Kolega Vujadinoviću, ne možete da branite ono što je neodbranjivo. Vi kao ekonomista i kao čovek koji ste lepo procenili šta je realno stanje bilansa ili ne može da se utvrdi u pomenutim preduzećima, znate kakav je bilans bio za ove šećerane i cementare o kojima pričate.
Ne znam koji je vaš interes da vi branite srpske tajkune. Sinoć sam sa vama pričala o tome i lepo vas pitam, a pita vas i Tomislav Nikolić - dugovi koji su ostali, a koje su preuzeli ti ljudi, vi kažete - niko nije izvršio otpis dugova. Pitam ministra Dinkića, pitam i vas, da li su ih platili? Nemojte da sležete ramenima. Znači, vi ih branite, a ne znate da li su dali ono što treba. Ako nisu, ići će u zatvor, gospodine Vujadinoviću, ali kada dođe predsednik države i vlast koja će kriminalce da kažnjava za njihove zloupotrebe.
Gospodine Mrkonjiću, od vas tražim da me zaštite od bilo kog pojedinca, neznalice, političkog diletanta ili nekog ko ne zna za šta služi ova govornica, jer se njome služim unazad 12 godina, da promovišem stavove SRS. Koliko sam uspešna u tome, pitanje je, ali ipak građani na to daju odgovor i ja i ostali srpski radikali. Zasad nas ima najviše u Srbiji, zasad nam građani najviše veruju i ima nas sve više i više.
Dok traje izborna kampanja i dok bude sednica Skupštine naravno da ću da govorim o onome ko je najbolji, o Tomislavu Nikoliću i o činjenici, pošto dolazim iz grada gde zaista ima dosta pripadnika romske manjine, ubeđena sam da će 99,9 posto onih u mom Kragujevcu, a pripadnici su romske nacionalne manjine, glasati za svog sugrađanina, za onoga s kojim su zajedno odrastali, išli zajedno u obližnju školu "Stanislav Sremčević" i koga znaju od svog rođenja, za našeg Tomu Nikolića. Hvala.

Gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo poslanici, javljam se po članu 104.
Gospodine Đuriću, koji ste izašli iz sale, to je vaš manir da vređate, pa napuštate sednicu, a i vi ga niste prekinuli gospodine Mrkonjiću, zato što vam je sve one hvalospeve rekao i slažem se u najvećem delu sa tim da vi nastojite da kao korektan čovek predsedavate Skupštinom.
Ali, kada neko sa skupštinske govornice optuži jednu političku stranku ili pojedince da su, citiram šta je rekao Rajko Đurić, pošto pojedine uvažene kolege nisu tada bile u sali „lovci na ljudske duše“, recite mi da li ima veće uvrede i da li je normalno da tako neko nešto kaže sa skupštinske govornice?
Dakle, to je najteža moguća uvreda koju sam čula, ne znam unazad koliko godina, da se na takav način optužuju ljudi, časni, pošteni, srpski radikali ili predstavnici drugih stranaka, koji za sebe to isto smatraju, koji promovišu svoje ideje svog predsedničkog kandidata.
Što se mene tiče i što se tiče SRS, ogromnog broja građana romske populacije u ovoj zemlji, ponosna sam na Jovana Damjanovića, ponosna sam na činjenicu da je on jedini Rom u istoriji srpske države i naroda koji je bio ministar na predlog predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja.
Sve ostale, da ne kažem nebuloze, nego bljuvotine i gnusne laži neću da komentarišem, jer mi ne dozvoljava moje dostojanstvo i kao srpskog radikala i potpredsednika Skupštine, ali sam isto tako ponosna na sve druge koji su inkorporisani u rad SRS kao predstavnici nacionalnih manjina, i na gospođicu Marinu Toman, i na Stefana Zankova, i na našeg uvaženog brata Spahu i na sve druge, Oto Kišmartona, i na druge koje vi ne znate, a koji žive i rade u svojim gradovima i kao odbornici, i kao direktori javnih preduzeća, kao lojalni građani Srbije, odgovorni ljudi.
Jer oni vrlo dobro znaju da naša stranka i predsednik naše stranke, koji štiti u haškom kazamatu ne samo Srbe, već i nesrbe za optužbe i za razbijanje naše države i uništavanje našeg naroda i svih lojalnih građana države, vrlo dobro znaju da će njihove interese, na način na koji to oseća i svaki srpski radikal koji je u poslaničkim klupama, a predstavnik je nacionalne manjine, da štiti izabrani predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić.
Mi nikada nismo zloupotrebljavali nacionalne manjine samo u svrhu biračkog tela i mašinerije koja treba da izvede birače u drugom izbornom krugu. Oni to znaju i shvataju svi, i Mađari, i Romi, i Slovaci, i Rusini, i Bugari, i Srbi muslimanske veroispovesti i svi oni kojima je Srbija otadžbina na srcu i koji se bore za interes države i ovog naroda. Pažljivo slušajte reči, kada god se pojavi za skupštinskom govornicom, gospodina Jovana Damjanovića. On vam kaže – jesam Rom, radikal, ali pozivam sve dobronamerne ljude, sve ljude kojima je sloboda, kojima je Srbija na srcu i otadžbina da rade u interesu ove države i ovog naroda. To su reči za svako poštovanje, zbog toga mu se zahvaljujem i predstavnicima naroda koje on predstavlja kao srpski radikal u poslaničkoj klupi.

Vidim da vam je neprijatno, kolega Albijaniću, javljam se po članu 93. Poslovnika i 226, možete da mi date odgovore na sva pitanja. Zanima me gde se nalazi Mlađan Dinkić.
On je jutros bio 20 minuta, mislim ni toliko, u skupštinskoj sali, otišao je nekim poslom, a onda, pošto očigledno da nije obavešten da imate probleme u vladajućoj koaliciji, moram da obavestim građane, što su mogli i da vide, da niste imali kvorum da izglasate budžet za 2008. godinu, red je da nam kažete kada će ministar da se vrati, kako bismo mogli da razgovaramo o amandmanima koje smo podneli na izmene i dopune Zakona o privatizaciji, iz razloga što kolege srpski radikali čitavog dana, danas i juče, juče je otišao zbog rođendanske proslave, pokreću pitanja zloupotrebe u procesu privatizacije iz raznih krajeva Srbije.
Dakle, uopšte nismo govorili ovde uopšteno, nego sa konkretnim primerima šta se sve desilo, zbog činjenice da su bliski saradnici režima DOS-ovskog, pre svega DS, zloupotrebili svoj položaj, odnosno upotrebili ga za sebe i za sticanje enormnog bogatstva, a da su radnici ostali oštećeni. Sve ovo što je govorio kolega Despotović, ono što sam govorila juče o fabrici automobila, "Filipu Kljajiću", "Raketi" Užice, "Magnohromu" Kraljevo, PIK-u Zemun, samo su neki u nizu primera gde su radnici u procesu tzv. tranzicije ostali bez ičega, na ulici, zbog toga što su zakoni bili loši, a niste želeli da prihvatite ni 2001, ni 2004, ni sada 2007. godine amandmane SRS.
Zaista je najinteresantniji član 6. sa otpustom dugova od strane Republičkog fonda, jednog i drugog, za socijalno osiguranje, zdravstvo, Republičkog fonda za razvoj i da nam objasnite, celog dana to pitamo Mlađana Dinkića, ne mogu da odgovaraju njegovi saradnici, gospođica i gospodin pomoćnik državni sekretar, nemaju na to pravo, da li su ti srpski tajkuni, koji su se obogatili za vreme DOS-ovskog režima, platili državi sve one dugove koje su nasledili kada su kupili ta preduzeća.
Lako je bilo da kupe za dva-tri evra fabrike i da ljudi ostanu bez posla, ali njihov dug prema državi i prema drugim poveriocima je jako veliki i nas interesuje da nam to neko odgovori, kako se ta grupacija množila, širila se godinama. Sada je izborna kampanja i mi moramo kao odgovorni ljudi da uputimo građanima poruku - ko je taj ko će da se obračuna sa kriminalom i korupcijom. Neće Dinkić, neće Tadić, jer su to sve njegovi tajkuni, neće Božidar Đelić, jer je on jedan od njih, hoće Tomislav Nikolić.
Zbog toga, gospodine Albijaniću, dok se ne snađete i ne pronađete Mlađana Dinkića, koristim priliku, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, građani Kragujevca i Šumadije, da vas pozovem kao domaćin tog skupa, da u ponedeljak, 24. decembra, u 18,00 časova dođete na početak pobedničke kampanje gospodina Tomislava Nikolića.
U Kragujevcu, u Sportskoj dvorani "Jezero", održavamo veliki predizborni miting, očekujemo dolazak velikog broja ljudi, mnogo većeg nego što sama dvorana može da primi, svesni činjenice da će Kragujevčani i Šumadinci, baš kao i svi građani Srbije svim srcem glasati za promene, za Srbiju, za Tomislava Nikolića. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Cvetkoviću, vi ste izabrani na funkciju ministra 15. maja i pretpostavljam da je vaša obaveza bila i da vidite, da se suočite s tim šta ste nasledili u Ministarstvu finansija i šta su propustili vaši prethodnici da urade.
Javila sam se povodom amandmana gospodina Krstina zbog jednog velikog problema, to je i zaključak Odbora za poljoprivredu, kojim je predsedavao 2005. godine profesor dr Zoran Mašić. Naime, 9. jula 2005. godine, Kragujevac i okolinu, kragujevačka sela je zadesila teška elementarna nepogoda. Direktna šteta na poljoprivrednim usevima, procenjena od strane glavnog gradskog agronoma, gospođe Snežane Katić, i resornog odbora za poljoprivredu grada Kragujevca, uz dopis gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, prosleđena je Odboru za poljoprivredu, kada smo razmatrali štetu koja je naneta čitavoj Vojvodini i Jablaničkom okrugu.
Te godine, Vlada Republike Srbije je odlučila da se, na osnovu izveštaja koji se dostave Vladi od strane jedinica lokalne samouprave, a koje usvoji Odbor za poljoprivredu, obezbede, odnosno opredele sredstva za štetu koja je naneta našim poljoprivrednicima.
Procenjena šteta, imate taj dokument u Vladi, i od strane grada Kragujevca, i od nadležne službe, imate i izveštaj Odbora za poljoprivredu, iznosi 156 miliona dinara. U budžet grada Kragujevca je 2006. godine uplaćeno, i to samo iz Ministarstva za kapitalne investicije, u tu svrhu, osam miliona dinara.
Postavljam pitanje šta je sa ostalim iznosom, gospodine ministre, i kada će taj novac da dođe u budžet grada Kragujevca?
Mada ovde ima predstavnika stranaka koje su u vlasti, oni nisu postavili to pitanje, a ja se, evo, kako godinama usvajamo i rebalanse i planira se budžet za grad Kragujevac, zalažem za to, jer je već treća godina kako novac ne stiže. Iako su srpski radikali tamo žestoka opozicija aktuelnoj vlasti, oni cene taj moj stav i zalaganje.
Profesor Mašić je detaljno upoznat s tim izveštajem, po domaćinstvima, i ti ljudi s pravom očekuju da im država to nadoknadi, jer to je vaša obaveza.
Evo vam idealne prilike. Ono što je predložio gospodin Krstin je, upravo, u tu svrhu i ako prihvatite njegov amandman, a vidim da nemate volje, ni želje, i tako ste odlučili na Odboru, možete sve te probleme da rešite, za ostale dugove iz tog perioda.
Mora da se napravi i analiza onoga što se desilo ovog leta. Kragujevac je, kao i mnogi drugi gradovi Srbije, znate da se ove godine isto desilo, pogođen drugom elementarnom nepogodom. Opet su ista domaćinstva, koja se nisu oporavila, stradala, stradali su objekti i infrastruktura u gradu. Nešto je sanirano, još mnogo toga ima da se uradi.
Pitam vas, da li uopšte znate da sanacija nije završena za taj period iz 2005. godine?
Dakle, naknadno je, da vas ne zbuni to, jer su to dva odvojena izveštaja, stigao taj za Kragujevac, jer je pre toga Odbor razmatrao samo za okruge u Vojvodini, Jablanički i Nišavski okrug, a mene zanima realizacija tog posla, da li su i koliko opredeljena sredstva i da li ste vi s tim upoznati?
Ja ću do kraja da insistiram, to traže i nadležne službe i aktuelna vlast u gradu, da Vlada Republike Srbije taj novac uplati u budžet grada Kragujevca, jer grad je prezadužen. Sredstva koja ima na raspolaganju budžet grada Kragujevca nisu dovoljna za projekte i subvencije u poljoprivredi, a ovi ljudi, evo, već više od dve godine čekaju da im država isplati tu štetu.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekujemo i trebalo bi, po Zakonu za sprovođenje Ustava, da do kraja ove godine, dakle, sledeće nedelje, u skupštinsku proceduru uđu zakoni o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima. To je prilika da razgovaramo o zakonu koji mora da bude mnogo bolji, pre svega, zbog toga što je Ustav promenjen, a i zbog činjenice da zakon o lokalnoj samoupravi koji je donet posle dolaska DOS-a na vlast nije izvršio decentralizaciju lokalnih samouprava na način na koji ste vi to govorili do 5. oktobra, kritikujući ondašnji režim i svaku vlast koja nije bila iz tog vašeg tzv. demokratskog korpusa. Ovaj član zakona o budžetu, upravo, govori o tome.
Javila sam se da bih vam dala neke podatke i jasni prikaz kako može jedinica lokalne samouprave da radi i da obezbedi plate zaposlenima do onog limita, ne ovakvim ograničenjem kao što vi predlažete, ako je ta vlast sposobna i ako, po onoj domaćinskoj našoj narodnoj – svako zna koliki mu je guber i toliko se ispruži.
Ovako dovodite u situaciju svaku jedinicu lokalne samouprave da, kroz direktive koje vam stižu preko zakonskih rešenja, ulaze u neke nedozvoljene radnje i da izmišljaju nešto mimo zakona, kako bi, eventualno, sredstva koja mogu da daju svojim zaposlenima upotrebili, a da se to ne prikazuje kao plata. Jer, ovaj limit, povećanje od 10 posto, možda je projektovan u skladu s navodnim budućim inflatornim tokovima, za koje niko ne zna da li će biti takvi, jer se ove godine pokazalo da su i Dinkić i Jelašić promašili nivo inflacije koja će zadesiti Srbiju.
Sinoć ste imali jedan prilog na državnoj TV, pa su se, otprilike, pravdali time da je poskupljenje cena hrane i energenata dovelo do veće stope inflacije nego što je predviđena – 6,5 ili 7 posto.
Moram da vas podsetim, gospodine ministre, stvarno ne znam šta ste radili pre 2000. godine, verovatno ste se bavili finansijama u oblasti vaše struke i nauke, na slavni period vladavine srpskih radikala, koji i dan-danas vladaju u opštini Zemun, ali i na period izbora dr Vojislava Šešelja na mesto predsednika opštine Zemun.
U to vreme smo zatekli, 1996. godine, u opštini haotično stanje i izvršena je potpuna rekonstrukcija svega, počev od organa opštinske uprave, do obnove i postavljanja na zdrave noge javnih preduzeća, projektovanja takvih kapitalnih investicija koje i dan-danas imaju i te kakvog značaja, i imaće ih tek. Jer, u ono vreme, onome ko je razmišljao o ''Busijama'' ili o ''Plavim horizontima'', naseljima koja su tek nicala za izbegla lica i za sve one koji su želeli po izuzetno povoljnim cenama da kupe te placeve, vi ste se smejali, kao i trafikama i svemu onome što je predsednik naše stranke, kao izabrani predsednik opštine, dao ljudima kao mogućnost da žive i da rade.
Gospođa Radeta, koja je bila načelnik jedne od najvažnijih opštinskih uprava, svedok je toga da su, upravo, te parcelizacije i taj novac koji se slivao u budžet opštine Zemun dovele do boljeg položaja svih zaposlenih. Tako treba da radi svaka lokalna vlast.
U redovima naše stranke sedi jedan mladi čovek, možda će mu biti neprijatno što je u sali, poslanik, gospodin Saša Valjarević, koji je dobio i priznanje za ovu godinu kao jedan od najuspešnijih direktora javnih preduzeća, pošto je on direktor JKP u Požarevcu. Njega limitirate, limitirate sve uspešne ljude koji mogu da inkasiraju i profitiraju u opštini ako su odgovorna vlast kakva je bila zemunska, kako on vrši posao direktora, kako to rade radikali u celoj Srbiji, i kažete – vi imate ta sredstva, vi niste prezaduženi, vi niste opština koja je ima probleme, ali ne možete da nagradite svoje zaposlene preko ovog nivoa od 10 posto, zato što smo mi to linearno odredili.
Gde je tu pravičnost? Gde je tu decentralizacija?
Sada ću, ako pogrešim, tu je koleginica Radeta da me ispravi, ali verujem da neću, da vam ispričam kako je onda ta odgovorna vlast, sa Vojislavom Šešeljem na čelu, u Zemunu uradila već u sledećoj budžetskoj, 1997. godini.
Pošto je zatečeno takvo stanje, pošto smo krenuli da koristimo resurse koji su stajali netaknuti decenijama, pošto je krenulo da se gradi i radi, da se direktno od prodaje, pre svega, tih placeva, novac sliva u budžet opštine, predsednik naše stranke je odlučio da u skladu s tim, pošto je opština uspešno poslovala, poveća plate zaposlenima, i to mnogostruko.
Sećam se te 1997. godine, kada sam u Skupštini grada Kragujevca čitala, po platnim razredima, koliko ima ložač, koliko ima portir, koliko spremačica, to je bilo u to vreme isto kao što je bila plata poslanika.
Kolega Mićunović i ja smo bili poslanici u Veću građana, verujte mi da je plata službenika ili portira u opštini Zemun bila skoro ista kao naša poslanička plata u Saveznoj skupštini.
To je, zaista, cela istina, a da ne govorimo o načelnicima uprava itd.
Nije to bilo bahaćenje vlasti, nego mogućnost da se ono što postoji iskoristi, da ti ljudi budu nagrađeni za svoj rad. Mi smo objavili u "Zemunskim novinama", opštinskom glasilu koje i dan-danas izlazi, kompletno kako to izgleda, od 1. do 9. platnog razreda. Niko nije mogao da veruje i svi su se čudili. Ja sam tada to u Kragujevcu, sa skupštinske govornice, čitala, a oni su se pitali – kako je moguće da neko ima takve i takve plate?
Nije nam cilj i namera da sada, u opštinama gde radikali vrše vlast, predsednik opštine ima 300-400 hiljada dinara, a da u gradu kao što je Kragujevac, gde 40 hiljada ljudi nema posao, ljudi nemaju ništa. Dajte, molim vas, mogućnost, niko nije nenormalan, pa da ide u neku krajnost i da povećava plate, prvo, predsednik opštine sebi, pa direktori preduzeća, do nekog nivoa do kojeg to sada rade ovi iz javnih preduzeća koja su pod vašom kontrolom. Videli ste, kada je gospodin Todorović čitao, ili ja govorila za Elektrošumadiju Kragujevac, koliko su to visoke plate, po 10 puta veće od prosečne plate u Srbiji, a da ne govorimo o Kontroli leta itd.
Gospodine ministre, ovo ne može da doprinese razvoju lokalne samouprave i kosi se sa svim tim standardima koji će biti inkorporisani u zakon o lokalnoj samoupravi, koji treba Skupština da usvoji. Dajte mogućnost svakoj, i najmanjoj opštini u Srbiji da radi i da se razvija, da oni procene i vide kako će raditi, prilikom projekcije sredstava.
Zaista se slažem s tim da država mora da bude veoma energična i, u tom smislu, da se izvrši svaki limit i zabrana ako lokalna zajednica krene u zaduživanje koje ide preko dozvoljenog limita ili je na toj granici.
Sećam se da je ova Vesna Džinić, čak, i preko dozvoljenog nivoa zaduživanja pojedinih lokalnih samouprava, to odobravala u ime Ministarstva i Mlađana Dinkića.
Tu treba država da bude veoma rigorozna, jer lokalna samouprava nema sama po sebi cilj da se zadužuje i da uzima kredite, da tako servisira potrebe građana, nego da nešto radi, da projektuje i zaradi.
Svaka sredina ima svoju specifičnost. U nekoj sredini vi možete da imate grinfild investiciju, u nekoj možete da imate razvojne projekte iz oblasti poljoprivrede, negde u oblasti turizma, na primer, u Zlatiborskom kraju, po našim banjskim klimatskim mestima, ali u Staroj Pazovi – četiri industrijske zone. Koliko je to novca koji je dobila lokalna samouprava?
Sada i pitanje šta će biti s privatizacijom RTB Bora, pošto ste Ruse i gospodina Deripasku stavili na stendbaj, što bi rekli?
Vi ste mogli, da ste želeli, kao država, direktnom pogodbom s tom kompanijom, iza koje stoji vrh državne vlasti i, direktno, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, da dogovorite prodaju RTB Bora posle onoga što se desilo, a ne javnim pozivom, pa da se pojavi sada ta austrijska firma. Mogla je i neka iz Teksasa, ili iz Australije, i zbog činjenice da nude 94 ili 96 miliona više, a u ukupnom bilansu njihovog ulaganja, ali ne nude socijalni program, niti nude investicije za naredni period, kao što to nudi ruska firma gospodina Deripaske, mi dolazimo u situaciju da, kao država pod vašom vlašću, ko zna koji put kažemo Rusima da su nepoželjni za naše tržište.
Mi to nećemo, mi hoćemo da imamo savazništvo u svakom pogledu sa Ruskom Federacijom i sa svakim ko hoće ovde da donese kapital, ali ne da ostavi radnike na cedilu, kao što se desilo u ''Sartidu'' i u mnogim drugim fabrikama, i da posle godinu dana ti ljudi nemaju ništa. Ne, nego da vode računa o tome da ti ljudi moraju da se zbrinu, a da oni koji rade budu dobro nagrađeni.
Vidite kako posluju te njegove kompanije. Tu je magistar Mirović, koji je ekspert za rusku privrednu i turističku scenu, da ne pričam sada napamet neke podatke, on bi vam to prosuo iz rukava, da vam kaže samo koliko ljudi imaju, i to, oni kažu – to je ova nova ruska elita, to su mladi ljudi, školovani u Rusiji, koji imaju ogromne plate i u kompaniji gospodina Deripaske i svuda gde rade i uspešno posluju.
Nismo mi demagozi u tom smislu, pa da sada kažemo – Valjareviću, ti si jedan od najuspešnijih direktora javnih preduzeća, ali te je Cvetković limitirao i tvoja plata je tolika. Dakle, ne možemo da idemo u takvu vrstu demagogije, a isto vreme se, pogotovo ovi vaši ''žuti'', i tamo gde su predsednici opština, i tamo gde su opozicija, zalažu za to da decentralizujemo odnos države prema lokalnoj samoupravi. Kroz tu priču, a to je bila samo prazna priča, vi ste u mnogim gradovima u Srbiji dobili poverenje građana 2004. godine.
Neka građani znaju, kada završimo ovaj posao i izaberemo Tomislava Nikolića, 20. januara, za predsednika Srbije, izaći ćemo na lokalne izbore gde god da budu, verujemo, odmah posle toga, ali po zakonu koji mora da se promeni, možda već sledeće nedelje da uđe u proceduru. Neka tada biraju srpske radikale, jer će se oni boriti za to da svaka opština ima dovoljne prihode, da se ne zadužuju, da, kao danas pomenuti kolega i ostali, posluju uspešno i da to bude za dobrobit zaposlenih u toj opštini i svih građana Srbije.

Gospodine predsedniče, niste u toku, zato što ova priča traje već više od pola sata. Naime, moram da vam kažem da sam izašla po čl. 225. i 226. Poslovnika, ujedno i da zatražim  od vas obaveštenje. Ne vidim više Vesnu Pešić u sali.
Najpre, moram da zahvalim koleginici Vukićević, koja je prvi put u Skupštini Srbije, posle 17 godina, kao umetnik i kao žena koja se svim srcem, kao što se Toma bori za Srbiju, bori za svoju struku, pokrenula pitanje ljudi koji su dali nemerljiv doprinos u oblasti naše kulture i umetnosti.
Ne bih se uopšte javila da ona nije pomenula slučaj uvažene profesorke Dubravke Nešović i njenu više nego tragičnu situaciju. Ona ima penziju od 17, koliko ste rekli, koleginice, 18 hiljada dinara.
Ja sam, kao njen nekadašnji đak i pridruženi član hora kojim je ona rukovodila u vreme kada je organizovala manifestaciju "Veliki školski čas" u Kragujevcu, ponosna na taj period svog života, što smo imali nju, kao članovi hora, kojim je ona dirigovala i učila nas mnogo čemu, ne samo iz te oblasti, nego i o ponašanju i odanosti svojoj državi i svom narodu, jer je žena čitavog života radila za svoju naciju.
Vesna Pešić, u lagodnom, propalom političkom zanosu, takva je od početka i od osnivanja, jer nikada nije samostalno izašla njena stranka na izbore, ona sama uvek je bila na grbači nekoga, može da priča i da selektuje ljude iz oblasti kulture i umetnosti po političkim strankama, jer je ista kao i ovi iz DS-a, Gorica Mojović, koji to rade od 2000. godine. Ali, ovde je koleginica Vukićević pokrenula pitanje koje se tiče ne samo Beograda, jer nema samo Beograd, kao grad i kao naša prestonica, kulturno istorijsko nasleđe, nego i drugi gradovi u Srbiji.
Moram da vas podsetim na to, a to koleginica Lidija zna, da Komisija, takvim svojim radom, koja je bila više nego pristrasna, nikako objektivna, koja nije uzela u obzir ni socijalne aspekte, ni ovaj doprinos, nije dodelila nacionalnu penziju nijednom umetniku iz Kragujevca, a mi imamo prvo srpsko pozorište, koje je obeležilo jubilej prošle godine, Teatar "Joakim Vujić", da ne pričam o kruševačkom, vranjskom ili užičkom pozorištu, itd.
Dakle, koncentracija političke i finansijske moći, u ovom slučaju, direktno ide preko Gorice Mojović, koja je navikla na to od dana koji ste vi pomenuli. Za razliku od nje, vaš otac, koleginice Vukićević, bio je častan čovek i verovao je u te ideale, bio je poslanik nekada, delegat i u ovoj skupštini.
Znate, kad neko navikne, i ona, i Vesna Pešić, i taj ceo klan, tako da rukovodi sudbinama ljudi, onda ne treba uopšte da se pitamo zbog čega smo dovde došli i zbog čega, naročito ljudi u manjim sredinama, moraju da se bore za svoja prava, a i te kako su vrsni umetnici i ljudi koji daju veliki doprinos razvoju naše kulture, pre svega, neguju srpsko kulturno-istorijsko nasleđe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog građana Kragujevca, pre svega, ali i svih drugih koji žive u gradovima gde su bivši, nadam se, i potencijalni kooperanti Fabrike automobila ''Zastava'', moram da postavim pitanje gospodinu Dinkiću, ministru čiji je resor, pre svega, da brine o preostalim sistemima koji su, pod vođstvom Aleksandra Vlahovića, Božidara Đelića i onog nesrećnog tadašnjeg ministra za rad, boračka i socijalna pitanja, a lažnog sindikalca, Dragana Milovanovića, doživeli sudbinu kakvu su doživeli 2001. godine, prilikom otpočinjanja procesa privatizacije i restrukturiranja, odnosno,  kako je ispravnije da se kaže na srpskom jeziku, restrukturisanja preduzeća o kojima država treba da se brine, sistemima koji treba da se privatizuju.
Gospodine Dinkiću, kako je došlo do toga da Fabrika automobila ''Zastava'', kako je bilo dogovoreno, ne uđe u proces privatizacije do kraja ove godine, odnosno da se ne raspiše tender za Fabriku automobila, za koju, verovatno, i vi mislite, kao i ostali ministri u Vladi, ovi iz DS-a, da nema nikakvu budućnost?
Za razliku od vas, ja tako ne mislim. Naime, reći će neke kolege narodni poslanici, koji su iz nekih drugih gradova, a dešavalo mi se to u TV emisijama, kako je iluzorno da razmišljamo o tome da obnavljamo automobilsku industriju u Srbiji u situaciji kada smo pretrpani uvozom stranih automobila, kako to nema nikakve šanse, zašto se mi, uopšte, zanosimo tom idejom. Stvarnost je, ipak, drugačija.
Ovde se ne radi o projektu, i zato je potrebno da Vlada Republike Srbije, što ona neće da uradi, ali zato će Tomislav Nikolić, svim srcem, kada bude izabran za predsednika Republike, da utiče na to da se nađe najpovoljnije rešenje za ''Zastavu''. Ovde je problem u tome, gospodine Dinkiću, što sedam godina niste ''Zastavi'' našli strateškog partnera. Onda ste prošle godine, kao neko ko, navodno, nema dlake na jeziku, pa baš vas briga, nije vam tamo neko biračko telo, niste ni prošli cenzus na lokalnim izborima, rekli – ja sam taj koji ću da saopštim da oni ne mogu više da žive na grbači naroda, radnici ''Zastave – zapošljavanje i obrazovanje'', koje u međuvremenu niste ni obrazovali ni zaposlili. Onda će im dati, u nagodbi s vama, tu otpremninu, a šta dalje sa fabrikom?
Radi se o tome da su stručnjaci, pre svega, moram da istaknem zalaganje ljudi iz Regionalne privredne komore Kragujevca, a i poslovnog rukovodstva, pre svega, dela poslovnog rukovodstva Fabrike automobila, precizno izračunali da srpsko tržište godišnje može da apsorbuje 60.000 novih automobila.
U sadašnjoj situaciji, kada se sve uzme u obzir, dakle, koliko zastupnika stranih proizvođača, kompanija širom sveta, ima, kada se uzme u obzir naše okruženje, pre svega, rumunska proizvodnja ''logana'', što je u ovom delu Evrope i Balkana najveća konkurencija ''Zastavi'', kada se uzme u obzir proizvodnja ''Fiatovog'' modela ''marea'', koji se sada drugačije zove, ovaj koji je doživeo restajling u Turskoj, i kada se uzme u obzir to da ''Zastava'', tako dekomponovana, ali sa linijom za proizvodnju automobila, treba da bude osnov za bilo koju fabriku u svetu, onda je potrebna pomoć Vlade Republike Srbije, koja se uopšte više, ako ste primetili, dame i gospodo poslanici, ne oglašava po tom pitanju. Od onih Bubalovih izjava s početka ove godine i otpuštanja radnika ZZO, niko nije otvoreno govorio o tome kada će i na koji način da se izvrši privatizacija i da li imate u vidu ili lobirate za neko strateško partnerstvo.
Zbog toga ste vi dužni, gospodine Dinkiću, da nam kažete na koji način mislite da to rešite?
Dakle, u igri je više potencijalnih partnera za kupovinu ''Zastave'', ali vi morate da znate da ćemo mi dostići na svetskom tržištu veću cenu samo u slučaju ako stignu obećane pare.
Vi ćete reći – mene baš briga, ali vi ste tada bili ministar finansija. Dakle, 19. maja 2006. godine, u sali Skupštine grada Kragujevca ste održali govor pred poslovodstvom i pred predstavnicima Sindikata i lično ste im obećali, gospodine Dinkiću, da će ''Zastava'' dobiti još 15.000.000 pomoći za obnovu proizvodnih kapaciteta, a u ovom trenutku je za lakirnicu potrebno oko 20.000.000 evra. Izvinjavam se stručnjacima ''Zastave'' ako ne govorim, što kažu, u milion precizno, ali, otprilike, toliko.
Dakle, jedina šansa je, obzirom na ovaj probni ugovor sa ''Opelom'', oko ''astre klasik'', koja se prodaje preko dilerske ''Zastavine'' novoosnovane kuće, da konkurišemo ili kod ''Dženeral motorsa'' ili kod bilo kog drugog velikog proizvođača sa linijom za proizvodnju bilo kog drugog automobila. Ako se osposobi, a ne može to da se uradi bez pomoći Vlade, linija za proizvodnju bilo kog automobila, kod kojih će da se menja, kako dolazi novo vreme, sam izgled itd., kako to proizvođač ili onaj ko osmišljava novi automobil zahteva, ako budemo u tome uspeli, odnosno ako država pomogne na takav način, ne samo da će automobilska industrija imati budućnost, nego i kompletan pojas oko Fabrike automobila, a to je velika površina, pre svega, zbog braunfild investicija za pokretanje onih pogona koji su do sada neiskorišćeni.
Dakle, to su sve stručne analize koje su ljudi radili, pre svega, iz Privredne komore, ali i stručnjaci iz Fabrike automobila.
Vlada mora do kraja godine da izađe s predlogom o tome šta misli. Neophodna je finansijska injekcija da bi se to završilo kako treba, jer u tom slučaju bi ne samo grad Kragujevac bio podignut na noge, nego bi i svi kooperanti koji treba da posluju i da nastave dalje da rade s ovim komponentama vezanim za ''zastavu 10'', samim tim, bili motivisani da nastave saradnju, pre svega, da se nađu rešenja za one koji ne poštuju već potpisani ugovor.
Mi imamo sada problem, govorimo o sklapanju ''zastave 10'' u Kragujevcu, zbog činjenice da su u procesu privatizacije, pojedini, Vladi poznati tajkuni, ali ne toliko široj javnosti, nije to baš neko kao što je Janjušević, Kolesar ili Dragan Đilas...

Vodim računa, gospodine Albijaniću, ali vi treba da vodite računa da me ne prekidate u situaciji kada govorim o ljudima koji su ostali bez posla i kada otvaram jedan problem, za koji sam ministar zna, kao i čitava Srbija, da je veliki i da treba da ga rešava i naredna vlada.
Lako je vama, gospodine Albijaniću. Vi ste iz svog grada došli, školovali se, ostali da živite u Beogradu. Ja sam u svom rođena, odakle počinje kampanju budući predsednik Srbije, u ponedeljak, 24. 12. u 18 časova, gospodin Tomislav Nikolić, koji je, takođe, tamo rođen i u koga, sigurna sam, radnici imaju poverenja i nadu da će on uticati, sa pozicije predsednika Srbije...

Kaže: ''S tim u vezi, obaveštavam vas da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini, prilikom razmatranja navedenog predloga zakona, određen dr Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga''.
Gde vam je kolega Bubalo? Doći će? Ne mogu da ponavljam sve ovo. Vi zapamtite dobro, pa mu prenesite.
Dakle, dužni ste da nam kažete da li, u tom smislu, imate i dalje kontakt s rukovodstvom Fabrike automobila, da li su vam poznati svi ovi problemi i šta vi mislite o ovoj i jedinoj racionalnoj ideji, a to je da se linija proizvodnje osposobi za bilo kog kupca koji će bilo koji automobil moći da sklapa tamo. Pre toga je potrebno, i te kako, da Vlada Republike Srbije da dodatna sredstva.
Prodajom zgrada, objekata i svega onoga što ''Zastava'' ima ne mogu da dođu do te magične sume od 20 miliona za Lakirnicu, i još 10 je najmanje potrebno, znači, 30 miliona evra.
Pogledajte kakve su sve uštede moguće u budžetu. Samo je za Agenciju za promociju izvoza odvojeno u budžetu, čista trošadžijska stavka, za pranje para, 2,5 miliona evra. I te kako je trebalo da se založite da, pre nego što se raspiše tender, ''Zastava'' dobije taj novac. Tako bismo bili sigurni da Fabrika, grad Kragujevac i cela Srbija i automobilska industrija imaju i te kakvu budućnost.
Vidite da se ljudi bore. Neko je mislio da je to čist dilerski posao sa prodajom "astra klasika".
Znate, oni su bili prinuđeni da to urade, da nekog potencijalnog partnera na taj način privuku, jer neće nijedan veliki proizvođač iz bilo koje grupe, naročito "Dženeral motorsa", da dođe na naše tržište ako tu nema automobila koje oni proizvode, ako nisu prisutni na tržištu, jer tu idu ostale komponente.
Hoću da vam kažem da je kod ovih kooperanata koji su dužni da proizvode komponente za "zastavu 10" veliki problem.
Što se tiče guma, proizvođača guma za "zastavu 10", mi u Srbiji ih nemamo, jer nijedan proizvođač nije mogao da ispuni standarde koje "Fiat" traži. To je veoma veliki kompleksan problem, s kojim mora da se suoči Vlada. Nije to nešto od čega zavisi sudbina jednog čoveka, nego na stotine hiljada ljudi.
Tražim od vas odgovor i očekujem do kraja ove rasprave, gospodine Dinkiću, da ćete da mi kažete kakve su vaše namere i kako je moguće da, pored svih tih apela i vašeg ličnog obećanja, pre svega, Predraga Bubala, on se isticao u tome, još uvek obećanih 15 miliona evra nije stiglo? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, izašla sam povodom amandmana, mada sam tražila reč po Poslovniku, ali ne voli to gospodin Albijanić, iako ja njemu ne govorim da hoću, hoću i hoću, kako je slagao u jednim od najčitanijih dnevnih novina, u dnevnoj novini "Pravda", nego sam izašla da čestitam građanima Loznice nešto što se desilo pre petnaest minuta, što je jako značajno.       
Koliki ste licemer, gospodine Dinkiću, vi i vaša stranka G17 plus, govori i činjenica da je predsednik opštine Vidoje Petrović iz vaše stranke.
Vaša stranka i stranka Borisa Tadića, pre 15 minuta, vaši odbornici u opštini u kojoj je predsednik iz G17 plus, nisu želeli da glasaju za inicijativu koja je izglasana i zato čestitam svim građanima Loznice i svim časnim odbornicima koji su glasali za to da gospodin Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, postane počasni građanin Loznice. On je to postao pre 15 minuta.
Ja vam, zaista, odbornici Loznice, čestitam, a ovo neka služi na čast Mlađanu Dinkiću, koji je malopre pričao o tome kakva će biti buduća proizvodnja automobila iz Fabrike "Zastava" i iz druge neke fabrike, koju on ima zamišljenu u svojoj glavi, kao što je zamišljao u onom spotu, 2000. godine, kada ste posle petooktobarskog puča došli na vlast, kada ste upali u Narodnu banku s automatskim puškama.
Rekli ste tada, gospodine Dinkiću, i takav spot se vrteo svakog dana na televiziji, da će građani da žive od svog rada, da će svi imati posao, ptičice cvrkuću, lepa muzika, spot šaren, sve je divno, sve nove kuće, novi stanovi, deca putuju u inostranstvo i sve je tako lepo, ali za vas i za vaše kompanjone. Građani Srbije su sve siromašniji, a Rusiju, očigledno, nećete.
Nemate obzira da u ovako osetljivom političkom trenutku za Srbiju i srpski narod, kada jedino Rusija, Kina i druge dobronamerne zemlje žele da nam pomognu, proglasite predsednika Ruske Federacije za počasnog građanina tamo gde je vaš, nekim slučajem, izabran za predsednika opštine. O čemu mi dalje da govorimo?
To je vaša poruka i poruka Borisa Tadića i Rusima i Vladimiru Putinu, ali pošto smo mi, srpski radikali, verujem, kao i većina Srba, rusofili i okrenuti prema prijateljskoj majčici Rusiji, znamo, pošto je pre nekoliko dana to državna televizija objavila, da oni imaju svest o tome kuda Srbija treba da ide posle 20. januara. Jer, informacija u državnom dnevniku ruske televizije je bila da se u Srbiji, 20. januara, bira između liberalnog kandidata, to je ovaj koji je liberalno, zajedno s vama, upropastio ekonomiju, i našu naciju i privredu, i kandidata srpskih nacionalista, čiji je predsednik u Haškom kazamatu i kome je počelo suđenje, odnosno između Borisa Tadića i Tomislava Nikolića.
Oni vrlo dobro znaju, državno, političko rukovodstvo Ruske Federacije, da Srbija od 20. januara mora na svom čelu da ima Tomislava Nikolića, jer jedino tako građani Srbije, građani Loznice, građani svih gradova u Srbiji mogu da budu sigurni da ćemo sarađivati i imati strateško partnerstvo s našim prijateljima, s onima koji neće da nam otimaju teritoriju i s onima koji su uvek, kroz vekove, samo dobro želeli našem narodu.
Što se tiče onih i neukih poslanika DS-a, koji u ovom trenutku dobacuju, bolje im bi bilo, što naš narod kaže, da se pokriju po ušima i da ćute, jer nikada u Rusiji, ni u jednom gradu, nisu bili, nogom nisu kročili, baš kao što i njihov predsednik to nije uradio dok nije izabran za predsednika.
Vas Rusija ne zanima, vas ne zanimaju prijatelji našeg naroda. Vi ste, u pravom smislu reči, mazohisti. Vi obožavate da vas tlače ovi vaši iz Evropske unije, da vas udaraju svakoga dana motkom po glavi, i što vas više udaraju, vi sve više govorite – meni je lepo, meni je lepo. Te posledice, uvaženi kolega, vide se i te kako i u vašem primeru, osećate ih vrlo dobro, ali, nažalost, građani trpe zbog vašeg mazohizma i mazohizma Borisa Tadića.
Hvala.

Gospodine Bubalo, dame i gospodo narodni poslanici, vi morate da prihvatite ovaj amandman kolege Buhe, dogovorite se, kada se Dinkiću završi rođendanska žurka, , zbog činjenice da ne može da opstane ovako napisan član, po Poslovniku Narodne skupštine i po važećim zakonima u našoj zemlji. Vi ćete to, kao član DS-a, gospodine Bubalo, bolje razumeti od gospodina Dinkića, ja sam u to uverena.
Naime, naš pravni sistem ne poznaje ovakve pravne kategorije. Po članu 136, uz ustavni osnov, objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojmova, od vas tražim, ali nekorektno je da to tražim od vas, jer ste vi, evo, hteli da budete kolegijalni, da ga zamenite dok on ugasi svećice na torti.
Zločinačko udruživanje, neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću, to, jednostavno, ne može da opstane u ovom članu zakona. Sa svim ovim drugim mogu da se složim.
Postavlja se samo pitanje kako je moguće da Vladi Srbije i ministru Dinkiću ovo padne na pamet sedam godina posle? Zašto u onom osnovnom zakonu nije bilo kažnjivo delo zločinačkog, kako ste vi naveli, udruživanja, što ne može da opstane, ali, organizovanog kriminala?
Pošto su se kriminalci organizovali, posle dolaska DOS-a na vlast, pošto su sve budzašto pokupovali i pošto su mnogi od njih pobegli i ne znam im se trag, Janjušević, Kolesar i ostali, ovi drugi su na slobodi, pošto je vrh državne vlasti imao direktne veze s organizovanom mafijom i kriminalnim grupama, sada ste se, kada se sve to desilo, setili da to bude kažnjivo i da to unesete u izmene i dopune Zakona o privatizaciji. To je zaista neverovatno.
Šta ćemo s onima, za koje je utvrđeno i na sednicama Odbora za privredu i privatizaciju, vi to znate, i kao prethodni ministar, gospodine Bubalo, koji su se ogrešili o zakon i za koje je jasno da su kroz organizovani kriminal došli u posed tih preduzeća, koji nisu poštovali, naročito, socijalne ugovore za radnike koji su ostali bez posla? Da li će ovo na njih da se odnosi?
Naravno da neće, nego za buduće, koji budu trebalo da kupuju. Šta više ovde da kupe? O tome se radi.
Drugo, ''zločinačko udruživanje'', to je neodrživo, to ne postoji u Ustavu, jel tako, gospođo Radeta, u ovom kodifikovanom zakonu, u Krivičnom zakoniku, koji smo doneli prošle godine. Sve smo pretresli i bivši ministar Stojković je toliko raspravljao s nama i na sednici Odbora za pravna pitanja, i kroz skupštinske amandmane. Odakle je i kome pao na pamet ovaj termin?
To je direktni uticaj Karle del Ponte i Haškog tribunala koji ganja Srbe. Udruženi zločinački poduhvati i zločinačko udruživanje, to je skoro jednako. Vi ste toliko potpali pod uticaj te novotarije u pravnim terminima zato što se oni ne poštuju.
Odredbe Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, čitaj – samo za suđenje Srbima, ne poznaje u svom pravilniku termin – udruženi zločinački poduhvat. Jer, ono što stoji u lažnoj optužnici protiv našeg predsednika, prof. dr Vojislava Šešelja, besmisleno je, da neko napiše: ''udruženi zločinački poduhvat'', a vi ovde pišete ''zločinačko udruživanje'', a predsednik naše stranke je sa nekima, za koje ga optužuju da je s njima bio u udruženom zločinačkom poduhvatu, ceo svoj život u otvorenim neprijateljskim odnosima, a neke nije ni poznavao.
Sada vi vršite kvalifikaciju dela u privredi, u procesu privatizacije, kao zločinačko udruživanje, kao što oni vrše kvalifikaciju – udruženi zločinački poduhvat, pa onda selektivno biraju i tako identifikuju grupu, a ta grupa koja se udružila, to su samo Srbi i samo su Srbi ubijali i vršili zločine.
Vi možete, što bi pravnici rekli, umesto kvalifikacije tog krivičnog dela, potencijalnog, u izmeni i dopuni ovog zakona, ministre Bubalo, samo da vršite kvantifikaciju tih krivičnih dela, a kvalifikacija da je to zločinački poduhvat, pa onda, kako ste u ovom drugom delu rekli – neovlašćeno bavljenje određenom delatnošću, to je, zaista, neodrživo. Svaki pravnik u ovoj sali će to da vam kaže.
Vrlo je moguće da će ove odredbe da se nađu pred Ustavnim sudom, jer ovako nešto ne može da stoji u srpskim zakonima. Lepo vam stoji u ovom obrazloženju, ja sam htela, gospodine Albijaniću, po Poslovniku, ali pošto je ostalo vreme, ne može, po članu 136. Poslovnika, stav 1. alineja 2, mora da bude usklađen zakon sa osnovnim pravnim terminima i pojmovima koji važe u našoj zemlji. Ovo ne postoji.
Prema tome, kolega Buha je u pravu kada traži da se ovaj amandman prihvati. Razmislite, kao ozbiljan čovek, o ovome, kao član DSS-a, koji, valjda, neće da optužuje Srbe na način na koji to radi ovaj antisrpski Haški kazamat. Red je, gospodine Bubalo, da se prizovete pameti i da znate šta treba da radite i 20. januara. Ja sam sigurna da ćete vi znati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman kolege Milisava Petronijevića je svrsishodan i dobar, zbog toga što je on njime tražio da se zaštite ova preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, kojih ima i te kako u Srbiji i koja se ne tretiraju članom 26, gospodine ministre, a koja treba da uđu u proces privatizacije, odnosno da se privatizuju do kraja 2008. godine.
Kako je sam kolega Petronijević rekao, primera je mnogo. Ja ću, zbog korektnosti, da bi i druge kolege, srpski radikali, mogli da govore o ovom izuzetno dobrom amandmanu, pomenuti jedan slučaj, a to je Fabrika galovih lanaca "Filip Kljajić", Kragujevac.
Fabrika galovih lanaca "Filip Kljajić" je jedna od najpoznatijih i najvećih fabrika te vrste na Balkanu i u srećno vreme, pa i u vreme NATO bombardovanja i pre toga, za vreme sankcija, fabrika je radila, izvozila je na rusko tržište i širom Evrope, ugovorima koje su imali poslovodno rukovodstvo i ljudi koji su vodili uspešno fabriku.
Pre izvesnog vremena, posle mnogo natezanja i velike radničke muke, u Fabrici "Filip Kljajić" izvršeno je restrukturiranje na tri dela, na mašine, alate, na deo koji se tiče skladišnih sistema i na lančare, sada već, u jednom delu, poznatim kupcima.
Za ove druge, za skladišne sisteme, i dalje je čudno koja je to austrijska grupa, odnosno koji je to pojedinac iz nekog austrijskog konzorcijuma uključen, putem javne licitacije, kršeći odredbe važećeg zakona.
Mašine, alati i skladišni sistem "Filipa Kljajića" su prodati a da, pre toga, po zakonu, o čemu je govorila gospođa Jorgovanka Tabaković mnogo puta, država nije ništa uradila, što je, inače, problem s kojim ste se vi suočavali, gospodine Bubalo, kada ste bili ministar, da se pokuša sa nekim procesom sanacije, da otpočne proces radnog stečaja, pa onda, ako ništa ne urodi plodom, da se ide na licitaciju. Međutim, kršeći zakon, Vlada je odlučila da na takav način ta dva dela budu prodata.
Šta je sada ostalo?
Dakle, opet se vraćam na početak. Fabrika "Filip Kljajić" je fabrika galovih lanaca i ključna komponenta u tome je, upravo, lančara, jer mašine i alati, skladišni sistemi, ništa ne vrede bez ove komponente, a to je proizvodnja lanaca. Prodata su ova dva, zamislite vi taj paradoks, a lančara nije. Znači, namera Vlade je bila da ugasi proizvodnju galovih lanaca, jer je očigledno da ovi koji su kupili mašine i alate i skladišne sisteme neće da proizvode lance.
Njima je trebao potez, to je industrijska zona grada Kragujevca, vi koji ste dolazili, znate da je to prva fabrika s leve strane autoputa, odnosno puta Batočina-Kragujevac, idealno mesto za svakoga ko hoće nešto drugo da radi, ali neće da održava proizvodnju onoga od čega je i ta fabrika živela, od čega je Srbija imala, i ona bivša država, i te kako mnogo koristi, jer smo mogli da proizvedemo onoliko koliko smo mogli da izvezemo galovih lanaca, i to je najkvalitetnija fabrika.
I šta sada? To je posebno preduzeće. Dakle, to nije manjinsko društveno preduzeće, pošto su ova dva prodata, jer ovi su kao tri posebne jedinice registrovani po novom zakonu o privrednim društvima. Pošto je lančara sa dva pogona ostala, gospodine ministre, ako se ne proda do kraja 2008. godine, po ovome što ste vi sada predložili, ide se u proces likvidacije, gasi se društveno preduzeće lančara, odnosno dva pogona, 500 radnika, ili 550, koji tamo rade, ostaju bez posla. Neki od njih su se prijavili na vaš poziv, kao prethodnog ministra, i drugih, resornih za socijalni program, oko 180 ljudi, na ponudu za 10 prosečnih zarada, i ništa se ne dešava.
Sada mi objasnite koji je to interes bio? Vi znate da je to bio veliki problem i za vas, kao prethodnog ministra, i za Vladu uopšte. Koji je bio interes i ko je došao na ideju da se na takav način, putem licitacije, prodaju ova dva dela, da lančara ostane neprodata i da je sada potpuno izvesno da niko tu neće dalje da se bavi proizvodnjom?
Tako vam je sa svim ovim što ste malopre rekli. Bio je kolega Petronijević u pravu, 1.200 preduzeća, i vi kažete da se preduzeća sa društvenim kapitalom, odnosno ničijom i svačijom svojinom, koja više ne postoji po novom ustavu Republike Srbije, vode u privrednom registru.
Molim vas, sada je idealna prilika da nam kažete šta s takvim preduzećima sa Kosova i Metohije? Nama su stigli dopisi, odnosno pisma Udruženja privrednika s Kosova i Metohije, iz preduzeća sa društvenim kapitalom, koji traže da se zaštite, kao i privatna preduzeća koje je Vlada automatski, pre dve godine, to zna i gospođa Tabaković, samo su ih obavestili, izbrisala iz privrednog registra.
Ostaje ključno pitanje, šta dalje s ovakvim fabrikama koje, izvesno, imaju budućnost i perspektivu, ako država hoće da stane iza njih i da se obnovi proizvodnja. Ako nećete, pošteno je onda da kažete to.
To znaju radnici, oni već mesecima čekaju. Nema obećanog socijalnog programa, ništa nije urađeno u procesu sanacije tog glavnog dela i onda je sasvim sigurno – samo katanac u bravu, odnosno na vrata fabrike. Ostao je onaj stari naziv "Filip Kljajić", iz onog realsocijalističkog vremena, i tako sumorno izgleda sve to.
Vojnici koji su se borili protiv NATO-a, odnosno protiv onih čiji je kandidat Boris Tadić, 1999. godine ...

Gospodine Albijaniću, Tadiću ne smeta što je NATO kandidat, vi ste ga podržali, a vama smeta.
Da li ste vi za evroatlantske integracije? Jeste. Mi nismo i nije najmanje tri četvrtine građana Srbije. Onda ste vi u problemu, gospodine Albijaniću, nisam ja, a nije ni gospodin Bubalo, on je za platformu neutralnosti, kao član DSS-a, i zato ćete znati šta treba da uradite, vi i vaši članovi, 20. januara, gospodine Bubalo, stvar je jasna.
Pošto je ovo veoma važno pitanje, ja sam izašla najviše na insistiranje radnika i onih koji su u skupštini "Filipa Kljajića". Godinama postavljam to pitanje. Znate da je tu trebalo da bude, po predlogu gospodina Veroljuba Stevanovića, inkubacioni centar, pa se odustalo od toga. Zanima me koja je sudbina lančare, odnosno čitave proizvodnje galovih lanaca, jer od toga i te kako grad može da živi.
Ovi ljudi koji su se prijavili za socijalni program, koji su blizu penzije, ako je to namera Vlade i oni to hoće da prihvate, to je u redu, ali bismo i te kako mogli da zaposlimo nove i da obnovimo proizvodnju, samo ako imate želje i volje za tim.
Pošto ste, gospodine Albijaniću, danas krenuli sa čestitkama, mislim da je vaša obaveza, kao potpredsednika, ne samo da se interesujete za predsednika vaše stranke, kada je rođen, gde ide i slavi, nego da i onima koji su vredni, marljivi, radni, a poslanici su, vaše kolege, i danas su, takođe, rođeni, čestitate rođendan.
Pošto vi to niste uradili, koristim priliku da onome ko je pravi i školovani, edukovani, edukuje i druge, mladi profesor muzike, a ne priučeni svirač kao Dinkić, gospodinu Marku Milenkoviću, čestitam rođendan, jer znam da dolazi iz čestite sredine i da će cela junačka Toplica 20. januara da glasa za Tomu Nikolića, za predsednika Srbije, svim srcem.

Dame i gospodo narodni poslanici, od petooktobarskog puča do današnjeg dana zdravstvo Srbije je u izuzetno teškoj situaciji. Sasvim razumem nameru uvaženog kolege doktora Ninoslava Dimitrijevića da pomogne jednoj sredini, u konkretnom slučaju gradu Negotinu.
Mi srpski radikali nikada ne zastupamo uske lokalpatriotske stavove, pa tako i ja, koja poznajem probleme zdravstva grada Kragujevca, imam potpuno razumevanje za problem u Negotinu, iako tamo ne odlazim tako često, ali odlazim kada su izborne kampanje i aktivnosti koje me upućuju da saslušam probleme i tog dela Srbije.
Ono što je važno jeste da kažemo da je ministar za zdravlje, koji je nesmenjiv i kome je ovo treći mandat za proteklih sedam godina, po klanovima podelio poslovanje svojih tajkuna iz oblasti zdravstva i farmaceutske mafije u Srbiji.
To vam otvoreno govorim i to će vam reći svaki lekar i svaki čovek koji drži do svoje struke i koji ne može da se izbori sa klanovima koji postoje u zdravstvu.
Gospodine Dimitrijeviću, pošto vi niste, kao niti jedan srpski radikal, učesnik ove vlade Borisa Tadića i grupacije Demokratske stranke i ministra koga oni podržavaju svih ovih godina, teško da će ovaj amandman da vam prođe.
Isti problem ima i Klinički centar u Kragujevcu, medicina rada u Kragujevcu...
Moram da vas vratim na onu priču od pre 15 dana, koju sam pokrenula kroz poslaničko pitanje ministru odbrane Draganu Šutanovcu, vezano za VMA.
Dakle, kada vidite jedan tako veliki zdravstveni sistem, jednu instituciju par ekselans u naučnom smislu, u radu, ne postoji, dakle, u Evropi, za neke segmente rada VMA, neko ko je pandan tim ljudima i njihovoj struci, onda vidite koliko je u stvari sve to jadno u državi Srbiji kada se vlast koncentriše u rukama klanova koji odlučuju šta će i ko da radi.
Vi možete, i naravno da se sav novac koji je proistekao prodajom nacionalnog bogatstva slio, u iznosu od milijardu i više od 300 miliona evra, iz Nacionalnog investicionog plana, sada da kažete – pa, bio bi red da taj deo Srbije i Negotin dobije ta sredstva jer su neophodna, to nije samo preventivna zdravstvena zaštita, nego je očigledno da tamo, nažalost, ima građana Srbije kod kojih su registrovana najteža oboljenja. Ali, ko će vas da sluša?
Dakle, iako se članovi Odbora za zdravstvo iz redova SRS, pre svega dr Paja Momčilov koji je noćna mora za ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića, bave detaljnom analizom ne samo svih promašaja, nego lopovluka od strane ministra i njegovih klanova, ništa to ne vredi, gospodine Dimitrijeviću.
Mene sada zanima, gospodine Cvetkoviću, da li je (iskoristila sam ovaj amandman da podržim ovo zalaganje dr Dimitrijevića) na sednici Vlade Republike Srbije bilo reči, pošto je to vest koja je emitovana na programu državne televizije, a propo onog mog pitanja ministru odbrane Draganu Šutanovcu, o tome da li je Vlada Srbije donela prošle nedelje ili će ove nedelje doneti takvu odluku da se Vojno-medicinska akademija inkorporiše u zdravstveni sistem Srbije?
Dakle, ta vest je munjevito obišla celu Srbiju i građani su se obradovali zbog činjenice da će svaki građanin Srbije moći, kako je to državna televizija javila pre neko veče, da se leči na VMA ukoliko dobije uput u svom matičnom zdravstvenom ili kliničkom centru od lekara specijaliste, bez ograničenja da vam lekar specijalista kaže – to isto možete da uradite, primera radi, u kliničkom centru u Kragujevcu, Beogradu ili Nišu, vaše je pravo da vi ...
Tako sam ja razumela tu vest koju je državna televizija emitovala, a to sam upravo i tražila u ime građana Srbije, u ime zaposlenih na VMA, u ime poslaničke grupe SRS, pa me zanima, gospodine ministre, da li je to objavljeno samo da bi se zabašurilo stvarno stanje stvari ili će to da se operacionalizuje u smislu da Vlada Republike Srbije potpiše ugovor sa Fondom i da to stupi na snagu.
Ne samo zbog činjenice da VMA ima preko 30% kapaciteta kojima može da prihvati građane koji su civilni osiguranici, već i zbog činjenice da neke usluge, odnosno operacije koje se vrše tamo ne mogu da obave drugi klinički i zdravstveni centri u Srbiji, pa je valjda prirodna stvar da svaki građanin, bez obzira da li je on iz Kragujevca, Negotina, Niša, Pirota, Subotice, Novog Sada, ostvari svoje pravo koje mu garantuje Ustav i da dođe na VMA.
Ukoliko se takva odluka što pre, do kraja godine, ne donese na Vladi Republike Srbije, VMA, koju ste inače potpuno zanemarili kada je u pitanju naučno-istraživačka oblast, to moram da vam kažem ... Da nije ljudi kao što su prof. Slobodan Arsenijević, koji je predsednik Akreditacione komisije, i dekan Medicinskog fakulteta, takođe, mlađi profesor Arsenijević, koji imaju posebne ugovore za naučno-istraživačku oblast sa VMA, ona bi u tom smislu, sa takvim kadrom, sa takvom opremom, bila u potpunom zapećku zbog nebrige Vlade.
To je pitanje za vas i veoma je ozbiljno, gospodine ministre. Ono ne zanima samo zaposlene na VMA, njih je preko 3000, građane koji se tamo leče, ima ih isto toliko, već i građane cele Srbije koji očekuju da Vlada Republike Srbije odgovorno pristupi ovom problemu i da se konačno to reši, odnosno da se potpiše validan ugovor, ne da se samo navedu stavke po kojima je moguće da se vrši lečenje ili participacija ili refundacija za ta i ta oboljenja, već za sve ono što je na listi, za svaki zdravstveni, odnosno klinički centar u Srbiji.
Svakako, kolega Dimitrijeviću, mada znam da je unapred bitka izgubljena jer oni nemaju sluha, to su za njih sitni problemi po nekim gradovima Srbije, verujem da nećete uspeti u svojoj zaista humanoj i dobroj nameri da ovaj amandman dobije skupštinsku većinu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Albijaniću, razumela sam da ćete vi da glasate za ovaj amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke Marka Milenkovića. Ako sam vas dobro pratila, a jesam, i vaše zalaganje kao potpredsednika Narodne skupštine, čini mi se da ste pre nešto više od mesec dana izašli i sa skupštinske govornice tražili slično rešenje. Vi se zalažete, kao potpredsednik Skupštine i kao narodni poslanik, da položaj službenika i nameštenika bude bolji, jer je zakon koji je izglasan u Narodnoj skupštini Republike Srbije loš i zato što znate da ti ljudi, koji i vas kontaktiraju, kao i sve nas, žive izuzetno teško.
Neprimereno je da privilegovani službenici u zajedničkoj upravi ili u Avio-službi, kako je to rekao kolega Valjarević, a napisao Marko Milenković u amandmanu, mogu da imaju 15 puta veće plate, da se bahato ponašaju, da je taj raspon 1:10 ili prema 20. A da ne govorimo o drugim javnim preduzećima, koja je već raskrinkao Dragan Todorović kao predsednik Administrativnog odbora, kolike su plate službenika sa istom kvalifikacijom u tim preduzećima, da ne govorim o direktorima i o Kontroli leta, Elektroprivredi, o NIS-u. Samo da govorimo o Avio-službi i o zajedničkoj upravi i zašto takav diskriminatorski odnos.
Gospodine ministre, ako smatrate da vaš vozač, dakle, onaj koji se brine o vašoj bezbednosti, treba da ima platu od 18 hiljada, a pri tom 20 i više godina staža, a vi imate platu preko 100 hiljada dinara, ne znam ni kolika vam je plata, onda to vama neka služi na čast.
Ili, da službenici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji isto tako imaju preko 20 godina radnog staža, imaju platu 21 hiljadu, a da ovi drugi budu privilegovani pa da imaju tri puta veće plate. Onda se svaki zaposleni pita... Pa, nije to kako je koga kolevka zaljuljala, pa kako je kome zapalo.
Znate, neko se rodi u siromašnoj porodici pa se muči, pa se školuje, toliko ljudi sa sela, iz raznih krajeva, iz skromnih porodica dostigne zvanje i obrazovanje, neki drugi ne, ali časno i pošteno rade, a ovde se radi o tipičnoj diskriminaciji odlukom Vlade.
Ispričaću vam za situaciju koja se desila juče. Juče smo kolega Jadranko Vuković, dr Cvetanović i moja malenkost u jednom danu, po odobrenju gospođe Tamare, pošto je to bio naš službeni odlazak, otišli u srpsko Sarajevo, odnosno istočno Sarajevo, u Lukavicu; desio se jedan tragičan događaj za našu stranku, izgubili smo jednog časnog člana, koji je juče sahranjen na groblju u Lukavici. Vozač Narodne skupštine Republike Srbije, koji ima gotovo 30 godina radnog staža, u jednom danu je, uz brigu za svoju bezbednost, ali vozio je i tri narodna poslanika, prevalio put od 780 km, a taj čovek nema 20 hiljada dinara platu. Da li je to vama normalno? Kako onda da ne prihvatite... I to po takvom snegu i takvom nevremenu kakvo je bilo juče, a morali smo usred noći prethodnog dana da krenemo, juče da to obavimo i da se vratimo sinoć, odnosno noćas kasno u Beograd.
To nije u redu, gospodine ministre, jer ih je zakon doveo na najniže moguće grane. Krenite samo po zgradi Skupštine da razgovarate sa službenicima i nameštenicima. Svakog dana koristite, kao i mi, gospodine ministre, i vaša saradnica, mogućnost da ručate u restoranu Narodne skupštine. Da li ste pitali one ljude dole koji dnevno spreme možda 500 obroka, ne znam ni koliko je to, 250 poslanika, pa koliko zaposlenih, pa koliko novinara...
Pogledajte te ljude, svi imaju srednju stručnu spremu, oni koji rade, a oni koji su na šefovskom mestu, što u restoranu ili kao šef kuhinje, verovatno i više obrazovanje, i koliko godina staža; njihove plate su 16 hiljada dinara. Oni svakog dana nastoje da budu maksimalno servilni, korektni prema ljudima koji dolaze tamo, a državni su funkcioneri, ili zaposleni, i da urade svoj posao najbolje moguće i to u kratkom vremenskom roku.
Smatramo da to nije u redu i da ste morali da napravite drugačije, da prekomponujete budžet, poziciju u stavkama, da se tim ljudima pomogne. Jer, za tako odgovoran posao koji rade pošteni i vredni ljudi koji čitav život provode u državnim organima (kako ćete onda da motivišete nekog mladog čoveka), oni ne da nisu nagrađeni nego su kažnjeni.
To je jedna vrsta socijalne pomoći, ako pogledate, jer oni nemaju striktno radno vreme. Reći će neko, i naravno, najteže je onome ko nema posao, a takvih je preko milion u Srbiji. Moram da vam kažem da ti ljudi, ja sam samo neke pobrojala, nemaju striktno radno vreme. Reći ćete, plaća im se prekovremeni rad. Ma malo sutra im se plaća, to je nekih 100 ili 200 dinara, ne znam koliko; kada nam ove naše saradnice koje rade kao tehnička lica pri poslaničkim klubovima ili kabinetima potpredsednika dostave koliko su imali sati prekovremenog rada, to je za mesec dana nekoliko stotina dinara. Oni ne postavljaju pitanja, svi su lojalni, svi hoće da rade u državnoj instituciji, svi rade za državu, pre svega, ali to stvarno nema smisla.
Zbog toga je bilo potrebno da i na Odboru za finansije, što smo vam i rekli, i kao predlagač budžeta ispravite tu nepravdu i da prihvatite amandman kolege Milenkovića; da nađete vi neko drugo rešenje ako nećete da prihvatite amandman srpskog radikala, ali da se tim ljudima pomogne, jer zaista je njihov dalji opstanak i egzistencija u pitanju. Gospodine ministre, iako su svesni da rade odgovoran državni posao, oni ipak na neki način demoralisani dolaze na posao. Oni znaju da će to profesionalno da urade i trude se da ne naprave nikakvu grešku, ali zamislite vi kakav je njihov život kada u teškim uslovima žive, a rade za takvu platu, a ipak je odgovornost na njima i posao koji svi oni obavljaju je ozbiljan. Hvala.