Gospođo potpredsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Petar Jojić, kao nekadašnji zamenik ministra u Republičkoj vladi i savezni ministar, a imajući u vidu neophodnost znanja iz oblasti pravne struke za sastav u Savetu, predložio je amandman, u ime Poslaničke grupe SRS, na član 5. Predloga zakona i predlaže vama, odnosno nama narodnim poslanicima, rešenje u vezi iskustva za članove Saveta.       
Pošto moram da pročitam zbog javnosti, Savet ima 11 članova, što je ustavna kategorija, izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorija AP, dva ugledna istaknuta pravnika, sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Kolega Jojić smatra da umesto tih 15 godina, ta dva člana Saveta, advokat i profesor pravnog fakulteta, treba da imaju najmanje 20 godina iskustva u struci, imajući u vidu da je uspostavljanje Visokog saveta sudstva i rasprava o ovom zakonu i ono što je slovo Ustava, verovatno, u pravljenju onoga šta je retrospektiva vremena iza nas i kadrovskih rešenja Dosovske vlade od 5. oktobra pa do današnjeg dana – donela da smo na visokim mestima i položajima u našem pravosuđu imali ljude koji ne samo da nisu zadovoljavali sve ove uslove i tada propisane, već i njihovo iskustvo, takvo kakvo jeste, bilo je prava bruka i sramota za srpsku javnost.
Je l' treba da vas podsećam na to da ste vi, pre nego što je Zoran Đinđić zatražio od Karle del Ponte da se napiše ova lažna optužnica protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, koji je bio profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, otpočeli čitavu hajku koju su predvodili Vodinelićka, Hiber, onaj plagijator Stevan Lilić i ostala klika, prljavi i podli dakle, da, lepo mi sugerišu srpski radikali, plagijator Stevan Lilić, da bi, eto, rekli kako je prof. dr Vojislav Šešelj, koji je inače najugledniji pravnik u Srbiji, doduše, sada u odsustvu, ali uskoro će da se vrati, bio proteran sa Pravnog fakulteta u to vreme.
Vama nije bilo dovoljno to što smo vam izneli niz dokaza da su svi ti ljudi, koje ste vi veličali kao neke eksperte iz pravne struke, u stvari vaši politički promoteri i oni koji ne dozvoljavaju da se ništa progovori i da se kaže drugačije od onoga što oni zastupaju.
Svedoci smo toga, kao i studenti pravnog fakulteta, ako već govorimo o uglednom profesoru pravnog fakulteta, da je dr Vojislav Šešelj bio najugledniji profesor Pravnog fakulteta i da su njegova predavanja ne samo bila posećena od strane studenata koji su pratili njegov predmet – politički sistem, već i od ovih drugih i od javnosti. Uostalom, i gospođa Radeta zna, kao njegova drugarica iz studentskih dana, da su njegovi ispiti na sarajevskom fakultetu, i polaganje njegovih ispita sa čistom desetkom, praćeni od strane ne samo kolega sa Pravnog fakulteta, već Ekonomskog i čitave sarajevske javnosti.
Ako govorimo o uglednim advokatima, ne treba da vas podsećam na to i da pominjem imena pojedinih, kao što je ovaj što zastupa porodicu Đinđić, pa onaj koji brani sve ove vaše kriminalce, koji su to advokati koje vi smatrate uglednim u svojoj struci.
Oni advokati u Srbiji, koji žigošu načine na koji vi birate i članove Visokog saveta sudstva, i sudije, i sudije Ustavnog suda, za vas su neki produkt bivšeg režima, koji ste vi, navodno, oborili i srušili, a doneli ste nam najveće moguće i najgore kriterijume za izbor svega u Srbiji od vašeg dolaska na vlast.
Prema tome, da bih ostavila vremena jednom od najboljih pravnih eksperata, poslaniku SRS, gospodinu Krasiću da iskoristi ovih preostalih 10 minuta o amandmanu, samo ću da vam kažem da je neophodno da imate u vidu da je kolega Jojić, zaista, čovek od struke, koji se uvek, i kao ministar i kao ugledni advokat, držao slova zakona, pravnih načela i principa koji treba da vladaju u jednoj pravnoj državi, a da, sudeći po onome, doduše, gospođa Malović je, kao njegova, po godinama mlađa, koleginica, sa iskustvom i znanjem, mogla da vidi ovih dana da je kolega Jojić sa najboljim namerama išao na to da ceo ovaj set pravosudnih zakona popravi.
U svakom slučaju, mi mislimo, u stvari, kolega Jojić, da je potrebno da bude najmanje 20 godina iskustva i da gledate objektivno koji su to ljudi koji su dali pravi doprinos u svojoj struci, da ne budete pristrasni, da ne gledate kroz vaše, ''žute'' ili G17, "političke naočare", već da sagledate da u Srbiji ima mnogo uglednih i profesora pravnog fakulteta i pravnika.
Ali, šta da vam govorim kada je nemoguće vas ubediti, kada vi niste ni jednim jedinim gestom, nijednom rečju, žigosali crnu listu Sonje Biserko, na kojoj su, između ostalog, mnogi ugledni profesori pravnog fakulteta, advokati i ugledni ljudi iz ove struke.
Kolega Krasiću, izvolite. Zaista, neskromno želim da kažem, to je moje lično uverenje, a verujem i čitave srpske javnosti, da ste vi jedan od najuglednijih pravnika i da ćete, kao takav, do kraja moći da svojim argumentima odbranite i ovaj amandman i da pokušamo da ubedimo gospođu ministra da prihvati sve ove amandmane koje smo podneli na ovaj zakon o Visokom savetu sudstva.
Hvala.

Gospođo Čomić, razumem vašu situaciju, jer vi ste kao predsedavajuća Skupštine dovedeni u ovu nemilu situaciju da morate da slušate da neko ko je, vi ćete meni reći kasnije da to nije građanin, kažem građani su pošteni ljudi, ovaj što je bio malopre za govornicom jeste neko ko je, zaista, više slučaj za posmatranje od strane predsednika Skupštine, zato što svakoga dana dobijam nove dokaze za to.
Juče su mi prijatelji iz Nemačke poslali šesnaest nastavaka nekog intervjua ili već feljtona iz "Frankfurtskih vesti" – Životna neispričana priča tog pojedinca i ove individue Tomislava Nikolića. Znate, kada mislite da nekoga poznajete i da možete elementarnu komunikaciju da imate sa nekom osobom, naravno, dok ne učini ovo što je uradio – zabio nož u leđa predsedniku Šešelju, pokrao SRS, oteo mandate, ali živite ipak u nekoj iluziji da toliko godina poznajete neku osobu koja ima elementarnu čast, moral i poštenje, i, onda, sada vidite, iz izjave tog, samog, pojedinca, da je niko i ništa i da je dno dna, što bi naši ljudi rekli!
Jer te izjave, a naročito to što je zaokruženo u antrfileima u šesnaest nastavaka "Frankfurtskih vesti" ne samo da je uticalo tako da se zgražava čitava naša dijaspora, nego i mi koji smo došli do toga. Uostalom, videli ste i sami kolika je podlost u pitanju, kakav plan da se naudi i ubije predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj.
Možda niste pratili te večeri, 21. novembra, kada je gospodin Stefanović o tome razgovarao na suđenju, to je bilo pre dve večeri, sa predsednikom naše stranke, u jednom od tih nastavaka ta individua je rekao da je ovde za šankom Narodne skupštine Republike Srbije razgovarao jedne noći sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, koji mu je rekao da se sprema optužnica protiv dr Vojislava Šešelja.
Onda je on "Frankfurtskim vestima", ne trepnuvši, slagavši, rekao kako je on ušao, vratio se i o tome obavestio dr Vojislava Šešelja. Naravno, to mu nikada nije rekao, jer je očigledno taj kompleks, tog čoveka, od samog početka bio takav da on nikada od toga neće da se izleči. Znate, po onoj narodnoj, kada imate takvu podlogu u svom mentalnom sklopu, onda dođe i neko sa milionima dolara, evra ili već čega, da vas potkupi, kao što su to sa njim uradili domaći tajkuni i Amerikanci. Čovek je, inače, alav na pare, takav je on, takva mu je cela porodica.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, tri minuta. Na koji član Poslovnika se pozivate da je povređen?)
Prema tome, nemam šta više da odgovaram i da pričam nekome za koga me je sramota, mene, kao rođenu Kragujevčanku... (isključen mikrofon)

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, izašao je ovaj što je bio malopre za govornicom, izvinjavam se što malopre nisam navela član po kome sam se javljala, član 104.
Sada po čl. 225. i 226. tražim od nadležnih organa, naročito od Saveta, kako se već zove, za saradnju sa, antisrpskim, Haškim tribunalom, da li ima informaciju da je Tomislav Nikolić, očigledno nezaštićeni svedok i saradnik u procesu protiv dr Vojislava Šešelja, s obzirom na činjenicu da on iz dana u dan, što je primetila čitava srpska javnost, otvoreno i sa govornice šalje poruke Tužilaštvu Haškog tribunala.
Juče je, i nemojte, tek tako olako da prelazite preko svega što on govori, takođe, na pomen jednog od brilijantnih svedoka, koji je, sada je očigledno, od svedoka optužbe postao svedok odbrane, gospodina Aleksandra Stefanovića, jako ružno govorio o kolegi Stefanoviću.
Sada je malopre rekao da sve što kaže, pazite, to imate u stenogramu, to je vrlo opasna stvar, on time šalje direktnu poruku i Bramercu i Kristini Dal i sudijama Haškog tribunala, dr Vojislav Šešelj ima pravo da kaže, jer on brani pravo čoveka, pa i da laže da se brani – on je malopre sa govornice rekao da u sudnici Haškog tribunala čovek koji se sam brani, čovek koji je na pravdi boga tamo, za koga zna, malopre je to i priznao, da je tadašnji Đinđićev režim napisao lažnu optužnicu, on je, dakle, kao saradnik, u to sam apsolutno sigurna, Haškog tribunala, malopre izgovorio treći put zaredom, tri radna dana, svakog dana otprilike u ovo vreme, da prof. dr Vojislav Šešelj tamo iznosi laži.
Vi iz DS, iz G17, i oni koji ne pripadaju nijednoj drugoj stranci, a građani su Srbije, divite se i sa poštovanjem gledate na način na koji to dr Šešelj iz dana u dan radi, ne braneći samo sebe nego Srbiju i srpski narod, a što je nedvosmisleno dokazao sinoć u ispitivanju jednog bivšeg pukovnika, sada u rezervi, Vojske Jugoslavije.
Kada je već ta individua izašla iz sale i pokušala da mi drži neke pridike o privatnom životu, a vi ga niste opomenuli, što je bila vaša obaveza, gospođo Čomić, samo mogu da kažem kao, pre svega, lepo vaspitana i časna srpkinja, da sam zgrožena činjenicom da čovek, koji je rekao, a to je, takođe, jedan deo iz intervjua tim ''Frankfurtskim vestima'', da je stranka kao brak. Jer, ako vam se nešto ne dopada, tako vide i građani Srbije i mladi ljudi koji tek treba da zasnuju porodicu, kakvu Nikolić šalje poruku, ako vam se nešto ne dopada – vi onda to možete da menjate.
Jer, kako reče ''Frankfurtskim vestima'', on je rekao to za sebe – dok se ne oženiš niko te ne pita gde ideš i šta radiš, a kada stupiš u brak žena te pita, gde si bio, a juče te niko nije pitao...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
.. pa je onda tako napravio, završavam, gospođo Čomić, to će vama biti korisno, jer vi ste, takođe, majka četvoro dece i časna ste žena u tom pogledu, iako ste iz druge političke stranke, da vidite kakav je to čovek i kakve poruke nemoralne šalje. Onda kaže – dobro, kada je već to tako i kada vas svakog dana zapitkuje gde idete i šta radite, onda vi to ne možete da trpite i onda to promenite, pa tako isto treba da promenite i političku stranku.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Vidim da je u pitanju čovek koji je oličenje nemorala, koji i na takav način, i šaljući takve poruke treba da se zamisli nad činjenicom kako će da sačuva svoju porodicu, a da ne brine o drugima. Kao što nije brinuo o porodici dr Vojislava Šešelja, tako ne treba da brine ni o mojoj, ni o jednom srpskom radikalu. Hvala.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. Poslovnika zato što je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, jer ovde sede poslanici SRS, izabrani na listi SRS-dr Vojislav Šešelj, ponosni smo na našeg predsednika, kao i čitava patriotska Srbija. Nekada bi možda predsednik Šešelj rekao da preteram kada kažem da je javnost Srbije fascinirana onim što on radi, naročito proteklih par dana i u ovom svedočenju gospodina Stefanovića, međutim, to je zaista tako.
Nema dana na mom putu od Kragujevca do Narodne skupštine, kada prošetam bilo kojom ulicom mog grada ili Beograda, a da me ne zaustave ozarena lica svih starosnih struktura. Ono što je za mene poseban podstrek i što je nada za Srbiju i garancija da će sledeće godine dr Šešelj doći u oslobođenu Srbiju, jeste činjenica da je sve više mladih ljudi koji tako reaguju, kako ih nazivaju neki analitičari ''nova srpska omladina'', koji kažu – Šešelj je car, on je neko kome se mi divimo i neko koga gledamo do dva sata posle ponoći, pratimo i upijamo svaku reč.
Jer, život dr Vojislava Šešelja je ideologija srpskog nacionalizma. Nikakvi neki dopunski izbori, ni to koliko je glasova na jednom ili na drugom biračkom mestu, ne mogu da utiču na činjenicu da će njegova ideologija biti večna za Srbiju i da je on, već sada, ostavio neizbrisiv trag i za istoriju našeg naroda i za budućnost svakog deteta koje se ovde bude rodilo.
I u tome je razlika između njega i zato je dr Vojislav Šešelj u prvim danima tog neuspelog puča, moram da vas podsetim na to, kolege poslanici, čitavoj javnosti poručio – sramota me je, zaista, što je takav, koji je u rukama stranih obaveštajnih službi, misleći na Nikolića, i koji je plaćenik domaćih tajkuna, bio toliko godina moj saradnik. Mene je sramota, a kako meni reče jedan doktor i njegova supruga na kragujevačkoj pijaci prošle subote, ljude sam srela dva puta u životu i nisam znala da imaju ikakvih simpatija prema srpskim radikalima – Nataša, kako mi lokalno kažemo, šta uradi Tomislav, izbruka i Kragujevac i nas! Mene nije, nije srpske radikale, nije dr Šešelja, ali sebe svakako jeste i ništa i niko ne može da ga opere od te bruke i sramote.
Ideologija srpskog nacionalizma je život moj, život svakog poštenog čoveka i život Vojislava Šešelja. On je, izdavši tu ideologiju, izdao ne samo sebe, nego sve one koji će ga pamtiti i ostaće zabeležen kao čovek koji je lagao, koji je prevrtljiv i koji je plaćenik, koji je izdajnik i neko ko će ostati bruka i sramota i posle nas, za dvadeset i trideset godina, kada ovde budu sedeli neki drugi ljudi.

Imam pravo na repliku, gospođo Čomić. Pošto smo mi oličenje demokratije, kao stranka, počev od našeg predsednika, preko nas koji smo članovi najužeg rukovodstva, predsedničkog kolegijuma, kome ja pripadam, i kod nas se demokratski glasa o svemu, donosimo važne odluke i vratili smo se, hvala bogu, kolektivnom odlučivanju. Jer dok je ova individua od malopre predsedavala predsedničkim kolegijumom, koji nije održan od marta ove godine, ili kada jeste, kada postavljamo ozbiljna pitanja, kao što je saradnja sa partijama Ruske Federacije i gospodinom Mironovim, nama se pričaju vicevi, izbaci se noga, kao ovako jedna ovde, leva ili desna, i onda – gde je ko bio, šta je vic dana, rekao mi je Pera, rekao mi je Mika i tu nema ozbiljne politike.
Ozbiljnu politiku u SRS vode ljudi koji su saradnici dr Vojislava Šešelja i to su dve sasvim jedinstvene stvari, SRS i dr Vojislav Šešelj. Problem je u glavi onih koji su hteli da razdvoje dr Vojislava Šešelja i SRS, a zbog čega? Pa, da bi preoteli SRS.
Sada zbog srpske javnosti i vas koji ste ovo slušali da kažem, pošto je takva demokratija u našoj stranci i u tom telu koje kolektivno odlučuje, kao što je predsednički kolegijum, odričem se javno, kao što jesam te subote ujutru lično, tog dela saopštenja, da sa žaljenjem konstatujem i da se ne zahvaljujem. Ne, nego sam čekala dan i znala sam da će ponedeljak biti dan kada će taj čovek da se pojavi, sa već pripremljenim stvarima za otimanje i mandata, i za puč u SRS. Srećna sam zbog toga što je 78 članova Centralne otadžbinske uprave ovu osobu, kao kofer, izbacilo iz SRS.

Vidite, gospođo Čomić, moram ponovo da se javim za repliku, pošto je ovde neko ko provede 17, 18 godina, ima elementarno nepoznavanje statuta stranke čiji je zamenik predsednika bio, pa onda kaže da je predsednički kolegijum pomoćni organ, da ga predsednik sam imenuje. Na predlog predsednika stranke, to radi Centralna otadžbinska uprava.
Želim ovom prilikom da čestitam novoizabranim kolegama, članovima predsedničkog kolegijuma, mr Aleksandru Martinoviću, gospođici Eleni Božić-Talijan, koja je ujedno izabrana za našeg generalnog sekretara, mr Dejanu Miroviću i svima onima koji su svojim znanjem i, pre svega, odanošću ideji i ideologiji SRS u protekla dva meseca svojim požrtvovanjem, kao i gospodin Zoran Krasić, koji je jedan od osnivača naše stranke i koji je izabran za potpredsednika Centralne otadžbinske uprave, pokazali da će do kraja da brane ideju ne samo srpskog nacionalizma, nego onoga što su oni sami.
Mi se sada time identifikujemo i vidite da je ovde problem samo u jednoj osobi, u glavi i u svesti čoveka koji nije želeo na takav način više da radi, zato što je neuk, neobrazovan ''Marius'' bez znanja i obrazovanja, kako ga nazva Vuk Drašković u onom čuvenom članku u dnevnom listu "Danas", neko ko, za koga smem slobodno da kažem i to tvrdim, unazad pet ili deset godina nije pročitao jednu jedinu knjigu. O čemu mi onda pričamo? O načinu bavljenja politikom.
Politikom se bave ljudi koji imaju ideologiju. Ovo ovde što ste čuli je čista frazeologija, prazne reči, nekoga ko je umislio da je veliki, neko ko kaže da je on taj koji je dobio ovo ili ono, a u stvari on je uzeo, ukrao mandate SRS, opljačkao SRS, zadužio je sa 58 miliona dinara i zbog toga je sada u toku parnični postupak pred nadležnim sudom, na kojem je gospodin Zoran Krasić. Zbog toga što je ovaj malopre sa govornice, koji je mnogo trpao u džep, i ovaj njegov zamenik, koji će biti, kao u DS, ''oceubica'', mislim na Aleksandra Vučića, koji su pokrali stranku, strpali u džepove za sebe i svoje porodice, a doveli srpsku opozicionu političku scenu da se unazad dva meseca bavi tim pitanjem.
I to je bio cilj, pre svega, Tadića, Mantera, Vordsvorta, da udarajući na jaku SRS onemoguće opoziciju da izvrši pritisak i da se obori ovakav režim, koji prodaje Kosovo i Metohiju, koji dovodi građane Srbije na ivicu bede i siromaštva. U stvari, šta da ih dovede kad su ispod donje granice siromaštva preko 800.000 dece u našoj zemlji, preko milion naših građana!
U tome je suština, kako da se nekom pričom, koja nema nikakve veze i koja je u stvari priča nekog kafanskog promotera sa izbačenom nogom, zamajava javnost, a da se skrene stvar sa glavne stvari, a to je da su on i Vučić direktni saradnici Haškog tribunala, da su direktni saradnici stranih obaveštajnih službi, da su otimali, pljačkali i da ih vi ovde iz DS, sa ukradenim mandatima, držite kao rezervu za Socijalističku partiju, za G17 ili već u trenutku kada vam zatreba.
Mi ćemo to da žigošemo, kao što smo uspeli za protekla dva meseca, objašnjavajući građanima Srbije sa ovog mesta, i to je jedino mesto, skupštinska govornica, da kažemo mnogo toga što nisu slutili i nisu znali.
Ponosni smo na to što radi naš predsednik i svaki član SRS, svaki onaj koji zna da ih nikada nismo izdali, niti ćemo, zbog toga što izdajući tu ideju mi izdajemo sebe, mi časni radikali to nikada nećemo da uradimo.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, čitava srpska javnost ovih dana samo govori o ciframa koje iz dana u dan sa skupštinske govornice iznosi gospodin Dragan Todorović.
I da taj ceo proces nije pokrenut još početkom ove godine, a evo sada je kulminiralo i Krišto je samo vrh ledenog brega pljačke naroda i države od strane moćnika iz G17 i DS, vi biste nastavili tako da krckate svoj poslanički mandat, Vlada kao radi svoj posao, a ne radi ništa, premijera nema, Euleks se razmešta na Kosovu i Metohiji, a da mi ne znamo kakva je sudbina našeg naroda dalje i šta ćemo sa državom i kako ćemo da je štitimo. Sada je vama važno i čujem šta dobacujete iz klupa i kako reagujete.
Kada gospodin Todorović kaže da je Krišto, što je verovatno izvesno, pobegao na dizeldorfski aerodrom juče ili prekjuče, i da se sada tamo njegovo obezbeđenje sa njegovim lopovima saradnicima trudi i nastoji, kako je on rekao, "ispegla" sve to kao i vi, neko od vas dobacuje - je l' poneo peglu?
Stvarno ne znam da li vi imate uopšte svesti i odgovornosti o tome da ste vi ovde na istom zadatku i da mi svi treba, kao Skupština, da radimo na tome, da žigošemo kriminal i pljačku države i naroda. Ako vi to nećete, vi onda sada posle eventualnog proglašenja pauze od strane predsednika Skupštine, izvolte, prošetajte malo, vratite se kada to počne.
Vi iz G17 gledajte jedno vreme da ne budete, pa se opet vratite, pa razmišljajte da li ćete da pišete saopštenje, pa šta vam je rekao Dinkić, ali odgovorite nam gde je Krišto, pošto je on vaš kadar, pošto je on jedan od najvećih mafijaša u Srbiji. Nemojte da ćutite i da vas mi isterujemo ko iz mišije rupe i da vas ovde brani Kolundžija koja isti milje ima oko sebe.
Šta to znači? Vi ćete da sedite u Skupštini i da nama držite predavanja kako mi uzurpiramo skupštinsku govornicu, a oni dalje da pljačkaju i otimaju. Što kaže gospodin Todorović, ako ništa nisu uradili protivzakonito, pa što vraćaju pare?
To je dovoljan dokaz da danas taj neko bude priveden. Uzeo nešto, pa vraća, znači da je krao i da je otimao.
Moram da vas podsetim, gospođo Đukić-Dejanović, da ste vi bili u najteže vreme po državu i narod, a naročito za vreme NATO agresije, direktor kragujevačkog Kliničkog centra. Snalazili ste se kako ste znali i umeli, da ima dovoljno lekova, da se bolesnici leče. Ovi su za to vreme dogovarali kako će da ruše režim. sa onima koji su nas bombardovali lepo sarađivali, primali pare u džep na svoje lične račune, čelnici DOS. Setite se šta vam se desilo. Posle 5.oktobra vas, Slavicu Đukić-Dejanović, časnu i poštenu ženu, hteli su ovi isti ovde da linčuju...
(Predsednik: Vreme.)
...samo zbog toga što ste pošteno radili svoj posao. Završavam. Ne da se digla kragujevačka policija, nego cela država.
Sada imamo očigledan dokaz da jedan pljačka, otima, krade i grupa oko njega, i UBPOK odlazi na aerodrom. O čemu se radi? Znači, gospođo Kolundžija, vi ste direktno odgovorni, vi, Mlađan Dinkić, i ovi iz G17 i vi svi štitite kriminalce. Mi to nećemo da trpimo i nema nastavka sednice dok policija ne ode tamo, uhapsi te kriminalce i da nam odgovor da li je raspisana crvena poternica za kriminalcem Bojanom Krištom. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika.
Naime, upravo mi je u kabinet potpredsednika stigao dopis radnika iz Privredne komore KiM. U njihovo ime tražim informaciju od Vlade Republike Srbije, pre svega od Ministarstva finansija, od Ministarstva za privredu, od predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, jer ovo što vi radite sa Srbima na KiM, obraćam se i vama gospođo Malović jer ste i vi deo izvršne vlasti i snosite odgovornost, više je neizdrživo.
Moram da podsetim na to da je odmah po proglašenju šiptarske kvazidržave od strane vaših zapadnih prijatelja usledio dopis od strane Srba iz Kosovskog Pomoravlja, koji su bili zaposleni u Kosovskom zaštitnom korpusu, je l' tako, odnosno policiji, KPS-u, kako to već dole nazivaju žargonski Srbi na KiM.
Njih 180 do današnjeg dana nema mogućnost da preživljava, jer po obećanju tadašnje Vlade Republike Srbije, njih Ministarstvo unutrašnjih poslova još uvek nije preuzelo.
Ovo je sada dopis koji sam dobila pre deset minuta od radnika koji su zaposleni u Privrednoj komori KiM, od avgusta ove godine oni ne primaju platu. Oni su deo Privredne komore Srbije. Ako krenemo, a verovatno ćemo morati od ponedeljka, ako ne dobijemo sve ove informacije koje je pokrenuo gospodin Dragan Todorović, o pljački u 28 javnih preduzeća, evo, gospodin Todorović, predsednik naše poslaničke grupe je ušao u sali, da razmisli i o toj mogućnosti da počnemo da pričamo o Privrednoj komori Srbije, pa da se vratimo na Slobodana Milosavljevića, pa na period pre toga, pa da krenemo od tog institucionalnog načina pljačke, nerada.
Sa druge strane, ovi ljudi koji su ostali dole, da štite naše firme, da se bore. Vi sami znate šta radi Privredna komora jednog regiona upravnog okruga, u ovom slučaju to je Privredna komora KiM. Treba da vas podsećam na to. Evo, dobacuje jedan poslanik iz klupe - ne rade ništa. Samo njega da pitam šta on radi, a on ne radi ništa, a ti ljudi su bar časni i pošteni, i hoće da promovišu sve ono što je naša privreda, kakva-takva, tamo.
Nemoguće je da pričate o tome da se borite za državu i narod, a da znate u kakvoj su situaciji sva ta preduzeća na KiM. Vi ste iz DOS-a izbrisali jednim zakonom iz registra sva preduzeća koja su registrovana na KiM, a čiji vlasnici su pod balističkim šiptarskim nožem i terorom morali da pobegnu, odnosno da izbegnu i sada su prognana lica - da li u ovim tzv. enklavama ili kod mene u Kragujevcu, ili bilo gde, ili se nalaze u Crnoj Gori.
(Predsednik: Vreme)
O čemu mi onda pričamo? Ovi ljudi od nas traže zaštitu. Vi vidite kome šalju dopise. To nije nešto čime treba bilo ko od nas da se hvali. Ali, vi vidite da oni više nemaju poverenja ni u koga u državi, nijedan Srbin sa KiM, osim u srpske radikale.
Uostalom, rezultati izbora 11. maja su to pokazali, rezultati lokalnih izbora i republičkih izbora. Morate što pre da ispunjavate svoje zakonske obaveze, inače će ti ljudi biti prinuđeni da dođu ispred zgrade Vlade i Skupštine, a mi ćemo svakoga dana da vas opominjemo.
Izvinite što sam prekoračila vreme, važna je situacija. Ovi ljudi sada, u ovom trenutku, možda ne mogu da prate prenos, bez struje su po 15 - 20 sati, u nekim mestima i nekim opštinama nemaju struju. Uzmite se u pamet i krenite da štitite ono što je najsvetije - a to je svaki čovek na KiM.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa SRS zaista može da podrži ovaj amandman, koji je podnela koleginica Zlata Đerić iz poslaničke grupe Nove Srbije, zato što ona ukazuje na to da je neophodno da inkorporišete u član 90. zakona nešto što ste namerno i svesno izbegli, a zbog činjenice da bi onda morali da otvorimo pitanje članstva sudija u DS, pre svega, G17 i drugim strankama i da oštro žigošemo vas same.
I kada biste vi to prihvatili, i da ste razmišljali na pravilan način o njenom amandmanu, da je želela da vam stavi do znanja da sudstvo mora da bude, odnosno pravosuđe, van svakog političkog uticaja, vi biste nam onda, ipak, i posle ovih osam godina torture u sudovima širom Srbije od strane pojedinaca, ne svih, složila bih se s ovim što je rekla i predsednik Skupštine, ali ko zna koliko puta je to ponovila Vjerica Radeta, poslanik SRS sa govornice, da su to časni i pošteni ljudi.
Ali, šta ćemo sa tim nekim procentom i kako mi da ustanovimo koji je to procenat i ko su ti ljudi? Uglavnom žuti, iz žutog preduzeća, postavljeni na najviše pravosudne funkcije u zemlji. Da li treba da vam ponavljam slučaj sadašnjeg aktuelnog ministra Čiplića, koji je bio sudija Ustavnog suda, član Glavnog odbora, ili već kako vam se zove - Izvršnog, Novog Sada, Vojvodine, DS. Hoćete li da otvorim ponovo, a bilo bi mi malo i 15 minuta, dosije Dragiše Slijepčevića. Dragišu Slijepčevića ste izabrali za sudiju Ustavnog suda pre tri meseca. Na odlazak Dušana Petrovića, zamenika predsednika DS, u kabinet Borisa Tadića još ste, da nije bio takav negativan odijum, pre svega sudske javnosti i nas poslanika SRS, on bi bio predsednik Ustavnog suda Srbije.
Što je najgore od svega, mi nemamo ni dan-danas, imamo navodno konstituisan, sa te dve trećine, Ustavni sud Srbije, ali pitanje je, evo sada, da mi hoćemo da pokrenemo određene postupke i predstavke pred Ustavnim sudom, ko bi doneo te odluke i da li bi opet sud došao u pat poziciju, kao što je bio za vreme Slobodana Vučetića, koji je bio član i ekspert G17, koji je vršljao i radio šta je hteo.
I dan-danas nam drži politička predavanja, na taj način utiče na odnose u pravosuđu i direktno se meša u određene odluke, i kada su u pitanju poslanički mandati koje ste oteli vi iz DS Srpskoj radikalnoj stranci, u prvim danima pojavljivanja na državnom dnevniku, to je bio Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda i član G17, koji je davao svoja tumačenja, a kako je to moguće, a šta će da bude.
A Čiplić se drznuo i otišao korak dalje, sada kao bivši član DS i kao bivši sudija Ustavnog suda, i kadar je, dakle, i to piše u njegovom CV pri izboru za ministra, ne krije pripadnost političkoj stranci, on nam govori kako treba da izgleda Poslovnik, kako poslanici treba da se lustriraju, i da za zloupotrebu, to je Čiplićeva ideja, člana 225. i 226, po kojima mi tražimo odgovore na razna pitanja, kao malopre gospodin Radulović, mi možemo da budemo lišeni svoje poslaničke funkcije na izborima koji su valjda demokratski održani i narod neposredno izrazio svoju volju.
Hoćete li da mi kažete da nije bilo potrebno da se prihvati amandman koleginice Đerić zato što mislite da Miroljub Tomić, predsednik Okružnog suda iz Kragujevca, nema direktnu vezu sa vama iz zakonodavne i izvršne vlasti. Naravno da ima. Svi ga štitite. Znate da je kriminalac, znate da direktno naređuje sudijama, kao ovoj šestorici, odnosno ovim šestoro koji su doneli, iz dva sudska veća, odluku o oduzimanju mandata SRS. Gde ćete veću bruku za srpsko pravosuđe?
Podsetili smo vas pre nekoliko dana koliko smo mi rigorozni, koliko nastojimo, kao jedina parlamentarna stranka koja hoće da se poštuje nezavisnost sve tri grane vlasti, kako smo mi to rešili u svojim redovima.
Rekao vam je gospodin Petar Jojić onaj čuveni slučaj Rade Trajković i njenog dolaska u njegov kabinet, kada je bio zamenik ministra pravde u Vladi Republike Srbije, i zahteva da neki njen brat od tetke ili strica, ne znam, bude imenovan za predsednika Opštinskog suda u Nišu.
Istog trenutka smo unutar naše stranke pokrenuli postupak, najpre za njeno razrešenje sa mesta ministra, a onda upozorili svakog srpskog radikala, u bilo kom kraju Srbije, ako mu tako nešto padne na pamet - izvolte kod interesnih grupa, okrenite se, radite šta god hoćete, nama takvi ljudi ne trebaju u našoj stranci.
Vi takve hoćete i kod vas avanzuju. Stalno idu na više funkcije. Evo, Tomić. On je otišao u Visoki savet sudstva onog momenta kada ste ga ustanovili.
A on je, evo, videli ste, posle toliko odluka svih okružnih sudova, svakoga dana izlazimo i govorimo vam, znači, nema nijednog okružnog suda u Srbiji, osim kragujevačkog, kojim on predsedava, da je svesno išao na kršenje Ustava i zakona i otimanje mandata SRS.
Sada treba da me ubedite, ili bilo kog građanina Srbije, da vi hoćete da to budu ljudi koji će, po ovim disciplinskim merama i sankcijama, da odgovaraju za ove kodekse. Ko uspostavlja taj etički kodeks? Ko ga uopšte poštuje?
Malopre vam je koleginica Raguš govorila o tome kako treba da izgleda, odnosno tražila je brisanje stava 2, ne zbog toga što ona ne misli da treba da se poštuju sve one odredbe prilikom razmišljanja o tome ko je sudija porotnik, ali to je bio čist višak u zakonu, zbog toga što smo i po slovu Ustava svi jednaki - pred Ustavom i zakonom.
Ako imamo svi, kao punoletni građani, a valjda ste pošli analogno Ustavu od toga, ako punoletni građanin ima izborno pravo, da onda ima pravo da bude biran i na sve funkcije.
Šta vam je onda trebalo da u stavu 2. člana 81. stavljate ove uslove za sudiju porotnika?
Sudija porotnik treba da bude i određene starosne dobi, pola, i da uživa, to me podseća na ono vreme komunističkog samoupravljanja, ugled u društvenoj zajednici, da li nije prošao na crveno, ili nije podviknuo na komšiju, da dalje ne banalizujem, ali, vi ste srozali i taj član zakona.
Onda ovde kažete - uspostavljaju se etički kodeksi, pa ako ih sudije prekrše, vi ste ovde uspostavili i neke etičke kodekse za ponašanje narodnih poslanika, pa ministara u Vladi, pa ko to poštuje? Vi kažete - ja, zato što ste vi maskota Skupštine, pa sada hoćete da se svi ponašaju kao vi.
Maskota je jedna. Vi ćete tako da ostanete zabeleženi u analima ovog parlamentarnog rada i onog prethodnog.
Ali, ozbiljno govorim o tome šta su trajne vrednosti jednog društva i kako zaista treba da izgleda sudija, kako treba da izgleda sudija porotnik. Znate šta znači sudija u jednom gradu.
Živim u gradu u kome je, em kriminalac, koji je naredio direktno ovoj šestorici da otmu mandate SRS, čovek kojeg bije glas da se u drugim kodeksima drugog ponašanja, što izlazi iz okvira rasprave, a naročito člana 104. skupštinskog poslovnika, ponaša.
Imali smo takav sličan slučaj - 2001. godine za predsednika opštinskog suda, sećate se verovatno, tada kao saradnik u tadašnjoj Vladi, gospođo Malović, tog skandala, da je trebalo da bude izabran u Opštinskom sudu u Žabarima čovek koji je u pravom smislu reči psihopata. Slučaj za gospođu Đukić-Dejanović i tako je taj slučaj došao na odbor i kako su došle sve te predstavke?
Suviše je potresno i suviše je tragično za tu porodicu koja, kao takva, naravno zbog takve osobe više i ne postoji.
Na svu sreću tih drugih zdravih delova porodice, da nije bilo takvog pritiska i da se nije 10 ili 20 puta prof. dr Vojislav Šešelj javio sa govornice i upozorio da će biti najveći skandal ako takav čovek bude izabran, nekako smo uspeli da on ne bude izabran za predsednika okružnog suda.
Posle pet ili šest dana, na predlog Boška Ristića i DS, najpre za sudiju Opštinskog suda u Surdulici, pa kasnije za v.d. predsednika Opštinskog suda u Surdulici, neki tamo kadar DS, ne da ne može da prođe ovaj test za sudiju porotnika, da uživa ugled u društvenoj sredini, da ga ljudi prepoznaju kao takvog, nego neki kriminalac koji je bio direktor propale gumarske industrije, upropastio preduzeće i vi ga izabrali za vršioca dužnosti, a kasnije i za predsednika Opštinskog suda u Surdulici.
Sada imate Tomića u Kragujevcu, vidite kakav je to skandal, kragujevački opštinski i okružni sud su na top listi ovih nerešenih slučajeva. A mi živimo u tom gradu gde je, valjda, još krajem 19. veka bila intencija građana Kragujevca i svih ljudi u začetku modernog ustavnog i demokratskog poretka u Srbiji, da se upravo te vrednosti poštuju i poštovale su se.
Danas i kod nas u Šumadiji, u svim krajevima Srbije ljudi imaju poštovanja, pre svega prema sveštenom licu, pa onda prema učitelju, prema lekaru, ako ga ima u tom selu, tako se ophode jedni prema drugima, i ljudi domaćini to tako gledaju, a sudija, znate šta je tek to, to je za njega vlast i on tako gleda na tu osobu.
Imate članove političke stranke vašeg žutog preduzeća, G17 i ovih nekih još vaših prirepaka na mestima sudija i zbog toga niste hteli da prihvatite amandman gospođe Zlate Đerić.
Nije nikakav problem, iako ste sada ovim zakonom, gospođo Malović, išli na to da izmestite da Skupština Srbije može da osporava i da govori o svemu onome što su ti kandidati za pojedine pravosudne funkcije, budite sigurni da, bez obzira na to što će to sada drugi organ da radi, o čemu ćemo da razgovaramo i sutra i narednih dana, mi ćemo da koristimo svaku priliku da pojedinačno i poimenično žigošemo svakog kandidata za koga dobijamo informaciju da se predlaže i da ga bira Visoki savet sudstva na te funkcije.
Moram da vas podsetim na to da je prilikom poslednjeg izbora, a odavno ga nismo imali, mislim da je to bilo početkom novembra prošle godine, gospodin Krasić morao sa ove govornice da ospori 112 imena iz raznih krajeva Srbije, ali ne zato što je čitao napamet, nego vidite konkretan slučaj ove dinastije, ili već monarhije u Prokuplju, i ove SMS poruke koju je danas čitala koleginica Radeta. Svi povezani i svi upleteni, i kroje sudbinu svakome ko traži zaštitu pred sudom u Prokuplju.
Oštro ćemo da se borimo protiv svakog vida zloupotrebe, političkih pritisaka i uticaja i znamo da je sada na snazi diktat i diktatura Borisa Tadića, jer svi ovi kandidati za sudije Ustavnog suda koje je on predložio su u funkciji i članovi DS, najvećim delom, tako je i na mestima predsednika opštinskih i okružnih sudova u Srbiji.
Glasaćemo, kada bude bio Dan za glasanje, za amandman koleginice Zlate Đerić, jer to je jedini način da pokažemo ko je ko u Srbiji i da se, mi koji se oštro borimo protiv svake vrste diktature, i dalje borimo za prava građana koja ne mogu da ostvare zbog direktnog uticaja pojedinih sudija, a evo i prekrajanja izborne volje, kao što je to bio slučaj u Kragujevcu pod palicom Tomislava Nikolića i Miroljuba Tomića, predsednika kragujevačkog Okružnog suda.

Javljam se, gospođo predsedniče, po članu 103. Poslovnika, zato što je gospođa Nada Kolundžija, predsednik poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, povredila Poslovnik, jer je dobacivala iz klupe dok je govorio šef naše poslaničke grupe, gospodin Todorović.
Pošto imam mogućnost da na monitoru putem prenosa RTS pratim, čujem i vidim šta gospođa Kolundžija kaže, a vi ste, pošto je gospodin Todorović govorio o 2000. godini, odnosno 2001. godini, bili tada manji od makovog zrna.
Gospođo Kolundžija, 176 poslanika tzv. DOS-a, iz konglomerata od 18 brižljivo sastavljenih stanaka od strane američkog Stejt departmenta, Klintona i Madlen Olbrajt, pošto ste dobili tolike pare da rušite režim u to vreme, ušlo je u ovu skupštinu. Vi ste sedeli kao, neka, Nada Kolundžija, Čovićeva spisateljica literarnih sastava, u petom-šestom redu, nekada dođete, nekada ne dođete, i bili ste jedna mrvica i sitnica u tom broju od 176.
Za razliku od vas, koji ste bivši poslanik tog DOS-a, a sada sa istom politikom mržnje prema srpskim herojima, prema svemu što je srpsko, prema srpskom narodu koji se borio zapadno od Drine i Dunava, jer je očigledno da se vi stidite položenih na desetine hiljada žrtava, gospodin Aleksandar Stefanović je bio zajedno sa vama u tih 176, ali on je častan i pošten čovek, častan Srbin, koji je smogao snage, i pored sve muke koje su mu zadavali Zoran Đinđić i tadašnji režim, u situaciji kada mu je sin teško oboleo, da se suprotstavi juče i da kaže istinu.
A istina je da je vama smetao dr Vojislav Šešelj. Smetalo vam je njegovih milion i trideset hiljada glasova samo godinu dana posle izbora.
Smetalo vam je što je počeo 2001. godine od jedne do druge konferencije za novinare, sa ove govornice, najpre vašeg bivšeg šefa, mafijašku pudlicu Nebojšu Čovića, da proziva za kriminal, za spregu kriminala i vlasti. Smetala vam je SRS, kao što je Borisu Tadiću i vama, Manteru i Vordsvortu zasmetala snaga SRS koju predvodi dr Vojislav Šešelj iz Haga, pa ste instrumentalizovali ove što ste ih kupili za šake dolara ili za mnogo više para, vreme će da pokaže, da krenu sa pučem na SRS.
Ja vam sada kažem, 26. novembra – neće proći ni pola godine, daće bog, i ono što se dešava tamo, a na ona vrata će ući dr Vojislav Šešelj. Ne da ćete da budete u mišijoj rupi, nego nećete znati kako se zovete! Hvala. (Aplauz.)

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. i po čl. 225. i 226. Javljam se po članu 104. zbog toga što je Nada Kolundžija, predsednik Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, grubo povredila dostojanstvo Narodne skupštine. Jutros je izašla gospođa Kolundžija i rekla da ona, navodno, zna za neke ratne zločine, a sada ne zna gde je Bojan Krišto.
Pošto vi ne znate, gospođo Kolundžija, vi ste neobaveštena žena, a pošto imate laptop, igrate se već tri dana u poslaničkoj klupi njime, hajde ukucajte lepo sajt "Politike", pa pročitajte u celosti, od danas, ovaj tekst koji vam je delimično citirao gospodin Todorović. Izneo je tačne i konkretne informacije.
Gospodin Dragan Todorović je na konferenciji za novinare SRS, 28. aprila ove godine, pokrenuo celu priču oko Aerodroma "Nikola Tesla" i konkretno izneo podatke: koliko se troši na reprezentaciju, na plate, na članstvo u upravnim odborima 28 javnih preduzeća, sa akcentom na aferu i na pljačku od strane Krišta i njegovih saučesnika na Aerodromu "Nikola Tesla". Vi ste onda rekli, evo, ovde mi je u ruci, gospođo Kolundžija, ekspoze Mirka Cvetkovića, na strani 10 – borba protiv kriminala i korupcije, oštri obračun.
Moram da vas podsetim, a vi ste ipak dama koja je u tim godinama da može to da pamti, Aerodrom "Fjumićino" u Rimu je produkovao mnoge afere za razne italijanske vlade, pa tako se možda i vi sećate, a možda i neko od vaših kolega, doduše, tada sam bila u predškolskom uzrastu ili u osnovnoj školi, ne mogu da se setim, da je jedna vlada Italije, čini mi se, 1972. godine, pala zbog činjenice, evo kaže gospodin Batić da zna, da nije mogla da proširi aerodromsku pistu.
Oni su, naime, želeli, tadašnja italijanska vlada, na aerodromu "Fjumićino" da prošire pistu tako što će da oduzmu nekim posednicima neku zemlju. Ispala je velika afera. Jedan dan je o tome raspravljao italijanski parlament. Sutradan je zbog piste pala cela vlada. I sada vi ne znate da li je Krišto sleteo jutros ili sinoć na "Flughafen" aerodrom u Dizeldorfu. Kako je to moguće? Potražite informaciju.
Tražim od nadležnih državnih organa, pošto mi svi moramo, kao građani sa pasošima, jedino ako on nije otišao sa nekim lažnim pasošem, promenio u međuvremenu identitet, maskirao se, da li je na "Flughafen" aerodrom u Dizeldorfu sleteo sinoć ili jutros Bojan Krišto? Gospodin Todorović ima informacije da je on sa aerodroma "Nikola Tesla" otišao tamo.
Pitam našu policiju da li je takav izašao iz zemlje? Svi znaju kako izgleda. Sve dnevne novine su objavile njegove fotografije. Izvolite, interesujte se malo i recite nam, a nemojte nam – pa, ne znamo gde je zbrisao itd. Koliko je takvih kriminalaca iz zemlje pobeglo od 5. oktobra do današnjeg dana vi pojma nemate.
I vama nije dovoljno. Vi kažete blokada Skupštine, a još 1972. godine je u Italiji pala vlada zbog aerodromske piste. Ne znam šta više vama čovek treba da kaže. Završavam, gospođo Čomić.
Završiću komentarima čitalaca "Politike" na tekst gospođe Čekerevac, a na osnovu iznetih informacija gospodina Todorović. Ukucajte, sada, gospođo Kolundžija, taj tekst "Politike" i pogledajte komentare građana Srbije – bruka, sramota, lopovi, kriminalci, sklanjajte se s vlasti!

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu čl. Poslovnika 225. i 226. imam pitanje za Vladu Republike Srbije, Ministarstvo finansija, a vezano za ovu pljačku veka Bojana Krišta i Aerodrom "Nikola Tesla" i za činjenicu da preko 80% građana Srbije, možda i 90%, nikad nogom nije kročilo na beogradski aerodrom, zato što ljudi nemaju mogućnost nigde da putuju, mnogi od njih ni da dođu autobusom u Beograd, ali moraju da znaju, i to je jedino moguće, što kaže gospodin Krasić, sa skupštinske govornice, putem Drugog programa RTS, kakva se pljačka razvija u državi i koliko iz džepova građana Srbije pojedinci pljačkaju, uzimaju za sebe.
U tome, naravno, prednjače oni koji su članovi DS i G17 plus, poput Bojana Krišta. Između njega, Dinkića i Jelašića se vodi mrtva trka, ali za sada on ipak prednjači u odnosu na ovu dvojicu i moraju ljudi da znaju da je on jedan od vodećih kriminalaca.
Moje konkretno pitanje je – pošto je u dokumentima Aerodroma "Nikola Tesla" u prošloj godini naznačeno da je Aerodrom "Nikola Tesla" u budžet Republike Srbije uplatio kao donaciju budžetu Republike Srbije 19.011.721,63 dinara, da li je gospođa Diana Dragutinović ustanovila u koji razdeo budžeta je otišla ova donacija, ako je uopšte uplaćena u budžet Republike Srbije?
Drugo, interesuje me, s obzirom na to da mi tražimo da hitno zaseda Vlada Republike Srbije, da hitno UBPOK ide na Aerodrom "Nikola Tesla" i da se privede pravdi ovaj kriminalac Bojan Krišto... Sama gospođa Radeta, koja je iz tog kraja, čudila se da iz livanjskog kraja ima takav jedan kriminalac. Znamo da su tamo osvedočene ustaše i koljači, ali ovakav kriminalac - ne može žena danima da se načudi.
Pošto imamo informaciju da se Krišto, pored ovih plata koje prima i reprezentacije, vozi u automobilu marke "audi" sa, kako bi ljubitelji automobila rekli - ''auto je u fulu'', i zaključen je ugovor sa firmom "Porše", sa zakupom od mesečno 3.471 švajcarski franak, odnosno 41.662 švajcarska franka godišnje - a, znate zbog čega? - da se ne bi ustanovilo da je Krišto i za sebe kupio takav automobil, nego ga, eto, Aerodrom "Nikola Tesla" ima u zakupu, i on se lepo vozika i od meseca do meseca ... verovatno i da taj iznos zakupnina od godine do godine raste, jer kako se menja i vrši restajling "audija", on hoće noviji model, onda to više košta i tako to ide redom.
Ozbiljno shvatite sva ova naša pitanja. Prošlo je tri minuta, izvinjavam se, a taman sam htela da krenem na ove otpremnine i na pojedinačna primanja članova upravnih odbora i Aerodroma "Nikola Tesla" i drugih 28 javnih preduzeća u Srbiji, gde se vrši takva pljačka, a da podsetimo građane da oni, pored toga, imaju i posebne kartice za reprezentaciju, koje idu od 100.000 do milion dinara. Verovatno za te pare jedu pečene žirafe. Hvala vam.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu Poslovnika, čl. 225. i 226, tražim od vas informaciju, gospođo Malović, ako možete sada, ali ne verujem da ćete biti u situaciji da mi je dostavite, ako ne, to sam zatražila u pisanoj formi od ministra Milana Markovića pre nekoliko dana, a sada i od vas.
Naime, mislim da je vaša obaveza da znate kako funkcionišu sudovi u Srbiji i trenutno je najskandalozniji slučaj koji se dešava u Okružnom sudu u Kragujevcu, pa onda u Beogradu, o čemu je govorio malopre kolega Krasić. Međutim, kragujevački Okružni sud, na čelu sa Miroljubom Tomićem, čija je direktna veza s otpadnikom iz Srpske radikalne stranke Tomislavom Nikolićem, ne prestaje da donosi nezakonite odluke.
U petak, 21. novembra, stigao je odgovor od strane Okružnog suda na žalbu koju je uputio Zlatko Radić, odbornik Srpske radikalne stranke, a zbog toga što je takvu preporuku imao lokalni odbor Srpskog pokreta obnove, gradska, odnosno opštinska skupština Lapovo nije donela odluku o prestanku mandata četiri bivša odbornika Srpske radikalne stranke.
Moram da vam kažem, gospođo Malović, da je, poučen takvim iskustvom i ovom kriminalnom odlukom o krađi 10 odborničkih mandata iz Kragujevca, gospodin Radić blagovremeno, uz žalbu, podneo i zahtev za izuzeće sudija koje su učestvovale u otimanju, odnosno krađi 10 mandata iz Skupštine grada Kragujevca, i to: predsednika Prvog veća Radovanke Nikolić, Vesne Cvetković i Milunke Cvetković i Drugog veća – Obrena Jezdića, kao predsednika, Simonide Miloradović i Aleksandra Blanuše.
Pre donošenja ovoga o čemu ću sada, na kraju, da vam govorim, Aleksandar Blanuša, čije je izuzeće, kao jednog od sudija kriminalaca u ovoj grupi od šest, gospodin Zlatko Radić tražio, odgovara da je nemoguće da se uopšteno traži izuzeće nekih sudija u Okružnom sudu.
Taj, prvo, nije nikakvo uopšteno izuzeće tražio, nego je konkretno naveo koje su to sudije koje su bruka za srpsko pravosuđe, njihova imena sam danas ponovo pročitala i sigurno ću još nekoliko puta, i svakoga dana, sve do trenutka dok ne dođem u situaciju, svako od nas, da branim svoja prava u pravnoj državi, a naročito ono što je neprikosnoveno, a to je volja građana.
Onda ne razmišljajte, kao što vam je rekao gospodin Krasić, mi smo protiv reizbora, ali, svakako, za razrešenje takvih koji su bruka i sramota, ne da prave disciplinski prekršaj, kako stoji u zakonu, nego, vidite, donose skandalozne odluke. Onda je, bez odluke o izuzeću tih sudija...
Evo, završiću, gospodine Milivojeviću, vidim da vam se mnogo žuri, ali ovo je, zaista, nešto nad čime biste i vi trebalo da se zabrinete, vi žurite, verovatno, preko puta, čeka vas Boris Tadić, pa ne možete da gubite vreme.
Dakle, odborniku Zlatku Radiću je, gospođo Malović, taj Aleksandar Blanuša, na žalbu, dakle, ostavke, ovlašćenja i sve ono što smo uputili, kao prilog uz žalbu, odgovorio, zamislite vi taj cinizam...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Evo, završavam, gospođo Čomić, ali ovo čitava javnost neka čuje i neka čuju narodni poslanici, kaže: ''Kao ovlašćeno lice Srpske radikalne stranke, u svojstvu odbornika opštine, uputili ste Okružnom sudu to i to. Na osnovu sadržine navedene žalbe'', vidite vi koji je to bezobrazluk, ''nije moguće pouzdano utvrditi...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... da li ste žalbu podneli samo zbog odluke Skupštine opštine Lapovo ili tražite da se poništi odluka koju je Skupština donela''. Znači, oni ne žele da poštuju Zakon o lokalnim izborima, član 49. stav 2.
Izvinite, gospođo Čomić, što sam prekoračila vreme, a od vas najhitnije tražim informaciju, gospođo Malović, o tome da li znate da takav kriminal postoji i da se takve odluke, direktno protiv Ustava i zakona, donose u kragujevačkom Okružnom sudu?

Gospođo predsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman kojim sam želela da, u ime Poslaničke grupe SRS-a, terminološki utičem na to da se ovo što će sudije raditi i što je njihova ustavna obaveza, u nazivu zakona promeni, iz ''nepremestivosti sudije'', u ''vršenje sudijske funkcije''.
''Nepremestivost sudije'' jeste nešto što je ustavna kategorija i vi ste u pravu kada ste rekli da je taj izraz upodobljen sa članom 150. Ustava. To nije mogao da bude razlog za odbijanje mog, odnosno amandmana Poslaničke grupe SRS-a, jer je nepremestivost sudije nešto o čemu mora da se vodi računa po slovu Ustava, ali nije izričita odredba – kako bi to trebalo da stoji u zakonu. Namera nam je bila da vršenje sudijske funkcije, jer to i lepše zvuči, bude opisano ovim članom i nije samo tehnička stvar u pitanju, već ceo član 18. govori o tome kako sudije vrše svoju funkciju.
Vi ste ostali pri ovome da taj pojam i ta kategorija nepremestivosti ostane ovako.
U jednoj rečenici ste mi odbili amandman, ali iskoristiću ovu priliku da pričam o ovome o čemu je pričao kolega Jojić, pa koleginica Judita, kolega Krasić, o ulozi Visokog saveta sudstva, odnosno o njegovom uvođenju i ustanovljavanju, već šest godina unazad, u srpsko pravosuđe.
Ako pogledate i napravite retrospektivu, od vremena kada je gospodin Batić bio ministar i naših preko pedeset amandmana na set njegovih zakona u to vreme, kada smo rekli da će Visoki savet sudstva biti ne nezavisan, nego politizovana sudska institucija, pokazalo se da smo bili u pravu. Ko sedi tamo? Ko je taj ko može da lobira i ko može da donosi ova rešenja, koja će, svakako, da snađu, po slovu zakona i po članu 18, određene sudije? Šta kaže Ustav? Kaže da je nepremestivost sudije takva da on ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u drugi sud.
Stav 2. člana 150. Ustava – u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može, bez svoje saglasnosti, biti trajno premešten ili upućen u drugi sud, u skladu sa zakonom. To je ovaj zakon. A, zbog čega? Zato što smo pre ovog zakona o sudijama imali zakon o uređenju sudova, a zakon o uređenju sudova je sveo nadležnost sudova, odnosno buduće postojanje, samo na 34 suda opšte nadležnosti u Srbiji i, naravno, sada će, po slovu ovog zakona, mnoge sudije, po rešenju koje će im izdati Visoki savet sudstva, biti premeštene na druge funkcije.
Pomenula sam slučaj Aranđelovca, druge kolege – sudove iz kraja odakle dolaze. Ako govorimo o tome, Opštinski sud Aranđelovac postoji od davne 1953. godine, tamo radi devet sudija, preko 50 zaposlenih i u godini jubileja grada, koji se obeležava sledeće godine, od kada je Miloš Obrenović ustanovio grad Aranđelovac, bilo je preko potrebno da sudska instanca ostane u tom gradu. Vi ste odlučili, prethodnim zakonom, da ga ukinete i sada se postavlja pitanje, šta će biti sa tih devet sudija iz Aranđelovca? Oni će, dakle, zbog st. 2. i 3, odnosno i 3. i 4. člana 18, morati da dobiju rešenje o premeštaju.
Gde oni mogu da traže svoje uhlebljenje i gde mogu svi ti ljudi, a njih je više desetina, ili stotina, iz svih ovih sudova koji se ukidaju u Srbiji, da traže svoj angažman? U ovim sudovima opšte nadležnosti, kao što je Kragujevački sud, koji će ostati za teritoriju gotovo cele Šumadije.
Sada dolazimo do toga kako funkcioniše pravosuđe u Kragujevcu i šta se tamo dešava. Ovo je ne negativna reklama, nego, zaista, primer nepoštovanja Ustava, zakona, sudija, koji su ogrezli u kriminal, koji apsolutno ništa ne poštuju i koji, očigledno, neće, i pored svih naših upozorenja svih ovih dana, evo, to traje već tri nedelje, sa skupštinske govornice, da se dozovu pameti, pravu, Ustavu i zakonu.
Gospođo ministar, u vašem blagoslovenom stanju, kao što reče malopre kolega Jojić, nije primereno da očekujemo da ćete vi da sednete u ministarski auto i da krenete od jednog do drugog suda u Srbiji, a naročito da sagledate kakvo je trenutno stanje i sudska praksa. Evo, najveći su skandali u proteklih mesec dana s implementacijom Zakona o lokalnim izborima i sa donošenjem takvih nakaradnih sudskih presuda.
Vi ste, svakako išli i verujem da ćete, ukoliko budete u mogućnosti, i dalje ići, ali nećete moći da obiđete svaki okružni sud u Srbiji. Ipak, ja vas molim da, ako imate nameru da uopšte to u ovom narednom periodu uradite, najpre pohitate u Kragujevac, da vidite. Pre svega, vi znate da je Miroljub Tomić član Visokog saveta sudstva, predsednik Okružnog suda u Kragujevcu, po čijem direktnom nalogu, u to sam sigurna, kao i svi srpski radikali i pošteni građani Kragujevca koji su glasali za našu izbornu listu, dakle, po njegovom direktnom nalogu sudije Okružnog suda u Kragujevcu sude.
Opet ću morati da ponovim imena ovih šestoro sudija iz ova dva sudska veća koji su učestvovali u otimanju deset mandata srpskih radikala, ali, kada je jedan od najgorih sudija, po oceni svojih kolega, izvesna Grozda Arnaut, izabrana na funkciju sudije Okružnog suda u Kragujevcu, dakle, iz Opštinskog u Okružni, ja sam tog dana pitala tadašnjeg ministra Zorana Stojkovića – ko stoji iza te Grozde Arnaut, kada svi znaju u kragujevačkom Opštinskom sudu da je to sudija koja je, pored toga što je antidatirala, izmišljala sudske presude i činila razne zloupotrebe i na takav način, uz direktan lobi Miroljuba Tomića, došla na mesto sudije Okružnog suda?
Nisu se složile neke kolege koje su iz vaše koalicije, iz Kragujevca, s mojom ocenom za pojedine s ovog spiska, međutim, ja ne mogu njih da amnestiram od odgovornosti samo zbog toga što neki deo kragujevačke javnosti, mislim, pre svega, na pravnu struku, advokatsku ili sudijsku, ne misli to o njima. Svako jednom padne na ispitu i svako ima motiv zbog čega to radi.
Kada je u pitanju jedan od članova Veća, sudija Aleksandar Blanuša, i pored toga što je upoznat s tim, ako nije od opštinskog javnog tužioca, kome je uredno predao gospodin Todorović, kao ovlašćeno lice Srpske radikalne stranke, 31. oktobra, krivičnu prijavu protiv Radovanke Nikolić, kao predsednika Prvog veća, Vesne Cvetković i Milunke Cvetković, i Drugog veća – Obrena Jezdića, predsednika Veća, Simonide Miloradović i Aleksandra Blanuše, on je otišao korak dalje u nepoštovanju zakona, kao da hoće da poruči Srpskoj radikalnoj stranci i nama koji tražimo da vlast reaguje i da opštinski tužilac krene da radi po ovoj krivičnoj prijavi – baš me briga šta vi pričate, ja ću grubo da gazim član 49. Zakona o lokalnim izborima, Ustav.
Prozivajte me koliko god hoćete sa skupštinske govornice, ali iza mene stoje Miroljub Tomić, Tomislav Nikolić, Boris Tadić, ja mogu da radim šta god hoću.
Jer, da se on dozvao pameti, naknadna pamet je, takođe, pamet, gospođo ministre, on se ne bi drznuo da, 15 dana posle tako skandalozne presude o oduzimanju 10 odborničkih mandata srpskim radikalima, da pouku na žalbu drugog odbornika Srpske radikalne stranke i predsednika našeg odbora iz Lapova, gospodina Zlatka Radića, za tri odbornička mandata iz Lapova, kojom osnovano, dakle, u svom prvom podnesku, gospodin Radić traži izuzeće svih ovih malopre nabrojanih šestoro sudija. On odgovara da to nikako gospodin Radić nije mogao da uradi i da se njegov zahtev odbacuje kao nedopušten, zbog činjenice da on traži uopšteno izuzeće sudija Okružnog suda u Kragujevcu.
Kako mi reče danas gospođa Radeta, u vreme kada se, ipak, teško živelo u državi, ali kada su i ona, kao zamenik ministra, i kolega Jojić, kao savezni ministar pravde, obilazili sudove i gledali kako se poštuje sudska praksa, ne samo da je gospodin Radić mogao da traži izuzeće ovih sudija, nego i izuzeće suda. Je li tako? On je mogao da kaže u svojoj žalbi da zbog toga što je, prethodnom odlukom, šestoro kriminalaca, po nalogu Nikolića i Miroljuba Tomića, oduzelo 10 mandata srpskim radikalima, više nema poverenja u kragujevački Okružni sud, kao što ga i nemaju ljudi. Sada već počinju da stižu razni prigovori od građana Kragujevca koji, zbog svojih slučajeva, neki su doživeli lične tragedije, i zbog takvog ponašanja sudija Okružnog suda u Kragujevcu, jedino mogu da se žale nama, srpskim radikalima.
Mi smo istrajni u svojoj nameri da zaštitimo, pre svega, volju birača i da branimo pravo, ali vi morate nešto da uradite, jer ako o tome obavestimo javnost, obavestimo gospođu Kolundžiju, podelimo vašim poslanicima koji su članovi Odbora za pravosuđe i Zakonodavnog odbora tu skandaloznu presudu, a vi ne reagujete, pa, o čemu mi onda da pričamo?
U isto vreme, pripremate se za reizbor sudija, uspostavljate neke jasne kodekse na pomenutom savetovanju. Inače, moram da napravim malu digresiju.
Gospođo Malović, vi vrlo dobro znate, pre prve odluke Prvog okružnog suda za aktiviranje ostavki ovih izdajnika od strane nas, srpskih radikala, bilo je savetovanje u Vrnjačkoj Banji i tamo je zauzet stav po pitanju i člana 47. i člana 49. Zakona o lokalnim izborima. Onda su krenuli: probni balon, hajde, prvo Kragujevac, a onda kreću dalje. Sada dolazimo do Zemuna, do mandata iz Novog Beograda. Sada je u pitanju jagodinski Okružni sud. Samo upornost kolege Radiše Ilića je danas odložila donošenje jedne takve, ili istovetne odluke kao što je ova u Kragujevcu, u Okružnom sudu u Jagodini.
Boris Tadić, predsednik Republike, u sklopu svih ovih poziva na dostojno ponašanje svih nosilaca pravosudnih funkcija, tužilaca itd., poziva da se borimo i u pravosuđu protiv kriminala i korupcije. Kako to da radimo kad je na čelu okružnih sudova kriminal kao što je ovaj i kada mi nemamo republičkog javnog tužioca?
Gospodine Ristiću, recite vi šta je sa Slobodanom Radovanovićem? Kako on može dve godine da bude u stanju vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca? Ne može, nikako. Troje novinara me je to danas pitalo, možda su i vama ili nekome od vas postavljali slična pitanja. Čude se ljudi.
O kojoj državi mi pričamo, što kaže kolega Marković, da li se brani ćutanjem ili šta, ali mi nemamo pravnu državu i pravnu zaštitu? Mene to ništa ne čudi. Mi ćemo, budite u to sigurni, da istrajemo u ovome. Evo, saziva ovaj Milenić, filozof, koga slušate a ne razumete ništa šta priča, za sedam dana sednicu Skupštine grada Kragujevca, sa tih deset izdajnika i otpadnika, koji će, njegovom voljom i voljom Stevanovića, kriminalca Tomića i ovih sudija, da sede u sali Skupštine grada. Neće ni ta sednica Skupštine grada da ide tako lako.
Znate, ne možete da se poigravate s ozbiljnošću ljudi koji hoće da se poštuje zakon. Ne znam šta je nejasno, gospođo Malović, u članu 49. Zakona o lokalnim izborima. I onome ko nikada nije imao dodira s izbornom praksom, birač koji samo odlazi na biračko mesto da koristi svoje biračko pravo, bilo ko ko nikada nije imao dodira ni sa jednim zakonom, kad pročita, sve mu je jasno. Tako treba da ga tumače, lepo i jasno napisan Zakon, sudije i Okružnog suda u Kragujevcu i ovih drugih, koji su doneli ovakve odluke, ali oni to neće. Mi ne možemo da ćutimo pred tom činjenicom.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Boris Tadić neće, kao predsednik države, takođe, da preduzme ništa, iako ovo sve prati i gleda. A i kako bi kada je čoveku teško. Znam da mu je odavno teško, još u maju ove godine sam postavljala pitanje – u kakvom stanju se nalazi i kakvo je zdravstveno stanje predsednika Republike, i dobila odgovor od Božidara Đelića da je on odlično, ali sam saznala da čovek nije dobro.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Pre nekoliko dana, tačnije, u četvrtak, bili su predstavnici Srba, Zajednice opština sa Kosova i Metohije. I pored sve muke, pored činjenice da je preko 2.000 pripadnika Euleksa, policije i organa pravosuđa razmešteno, on je ljudima rekao, dakle, Srbima sa Kosova i Metohije, Boris Tadić je rekao za stolom: "Ljudi, meni je teže nego vama". Ljudi ga gledaju, pod okupacijom su, Euleks im za vratom, a on kaže: "Mnogo mi je teže, ja sam zarobljen i zatvoren čovek, nemam svoj život, nemam svoje prijatelje, ne mogu da se krećem".
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. S takvim predsednikom države ne možemo da očekujemo da imamo normalno pravosuđe i da se poštuje volja građana Srbije.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, javljam se po članu 104. Prekršili ste dostojanstvo Narodne skupštine kada niste primenili Poslovnik i niste upozorili šefa Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju gospođu Nadu Kolundžiju da ne može da dobacuje sa mesta. Moram da vas podsetim da ste pre mesec dana meni za stolom predsedavajućeg oduzeli reč. Najpre ste mi dali opomenu u trenutku kada sam rekla da Marko Milenković nije Dragan Živkov (što je očigledno, trenutno Živkov nije u sali ali zaista se razlikuju), ali sledećeg puta ste mi dali... Odmah sam izvadila 3.000 dinara, stavila vam tu i rekla – evo, izvolite, kao i gospodin Krasić. Sledeći put ste mi dali drugu opomenu kada sam vas upitala – ko je ovaj čovek, jer je sa moje desne strane sedeo neki čovek, neka individua, stvarno ne znam o kome se radi, na mestu potpredsednika Skupštine. Onda ste mi oduzeli reč kada sam vam rekla da ljudi u sali reaguju sa pravom zbog vašeg objašnjenja koje traje pet-šest minuta, ili već šta.
Drago mi je, gospodine Batiću, što ste se vratili na mesto početka obnovljenog višestranačja u Srbiji. Vi i gospodin Koštunica, Draško Petrović, njegov brat Mirko itd. sedeli ste tu i tada je verovatno bila namera, kao i nas 73, u to vreme, srpska radikala, a pre toga samo jednog, prof. dr Vojislava Šešelja, da u ovoj zgradi, koju su komunisti ukopali na osam metara ispod zemlje, počnemo da razvijamo demokratiju u Srbiji.
Gde smo mi posle 18 godina? Mi smo i dalje u podrumu, osam metara ispod nivoa zemlje, ali se ukopavamo sve više, jer potpredsednik Skupštine zloupotrebljava Poslovnik, šef vladajuće poslaničke grupe dobacuje.
I ne samo to, molim vas, kakva je njena dobra namera: malopre, iz čista mira, ničim izazvana, žena kaže predsedavajućoj – ma, stavi to na glasanje; kao, da li je ona povredila Poslovnik ili nije. Pa, nije ovo pijaca, nije ovo tržnica pa ćemo sada ovako ili onako.
Kako ste uopšte došli na ideju, pažljivo sam pratila, da kažete kolegi Krasiću, da ga prekidate usred izlaganja? On ne samo da je doajen ove skupštine, on je celoj javnosti poznat, i haškoj javnosti je poznat, pošto je glavni pravni savetnik prof. dr Vojislava Šešelja u procesu koji se vodi protiv njega, i međunarodnoj javnosti, kao čovek koji ima najšire moguće pravno tumačenje. Zoran Krasić?! Pa, nema ptice na grani koja ne zna, mala deca koja razmišljaju šta će da budu kad porastu, da on u malom prstu ima pravnu nauku. I vi njemu kažete da on, Zoran Krasić, nije vezao amandman po zakonu o uređenju sudova sa nečim što ima veze sa zakonom!
Stvarno ne mogu da shvatim kako je takva glupost mogla da vam padne na pamet, a vi se preispitajte. Nije lepo, gospođo Čomić; kao kad deca cinkare u školi učiteljici - narodni poslanik dobacuje, narodni poslanik ovo, narodni poslanik ono. Znate da decu koja cinkare niko u razredu ne voli. Hvala.