Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ja sam na kraju prošle godine, kada smo govorili o budžetu i izmeni i dopuni jednog seta zakona iz oblasti finansija, govorila o, rekla bih, da ne budem pretenciozna, jednom od najsvetlijih primera u Srbiji organa poreske uprave u Aranđelovcu, na čijem čelu je gospodin Ljubomir Mladenović i ispostavilo se da sam bila u pravu.
Jer, nekoliko dana posle te rasprave u Skupštini, u velikoj dvorani ''Sava'' Centra održana je neka vrsta seminara, gde je gospodin Mladenović govorio o iskustvu poreske uprave opštine Aranđelovac i nedvosmisleno je potvrđeno od strane svih kolega, pa i iz vašeg Ministarstva, da je to organ poreske uprave koji je konstituisan u skladu sa zakonom i koji je pokazao najveću moguću i najviši stepen efikasnosti, zabeleživši naplatu poreza od imovine, odnosno utrostručio ga u odnosu na godinu koja je prethodila, pre formiranja tog poreskog organa u opštini Aranđelovac.
Sada potpuno razumem i ovo sve, naravno, što su govorili kako gospodin Stevanović tako i druge kolege srpski radikali sa kakvim se sve tehničkim, pre svega, i kadrovskim problemima, dakle, ljudskim resursima suočavaju, uslovno rečeno, manje opštine u Srbiji, zato što nisu dobile adekvatnu pomoć od Vlade, odnosno od Ministarstva.
Kada govorimo, recimo, o ovim konkursima koji su u toku, konkretno znam za opštinu Prijepolje, kada je u pitanju rad onih koji treba da budu zaposleni u organu poreske uprave, da je veliko interesovanje.
Nego ti ljudi ne znaju uopšte kako će država kasnije da ih tretira i opet se vraćam na ono što je govorio Dragan Stevanović, naš ovlašćeni predstavnik, a naročito ako su u pitanju mladi i stručni ljudi, da li oni tu sebe vide i kakva im je garancija da će država da ih pospešuje i dalje u njihovom usavršavanju, i da li će nekom sledećom izmenom i dopunom ovog zakona oni da budu stavljeni na led, kao što sada imamo slučaj mnogih ljudi koji su nekada, u ranije periodu, sa puno entuzijazma, završivši određene škole i specijalizacije otišli na određena mesta pri državnim institucijama, a da država sada pokazuje nebrigu i neodgovornost.
Da ne bih koristila više vremena, pošto ima dosta prijavljenih kolega iz naše poslaničke grupe koji će govoriti o primerima iz svojih sredina, a ima verovatno još ovakvih kao što je slučaj šumadijske opštine Aranđelovac, moram da vam postavim pitanje, gospođo ministar, s obzirom na ove probleme koje, recimo, ima Surdulica, Vladičin Han, Rača Kragujevačka ili bilo koja opština u centralnoj ili južnoj Srbiji, pa i u Vojvodini, kako će onda u ovom procesu konstituisanja lokalnih organa poreske uprave da se snađu opštine na KiM?! Jer ako smo mi svedoci toga da je osam dana selo Šilovo, nadomak Gnjilana, Prilužje, Plemetina i ostala koja ste mogli juče da vidite u jednom prilogu na državnoj televiziji, ostalo bez struje, šta ti ljudi da očekuju sutra od pomoći, od tehničke i svake druge od Ministarstva ili od Vlade, da sprovode poreski postupak i u toj najgoroj mogućoj i veoma otežavajućoj situaciji, gde je potpuna okupacija naše teritorije?!
Oni treba da dođu i da naplate porez na imovinu od čoveka koji zna da rizikuje izlaskom na njivu, da ne pominjem selo Klokot, i onaj drastični slučaja od pre četiri godine, kada je jedna žena izašla na svoju njivu i stradala od nagazne mine, a onda meštanin istog sela u opštini Novo Brdo, takođe, zbog činjenice da su na njih nasrnuli šiptarski separatisti.
Želim pre svega onim hrabrim majkama, Srpkinjama iz Šilova da odam svako priznanje što su kao žene i kao majke i kao čestite Srpkinje koje se bore za prava svog naroda na KiM pokazale izuzetnu hrabrost. Danima su svi oni bili na putu koji vodi za Bujanovac, stavili su i položili svoj život, suprotstavili se ovim tzv. zaštitnim, u stvari, okupatorskim snagama na KiM, jer oni znaju da nemaju šta da izgube. Njihov život je život na njihovim ognjištima.
Zbog toga svi vi, poslanici iz vladajućih stranaka, treba da pokažete više sluha, pre svega Vlada Republike Srbije. To od vas ne mogu da očekujem, jer kako jutros reče jedan kolega, juče je predsednik Republike u Španiji rekao jednu tipsku rečenicu, a to je da se mi nećemo nikada pomiriti sa tom činjenicom, odnosno da će KiM ostati u sastavu Srbije, što je deo njegove zakletve.
Šta vi radite da se to, zapravo, zaista desi i da pomognete našim sunarodnicima. Još jednom, sve čestitke našim sestrama, Srpkinjama iz Šilova i drugih mesta koje sam pomenula. Neka se bore, mi srpski radikali smo uz njih, Kosovo je zaista srce Srbije i za nas će to uvek biti tako i za svakog srpskog patriotu! Hvala. (Aplauz.)

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, videli ste i sami, mi ćemo da koristimo uglavnom ove tačke dnevnog reda i objedinjenu raspravu da govorimo o temi koja je, nažalost, otvorena tek onog trenutka kada je bivši tužilac tzv. tribunala u Hagu, koji je osnovan da bi se, pre svega, sudilo Srbima, da bi se ubijali tamo i da bi se sprovodio proces na osnovu lažnih optužnica, kao što je slučaj, evo već šest godina, protiv našeg predsednika dr Vojislava Šešelja...
Dakle, da u proleće prošle godine Karla del Ponte nije objavila knjigu "Lov, ja i ratni zločinci", nikome u Srbiji iz formiranog tzv. Specijalnog tužilaštva ne bi palo na pamet da krene sa pričom, a kamoli da se bavi istražnim radnjama kada je u pitanju trgovina organima kidnapovanih, nestalih i na mučki način ubijenih naših sunarodnika u logorima, tzv. "žutoj kući" i na drugim mestima na severu Albanije.
Pošto smo mi, članovi delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope... odmah posle toga, ali uz isključivu pomoć, moram da naglasim, delegacije Ruske državne Dume, na čelu sa gospodinom Konstantinom Kosačovim, formirana je grupa; u stvari, švajcarski senator i naš kolega Dik Marti je, kao predsednik Komiteta za zaštitu ljudskih prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, određen prošle godine da se bavi tim istražnim radnjama.
Da bih vam predočila o kome se radi, s obzirom na to da je možda za vas sada već to zvučno ime Dik Marti neko ko nema iza sebe neku uspešniju biografiju, moram da kažem da je taj Švajcarac uradio mnogo više kada su u pitanju zločini koje su počinili CIA i Amerika u kontekstu hegemonije i stvaranja novog svetskog poretka, nego što je uradila srpska vlast od 2000. godine. Ne znam kakav će njegov izveštaj biti, svakako ga očekujemo na redovnom prolećnom zasedanju 26. aprila ove godine, ali ono što pouzdano znam jeste da gospodin Vukčević nerado govori o stvarima koje su propustili da urade aktuelni vlastodršci, vlade pre ove, kao i ova, naročito, zato što je i ona u prošlom sazivu mnogo ranije znala za to što je Karla del Ponte pisala u knjizi.
Dakle, moram da se vratim na jesen 2000. godine kada je, odmah po dolasku DOS-a na vlast, pušteno osvedočenih 1.300 šiptarskih terorista i zlikovaca, na čelu sa Fljorom Brovinom, i da vidimo zbog čega je Savet Evrope u ovom periodu usvojio sve ove konvencije o borbi protiv terorizma.
Po onoj našoj srpskoj narodnoj, dok "mečka ne zaigra pred nečijim vratima", on ne zna kako to izgleda, kada se desio 11. septembar 2001. godine, sa ove govornice vam je predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj lepo rekao, pošto su nam uvođene sankcije, pošto je to bio povod i videli ste pre neki dan da su u svom zvaničnom izveštaju to naveli kao humanitarnu kampanju, da se bombarduje 78 dana naša država i da se ubijaju naši civili – videćete da će zapad i te kako da se trese zbog činjenice što nisu prepoznali da tzv. kosovska kriza, kako su je nazivali svih godina, pa onda pokušali da nam nametnu Rambuje, pa kada je naš narod referendumski odbio da bude cela teritorija Srbije okupirana, onda su oni rekli da je to nešto što se dešava samo tu, zatvarajući oči pred činjenicom da je fundamentalizam u takvom, mudžahedinskom obliku, balističkom, koji sprovode šiptarski teroristi, ozloglašeni pripadnici OVK, nešto što postoji, samo pod drugim nazivima, u isto tako ekstremnim oblicima i u drugim zemljama sveta.
Dakle, odmah je zabrinuta Evropa počela da razmišlja i da donosi konkretne mere da bi se zaštitila od narastajućeg terorizma, pa je, malopre je to pomenula koleginica Marina Raguš, nemačka vlada poslala svoja tri agenta BND-a, koji su podneli izveštaj pred političkim komitetom Bundestaga pre četiri meseca.
Oni su poslati iz jedne od najrazvijenijih zemalja zapadne Evrope, koja je najviše finansirala i pomagala šiptarskim zlikovcima u periodu stvaranja te njihove kvazidržave, odnosno sna da imaju veliku Albaniju. Priznali su da su nedvosmisleno utvrdili da su i Hašim Tači, i Ramuš Haradinaj i Čeku zlikovci koji se bave trgovinom ljudima, oružjem i distribucijom narkotika. Onda je odmah posle toga naš tužilac za ratne zločine gospodin Vukčević, navodno, krenuo da ovim putem koji je trasirao lično Dik Marti istražuje te zločine. Međutim, osim onog oglašavanja i hapšenja od pre nekoliko dana, mi nismo uopšte čuli od gospodina Vukčevića šta je sa nestalih devet strana falsifikovanog izveštaja UNMIK-a, za koje je navodno demantovano od strane predstavnika UNMIK-a da su istrgnute, kako je to Ivanko rekao, iz tog pravog izveštaja.
Šta je, u stvari, istina? Istina je da se broj kreće od najmanje 300 do preko 1.000 naših sunarodnika mučki, zverski ubijenih u logorima smrti u Albaniji, za kojima godinama tragaju predstavnici Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica. Njihovi predstavnici su nam se više puta obraćali i sačekivali nas ispred zgrade Narodne skupštine, ali nikad (i to opet ponavljam) do objavljivanja knjige Karle del Ponte niko od zvaničnih organa Srbije nije želeo konkretan posao da radi.
Šta će to, gospođo Malović, da znači? Pošto se krajem ovog meseca očekuje poseta gospodina Dika Martija Srbiji i pošto se on opsežno bavi tim poslom, a on je taj koji je uspeo da razotkrije sve one zavere koje je spremala CIA, pa tajne logore, zabranjene letove, snimanja i sve ostalo što ste mogli da čitate u njegovom izveštaju, lepo nam recite šta ćete vi kao država, odnosno šta ćemo mi kao država da predočimo zvaničnom izvestiocu Saveta Evrope, do kojih ste vi to saznanja stigli. Da li ćemo da kažemo...
Očigledno, pošto je ovakva vlast, u danu kada je u Stejt departmentu primljena delegacija sačinjena od šiptarskih zlikovaca, kada je izreknuto 92,5 godina zatvora našim Srbima koji su herojski branili Kosovo i Metohiju, i političkom i vojnom i policijskom vrhu, vi ste na sve to ćutali. I ne samo to, prošlo je već 15 dana, a ova skupština ne raspravlja o inicijativi Srpske radikalne stranke (iako na to po ovom vašem diktatorskom poslovniku imamo pravo) o efektima i posledicama saradnje sa Haškim tribunalom. Ako su Srbi dobili ukupno preko 900 godina zatvora u haškom kazamatu, a kada ti zlikovci budu izrekli sve presude do kraja to će biti 1.000 godina, recite, gospodo iz DOS-a i vi iz Demokratske stranke koji ste veličali taj vaš puč, u stvari, nesreću za Srbiju koja je došla dolaskom na vlast od 5. oktobra do današnjeg dana, kako ste vi to, na koji način zaštitili Srbe na Kosovu i Metohiji? Kako ste pomogli i da li mislite da je greh da se zaborave sve ove žrtve? Vi ste ih očigledno zaboravili.
Prema tome, mi smo vam danas izneli mnogo argumenata. Ne samo to, ne samo ovaj zvanični BND izveštaj koji govori o direktnom učešću čitave porodice Ramuša Haradinaja, koji je pobio devet svedoka pre nego što je oslobođen i pušten iz Haškog tribunala. Recite nam kada ćete vi da izađete sa kompletnim izveštajem pred srpsku javnost i šta ste spremni da predočite Diku Martiju?
Dakle, kao vaš kolega i kao član naše delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a pre svega kao srpski radikal, do sada nemam razloga da sumnjam u izveštaj koji će predočiti gospodin Marti, naročito zato što se uhvatio u koštac sa jednom od najvećih tajnih, a pre svega organizacija koje učestvuju u stvaranju Haškog tribunala, a to je američka obaveštajna služba CIA. Ali, to nije dovoljno. Mi ćemo uložiti eventualno amandmane, tražićemo pomoć od braće Rusa, zahvaljujući kojima se to našlo na dnevnom redu i formirana je grupa, ali tražimo odgovoran izveštaj Vlade Republike Srbije, a ne da o tome govorite samo u trenutku kada neko treba da se pojavi iz međunarodnih organizacija ili kada vam neko od unesrećenih Srba, odnosno članova njihovih porodica pokuca na vrata.
Samo da vas obavestim, gospođo Malović, gospodine Novakoviću, u selu Šilovo pored Gnjilana, u Kosovskom Pomoravlju šest dana nema struje. Malopre me zvao jedan od pripadnika naše vojske koja je herojski branila Kosovo i Metohiju, koji se zajedno sa našim sunarodnicima nalazi na putu Gnjilane - Bujanovac; oni su blokirali put i neće odatle da se sklone, jer nemaju osnovnih uslova za život. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, povređen je član 31. Poslovnika Narodne skupštine sa vaše strane, stav 1. koji govori o tome da potpredsednici Narodne skupštine pomažu predsedniku Narodne skupštine u radu.
Više puta sam vas od kada je otpočeo ovaj saziv upozoravala i ukazivala, takođe, i po onom prethodnom poslovniku, koji je i te kako bio restriktivan, a ovaj nas je uveo u skupštinsku diktaturu, da vi kao predsednik Narodne skupštine ne možete ni moju malenkost, ni gospođu Juditu Popović, ili kolegu Obradovića da smatrate karijatidama i da nam odredite da li pripadamo dorskom, jonskom ili korintskom stilu, kako vam se činimo i kako izgledamo. Mi smo karijatide, mi smo ikebane.
Gospođo Đukić-Dejanović, moja je obaveza kao potpredsednika Narodne skupštine, izabrane sa liste SRS - dr Vojislav Šešelj, da vam u svakom trenutku prilikom vašeg predsedavanja pomažem, kao što član 31. kaže – u radu. Pokušala sam da vam pomognem, kada sam vam pre skoro pola sata ukazala da niste u pravu kada ste nastavili brzopotezno da čitate, kasnije vam je tonalitet pao, kako vas je glas izdao i počeli ste tiho da govorite, da vas u jednom trenutku gospodin Batić uopšte nije čuo, kao i većina poslanika u sali. Ne možete na takav način da predsedavate Skupštinom.
Drugo, u toku početka zasedanja ste, a pogledajte stenogram i to vam je prva stranica današnjeg sinopsisa koji dobijamo kao potpredsednici, lepo rekli – otvaram sednicu Prvog redovnog zasedanja u 2009. godini. Član 100. stav 3. kaže da morate da date reč onome ko ukaže na povredu Poslovnika, odmah u toku sednice koja je u toku, a počela je onog trenutka kada ste je otvorili i tražim da se Skupština izjasni o tome da ste povredili član 100. stav 3.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika i tražim već sada na početku da se Skupština u danu za glasanje izjasni da je Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine, povredila dostojanstvo Narodne skupštine jer je u toku zasedanja dva puta rekla da poslanici SRS, pogledajte u stenogram ako ne možete da se setite, ometaju Skupštinu. To je uvreda za poslanike SRS, nas 78 koji smo izabrani sa liste SRS - dr Vojislav Šešelj, s tim što sada očekujem u 12.00 časova da će ovaj broj ovih koji su juče podneli ostavke biti vraćen u posed i da će naše kolege već za nekoliko dana biti u poslaničkim klupama.
Što se vas tiče, gospođo Đukić-Dejanović, sada vas opet upozoravam, u skladu sa članom 31, i kao poslanik, i u skladu sa članom 1. Poslovnika, da ne vršite takvu diktaturu.

Niste u pravu. Vi možete da mi izreknete opomenu, ali ja sam se javila po članu 104, a ne po članu 31. ...

Ne mogu da pomenem šta sam radila malopre? Ne, nisam se javila po tom članu. Inače, mogu da pomenem i šta sam pričala u Skupštini pre dva meseca, ne možete vi to meni da zabranite po članu 100.

Niste u pravu. Kažem vam da niste u pravu i posle ću se javiti to da vam objasnim i po članu 106, što se tiče izricanja opomene. Što se tiče člana 104, vi ste ga upravo i sada prekršili.

Javljam se u skladu sa članom 100. gospođo predsedniče. Reklamiram povredu člana 105. Vrlo sam precizna.
Sada sam pre izlaska za govornicu rekla i sekretaru, gospodinu Odaloviću, da vodim evidenciju, s obzirom na to da je ovakav Poslovnik koji nas zaista uvodi u diktaturu posle 19 godina višestranačja, da imam preciznu evidenciju, kao potpredsednik Narodne skupštine, po kojim su se članovima Poslovnika javljali ne samo srpski radikali, već i drugi, kao gospodin Aligrudić, koji je izlazio u ime DSS pre nas.
Reklamiram da ste vi povredili član 105. stav 1. On kaže da se o redu na sednici Narodne skupštine stara predsednik Narodne skupštine. Stav 2. kaže:
"Zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere: opomenu, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice".
Vi ste meni izrekli opomenu, bez ikakvog razloga, kao i gospodinu Todoroviću, predsedniku naše poslaničke grupe, i gospodinu Markoviću, bez ikakvih dokaza o tome – što se vama učinilo gde je njegova ruka, u tom trenutku je čovek vadio maramice iz desnog džepa, pošto ima kijavicu, ne da briše suze, kao što plaču neki ovde što sede pored mene, pa beže.
Gospođo Đukić-Dejanović, ako niste spremni, kao što reče koleginice Pop-Lazić, da primenjujete ovakav nakaradni poslovnik, čitava država se smeje, građani Srbije kažu da ništa gore nisu mogli da dočekaju u Narodnoj skupštini, nama kojima su dali glas, nemojte onda na takav način da se igrate sa tim stvarima.
Na sednici Administrativnog odbora, kada se budu utvrđivale novčane kazne, jer sam ih ja ovde bar naplaćala, preko 300 hiljada u sazivu DOS, iznošena, tučena od strane policije, na po 30 dana udaljavana, ali smo oborili taj režim. Tako ćemo i vas, jer nećete moći sa nama tako.
Hvala. (Aplauz.)

Gospođo Đukić-Dejanović videla sam da ste vi sa pažnjom pratili diskusiju gospodina Martinovića, uvaženog magistra, poslanika SRS. Međutim, kada ste sledećem govorniku dali reč trebalo je da po članu 103. Poslovnika da ga opomenete, jer on uopšte nije govorio o temi koja je na dnevnom redu.
Ovakav poslovnik kakav je, potpuno restriktivan, mi zaista tvrdimo da je to uvođenje diktature u Narodnu skupštinu i naše je pravo, kao najveće opozicione stranke, da se borimo za to da ovde iznesemo sve ono što od nas traže birači.
Ali, ne može neko da izađe, a da ne zna, ili možda zna, ali ga ne zanima, nego traži reč kao predstavnik te fantomske poslaničke grupe i priča šta hoće, i neistinu, jer da je dotični gospodin, ako je uopšte tako može da se nazove, a mislim da ne može, znao da je tačka 1. objedinjena rasprava, Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, pojma o tome on nema – šta da priča o tome, on blage veze nema, jer se nikada time nije ni bavio? Da zna da je druga tačka dnevnog reda Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranje terorizma, ovo za terorizam, znate, to politički već može da se podvede, to je neka nova moda, pranje novca i te kako mu je poznato i odgovaraće na sudu, i da se spremio za Predlog zakona o potvrđivanju konvencije o visokotehnološkom kriminalu, to već ne može, jer dalje od one igrice kartica i slaganja na računaru nije otišao. Hvala. (Aplauz.)

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS-a su od 1992. godine, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u ovoj sali, preživljavali sve i svašta.
Pozivam se na član 104. i na član 108. stav 2, koji ste upravo na početku pročitali i želim da kažem da nećemo da tolerišemo da se ovako ophodite, i vi i vladajuća koalicija, prema srpskim radikalima, da donosite sud bez dokaza o nečijem postupku, naročito zbog činjenice što je dr Goran Cvetanović, sada gradonačelnik Leskovca, a u dva mandata poslanik SRS-a, pokušavao da godinama pred nadležnim organima, tačnije, pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu, uz svu dokumentaciju koju je imao i snimak RTS-a, dokaže da je doživeo teške telesne povrede u ovoj skupštini, kada je, voljom DS-a i tadašnje vlasti DOS-a, na njega nasrnulo skupštinsko obezbeđenje. Čovek je imao izuzetne teške povrede, pa je na kraju bio hospitalizovan.
Stevan Kesejić, narodni poslanik SRS-a, koji je predsednik našeg zapadnobačkog okružnog odbora, izvlačen je iz skupštinske klupe u polusvesnom stanju, da bi se na kraju, u skupštinskom holu, onesvestio i završio u Urgentnom centru, gde je kadar DS-a dr Bajec konstatovao, u mom i u prisustvu dr Cvetanovića, da je čovek doživeo potpuni kolaps; imao je predinfarktno stanje i život mu je bio teško ugrožen.
Gospođo Đukić-Dejanović, na osnovu navodne izjave … to sada pretpostavljam, vi ste sudski veštak, profesor Univerziteta, molim vas, kako donosite zaključak – na osnovu toga što je RTS saopštio sinoć da su to videla tri radnika RTS-a u nekom holu Narodne skupštine Republike Srbije?! Tu je gospodin Batić, vrsni advokat, gospodin Jojić, takođe, pravnici SRS-a, vi, kao sudski veštak, molim vas, da takve ocene donosite, i to opet na nekom zasedanju nekog ''politbiroa'' gore na spratu?! Bila sam u holu kada je pozvan na telefon gospodin Velimir Ilić da dođe gore, valjda da ga prizovete i da mu date vaspitnu meru. Da li ste možda zvali i Srboljuba Živanovića? Ko je taj ko će sada da kaže da Srboljub Živanović ne može da uđe na ova vrata, samo na osnovu toga što ste ušli i u 10 sekundi pročitali član 108. stav 2, jer ste tako odlučili negde gore? U čijem prisustvu i na osnovu kojih dokaza?
Nemojte da se igrate pravima narodnih poslanika. Nemojte kasnije da snosite odgovornost …
(Predsednik: Govorite 15 sekundi duže.)
… završiću. Kasnije ću da se javim, a vas upozoravam da vodite računa kako predsedavate.
Ovo je prevršilo svaku meru i tako sa srpskim radikalima nećete moći, budite sigurni.

Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo narodni poslanici, umesto da jačate integritet Parlamenta, gospođo Dejanović, vi ga, zajedno sa DS-om, urušavate. Zaista je neverovatno da kao krivca u celoj ovoj situaciji, za haos koji je u državi, za packe koje dobijate od Olija Rena, koji sada, u liku Tomislava Nikolića, ima novog omiljenog kvazipolitičara, za sve ovo što se dešava, što je narod gladan, što su ljudi bez posla, što Vlada ne radi svoj posao, što Boris Tadić sprovodi diktaturu, što pravite parastranke u Parlamentu, optužite SRS.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste post festum, 20 sati, možda manje, posle nekog navodnog događaja izrekli meru udaljenja sa sednice Srboljubu Živanoviću, a da za to nemate nikakve dokaze.
Sad ću da vas podsetim, jer ste vi 28. decembra, u nedelju, predsedavali sednici Skupštine, kada je najincidentnija osoba u Skupštini Srbije, Tomislav Nikolić, povukao Srboljuba Živanovića za kosu. Tog dana nisam bila u Skupštini, jer sam u Kragujevcu organizovala...

Povredili ste tada čl. 106, 108, 27, zato što postoje nepobitni dokazi i postoji snimak ove Tijanićeve televizije da je dotični incidentni gospodin to uradio. Incidenti mu se dešavaju, počeli su na mesec dana, jer je 28, kada je predsedavala gospođa Gordana Čomić, dakle, mesec dana posle, tako je tempiran i navijen, to je opet za vašu struku, napravio drugi incident prema istom Srboljubu Živanoviću. U kadar kamere RTS-a...

Kakav komentar, molim vas, da li ja treba da govorim...

Gospođo Đukić-Dejanović, možda je slučajnost. Eto, vidite, 28. decembra, pa 28. januara, juče, ali to nije slučajnost; 12. februara, na krsnu slavu SRS-a, to već nije slučajnost. Ako sam pogrešila i mislila da je slučajnost 28, na 28, ali ovo juče nije slučajno. Vidim da je ovaj, koji je, navodno, povređen, živahan, trčkara, ulazi čas na jedna, čas na druga vrata, trčkara po hodniku.
Čekajte, fraktura nosa, pa Urgentni centar, pa posle VMA!? Da nije malo gospodin bio na brifingu kod direktora BIA-e, pošto je dobro poznati saradnik BIA-e? O čemu ovde pričamo, o insceniranim događajima kao 1995. godine?
Dragan Tomić je, gospođo Đukić-Dejanović, na sebe preuzeo istu odgovornost kada su te godine optuženi Milorad Mirčić, Dragan Todorović, Branislav Vakić, Miroslav Dramović, da su, navodno, tukli izvesnog Acu Đurića i sada već jednog pokojnog gospodina, koga neću da pominjem, i da su ga neki drugi držali za ruke i noge. Tada ste bili poslanik. Noću je zasedao Administrativni odbor, organizovao ga je vaš partijski kolega Dugalić, prevozili se helikopterima, da se skidaju imuniteti Todoroviću i Mirčiću.
(Predsednik: Gospođice Jovanović, morate privesti kraju.)
Završiću, ali ću se javiti ponovo, jer ovo su nepobitne činjenice i incidentne osobe... (isključen mikrofon.)

Gospođo Čomić, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika, kao i člana 47, koji reguliše rad Odbora za inostrane poslove. Smatram da je povređeno moje dostojanstvo, kao narodnog poslanika i člana Odbora za inostrane poslove.
Naime, na moj privatni broj telefona MTS mreže, dok sedim na mestu potpredsednika, verovatno od Službe za inostrane poslove, jer ću sekretaru dati ovaj broj da proveri, stigla je poruka sledeće sadržine: "Poštovanje, u posetu Narodnoj skupštini Republike Srbije dolazi britanska delegacija. Sastanak sa članovima Odbora za inostrane poslove predviđen za četvrtak'', ne znam koji četvrtak, ''u 10.50 časova, a večera u 20 časova".
Mnogi bi se obradovali u ovoj sali, a naročito Tomislav Nikolić, kada bi ga sada, ovog trenutka, Vordsvort pozvao na telefon i rekao – hajde, dođi večeras u 20 časova. Spremio bi se ...