Završiću, molim vas.
Da li su ovo dvostruki standardi? Kako nije sramota DS? Zašto to nije uradila u Beogradu? Zakazao sam sednicu, pre svega, pre vremena nego što zakon određuje ...

Rezultati su utvrđeni 12. maja, a 12. jula sam zakazao sednicu, što znači u konkretnom slučaju da u roku od 60 dana, na šta se vi pozivate, na Statut i Poslovnik grada Beograda, ja sam pre toga učinio, pa sam zakazao tu sednicu.
Sada se DS i njenim interesnim grupama koje će ući eventualno ...

Završiću, da se ne javljam ponovo.
Demokratska stranka, dakle, selektivno primenjuje pozitivne zakonske propise. Ta skupština koja se najavljuje, ukoliko sutra bude održana, biće nelegalna i neće biti dugog veka zato što je to skupština koju ne može da zakaže onaj koji po Poslovniku nije zadužen i koji nema prava ni ovlašćenja.
Ovo vam je, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Pančeva, jedno demokratsko nasilje i demokratska diktatura koja se zavodi u Srbiji, a u konkretnom slučaju diktatura se upravo pokušava prelomiti preko Pančeva, ali će zato morati da se polože računi za one silne milijarde, 12 milijardi dinara poreskih obveznika na teritoriji opštine Pančevo za tri godine, moraće sad da kažu gde su utrošili.
Prema tome, ta sednica, ako bude održana, biće nelegalna i mi ćemo je osporiti. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, postavljam pitanje i tražim odgovor.

S obzirom da je pre dva meseca javnost delimično obaveštena o tome da su šiptarski teroristi one naše građane koje su kidnapovali i zarobili odvodili u Albaniju i držali ih u tzv. logorima cvećarama, da je veliki broj tih građana Srba sa KiM umoren, likvidiran i da su unutrašnji organi, srce, bubrezi, jetra bili presađivani u Ankari u oko 35 slučajeva, a u drugim mestima, gradovima i državama da i ne govorimo, i da je između ostalog šeik Bahreina ugradio sebi srpsko srce plativši u Ankari, prema informacijama koje sam dobio, više miliona dolara, postavljam pitanje nadležnom tužiocu za organizovani kriminal, specijalnom tužiocu za ratne zločine, Ministarstvu pravde, Vladi Republike Srbije, da mi daju odgovore, da bi građani Srbije mogli da znaju istinu.

S druge strane, služba bezbednosti, bivša Udba, sadašnja BIA, kontraobaveštajna služba Vojske SRJ i Vojske Srbije, treba da imaju podatke o tome, treba da se pokrene odgovarajući krivični postupak i istraga, jer to je težak zločin. Preko 3.000 Srba je kidnapovano, pobijeno, odvedeno u Albaniju u logore, mnoge porodice ni danas ne znaju šta je bilo sa njihovim najmilijima.

Zato tražim odgovor na pitanje: Da li će nadležno tužilaštvo, koje je po Zakoniku o krivičnom postupku i drugim propisima u obavezi da pokrene krivični postupak, jer kada do javnog tužioca dopre samo glas da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, on tada mora da pokrene postupak, to i učiniti?

U konkretnom slučaju mora da se pokrene opsežna istraga i da se izjasne tužioci da li imaju saznanja ili nemaju, da li su počeli istragu ili nisu? Ako nisu, a imaju saznanja, zašto ne pokreću tu istragu? Da li neko to koči i sprečava, da li se američki, engleski i nemački ambasadori u Srbiji angažuju da se to ne bi otkrilo i saznalo?

SRS traži da se to rasvetli i obelodani. Nema više ćutnje, nema više prikrivanja, ovo mora da zaživi tokom procesa i istrage koja mora da se pokrene protiv šiptarskih zločinaca i terorista u sopstvenoj državi, jer je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 5, koji se odnosi na Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Poslovi koji su nabrojani u članu 5, da ''Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: zaštitu života, lične i imovinske bezbednosti građana; sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela i pronalaženje i hvatanje učinilaca krivičnih dela i njihovo privođenje nadležnim organima; održavanje javnog reda i mira; pružanje pomoći u slučaju opasnosti; obezbeđivanje zborova i drugih okupljanja građana...''

Međutim, dame i gospodo, SRS smatra da je u odredbe ovoga člana trebalo da budu unete i one odredbe koje treba da stvore mogućnosti i uslove za bezbednost Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka. Usled okolnosti u kojima država Srbija sada jeste i kroz koje prolazi, ovde se nameće ta preka potreba. Ne daj bože više da se ponovi Peti oktobar. To je bio akt podrivanja i rušenja Ustava i razbijanja jedne države, tj. SRJ, a ujedno i Republike Srbije.

U predlogu odredaba koje se odnose na Ministarstvo unutrašnjih poslova ima određenih poslova koji su u uporednom pravu i te kako ugrađeni u nacionalna zakonodavstva pojedinih zemalja koje imaju svoju istoriju, veliku i jaku bezbednost, i poklanjaju pažnju posebno odbrani zemlje, zaštiti ustavom utvrđenog poretka.

A vi znate da je naša država okupirana, znate da je nama teritorija okupirana kada je u pitanju Kosovo i Metohija. U predlogu ovog člana nema određenih poslova koji su trebalo da budu uneti i precizirani i da obavežu nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova da obavlja i te poslove. Neke poslove to ministarstvo i obavlja, međutim, oni u predlogu člana 5. nisu nabrojani.

Šta je ministarstvo, kada pogledate s aspekta uporednog prava i kroz istoriju? To je organ koji obavlja poslove državne uprave, a za obavljanje određenih poslova državne uprave iz delokruga organa koji zbog svoje prirodne celovitosti i načina obavljanja zahtevaju samostalnost i posebno organizovanje. Mogu se obrazovati čak i organi uprave u sastavu ministarstava, kao što je u pojedinim zemljama, u uporednom pravu.

Dame i gospodo, ministarska funkcija dobila je javnopravni karakter tek krajem 17. veka, a do tada je bila funkcija privatnopravnog karaktera. Vlada se, kao kolegijalni organ, sastoji od predsednika, eventualno potpredsednika, i jednog ili više odgovarajućih broja ministara koji stoje na čelu pojedinih resora i ministara bez portfelja. U zavisnosti od broja članova vlade, ministara, vlade se mogu grupisati u male, srednje i velike. Male vlade su one koje imaju ispod 20 ministarstava, veće su one koje imaju 20-30.

Svi ministri u vladama pojedinih zemalja nemaju podjednak značaj. Oni se negde međusobno razlikuju i različito vrednuju, u zavisnosti od značaja svojih resora ili svojih političkih i stručnih kvaliteta. Zbog toga se u praksi nekih zemalja formiraju uža tela, kabineti, čiji su članovi po pravilu starešine krupnih ministarstava: inostranih poslova, finansija (budžet) i unutrašnjih poslova.

Tu smo, znači, kada su u pitanju unutrašnji poslovi i odredbe člana 5. ovog zakona. Šta je ono što je nedostajalo i što je izostalo, a trebalo je da bude uneto u odredbe člana 5. ovog predloga? Šta rade ministarstva pored toga, a i ovo ministarstvo - primenjuju zakone i druge propise i opšte akte Narodne skupštine i Vlade, odnosno obezbeđuju njihovo izvršavanje, rešavaju u upravnim stvarima, vrše upravni nadzor, pripremaju zakone. Ovoga nema.

U poslovima Ministarstva unutrašnjih poslova toga nema, a to je nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih resora - da pripremaju zakone i druge propise i opšte akte i obavljaju stručne i druge poslove utvrđene zakonom i drugim propisima.

Ministarstva neposredno primenjuju zakone i druge propise i opšte akte donošenjem upravnih i drugih akata, preduzimanjem upravnih i drugih mera, vršenjem upravnih i drugih radnji. U ovom predlogu zakona toga nema.

U uporednom pravu drugih zemalja toga ima. U uporednom pravu su uglavnom uobičajena ministarstva koja postoje u državi, a to su - ministarstvo odbrane, unutrašnjih poslova, inostranih poslova, finansija, za ekonomske odnose sa inostranstvom, pravde, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, industrije, rudarstva, energetike, saobraćaja, veza, urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti, građevinarstva, trgovine i turizam.

E, vidite, poslanici SRS su danas, gospodin Rogović je govorio o turizmu. Čini mi se da ova vlada nije svesna koje gubitke nanosi državi svojom neaktivnošću kada je u pitanju turizam. Imate toliko prostora i toliko značajnih turističkih centara u ovoj državi, da bi se od turizma moglo i te kako obezbediti sredstava u našoj državi. Zato je brisanje turizma pogrešan put i ovo je zaista greška itekako Vlade.

Dame i gospodo, kada je u pitanju vlast, ja bih vas samo podsetio, vi to znate sigurno, reći ću nekoliko reči kada je u pitanju Ustav, kada je u pitanju ustavnost i kada je u pitanju zakonitost. Šta je vlast? Evo kakvu vlast imamo, a kakva bi trebalo da bude - uporedite.

Vlast je društveni odnos u kojem pojedini subjekti mogu da odrede ponašanje i aktivnosti drugih subjekata uz pomoć stvarne ili potencijalne primene organizovane ponude. Od pojma vlasti treba razlikovati pojam autoriteta. Ova dva pojma često se izjednačavaju iako nemaju isto značenje. Autoritet pretežno izražava svojstvo ili vlast nekog da se njegove odluke, misli, shvatanja i slično poštuju, prihvate i to po pravilu bez spoljne ili normativne pretnje. Ne samo što je on, taj organ, šef, naučnik, otac - negativan autoritet, već što je on takav aktivni autoritet.

Šta je politička vlast, kada je u pitanju ministarstvo? Politička vlast je osnovni oblik i osnov vlasti u društvu. Postoje i drugi oblici vlasti, kao što je bila u istoriji, roditeljska vlast, partijska vlast, crkvena vlast, u društvenim organizacijama i institucijama, privrednim, kulturnim, obrazovnim, sportskim i sl. Svima njima je zajedničko da nameću svoju volju društvu ili pojedincima.

Zbog toga je problem. Kada se predlažu određeni zakoni, oni moraju, pre svega, biti demokratski zakoni, to moraju biti zakoni koji mogu da zažive i to moraju biti zakoni u interesu građana i u interesu države. Država ima monopol legalne primene organizovane fizičke prinude na svojoj teritoriji.

Prema tome, dame i gospodo, kada su u pitanju određene nadležnosti, mi moramo da imamo u vidu Ustav, Ustavni sud, moramo da imamo u vidu ustavnost. A to kod nas nije zaživelo. Zašto nema ustavnosti kod nas? Pa, nema zbog toga što se sudije Ustavnog suda biraju po političkoj liniji.

Šta je ustav - to vi dobro znate, ali u uporednom pravu kaže: u materijalnom i širem smislu podrazumeva skup normi i pravila kojima se uređuju osnovi društvene organizacije u jednoj političkoj zajednici, način vršenja državne vlasti u njoj, kao i granice državne vlasti. Takve granice su slobode i prava pojedinaca i kolektiva.

Kakva prava naši građani uživaju? Prema našim građanima se primenjuje selektivno pravo. Od običnog prekršaja, krivičnog dela, osnovane sumnje da je neko počinio krivično delo, ili samo sumnje, postavlja se pitanje samo iz koje je političke stranke.

To je ono što moramo da konstatujemo – da u ovoj državi nema pravde iako je DOS isticao i demokrate stalno i danas ističu, kao sledbenici, da vršimo reforme, da hoćemo pravnu državu, da hoćemo da garantujemo građanima sva prava koja su zaštićena Poveljom UN i rezolucijama Saveta bezbednosti i Paktom o političkim i ljudskim pravima Evrope.

Sve države u svetu, dame i gospodo, imaju ustav. Ustav je brana. Ustav sprečava zloupotrebe. Ustav sprečava da se pogaze osnovna ljudska i politička prava. Takvi su npr. Zakon o pravima iz 1689. godine ili Zakon o parlamentu iz 1911. i 1949. godine u Velikoj Britaniji, u onoj zemlji u kojoj vi mislite da mi možemo da nađemo rešenja za sve probleme, a u stvari, obaveštajci i agenti i špijuni i okupatori u našoj zemlji upravo jesu oni iz Velike Britanije, Nemačke, Amerike i NATO.

U političkom smislu, ustav postoji kada je onemogućena subjektivnost, samovolja i zloupotreba nosilaca državne vlasti. To je ono što državna vlast jeste pretočena preko ministarstava kao izvršnih organa, a ujedno i kao političkih institucija pojedinih političkih organizacija, tj. stranaka. Ustav je akt institucije i objektivizacije vršenja državne vlasti.

U sociološkom smislu, neću da vam to govorim, a sadržina ustava odnosi se na dve vrste pitanja. Prva grupa pitanja vezuje se za državnu vlast, a druga za društvo i njegove pripadnike i građane. Grupa pitanja vezana za državnu vlast obuhvata različite načine formiranja vlasti: izbor, postavljenje, podelu vlasti na različite državne organe, odnose između državnih organa i akte koje oni donose. Pitanja u vezi sa društvom obuhvataju i načela ustava o putevima kojim se odvijaju ekonomski, politički život u društvu, kao i Povelju o građanskim i političkim pravima.

Pravna svojstva ustava su da je to osnovni zakon i najviši opšti akt, ali mnogi zaboravljaju i hoće da zaobiđu ustav kad god treba da se primene i poštuju osnovna ljudska i politička prava. Nepravna svojstva ustava su da je to ideološko-politički i programsko-deklarativni akt.

Šta je sa ustavnim sudom? Kako ga mi gledamo kao organ i instituciju, a kako je to u drugim razvijenim zemljama, u uporednom pravu? Ustavni sud u postupku odlučivanja o ustavnosti, u stvari, tumači ustav, ali je tom prilikom vezan za taj ustav. Da li je to slučaj kod nas? Nije. Nije od 2001. godine naovamo, jer se mora strogo pridržavati teksta ustava tražeći u njemu pravo značenje i objektivnu sadržinu.

(Predsednik: Gospodine Jojiću, 15 minuta ste govorili. Isteklo je vreme za SRS po ovom amandmanu.)

Hvala vam na pažnji. Predsedavajuća, hvala i vama što ste mi ukazali da je moje vreme ...

Dame i gospodo narodni poslanici, da bi došlo do izmena i dopuna Zakona o Vladi mora da bude rešeno i jedno prethodno pitanje.
Predlagač mora, pre svega, da pokrene inicijativu za promenu Ustava Republike Srbije. Kada to kažem, imam u vidu odredbe člana 125. Ovaj član iz Ustava Republike Srbije danas je više puta citiran. Predsednik Vlade i članovi Vlade – ko su? Jasno, glasno, određeno i niko ne može u ovoj državi da ovu odredbu pogazi. Na to nema niko pravo. Jedino ima pravo Parlament da vrši izmene i dopune postojećeg i važećeg Ustava Republike Srbije.
Član 125. kaže, obraćam se stručnoj javnosti, pravnicima, profesorima pravnog, ustavnog prava, sudijama Ustavnog suda i ostalim stručnim licima koja se bave pravnom naukom i onima koji rade i primenjuju zakone i ostale propise – Vladu čine predsednik Vlade, jedan ili više potpredsednika i ministri. Dakle, zamenika nema. Gospodo iz Demokratske stranke, vi ne možete da prekršite i da pogazite odredbe člana 125. Ustava.
Dame i gospodo narodni poslanici, da vidimo kako to reguliše uporedno pravo. Ustav Savezne Republike Nemačke, u članu 62, ko čini Saveznu vlade Savezne Republike Nemačke, kaže - savezna vlada se sastoji od saveznog kancelara i saveznih ministara. Da li ima zamenika? Nema. Evo toga zakona, najvišeg pravnog akta Savezne Republike Nemačke.
Dame i gospodo narodni poslanici, predložena izmena člana 3. glasi: "U slučaju da Vlada ima paran broj članova, odluka Vlade je doneta i ako za nju glasa najmanje polovina svih članova Vlade, pod uslovom da je za odluku glasao predsednik Vlade". Postavljam pitanje predlagaču i tražim odgovor – zašto baš mora biti parni broj? Evo, taj srećni broj 13 neka bude, neka bude neparan, pa kako vam bude tako glasajte. Paran broj je i u Saveznoj Republici Nemačkoj. Savezna Republika Nemačka ima 14 ministarstava. Zašto nama treba sada 24, 25 ili 30 ili 35?!
Sada se postavlja pitanje da li su to stranački interesi i interesi interesnih grupa? To je druga stvar. Ako je to u pitanju, onda je na dnevnom redu i ta tema. Zašto se ovlašćuje (u članu 4) Zakonodavni odbor Narodne skupštine da utvrdi prečišćeni tekst Zakona o Vladi? Mislim da ovo nije trebalo da se unosi u tekst zakona, ovo je neuobičajeno. Zakonodavni odbor i Odbor za pravosuđe mogu da razmatraju i da daju svoje mišljenje u odnosu na zakon, ali ne mogu oni zakonom biti određeni da oni unapred nama, narodnim poslanicima, kažu šta treba učiniti i ko je isključivo ovlašćen da prečišćen tekst da. Ovo nije trebalo ovako uraditi.
Kada je u pitanju Vlada, dame i gospodo, zamolio bih vas da se podsetimo samo na neke odredbe o Vladi, o Ustavu, pa da vidimo kako se to u uporednom pravu odvija, primenjuje i normira, a kako kod nas.
Vlada je najviši državni organ, kome je poverena politička i operativna izvršna funkcija, sastavljen od predsednika i ministara. To vam je u uporednom pravu.
U parlamentarnom sistemu podele vlasti izvršna funkcija poverena je istovremeno šefu države i Vladi. Šef države je titularni nosilac izvršne funkcije, dok stvarna, politička i operativna izvršna funkcija pripada Vladi, kao izvršnom organu. Vlada kao organ izvršne vlasti ima samostalna ovlašćenja. Jedino, u parlamentarnom sistemu vlasti Vlada je sastavljena od političara koji pripadaju strankama koje u parlamentu imaju većinu. To je nesporno.
Vladi se u celini poverava izvršna i upravna funkcija, ali ona u svom funkcionisanju mora uživati poverenje parlamenta koji donosi zakone, odobrava budžet i opštu politiku Vlade. Vlada je istovremeno samostalno kolektivno telo i skup ministara koji su pored kolektivne odgovornosti kao članovi Vlade i individualno odgovorni kao ministri za upravljanje određenim granama uprave.
Pitanje odnosa parlamenta i vlade može biti različito rešavano. Vlada po pravilu ne može postojati ako ne uživa stalnu podršku parlamenta. Parlament ima pravo u svako doba da stavi vladu na iskušenje. To se postiže mehanizmom glasanja o poverenju vladi.
U praksi je tokom vremena došlo do razlikovanja dve osnovne varijante parlamentarnog sistema, britanske i francuske. Britansku varijantu karakteriše dvopartijski, a francusku višepartijski sistem. U Britaniji partija koja pobedi na izborima formira jednopartijsku homogenu vladu, koja je kao takva stabilna. Višepartijski sistem u Francuskoj rezultirao je nestabilnom vladom koja je najčešće bila koaliciona, heterogena, jer nijedna partija nije imala većinu u parlamentu u odnosu na istoriju francuskog parlamenta.
Nestabilnost vlade pokušava se otkloniti racionalizacijom parlamentarizma, uvođenjem mešovitog parlamentarnog predsedničkog sistema. Suština racionalnog sistema sastoji se u jačanju položaja vlade u odnosu na parlament i otežavanju proceduralnih uslova za vođenje politike.
Sada ono što je bitno, da se podsetimo u kom sistemu se mi trenutno nalazimo, kakav je pravni sistem kod nas, da li je to parlamentarni sistem ili predsednički sistem? U predsedničkom sistemu je istovremeno i šef države, ali i predsednik upravne vlasti i vlade. To je slučaj u Srbiji. Šef države je Tadić, a ujedno rukovodi i komanduje Vladom Republike Srbije, ali je Parlament od toga udaljen i Parlamentu nije omogućeno da vrši kontrolu Vlade. On je nosilac svih vladinih funkcija i sam uspostavlja Vladu u pravu, ne odgovaraju Parlamentu, već neposredno i samo predsedniku. Teorijski to nije vlada koja se obrazuje u parlamentarnom sistemu.
U skupštinskom sistemu vlasti vlada je formalni organ parlamenta, koji u ime parlamenta obavlja izvršnu vlast kao njegov izvršni organ. To bi bilo po ustavu i po zakonu.
Šta je to čime se karakteriše vladavina prava? Postoje različite teorije i različita tumačenja. Prema prvom, liberalnodemokratskom shvatanju, vladavina prava je merilo ispravnosti i valjanosti bilo kojeg pozitivnog pravnog poretka. Vladavina prava je sinonim za demokratsku zajednicu, ona je poredak slobode kojom se obezbeđuje individualna sloboda. Valjanost zakona određuje sistem vrednosti koji je iznad pozitivnog prava, stoga se ovo shvatanje određuje i kao prirodno pravo, shvatanje vladavine prava tj. kao učenje o tome kakvo pravo treba da bude i kakva bi svojstva ustav i zakon trebalo da imaju.
Ona se ne može poistovetiti sa zakonitošću akata državne vlasti, već označava vladavinu onoga što zakon treba da bude. Prema pozitivističkom shvatanju vladavina prava je pitanje valjanosti prava i može se svesti samo na formalnu zakonitost akta državne vlasti.
Ona se svodi na pravnu državu, a ova na pravni poredak, u kojem su akti ustrojeni saglasno sa načelom formalne zakonitosti. U pravnoj državi upravo počiva na zakonu, isto kao i sudstvo. U pravnoj državi pojedinac ima položaj građanina koji raspolaže subjektivnim javnim pravima, putem kojih uzima učešće u javnim državnim poslovima itd. Prema trećem shvatanju, vladavina prava predstavlja mešavinu. Obeležje načela vladavine prava je garantovanje prava građana i njihove sigurnosti.
Ono što karakteriše uporedno pravo, opet ću se osvrnuti na Ustav SR Nemačke, član 61. Ustava, Bundestag ima pravo i može da optuži saveznog predsednika pred Saveznim ustavnim sudom za namerno kršenje osnovnog zakona ili drugog saveznog zakona. Zahtev za podizanje ovakve optužbe mora biti podnet od najmanje dve trećine poslanika.
Dame i gospodo, kada pogledate naš Ustav i njegove odredbe i kada pogledate Predlog izmena i dopuna ovog zakona, naročito oni ljudi koji se razumeju u pravo, koji su pravnici, a i običnom građaninu ovde ne treba mnogo da konstatuje da ne može da se krši Ustav Republike Srbije. Ove izmene će, ukoliko bi se dozvolilo da se usvoje, biti u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Šta će tada da radi Ustavni sud? Danas je rečeno u više navrata, šta će da radi Ustavni sud Republike Srbije, koji sada ima 10 članova? Hoće li moći da se suprotstavi u ovakvoj diktaturi ovakvom nasilju i narušavanju pravnog poretka u Republici Srbiji?
Zbog čega se donose izmene ovog zakona? Zbog čega nema ovde ministarstva za peticije, kao što je to u uporednom pravu? Dame i gospodo, veliki broj ministarstava, veliki apetiti, više političkih stranaka, pojedinci hoće privilegije i zbog toga dolazi do kršenja Ustava. Zato, kršenje Ustav Republike Srbije mora biti sprečen od strane ovog parlamenta.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpredsednik Narodne skupštine gospođica Nataša Jovanović istakla je činjenicu da je danas Centralna otadžbinska uprava predložila svog kandidata za predsednika Republike Srbije na sledećim izborima, gospodina Tomislava Nikolića. Ukazala je da su neki predsednici opštinskih sudova izašli u susret i odazvali se pozivu SRS radi overe potpisa građana koji žele da daju podršku Tomislavu Nikoliću.
Prvo bih pohvalio i zahvalio se predsedniku Okružnog suda u Pančevu, gospodinu Vujasinović Dragoljubu, kome sam se obratio i odmah je prihvatio da se na područje Okružnog suda Pančevo upute overači u sedišta opštinskih odbora SRS. Zahvaliću se i predsednici Opštinskog suda u Pančevu gospođi Slavici Martinović, zatim predsedniku Opštinskog suda Kovačica i predsedniku Opštinskog suda u Kovinu, jer su na korektan način prihvatili da overač izjava dođe u sedište SRS, gde građani, koji su se obratili SRS saznavši za vest da je Tomislav Nikolić kandidat SRS, mogu da overe svoje potpise u subotu i nedelju pošto većina njih radi radnim danom, a sud radi do 14 časova.
Vrlo je nekorektno što je vršilac dužnosti predsednika Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici Zlatica Stevanović odbila da omogući dolazak overača u sedište Opštinskog odbora SRS. Isti je slučaj i u odeljenju Opštinskog suda u Irigu, a u pitanju je Opštinski sud Ruma. Ova dva opštinska suda su odbila da angažuju overače da bi došli da overe izjave građana subotom i nedeljom.
Pozivam i obaveštavam o ovome predsednika Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici, ukoliko bude čuo ili ga neko bude obavestio, gospodina Borislava Pupavca, da preduzme određene mere da overači izađu u sedište SRS radi overe.
Neka odlaze overači u sedišta svih političkih stranaka. Mi ne tražimo privilegiju, ali ne treba da budemo diskriminisani. Još jednom pozivam gospodina Borislava Pupavca da ispita i proveri zbog čega su vršilac dužnosti predsednika Opštinskog suda Zlatica Stevanović i odeljenje Opštinskog suda u Rumi odbili da izađu i angažuju overača zapisnika na licu mesta.
Naravno, radnici pravosuđa, pogotovo administracija, imaju male plate i za ovo će biti nadoknada plaćena, ko izađe na lice mesta, po potpisu. Zbog toga sam bio prinuđen da obavestim javnost i narodne poslanike, a nisam siguran da ovakvih slučajeva nema i u celoj Srbiji, u pojedinim opštinskim sudovima. Ovo je poziv i apel zbog građana koji žele subotom i nedeljom da daju potpise, da se overe, kako ne bi izostajali sa posla radnim danom.
Dame i gospodo, u odnosu na predloge zakona koji se nalaze na dnevnom redu pod ovom tačkom, samo bih se osvrnuo na zakon o budžetskom sistemu. Ovako važan sistemski zakon, koji je skoro odmah iza Ustava u svim zemljama, zaslužuje izuzetno veliku pažnju.
Da je to tačno, pokazuje i sam član 1. Predloga zakona koji kaže da se ovim zakonom uređuje planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave; priprema i donošenje finansijskih planova Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje; budžetsko računovodstvo i izveštavanje, finansijsko upravljanje, kontrola i revizija korisnika javnih sredstava i budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i finansijskih planova pomenutih fondova; nadležnost i organizacija Uprave za trezor, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija i trezora lokalne vlasti i druga pitanja od značaja za funkcionisanje budžetskog sistema. Posebno se, naglašeno je, ovim zakonom uređuju i vrste i pripadnost javnih prihoda.
Da li u oblasti javnih finansija Republike Srbije ima važnijih pitanja od ovih koja su pobrojana? Uostalom, ovo i jesu važna pitanja za javne ili državne finansije svake zemlje, pa i Republike Srbije.
Međutim, ceo ovaj veliki i važan zakon je prava katastrofa u svakom smislu reči. Prvo, neverovatno je sa kakvom neukošću i brzopletošću su pobrojani mnogi izrazi i pojmovi na početku zakona i definicije koje niko živi ne razume, a kako će tek oni stručnjaci koji treba da sprovode ove odredbe a nisu kreatori teksta zakona.
Ili, obrnimo pitanje - znaju li tvorci ovog teksta kako, u stvari, u životu i u praksi izgleda pravo i ozbiljno profesionalno funkcionisanje javnih finansija, ne samo u Ministarstvu finansija i njegovom trezoru, nego i u svim drugim delovima sistema javnih finansija, u drugim republičkim organima i organizacijama, ministarstvima, lokalnim organima opština, pre svega, i drugim direktnim i indirektnim budžetskim korisnicima?
Očigledno ne znaju, jer dok oni šumom, budžetska pravila drumom. Tako se za glavu hvataju pravi znalci budžetlije koji nisu filozofi i modelatori, nego profesionalci u pravom smislu te reči, koji znaju da je budžet, ma kako bio moderan i reformski, jedan dokument koji materijalno podržava, novčano prati neke druge zakone ili propise koji zahtevaju trošenje sredstava, ali samo za obaveze države utvrđene u tim zakonskim propisima.
Zato i postoji veliko ustavno načelo ili obaveza da se u budžet ne može unositi rashod ako to nije obaveza države da finansira, jer bi tako nastao haos koji mi u stvari sada imamo, i to ovog časa, što najbolje pokazuje sadašnji predlog budžeta.
Pogledajte sami pa ćete videti da ima veći broj stavki i sa većim minusima koji ama baš nikakav zakonski propis nemaju kao pravni osnov za finansiranje iz budžeta.
Ceo Nacionalni investicioni plan, subvencije, krediti, skijališta i slično. A šta to vredi kada je to ovde kao pokriveno definicijama u zakonu o budžetskom sistemu, što je protivpravno i što je varka koja nema pokriće ni u jednom propisu, pa zato nema valjanog obrazloženja uz ovaj zakon.
Teško se može razumeti da je Vlada htela da nas fascinira sa ovoliko pojmova, sakrivajući se iza floskule da su to stručni budžetski termini, što je prevara, jer čak i da je tako, valjalo bi ih detaljno objasniti i uveriti narodne poslanike da su to sve pojmovi koji su neophodni da pomognu stručnim službama koje obavljaju poslove u vezi s planiranjem, pripremom, donošenjem i izvršavanjem budžeta Republike Srbije i drugim važnim poslovima, kako je to navedeno u članu 1. ovog zakona.
Da ste bar bili hrabri pa da ste pitali jednog običnog budžetliju, ne mora na nivou Republike, nego nekog budžetliju koji ima prakse bar četiri-pet godina u nekoj od opština, da li su mu jasne sve ove ovolike definicije i pojmovi, videli biste i sigurno je da nema šansi da sve ove pojmove i definicije razume a tek kako će da ih primenjuju.
Ovo naročito važi zbog toga što ni oni koji su ih pisali ne umeju da ih objasne na pravi način.
Ali, u toj množini pojmova razaznaje se prava namera, da se u ovako važan zakon obavezno unesu neke odredbe koje tako komotno daju mogućnost i pravnu zaštitu onim, tobože odgovornim, licima da mogu da troše javni novac bez ikakve kontrole iako sve u zakonu vrvi od kontrolnih mehanizama da glava zaboli.
Mnogo je primera, ali ću navesti samo neke.
Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 7. Predloga se kaže da je za izvršenje budžeta Republike Srbije odgovoran ministar nadležan za poslove finansija i odmah bi se moglo pomisliti kako je to sasvim u redu, ali ovom ministru se daju takva ovlašćenja da može sve, a ništa lošije nisu prošli ni ostali ministri u pogledu svojih ovlašćenja.
No, vratimo se ministru finansija. Zašto? Zato što se već u članu 10, koji nosi naslov "Investiranje sredstava", daje ovlašćenje ministru, odnosno licu koje on ovlasti, što je strašno.
Pažljivo slušajte, citiram odredbu člana 10: "Ministar, odnosno lice koje on ovlasti, može novčana sredstva na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije, osim sopstvenih prihoda, kao i za koje je u posebnom zakonu, odnosno međunarodnom ugovoru utvrđena namena koja ograničava upotrebu tih sredstava, investirati na domaćem ili inostranom finansijskom tržištu novca ili kapitala, u skladu sa zakonom i drugim propisom". Naglašavam - investirati. Naravno, međunarodni ugovori su izuzeti, jer je to tako i traženo.
Neka me neko od predstavnika Vlade, recimo ministar finansija, uveri da to nije iznošenje našeg, državnog novca u inostranstvo i zbog kojih namera.
Koja država na planeti dozvoljava da se novac poreskih obveznika iznosi u inostranstvo i pod kojim uslovima i da li to znači da se neka sredstva od privatizacije, od inostranih kupaca, koja je trebalo da budu uplaćena u budžet, u stvari i sada nalaze u inostranstvu i investiraju se?
Evo, ima pokrića, i to zakonskog, baš u ovom zakonu, jer koliko sam video, ova odredba je i u sadašnjem zakonu i na snazi je. Ako to nije tako, neka izađe ovde ministar finansija, neka me demantuje i kaže da ta odredba nije to i da predlaže da se briše. Možda postoji neki drugi razlog da u zakonu imamo ovako ponižavajuću odredbu koja vređa svakog poreskog obveznika Republike Srbije, a na drugoj strani predstavlja katastrofalno pokriće za nenamensko trošenje budžetskih para, i to u nepoznatim iznosima i trajno, jer novac budžeta služi za izmirivanje obaveza države. Nema smisla da se on investira na inostranom tržištu kapitala.
Da li bi, dame i gospodo, Nemačka ili bilo koja ozbiljna država, možda Francuska, dozvolila da ima u svom zakonu ovakve odredbe? Neka vicepremijer objasni zbog čega.
Dame i gospodo, bilo je više govora o tome da mi imamo velika novčana devizna sredstva koja se nalaze u inostranstvu. Zašto su milijarde deviza Republike Srbije deponovane u inostranstvu? Zašto te devize, odnosno ta novčana sredstva, ne budu stavljena u funkciju zapošljavanja, otvaranja preduzeća? Zašto nisu u funkciji razvoja poljoprivrede?
Zašto jedna od tih milijardi evra nije poklonjena poljoprivrednicima, da im se kupi 20.000 traktora, onima koji će to tri puta svojim radom i svojim trudom vratiti državi kroz proizvodnju? Prema tome, ima mesta da se poljoprivrednicima pomogne.
Sećate se da je prošle i pretprošle godine u budžetu čak 41 milijarda dinara bila namenjena za specijalne usluge i namene . Za tu 41 milijardu dinara moglo se kupiti 14.000 traktora srednje klase.
To bi bio takav podsticaj našoj poljoprivredi da bismo mi bili u situaciji da proizvodimo ogromne količine poljoprivrednih proizvoda za izvoz i na taj način da se sredstva povrate našoj državi.
Dalje, nema smisla da se za ovako ozbiljan i važan zakon daju tako oskudna i nevešta obrazloženja. Po mom mišljenju, ovaj zakon bi trebalo vratiti na popravni ispit kako bi se ova važna pitanja u potpunosti sagledala i na pravi način regulisala na opštu korist.
Koristim priliku, dok je tu potpredsednik Vlade Republike Srbije gospodin Đelić, da mu postavim pitanje. Gospodine ministre, da li mogu jedno pitanje? Da li ćete iznaći mogućnost da se povećaju plate prosvetnim radnicima?
Da li ćete pronaći mogućnost iz budžeta, ili iz rezervi, da se povećaju plate zaposlenima, administrativnim radnicima u pravosuđu, jer nisu uspeli pregovori Vlade i sindikata organa pravosuđa?
To su pitanja na koja bih želeo, ako budete raspoloženi, da odgovorite, a smatram da ima mesta da se pomogne onim kategorijama građana koji loše žive. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Sulejman Spaho obrazložio je detaljno upravo amandman koji je on podneo. Ne bih ga ponavljao, ali ono što sam želeo da ukažem da nama iz SRS nije razumljivo, kako je to moguće da se u jednoj odredbi, pre svega u članu 1. stav 2, predvidi i normira odredba koja kaže: ''U Republici Srbiji zabranjeno je osnivanje i rad službi bezbednosti mimo odredaba ovoga zakona.''
Dame i gospodo narodni poslanici, da li ste imali prilike da se susretnete sa ovakvom odredbom i sa ovakvom formulacijom? Ako je to predlagač nameravao da naslovi tako u stavu 2, mi smatramo da je moguće ovaj stav 2. da se prepisuje i pripisuje na svaki član.
Valjda se, dame i gospodo narodni poslanici, podrazumeva da niko ne može osim države osnivati službe bezbednosti u našoj državi. Zbog toga je ova odredba stava 2. suvišna i nju treba brisati. Napominjem da je moguće ovako svakom članu dodati zabrane, zabrane, zabrane koje apsolutno ništa ne znače.
Mi smatramo da je ova formulacija sasvim nepotrebna i suvišna i opterećuje ovaj član i ovu normu Predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik SRS Nemanja Šarović uložio je amandman na član 1. Predloga zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kojim predlaže da se u članu 1. stav 1. menja i glasi: ''Ovim zakonom se uređuje bezbednosno-obaveštajni sistem Republike Srbije, poslovi, ovlašćenja, međusobna saradnja i nadzor nad radom službi bezbednosti u Republici Srbiji, kao i druga pitanja od značaja za njihov rad.''
Ovim amandmanom se, u skladu sa stavom SRS, definiše predmet ovoga zakona. Ono što je neprihvatljivo i nejasno, ovim članom se propisuje da službe bezbednosti deluju na osnovu i u okviru Ustava, zatim zakona i drugih propisa i opštih akata. Međutim, nije jasno na osnovu kojih to opštih propisa i pravnih akata može služba delovati, mimo Ustava i mimo zakona. Mimo Ustava i mimo zakona ne može nijedna služba, pogotovu služba bezbednosti, da deluje.
Šta je to strategija nacionalne bezbednosti? Nije definisana. Šta je strategija odbrane i utvrđene bezbednosno-obaveštajne politike Republike Srbije? Nije jasna i nije definisana. Stoga je norma koja reguliše ovu materiju apsolutno u praksi neprimenjiva, a iza ove norme, kako se predlaže, stoje brojne zloupotrebe, koje se u praksi mogu desiti.
Naročito kada su u pitanju opšti propisi, jer onaj koji bude u praksi primenjivao opšte propise u okviru službe bezbednosti, neće se taj držati ni ustava, ni zakona, taj će pre svega koristiti ono što je njemu najprihvatljivije, najlakše, i on se uvek može pozvati na opšti propis ili opšta pravila. To je vrlo problematično. To je u ovom zakonu, dame i gospodo narodni poslanici, apsolutno neprihvatljivo i ovo mora biti zabranjeno.
Ne radi se ovde o nekoj delatnosti gde ne mogu nastupiti štetne posledice za slobode i prava građana, iza ovoga i te kako mogu da se kriju brojne zloupotrebe i mogu da se kriju vrlo bitne nezakonitosti koje mogu imati dalekosežne posledice po demokratiju i po bezbednost naših građana.
Da bi se izbegla suština zakona, taj koji bude primenjivao ovaj zakon, ostaje njemu na volju hoće li se on pridržavati zakona ili će se pridržavati opštih pravila. To je problematično. Zbog toga mu treba onemogućiti, svezati ruke i reći: ne, služba mora da se pridržava Ustava i zakona.
Ovo je ključno pitanje na kome mi insistiramo. Nije jasno, dakle, ko predlaže i gde se usvaja strategija nacionalne bezbednosti i strategija odbrane. Iz ovog predloga zakona ovako paušalno ne stoji, nema jasne norme koja reguliše ovu materiju.
Dame i gospodo, strategija nacionalna mora da bude jasna, ona mora biti uređena zakonom. Ovo ne može biti apstraktno pitanje, a prepušteno službi, da služba sama ceni kakvu će ona imati strategiju i kakvu će politiku bezbednosti voditi. To, dakle, po mišljenju SRS i po mom dubokom uverenju mora biti precizirano i zakonom uređeno do perfekcije, da niko ne može da time manipuliše.
Šta to znači politički neutralno kada je u pitanju član 2. stav 2? Molim vas, politička neutralnost, da li se odnosi na unutrašnje političke odnose ili se odnosi na koalicione političke odnose, ili govorimo o političkoj neutralnosti prema opoziciji i drugim političkim strankama, ili se pak govori o političkoj neutralnosti spolja.
Dame i gospodo, pravimo razliku. Da li je ova politička neutralnost iznutra važna za državu i da li se ta neutralnost odnosi na neutralnost službi bezbednosti drugih država, dakle spolja? Šta ovaj termin znači, neka se objasni, tražimo objašnjenje.
Da li će se prema spoljnim zemljama i njihovim službama obaveštajnim ponašati neutralno? Naša služba da li će se neutralno ponašati prema stranim obaveštajnim službama? Ta neutralnost mora biti razrađena do perfekcije, apsolutne tačnosti, kako Rimsko pravo propisuje. Od rimskih dana do današnjeg dana mi ne možemo da napravimo određenu normu koja mora biti jasna, mora imati jasnu poruku i da mora biti primenjiva, da mora time biti određena uloga svakog subjekta koji postupa po ovom zakonu.
Da li ćemo imati neutralan stav prema zemljama Evropske unije, a samim tim nećemo obaveštajno da delujemo prema tim zemljama? Onda možda nećemo ni prema Americi, jer vi iz aktuelne vlasti tražite ulazak u NATO. Možda nećete biti neutralni prema Rusiji, koja nas danas i te kako pomaže za odbranu Kosova i Metohije. Sumnjam u ovu neutralnost, službu treba usmeravati jedino u pravcu poštovanja Ustava i zakona.
Međutim, dame i gospodo, mi danas živimo u veoma opasnom vremenu koje skoro nikada nije bilo opasnije za Srbiju kao državu i njen narod.
Postavljam pitanje: da li ćemo tu neutralnost pokazati kada je u pitanju suverenitet, teritorijalni integritet, bezbednost naših građana i kada je u pitanju teritorijalni integritet, a posebno kada je u pitanju teritorija Kosova i Metohije? Da li ćemo da budemo i tu neutralni? Tu služba bezbednosti ne može biti neutralna, niti sme biti neutralna Vlada, niti sme biti neutralna bilo koja institucija u našoj državi.
Dame i gospodo, toliko sam imao u odnosu na ovaj član 2. i odnosu na amandman kojeg je uložio gospodin Nemanja Šarović. Definicija koju je predložio narodni poslanik SRS Nemanja Šarović je i te kako preciznija i jasnija, određena i reguliše materiju koja je u pitanju na jedan vrlo konkretan, jasan i precizan način.

Dame i gospodo, narodni poslanik Zoran Antić, ispred SRS, obrazložio je amandman koji je uložio. Međutim, ono što je problematično u ovom članu jeste stav 3. U stavu 3. se predlaže da pripadnici službi bezbednosti ne mogu biti članovi političkih stranaka.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje i tražim na to odgovor: ko i u kom postupku utvrđuje činjenicu da li je neki pripadnik službe bezbednosti član neke političke stranke i kako se to utvrđuje? Da li se to utvrđuje na osnovu ličnog izjašnjavanja pripadnika službe bezbednosti, da on kaže svom pretpostavljenom - nisam član nijedne političke stranke, a on bude član neke političke stranke koja je na vlasti ili opozicione stranke.
Međutim, da li se to utvrđuje na osnovu izveštaja svih političkih registrovanih stranaka i nevladinih organizacija na teritoriji Republike Srbije, da bi se bilo kakav dokaz mogao pružiti, da taj čovek nije politički angažovan.
Idemo na Ustav, da pogledamo kako Ustav reguliše.
Član 21. ovo ne predviđa. Ovo nije ustavna kategorija. Ako bi se ovaj predlog i ovaj stav 3. u članu 2. Predloga zakona prihvatio ovako kako jeste, u tom slučaju bi bilo diskriminacije prema ljudima koji žele ili mogu da budu članovi političkih stranaka. Čista diskriminacija.
Dalje, u članu 60. Ustava predviđeno je i normirano pravo na rad. Zašto pripadnici Službe bezbednosti, pogotovo operativci ili sitni činovnici, ne bi mogli da budu članovi političkih stranaka? Postavljamo sledeće pitanje - ako ne mogu da budu pripadnici Službe bezbednosti kao operativci, članovi nijedne političke stranke, njima je uskraćeno ustavno pravo, kako Ustav predviđa u čl. 21. i 60.
Postavlja se sledeće pitanje - da li će se ovaj princip primeniti na direktore, šefove i načelnike ovih službi bezbednosti u našoj državi? Da li su ovi članovi nekih političkih stranaka koji su na rukovodećim mestima u Republici Srbiji, bilo da je vojne ili civilne službe bezbednosti?
Ovde očigledno proizilazi čista diskriminacija. Nismo svi jednaki pred zakonom. Sve se plašim da ćete dovesti šefa Bije koji nije politički i stranački orijentisan. To isključujem. Ne verujem nikome.
Jedan bivši ministar je došao na vrata predsednika Vlade sa jednim visokim funkcionerom u ponoć, zakucao mu na vrata u želji da ga taj visoki funkcioner učlani u jednu političku stranku. Kad je taj čovek otvorio vrata, skamenio se kada je video koga ima pred vratima i koji mu je cilj bio da dođe u ponoć kod njega. Neću ga imenovati, ali kažem toga ima i to ne valja. To nije dobro.
Ako ne mogu da budu politički organizovani i politički aktivni operativci službi ili organa unutrašnjih poslova, onda ne mogu ni načelnici, ni ministri, ni šefovi, ni direktori tih službi, ako hoćemo jednakost pred Ustavom i pred zakonom. Ovo govorim zbog toga što u dosadašnjoj praksi toga nije bilo. Nije ni sada.
Nemojte nekome da verujete sada, bog zna kako da vas ubeđuje, da je neko nestranački orijentisan ili nije angažovan politički u nekoj političkoj stranci, a on je direktor određene službe bezbednosti. Nemojte verovati nikome, jer ja ne verujem, jer onaj koji ga je tamo postavio i ko ga bira, sigurno je morao da pridobije njegovu lojalnost i njegovu političku i stranačku pripadnost.
Dame i gospodo, kada je došlo do promena i kada je došao DOS na vlast iz službe je isključio oko 500, čak i više, pripadnika Službe bezbednosti, ali zato preko noći novih 300 je primljeno.
Prema tome, ne treba ovako gledati Službu bezbednosti. Ona ne može da bira strane. Ona je Služba bezbednosti države. Ona je stub bezbednosti. U njoj moraju da rade, kao što rade, časni, pošteni i hrabri ljudi, da se odupru svakom nasrtaju i svakom neprijatelju, kako spolja tako i iznutra države.
Zbog toga, dame i gospodo, smatram da ne treba praviti razliku, ne treba vršiti diskriminaciju, moramo se truditi i boriti da svi građani, kako to Ustav u čl. 21. i 60. predviđa, svi smo pred zakonom jednaki i ne treba vršiti ovu diskriminaciju u pogledu Službe bezbednosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik SRS dr Paja Momčilov uložio je amandman na član 3, kojim predlaže da se ovaj član briše. Brisanje se predlaže, jer je članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo.
Međutim, dame i gospodo, ono što bih želeo posebno da naglasim vezano za odredbe i sadržaj ovog člana, u predlogu člana 3. predlagač predlaže Narodnoj skupštini da se usvoji ovakav član, da službe bezbednosti, kao deo jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema Republike Srbije, deluju. Za razmatranje pitanje od značaja za nacionalnu bezbednost osniva se Savet za nacionalnu bezbednost, jedno telo, i ovim zakonom posebno uređuju poslovi Saveta od značaja za usklađivanje i usmeravanje rada službi bezbednosti.
Međutim, ono što je problematično, za operativno usklađivanje rada službi bezbednosti osniva se Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti (u daljem tekstu: Biro za koordinaciju). Međutim, dame i gospodo, ovaj član je apsolutno neprecizan, konfuzan i u ovom članu vidite prisustvo mnogo babica, a tamo gde je mnogo babica, vi znate šta se rađa.
Ovim članom se, dame i gospodo, fabrikuje birokratija. Kako to, prema članu 3. Predloga zakona, Narodna skupština vrši nadzor nad radom Saveta i nad radom službe bezbednosti?
Iz prakse, u drugom sazivu sam u Odboru za bezbednost, mogu vam reći, praktično, Skupština Srbije nema pravi i suštinski nadzor nad radom službi bezbednosti. Sve se to svodi na podnošenje jednog šturog, uopštenog izveštaja načelnika ili direktora tih službi.
To što možete da vidite i da pročitate u tom izveštaju, to možete da pročitate i u dnevnim novinama: "Politika", "Kurir", "Blic" itd. Vidi se da Skupština nema nadzora i iz samog izveštaja što je BIA nedavno podnela Odboru za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije.
Dalje, dame i gospodo, ono što je problematično u ovom članu, kaže: "Rad službi bezbednosti je pod nadzorom Narodne skupštine..." Kakav je to nadzor? Na koji način službu kontroliše Narodna skupština? Da li ulazi u prostorije u kojima se obavljaju operativni poslovi, da li se otvaraju arhive i dosijei? Ne. Da li se zna protiv koga se vodi operativna obrada? Ne. Da li Narodna skupština zna ko se prisluškuje? Ne zna. Da li Skupština ko se prati? Ne. Ko se tajno snima? Ne zna. Kome se prisluškuju prostorije? Ne. Kome se prisluškuju automobili? Ne.
Prema tome, ne možemo govoriti da Narodna skupština vrši nadzor nad službama bezbednosti. To je apsolutno neprihvatljivo i to nije u praksi sprovedeno. Dakle, ovo je ključno pitanje.
Dame i gospodo, neki se sećaju, ali podsetio bih vas na 1966. godinu. To su godine kada je DB žarila i palila. Bila je izmakla kontroli i državnih organa, i parlamenta, i predsednika Republike, i svih institucija, i Odbora za bezbednosti pri SIV, tadašnjem, jer je to bila SFRJ. Kada je izbio onaj sukob i onaj slučaj sa Čehoslovačkom 68. godine, vagonima su uništavane arhive, u svim regionalnim sekretarijatima, u svim odeljenjima unutrašnjih poslova DB po sekretarijatima i okruzima.
Da se ne bi to dogodilo, skrećem pažnju da se ne sme dozvoliti da ta služba izmakne kontroli i da ta služba mora polagati račune parlamentu, a ako vi dozvolite da se u toj službi formira Biro za koordinaciju i operativni rad, molim vas imaćete ponovo biro u kome je bio Beba Popović alfa i omega.
Ne može da bude biro. Šta će biro da operativne poslove obavlja. Ako postoji Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost, Biro će biti najjače operativno telo, u njemu će se krojiti politika obaveštajna i operativna. U birou ćete imate one koji će vam brojati čak i crvena i bela krvna zrnca. To vam poručujem kao čovek koji poznaje tu službu.
Mi sada imamo aktuelnu vlast, a sutra dođe druga vlast, kasnije dođe sledeća vlast. Kako ta služba radi, hajde da otvorimo dosije i operativne arhive. Hajde da vidimo, dame i gospodo, da li ima onih sa prikrivenim identitetom i u ovom parlamentu, da vidimo ko je iz koje strukture i iz koje političke stranke bio obaveštajni saradnik i obaveštajac za američku, ko za englesku, i ko za drugu američku, englesku i naročito nemačku službu.
Dame i gospodo, sve je to sumnjivo, a sve kada se neko udalji od Ustava je vrlo problematično i sumnjivo. Zbog toga ova služba mora biti pod jakom kontrolom. Ne mogu sada da optužim tu službu da ona trenutno obavlja određene operativne poslove protiv tog i tog, ali postoje sve mogućnosti za to. Molim vas, kada je bila akcija ''Sablja'' vi, dame i gospodo, znate da je uhapšeno 12 i po hiljada ljudi, a koliko je njih optuženo, a koliko je osuđeno. Mi ne možemo dozvoliti takva vremena da se vrate na naše prostore.
Kada je u pitanju javnost, hajde da vidimo kako to izgleda. Nije jasno koja je to javnost? Da li je to javnost da će ta služba morati da polaže račune nevladinim organizacijama? Zašto se u ovom članu predviđaju i odredbe, i u zakonu, molim vas, organizacije? Da li će to morati služba bezbednosti da podnosi račune i izveštaje Nataši Kandić, Sonji Biserko, Sonji Liht, Biljani Kovačević i ostalom njihovom društvu. Dame i gospodo, naša služba to ne sme da radi. Zbog goga ta javnost ne može tako biti definisana u ovom zakonu.
Dalje, vrlo je važno da vam ukažem šta će se dogoditi i šta može da se dogodi. Javnost može biti i američki ambasador ili treći sekretar u toj ambasadi, a zna se šta taj treći sekretar u američkoj ambasadi danas radi u Beogradu.
Postavljam pitanje Vladi Srbije da mi odgovori, kako je to regulisano u uporednom pravu, hajde da vidimo kako je to regulisano u Francuskoj, u Americi, u Nemačkoj u Engleskoj, u Velsu, Holandiji, Belgiji, Rusiji, da vidimo da li CIA podnosi izveštaje ovako i obaveštava javnost o svojim delatnostima. Hoće li CIA nekoj tamo Nataši Kandić da dozvoli, ili Sonji Biserko, da može da dobije izveštaj i da se sa tim podacima upozna. Nikada, apsolutno nikada.
Vidite, ovim predlogom zakona otvara se mogućnost. Ako kažemo javnost, Nataša Kandić će sutra da pozove Radeta Bulatovića i da kaže, u zakonu koji ste vi doneli imam pravo, jer ste regulisali da javnost mora biti obaveštena. Ta javnost jeste i Fond za humanitarno pravo i ona kaže, tražim podatke koje operativne podatke vi imate prema kojoj državi ili prema kome u ovoj zemlji.
Kada je u pitanju javnost, obaveštavanje građana, podsetio bih vas i postavio pitanje, da li je Engleska obaveštajna služba obavestila svoju javnost o kidnapovanju predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića i ulogu njihove službe u hapšenju i otmici Slobodana Miloševića? Nije naravno, niti će ikada obavestiti.
Prema ovome zakonu, otvara se mogućnost da se obaveštava neka javnost. E ta javnost vam je upravo ono o čemu sam malopre govorio. Rekao sam malopre, otvorite arhive, dame i gospodo, i videćete kakva je situacija, dosijee i arhive, i onda ćete videti koji zumbul je odakle bio u kojoj službi obaveštajac.
To je ono, gospodine ministre, vrlo problematično. Kada se donosi jedan zakon treba doneti dobar zakon o službama bezbednosti. Mi se zalažemo da naša država i naša služba bude veoma jaka, i da ne dozvolimo neprijateljima da nam rovare i da prekopavaju, preoravaju sve ono što je u Srbiji najvrednije, i da optužuju i isporučuju Haškom tribunalu, koji je apsolutno antisrpski raspoložen, zajedno sa Amerikom, koja otima Srbiji Kosovo i Metohiju. Hvala vam.

Hvala lepo, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici,  narodni poslanik Saša Valjarević je uložio amandman na član 4. Predloga ovog zakona.
Kada pročitate član 4, koji glasi - službe bezbednosti su BIA, kao posebna organizacija.
Dame i gospodo, ovo je vrlo problematička definicija. Zašto? Ovo mene asocira na kriminalne organizacije, mafijaške organizacije.
Međutim, gospodo narodni poslanici, cenim i poštujem veoma službu bezbednosti naše države. Drugačije je shvatam, no što će je neki drugi shvatati. Zbog toga ukazujem da nije dobar termin kao posebna organizacija.
Na primer, i OVK je organizacija, a po meni, BIA je bezbednosna institucija od posebnog značaja za našu državu. BIA nije masonska loža, niti pak frontovska organizacija iz prošlih vremena. Zato reč "organizacija", dame i gospodo narodni poslanici, loše zvuči. Zato ovu rečenicu nije trebalo unositi u odredbu ovog člana.
Međutim, u odnosu na VBA i VOA smatram da je u pitanju podela nadležnosti ovih službi i njihovog delokruga rada, jer se po principima, metodima i sredinama bitno razlikuju od BIA. Postavlja se pitanje - kako onda možete da koordinirate rad ove dve vojne službe sa civilnom službom BIA? Vrlo nemoguće, vrlo teško.
Šta će se u praksi događati? U praksa će biti da će jedni druge da kontrolišu i jedini druge da prate. Davaće jedni ovakve izveštaje, različite drugi, tako da nećete imati jedinstven pristup problemima obaveštajnog i kontraobaveštajnog rada.
Kada je u pitanju VOA, onda ne izlazi iz kasarne, dame i gospodo, to moramo da shvatimo. Ona deluje u okviru vojnih objekata, tj. kasarni.
Bilo bi interesantno da mi se objasni, kako se taj delokrug rada VOA usklađuje sada, ova u kasarni, a ova deluje vani kao BIA, kako se sada to usklađuje? Ovo je veoma važno pitanje, pa zbog toga tražim objašnjenje, kako će te dve institucije u praksi da funkcionišu.
Vidim da će po ovom zakonu Vojnoobaveštajna služba izaći iz kasarne. Dakle, neće delovati u skladu sa Ustavom i da će da radi kada izađe iz kasarne paralelno sa BIA. Znači, operativni rad će biti Vojnoobaveštajne službe, koja treba da deluje u okviru vojnih objekata te iste kasarne i sada izlazi iz kasarne, a nije ustavna kategorija niti Ustav to dozvoljava, i ona će paralelno da vodi obaveštajni rad, i to kako spolja, tako i iznutra.
Da li je to posledica saradnje našeg Ministarstva sa civilnom zaštitom iz Ohaja? Znate, ona garda što se prezentira srpskom narodu da je to garda američka, čuvena, iz Ohaja, ne, to nije garda, to je civilna zaštita, a ne garda. Prema tome, mi po njihovim uzorima ne moramo da gradimo, niti da usavršavamo, niti da organizujemo rad naših službi bezbednosti.
Dame i gospodo, svi ovi poslovi moraju biti jasno razgraničeni, naglašavam, moraju biti razgraničeni. Svako da deluje u skladu i u okviru svog okvira delovanja, pre svega da bi se znalo ko šta radi u ovoj državi i ko će za šta da odgovara.
Zašto to govorim? Dame i gospodo, zbog toga što će doći do sukoba nadležnosti. Ovo je vrlo važno pitanje. Doći će, prema Predlogu ovog zakona, do sukoba nadležnosti određenih službi, jer kada vi pročitate ovaj predlog zakona, koji sadrži 21 član normi, onda možete videti da ovo nije dobar zakon, da on upravo ne razgraničava delovanje vojnih obaveštajnih službi od civilne službe. Zato ovaj zakon nije dobar.
U primeni će biti velikih problema. Rekoh malopre, Vojnoobaveštajna služba sada, po ovom predlogu zakona, izlazi iz kasarni, a to po Ustavu nema pravo i ne može, ona treba da deluje tamo.
Zbog toga sam, dame i gospodo, veoma zabrinut, zbog tog sukoba nadležnosti. Smatram, ono što je rekao gospodin Valjarević i ovo što sam istakao, da su to ključne stvari i da je to vrlo važno za bezbednost države, za bezbednost građana, za ostvarivanje demokratije i za ostvarivanje slobode i prava naših građana.
Ako vi uzmete i pogledate ovaj zakon, on liči na pravilnik lovačkog društva ili dobrovoljnog vatrogasnog društva. Dakle, 22 člana reguliše rad najznačajnijih službi bezbednosti u jednoj državi.
Voleo bih kada bi Vlada Republike Srbije, pošto volim da izučavam uporedno pravo, sada narodnim poslanicima izradila u Institutu za uporedno pravo elaborat, i taj elaborat da dostavi narodnim poslanicima i da narodni poslanici vide kako je to regulisano u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Engleskoj, Velsu, Americi, Rusiji itd.
Onda bi narodni poslanici mogli da se uvere da se narodnim poslanicima ne prezentira i ne predlaže donošenje loših zakona. Od 2000. godine do današnjeg dana blizu 300 zakona je doneto. Neki zakoni nisu ni stupili na snagu, interveniše Vlada Republike Srbije, traži izmene i dopune zakona.
Dame i gospodo, ponavljam, imam posebnu odgovornost i zabrinut sam. Zakonik o krivičnom postupku, Ustav i zakon o ovim službama je ogledalo demokratije jedne države. Ovo nije Zakon o parničnom postupku, ovo nije Zakon o izvršnom postupku, ovo nije Zakon o privremenom poravnanju, ovo je veoma ozbiljan i važan zakon, jer on se tiče svakog pojedinca ove države.
Imam iskustvo u radu i informisan sam kako ta služba radi. U tu službu želim da imam puno poverenje i hoću da ta služba ne zloupotrebljava eventualno svoja ovlašćenja.
Mi hoćemo da imamo demokratiju. Kada sam radio Zakonik o krivičnom postupku u saveznoj vladi, konsultovao sam pravo i kontinentalnih zemalja i anglosaksonsko pravo, i verujte da mi imamo važeći najdemokratskiji Zakonik o krivičnom postupku u Evropi. Dakle, on je demokratskiji i od američkog zakona.
U timu koji je radio taj zakonik sa mnom bili su stručnjaci iz pravosuđa, od opštinskog suda do Saveznog suda, i Ustavnog suda, i tužilaštva, od opštinskog do republičkog. Bili su profesori sa pravnih fakulteta, uključili smo udruženja pravnika Srbije i bivše SRJ, i verujte da je taj tim izradio jedan pravi demokratski zakonik. A u to možete da se uverite, ako uzmete Zakonik o krivičnom postupku i uporedite ga sa onim koji je bio ranije na snazi, pa ćete videti da se mi zalažemo da radimo takve dobre zakone, izrađujemo i donosimo zakone koji će biti garancija poštovanja Ustava.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS predložio sam jedan amandman i to na član 4, sa predlogom da se taj član menja. Zbog čega?
Zato što bi izmena ovog člana, njegova definicija po stavovima i sadržaju u celini poboljšala tekst zakona, ukoliko je to moguće.
Kao što ste videli, u članu 4. predviđa se da su službe bezbednosti BIA, kao posebna organizacija, VBA i VOA, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane.
Međutim, u stavu 2, obratite pažnju, kaže - službe bezbednosti obavljaju poslove i zadatke u granicama svoje nadležnosti, u skladu sa zakonom. Šta ovde bitno i odlučujuće nedostaje? Nema odredbe koja će da kaže da će službe bezbednosti da deluju u okviru Ustava i zakona. Nema u ovoj odrednici, ni u ovoj normi da će poštovati Ustav onaj ko ga primenjuje. Ko se udalji od Ustava, veoma je opasno i po njega, i okolinu, i državu i ceo narod jedne države.
Službe bezbednosti moraju da obavljaju poslove samo u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije i u skladu sa zakonom. Vidite, ono što smo malopre napomenuli u odredbama koje su se odnosile na čl. 2. i 3, koji su regulisali da će službe bezbednosti da obavljaju svoje poslove i zadatke na osnovu zakona i drugih opštih pravila i propisa, u članu 4. stav 2. nema toga. To mora da bude ovde upisano.
Ovde mora biti precizirano da će službe bezbednosti obavljati poslove i zadatke u granicama svoje nadležnosti, u skladu sa Ustavom i zakonom, ali nema Ustava, nema zakona. Obratite pažnju i pročitajte prethodne članove koji kažu "i opštih propisa i opštih pravila". Ako je to tako, onda ne može u jednom članu da piše ovako, a u drugoj odrednici da piše drugačije. To je nespojivo i neprihvatljivo.
Zbog toga smatramo da bi ovaj član trebalo da se menja i da glasi: "Službe bezbednosti su BIA, VBA, VOA, kao posebne organizacije. Službe bezbednosti obavljaju poslove i zadatke u granicama svojih nadležnosti, u skladu sa načelima ustavnosti i zakonitosti (vidite, mi predlažemo da deluju u skladu sa načelima ustavnosti i zakonitosti), poštovanja ljudskih prava i sloboda, profesionalizma i srazmernosti u primeni ovlašćenja.'' Dakle, ovlašćenja moraju biti u srazmeri sa dobrom koje se štiti i merama koje regulišu zakonski propisi i Ustav.
U svom radu službe bezbednosti su politički i ideološki neutralne i ne mogu preduzimati aktivnosti u korist ili na štetu bilo koje političke stranke ili interesne grupe. Mi se slažemo da ostane ova odrednica da službe bezbednosti imaju status pravnih lica.
Kada je u pitanju ovaj deo da su službe bezbednosti u svom radu politički i ideološki neutralne i ne mogu preduzimati aktivnosti u korist ili na štetu bilo koje političke stranke, ova norma bi trebalo ovako da izgleda, s tim što treba da se obezbedi garancija da će neko ovu normu da poštuje, a to znači da će nadležna skupština, kao zakonodavac, i nadležni odbor za odbranu i bezbednost, imati veća ovlašćenja.
To ćemo kasnije kroz neke odredbe Predloga zakona primetiti, koja su prava Odbora za odbranu i bezbednost, koja prava nemaju, a koja im se paušalno daju. Zato, dame i gospodo, mi ostajemo kod našeg predloga, a na volji je narodnih poslanika da li će ovaj amandman prihvatiti ili ne.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Cvetanović je dao obrazloženje vezano za ovaj amandman.
Samo bih nekoliko napomena želeo da istaknem koje se odnose na državnu upravu, jer kako je predloženo u ovom članu 5, nije prava formulacija stava broj 1. Dakle, stav 1. bi trebalo da glasi da je to organ, a ne jeste telo Republike Srbije. Definicija bi trebalo da glasi - Savet za nacionalnu bezbednost jeste državni organ ili organ uprave, ili organ bezbednosti Srbije koji obavlja određene poslove i zadatke iz oblasti bezbednosti Republike Srbije. Tako bi trebalo da glasi jedna definicija, jer bi ta definicija regulisala primenu norme, daleko jasnije i onaj koji je primenjuje mogao bi lakše u praksi da je primeni.
Kada je u pitanju član 5, velika su ovlašćenja koja su sadržana u odredbi koja se tiče i predviđa ''razmatra pitanja iz delokruga organa državne uprave, autonomnih pokrajina, opština, gradova i grada Beograda koja su značajna za nacionalnu bezbednost''. Mi smatramo da ova ovlašćenja ni u kom slučaju ne mogu da budu tako preširoko predviđena da se preširoko tumače, a i preširoko da se primenjuju.
Ovo vodi centralizmu. Sada će služba bezbednosti da kontroliše lokalnu samoupravu. Otkud to? Teritorijalne jedinice bezbednosti, to jest sekretarijati, odeljenja i policijske stanice deluju kao jedinstven sistem u Republici Srbiji. Kada je u pitanju lokalna samouprava, tu ni u kom slučaju ne bi se smelo dozvoliti da tolika ovlašćenja ima Savet za nacionalnu bezbednost.
Ako ova ovlašćenja ostanu, to znači da će Savet za nacionalnu bezbednost da kontroliše i pokrajine, i lokalnu samoupravu, opštine, državne organe, gradove itd, a da će time svojim radom ugroziti osnovna demokratska i prava lokalne samouprave i autonomije. Tu se kriju mnoge opasnosti.
Kažem ponovo, vrlo je opasno da nacionalni savet za bezbednost ima ovolika ovlašćenja i prerogative, jer se ovde normira usmeravanje i rad bezbednosnih struktura. Hoćemo li sada da stvaramo bezbednosne strukture u opštini, u gradu, u pokrajini, posebno od ovih institucija o kojima je ovde reč.
Šta će se desiti ako neko postupi mimo ovoga zakona, koji usmerava rad Saveta za nacionalnu bezbednost, šta rade opštine i šta rade gradovi? Šta će se desiti, da li će neko da odgovara ukoliko pogrešno usmerava te službe koje će delovati u odnosu na opštine, u odnosu na autonomne pokrajine i u odnosu na gradove? Da li će da odgovaraju direktori tih službi?
Tu se postavlja osnovno pitanje: šta će biti ako su njihove procene pogrešne? Ko će odgovarati za pogrešne procene? Nije zakonom predviđeno, nije predviđeno jer nema kaznenih normi. Nema zakona, ako nema kazne.
Šta će se desiti ako određeni starešina u ovim institucijama organizuje nelegalno kontrolu lokalne samouprave u nekoj opštini ili u nekom gradu? Da li će da odgovara? Neće. Jer ovde nema propisa koji ga sankcioniše ukoliko propusti; da li je učinio iz nehata ili namerno, da li iz svesnog ili nesvesnog nehata?
Da li će da odgovara u tim slučajevima? Koja mu je bila namera? Da li će lokalna samouprava i državni organi, širok je pojam reći Savet za nacionalnu bezbednost vršiće kontrolu svih državnih organa, od Republike do mesne zajednice i dečijeg obdaništa. Širok je pojam organi državne uprave.
Zbog toga, dame i gospodo, mi smatramo da ovaj član i ovakvo normiranje i preciziranje nije dobro i da ovo neće u praksi dobro da zaživi, prouzrokovaće brojne posledice. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje člana 6. koji treba da reguliše sastav Saveta za nacionalnu bezbednost je vrlo problematično. Postavljam pitanje - gde je ovde opozicija kada je u pitanju Savet za nacionalnu bezbednost?
Gospodo iz vladajućih tabora, zapamtite šta želim da kažem. Za SRS znate da je glasalo preko milion, milion i po građana, da je za SRS glasalo toliko građana da smo imali na proteklim izborima 82 narodna poslanika. Dame i gospodo iz vladajuće strukture, zapamtite da se Skupština ne može voditi bez SRS. Zašto ovo napominjem? Nije ovo stranka od tri, četiri ili pet poslanika.
Dame i gospodo, kroz član 6. Predloga zakona praktično je izvršena lustracija opozicionih stranaka. Kroz odredbe ovog člana predlagač deli Srbiju na dva tabora, na one koji glasaju za zakon, 126 poslanika i ostalih do 250. Vi imate podelu Srbije na dve Srbije.
Kada je u pitanju teritorijalni integritet, suverenitet i bezbednost građana u Srbiji, SRS nikada Srbiju neće ovako deliti. Kako je to u drugim zemljama uporednog prava? U susednim zemljama opozicija je uvedena na ključne funkcije bezbednosti. To se možete uveriti da je tako u Mađarskoj.
Zašto je vršena lustracija na ovakav način, da u strukturama bezbednosti, kada je u pitanju savet, biro, kancelarija, nema nigde opozicije? Zapravo, opozicija treba da pomogne da se što bolje kontroliše služba, a s druge strane da se obezbedi što je moguće bolja bezbednost države Srbije.
Kada je u pitanju član 5, samo da napomenem šta se to smatra stranim organizacijama s kojima će naša služba da sarađuje. Da li se radi o lekarima bez granica čiji je šef bio Bernar Kušner, koji je bio prvi okupacioni šef KiM, a danas je ministar inostranih poslova Francuske, koji je na državnoj televiziji u Francuskoj rekao - prošle nedelje smo imali osam ubijenih Srba, ove nedelje imamo 11, beležimo vidan napredak. To je rečeno na državnoj televiziji. O tome je objavljena i jedna knjiga.
Dame i gospodo, zbog toga mi srpski radikali gledamo drugačije kada je u pitanju Savet za nacionalnu bezbednost. Ove odredbe koje se predlažu zaslužuju posebne primedbe. Članovi Nacionalnog saveta koji se predlažu trenutno i koji će biti predloženi su u raskolu i to žestokom.
Predsednik Republike, gospodin Tadić, za ulazak je u NATO. Predsednik Vlade, gospodin Koštunica, nije za ulazak u NATO, on traži referendum. Kako mislite da se sada usklade njihovi stavovi i kako će jedinstveno da deluje ta služba i taj nacionalni savet. Vrlo teško i nemoguće.
Kada pogledate sastav ovog saveta videćete da je on glomazan i da neće moći u praksi da bude jedinstven, što će otežati funkcionisanje Nacionalnog saveta za bezbednost u Republici Srbiji.
Zato mi srpski radikali imamo primedbe i na ovaj član, pa je narodni poslanik SRS Jovan Daja predložio ovaj amandman, neću ga citirati, smatram da zaslužuje pažnju, a na vama je dame i gospodo da li ćete ga prihvatiti ili ne. Smatramo da bi on u svakom slučaju poboljšao tekst Predloga zakona. Hvala.