zagarantovano svima, da žive na svojoj teritoriji, reći ću vam da je srpski narod prvi put bombardovan kada su prve bombe sa osiromašenim uranijumom pale na aerodrom Udbine pored Knina, 1994. godine.
Vi koji nikada niste želeli da imate taj osećaj pripadnosti narodu našem srpskom, koji živi zapadno od Drine i Dunava, tada ste verovatno pomišljali i rekli - šta se to nas tiče, to je daleko, neće biti ovde.
Nažalost, desilo se zbog činjenice da su Amerikanci sistematski, sa jedne strane, uz ogromnu materijalnu, logističku i svaku drugu podršku, pripremali svoje miljenike da dođu na vlast, a sa druge strane da nas kazne, kao što to niko nigde u svetu nije uradio, zbog toga što smo želeli da branimo svoju teritoriju, pravo na opstanak i na slobodan život koji, nažalost, sada Srbiji nemaju u našoj južnoj pokrajini, na Kosovu i Metohiji, vi ste onda koristili sve medije pod direktnom nadležnošću lokalnih samouprava, a tada ste bili na vlasti u tim opštinama i gradovima, da se dodvoravate Amerikancima i zapadnim silama, da im idete na ruku i da im služite.
A to je obilato koristio i SPO, i Vuk Drašković, i DS, a o vama koji ste na neki način došli u tu šifrovanu organizaciju, kao što je G17 plus, i pojavili se na političkoj sceni, ne samo da ne znamo ništa u tom periodu oko javnog izjašnjavanja, jer jednostavno vi ne postojite, niti ćete ubuduće postojati, kao relevantan politički faktor u Srbiji, koji će nešto da se pita i odlučuje.
Zbog toga ti izrazi "odluka", "prosto", "jednostavno", ne znate ništa o tome, a mi koji smo zaista učesnici svih tih događaja, što kroz direktnu odbranu naroda i države, onako kao što to čestiti i pravi Srbi rade, a ne da se kriju i gase svetla od pozivara i da defetistički i dezerterski beže od svojih obaveza, kao što su to radili predstavnici SPO, mi smo pokazali da ćemo mi ubuduće štititi interes naroda i države.
To sada želimo da uradimo po svim međunarodno-javnim konvencijama, standardima priznatim svuda u svetu.
To što su ovih dana Boris Tadić i Vuk Drašković izjavili, naša država nije tužila SAD i Španiju, čuli ste u prvom izlaganju gospodina Tomislava Nikolića da jednostavno nije tačno.
Tužba je odbačena protiv njih, a pojedinačno je ostala na snazi za ovih osam drugih članica, iz jednostavnog razloga što su oni podneli prigovor na član 9. međunarodne konvencije koja se tiče genocida. Vas mora da upozorim, genocid nad srpskim narodom se nad onim nezaštićenim življem na Kosovu i Metohiji i dalje nastavlja, a da dosovska vlada na čelu sa Koštunicom, Svilanovićem, a sada i sa Tadićem, ne želi da poveže takvu ulogu zapadne vojne alijanse i tzv. OVK, terorista i balista, koji uništavaju sve srpsko pred sobom.
Podsetiću vas još i na to, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorite o činjenici da mi, pre svega, treba da negujemo dobre međunarodne odnose kojima se vi hvalite, a ništa niste uradili ni na ekonomskom, ni političkom planu da naš narod oseti te posledice te takve vaše dobre saradnje kao uvaženih partnera od strane Amerike i zapadnih sila, da je jedan general, inače Francuz, iz zapadne vojne alijanse, general Žofre, izjavio, kada su vaši prijatelji bombardovanje i sistematsko uništavanje civila tokom agresije NATO pakta nazvali humanitarna intervencija Milosrdni anđeo, da je on kao general NATO pakta dobio naređenje da avijacija uništi kompletan život u Srbiji.
Zbog toga je nama važno da insistiramo i na činjenici da je izvršen genocid nad našim narodom. Mnogi su ovde govorili i pominjali iznos, jedan od iznosa procenjene ratne štete, na kojem mi insistiramo i treba da insistiramo, od 100 milijardi dolara. Taj materijalni iznos nije ništa u odnosu na žrtve koje smo podneli, na civilne žrtve i na činjenicu da je ubijeno skoro 3.000 ljudi, a od toga 30% su deca.
Izvršen je genocid nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji posle dolaska NATO pakta, a tu je ta direktna veza genocida NATO pakta i šiptarskih terorista na Kosovu i Metohiji, posle usvajanja plana Černomirdin-Ahtisari, a protiv koga su jedino bili srpski radikali u ovoj skupštini; doživeo je najveća stradanja. Time se nastavila agresija na narod i državu.
Agresija na srpski narod i državu se nastavila i posle dolaska petooktobarskih pučista u svakom pogledu, a kroz dolazak takvih ljudi iz takvih organizacija, iz takvih stranaka koje su uvele dužničko ropstvo u našu zemlju, kroz sistematsko uništavanje privrednih subjekata, nemogućnosti da građani žive normalno i da rade, da privređuju za sebe i za svoju decu, a da ne govorimo o činjenici da smo kao država i kao narod potpuno poniženi, a pre svega Srbi na Kosovu i Metohiji, koje ste ostavili na cedilu.
Sada ste još tako glasni u podržavanju Vuka Draškovića, a koji se drznuo posle svega toga, i posle činjenja i kao vajni opozicionar i kada je bio potpredsednik Savezne vlade, da u noći između 18. i 19. marta ove godine u najnovijem stradanju Srba na Kosovu i Metohiji, kaže da su Srbi za vreme vladavine Slobodana Miloševića, naša policija i naša vojska vršile nad Šiptarima etničko čišćenje. Gde je tu obraz? Gde je moral? Da li znate kakav čovek i ko je vašom voljom i vašim izborom na mestu ministra inostranih poslova?
Ekspertski tim SRS-a, a koji zna delovanje Vuka Draškovića od početka višestranačja u našoj zemlji, na preko 1.000 strana dao je veoma jasnu i detaljnu analizu, koja je bila predmet i jednog sudskog spora, da se objasni i stručnoj javnosti i svim građanima Srbije o kakvom je čoveku reč. Posle pobede SRS-a u decembru na parlamentarnim izborima i posle nepristajanja i nemogućnosti DSS-a da shvati da je rejting Vojislava Koštunice, zbog mnogi poteza pogrešnih sa pozicije saveznog predsednika, urušen, da su druga stranka po snazi.
Dakle, neprihvatanje da se napravi koalicija sa najjačom SRS, došli smo u situaciju da kroz vašu politiku ucena, optuživanja i kombinatorike ko će na koje mesto, jedan ne samo neuračunljiv čovek, nego naučno dokazano poremećen čovek, dođe na mesto ministra inostranih poslova.
Kada to kažem, imam u vidu činjenicu da se on u tom smislu ponašao i dok je boravio kao poslanik mesec dana ovde u skupštinskim klupama Narodne skupštine Republike Srbije. To neuračunljivo ponašanje, ono što je on govorio u skupštinskim kuloarima, izjave koje je davao novinarima, hod, na kraju krajeva, koji je sve samo nije ponašanje i koračanje normalnog čoveka, a pre svega ono što je radio kao predsednik SPO u proteklih 14 godina, nisu vam bili dovoljan signal da ne samo da ga ne predvidite za tu veoma važnu ulogu, kao što je ministar inostranih poslova, nego ga sada više nego srdačno podržavate.
Ne možemo da u ovom trenutku prenebregnemo odgovornost Borisa Tadića, a čiji je Vuk Drašković samo glasnogovornik, a pouzdano se zna, i o tome govore ljudi iz tima koji su pisali ovu tužbu protiv NATO pakta, a mi smo vam rekli koji su to ljudi i međunarodni i domaći stručnjaci, da je Boris Tadić, takođe, u svojim poslednjim razgovorima sa pozicije predsednika Republike Srbije od Amerikanaca dobio jasno upozorenje da tužba mora da se povuče. Takva politika i ponašanje, otvoreno izdajničko ponašanje od početka delovanja SPO-a, Vuka Draškovića, ide vam na ruku, a nimalo se i ne razlikuje od onoga što je DS i od onoga što je Boris Tadić.
Međutim, kakva god da bude odluka a, pre svega, DSS-a, evo, reći ću vam gospodine Aligrudiću, gospodine Prorokoviću i ostala gospodo iz DSS-a, i naknadna pamet može da bude pamet.
Celokupna srpska javnost je juče videla da je Tomislav Nikolić hitrim korakom izašao iz zgrade Vlade Republike Srbije i rekao novinarima da se dogovorio sa Vojislavom Koštunicom da se uz vaše primedbe i na vaš zahtev uvaži tekst rezolucije.
Ukoliko shvatite danas, ako danas bude dan za glasanje, da je važno da ostanete pri tome što je juče vaš predsednik prihvatio kao moguće, a ne da podležete ucenama i pritiscima neke strančice ili organizacije koja više nikada ne može da prebaci cenzus na izborima u Srbiji, vi ćete znati da ste odgovorni ljudi, da ste ljudi koji hoće da zadrže jedinstvo države i naroda.
I znaćete da ćemo mi, kao država i kao političari, da koristimo mogućnost da se po svim međunarodno-javnim priznatim pravima i obavezama koristimo u budućnosti da nadoknadimo neprocenjivu, a još uvek se ne zna koji je to tačan iznos, ratnu štetu. Bićemo sigurni da ćemo takvim svojim stavom nastojati da očuvamo i državu i narod od daljih nasrtaja onih čiji cilj nije svakako ni da nas ekonomski oporave, ni da nam pomognu da opstanemo, već imaju druge jasno izražene ciljeve. To su pokazali i svojom silom i svojom ekonomskom moći, i kroz eksponente takve politike koja je sprovođena ovde od činilaca koji su danas vlast, i u proteklih 15 godina.
Iluzorno je da dalje više pričamo, jer toj priči ne bi bilo kraja, o tome da li je uračunljiv ili nije uračunljiv Vuk Drašković. Tomove knjiga prof. dr Vojislav Šešelj i SRS su o Draškovićevoj neuračunljivosti objavili, i rekla sam vam, ponavljam opet, ekspertski tim se time bavio i sud dokazao da čovek nije uračunljiv.
Dajte, pogledajte istini u oči i videćete da Tomislav Nikolić nije svih ovih dana govorio samo o milion i po ljudi, građana Srbije koji su mu ukazali poverenje na proteklim izborima. Taj broj je mnogo veći. Dodajte tome još milion, dva ili tri, jer od najmanjeg deteta do najstarijeg građanina Srbije, dakle, tu spadaju i oni koji nisu koristili svoje izborno pravo da izađu na protekle predsedničke izbore.
Svako će vam reći, povlačenje tužbe protiv NATO pakta u ime bilo koga, odnosno u svoje lično ime nije povlačenje u ime građana Srbije, koji žele da znaju zbog čega su na takav način sistematski uništavani, pre svega civili ubijeni, naši privredni, vojni objekti rušeni, i da jednom zasvagda postignemo kao ljudi, kao političari, konsenzus, ako imate razuma, oko ključnih, nacionalnih i državnih pitanja.
Džaba vam je onda da obmanjujete građane, i sa vašim predsedničkim kandidaturama po opštinama i gradovima u Srbiji, i sa vašim odborničkim listama, da im obećavate komunalnu infrastrukturu, da ćete da napravite ovo ili ono, kad ne vodite računa o tome šta su država i narod, kuda Srbija treba da ide dalje i kako da sačuvamo ono što je naše i obezbedimo sigurnu budućnost za decu u Srbiji. Hvala.

Gospodine Mihajloviću, ne javljam se po Poslovniku, nego imam pravo na repliku, jer je prethodna gospođica govorila o navodnom nepristojnom ponašanju prethodnog govornika, a da zaštitim gospodina Aligrudića, verovatno je na njega mislila.
Što se tiče onoga šta je radila ta šifrovana G17 organizacija, to sam rekla u kontekstu svog izlaganja, jer ozbiljno i argumentovano sam želela da ukažem na naše insistiranje da ostanete pri našoj rezoluciji i po predlogu, zbog činjenice da je to sve pravno utemeljeno i zbog činjenice da je to jedina budućnost za srpski narod i za decu koja ovde žive, pre svega zbog nadoknade te materijalne štete, koja je 100 milijardi dolara.
Složili se vi sa tim ili ne, dužničko ropstvo koje je Labus obnovio, krediti, zaduživanja, rasprodaja naših fabrika, gašenje nacionalnih banaka, nije politika koja može da nas odvede u Evropu i evropske integracije i da ponudi narodu što mu treba, a to je da izdržava svoju decu i da ima osnovne životne namirnice. To danas preko dva miliona ljudi u Srbiji nema.
Vi ste svesni činjenice da su vaši timovi - timovi za otimačinu i za pljačku. A imali ste jedan tim za Evropu, G17 plus, i ova fotografija to pokazuje (drži papir), sa leva na desno, sa fotografijom Predraga Markovića, predsednika Skupštine, pokojnog Radovana Stojčića - Badže, takođe pokojnog Željka Ražnatovića - Arkana i Edvarda Limonova, zvanog Edička, u centru za specijalnu obuku srpskih dobrovoljaca, zbog toga što su Srbi morali da se brane zapadno od Drine i od Dunava.
To je radio svaki pošteni Srbin - onaj koji ima osećaj pripadnosti svom narodu. Dok ste vi bili školarka u osnovnoj ili srednjoj školi, u vreme raspada bivše Jugoslavije, dok je narod ginuo pod ustaškim nožem, dok su ljudi spasavali svoju decu i svoja ognjišta, ozbiljni ljudi i ozbiljni političari su štitili državu i narod. To ćemo da radimo i ubuduće.
Nikada nismo želeli ništa tuđe. Džabe vam je, gospođice Milivojević, da vam pet hiljada puta Tomislav Nikolić kaže da se vi ništa niste pitali, nego su se 1990. godine pitala samo trojica političara kako treba da izgleda država i šta ćemo da radimo, jer je bilo očigledno da hoće da nam proteraju narod i da nam otmu ono što je naše.
To su bili: Milošević, Vuk Drašković i naš uvaženi predsednik profesor dr Vojislav Šešelj.
Sva trojica su se saglasila u stavu gde su zapadne granice srpskih zemalja. Vuk Drašković je takođe slao svoje dobrovoljce na obuku i upućivao ih da brane srpska ognjišta. Nemate vi o tome šta ovde da pričate vašom terminologijom – prosto, jednostavno i odluka. To možete da govorite na razgovorima i konsultacijama, nažalost po Demokratsku stranku Srbije, sa gospodinom Aligrudićem, koji pristaje na takve ucene, da se oglašavate u vidu nekog saopštenja, a ne da se izglasa obavezujuća rezolucija.
Koliko god puta da se javite i da izađete za ovu govornicu, vi, kao Ksenija Milivojević i kao predstavnik te organizacije G17, nemate legitimitet da pričate o tome, pre svega zato što ste trenutno ispod cenzusa u biračkom telu, a naročito zbog činjenice što ne znate ništa o periodu tih dešavanja, o onome što je imperativ za svakog časnog Srbina, da brani svoju zemlju i svoj narod. (Gromoglasan aplauz.)

Gospodine predsedavajući, ne znam ako vam je ovaj vaš, uslovno rečeno, možda budući ili prethodni koalicioni partner nervozan, iskolačio je oči na gospođu Radetu i na poslanike izvesni Petrović. Gospodine Petroviću, lično sam uverena da je član Visokog saveta pravosuđa, kada je rekao – neki Petrović, mislio na vas. Eto, ubeđena sam u to i verujem da mi građani Srbije veruju da ste to vi baš.
Javljam se po Poslovniku, po onom istom članu po kome je predsednik Predrag Marković zakazao Skupštinu. Pošto je ovo nepostojeća sednica, javljam se i po nepostojećem članu Poslovnika, navodno, ali imam mogućnost i pravo da se javim i po članu 1. i po članu 100. Poslovnika, i da kažem gospodinu Petroviću, umesto što je iskolačio oči na poslanike i na gospođu Radetu, da mu je bolje, pošto je ubeđen u to da ima nekakve šanse, vas u Šapcu zovu: Petrović – šest procenata. Da li je tako?
Borite se za šest posto. Sa šest posto glasova možete da dobijete neku grupu odbornika, predsednik SO Šabac sigurno nećete biti. Što se tiče SRS, bez obzira na razna podmetanja, na razne finansijske, kriminalne lobije, na koje vi takođe niste imuni, i u Šapcu, i u Kragujevcu, i u Beogradu, i u Novom Sadu, i u Nišu, i u Pirotu, i u Subotici pobediće SRS.

Jeste u strahu, gospodine Petroviću, pa zato su vam i velike oči i zato ih kolačite na poslanike SRS. Što se tiče ovog vašeg izraza, rekli ste, a navodim vaše reči – laže, nije pristojno da se tako ponašate u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Vi pretendujete da ponovo budete predsednik opštine Šabac, nećete biti, ali zbog političke kulture, zbog toga što će verovatno građani da vas kazne zbog politike koju ste vodili kao predsednik opštine Šabac.
I verovatno pretendujete, i sa pozicije koju imate u vašoj stranci, da ostanete u političkom životu: onda malo kulture, malo tolerancije, malo demokratskog nastupa, bez vike, bez kolačenja očiju i bez takvih povika, a naročito na pripadnice nežnijeg pola, odnosno na dame u Skupštini, kao što je to gospođa Radeta. Hvala najlepše.

Gospodine Markoviću, vi znate da meni nikakva buka i halabuka ne smeta, evo odjednom su se umirili, ali da vam kažem, član Poslovnika koji govori o redu na sednici upućuje vas kao predsedavajućeg, ako nemate dovoljno autoriteta da obezbedite mir u sali, dvesta i neki član Poslovnika, ne moram ja baš svaki da znam, imate pravo i mogućnost da prekinete sednicu do uspostavljanja mira i reda.
Mi smo ovde malopre čuli, i nije se to odnosilo samo na predsednika naše poslaničke grupe gospodina Tomislava Nikolića, koji je do detalja i razložno juče i danas objašnjavao zbog čega ne treba ovaj zakon da se prihvati, nego i na nas druge poslanike, da mi ne radimo ništa drugo nego pišemo amandmane kojima tražimo da se neki član briše. Za one koji nisu želeli da shvate suštinu naše koncepcije i razlike između nas i onoga što vi nameravate da uradite, suština je u tome da se krene od prvog amandmana, odnosno prvog člana i drugog stava i od zahteva kolege Krasića da se taj stav briše i da ne postoji agencija.
Juče smo izneli stav koji je zaista potkrepljen i videće se u kasnijoj raspravi o pojedinostima da je zakon veoma konfuzan, da stvara veliki osnov za manipulaciju između dobavljača, odnosno kupca; nejasni su odnosi, uloga agencije kao takve, uloga te dve agencije koja ne samo da nije (ne mogu taj DSS-ovski termin da koristim koji je manir gospodina Naumova – upodobljen sa našim pravnim sistemom) upodobljena, kako biste vi voleli da kažete, nego nema nikakvo uporište.
Dakle, kako je moguće, a to znaju i pravnici iz redova SRS i svi drugi koji poznaju naš pravni sistem, da Ministarstvo za energetiku prenese svoje nadležnosti - počev od člana 1. osnivanjem agencije, preko člana 15. i tako redom - na posebno preduzeće, odnosno na agenciju kao takvu.
Vi ste verovatno mislili da će to što stoji u obrazloženju biti dovoljno, pročitaće to drugi poslanici, pročitaće Zoran Krasić, i vaša je sreća što on danas nije ovde, jer biste videli, počev od svih zakona o preduzećima koji su doneti i svih izmena i dopuna, kako to nema veze sa Zakonom o preduzećima.
Dakle, mislili ste da će to biti dovoljno, da se na ovoj jednoj i po strani napiše obrazloženje i da to bude unificirani stav vas kao predlagača i da mi svi drugi zaćutimo i kažemo - nećemo više da se javljamo, nije u skladu sa onim što Vlada traži i predlaže.
Direktiva i propisi Evropske unije i obrazloženja... a vi ste pre neko veče kada ste kroz iglene uši prošli na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, a možda vas je i vlasnik televizije umilostivio iz nekih svojih razloga da ne prođete gore, rekli kako to nije strašno i da je potrebna agencija, novi način upravljanja elektroenergetskim sistemima i da mi treba da budemo srećni, to ste već nekoliko puta izjavili, što je cena električne energije niža nego u zemljama u okruženju. Samo ne znam u kojoj to zemlji, ne znam kako se kreću cene električne energije u Albaniji, ali sigurno je mnogo više nego što je u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i taj prosek je za one koji koriste struju kao mogućnost da zagreju svoje stanove i za građane koji žive sa mnogo manjim primanjima nego vi narodni poslanici 10 centi u proseku.
Dakle, vi morate da budete svesni toga da će osnivanjem agencije razni lobisti i kumovi, bez obzira na njihovo kumovsko i porodično stablo, imati mogućnost da enormno profitiraju, da stiču basnoslovno bogatstvo, a da mi narodni poslanici budemo svedoci svega toga, da mi kao zakonodavno telo koje bira članove agencije ne možemo na to da utičemo, jer biće po onoj narodnoj "ne lipši magarče do zelene trave". Dok dođe izveštaj ovde, Hamović, Lazarević i svi drugi koji su imali jednu mašnu i jednu tašnu, obogatiće se sa desetinama miliona evra.
Vi se smejte, u Kragujevcu je prosek dugovanja za struju stanovnika preko 20.000 dinara sa raznim reprogramima. Vama opet to neka bude smešno, smejte sve dotle dok vam oni, ti kriminalci na kašičicu daju, upravljaju agencijom, upravljaju ministarstvom i vama kao Vladom.
Mi nećemo direktive, jer vi možete da kažete pet hiljada puta da je u drugim zemljama, to ste dali u obrazloženju, čak primenjen mnogo veći uticaj iz direktiva Evropske unije na njihove zakonske propise, nego što je to kod nas slučaj. Ne samo da nisu dobre te direktive koje vi dobijate, već će se jasno pokazati da niste bili u pravu, a za to vreme će građani plaćati toliku cenu električne energije dok se mafija u našoj zemlji bogati. Hvala.

Gospodine Markoviću, dame i gospodo poslanici, postavljena su konkretna i jasna pitanja vezana za zakon o energetici i ja pretpostavljam da se ministar Naumov pripremio da nam odgovori. Već smo kod 13. člana, i nekoliko puta poslanici SRS, ne o tome kakvo je vreme napolju, jer mi to ne vidimo iz ove atmosfere ovde, ili o nečem drugom, pitaju ministra Naumova gde je utemeljenje u našim pozitivnim zakonskim propisima da se formira agencija. Pozvao se na Zakon o preduzećima. Na Zakon o državnoj upravi se pozvao, dajući potpuno isto obrazloženje, ministar Tomica Milosavljević, kao što je to u obrazloženju Predloga zakona. Da li je to prepisano iz direktive EU, ali ja vam tvrdim da je apsolutno iste termine, istu rečenicu sa istim redom reči upotrebio i ministar Milosavljević kada je obrazlagao neophodnost postojanja agencije kada su bili u pitanju lekovi i medicinska sredstva.
Drugo, kao što je rekao poslanik Perić, postavlja se pitanje samostalnosti agencije; kako ona može da bude samostalna kao pravni subjekt kada su za njeno osnivanje, odnosno za njen rad i delokrug poslova koje će da obavlja potrebna određena sredstva. Verujem da vi nećete da shvatite ozbiljnost amandmana gospodina Plužarevića, kada je on govorio o sredstvima koja se tiču člana 12. koji se nadovezuje na ovaj član 13. i kada je govorio o donacijama.
Moram da vas podsetim, gospodine Naumov, da ste vi već bili, kao član DSS-a, u nekoj kobajagi opoziciji kada je ova skupština usvojila jedan zakon, odnosno kontragaranciju kada je bio u pitanju remont naših elektroenergetskih postrojenja, vrlo nepovoljan kredit nemačke banke za remont EPS-a, pre dve godine, i da je tada vaša poslanička grupa, navodno, digla glas protiv toga.
Da li vi sada hoćete sa pozicije ministra za rudarstvo i energetiku da poručite građanima Srbije da će i agencija, odnosno ljudi koji će njom da rukovode da ulaze u takve rizične aranžmane.
Kada kažem rizične, mislim rizične za građane Srbije, koji će sve to morati da plate preko visoke i već sada neizdržive cene električne energije. Nije u pitanju ničija zluradost, niti pogrešno tumačenje, već konkretan odgovor koji se od vas traži na pitanje koje su vam postavili poslanici Perić, Momir Marković i gospođa Pop-Lazić. Hvala vam.

Gospodine Anđelkoviću, dobro je što ste tu došli, predsednik se ponašao kao da je imao strujni udar. Malo je i smešno, ali i žalosno zbog demokratskih principa u ovoj skupštini.
Gospodine ministre, što se tiče člana 67. vi ste videli da sam amandmanom, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, tražila da se stav 4. briše, zbog činjenice da tarifni sistem, ovakav kakav jeste danas u Srbiji, pogađa široki sloj našeg stanovništva.
Činjenica je to, pogotovo ove najnovije izmene u tarifnom sistemu i smanjenje broja kilovata kod tzv. plave zone, sa ranijih 600 kilovat sati na 300.
Zatim uvođenje noćne tarife, odnosno jeftinije potrošnje samo u noćnim satima za vreme DOS-ovske vladavine, velika potraživanja od strane EPS-a prema građanima, govori se da je taj iznos oko 16 milijardi dinara.
Rekla sam vam da je, to je sasvim pouzdan podatak, u Kragujevcu taj prosek oko 20.000 dinara za stanovništvo, a za privredu i veći. Ima domaćinstava koja, ne zbog svoje nebrige, nego zbog nemanja novca za egzistenciju, nikakvih primanja, neostvarenih primanja, imaju čak i dugovanja od 150-200 hiljada dinara.
Najdrastičniji primer za to je grad Niš. Znate, čak je jedno vreme taj izvesni gospodin bio i premijer Vlade Republike Srbije, pozivao je građane da dođu na mesto gde su se javno spaljivali računi za električnu energiju, da to čine, pozivao ih je tako na građansku neposlušnost i ljudi su to radili. Sada, kada mi odemo u grad Niš, kada gostujemo na nekoj od lokalnih televizija ili se susrećemo sa građanima, njihova pitanja su – šta da radimo, jer su računi za neizmirenu električnu energiju 200 ili 300 hiljada dinara, sa svom zaračunatom kamatom.
Dakle, takav tarifni sistem je, pre svega, gospodine Naumov, u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Po Ustavu Republike Srbije ne može da se vrši nikakva diskriminacija naših građana, ni u kakvom obliku. Elementarno pravo na struju i na vodu moraju da imaju svi građani. Tako je u jednom gradu, kakav je Kragujevac, a čitava je Srbija danas dolina gladi.
Jer odlazeći na veoma posećene mitinge koje je održavao gospodin Tomislav Nikolić širom Srbije, videli smo da je takva beda i sirotinja svuda, videli smo da nam građani uglavnom ili donose astronomske račune, koje ne razumeju, za električnu energiju ili odsečke od svojih jadnih i bednih penzija.
Kada su u pitanju računi za električnu energiju, objasnite vi jednom običnom stanovniku u bilo kom gradu u Srbiji, koji to ne razume i nije njegovo da mora da ulazi u sve te manipulacije, u zakulisne igre elektrodistribucije, šta je to angažovana snaga, kako se ona preliva iz jedne zone u drugu i kako se na taj način vrši krađa građana Srbije.
Na samo jednom primeru, za jedno domaćinstvo, za koje možemo da kažemo da je štedljivo, recimo, u gradu Kragujevcu, u obračunskom periodu za januar i februar mesec, naknadno je u lokalnoj elektrodistribuciji, odnosno Elektrošumadiji–Kragujevac, ustanovljeno da je tom domaćinstvu, kroz tarifni sistem za koji mi tražimo ovim amandmanom da se ukine, ovakav kakav jeste, kroz razne manipulacije, kroz obračunavanje angažovane snage, kroz astronomsku cenu električne energije, koja je 10 puta povećana u proteklih nekoliko godina, Elektrošumadija je zakinula, ni manje ni više, nego skoro 10.000 dinara.
Šta će da rade oni građani koji ne znaju kome i kako da se žale, kako da isplate tako visoke cene električne energije? Šta da rade oni stanovnici u Srbiji, a vi to očigledno odobravate i nemo posmatrate, i odobrili ste to kao resorni ministar, koji su kažnjeni zbog toga što malo troše.
Dakle, oni imaju sreću da ne moraju da koriste električnu energiju za svoja grejna tela. To su ljudi koji spadaju u kategoriju najmanjih potrošača. Umesto da mogu i dalje da koriste do 600 kilovat sati, po toj najpovoljnijoj zoni, toj tarifi koja je inače, opet vam kažem, u suprotnosti sa Ustavom, njima je to smanjeno na 300 kilovat sati.
(Predsedavajući): Vreme.
Sada možemo da očekujemo da će u celoj Srbiji mašine za pranje veša, usisivači, svi kućni uređaji da rade od 12 sati ili od kasnijih noćnih sati, i tako će da žive građani Srbije.
Gospodine Anđelkoviću, završavam, želim samo da kažem ministru da resorno ministarstvo sa svojom preporukom i ta buduća agencija treba da porazmisle o ovoj činjenici i o tome da smo mi, koliko već sada, u situaciji da ne možemo da pomognemo građanima, odnosno ova je vlada očigledno za to nesposobna. Nije reformski kurs to što ćete ustanovljavati takav tarifni sistem, već način da obezbedite ljudima da imaju posao, da rade, pa onda obezbedite uslove da plaćaju ovako visoku cenu struje i ukinite ovakav tarifni sistem. Hvala.

Umalo da kažem gospodine ministre, a ministar Naumov je izašao. Kolega Jovičić se ponaša kao da je ministar, ali nije.
To što ste bili direktor u Kolubari, pa vas je ona prethodna DOS-ovska garnitura, ne ova u kojoj ste vi, smenila, ne daje vam kolega za pravo da se obraćate poslanicima i da kažete - predlažem da se amandman ne prihvata. Znači, vi niste ovlašćeni predstavnik Vlade, nego ste ovlašćeni predstavnik jedne političke stranke u Srbiji, DSS-a, koja, uzgred budi rečeno, veoma loše stoji po rejtingu, odnosno u biračkom telu, i vama ne daje za pravo niko, sa takvim brojem glasača koji imate iza sebe trenutno, a očigledno je da se sve više urušavate, da se obraćate svim poslanicima i da ih savetujete da ne prihvate moj amandman.
Time sebi činite lošu uslugu i rejting će vam onda biti niži zbog toga, a malopre sam govorila o onome što je najveća briga stanovnika u Srbiji danas. Niko od predstavnika, šefova poslaničkih grupa u ovoj sali, ne bi napravio takav politički gaf, da izađe i da kaže u ime svoje stranke ili u svoje ime - nemojte da prihvatite ovaj amandman, a hoću da zaštitim široki sloj stanovništva u našoj zemlji.
Oni koji se tarifiraju na ovakav način, odnosno da li vi znate, kolega, da član 67. i stav koji tražim da se briše govori da se tarifnim sistemom mogu odrediti različiti tarifni stavovi, zavisno od količine i vrste preuzete energije. Upravo vam govorim o tome da je količina i vrsta preuzete električne energije nešto što pogađa jednog normalnog i prosečnog stanovnika u Srbiji.
Količina od 300 kilovat sati, po sada najnižoj tarifi, ne može da zadovolji potrebe jednog prosečnog srpskog domaćinstva, uz sve restrikcije. I da od ponoći, od kada važi jeftinija struja, potrošnja, odnosno cena kilovat sata, obavljaju domaćice kućne poslove, da su uključeni svi aparati, a da ne govorim o činjenici da je taj prenosni sistem u Srbiji iz mnogih razloga toliko loš da postoje krajevi koji su nadomak nekog grada, gde je napon toliko slab da ljudima stradaju uređaji i da to njima niko ne može da nadoknadi.
Ali, to je sada druga priča. Ako govorimo o tarifnom sistemu i činjenici da vi promovišete novi koncept poslovanja Elektroprivrede i ovaj zakon, onda vam kažem - ne samo da to nije u saglasnosti sa onim što građani Srbije hoće i traže; da bi bolje živeli, obezbedite im posao i plate u proseku od 2.000 evra i nema problema. Oni će da plaćaju ovakvu cenu struje, opet će ona biti najskuplja u okruženju, ali plaćaće je.
Međutim, na ovakav način, milion i po zaposlenih ljudi, a toliki računi za struju, smanjena najniža tarifa sa 600 na 300 kilovata, i vi kažete - nemojte da prihvatite amandman, to znači da vi niste svesni trenutka u kome Srbija danas živi, ogromne većine gladnih ljudi, koji nemaju od čega da žive.
Pre nego što vam se obrati gospodin Anđelković, nemate pravo na repliku. Replika na repliku nije dozvoljena vašim DOS-ovskim poslovnikom.

Kolega je zloupotrebio Poslovnik, ali nema veze, sada imam pravo na repliku, jer je on govorio o članu 100. Poslovnika. Ničim nisam ni imala nameru, niti sam ga uvredila, govorila sam o činjeničnom stanju, o tome kako građani žive i kako im ne odgovara novi tarifni sistem, i ovaj koji će da funkcioniše posle usvajanja ovog zakona. On je, koristeći suprotno Poslovniku član 100, odgovarajući mi na to, čitao obrazloženje Vlade.
Nisam imala vremena, jer u šestom minutu, ispravno je postupio gospodin Anđelković, prekinuo me, a htela sam da vam, narodni poslanici, kažem koliko je nerazumljivo za građane Srbije i neprihvatljivo ovakvo obrazloženje Vlade, na koje se poziva gospodin Jovičić.
U svim dosadašnjim tarifnim sistemima, kaže Vlada Republike Srbije, ti elementi koji su predstavljali osnov za utvrđivanje tarifnih stavova vezani su za postupak utvrđivanja opravdanih troškova proizvodnje, prenosa i distribucije energije. O tome možemo da pričamo od sada, dakle, danas 22. jula od 20 časova i 20 minuta, pa narednih mesec dana.
O tome je razgovarano i o tome je bilo reči na sednici anketnog odbora. Koji su opravdani troškovi, prenos i distribucija, ko se obogatio, koja je to kumovska veza, kako su građani to plaćali kroz visoke cene električne energije i nemojte onda da se pozivate na ono što je mafija u ovoj skupštini, samo u ovoj drugoj sali, tvrdila kao argument za to što je potkradala građane Srbije. O tom potom, kada izveštaj anketnog odbora dođe na dnevni red Skupštine.
A i gospodin Aleksandar Vučić, koji je predsedavao anketnim odborom, naravno publikovaće to u izdanju "Velike Srbije", sve o čemu je bilo reči kod utvrđivanja činjeničnog stanja i toga da je mafija imala i te kako koristi. Pretpostavljam da ćete vi kupiti tu knjigu, cena je veoma popularna.
Sve dosadašnje knjige koje su govorile o raznim zloupotrebama, i o Čoviću, i o Canetu Žapcu, i o tome šta je Laufer jedan otkrio, šta se sve dešavalo oko kriminalnih delatnosti u našoj zemlji, revnosno je i sa zadovoljstvom, verovatno, u svojoj kolekciji sačuvao gospodin Naumov. A pretpostavljam da je iz toga imao šta da nauči.
Pa, evo, biću ljubazna, čim gospodin Vučić bude odštampao tu svoju knjigu, najavio je, da vas uputim na to da nešto iz toga pročitate i onda mi ne biste davali ovakva obrazloženja.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nije me iznenadio ovakav vaš ironičan stav i vaše hipotetičko razmišljanje o tome kakav ćemo stav da zauzmemo o Predlogu ovog zakona i šta ćemo da kažemo, zbog toga što sam pre nekoliko dana, a gledajući, odnosno sama reagujući na ono kako ste izlagali i kakvu ste ocenu dali o predstojećim lokalnim izborima u Srbiji, gostujući u centralnoj emisiji državne televizije, zaključila da je bahatost postao vaš manir.
Na isti način ste odgovarali novinaru, voditelju te emisije, odnosno u dnevniku, a u jednom trenutku, pošto smo se nasmejali na to vaše cinično izlaganje, pomislila sam da vi imate utisak da ste u osamdeset i nekoj godini i da se obraćate delegatima iz raznih gradova i okruga, koji su neki komunistički kadrovi došli iz svojih sredina, a ne poslanicima demokratskim izabranim.
I pre svega ste se obraćali poslanicima SRS, znajući da ćemo mi da budemo protiv ovakvog rešenja, a nemate u vidu i ne želite da imate u vidu da je nama sve vreme našeg političkog delovanja zapravo bio cilj, i to smo pokazivali stalno sa ove govornice, i dok smo, pomenuli ste taj period, učestvovali u Vladi, da unapređujemo državnu upravu.
Eto šta ste vi rekli: ovo će večeras, usvajanjem, promovisanjem ovog zakona, biti nastavak reformskog kursa u toj oblasti, a nama ne znači ništa, zbog toga što se iza tih reformi krije jedno zakonsko rešenje koje za nas nije prihvatljivo, iako ste se pozivali na Ustav, i dobro je da nešto stavljate u ustavne okvire. Iz ovog samog obrazloženja naša preporuka je, pa i moja večeras, da učinite drugačije, odnosno da ukinete ove agencije koje hoćete da stavite u okvir zakona i da one egzistiraju.
Vi ste rekli u obrazloženju, gospodine ministre, da prilikom rešavanja statusa agencije za strana ulaganja, promociju izvoza, agencije za zaštitu životne sredine i centra za uklanjanje mina, bila su moguća dva rešenja, i vi kažete, prvo, da se posle usvajanja ovog zakona novim izmenama urede i propiše da oni prestaju da rade, što je naša najtoplija preporuka.
Drugo, da se njihov prestanak rada odmah uredi ovim zakonom.
Iz do sada iznetih izlaganja, i šefa naše poslaničke grupe i gospođe Pop-Lazić, a to ću vam potkrepiti kada je u pitanju agencija za promociju izvoza i za strana ulaganja, mogli ste da vidite da mi imamo osnova za takvu tvrdnju i da je nepotrebno da to stoji. Pre svega, kada je bilo ovde reči o usvajanju budžeta za ovu godinu i neverovatnog deficita od 45 milijardi dinara, i kada smo oštro kritikovali tako skrojen budžet od strane Dinkića za ovu godinu, mi smo upravo ukazali na to, stavku po stavku, od ministarstva do ministarstva, na potpuno bespotrebno postojanje agencije u bilo kom obliku.
Njihovo ukidanje je takođe veoma važna ušteda u okviru celokupne javne i budžetske potrošnje. Drugo, vi ne možete uopšte da nas ubedite da će nastavak rada agencije za strana ulaganja i promociju izvoza nešto da promeni u ovoj sumornoj svakodnevici koju imamo i takvog kursa ekonomskog koji vi nastavljate od prethodne DOS-ovske vlade. Jer ako ta agencija, koja je postojala pod uredbom Vlade Republike Srbije, i vi sada želite da nastavi svoje delovanje usvajanjem ovog zakona, objasnite nam onda, ministre Lončar, šta je ta agencija postigla i kako je to pomogla, kroz ministarstva i uz ministarstva čiji je to delokrug rada, od kada je ova vlada od marta meseca Vojislava Koštunice.
Recite mi, koja smo to direktna strana ulaganja imali, kakvu smo promociju izvoza naših proizvoda imali, kada se statistika vrlo precizno bavi time šta se dešava sa našim dramatičnim i spoljnotrgovinskim deficitom i kada je on sve veći i veći, i kada je u pitanju kontrola proizvoda, a to nisu sada samo poljoprivredni proizvodi, nego se taksativno nabraja, recimo, kontrola mineralne vode, objasnite da li je normalno da vi i budžetski i kao ministar opravdavate postojanje ove agencije, a sa druge strane znate da ona, kao i celokupna vlada i nadležno ministarstvo, nisu ništa uradili da se situacija poboljša.
Ako je preko 10 miliona litara mineralne vode uvezeno u zemlju, ako propadaju poljoprivredni proizvodi, ako je blokada puta i večeras od strane radnika iz Bora na deonici od Batočine do Pojata, ako kreće talas štrajkova nezadovoljnih, ako se teško puni budžet, ako su niske zarade, ako nema proizvodnje, novih investicija, pospešivanja i otvaranja novih preduzeća, objasnite onda, a ne samo to da stavite na papir, kako će ova agencija da pomogne da se tako nešto desi.
Dakle, ona je preživela u kontekstu pravljenja i stvaranja tih agencija. Vi onda u obrazloženju kažete da su neke koje su formirane, a čiji rad nije počeo, prestale da rade. Naša preporuka je i da ove ukinete i da one prestanu da rade.
Kažete, agencija za unapređenje menadžmenta, za socijalnu brigu, za unapređenje zdravstva, za unapređenje rečnog saobraćaja i tako dalje, kao i agencija za zaštitu životne sredine. Moram da vas podsetim na činjenicu da u pojedinim momentima kada prethodna dosovska vlast, valjda treba da se učite na tuđim greškama, nije više imala argumenata za katastrofalno lošu politiku u svim oblastima našeg društva, posezala je za radom ove ili one agencije koje će da pomognu da se situacija poboljša.
Kada je u pitanju zaštita životne sredine, imali su jednog kadrovika iz redova DS, koji je organizovao neke akcije kada je u pitanju takođe dolazak stranih investitora. Morate onda da nam objasnite da li će ova agencija da ima sukob sa aktuelnim predsednikom Republike, Borisom Tadićem, jer se očigledno prepliću nadležnosti koje su date agenciji i Tadiću, koje on po slovu Ustava nema.
Ako je on mogao svih ovih dana da putuje po Americi, da obećava kako će ovde doći strani investitori, da bez saglasnosti bilo koga u Srbiji daje podršku jednom od predsedničkih kandidata, u ovom slučaju kandidata demokratu u Americi, Keriju, ako je mogao da organizuje razne susrete sa privrednicima i da dalje dajemo lažnu nadu bez konkretnih primera svima onima koji očekuju posao, objasnite opravdanost postojanja ove agencije, bez obzira na to što to želite da stavite u zakonske okvire i što se pozivate na Ustav, i to je jedino pozitivno.
Nemamo uopšte razloga da gajimo optimizam kada je u pitanju vaše ministarstvo i celokupna vlada. Fokusirala sam se na ovu jednu agenciju, za unapređenje lokalne samouprave, šta to znači - nove donacije, novi krediti. U Kragujevcu, u Beogradu, u svim drugim gradovima u Srbiji, pitanje kako su završile sve te donacije, a konkretne koristi od toga nije imalo 99% građana na teritoriji te lokalne samouprave.
Preporučujemo vam, i to je naš stav, da je postojanje agencije nepotrebno, da je to novo budžetsko trošenje sredstava, da one same po sebi, bez konkretnih poteza određenih ministarstava i vlade, a mi smatramo da ova aktuelna za to nije sposobna, neće unaprediti ništa u ovim pobrojanim oblastima, i zbog toga ćemo biti protiv ovog predloga zakona.
Ne iz, kako ste vi to hteli da prikažete, nekih demagoških razloga, sve sa razlogom i pre svega zbog činjenice da ste sami shvatili i uvideli da je postojanje nekih nepotrebno i gasite ih. Delokrug posla svako ministarstvo ima, spojili ste Velimiru Iliću nekoliko ministarstava, neka se on bavi time, kapitalnim investicijama, dolaskom investitora. Nije on za to očigledno nije sposoban. Možda ćete tražiti Karićevu pomoć. I on obmanjuje građane Srbije kako je sposoban da nešto uradi, jer on sam u Srbiji nikad ništa nije proizvodio.
Prema tome, bolje bi vam bilo da kroz neke konkretne poteze i otvaranje novih fabrika i pokretanje proizvodnje pokažete da želite da unapredite ekonomski položaj u našoj zemlji, a da vaši predstavnici, za koje se nadam da neće u mnogim opštinama i gradovima od septembra više biti na vlasti, jer su pokazali da nisu radili za dobrobit građana, ne koriste više i ne zloupotrebljavaju svoj položaj tamo gde su na vlasti, u opštini ili gradu kroz donacije i kroz kredite, a ne čineći ništa da se afirmiše lokalna samouprava i da se pomogne građanima da on u pravnom smislu reči bude servis građana.
Zbog svih tih nabrojanih razloga, mi ćemo glasati protiv ovog predloga zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, neprincipijelno, nedemokratski i nekorektno je da se tako ponašate.
A i nije u skladu sa Poslovnikom, kada je u pitanju konkretno postavljeno pitanje od strane poslanika gospodina Zlatana Jovanovića.
Mogli ste da sačekate da uvaženi kolega, Zlatan Jovanović, uputi direktno pitanje ministru, niti bi ministru pala kruna sa glave, jer on se ovde ponaša kao uvređena mlada, već dva dana ne izlazi, ne odgovara ni na šta i predlažem gospodine Markoviću, trebalo je da sačekate.
Umesto toga što ste onemogućili kolegu Jovanovića da pred očima cele javnosti postavi već postavljeno pitanje, morali biste da povedete računa o tome kako funkcioniše i kako radi Skupština.

Reći ću vam gospodine Markoviću, nemojte da ste toliko nestrpljivi,  ne znam, gospoda koja ulaze iz tehničke službe i do vas,  ja ću vam reći, da bi zaista cirkus u ovoj Skupštini bio sve veći i veći, a on to jeste očigledno iz dana u dan, zbog nepostojanja većine, zbog neutvrđivanja kvoruma, zbog ignorantskog stava jednog ministra, pa drugog, a nama je sada došao izveštaj Odbora za finansije Narodne skupštine o amandmanima podnetim na zakon o igrama na sreću.
Gospodine Markoviću, prošla je rasprava u načelu, prošla je rasprava u pojedinostima. Jeste da je hitan postupak i član Poslovnika kaže, mislim na član 159. - ako nadležni odbori do početka rasprave o zakonu u pojedinostima ne donesu svoje mišljenje o predloženim amandmanima, Skupština može da nastavi rad, odnosno da ide tok sednice u pojedinostima, što smo mi i uradili kada su bili u pitanju amandmani o zakonu o igrama na sreću.
Ali, post festum, dva dana posle, kada mi govorimo o zakonu o lekovima, kada je ovde drugi ministar iz G17, koji se takođe oglušava o sve ono što mu poslanici govore - da nam dostavljate mišljenja nadležnog odbora, ne da je žalosno, nego vi treba da se zabrinete nad tom činjenicom. Vi ćete meni sada reći: znate, nije još došao dan za odlučivanje o amandmanima.
Šta to znači? Kako funkcioniše služba, kako funkcionišu odbori i kakav je vaš stav prema poslanicima, o tome vi treba da se zapitate i da se potrudite da, u skladu sa vašim poznavanjem valjda domaće i svetske književnosti i literature, dozvolite poslanicima da imaju slobodan vid interpretacije i svog stava o predloženom zakonu o lekovima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle izlaganja eksperata iz oblasti medicine iz redova SRS, počev od predsednika Odbora, dr Paje Momčilova, profesora Poskurice, doktora Blažića, doktora Milkovića i ostalih, meni je zaista teško da kažem nešto novo vezano za stručnost u obavljanju poslova, a ti poslovi su povereni agenciji, a da to uvažene kolege poslanici, lekari, profesori univerziteta nisu rekli.
Posle izlaganja ministra, a koristeći svoje poslovničko pravo, moram da se osvrnem na ono šta je član 1. zakona, i na činjenicu da su pojedini poslanici, iz nekoliko poslaničkih grupa, imali prilike da se sa ovim konceptom zakona upoznaju tek pre nekoliko meseci.
Mi poslanici SRS koji smo i u prošlom sazivu bili članovi ovog parlamenta, imali smo ovaj predlog zakona potpisan, takođe od ministra, tada, Milosavljevića u gotovo neizmenjenom obliku.
Doktor Branislav Blažić kao jedan od poznatih eksperata iz svoje oblasti, hirurgije, kojom se dugo godina bavi, i kao poslanik od početka višestranačja u Srbiji je detaljno i precizno prišao ovom problemu još pre dve godine. Uz kasnije učešće svih poslanika, lekara iz SRS, a delujući kroz Odbor za zdravlje, ti ljudi su stručno i kompetentno želeli da ministra ubede u to da je koncept loš i da sve počinje od agencije. Ne zbog predubeđenja, ne samo zbog statističkog prikaza, a tačno je rekao doktor Momčilov da je samo 14 zemalja u svetu primenilo taj koncept i ne zbog toga što mi unapred želimo da budemo maliciozni i nećemo nikakvu agenciju.
Prvo, uopšte nije tačno, gospodine ministre, obrazloženje Vlade koje je dato svima nama poslanicima da je to u skladu sa Zakonom o državnoj upravi. Nije tačno!
Ta harmonizacija i prihvatanje ovakvih zakonskih rešenja je počela sa Ministarstvom za privatizaciju, formiranje Agencije za privatizaciju, a ovih dana smo svedoci kakve se sve malverzacije rade, o čemu je već govorio, i govori, sada već smenjeni direktor te Agencije.
Da li vi hoćete da agencija formirana po ovom zakonu ima istu ulogu kao Agencija za privatizaciju - da morate sada po konceptu koji ste vi predvideli, i kao stranka i kao neko ko učestvuje u vladajućoj grupaciji, da imenujete direktora agencije koji će da učestvuje u raznim malverzacijama, jer široka su mu ovlašćenja, najšira moguća, pobrojana u članu 6. Po onome šta agencija može da radi - "da se potresa celokupna javnost", a naročito ljudi koji rade u zdravstvu i koji se već spremaju za jedan novi štrajk, i da mi onda post festum raspravljamo o tome ko je kolike pare strpao u džep.
Ne, mi to ne želimo! Da bismo to sprečili i da bismo ustanovili principe i kodekse po kojima će da se radi u oblasti zdravstva kada su u pitanju lekovi i medicinska sredstva, "mi, poslanici SRS, hoćemo da eliminišemo direktorski lobi, provizije, ugovaranje poslova sa poznatim dobavljačima, enormne provizije", a pitanje je savesti i svesti tih ljudi šta će biti sa njima - jer pred Bogom i pred narodom odgovaraju za to što rade i što se obogate na nečijoj muci!
Da bismo to uradili, mi se zalažemo, i naše je pravo, da ne postoji agencija - ne zbog toga da bismo vam rekli da to u mnogim državama ne postoji, već unapred izražavamo sumnju, znamo u kakvom ste vi miljeu, znamo u kakvom su miljeu oni koji su do sada to radili; "uzimali ogromne provizije", a to znaju svi lekari i iz redova SRS i oni koji nisu članovi parlamentarnih stranaka.
Dakle, ljudi koji hoće pošteno da rade svoj posao i da leče pacijente, oni nemaju sa čime, nemaju adekvatne plate, urušeni su domovi zdravlja, kliničko-bolnički centri, a kakav je onaj u Kragujevcu, a kakav je Klinički centar u Beogradu? Onda se sa pravom postavlja pitanje (u dnevnim novinama) da li je bio potreban ovakav zakon ili vi treba da se zabrinete nad činjenicom da nekome smeta aktuelni direktor kliničkog centra - možda zbog toga što i on neće ovakav zakon, možda zbog toga što on neće da uzima provizije i da sarađuje na takav mafijaški način sa farmaceutskim kućama?
Zbog toga mi tražimo da se briše reč "agencija", da ona ne postoji i da se zaista napravi takav zakon koji će biti na dobrobit, pre svega, građana kojima je medicinska pomoć neophodna. Hvala.

Hvala gospodine Markoviću. Ništa se od prepodnevnog dela sednice nije promenilo. Od one moje jutrošnje konstatacije sada su stvari otišle korak dalje, sada se ministar ponaša kao Mikelanđelo i kaže - pustite me, ja malo odmaram, spavam. Ne reaguje ni na jedno izlaganje srpskog radikala i verovatno ne želi da shvati suštinu, ili da došapne nekome od onih koji čak nisu ni predstavnici njegove stranke, šta zapravo želi SRS i zašto se na ovakav način menja zakon.
Gospodine ministre, stvar nije tehničke, već suštinske prirode. Da bi se za vas ova mučna rasprava, na ovakav način, ili očigledno nerazumevanje od strane onih koji vas podržavaju, prekinula, ja ću opet morati da se vratim na član 1.
On je u tesnoj vezi sa članom 10. na koji sam podnela amandman, kao i na ono što je rekao u svom obrazloženju gospodin Blažić.
To zbog toga, što ste vi i meni u obrazloženju da ne prihvatate amandman na član 10. Predloga zakona, koji govori o nadležnosti, o načinu imenovanja direktora agencije, rekli da je obrazloženje isto kao i u članu 1. Ja ću vas da vratim na član 1. i da vam kažem šta je suština.
Dakle, agencija se zamenjuje rečju uprava iz razloga što, pa doktor Blažić kaže: "Stav Srpske radikalne stranke je da se umesto Agencije osniva Uprava koja treba da bude organ u sastavu Ministarstva zdravlja, nadležan za upravne (administrativne) poslove u oblasti lekova i medicinskih sredstava".
I vi, i pravnici i oni koji to nisu, i svi oni koji su do sada izašli i sa nerazumevanjem, tendenciozno, namerno pogrešno tumačili amandmane poslanika SRS, treba da znate da je to suština. Znači, vi ne biste onda bili u prilici da kroz osnivanje takve agencije na ovakav način imenujete direktora.
Ne samo to, nego problem i suština svega i kod predlaganja ovog zakona i uopšte nacionalne zdravstvene politike je to što ste vi, Tomica Milosavljević, trenutno aktuelni ministar zdravlja. To je najveći problem.
Onda je drugi problem, i taj, što ovaj zakon niste vi pisali, već su ga uradili takozvani eksperti iz zemalja koje je jasno pobrojao dr Paja Momčilov.
Treći problem je vaše nerazumevanje suštine i koncepcije zakona SRS-a, koji se amandmanom menja.
Četvrti problem je to, opet se vraćam na ono ko ste i kakvi ste vi, kakvo vam je okruženje i šta ste sve do sada radili, što ste skloni tome da se bahatošću i ovlašćenjima koja imate kao ministar zdravlja na neki način svetite svojim političkim neistomišljenicima.
Jutros sam vam samo onako na blic rekla kakav se problem dešava u Kliničkom centru Srbije i za mene se stvara otvorena sumnja u mogućnost koja vam je data članom 10. kod imenovanja direktora agencije, da isto tako postupite kod budućeg imenovanja, odnosno smene direktora agencije.
Sada tu postoje neka imena koja figuriraju u stručnoj javnosti. Ja se družim i sa lekarima i ekspertima iz te oblasti, a njih je najviše u redovima SRS-a. Kažu da to može da bude osoba "a", "b", ili "c", a da li je on farmakolog, da li je iz neke druge struke, nije važno. Ali je važno da je blizak vama, da je, po svoj prilici, jedan od jurišnika "petooktobatrske revolucije", da je već do sada izvršio dvostruko, trostruko prestrojavanje iz jedne u drugu stranku i da je sada na redu imenovanje direktora agencije iz redova G17.
Uostalom, i pre nekoliko dana kada je izašao novi "Službeni glasnik Republike Srbije" jasno smo mogli da vidimo da ste vi iz vaše stranke i drugih stranaka učesnik u vlasti interesne zone i grupisanja odredili prema gradovima, prema fakultetima, prema državnim ustanovama i zašto bismo mi onda verovali vama da ćete na osnovu stručnih kvalifikacija, na osnovu onoga što je taj čovek postigao u svojoj struci da izaberete direktora agencije. -
Direktor agencije ima veoma velika ovlašćenja i zato je nepotrebno da uopšte postoji agencija, a kada već vi kao ministar predlažete i Vlada imenuje direktora, onda mi odgovorite na pitanje, evo, približavamo se finišu skupštinskog zasedanja za današnji dan, a okuplja se sindikat zaposlenih u Kliničkom centru - zašto vam direktor Kliničkog centra smeta? Ja ne znam iz koje je političke stranke i to je apsolutno nebitno.
Ako vi na takav način želite da ga smenite, da li biste i u slučaju direktora agencije - ako ovaj prvi kandidat koji figurira u javnosti, ako je očigledno po vašem izboru, ne radi ono što ćete vi da mu naložite, da li će biti na isti način smenjen.
Da bismo to sprečili i da bismo sve vas koji na takav način želite da koristite funkciju na kojoj se nalazite onemogućili u svemu tome, pridružićemo se zahtevu zaposlenih u sindikatu zdravstva Kliničkog centra za vašu smenu, za smenu cele Vlade, jer očigledno je da sa vama i sa ovakvim zakonima mi ništa dobro ne možemo da očekujemo, ni zaposleni u zdravstvu, ni naši građani u čije ime i u čijem interesu pravite ovakav zakon.