Učiniće vam se, gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, da je u pitanju samo stvar tehničke prirode, jer smo mi u 1. stavu člana 209. hteli da obavežemo predlagača zakona da se instruktori koji se angažuju za rad na određeno ili neodređeno vreme na taj posao angažuju u skladu sa Zakonom o radu.
To iz razloga, što je veoma važno, zakon je takav kakav je, i znate, gospodine Mrkonjiću, da je on donet 2002. godine karticom Borislava Novakovića iz Soluna, kasnije je doživeo dve izmene, međutim važno je da se instruktori vožnje koji će da obučavaju vozače ''V'' kategorije, profesionalci, zaštite.
Evo, to se sada ne uklapa u priču nekih zlonamernika koji su hteli da predstave kako se SRS ovde zalaže za neki monopol ili lobi. Ne. Na tržištu, kao što je gospodin Stevanović rekao, i u njegovoj Surdulici i u mom Kragujevcu ima toliko auto-škola da zaista ljudi koji se time, naročito koji su stekli reputaciju, dugo godina ili više decenija bave, vrlo dobro znaju da će potencijalni kandidati ili budući vozači po preporuci i pre svega zbog instruktora vožnje da se opredele za tu i tu auto-školu.
Međutim, ono što bih htela da istaknem ovde je nonsens u ovom zakonu.
Naime, instruktori vožnje, oni koji su najodgovorniji za to da li će nekog ko od početka ne zna ni šta je volan ni kočnica ni kvačilo ni menjač da obuče, nekoga od najmanje starosne dobi pa do zakonom propisane najveće dobi...
Ima takvih slučajeva, to možete i u rubrikama zanimljivosti da pročitate, da je neka baka položila u nekoj državi u svetu gde je to dozvoljeno vozački ispit u sedamdeset i nekoj godini. Šalu na stranu, ti ljudi imaju veoma odgovoran posao i Agencija koju vi ustanovljavate je dužna da im izda licence.
Sada se vraćamo na onaj policijski aspekt zakona, da zapravo policijski službenik koji je ispitivač i koji proverava znanje (što teorijsko, što praktično) ima, u krajnjem slučaju, sud o tome da li je neko osposobljen da upravlja motornim vozilom, a da pre toga on nije licenciran i da on ne prolazi ovako rigorozne kontrole kao što to treba da prođu i svojim znanjem i umećem instruktori vožnje.
Evo, završiću time, iskoristiću još par sekundi vremena naše poslaničke grupe da vam kažem, gospodine Mrkonjiću, da je mnogo važnije, a to je kolega Stevanović vrlo stručno, kompetentno i sa mnogo argumenata iz cele Srbije govorio i u načelnoj raspravi i sada, da se obezbedi putna infrastruktura za siguran saobraćaj naših građana.

Hvala, gospođo predsedniče.
Zaista sam morala da iskoristim ovu priliku i poslednju rečenicu koju je rekao gospodin Krasić, ako mi dopustite, s obzirom na to da sam član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i da me je na tu funkciju, ispred Poslaničke grupe SRS-a, izabrao ovaj parlament.
Gospodine Krasiću, vi jeste u pravu kada kažete da ste čuli i videli izjave predsednika naše delegacije Dragoljuba Mićunovića, ali, nažalost, niste mogli da čujete reči onih predstavnika naše srpske delegacije koji dolaze iz opozicije, pre svega, moje malenkosti.
Moram vas, gospođo predsedniče, da upoznam, a i sve vas, dame i gospodo narodni poslanici, da je meni bilo onemogućeno da se obratim, kao poslanik i potpredsednik Narodne skupštine, u Savetu Evrope.
Naime, iako sam se uredno prijavila da govorim o izveštaju Monitoring komiteta gospodina Grosa i Rezoluciji koja se tiče naše države i novih nagoveštaja onoga što nam oni traže i što žele da ispunimo kao država u narednom periodu, šef naše delegacije, Dragoljub Mićunović, jer je pre toga imao uvid u moj govor na engleskom jeziku, tendenciozno insistirao da se nađem poslednja na listi od svih prijavljenih učesnika o toj tački dnevnog reda, što je bio skandal i što su uočile i kolege, pre svega, iz ruske delegacije, koje nisu mogle da veruju, pa i kolege iz drugih zemalja, da mi je onemogućeno da govorim o tački koja se tiče Srbije.
Javnosti radi, zbog činjenice da sam, kada je u pitanju izveštaj Monitoringa, završavam, gospođo predsedniče, poseban akcenat stavila na utamničenje, već šest i po godina, predsednika srpskih radikala prof. dr Vojislava Šešelja, predsednik naše delegacije me je onemogućio, pa zbog toga, gospodine Krasiću, niste mogli da čujete reči s druge strane, da čujete ono što sam ja htela da kažem u ime naše stranke i u ime Skupštine, o neslaganju s tim izveštajem, koji je, po mom mišljenju, skandalozan. Još da vas obavestim, to je moja obaveza …

Gospođo Čomić, javljam se na osnovu člana 31. Poslovnika. Pokušala sam, kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine, da vas najljubaznije pitam, dok su mikrofoni bili uključeni, kada će biti određeno vreme za pauzu…
(Mikrofon isključen)

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 31, u vezi sa članom 100. pa i članom 1, prava i obaveze narodnih poslanika. Zadržaću se na članu 31. jer moram da protestujem zato što se povreda Poslovnika odnosi na povredu koja je učinjena od strane predsedavajućeg u toku sednice.

Naime, već nekoliko dana, kada poslanici SRS naočigled celokupne srpske javnosti argumentovano, stručno, na osnovu nepobitnih dokaza i činjenica iznose sve ono što je vezano za kriminal Borisa Tadića, Demokratske stranke i vladajuće koalicije, gospođa Gordana Čomić, ne znam iz kog razloga, kršeći evidentno i član 31. i član 103. Poslovnika, zloupotrebljava to što je jedan od potpredsednika i bez ikakvog razloga vam suflira stvari kao što su – ovo što on sada govori može jednoga dana da bude dobar materijal za krivičnu prijavu, odnosno klevetu protiv Dragana Đilasa.

Prema tome, gospođo predsedavajuća, ako ste u tom trenutku bili pod uticajem Gordane Čomić, na moje uši, i zbog činjenice da sve čujem za stolom predsedavajućeg, onda je potrebno da se vi izvinite gospodinu Martinoviću. Iako je malopre bio skroman pa to nije rekao, on je magistar pravnih nauka, vrlo dobro poznaje Ustav, kao što je rekao šef naše poslaničke grupe, i zna da sve ono što govori sa skupštinske govornice ne može biti predmet krivične prijave u postupku na način na koji vam je to potpredsednik suflirala.

S druge strane, mislim da nije u redu, jer vi ste ipak neko ko treba da ima autoritet i svoje mesto predsednika, da neko ko pretenduje da bude na vašem mestu, a to je očigledno Gordana Čomić, na takav način zloupotrebljava funkciju potpredsednika u toku sednice. Hvala.

Gospođo predsedniče, uz zahvalnost sjajnom kolegi Borisu Aleksiću, a pre svega zbog činjenice da je mlad čovek, kao što je i rekao, koji ima samo 21. godinu, Ivan Ninić napravio zbog građana Srbije elaborat na temu SOFA sporazuma, najoštrije protestujem u ime SRS i smatram da su povređeni član 104. i član 195. Poslovnika zbog toga što u sali više od pola sata, 40 minuta, nije prisutan ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Gospođo predsedniče, SOFA sporazum je, kao što ste čuli, a sada i građani Srbije, bio pod velom tajne čitave četiri godine. Nisu znali da objasne ni predvodnici te agresivne politike zapadne vojne alijanse NATO pakta, jer pre dve godine kada je delegacija Skupštine Srbije, na čelu sa tadašnjim predsednikom odbora gospodinom Ivicom Dačićem, boravila u bazi Šejp u Briselu, dakle u centru NATO snaga za Evropu, gospodin Jadranko Vuković je pitao nadležne iz NATO pakta šta predstavlja SOFA sporazum i kakav će biti odnos američke vojske prema Srbiji.
Sada smo shvatili da je naša uloga takva da ćemo biti apsolutno, kao što jesmo, u situaciji da smo država protektorata, da će neverovatna ovlašćenja kroz ovih 14 članova, koje je do detalja obrazložio gospodin Aleksić, imati američka okupaciona vojska u Srbiji. Građani Srbije, od kojih najmanje tri četvrtine ne želi Srbiju u NATO paktu, ne mogu da prihvate ovakva ponižavanja od strane ministra odbrane, koji je svim srcem za NATO pakt.
Samo pod pritiskom javnosti pretprošle nedelje i zbog činjenice da su se obratili svi oni koji su srpske patriote, ali i drugi srpski intelektualci, naši vojnici nisu otišli na vojnu vežbu NATO snaga u Gruziji.
Prema tome, smatram da je ovo najveća sramota i za srpsku vladu i pre svega za one koji predstavljaju Ministarstvo odbrane, a to je lično Dragan Šutanovac koji nije bio prisutan ovde. Vi znate da nema amandmana na ovaj predlog..
(Predsednik: Vreme.)
Vreme vam je da shvatite da smo mi, nažalost, zemlja koja je u teškom vazalskom odnosu…

Gospođo predsedniče, juče sam, kao i ostale kolege srpski radikali, posle onog brutalnog izbacivanja počela sa učešćem u radu u novoj tehničkoj opremi u Domu Narodne skupštine. Sada imam primedbu, u skladu sa čl. 121, 122. i 123. Poslovnika, kao i sa Ustavom Republike Srbije, i oštro protestujem zbog činjenice da se ne identifikujemo na način koji je propisan, u duhu srpskog jezika i onoga što je kod nas običaj.
Naime, u elektronskom sistemu koji vama pokazuje prijavu za reč najpre stoji prezime pa ime narodnog poslanika, pa vam je tako sada prijavljen Ilić mr Velimir, a on zna da bi se svuda i na svakom mestu predstavio kao što je upisan u birački spisak, kao što mu piše u svim drugim dokumentima, u bilo kojoj aplikaciji, da je on Velimir mr Ilić. Da li je tako, gospodine Iliću? Da li sam u pravu? Nikada vi nećete reći, jer mi nismo u Bundestagu, nego u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, da ste vi Ilić Velimir, nego ćete reći da ste Velimir Ilić.
Kao što gospođa Pop-Lazić neće reći za sebe da je Pop-Lazić Gordana, nego Gordana Pop-Lazić, a i u njenom slučaju i u slučaju gospodina Stevanovića desilo se isto. Prema tome, nisu vam u skladu, gospođo predsedniče, a na to upozorite službu, identifikacione kartice sa sistemom za glasanje. Na ovim našim karticama (Izvinjavam se, koleginice Popović.) lepo piše Judita Popović, a kod vas je drugačija identifikacija. Recite mi, molim vas – ko se to poigravao sa ovim čipovima, o čemu je govorila gospođa Pop-Lazić i šta osim toga sve stoji u čipu za identifikaciju? Morate da nam date neko objašnjenje.
Nije sada problem u tome, kako je malopre rekao Dragan Stevanović, da li ćemo mi da se uhodamo. Jer, nije nikakav problem, to su ljudi, kada su u pitanju ovi mladi ljudi srpski radikali, koji sa visoko sofisticiranom opremom barataju, ali molim vas, neka nam neko da objašnjenje zbog čega mi Narodnu skupštinu izvrgavamo ruglu u onome što smo mi kao narod i pre svega kao građani Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se, gospođo predsedniče, po članu 31. Poslovnika, koji reguliše obaveze potpredsednika Narodne skupštine, a vezano za ovo o čemu je govorio gospodin Ilić. Da objasnimo, u skladu sa procedurom i sa ovakvim nakaradnim Poslovnikom, narodnim poslanicima koja su njihova prava u Domu Narodne skupštine.
Poslanička grupa SRS je na najbezočniji način udaljena sa sednice Narodne skupštine, voljom režima Borisa Tadića. Mi smo se sada vratili. Vi ste videli, gospođo predsedniče, da pojedini poslanici SRS ne mogu da sede na svojim mestima, kao gospodin Sulejman Spaho, koji je prestajao dva sata od početka sednice. Sada je potrebno da damo gospodinu Iliću i ostalim poslanicima objašnjenje.
Ovaj Poslovnik, koji promoviše na sva zvona, pre svega, predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinović, koji je od jutros počeo da preti narodnim poslanicima, iz Jutarnjeg programa RTS, svuda i na svakom mestu, ne reguliše da se poslanik isključivo javlja i da govori sa mesta. Ova ovde pozornica ili govornica je u funkciji i, gospodine Iliću, vi možete, pošto ste izrazili malopre smetnju, kao i svaki poslanik bilo koje stranke, da koristite i da govorite sa govornice Narodne skupštine.
Nigde u Poslovniku ne piše, jer se Konstantinović, pametni, Boško Ristić i slični, ovi koje instruiše Boris Tadić, nisu dosetili da napišu – morate da govorite u Domu Narodne skupštine sa tog mesta. Oni su se dosetili da prave neku šemu pa da srpske radikale izbacuju sa mesta na kojima sede od 1992. godine. Jer, vi niste ni znali gde je Dom Narodne skupštine, neki od vas nisu znali ni gde je Beograd, uopšte, kada je ovde sedeo Vojislav Šešelj sa srpskim radikalima.
Prema tome, gospođo predsedniče, (Predsednik: Vreme) ja vam sugerišem, a takođe i koleginica Popović kao potpredsednica, da lepo objasnimo kolegama da mogu da govore sa govornice, jer očigledno je da (Predsednik: Zahvaljujem.) imaju smetnje. Tako, da to raščistimo. Hvala.

Gospođo predsedniče, jednostavno, niste u pravu zato što nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 93. Poslovnika koji reguliše tok sednice, i kako ste usvojili dnevni red i kako je sednica otpočela, a član 93. stav 1. govori o tome ko ima pravo da učestvuje u diskusiji po tačkama dnevnog reda, nedvosmisleno je da mi imamo neka akta pred nama.
Naime, jasno je da je predlagač, grupa u stvari pravnog fakulteta, međutim, formalno-pravno Odbor je uradio svoj posao i vi ste pitali gospodina Boška Ristića da li želi ispred Odbora, o tom predlog koji je Odbor razmatrao, nešto da kaže. Kolega Ristić ne može, kao predsednik Odbora da bude predlagač ovog akta.
Vi ste morali, u dogovoru sa onima koji su ovlašćeni, jer upravo član 93, za koji smatram da je povređen, u stavu 1, alineja 1. kaže:
''– predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta.''
Ko će to da bude u ovom slučaju, s obzirom na to da iz zakona proističe obaveza, odnosno procedura, kako vi malopre rekoste, ko predlaže ove osobe koje se biraju na funkciju?
Mi kao SRS ne ulazimo ad personom u to. Neka oni odrede koga god, ali mi ne možemo da otpočnemo raspravu bez ovlašćenog predlagača akta, jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 93, zato što kolega Ristić to ne može. Možda su oni mogli da kažu – da je predlagač akta, a to bi sada morali da pogledamo u funkciji predlaganja i procedure, da će biti predsednik tog i tog skupštinskog odbora. Kako to ovde nije slučaj, mi nemamo predlagača akta.
U ranijim slučajevima, pre dve nedelje, to gospodin Ristić vrlo dobro zna, bilo je više ovlašćenih predlagača za pojedina imenovanja, pa on sam nije želeo, a bile su spojene tačke dnevnog reda na predlog gospođe Kolundžije.
(Predsednik: Vreme.)
Ali je sada sasvim druga situacija – nemamo ovlašćenog predlagača.

Gospođo predsedniče, onaj koji vam je pisao Poslovnik stvarno nije imao pojma šta je parlament, da je to stvarno jedna živa politička arena i da su moguće svakakve situacije. Tako je, taj neko napisao – da se poslanička pitanja postavljaju poslednjeg četvrtka u mesecu u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, a sada je 16.32.
Taj neko nije predvideo da može da dođe do ovoga, da nema svih ministara u Vladi i da će poslanici da se javljaju po povredi Poslovnika i da će vreme da teče, a ovo vreme mi očigledno ne možemo da nadoknadimo. Tako je povređen član 200. stav 2. Poslovnika.
Molim vas, sada, objasnite mi, šta ćemo mi u ovoj situaciji? Deset poslanika se javilo po povredi Poslovnika, vreme je prošlo i ako uopšte krenemo da radimo po poslaničkim pitanjima, mi smo uskraćeni i povređen je taj član Poslovnika koji to kaže.
Je li taj neko bio "toliko pametan" kada je pisao Poslovnik, pa je predvideo varijantu B? Varijanta B kaže – kada se postavljaju poslanička pitanja, a vi zakažete po članu 205. Poslovnika po nekoj određenoj temi, e, tada nije dozvoljeno da se javlja po povredi Poslovnika, odnosno da se reklamira član 100. i član 101, ali je zaboravio da to stavi u ovom prvom delu, kada se govori o ovim običnim poslaničkim pitanjima, odnosno o ovoj situaciji danas, pa se sada došlo u situaciju – da ne znamo šta ćemo.
Zbog toga ćemo mi, srpski radikali, da napustimo, a vi sami ostanite sa ovom farsom od Poslovnika, sa ovom diktaturom i sa ovim što ste napravili građanima Srbije – da ne može da se poštuje narodna volja i da mi ne možemo da štitimo obespravljene građane Srbije. (Aplauz.)

Gospođo Čomić, koliko je bio gospodin Milan Avramović u pravu kada je, obrazlažući kao i kolega Martinović, rekao da ne postoji opšta diskriminacija, potvrdila je i koleginica iz poslaničke grupe G17 plus. Pogledala sam, koleginice, prihvaćen je amandman na član 26. vaše poslaničke grupe. Međutim, očigledno je i jasno je bilo, a i vama, da taj termin ''opšti'' ništa ne znači i da ste vi morali da reagujete tako što ste obavezali predlagača zakona da se povede računa o invalidima i onda je amandman vaš, koji kaže da se za slučajeve diskriminacije osoba sa invaliditetom primenjuju članovi od 41. do 46, nešto što je sada u zakonu obavezujuće.
Ali, ako to sada tako posmatramo, onda moramo da idemo i korak dalje i da sve grupe lica i sve potencijalne građane Srbije koji će biti na bilo koji način diskriminisani, kroz prihvatanje od strane gospodina Čiplića kao predlagača, odnosno Vlade, na takav način zaštitimo.
Evo kada govorimo onima čija su verska prava ugrožena. Naime, gospodine Čipliću, napravljen je jedan katastrofalan propust prilikom donošenja Mitrovdanskog ustava pre dve godine i kada nisu u članu 44. Ustava pobrojane tradicionalne verske zajednice, a njih je sedam u Srbiji.
Međutim, nižim aktom, odnosno pojedinim zakonima, kao što je Zakon o osnovnom obrazovanju, gde se u poglavlju organizovanja verske nastave po školama, koja je uvedena pre nekoliko godina, čini mi se 2005. godine, tačno su pobrojane tradicionalne verske zajednice.
Sada vi meni objasnite, a kod nas je kolega Slađan Mijaljević tretirao te slučajeve agresivnog ponašanja verskih sekti, koje pre svega truju i razdiru srpsko nacionalno tkivo, i utiču pogubno na srpsku omladinu, i ne samo na pripadnike Srpske pravoslavne crkve, nego i drugih tradicionalnih verskih zajednica, kako ćemo onda mi njih da zaštitimo, kada sa druge strane imamo nakaradan Zakon o crkvama i verskim zajednicama, gospodine Čipliću, gde u članu 3, čini mi se, tog zakona je dozvoljeno da se upis u registar vrši za sve one verske zajednice, kako su ih oni nazvali, koji imaju određeni broj svojih pripadnika?
Tako je raniji ministar vera, koji je obrazlagao taj zakon pred Narodnom skupštinom, rekao da mi moramo da se povinujemo realnosti da postoje tzv. nove protestantske crkve, kako ih je on nazvao, a u stvari to su sve sekte.
Da li one imaju izrazito destruktivno delovanje ili imaju neki prikriveni smisao svog kvaziverskog delovanja, u to mogu sada da ulaze stručnjaci pre svega iz te oblasti.
Evo, navešću vam takav drastičan primer iz šumadijske eparhije, pripadnici Srpske pravoslavne crkve, odnosno sveštena lica dolaze pod udar i na najgori mogući način preživljavaju ono što preživljavaju mnogi građani Srbije, a pre svega srpska deca, da na njih ispred porte crkve, na sveštenike u mantiji, nasrću pripadnici verskih sekti.
Da ne govorimo o građanima Srbije, svedoci ste toga, pa verovatno i u naselju u kome vi živite, da su agresivni, a pre svega su najagresivniji ovi pripadnici sekte Jehovini svedoci i mnogi drugi. U Kragujevcu ima samo da sada kragujevačka policija zna najmanje 15 tzv. verskih sekti, a u stvari, to su potencijalni razarajući faktori našeg društva i uništavanja pre svega naše dece.
Prema tome, mi možemo da kažemo, s obzirom na to da ste vi sve podveli pod opšte, da je ovaj zakon, a sudeći i po vašim obrazloženjima, a pre svega izlaganjima poslanika DS, Nade Kolundžije i Dragoljuba Mićunovića, anacionalno totalitaran, ne znam kako drugačije da ga nazovem.
Zaista, anacionalno totalitaran, jer vi nas terate da budemo kao neke amebe, da budemo ništa, da ne znamo ni svoj jezik, ni kulturu, da ne znamo kome pripadamo, ne samo mi Srbi, nego i predstavnici drugih i verskih i nacionalnih zajednica u našem društvu. Prema tome, ovaj zakon je poguban za naše društvo, za Srbiju, i ne samo za Srbe, nego za sve njene građane. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, u ime SRS sam tražila da se reč ''ravnopravnost'' zameni rečima ''zabrana od diskriminacije''. Proverila sam kod kolege mr Martinovića, pošto je stručnjak i za ustavno pravo i za sve druge pravne oblasti, kada je, jer nisam bila sigurna, počela ta reč ''ravnopravnost'' u ustavno-pravnoj teoriji kod nas da se pojavljuje. Rekao mi je da je to posle Drugog svetskog rata. Naravno, to je komunistička kovanica.
Mogu da vam kažem da ni u jednom odboru, pa čak ni u odboru Saveta Evrope, ne postoji odbor koji ima u svom nazivu reč ''ravnopravan'', nego ''jednake mogućnosti''. Eto, to je ostalo tako da se prepisuje od Brozovih ustava, pa mi imamo odredbu Ustava koja se tiče ravnopravnosti polova, jednakih mogućnosti žena i muškaraca. Međutim, gospodine Čipliću, to nije tako u Srbiji danas, iako imamo 19 godina višestranačja.
Pre nekoliko dana naša koleginica iz prošlog saziva Skupštine, a sada predsednik odborničke grupe SRS u Kraljevu i u tom trenutku zamenik gradonačelnika Vesna Vukajlović-Nikolić, pretučena je od strane jednog kolege. Kolega je nekada bio član DSS, formirao je neku grupu građana, izvesni Ljubiša Jovašević, nasrnuo je na Vesnu Vukajlović-Nikolić samo zbog toga što mu se ne dopada to što SRS brani zakon o lokalnoj samoupravi i brani odredbe zakona koje DS, uz pomoć onih koje nahvata posle nekoliko meseci da prekomponuje političku scenu neke opštine i grada, pokušava da pravi. To baš rade vaši ''žuti'' u svim gradovima gde se dočepaju takve prilike.
(Predsedavajući: Hvala.)
Gospodine Novakoviću, koristiću još 30 sekundi ovog vremena.

Gospodine Novakoviću, reklamiram član 104. Poslovnika zato što već 25 minuta, od trenutka kada sam počela da govorim po amandmanu, nema tona u prenosu na RTS.
Naime, sada sam dobila poruke iz šest gradova Srbije sa različitih strana, tako da ne mislite da je problem samo u nekom gradu. Ovo sada građani ne mogu da čuju, pretpostavljaju da nešto tražim i da se bunim zbog nečega što je ovakva atmosfera i situacija u Skupštini.
Ali vama da kažem, gospodine Novakoviću, verovatno je to zbog činjenice, a ta vest je danas obišla i Srbiju i ceo svet, da je kraljica nemog filma u stvari bila Srpkinja, izvesna Tamara Stojanović, koja je imala svoje umetničko ime, pa pretpostavljam da ste, solidarišući se sa onima koji proslavljaju doba nemog filma, vi isključili ton u Narodnoj skupštini.
Stvarno ne znam šta da kažem, jer ovih 25 minuta moramo da vratimo. Dakle, vratićemo se ako ustanovimo da je to tako za veći deo srpske javnost popodne, pa od početka idemo, od amandmana koji sam podnela na član 1, pa da krenu sve druge kolege da se javljaju, jer ovo stvarno nema smisla.
Ne mogu sada da optužujem ni ljude iz RTS, jer ne znam o čemu se radi, ali ako je to tako, a jeste, budite sigurni, jer javljaju se ljudi iz svih krajeva Srbije, onda treba da prekinemo zasedanje i da sačekamo neko objašnjenje i da vidimo dalje šta će biti. Ovo zaista nema smisla.
Najpre sam mislila da je samo kod nekoga, pošto mi se javljao vojvoda Mirko Blagojević iz Republike Srpske, iz Bijeljine, i prvi mi je to javio, a znate da su četničke vojvode uvek prve u svemu, onda sam proverila i kaže koleginica u našem kabinetu da ...
(Isključen mikrofon.)

Tu se govori o pojmu diskriminacije i tražila sam da se u zagradi izbriše reč ''isključivanje'' i objašnjavala sam taj pojam diskriminacije i ravnopravnosti kada sam govorila o amandmanu na član 1.
A sada bih da vam kažem, gospodine Čipliću i gospođo Đukić-Dejanović, da smo diskriminisani kao narodni poslanici i članovi Odbora za odbranu i bezbednost, a to sve vezano za ovaj član, gde se kaže da niko ne može da bude diskriminisan po osnovu političke pripadnosti.
Naime, postoje neka lica u ovoj zemlji koja ne mogu budu pripadnici nijedne političke stranke, navodno, pa tako ni direktor BIA Saša Vukadinović, ali on je sasvim sigurno član DS i vi to vrlo dobro znate, tako da se desilo nešto neverovatno. U procesu vašeg pridruživanja i kandidovanja za ulazak u EU, za koji vam je Angela Merkel rekla da Srbija nikada neće ući, vi ne dozvoljavate civilnu kontrolu snaga bezbednosti u ovoj zemlji. To je strašno.
Danas je trebalo da imamo odbor koji je gospodin Todorović zakazao u 12.00 časova, da se ovde pojavi Saša Vukadinović i da odgovora na naša pitanja, pa makar i na zatvorenom delu sednice, ali da ga propitujemo koja su to lica, a on je rekao da je njih 56, prisluškivana, praćena i obrađivana za vreme operacija ''Mačva'', ''Šumadija'' i ''Kaktus''.
Ta lica su sasvim sigurno deo političkog, kriminalnog, privrednog i ostalog miljea u periodu vladavine Zorana Đinđića i došli smo do saznanja da su ti pojedinci koji su praćeni tesno politički povezani sa ubistvom Zorana Đinđića.
Očigledno je da DS ne odgovara da o tome raspravljamo, a naša su prava suspendovana, jer je ovo jedini parlament u svetu u kojem ne postoji civilna kontrola bezbednosnih snaga. Hvala.

Gospodine predsedavajući, povredili ste čl. 96. i 103. Naime, vi ste, reagujući na izlaganje kolege Dušana Marića, koji je govorio o svom amandmanu, posle njegovog izlaganja komentarisali, što nije dozvoljeno sa mesta potpredsednika, da njegovo izlaganje nije u skladu sa temom.
Vi ste mogli u toku predsedavanja, na osnovu člana 103, da govornika upozorite, što vi niste uradili, da ne govori o pitanju koje je na dnevnom redu, a da građani Srbije ne bi pomislili, a naravno neće jer već poznaju Dušana Marića, i znaju koliko je on odgovoran poslanik, i argumentovano uvek nastupa po bilo kojem zakonu, moram da vas upozorim da ste bili dužni da ga saslušate, pa ako ste želeli, kao što jutros reče Gordana Čomić, da date kontraargumente njegovom amandmanu, da ustupite mesto, ne znam kome biste zaista, jer nemate nikoga kome biste u tom trenutku ustupili, pošto se te uloge ne bih prihvatila, da izađete za govornicu i da kažete šta vam to ne odgovara u njegovom amandmanu.
Da je on bio u pravu i da je izneo argumentaciju koja je potvrđena pravosnažnim presudama nadležnih sudova u našoj zemlji posle besomučne agresije, upravo je govorio na način na koji ga razumeju građani Srbije, jer Srbija je izrekla pravosnažne presude zlikovcima: Havijeru Solani, Vesliju Klarku, Madlen Olbrajt, Bilu Klintonu, Džejmiju Šeju, ne mogu ni imena svih tih zlikovaca da se setim i da nabrojim uoči sutrašnje desetogodišnjice. Kolega Marić je, brišući stav 1. člana 3, želeo upravo to da nam kaže, da nijedan sud u Srbiji, nažalost, evo i deset godina posle te nezapamćene agresije na jednu državu i jedan narod, nije zaštitio ni jednog građanina Srbije.
(Predsedavajući: Vreme je isteklo. Hvala.)
Prema tome, sledeći put, ako želite o tako ozbiljnim stvarima o kojima govori taj amandman da govorite, izvolite za govornicu pa izađite sa kontraargumentima. Marićevi su neoborivi.

Gospođo predsedniče, upravo sam se zbog toga javila po članu 103. Poslovnika, i članu 31, zato što govornike koji su se javljali  za povredu Poslovnika, kojima ste vi, po mom dubokom uverenju, a na javnosti je da proceni, bez razloga izrekli opomene.
Gospođa Čomić je ometala poslanike SRS dobacujući im sa mesta potpredsednika i pre nego što su izašli da govore o povredi Poslovnika i da obrazlažu zbog čega su se javili. To nije prvi put da potpredsednik Skupštine iz DS to čini, suflirajući vam, zaista bezrazložno. Pored vas sedi zamenik sekretara, a vi sasvim dobro znate šta piše u Poslovniku i kako treba da se ophodite prema poslanicima SRS.
Ako je gospođi Čomić važniji ovaj nesrećnik koji je pominjan malopre, izvesni Boban Stojanović, od monahinja i monaha sa KiM koji su ugroženi, što kaže koleginica Raguš, pa nekima će da sudi Pećka patrijaršija, neki će da vode računa o tome kako da se ponašaju prema starima, bolesnima, invalidima, unesrećenima. Znate, svaka bahatost se na ovaj ili na onaj način plaća.
Zato vas upozoravam, gospođo Đukić-Dejanović, da privedete redu Gordanu Čomić, inače neću biti u funkciji, u mogućnosti da tu sedeći pored vas, na mestu potpredsednika, sasvim normalno u skladu sa Poslovnikom obavljam funkciju koju mi je poverila lista SRS-dr Vojislav Šešelj i Vojislav Šešelj lično.
Što se vas tiče, mislim da ste vi sami svesni činjenice da je Skupština ušla u jednu fazu potpune diktature. Vi to radite, koliko vidim, indukovani sa strane, pre svega od poslanika DS.
Što se Dragoljuba Mićunovića tiče uopšte ne bih pridavala gospodo radikali (Predsednik: Vreme.) toliki značaj. Jedan ceo dan je Skupština Veća građana posvetila tome da je gospodin Mićunović (isključen mikrofon)…