Gospodine ministre, umesto ovog zakona pre je bilo logičnije da se Vlada Srbije i vaše Ministarstvo pozabavi i posveti pažnju rangiranju univerziteta po Zakonu o univerzitetu i na način na koji biste proverili akreditaciju pojedinih univerziteta gde su stečena određena zvanja koja sada ovde treba da uđu u ovaj nacionalni okvir kvalifikacija, iz prostog razloga što na prostoru cele bivše Jugoslavije ima univerziteta koji štancuju raznorazne diplome, a mnogo je takvih univerziteta i ima ih u Srbiji.

Mi vrlo dobro znamo i struktura vladajuće stranke, pa čak i one bruke, bivšeg predsednika države kako je štancovanu diplomu uz pomoć pojedinih kolega ovde iz sale on dobio.

Mi smatramo da ovaj zakon sam po sebi, onoj deci koja su stvarno stekla određena zvanja i znanja, neće pomoći da dobiju određeno radno mesto.

Jedan od osnovnih kriterijumima za donošenje ovog zakona je opravdanje tokom javne rasprave gde je, kako reče, koleginica Radeta, mali odziv bio akademske javnosti je taj što će biti veća pokretljivost radne snage, pa se pre nekoliko dana u nekom mediju pojavila čak i ta brojka, onako da zvuči pompezno, kako će odmah 2000 hiljade novih radnih mesta da se otvori, samo što se nije usvojio ovaj zakon.

E, sada gospodine ministre kako će da se tretiraju oni obrazovni kadrovi u odnosu na ove nove, koje recimo rade u srednjoj školi. Predavač nekog predmeta u srednjoj školi koji ima okvir znanja od pre 20 godina i ovaj novi.

Puno je pitanja na koja treba da date odgovore, ali pošto nema vremena, ja ću nastaviti po sledećem amandmanu. Hvala.

Poredeći ovaj zakon sa zemljama u okruženju, pre svega u zemljama bivše Jugoslavije, dolazimo na to da to nije Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije, već okvir kvalifikacija kako to traži tržište EU i kako to zahtevaju sistematizovana zvanja po Bolonjskoj deklaraciji i opet dolazimo na to, gospodine ministre, da u osnovi budući poslodavac, evo navešću kroz jedan primer, baš je tu i jedan kolega koji je doktor elektrotehnike, ali on je to verovatno po normalnom hodu, što se kaže, završio u redovnim studijama na elektrotehnici i sad imate situaciju da je neko studirao, završio osnovne studije iz matematike, da je na master studijama bio na nekom sasvim drugom fakultetu, na informatici, i onda je došao na Fakultet elektrotehnike i tamo doktorirao. Šta će taj neko da bude za budućeg poslodavca, to je sada veliko pitanje?

Imate još drastičniji primer, da je neko završio osnovne studije iz biologije, da je posle toga išao na master studije, što mu Bolonja daje za pravo, na pedagoški fakultet i stekao ta zvanja iz pedagogije i na kraju je odlučio da ipak zbog unapređenja svog informatičkog znanja, što je danas imperativ za XXI Vek, završi doktorske studije na elektrotehnici.

To su zaista ključna pitanja za buduće poslodavce, koja ovaj zakon neće da reši, jer poenta je u tome šta poslodavac traži, a šta tržište rada u Srbiji danas ima da ponudi.

Mi smo, gospodine ministre, intervenisali, jer smo reč „načela“ stavili u naslov zakona i mislimo da je to daleko ispravnije zbog toga što Srbija mora da propiše načela kojima će vrednovati znanja, zvanja i kvalifikacije. To govorimo iz razloga što može da se pojavi problem prilikom nostrifikacije diploma iz bivših jugoslovenskih republika, a tu pre svega mislim na studente, pretežno Srbe, iz Republike Srpske koji su svoja zvanja stekli na univerzitetima u BiH, kao i na studente iz Crne Gore koji će ovde da traže i da konkurišu za određena radna mesta zato što je ovaj proces koji će da se sprovodi posle usvajanja ovog zakona, a i vi ste sami svesni toga, veoma dugotrajan i biće spor. Ne mora u osnovi ono što poslodavac traži, a što je ponuđeno kao kvalifikacija i formalno zvanje da zadovolji njegove potrebe.

Zbog poplave tih raznoraznih diploma i novih zvanja posle procesa bolonjskog školovanja, vi sada imate situaciju da neko zaista želi da ima magistra nekih studija i ne može, budite iskreni pa to recite, neko ko je po starom sistemu magistrirao da bude u istom rangu, odnosno mora da bude u višem rangu, nego onaj koji je master nekih strukovnih studija po bolonjskoj novoj diplomi, po bolonjskom načinu učenja.

Realni je bilo da prihvatite ovaj amandman i da se u Srbiji utvrde načela na osnovu kojih će da se vrednuju kvalifikacije i zvanja.

Evo, gospodine ministre, da se malo vratimo zakonu i da govorimo o onome što su njihovi osnovni pojmovi i značenje u članu 2.

Podneli smo amandman da se ovaj naslov briše zato što smatramo da je i ovaj član bespotreban u zakonu, jer ovi pojmovi koje ste definisali u članu 2. su potpuno nerazumljivi, neprilagođeni srpskom jeziku, neprilagođeni onome što jeste realno stanje i koliko je sve to zbrkano, a u stvari da građani Srbije znaju, u pitanju je direktan ili integralni prevod.

Naime, ovaj zakon je u mnogim zemljama bivših jugoslovenskih republika usvojen pre više godina. NJegova prava verzija potiče iz zemalja EU u koju Srbija nikada neće da uđe, ako se mi pitamo, a i svakako ako se oni pitaju sa uslovima koje postavljaju za otimanje naše južne srpske pokrajine, ja ću da se osvrnem gospodine ministre, pošto ste vi čovek koji je stekao najviša zvanja, imate mnogo iskustva u prosveti, na samo dva izraza. Zar je moralo da stoji reč „kompetencija“ umesto „stečeno znanje“ ili „stručnost“? Ovde dosta ima pravnika i u redovima SRS, u redovima SNS, pa će da potvrde da se obično ta reč, ako uzmemo njeno etimološko značenje, upotrebljava kada je u pitanju nadležnost, recimo nadležnost suda ili nadležnost neke ustanove ili institucije.

Reč „celoživotno“ učenje, što smo imali prilike da vidimo u setu vaših prosvetnih zakona jesenas, malopre je omaškom, ali to je za svaku pohvalu, mislim kolega doktor iz Prokuplja, poslanik SNS, valjda ignorišući ovo što ste vi rekli, lepo rekao „tokom celog života“, jer to je takođe prevedeno sa engleskog onako direktno kako je to neko radio za račun ministarstva i svih drugih zemalja u okruženju, jer evo gospodin Arsić kao poznavalac engleskog jezika će da potvrdi da taj izraz „lajf long lrning“ zapravo znači „celoživotno učenje“, a treba da se kaže „učenje tokom celog života“.

Ako se osvrnete na ono što su radili srpski velikani, Tesla, Pupin, Milanković, Cvijić, ne mislite valjda da je njima bilo potrebno da ima izraz „celoživotno učenje“ i onda su oni naučili nešto, a dalje od toga nisu? Učili su tokom celog života, tako ste trebali, gospodine ministre, da stavite i u ovaj zakon i da ostavite budućim generacijama da se usavršavaju i da uče i da stiču svoja znanja tokom celog života.

Možemo sada da otvorimo polemiku o tome i verujte mi da ćete taj duel da izgubite sa mnom, pošto evo i kolega Arsić zna, a i mnoge druge kolege koje su sa mnom dugo godina, da kažem deceniju u parlamentu, je da meni para uši svako izvrtanje srpskog jezika i taj neki novogovor koji recimo koleginica Čomić zagovara.

U pravopisu srpskog jezika i u tom dopunjenom izdanju koje je izašlo 2009. godine upravo se o tome i govori da jezik pošto je živ i takav je kakav vi sada kažete da jeste, sa tim izmenjenim rečima, dolazi srpski jezik do neke nakaradne forme koja ulazi u zakonske okvire, a koji su upravo kao takvi i nakaradni izrazi ostavljaju budućim generacijama. To je nešto za šta jasno postoji definicija u izvornom i pravom srpskom jeziku. Mi smo protiv toga.

Nemam drugačiju mogućnost da reagujem u ovom toku sednice, ali pošto, kao što reče koleginica Radeta, mi pratimo svaku reč, tako i svaku izgovorenu reč ministra, moram da se pozovem na član 107. - dostojanstvo Skupštine i član 27, jer je ministar govorio o potrebnim sredstvima, reagujući na zaista sveobuhvatan govor koleginice Ružice Nikolić, o osnivanju agencije koja proističe iz Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija.

Gospodine ministre, vi ste i u vašem uvodnom izlaganju, pažljivo sam vas pratila juče i sada nakon govora koleginice Nikolić, rekli da uopšte nisu nikakva sredstva potrebna, kako sad to bi vas razumeo jedan đak, jedan roditelj, znači jedan jedini dinar. Neko ne mora da bude pismen, ako kažete da nisu potrebna nikakva sredstva iz budžeta Republike Srbije. To jednostavno nije tačno, jer u vašem obrazloženju na strani 5, procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona, tačno piše koliki iznos je potreban da se izdvoji iz budžeta Republike Srbije u 2019. i u 2020. godini. Pretpostavljam da to prate i saradnici i ministar gospodin Ružić, iako to nije njihov resor, ali jednostavno to je projekcija budžeta. Lepo kaže: u 2019. godini 90.334.500 dinara, a u 2020. godini 108.118.500. Ta agencija će, 239. po redu, imati svoj upravni odbor, zaposlene u agenciji, angažovanje recezenata, prostor, oprema, tekuće troškove, ukupno, jedna godina, druga godina, oko 200.000.000 dinara. To je prava istina i zato sam morala da se javim i da reagujem.

Gospodine Marinkoviću, reklamiram član 104. jer smatram da je trebalo da reagujete kada je Veroljub Arsić grubo narušio dostojanstvo Narodne skupštine na način na koji se obratio poslaniku Miljanu Damjanoviću. Ali mene više čudi ponašanje potpredsednika SNS i ministra Nebojše Stefanovića koji je ovde u ulozi, uslovno rečeno, gosta i trebalo bi da reaguje, jer to samo nanosi štetu ne vašoj stranci, jer vi ste tu, gospodine Marinkoviću, kao neko ko navodno elegantno i dostojanstveno predsedava, kao predstavnik stranke čiji je predsednik Rasim LJajić, ali gospodin Stefanović me iznenađuje jer Arsić, kao jedini ostatak kadrova propalog Tomislava Nikolića, da ovako može da se bahati i ovako da se ponaša. Znate, ako ja gledam ko kakve boje nosi, gospodin Arsić je uvredio i gospođu Marković i gospođu Kompirović i gospođu Barišić na neki način. Ali, sebe on ne može da pogleda, jer u trenutku kada ga je gospodin Damjanović podsetio na to kakva je njegova politička prošlost, on se zacrveneo zato što se smejao. Ne zna, jadan, čemu se smeje. Jer, čega se …, znate već staru izreku.

Dozvolite, gospodine Marinkoviću da koristim svoje pravo koje je narod listi SRS dr Vojislav Šešelj, na izborima.

Ne možete da suspendujete pravo da reklamiram povredu Poslovnika koji reguliše na koji način će se voditi sednica i dozvolite da imam mnogo više iskustva u tome, pa mogu i da vas podučim.

Dakle, prvi put mislim da će da se reklamira u ovom sazivu, a vi ste ga prekršili član 105. stav 5. koji kaže – niko ne sme da priđe govornici dok mu predsednik Narodne skupštine to ne odobri.

Vi ste dozvolili gospodinu Orliću, iako je to uradio bez vaše dozvole, da priđe mestu predsedavajućeg, da vam da instrukcije kako da radite, da stoji ispred vas kao grčki kip, a neću da podsećam na nastanak pojedinih likova za zabavljanje još u antičkoj Grčkoj, a pretpostavljam…

Narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine Arsiću, sada moram da reagujem. Mislila samo samo član 104. ali moram i član 103. i član 32. zato što ste dali reč gospođi Obradović pre mene iako sam bila u sistemu prijavljena, odmah nakon neposredno učinjene vaše povrede, člana 104. koji ste zloupotrebili kada ste pre ovoga što je sada izlagala, dali repliku bez ikakvog osnova.

Moram da vas upozorim gospodine Arsiću da ta selektivna primena Poslovnika koju radite već tendenciozno i uporno nekoliko dana, od kako zamenjujete predsednika Skupštine Maju Gojković, ne da nije dobra, nego urušava ionako zaista jednu atmosferu koja ne priliči parlamentu, naročito zbog iznošenja neistina i pre svega upotrebe reči kao što su ispoštuje, odrađeno, plenum, što ne postoji uopšte ni u srpskom jeziku ni u rečniku. Verovatno joj je to ostalo negde iz spikerskog čitanja nekih nakaradno novinarski urađenih vesti, koleginice Obradović.

Što se tiče rušenja dostojanstva Skupštine, a to je član 107. on je narušen i pošto je gospodin ministar takođe učesnik na sednici ravnopravan kao i mi, bio je predsednik parlamenta, a pre toga zaboravio je da je kao narodni poslanik mogao o svakom amandmanu da govori deset minuta kada je prvi kao i mi izabran za narodnog poslanika. Dakle, narušeno je dostojanstvo jer su poslanici SRS i tačno je, kao vrhunski pravni ekspert, to je uradio kolega Krasić, kao i mi ostali, hteli da poprave ove zakone, sa nadom da će policiji biti bolje, da će biti bolje građanima Srbije, a mi smo čuli u svim ovim raspravama od strane poslanika SNS, sami su priznali da je u Srbiji katastrofalna situacija. Tražim da se Skupština izjasni u danu za glasanje, član 103, 104. i 107.

Gospodine Marinkoviću, pošto pored vas sedi gospodin Smiljanić, koji je odličan pravnik i mogući budući sekretar generalni Narodne skupštine, trebalo je da vas upozori da ukažete koleginici Milanki, zaista ničeg ličnog, da je apsolutno nemoguće da se na ovakav način obrazlaže ovaj predlog njenog amandmana i da je prekršen član 162. Poslovnika, i to stav 2. alineja 3, kao i 3. stav.

Naime, o čemu se radi? Da je sve ovo izigravanje ruglu Narodne skupštine, pa čak izigravate ruglu i ministra Stefanovića i njegov predlog zakona i sve ove njegove saradnike koji su još pre ko zna koliko meseci napravili ovaj tekst zakona i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje govori upravo i malopređašnja diskusija, ne samo vaša, koleginice Milanka, nego i Milimirova i Đokićeva i da ne nabrajam sad, a takvi su uglavnom amandmani do kraja.

Vidite šta kaže član 162. koji je prekršen? Mora da sadrži rešenje koja se predlaže, ali ne može amandman na ovaj Zakon o strancima da sadrži rešenje da će sutra da bude 18 stepeni. Isto tako ne može da sadrži rešenje da će stranci da se bave zaštitom žena od porodičnog nasilja. Ovo je prosto neverovatno šta vi radite.

Znači, mi ćemo dalje da slušamo sve ove besmislice o jačanju sistema odbrane, o ranjivim društvenim grupama, o investicijama, o poljoprivredi, a to nikakve veze, poštovani građani Srbije nema sa ovim zakonom, jer ovo zaista u mom 20-ogodišnjem parlamentarnom iskustvu, nisam doživela da se neko na ovakav način izigrava sa Narodnom skupštinom i sa zakonima koji su u proceduri.

Gospodine Arsiću, javljam se po članu 32. i zamolila bih za pažnju da bi i drugi videli o čemu se tu radi.

Vi zloupotrebljavate st. 2 i 3. ovog član koji kaže – predsednika Narodne skupštine u slučaju privremene sprečenosti ili odsutnosti zamenjuje jedan od potpredsednika koga on odredi, a o čemu obaveštava sve potpredsednike i generalnog sekretara pisanim putem. Ako predsednik Narodne skupštine ne odredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, zamenjuje ga najstariji. Ovo je najvažnije - potpredsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika na sednici Narodne skupštine ima ovlašćenja predsednika Narodne skupštine u predsedavanju, u skladu sa ovim Poslovnikom.

Dakle, ne u skladu sa Poslovnikom u glavi Veroljuba Arsića, nego u skladu sa ovim nakaradnim Poslovnikom, što reče kolega Šarović, koji vi primenjujete šest godina. Ako vas je već odredila Maja Gojković, a ja sam uverena da to nije trebala da uradi, jer vi niste dostojni toga da na način kako je utvrđeno ovde predsedavate Skupštinom…

Možete da mi izreknete i tri opomene, ali ja vam kažem, vi morate u skladu sa ovim Poslovnikom da vodite sednicu, jer sve drugo je flagrantno kršenje prava svih nas.

Vi ste počeli veoma oštro, znate, od jutros. Zbog čega? Kakav je dan, šta je vama, kakvo je raspoloženje? Poslanik ima pravo, pogotovo zamenik šefa poslaničke grupe, kao što je Nemanja Šarović, da štiti interese poslaničke grupe, da štiti interese svih narodnih poslanika bez obzira iz koje su poslaničke grupe, jer to što vi radite je nešto najgore moguće što može da se desi u kršenju poslovničkih prava narodnih poslanika, i to vama treba da služi na čast, kao i ta opomena koju ste mi dali, a verujte mi, vi ste svedok toga, godinama sam dobijala…(Isključen mikrofon.)

Gospodine ministre, ovde je bila jasna namera da se pro forme radi podnese amandman, zato što on ne može ni u pravnom prometu da opstane, jer vi i sami vidite da je kolega imao intenciju da stranca koji bi dobili prava po članu 2. ovog zakona doprinesu, kako se to kaže, odbrambenom sistemu naše zemlje. To jednostavno nije moguće. Jer, ako se ima u vidu to koji su to stranci koje tretira ovaj zakon i koliki je problem Srbije pred onima koji su izrazili želju, molila bih vas, gospodine Stefanoviću, zaista imam taj podatak za 2016. godinu, da mi kažete, ako vi i vaši saradnici raspolažete time, koliko je lica u Srbiji u 2017. godini izrazilo želju da zatraže azil, a koliko njih je podnelo zahtev? I ako imate, po državama, koliko je njih iz Avganistana, koliko njih je iz Sirije i iz drugih zemalja?

Dakle, kada bi bilo moguće da se sprovede ovo amandmanom koji vi nećete da prihvatite, što kolega Stević traži, onda bi ti stranci koji bi došli ovde zahtevali da se odbrambena moć Srbije uspostavi u NATO paktu, a ne bi sigurno na način na koji to žele građani Srbije, al građani Srbije, njih preko 90 i ko zna koliko procenata, nikada ne žele da mi postanemo članica te neprijateljske zapadne vojne alijanse.

Zato je pitanje pred vama, a vi to ne želite da prihvatite, iako Srpska radikalna stranka već godinama na toj političkoj platformi nastupa i to traži od vas, da se izjasnite o tome da mi prihvatimo učlanjenje u ODKB, kao jedini siguran put i zalog za budućnost budućih generacija.

Koliko god to vama da izgleda neprihvatljivo, to je pred svim izazovima pred kojima će Srbija da se nađe od strane NATO pakta, Amerike i pojedinih njenih zapadnih saveznika, jedini siguran put da zaštitimo i naš narod na KiM, da zaštitimo Srbe u Raškoj oblasti, u Vojvodini, jer za sve one koji nisu možda dokument postojanja unazad 15 godina od ODKB-a proučavali i na koji način oni funkcionišu, svima je jasno da Rusija sa svojim saveznicima je, za razliku od ove imperijalističke vojne sile koja nam je nanela toliko zla, a to je NATO pakt, kroz organizaciju učlanjenja Odeljenja kolektivne bezbednosti, tzv. ODKB, je nastojala da sprečava širenje terorizma, naročito u srednjoj Aziji, da se suprotstavlja svim izazovima tzv. obojenih revolucija.

Koliko god sada da ste uljuljkani u moć, u vlast, vi morate da razmislite o tome kakve opasnosti mogu da se nadviju nad Srbijom, koliko za par meseci i kakvi će to ultimatumi sve biti pred nama. Među vama ima kolega koji se političkom analitikom, mislim na članove Srpske napredne stranke, i ozbiljnije bave, poput kolege Đukanovića, Lazanjskog i ostalih, koji vrlo dobro znaju da sve to što danas na način pritisaka i svojevrsnih političkih ucena, radi Amerika sa svojim zapadnim saveznicima, već koliko sutra može da bude ispostavljeno, a to i vi vrlo dobro znate i kao političar i kao ministar na tom položaju, kao ultimativni zahtev mi to da uradimo.

Dakle, kada bi ovo bilo moguće, onda bismo da se i stranci uključe u odbrambeni sistem naše zemlje, onda bih ja kao predstavnik SRS i te kako pozvala sve one koji su prijatelji Srbije, a pre svega Ruse i sve druge koji su nam prijateljski naklonjeni da to urade. Ovako, možemo samo da apelujemo na vas da se okrenete Rusiji kao vojnoj, političkoj zaštitnici naše zemlje, koja je to uvek bila i kroz istoriju, kako bismo se suočili i sačuvali našu zemlju od svih pretnji koje će nam uskoro doći u sve izraženijem obliku.

Gospodine Marinkoviću, očekivala sam, pošto ja svakodnevno pratim vaše aktivnosti na jednoj nacionalnoj televiziji kad pričate o ekonomiji zemlje pa ste upućeni, računam da prekinete, ili bar upozorite gospodina Martinovića da poštuje dostojanstvo Skupštine, jer on je u svom izlaganju rekao kako mi poslanici koji smo protiv politike EU, maltene smo autistični, ništa ne znamo, nismo bili u Rusiji, nismo bili u Kini, nismo videli…

Gospodine Martinoviću, pošto smo se setili vaših početaka, a mlađi ste prilično od mene, u trenutku kad ste vi verovatno bili školarac, ja sam i živela na Zapadu, proputovala većinu ove planete i vrlo dobro znam, kao i većina građana Srbije, naročito poslanika SRS da napravim razliku između ekonomske politike prema Srbiji i politike uopšte Rusije, Kine i prijateljskih zemalja i onih o kojima vi pričate. A da ste maliciozni pokazuje, pošto ste to rekli, i podatak da ste zaboravili da ste kao član SRS podržavali našeg kolegu Srđu Komazeca, koji je kao predsednik Opštine Stara Pazova prvi napravio jedan od industrijskih parkova i nije gledao koja je kompanija, već da se otvaraju radna mesta za njegove sugrađane.

Koliko mi dobro znamo i koliko promovišemo politiku da ruski, kineski i drugi investitori iz zemalja koji imaju i te kako blagonaklon odnos prema našoj zemlji to radimo svuda i na svakom mestu. Vi ste zaboravili da smo mi narodni poslanici koji i te kako učestvujemo u radu i parlamentarnih i drugih delegacija, i te kako smo u situaciji da sprečavamo sve ono što je za Srbiju pogubno. Pa se setite tako da je upravo SRS, pre dve godine, apelujući, sprečila Esmark da kupi smederevsku „Železaru“, a da su došli Kinezi i spasili naš narod i građane Smedereva, svedoci smo i to zahvaljujući nama.

Znate, gospodine Marinkoviću, ja sam vas slušala jutros, pošto rano ustajem, da ne kažem u pet sati, ali tako otprilike bili ste po ko zna koji put na jednoj televiziji, nebitno je, i govorili ste o makroekonomskoj stabilnosti i tako. Pošto ste vi uverzirani u ove zakonske predloge, kao što je ovaj zakon, u to sam uverena, i zbog vaše struke i vašeg znanja, vi ste trebali da ukažete prethodnom govorniku, a to je bio Veroljub Arsić, i tu je vaša povreda, da u skladu sa članom 161. i članom 162. trebao je da reaguje i gospodin ministar, kao ravnopravni učesniku u ovoj sednici, u skladu sa članom 116, da ovako nešto nebulozno nije moglo da se nađe kao predlog izmene člana zakona.

To znaju i gospođa Bulajić, to zna i gospodin Smiljanić, jer oni su odlični pravnici, jer ovo nije pravna i zakonska norma o kojoj je prethodnik govorio, već je to neka lista želja, kao uostalom i svi amandmani koji su podneti od strane kolega iz SNS.

Znači, to nije zakonsko rešenje i ovo je morao nadležni odbor da odbaci kao amandman koji nije u skladu sa članom 161. i 162, jer spisak lepih želja ne može da bude sadržaj nekog zakonsko predloga, samo u obrazloženju, a u obrazloženju mi čujemo svašta, i kada će Srbija da uđe u EU, neće nikada ako se mi pitamo, i neće sigurno, jer će se pre raspasti nego što vi uđete u EU, a ne može, kako kaže ovaj njegov predlog, da je cilj amandmana da se rešenjem dodatno podstakne efikasnost finansijskih institucija. To uopšte nije tačno.

Vi ste bili dužni da prekinete Veroljuba Arsića i da mu lepo kažete da taj amandman nije u skladu sa ovim Poslovnikom kad već to prethodni nisu uradili i to uopšte nije amandman.