U odnosu na period od 2000. godine, pa evo do sada popravila se situacija u vojnom obrazovanju, ali to nije dovoljno. Ako se uporedi taj broj kadeta na Vojnoj akademiji, kojih je bilo svega stotinak, a sada je preko hiljadu, to je značajan pomak, ali veća promocija mora da bude države svuda i na svakom mestu i svih državnih funkcija da se populariše vojni poziv.

Ono što želim da iskoristim sada da vam kažem, gospodine ministre, je da posle dve godine mandata ove Vlade pitanje je koje će do kraja istrajno da potencira SRS – kada će Srbija da otpočne proces učlanjenja u ODKB? Morate da se suočite, a vi ste, verujem, odgovoran čovek i znate u kakvom smo okruženja, kakve opasnosti sve prete Srbiji. I sami ste govorili o tome na više televizija i u više intervjua da će pritisci od strane neprijatelja sa zapada biti sve veći i veći.

Ja ću da se poslužim rečima predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, koji je Amerikancima i tim zapadnim neprijateljima i Rusije i Srbije još 2004. godine rekao da će Rusija postati bez premca najveća vojna sila, super sila. Ta sila koja danas ima najsavremenije naoružanje, sila koja je preko 30 puta za poslednjih nekoliko godina svoje krstareće rakete usavršila, koja ima novu raketu „Sarmat“ od koje strepi čitav svet, ne zbog toga što hoće da osvaja svet, već da pokaže Amerikancima i neprijateljima iz NATO pakta koji vode orkestriranu, histerično kampanju protiv Rusije i njenih prijatelja, da oni mogu sve. To više ne mogu i zato im je Putin tada rekao, a i sada im je ponovio kada je bio u završnici svoje kampanje ono što ću ja vama sada reći - ako nas niste slušali na početku vašeg mandata 2016. godine da je podhitno neophodno da napravimo strateški, vojni i politički savez sa Ruskom Federacijom, slušajte me sada.

Gospodine Arsiću, onda moram da pribegnem povredi Poslovnika, i da još jednom podsetim gospodina ministra, gospodina Vulina da vojna neutralnost nije ustavna kategorija. Ja imam Ustav ispred sebe. Ovaj Ustav je donet 2006. godine. Mi smo dali saglasnost prilikom njegove izrade i imali smo svog predstavnika, imali smo brojne primedbe, ali na naše insistiranje ovakva je preambula Ustava da su KiM neotuđivi deo naše zemlje. Ali, posle toliko godina, posle perioda od 12 godina, a sada ulazimo u najžešću i najgoru moguću fazu pritisaka sa zapada, ovih iz EU za koje mislite da su nam prijatelji, a koje su članice NATO pakta, da se odreknemo dela naše teritorije.

Zato ste, gospodine Arsiću, vi trebali da, a ja reklamiram član 27. i 107, na to upozorite gospodina ministra, jer on je učesnik sednice kao i mi svi. Kada ste već pomenuli gospodine Vulin naš status u NATO paktu, odnosno status posmatrača, sama sam član delegacije Parlamentarne skupštine NATO, ali čovek koji je šef delegacije, a nažalost je poslanik, Dragan Šormaz je najveći natovac u Srbiji i Skupštini Srbije. Mi idemo na zasedanja Parlamentarne skupštine NATO gde se protežira ne vojna neutralnost već protežiranje ulaska Srbije u NATO pakt. Tako nastupa naša delegacija, a mi ne želimo nikakvu vojnu neutralnost, jer mi smo kao što je to još pre nekoliko godina objašnjavao i naš predsednik i svaki poslanik SRS, mala zemlja koja u ovom trenutku i te kako ne zaštićena, pod svim pritiscima, da nam otmu KiM, pa će na red doći i Raška oblast i Vojvodina i zato je neophodno da se učlanimo ODKB kako bismo se zaštitili i bili pod kišobranom velike i moćne bratske Rusije.

Hvala.

Gospodine ministre, poštovani saradnici, ovde smo intervenisali da u naslovu stoji – u srpskom vojnom obrazovanju. Zbog čega? Evo, složiće se gospodin Vulin, da privučem njegovu pažnju, a možda je čak i to trebalo da stoji u naslovu, da svakako treba u Srbiji, ako želite da se buduće generacije vaspitavaju u patriotskom duhu, naravno, mi ćemo sa naše strane činiti sve da govorimo o tome kakvo zlo dolazi sa zapada, da Srbija nikada ne treba da postane član NATO pakta i da ne treba da učestvuje u mirovnim misijama koje imaju tu neku EU konotaciju. Ali, složićete se, gospodine Vulin, sa nama da je srpska vojna misao nešto što treba da bude temelj vojske. Srpsku vojnu misao je ustanovio još vojvoda Radomir Putnik.

Da je to stajalo u ovom 1. članu ili negde u zakonu svakako da bi imalo mnogo značaja, jer ako želimo da od deteta u osnovnoj školi, preko srednje, bez obzira na to da li će neko vojno da se obrazuje i, naravno, tek u poslednje vreme je to zvanje dobilo i akademski status, tako nije bilo pod ovim „žutim preduzećem“ koje nas je upropastilo i koje je sve činilo da budemo pod šapom NATO pakta, kao što je to radio i ministar Šutanovac, morate da razmišljate o tome da nije dovoljna samo edukacija kadeta u Vojnoj akademiji, nego da se krene od osnovne škole i da u srpskom vojničkom duhu deca budu vaspitavana kroz tu vojnu misao koja je proslavila srpsku vojsku, koja nas je oslobodila i u balkanskim ratovima, a koja je učinila ono najbolje, da srpski vojnici daju u Prvom svetskom ratu i, na kraju krajeva, u današnje vreme svako treba da razmišlja da Srbija nikako ne treba da se u nekom komparativnom smislu upoređuje sa zemljama, kako vi kažete, u regionu ili sa nekim drugima na zapadu, taman posla, jer ono što je začela i što ima srpska vojska kroz vekove, ali ja sam govorila, eto, u istorijskom smislu o tom novijem dobu, od 18. i 19. veka, retko koja vojska u Evropi može time da se pohvali.

Javljam se po članu 162. a kasnije ću i po amandmanu koleginice Paunović.

Znači, gospođo predsednice, što se tiče podnošenja amandmana, čuli ste i koleginicu Radetu i vas smo slušali jutros, legitimno je pravo svakog narodnog poslanika, a ovde se samo postavlja pitanje promene Poslovnika i mogućnosti da poslanici opozicije imaju više mogućnosti u smislu da nemamo ovo spajanje tačaka na ovakav način. Suština je ovde da ovaj pokret, kako se već zove, Dveri na čelu sa Boškom Obradovićem nije ni mogao da podnosi suvisle amandmane kao što su to radili poslanici SRS na ovaj predlog zakona, jer govori se o vojnom obrazovanju.

Vi znate dobro, gospođo Gojković, pošto smo i mi poreklom iz istog kraja, kao i vi i ja, kao i Boško Obradović, da tamo u tom pokretu koji on zastupa ima samo ideologije fašizma. Tu nema ničega slobodnog za državu, za narod, za Srbe, za progres vojske, za prosperitet, za vojnu doktrinu, jer vojnu doktrinu kao sledbenik Dimitrija LJotića ne može ni da zastupa Boško Obradović, jer dok su se moji i vaši u redovima Đenerala Draže Mihailovića borili za oslobođenje Srbije, jel tako, pre svega mislim na svog dedu i na njegove sledbenike, a bilo je sa druge strane onih, protiv fašističkih sledbenika Dimitrija LJotića, u isto vreme su ovi koje obožava LJotićevac Boško Obradović izvodili decu u mom Kragujevcu na streljane. Dok se Dimitrije LJotić zajedno sa Nemcima borio za to da se satre srpstvo i da se pobije što više Srba, general Draža Mihailović je oslobađao Loznicu koji je prvi porobljeni grad bio oslobođen u Evropi 31. avgusta 1941. godine.

Gospodine Arsiću, reklamiram član 27. stav 2. Vi ste trebali da reagujete kada je govorio Boško Obradović, prerano uveli ljotićevski pupoljak, zato što je on uvredio sve časne srpske patriote, odnosno pripadnike srpskog četničkog pokreta, jer je kao istaknuti i dokazani ljotićevac govorio o antifašističkoj borbi đenerala Draže Mihailovića i njegovih sledbenika. Vaša dužnost je bila, jer vi vrlo dobro znate, kao i čitava srpska javnost, da je on ljotićevac, da je bio jedan od glavnih autora tekstova u ljotićevskom časopisu „Nova iskra“, da je Vuka i Dositeja, i uverena sam da je spreman da to i sada ponovi ovde, valjda stoji iza onoga što je pisao, nazivao štetočinama i bezbožnicima, da je na najgori mogući način vređao sve one, kroz takvo svoje delovanje, koji su bili protiv Nemaca i fašista.

Sada želi drugačije da se predstavi, jer nije valjda u svrhu njegovog daljeg političkog delovanja da svi znaju da je on ljotićevac, a jeste. To ne može da se izbriše.

Molim vas, gospodine Arsiću, kada ste na mestu predsedavajućeg, jer i vaša izvorna ideologija je ova naša ideologija, srpskog nacionalizma, valjda vas kao Veroljuba Arsića, pošto ste bili dugogodišnji član Srpske radikalne stranke, a znate kakva je uloga četnika bila i pripadnika četničkog pokreta, da uvek reagujete kada govori ovaj ljotićevac Boško Obradović, jer zaista na najgori mogući način vređa sve one koji su potomci iz četničkih porodica i svih onih koji su dali svoj nesebični doprinos za oslobođenje srpskih zemalja.

Gospodine ministre, naš ovlašćeni predstavnik je govorio o tome da se nedovoljno ceni ratno iskustvo naših proslavljenih oficira i ja moram sada zbog javnosti, jer verovatno vi, gospoda, to znate, da potenciram nešto što se dešava u Ruskoj Federaciji. Tamo je, naime, uveden kao obavezan predmet na postdiplomskim studijama predmet ratnog vojnog iskustva koje Rusija ima kao velika i moćna država, a znate dobro i stav Srpske radikalne stranke da je neophodno da se pokrene pitanje našeg učlanjenja u ODKB kako bismo imali čvrsti vojni savez sa Rusijom i kako bismo se oduprli svim budućim izazovima i svemu onome što nam neprijatelji sa zapada spremaju.

Međutim, moram sada da iskoristim i ovu situaciju, gospodine Vulin, a ujedno i vama da dam eventualno mogućnost ako želite o tome da pričate, da prokomentarišem nedavni sastanak koji je održan u Generalštabu, kada su pozvani svi bivši načelnici Generalštaba. Tom pozivu se odazvao i Zdravko Ponoš, za koga javnost zna da je potpredsednik ove stranke Vuka Jeremića, a on zapravo predstavlja veliku bruku i sramotu. Taj otpadak žutog režima, koji je mnogo štete naneo Vojsci Srbije, naročito zbog činjenice da i sada kao bivši načelnik Generalštaba nastavlja da blati srpsku vojsku, pa je tako pre nekoliko dana u jednoj televizijskoj emisiji uživo sve najgore govorio, i da mi imamo ne znam kakvo naoružanje, i našu saradnju sa Rusima i sve najsavremenije tenkove i oružje koje smo dobili od braće Rusa, o svemu tome je najpogrdnije govorio i zaista je bruka. Ako treba neko da dođe u Generalštab, ako neko treba da dobije najviše vojne počasti i zasluge, to su takvi srpski generali kao što je general Delić i svi oni koji su upravo kroz svoje vojničko delovanje i iskustvo pružili otpor neprijatelju i spašavali srpski narod i srpsku teritoriju.

Dakle, ovako nešto da se više nikada ne ponovi, jer upravo je, vidite, taj izdajnik to koristio i rekao je kako je on tamo otišao, verovatno je to bilo protokolarnog tipa, i davao je savete. Pa, može Kolindu i Androkovića da savetuje, a svakako ne može vas, gospodine ministre, i časne srpske vojnike i oficire. Hvala.

Gospodine Marinkoviću, vi ste bili dužni da zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije kada je govorio poslanik Zoran Živković iz razloga što je on na najgrublji način uvredio dostojanstvo i Vojske Srbije i Vojske Republike Srpske i narod Republike Srpske Krajine koji je sada pod ustaškom okupacijom i sve dobrovoljce i sve rezerviste i sve vojnike koji su junački branili naš narod na Kosovu i Metohiji pod NATO bombama kada je njihov mafijaški, kasnije premijer, a tada njegov partijski saborac Zoran Đinđić pozivao da se još 15 dana bombarduje Srbija.

To govori čovek koji nema jednog jedinog dana u vojsci, nije služio vojni rok. Čovek koji se usuđuje da posle svog zla koje nam je naneo njegov režim posle 5. oktobra, a dobro znamo ko je kriv za raspad i bivše Jugoslavije i razbijanje jedinstvenog etničkog, nacionalnog i verskog prostora na kome su živeli Srbi, upravo njegovi prijatelji koji su omogućili da takvi pučisti i takvi izdajnici srpskog naroda posle 5. oktobra dođu na vlast.

Vi ste bili dužni da ga upozorite da tako ne može da se govori u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mi smo suverena država. Mi želimo ujedinjenje sa Republikom Srpskom za koju su mnoge žrtve pale, desetine hiljada žrtava, nekoliko stotina hiljada naših sunarodnika je proterano za vekovnih ognjišta pod komandom ustaških vojnih hordi i zaista je nedopustivo da se na ovakav način vređa dostojanstvo svih narodnih predstavnika, ali to može da u radi samo neko ko ničega, očigledno, nema kod sebe, kada je spreman tako nešto da izgovori.

Ovu su reči za ustaški sabor, nisu za Skupštinu Srbije, jer ovde sede ljudi i mnoge kolege i mnogi imaju svoje očeve i svoje stričeve, braću, koje su sve dali, kao i gospoda koja sede u uniformama, za odbranu vekovnih srpskih zemalja.

Mi sa ponosom možemo da kažemo i da smo ponosni i na to, evo i u susret Danu Vojske Republike Srpske što smo stvorili Republiku Srpsku, a oslobodićemo i Republiku Srpsku Krajinu i to će se jednog desiti.

Hvala, gospodine Arsiću.

Reklamiram čl. 27. i 32. Očekivala sam da ćete malopre da reagujete sa mesta predsedavajućeg zato što je na najgrublji način govornik Igor Bečić iz klupe, što je nedozvoljeno, dobacio koleginici Radeti, obrativši joj se rečima „taj član, gospođo“.

Prvo, ona nije za njega nikakva „gospođa“, već pravnik sa odličnim pravničkim iskustvom, potpredsednik Narodne skupštine, za razliku od njega koji je italijanskog predsednika nazivao Serđo „mortadela“, koji govori o tome da mi pričamo ovde o nekom zakonu, da se neko „bije“, jer govorimo o zakonu BIA, itd, vi ste slušali sve te nebuloze, da ne može čovek da pročita ono što je napisao, ujedno i da kažem da je zaista, osam godina sam bila tada kao jedini zastupnik manje zastupljenog pola u Odboru za odbranu i bezbednost i to kada su ovi žuti harali i radili šta su hteli. Svedok je i gospodin Panić, koji je jedini profesionalac, istrajni, već više decenija u agenciji ili Službi državne bezbednosti.

Tada nisam mogla da verujem da će, kada je bilo najgore moguće vreme, i pod tim Vukadinovićem i pod Tadićevim režimom i pre toga, mafijaškim režimom Đinđića, da će da dođe na mesto predsednika Odbora…

(Radoslav Milojičić: Na šta ovo liči?)

Hajde ti ućuti malo, nemoj da dobacuješ, ja govorim, javi se za reč. A vi uvedite red.

Dakle, da će da dođe na mesto predsednika Odbora za kontrolu službe bezbednosti neko ko prvo ne zna da čita a kamoli da govori…(Isključen mikrofon.)

Koleginice Majkić, vi ste započeli jednu temu, a ja ovde, malo će biti čudno, pošto ste vi iz vladajuće strukture da se u jednom delu složim sa vama.

Dakle, sve ono što se dešavalo u prošlosti, vi niste ispravili, ali ja ću da govorim konkretno o jednom delu vaše diskusije, a tiče se lopovluka DS, jer evo ovde sedi Aleksandra Jerkov, kao predstavnik tog režima koji je žario i palio, pljačkao po Srbiji, ostavljao ljude bez posla i to je u stvari najveći zločin. Progon ljudi sa radnih mesta, ostavite ih na ulici, nigde ništa nemaju, nemaju deca hleba da jedu, ništa. Evo, vidim ovde, njoj je sve lepo, kucka poruke, uživa, prima poslaničku platu. Pa, dobro kakve tezge da ogovara, gospođo Radeta, to ona najbolje zna.

Sa druge strane mi imamo situaciju da je ključni problem to što su ostale te žute sudije u najvećem delu u osnovnim sudovima. Ja sam govorila, gospodine ministre, vi to najbolje znate kada ste preuzeli resor, videli ste koliko je preduzeća koja su ovi iz žutog lopovskog preduzeća oterali u stečaj. Sto osamdeset osam je po popisu iz 2015. godine, a možda se to i povećalo kasnije, možda i vi predsedavajući to znate jer ste član Odbora za finansije, ali najveći je problem što ništa nije moglo da se uradi sa ljudima koje je vlast sistematski obmanjivala, pljačkala i to je zapravo počelo od 2001. godine i kada je došlo dotle, što bi narod rekao, da je već više blata i vode preko glave, ljudi su morali sami da se snalaze i da traže poslove.

Sada, koleginice Majkić, kada se obraćate na tu žutu lopovsku stranu, vi morate da imate u vidu to, pošto pretpostavljam da je isti problem i kod vas u Kikindi, kao i kod mnogih drugih kolega u gradovima Srbije, da to njih ništa ne dotiče. NJima je najvažnije kako da ruše ustavni, državni poredak, da slušaju naloge Skota i ostalih zlikovaca sa zapada, da što više rade protiv svoje zemlje i svog naroda, da što više izmišljaju, kleveću i lažu, da optužuju srpske junake poput našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja za koga ste svedoci, kao i čitav srpski narod da se sam borio protiv zlikovaca iz Haga, da je ratni zločinac, to čusmo od ovog lopovskog preduzeća i lično iz usta Aleksandre Jerkov, jutros.

Znate, kada mi moramo u takvoj jednoj atmosferi da vodimo skupštinsku raspravu onda se postavlja pitanje, a šta vi radite i gde ste bili svih ovih godina da te lopove procesuirate, da ih označite da su izdajnici, da su radili zlo protiv svog naroda i protiv svoje države, a znate, a tako je kolega Markoviću, Orliću, da vas dalje ne prozivam iz klupa, da to kažete da to čine i dalje, da se sastaju na prijemima sa pojedinim ambasadorima zapadnih zemalja, da kleveću svoj narod, svoju državu, da sve rade zajedno. Pa, da, što kaže gospođa Radeta, neki idu i u neke, verovatno hotelske sobe i na prijeme i tako dalje.

Dakle, sve to gledate, nemo posmatrate i mi sada treba u jednoj ovako uglađenoj i finoj atmosferi da vodimo raspravu o zakonu koji u suštini nije toliko bitan za prosperitet države i naroda, ali znate morate jasno da žigošete sve one koji su zlo za srpski narod i srpsku zemlju.

Ja ću to, kao i kolege srpski radikali da činim svuda i na svakom mestu i kada se isključe kamere i kada nisam za skupštinskom govornicom, jer kako god da pogledate, a imate stenograme svih sednica koje smo imali do 2012. godine, dok su oni žarili i harali po Srbiji, videćete da je ostala samo pustoš i da takvim ljudima svakoga dana to treba ponavljati kako bi možda to doprlo do njihovih mozgova, ali ja ne verujem da to ikada može da se desi.

Verovala sam gospodine Arsiću, kao političar sa višegodišnjim iskustvom i kao neko ko zna da je svaka uvreda i povreda dostojanstva Skupštine nešto kada treba da reagujete, da ćete to da uradite prilikom govora Gorana Ćirića. Bili ste dužni da zaštitite i dostojanstvo Skupštine i narodnih poslanika od takvih kleveta i laži koje su izgovorene u trenutku kada je on dobio pravo na repliku.

Pominjanje devedesetih godina, stradanje srpskog naroda i svi zločini koje smo pretrpeli od ustaških hordi…

Sve ono što je naš narod morao da podnese zbog takvih koji podržavaju politiku zapadnih moćnika koji su sve uradili da nam rasture zemlju, da proteraju narod, da ljudi ostanu bez svojih ognjišta, a da se pri tome taj koji je govorio ne priseti svog perioda kada mu je bilo veoma lepo i kada je uživao kao direktor Pošte, uljuljkan u sve svoje funkcije…

(Narodni poslanik Aleksandra Jerkov dobacuje ali se ne razume.)

Ja bih vas zamolila da ovoj spodobi tamo kažete da me ne prekida kada govorim.

… i kada koristim svoje pravo kao narodni poslanik. Ja sam se pozvala na član 107. i član 27. i molim vas da ubuduće zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine od takvih koji bi trebalo da ćute i da se pokriju ušima i da reč ne progovore zbog svega lošeg što su uradili i narodu i državi.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, ovaj deo zakona koji se odnosi na načelo upravljanja sistemom javnih politika je prilika da pokrenem jedno pitanje, s obzirom na to da tačka 11), koja govori o načelu javnosti i partnerstva, kao i prva i druga tačka o ekonomičnosti i finansijske održivosti, mogu da se podvedu pod nerazumevanje mnogih građana Srbije zašto i dalje tolerišete da italijanska fabrika „Fijat“ vrši torturu nad radnicima u kragujevačkoj „Zastavi“.

Naime, taj problem je otpočeo još pre 10 godina, tačnije od momenta kada je „Fijat“ počeo proizvodnju svog modela u gradu u kome živim i gde sam rođena i gde radnici, bez obzira na to što su uz pomoć države, a ne italijanske fabrike, dobili posao, a objasniću i kako, sve to mi građani Srbije iz budžeta plaćamo. Italijani su nas opljačkali u ovom poslu. Država je dala 50.000 evra za svako novo otvoreno radno mesto. Država Srbija, o tome smo govorili na našim konferencijama za novinare, plaća poreze i doprinose, to ne rade Italijani. Država Srbija je ta koja je dala garancije za „Fijat“, odnosno za njihov kredit koji su uzeli od Evropske banke, naša garancija koja je ratifikovana ovde u Skupštini za kredit od 500 miliona evra i tako tome nema kraja.

Da ne govorim o tome da je grad Kragujevac, koji je inače u provaliji zato što je vodi nesposobni Vladimir Nikolić, i to vi svi dobro iz SNS znate, da on nije sposoban za tu funkciju, pada u sve veću provaliju i iz razloga što smo mi „Fijat“ oslobodili na 10 godina od lokalnih taksi. To je uradio, pre svega, Mlađan Dinkić, zajedno sa Borisom Tadićem, sklapajući takav posao.

Sada, zašto vi ne date odgovor mojim sugrađanima i radnicima koji su zatražili još plus pored toga što trpe takvu torturu, ono što dobijaju svi radnici „Fijata“ u svetu, a to je da im se plati tzv. bonus efikasnosti. Jer, znate, jutros kada sam iz Kragujevca krenula na posao, srela sam u komšiluku čoveka koji mi je rekao da njegov sin, inženjer mašinstva, koji nije mogao da nađe prvobitno posao u svojoj struci, a sada radi u jednoj privatnoj kompaniji, je radio sedam meseci u „Fijatu“.

Radio je na postavljanju sedišta u modelu 500-l. NJegova sekundaža za to je 16 sekundi. Ako slučajno uđe u sedamnaestu ili osamnaestu sekundu, on biva kažnjen. On čovek kaže da je prosto nemoguće da se norma ispunjava na takav način. Pauza od pola sata za odmor, rade kao roboti, bez bonusa, za oni koji uspevaju i pored takvih nenormalnih sekundi da ostvare svoju normu, onda nema onoga što radnici traže. Zatražili su od premijerke Brnabić i od vas, od članova Vlade, da im pomognete.

Zaboga, kažu iz rukovodstva i iz poslovodstva pljačkaškog „Fijata“ – oni na to nemaju pravo zato što im je povećana plata. Pa, plata im je usklađena sa minimalnom cenom zarade i taj bonus od 6% je nešto što oni moraju da dobiju, jer rade u fabrici koja je dužna to da im da.

Nemam još puno vremena, jer sad trošim i vreme poslaničke grupe. Ja bih molila nadležne da reaguju i da se zaštite svi oni koji, nažalost, moraju i kako-tako da rade u fabrici koja može da, što bi naš narod rekao, podvije rep i da ode, jer, evo, već uskoro ističe tih 10 godina.

Podneli smo amandman na naslov iznad člana ovog zakona potpuno bespotrebnog. Da je ovaj Predlog zakona došao, gospodine Stefanoviću, u vreme vladavine Mlađana Dinkića, koji je smišljao razne master, akcione i druge planove, mi bismo možda i razumeli, ali sada, u ovom trenutku da prevodite, i to na nevešt način, što smo pokušali da objasnimo i u načelnoj raspravi ministru Đorđeviću, zakon koji apsolutno nema nikakvu svrsishodnost niti smisla pored Zakona o javnoj upravi, pored Zakona o državnoj upravi, pored svih postojećih pozitivnih zakonskih propisa ovo je potpuno besmisleno.

Mi ćemo dalje, kroz amandmane da vam ukažemo na to da sve ovo što ste vi prepisali i preveli u procesu usklađivanja zakonodavstva Srbije, što je potpuno pogrešno, sa zakonodavstvom EU nije dobro, a uostalom je i neprimenjivo. Kada pogledate ovaj zakon, i ne može da se primenjuje. Mogu da se primenjuju određeni planski sistemi za pojedine resore i pojedine oblasti, a sam zakon po sebi ne znači ništa.

Zbog javnosti i zbog toga što ministar to nije hteo ni da shvati, niti da odgovori, mislim na ministra Đorđevića, opet ću da podsetim da je ovo sve došlo kao neka novotarija, ali preuzeto iz američkog političkog sistema, jer je izvesni Hauard Levison još 1958. godine obrazovao u Americi tzv. sistem javne politike i vi to sada uneli u srpsko zakonodavstvo, što je potpuno besmisleno, kao što je i ceo ovaj zakon.

Gospodine Stefanoviću, evo, ovo je prilika da govorimo o tome na koji način su urađeni određeni akcioni planovi i razna planska dokumenta od momenta kada je SNS preuzela vlast.

Osvrnuću se na dva, ako mi vreme dozvoli. Najpre, na prvi iz 2015. godine, to je Akcioni plan za rešavanje situacije u 188 preduzeća koja su bila u procesu privatizacija u kojima je pokrenut stečajni postupak.

S obzirom na to da ste vi imali jednog ministra koji je sada narodni poslanik, a koji vam se oteo i koji je bio na čelu te stečajne mafije, moje pitanje za vas je – šta se desilo sa svim tim ljudima koji su ostali bez posla u tim preduzećima? Šta su uradili stečajni upravnici za protekle tri godine? Kako će biti i iz koje mase sredstava namireni radini koji su bukvalno posle 20 i 30 godina ostali na ulici?

Imamo slučaj „Autosaobraćaja“ u Kragujevcu, gde je preko 800 ljudi ostalo bez posla, a država je to mogla da reši, jer grad Kragujevac i Vlada Republike Srbije su bili većinski vlasnik tog preduzeća.

Da mi objasnite, s obzirom na to da ste otpočeli polemiku sa gospođom Radetom, oko vašeg Akcionog plana za industrijalizaciju, odnosno za otvaranje novih fabrika, o čemu je gotovo svakodnevno reč, iz meseca u mesec, i hvalite se tim projektima, kako je to Vlada Republike Srbije dovela fabriku „Simens“, kada svi mi koji smo rođeni i živimo celog života u Kragujevcu i radili smo u nekim industrijskim sistemima, eto, poput mene u nekadašnjoj „Zastavi“, odnosno izvoznom sektoru tog preduzeća, pa znamo i ko su ti inženjeri i ko je gospodin Milanović, i isto tako, znamo da je to lični projekat gospodina Milanovića, vlasnika „Milanović inženjering“, koga je „Simens“ preuzeo i koji je svojom uspešnošću uspeo da dovede fabriku „Simens“ u Kragujevac?

Šta ćete da uradite u trenutku kada bude istekao aktuelni ugovor sa „Fijatom“, s obzirom na to da je Kragujevac u teškoj provaliji? Vi i dalje držite onog nesposobnog Radomira Nikolića za gradonačelnika. Problemi se gomilaju, a radnici u „Fijatu“ strepe da će ostati bez posla, jer fabrika ne radi punim kapacitetom. Ono što je jasno svima koji prate globalnu scenu i autoindustriju u svetu je da je ovaj model potpuni promašaj i da ne može u tom smislu i kako je to Dinkić sa svojom žutom mafijom zamislio, da se probije na svetsko tržište po ovoj ceni i po ovom kvalitetu.