Hvala. Ja ću se javiti u toku rasprave još, u odnosu na neke odredbe ovog postojećeg i predloženog zakona. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da zatražim obaveštenje od prisutne gospođe ministra, da nam kaže koliko je EU dala donacija za reformu našeg zakonodavstva? Kada, u kojim iznosima i kome su isplaćene naknade za učestvovanje u pisanju predloga i nacrta zakona koji nikada nisu videli svetlost dana i nisu stigli pred Parlament? Ko su ti koji su iz tih donacija nagrađeni i primili pare, a, prema mojim saznanjima, u pitanju je oko dva miliona evra?
To je ono na šta želim da skrenem pažnju i poslanicima.
Gospođo ministre, da li se uskoro priprema izrada novog zakonika o krivičnom postupku? Odredbe Zakonika o krivičnom postupku, koji je usvojen, u 78 članova su u suprotnosti sa važećim ustavom Republike Srbije.

Ima veze, koristim priliku što je ministar tu.
Da li je Vlada pripremila novi predlog, ili izmene i dopune tog zakonika o krivičnom postupku, jer je u brojnim odredbama u suprotnosti s Ustavom Republike Srbije?

Dame i gospodo, ovaj zakon stvara pravnu nesigurnost u Srbiji. Zašto? Kod sticanja svojine, pogotovo kada su u pitanju nekretnine, onaj ko je stekao imovinu, i to nepokretnu imovinu, upisao se u zemljišne knjige, a zemljišne knjige su vam, od rimskog prava pa do današnjeg dana, fikcija apsolutne tačnosti. Onaj ko se uknjižio, obavezuje kupca da izvrši uvid u zemljišne knjige i, ako se uveri da u zemljišnim knjigama nema nikakvih tereta, niti privremenih mera, sticalac novi, kao sukcesor prava, kao pravni sledbenik, po rimskom pravu i po definiciji je bona fides, što znači da je savestan sticalac nepokretnosti.
Šta će se desiti ako je neko stekao imovinu, napravio kuću u Vrnjačkoj Banji sa pet spratova i tu kuću uknjižio i prodao stranom državljaninu ili stranom licu?
Postavlja se i pitanje. I taj iz EU, koji vam dolazi, ostvari uvid u zemljišne knjige i uveri se da u zemljišnim knjigama nema tereta, nema smetnje za prenos prava svojine, sticanje na derivatni način. Znate da se nepokretnost može steći na originarni i na derivativan način. Na originarni način, to je putem nekog pravnog posla, a taj posao može biti i teretni, kao što su: ugovori o kupoprodaji, ugovori o doživotnom izdržavanju, ugovori mogu da budu i o razmeni nepokretnosti. Taj čovek sada dolazi u Srbiju, a Srbija želi da se priključi EU, i doživi da je njegov pravni prethodnik počinio krivično delo i da se upisao u zemljišne knjige bez ikakvih smetnji, a da je on ostvario uvid i da se tom prilikom uverio da nema tereta, da može da kupi određenu nepokretnost.
Ako se pokrene krivični postupak, šta će se desiti? Taj strani državljanin tražiće zaštitu pred Međunarodnim sudom u Strazburu. Reći će, molim vas, kakva je ovo nedođija država Srbija? Pa, ovo nema ni u, da ne kažem u kojoj drugoj državi, ne bih želeo, pošto imamo diplomatske odnose sa drugim zemljama. Tražiće pravnu zaštitu.
Dame i gospodo, skrenuo bih pažnju na to šta se dešava u praksi. Kada je u pitanju član 39, imate ovakvih primera i takvih slučajeva će biti. Dosadašnjem vlasniku, direktor Direkcije odluči sada da sam donese odluku o vrednosti imovine, koja se procenjuje na milijarde dinara. On donosi sada sam odluku i da poveri imovinu, čak, i onom ko nije vlasnik.
Mislim da je pogrešna definicija u zakonu. Ne možete nekoga tretirati da je vlasnik imovine kada je tu imovinu stekao krivičnim delom, ni u kom slučaju. On je držalac, a ne vlasnik.
Zbog toga je ova vaša definicija jako pogrešna, a čućete malo stručnu javnost, naše dobre pravnike, profesore, sudije, tužioce i advokate, koji će vam reći da je ovo narušavanje pravnog poretka i da ovo u praksi ne može da živi.
Evo vam jedan primer. Donese se odluka da se nekome oduzme imovina. On proda prethodnu nepokretnu imovinu, formira stočnu farmu, 200 krava. Šta se događa? Ostave je njemu na čuvanje. Direktor Direkcije odluči da vlasniku, odnosno tom držaocu, ostavi krave na čuvanje, kao dobrom domaćinu. On kaže, jeste, odlično, hvala vam. Evo još jedna nagrada. Koja? Pa, ja ću da muzem krave, prodajem mleko, pare u svoj džep, a vi čekajte da bude pravosnažna presuda, pa onda možemo da vidimo, ja ću vam krave i pokloniti.
Međutim, šta će se desiti kada je neko krivičnim delom stekao svojinu? Ima milion kokošaka. Uzmite "Agroživ", koji je u Pančevu, odnosno u našoj Srbiji, bio velika firma. Šta se dogodilo? Videli ste kako je došlo do propasti te firme i kako je država oštećena. Vi sad možete reći ovako: Ostavljamo mi "Agroživu" i vlasniku "Agroživa", ili nekom drugom poimenično, milion pilića. Ti pilići postaju kokoške, kokoške nose jaja, on prodaje jaja, uzima pare, kokoške ostaše na farmi kad ostariše. Ovaj kaže – evo, molim vas, nosite.
To vam je sudbina ovog zakona, dame i gospodo. To je ono što mogu da primetim u svojoj skromnosti, da ukažem. Tu ima dobrih advokata, dobrih pravnika, dobrih stručnjaka, koji će možda imati priliku da zastupaju neke od onih koji steknu imovinu nekim krivičnim delom. Toliko je mogućnosti, šupljina i rupa u ovom zakonu da nema šanse, kod dobrog advokata, da će ijedna sudska odluka ili odluka direktora moći biti doneta.
Dame i gospodo, narušen je pravni poredak ovim zakonom. Podsećam vas, imamo iz ove oblasti fundamentalne zakone, osnovne zakone. Podsetiću ponovo, to je Krivični zakonik, koji reguliše oduzimanje imovinske koristi u čl. 91. i 92, zatim Zakonik o krivičnom postupku, koji predviđa kada će se od osumnjičenog, ili optuženog, ili okrivljenog oduzeti stvari i kakav je postupak s oduzetim stvarima.
Šta će biti s onim ko ima vinogorje? Recimo, jedan hoće da kupi pola vršačkog vinogorja. Direktor Direkcije odluči da jednom moćniku iz Vršca ostavi na čuvanje vinograde, da se o njima stara kao dobar domaćin. Dok se vodi sudski postupak, 10 godina on ubira plodove i na taj način se još jednom neosnovano obogatio.
Zato je ovaj zakon osuđen na propast i mislim da do njegove primene neće ni doći, kao što je to slučaj sa dosadašnjim zakonom, koji je donet, a treba da stupi na snagu 1. januara 2009. godine, Zakonikom o krivičnom postupku.
Od brojnih zakona koji su doneti od strane prethodnog sastava ovog parlamenta, na predlog prethodne vlade, a koje je usvojila ova skupština i većina u to vreme, od 280 tih zakona, nema ništa, ne može da bude u primeni ni pet zakona.
Sama inflacija propisa ne rešava probleme u Srbiji. Probleme u Srbiji rešava, pre svega, poštovanje Ustava i zakona i, drugo, da sudovi sprovode i primenjuju zakon, da se na taj način zaštite osnovna prava naših građana i da se zaštiti imovina.
Ono što je, primetio sam, još veliki problem ovog zakona, to je da je sa zakašnjenjem donet.
Šta ćete sa šećeranama? Da je ovaj zakon donet pre nego što su prodate šećerane, cementare, željezare, poljoprivredna imanja, dok nisu prodata brojna državna preduzeća, onda bi do toga lako moglo da se dođe.
Prema tome, ovaj zakon nije dobar i neka građani Srbije budu samo obavešteni da im neće biti svejedno od koga će kupovati nepokretne i pokretne stvari ubuduće, jer neće znati da li je onaj ko poseduje i prodaje – zakoniti držalac, da li je vlasnik, ili je krivičnim delom stekao tu imovinu, pogotovu kada je u pitanju nepokretna imovina.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da reforma pravosuđa mora da se izvrši pod hitno, bez odlaganja. Neujednačena sudska praksa, dame i gospodo, vodi nas u beznađe. Ako se jedan propis različito primenjuje od jednog suda do drugog suda, to nije u skladu sa pravnim poretkom. Ovo se ne bi moglo dogoditi ni u Nemačkoj, ni u Engleskoj, ni u Francuskoj, ni u bilo kojoj drugoj zemlji - da se presude povodom istih činjenica i povodom istih pravnih odnosa i pravnih poslova različito donose.
Odluka Okružnog suda u Beogradu trebalo je da posluži kao primer ostalim skupštinama i okružnim sudovima u Republici Srbiji. Ovo je jedan od negativnih primera koji će da prati naše pravosuđe. Ova odluka Okružnog suda u Kragujevcu ulazi u istoriju pravne nauke i u istoriju stručne javnosti. Kada je u pitanju ovo što se dogodilo u Kragujevcu, očigledno je da se radi o pritisku i intervenciji u odnosu na donošenje ovakve odluke. Ova odluka je zato dokaz, preko 20 odluka okružnih sudova u Srbiji takođe je jedan od dokaza. Ovde naše pravosuđe različito primenjuje pravne norme. Ako postoji 20 presuda okružnih sudova, to je res judikata i treba da se smatra da je to ujednačena sudska praksa.
Pošto sam izašao i zamolio gospođu Čomić koja predsedava, koristim priliku da postavim pitanje i da tražim obaveštenje od ministra pravde Republike Srbije: od kada do kada rade naši sudovi, koje im je radno vreme? Da li znate koje je radno vreme sudova? Da li znate koje je radno vreme šalterskih službi? Imate ovakvu situaciju u praksi: dođu u devet i odu u jedan. U Beogradu se overe i prijem pošte vrše na šalterima do pola četiri. Neću da imenujem sudove, ali tražim od vas obaveštenje i da od svih predsednika opštinskih ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... i trgovinskih sudova zatražite izveštaj od kada do kada građani imaju pravo da odu na šalter da overe ugovor, izjavu ili da predaju određeni podnesak. To je ozbiljan problem u Republici Srbiji kada je u pitanju pravosuđe. Zato tražim odgovor kako je to regulisano u poslovniku, jer imam saznanja da se to ne poštuje, da se u nekim sudovima građani primaju samo do jedan sat, a u nekim sudovima se primenjuje zaista radno vreme ...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... koje je propisano. Izvinjavam se. Zbog toga građani imaju štete i ne mogu da obave svoje poslove. Zamislite ako građanin dođe iz Subotice u Beograd ili u Pančevo, pređe 200-300 km, da overi ugovor, a njemu šalterski službenik kaže - mi radimo do jedan sat, izvinite, ne možemo da vas primimo, doviđenja. Ima li to smisla?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, četiri minuta i 30 sekundi.)
Ako je radno vreme od pola osam do pola četiri i ako traže plate... Administracija je loše plaćena, tačno je to; u svakom slučaju, građani moraju da ostvare svoja prava i to im ipak treba omogućiti.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, u smislu odredaba člana 225. i člana 226. želeo bih da postavim pitanje, a ujedno da obavestim narodne poslanike i građane opštine Pančevo.
Prošlog petka Odbor za zaštitu životne sredine održao je sastanak u Pančevu, u zgradi grada Pančeva. Tom sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine i Sekretarijata za zaštitu životne sredine iz Novog Sada.
Kada smo obavili razgovore u SO pošli smo u Petrohemiju, fabriku koja ima sedam pogona. Naišli smo na takve dokaze, na takvu pustoš, takve otpade, takve bojne otrove da ja koji živim toliko godina, od 1960, u Pančevu nisam mogao da verujem da tako nešto u Petrohemiji postoji. Onda nije čudo što građani opštine Pančevo i grada Pančeva umiru od raznih, najtežih oboljenja, a posebno od karcinoma.
Naišli smo na bazene u fabrici otpadnih voda pored kojih ne možete da izdržite ni pet minuta. To je sve otvoreno i kretanjem vazduha zagađuje okolinu i truje stanovnike Pančeva. Kada smo to videli, bilo je pokušaja da se prikriju neki pogoni i neki olimpijski, tako da kažem, bazeni u kojima se ti otrovi nalaze. Našli smo tamo vagone i vagone otpada koji je izuzetno opasan za građane Pančeva, a ja vam kažem opasan je i za građane Beograda.
Nakon obilaska i zadržavanja u fabrici Petrohemija, čiji se pogoni nalaze na površini od 100 ha, pokušali smo da dođemo do Rafinerije nafte u Pančevu. Međutim, rečeno nam je da predsednik Upravnog odbora ne dozvoljava Odboru za zaštitu životne sredine da poseti Rafineriju nafte u Pančevu.
Postavljam pitanje i tražim odgovor, gospođo predsedavajuća, molim da Vlada Srbije odgovori – ko je taj predsednik Upravnog odbora koji je zabranio da narodni predstavnici koji su došli u Pančevo da pomognu građanima da se spreči ta katastrofa i izumiranje jednog grada... Ko je taj čovek koji je zabranio da narodni poslanici, na čelu sa predsednikom Odbora za zaštitu životne sredine, posete fabriku i da se uvere u katastrofalno stanje pogona i da odgovorna lica...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Zbog toga, dame i gospodo, kažem vam da je ukupna površina gde su Rafinerija i Petrohemija 300 ha, bojnih otrova imate vagone, a da niko nije do sada odgovarao.
Obaveštavam Republičkog javnog tužioca, ako mi dozvolite, gospođo predsedavajuća, još samo par sekundi, da formira komisiju, da ovog puta čuje da je u Pančevu katastrofalno stanje...
(Predsedavajuća: četiri minuta.)
... da odgovorni čine teška krivična dela protiv građana Pančeva i da je potrebno najzad da neko odgovara i da se nađe u zatvoru zbog toga što nije preduzimao nikakve mere u pogledu zaštite životne sredine i da se poboljša život naših građana u opštini Pančevo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vezano za Predlog ovog zakona, a i za predloženi amandman, dovoljno je samo navesti odredbe koje sadrži ovaj predlog zakona. Što je rekao kolega Krasić, ne šta će on da poboljša, ovim zakonom se pogoršava stanje prava i sloboda naših građana. Evo koje odredbe ugrožavaju prava i slobode građana. Kaže, u članu 3. stav 3: Obrada podataka je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su – pazite, molim vas, šta je ovo, ovo je gore nego u najcrnje komunističko vreme – prikupljanje podataka, beleženje podataka, prepisivanje podataka, umnožavanje podataka, kopiranje podataka, prenošenje, pretraživanje podataka, razvrstavanje podataka, pohranjivanje podataka, razdvajanje podataka, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje podataka, izmeštanje podataka i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način (u daljem tekstu: obrada).
Dame i gospodo, da li ovaj zakon garantuje nekome da ga neće prisluškivati svaka šuša i svaka džudža? Slažem se, Zakonikom o krivičnom postupku je tačno propisano u kojim slučajevima nadležni državni organi mogu doneti odluku i rešenje od strane suda da se neko prisluškuje. A sada će neko, kao u kol-centru ili neko iz mesne zajednice, da vas prisluškuje, od mesne zajednice pa do Republičke vlade ili najviših državnih organa. Ovde nije razjašnjeno, niti je raščišćeno ko će, kad, u kojim slučajevima, koga prisluškivati.
Ovo je skandal! Poznajem dobro propise vezane za prikupljanje podataka i elektronsku obradu podataka. Radio sam godinama na tim poslovima. Mogu vam reći, ovo je skandal. Ovim se zakonom ugrožavaju osnovna ljudska prava. Nemojte da ovo olako shvatite. Ljudskim i građanskim pravima i slobodama utvrđuje se pravni položaj pojedinaca prema organima vlasti. Ljudska prava i slobode su granica koju državna vlast ne sme da prekorači. Ovim ne da je prekoračila, ovo je skandal.
Ko je mogao sa ovim da izađe pred parlament, pred narodne poslanike, pred Skupštinu, da građani danas moraju da vode računa šta će sve da pričaju i gde? Po ovom zakonu nema još samo belih i crvenih krvnih zrnaca, što će vam određeni tipovi, džudže i šuše prikupljati i maltretirati i ugrožavati ljudska prava u Republici Srbiji.
Inflaciju propisa imamo, ali, moram vam reći, ovo krši Ustav, ovo krši odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ovo krši osnovna ljudska prava koja su zagarantovana svim mogućim međunarodnim dokumentima. Poznajem propise organa unutrašnjih poslova. Mogu vam reći da su se bolje držali oni iz 1966. godine kad ih je Broz pohapsio i smenio i da su bili bolji propisi iz te oblasti nego ovo što donosi danas demokratija u Republici Srbiji. Ovo je, mogu vam reći, najcrnje zlo u Srbiji koje čeka naše građane. To je demokratija Demokratske stranke ili koalicije na vlasti. Protiv smo ovoga i ovo ne treba primeniti. Neće se ni primeniti. Uskoro ćete morati ovo da menjate. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, javljam se po čl. 225. i 226. Ako mi dozvolite, iskoristio bih priliku i prisustvo ministra za Nacionalni investicioni plan gospođu mr Vericu Kalanović, s tim što bih tražio jedno objašnjenje i obaveštenje.
Naime, prema mojim saznanjima, u ovoj ili prošloj godini je izdvojeno 125 miliona evra za sanaciju tehnoloških objekata južne industrijske zone u Pančevu. Prema mojim saznanjima to je obećao prethodni ministar. Da li je to ušlo u ovu godinu ili ne, s obzirom na to da se radi o javnim preduzećima nad kojima gazduje država – da li će ta sredstva biti izdvojena i namenjena isključivo za ''Azotaru'', ''Petrohemiju'' i ''Rafineriju''?
Ovaj podatak nam je potreban iz razloga što se sutra u Pančevu održava sednica Odbora za zaštitu životne sredine. Između ostalog, biće postavljeno pitanje – da li država ima nameru i može li da učestvuje iz ovog nacionalnog investicionog plana za sanaciju i rešavanje problema u Pančevu, kada je u pitanju životna sredina ?
Ja verujem da ste vi čuli i da vam je dobro poznato da je Pančevo najzagađeniji grad u Srbiji, da najviše građana od karcinoma umire u Pančevu, da je to grad koji odumire i izumire. Pri tom, država iz Pančeva izvlači ogromna materijalna sredstva. Da vas podsetim, molim vas, da je samo u prošloj godini ''Petrohemija'' izvezla svojih proizvoda u iznosu od 270 miliona evra.
Pančevo kao sredina i lokalna samouprava nije u mogućnosti da reši ove probleme. Dakle ove probleme treba i mora da rešava država, zajedno sa onima koji su odgovorni.
Moram da kažem, prema mojim saznanjima, da je bilo reči iz Vlade da će ta sredstva da obezbedi gospođa ministarka. Ta sredstva, prema mojim saznanjima iz Vlade, ima komentara, treba da obezbedi ...
(Predsednik: Vreme.)
... Završiću. Treba da obezbedi kupac i to, pre svega, Rusi, ukoliko budu realizovali kupovinu NIS-a. Mislim da treba proveriti i ukoliko su sredstva bila obezbeđena – da li su namenski utrošena ili nisu ili, da li su preusmerena u nekom drugom pravcu?
(Predsednik: Molim vas, da privedete kraju pitanje.)
Hvala.

Gospođo predsedavajuća nisam očekivao da će ministar za ovaj nacionalni ovako da se ponaša, da dođe pred poslanike i ignoriše, umesto da izađe i da odgovor da. Ja sam poslanik, vi ste ministar, vi morate da dajete odgovore i ne možete da sedite i da samo šapućete.  
Tražio sam od vas odgovor, zbog toga što do sutra u 10 časova treba da znam da li je Vlada Republike Srbije u budžetu predala i iz vašeg plana ili nije. To mi treba. Zbog toga kada dođete u Skupštinu, znajte, da je za vas poslanik – poslanik.
Vi ste Vladin činovnik i ja vas molim, ako hoćete, da date odgovor jer to traži 130 hiljada građana Pančeva, s obzirom na to da imaju ozbiljne probleme.
Izvolite, tražim odgovor. Ako nećete da date odgovor, i to je potrebno da znaju građani Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javio sam se po Poslovniku, u smislu odredaba članova 225. i 226. Dolazim iz Pančeva, a juče, noćas i danas u Pančevu je izuzetno teška situacija za više od sto hiljada građana koji su bili izloženi otrovima iz južne industrijske zone; zagađenje je prevazišlo sve moguće mere i sve moguće kriterijume.
Građani Pančeva su noćas bili u veoma teškoj situaciji, neki su čak razmišljali i o tome da napuste Pančevo, s obzirom na to da južna industrijska zona ugrožava živote desetina hiljada žitelja Pančeva.
Postavljam pitanje, odnosno tražim objašnjenje da li je ministar u Vladi Republike Srbije gospodin Dulić obavešten o tome i da li ima vremena da odmah, bez odlaganja, danas ode u Pančevo i da se uveri u to kakva je situacija što se tiče otrova i zagađenosti koja je trenutno prisutna u Pančevu.
Da podsetim samo građane Srbije i narodne poslanike da je Pančevo prvi grad kada je u pitanju obolevanje od karcinoma. To je posledica južne industrijske zone, dakle, tri fabrike, koje imaju desetine pogona, proizvode najprljavije proizvode i tehnologije: Rafinerija nafte, koja ima više pogona, Petrohemija takođe ima više pogona, Azotara. Država je ta koja mora u ovom trenutku da pritekne u pomoć građanima Pančeva da bi građani Pančeva mogli da žive, jer imaju na to pravo.
Vlada Republike Srbije, kao što je poznato, crpi ogromna materijalna sredstva iz južne industrijske zone. Podsetiću samo da je izvoz Petrohemije u 2007. godini bio u vrednosti od 280.000.000 evra. Opština Pančevo ne može da razreši ovaj globalni i veoma težak problem u Pančevu. Zbog toga u ime građana Pančeva tražim da Vlada Republike Srbije izdvoji dovoljno sredstava kako bi se mogli sanirati objekti...
(Predsednik: Vreme.)
... kako bi se, završiću, kako bi se građanima Pančeva omogućilo da ne trpe takve posledice. Napominjem da opština Pančevo ne može sama da razreši ovaj državni, za građane opštine Pančevo izuzetno težak, problem. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred Skupštinom je danas više odluka kada su u pitanju pravosudni organi, koje se odnose kako na one koji su podneli lični zahtev da budu razrešeni, tako i na one koji su ispunili uslove da budu razrešeni, kao i one kojima treba da prestane funkcija tužioca ili sudije zbog nestručnog i nesavesnog rada u pravosuđu.
Ne bih se mogao složiti da nema ovolike koordinacije između parlamenta, Vrhovnog suda i Visokog saveta za pravosuđe i personalnog veća.
Molim vas, imate ovakav slučaj, ovo je ekstreman slučaj: Okružno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici donosi rešenje i utvrđuje da opštinskom javnom tužiocu u Rumi Josimović Živku prestaje funkcija zbog toga što je on navršio 40 godina radnog staža, a sa druge strane, taj čovek je ispunio drugi uslov, tj. napunio je više od 65 godina životnog veka. Mislim da je ovo potrebno povući iz procedure; ovaj čovek treba da dobije samo rešenje o penzionisanju po dva osnova, jer je za to ispunio uslove. Kada je u pitanju razrešenje na lični zahtev, ovo je vrlo delikatno pitanje. Ovde Skupština ne zna šta je iza ovolikog broja ljudi koji su podneli zahteve da budu razrešeni dužnosti. Kada bi se izvršile provere za svakog pojedinca nisam siguran da bi se pokazalo da je to bila njihova želja i da su to oni hteli zbog toga što žele da se bave nekom drugom profesijom, ili je nešto drugo u pitanju.
U praksi je bilo slučajeva da ljudi koji treba krivično da odgovaraju postignu dogovor sa najvišim institucijama u pravosuđu – podnesite zahtev da budete razrešeni da ne biste krivično bili odgovorni. Da li toga ima ili nema, ovo ostaje kao tamna brojka među ovih 58 nosilaca pravosudnih funkcija.
Dame i gospodo, kada je u pitanju razrešenje trojice sudija, a u konkretnom slučaju kada je u pitanju razrešenje sudije Opštinskog suda po predlogu odluke 01 118-2170/08, i to treći odeljak, pod brojem 2, osnovno što se zamera ovom sudiji je to što nije blagovremeno izrađivao i pisao presude. Ovo je ekstreman slučaj, pa se postavlja pitanje koji su to razlozi kojima su se rukovodili nadležni koji predlažu razrešenje ovog sudije; da li je samo ovaj sudija taj koji ne poštuje zakon i posle zaključenja rasprave ili pretresa ne piše u zakonskom roku presude.
Znači, sumnjam da je ovo jedini slučaj u Srbiji da sudija nije pisao presude blagovremeno. Najmanje 30 - 40% sudija, ako bi se poštovao ovaj kriterijum, moralo bi biti pred Skupštinom da se raspravlja o njihovoj sudbini, tj. da li mogu i dalje vršiti sudsku funkciju. Između 30 i 40% možete po ovom osnovu razrešiti. Ima sudija koje su toliko ažurne da blagovremeno izrade presude, ali je većina onih koji nisu u mogućnosti, iz bilo kojih razloga, nekada opravdanih, nekada neopravdanih, da presude i odluke donose sa zakašnjenjem.
Moj predlog predlagaču je da ovaj predlog povuče. Postavljam pitanje, po Poslovniku, Vrhovnom sudu, Ministarstvu pravde, Personalnom veću i Visokom savetu za pravosuđe i tražim da dostave Skupštini statistički izveštaj za poslednjih 10 godina, u kome treba da se vidi, jer poslanici ovde odlučuju o sudbini ljudi, čija egzistencija može da zavisi od toga da li se odluke pišu na vreme ili ne, da vidimo koliko je takvih sudija koji presude ne donose, ne u roku od osam dana ili u roku od osam dana, kako zakon predviđa, nego da vidimo koliko ima u Srbiji onih koji odluke donose sa zakašnjenjem.
Zašto se ovde pravda primenjuje selektivno? Zašto da Mirjana Lazarević, sudija Opštinskog suda, o kojoj je govorio prethodni kolega iz DS, govorio o tome koji su problemi bili kod tog sudije, zašto da bude ekstreman slučaj i zašto da se na njoj lome koplja? Takvih imate 30% u Srbiji. Dajte izveštaj, pa da generalno, u paketu, razgovaramo o tome koje sudije ne pišu presude blagovremeno i zašto.
Dame i gospodo, kada je u pitanju stručnost, efikasnost i celishodnost rada naših sudova, potrebno je izvršiti detaljnu analizu. U kom pravcu? Treba izvršiti analizu od kada je predsednik suda, od kada je koji sudija, od kada je tužilac, od kada je zamenik tužioca došao na tu dužnost, da mu se prikažu statistički podaci o tome kada je, koje godine primio koji predmet, krivični, parnični i vanparnični, kada je zakazao prvu raspravu ili glavni pretres, kada je doneta odluka u parničnom, vanparničnom i krivičnom postupku, takođe i u istrazi, i kada je napisao presudu. To je prethodno pitanje.
Sledeće pitanje, od tih presuda i odluka sudija koje sude treba da se vidi kom se sudiji odluke od strane drugostepenog suda potvrđuju, a kom se sudiji ukidaju, kom se sudiji presude preinačuju. Onda, gospodo narodni poslanici, možete meritorno i sa punim autoritetom i kapacitetom da odlučujete i da znate kakvo je stanje u Srbiji i ko u Srbiji može biti sudija, ko ne može biti sudija. Vama je gospođa Radeta rekla prethodno da smo mi imali ovakve slučajeve u praksi: čovek je diplomirao na pravnom fakultetu i bio je zaposlen u STR, radnji, kao savetnik; odjedanput ga postavljaju za sudiju, a potom ga na istoj sednici Skupštine postavljaju za predsednika suda.
Gde se to može desiti? Da li se to može desiti u nekoj zemlji sa razvijenim pravnim sistemom? Da li se to može desiti u Engleskoj? Dame i gospodo, to se u Engleskoj ne može desiti. Evo zašto: u Engleskoj se postaje sudija u 52. godini. U Domu gornjih lordova, kao najvišoj pravnoj instanci, sude sudije do 78 godina.
Dakle, onaj ko želi da bude sudija mora da ispeče zanat, a taj zanat on mora da uči sve do 52. godine; on se priprema, izdržava i oprema, ali zato završava i šeta od institucije do institucije, od pisarnice do jednog veća, do drugog veća, krivičnog, parničnog ili vanparničnog. Kod nas neko može biti sudija ako je završio fakultet koji čak nije ni pravni fakultet, ili ako je završio fakultet ko zna gde, čija je diploma još uvek pod znakom pitanja. Za rad sudija najodgovorniji su predsednici sudova.
Ovakvih slučajeva ne bi bilo da je predsednik suda svake nedelje vodio statistiku prijema predmeta, raspodele predmeta i zakazivanja rasprava u parničnom i u krivičnom glavnih pretresa; drugo, treba da kontroliše i, po poslovniku, prati kada je koji pretres ili rasprava održana, kada je zaključena; statistički izveštaj, presek u kom roku sudija nije uradio presudu.
Tada se poziva sudija, skreće mu se pažnja i upozorava da može snositi posledice ukoliko na vreme ne bude uradio odluku.
Zašto mi imamo ovakvo stanje u pravosuđu? Dame i gospodo, mi ovakvo stanje u pravosuđu imamo zbog toga što nemamo, za razliku od drugih zemalja sa razvijenim pravnim sistemom, zakon o disciplinskoj odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija. Kada bismo imali zakon o disciplinskoj odgovornosti ne bismo došli u ovakvu situaciju, niti oni ljudi koji danas treba da ostanu bez hleba, jer bi nadležni, pretpostavljeni po vertikali, bio dužan da prati i da sankcioniše one koji ne poštuju zakon.
Kada su u pitanju sudije i pravosuđe, dame i gospodo, pojam sudske nezavisnosti, samo da se podsetimo, par rečenica: sudije su nezavisne ako u vršenju svoje funkcije nisu ničim obavezane sem da poštuju zakon i slede sopstvenu savest. Da bi sudija bio stvarno nezavisan, prethodno mora u potpunosti da se ostvari njegova lična nezavisnost. Pod tim pojmom podrazumeva se takvo zakonsko regulisanje sudskog položaja, dakle, postavljanje, izbor, napredovanje u službi, imunitet, disciplinska odgovornost, otpuštanje, premeštanje, koje svodi na minimum mogućnosti pripadnika izvršne vlasti (naglašavam, izvršne vlasti) da kroz donošenje odluka u tim, za sudiju egzistencijalnim, pitanjima utiču na njihovo ponašanje u vršenju sudske funkcije. Dakle, trajanje sudske službe je tako obezbeđeno da ni pojedinačne sudije, ni pravosuđe u celini ne bi trebalo da budu pod kontrolom izvršne vlasti, tj. vlade i njenih organa.
Kako istorijsko iskustvo pokazuje, bez nezavisnosti pravne profesije, a posebno sudija, tiranija će imati slobodan put u trovanju pravde, tako da će pošteno suđenje ostati samo prazna reč na papiru, što je ujedno i najkraći odgovor zašto se nezavisnost sudija ne tiče samo pripadnika te profesije. U terminologiji zapadnih demokratija pojmovi kao što su nezavisnost pravosuđa, sudska nezavisnost jesu pojmovi istinskog karaktera. Oni otklanjaju sumnje u postojanje stvarne, funkcionalne demokratije koja bi ugrozila pravo.
Dame i gospodo, nezavisno pravosuđe će moći, kao zaštitnik individualnih prava i sloboda, da izvrši svoju funkciju, ali je istovremeno i vrlo ranjiva institucija.
Dame i gospodo, kako je međunarodna regulativa rešila pitanje nezavisnosti položaja sudija? Kao što su šezdesete bile period povećane brige za položaj okrivljenog u krivičnom postupku, a sedamdesete godine za položaj oštećenog, žrtve krivičnog dela, osamdesete mogu da se nazovu vremenom globalnog interesa za ostvarivanje nezavisnosti sudija i uopšte pravosuđa. Taj globalni interes definiše se kroz brojne međunarodne dokumente.
Rekao bih vam da je prvo donet, 1981. godine, sirakuski nacrt principa nezavisnosti pravosuđa, zatim tokijski princip o nezavisnosti pravosuđa i Kodeks međunarodnog udruženja advokatskih komora o minimalnim standardima sudske nezavisnosti, a Univerzalna deklaracija o nezavisnosti pravosuđa doneta je 1983. godine.
Da li je naše pravosuđe takvog stepena i nivoa, da li je ono sa uporednim pravom tako usklađeno, u odnosu na reformu pravosuđa u celini, sa zemljama kao što su Nemačka, Austrija, Holandija, Belgija, Francuska, Engleska, kao zemlje kontinentalnog prava? Ni blizu ne možemo da dođemo, kada je reč o anglosaksonskom pravu i regulisanju odnosa i reformi pravosuđa.
Dakle, da zaključim, dame i gospodo, sudska funkcija i sudska dužnost je velika privilegija i velika čast koja se ukazuje sudijama. Moram da vam kažem, sudija je najveća vlast u državi. Zašto? Sud je taj koji može da izrekne danas kaznu i do 40 godina zatvora. Prema tome, reforma pravosuđa mora biti izvršena.
Ono što truje pravosuđe jeste politika. Pravosuđe je bačeno u političku arenu. Mi nismo doživeli depolitizaciju pravosuđa. Da je Mirjana Lazarević član Demokratske stranke, G17 ili neke druge stranke koja je na vlasti, garantujem da ona ne bi bila jedina u Srbiji na dnevnom redu koju treba razrešiti. Da bi videli da li je Mirjana Lazarević zaista takva - da nije stručna, da nije moralna, da je korumpirana... a ja tvrdim da je moralna, tvrdim da nije korumpirana, ali na jednom slučaju u Srbiji ne treba lomiti koplja i ona ne treba da bude ekstreman slučaj. Ako hoćemo da podignemo nivo efikasnosti suda, da se odluke donose na vreme, dame i gospodo, uzmimo statistiku, sagledajmo koji sudija kako radi i kada zaključuje rasprave i kada donosi odluke.
Ponavljam, kvalitet sudije se može proveriti ako se pogleda koliko odluka mu je drugostepeni sud potvrdio, koliko mu je odluka ukinuo u njegovom radnom veku i koliko mu je preinačio. Ako mu ukida odluke u 80% slučajeva ili mu preinačuje u 70%, svakako da taj čovek i sam mora da shvati i neko iz nadležnih organa koji odlučuju o njegovom izboru i reizboru mora da mu kaže - pomeri se, ti nisi za taj posao.
Časne sudije i časne tužioce moramo, pre svega, zaštititi od politike i političara. Ako to ne uradimo, ništa nismo uradili. Demokratija je, navodno, došla u zemlju. Od te demokratije nema ništa. Nemojte da govorite o tome kako se kretalo pravosuđe od 1945. godine; gledajte samo koji su zakoni donošeni, gledajte samo kakav je bio položaj pravosuđa, kako su birane sudije. Stalnost sudija i nosilaca pravosudnih funkcija mora biti obezbeđena, kao i materijalni položaj dobrih sudija i dobrih tužilaca, većina ih je, pa će građani imati i pravnu, i političku, i ekonomsku, i socijalnu mogućnost i imaće poverenja u državne organe i državu.
Prema tome, dame i gospodo, moramo izvršiti reformu i moraju se doneti adekvatni zakoni kada je u pitanju pravosuđe kao stub u državi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo predloge za izbor zamenika koje je predložio Saša Janković za svoje zamenike kao zaštitnik građana.
Kao što je rečeno, dr Goran Bašić, dr političkih nauka, ni u kom slučaju ne bi mogao da obavlja dužnost u odnosu na profesionalnu delatnost i stručnost. On je stručan za političke nauke, ali iz oblasti onih poslova i zadataka koje on treba da obavlja kao zamenik ni u kom slučaju ne bi mogao da bude izabran.
Zatim, Tamara Lukšić-Orlandić politikolog opet. Ne mogu da shvatim čime se rukovodite kada predlažete profesiju koja nije pravne struke. Zaštitnik građana treba da se bavi zaštitom prava i sloboda građana. On mora da poznaje zakone, u najmanju ruku to mora da bude diplomirani pravnik i da ima položen pravosudni ispit. Treba da rešava predmete, treba da postupa po žalbama. Politikolog ni u kom slučaju ne može da dođe u obzir.
Ako je tako, onda dajte da biramo, kao što je nekada bilo u onom prethodnom sistemu, da se za sudije udruženog rada biraju ljudi mehaničari koji blage veze nemaju sa pravom, a donose sudske odluke.
Prema tome, moje mišljenje da je ovo neprihvatljivo, da je ovo ekstreman slučaj u kome treba primeniti odredbe danas-sutra kada taj ombudsman, odnosno vaš zamenik kao zaštitnik treba da postupa. Zamenik ima prava i ovlašćenja isto kao što ima i sam zaštitnik. Kada nema zaštitnika zamenjuje ga zamenik. Taj zamenik ne može da kaže danas kada mu dođu građani, nije tu zaštitnik građana, ja sam zamenik, ali znate šta, pošto sam politikolog, ne mogu danas da vam pružim savet niti mogu vašu pritužbu ili žalbu prihvatiti, molim vas, idite pa sačekajte kada se on vrati sa godišnjeg odmora, sa službenog puta ili nekog savetovanja ako ima u inostranstvu.
Zaštitnik građana nije od juče u toj instituciji, već punih 10 meseci. Postavljam pitanje zaštitniku građana, pošto se zaštitnik građana mnogo oslanja na nevladine organizacije - da li imamo, recite da li vi znate, zakon o nevladinim organizacijama i da li imamo zakon o stranim nevladinim organizacijama? Vi ste se oslonili i vi uglavnom prihvatate inicijative Nataše Kandić, Sonje Biserko i drugih nevladinih organizacija, koje u svakom slučaju nemaju uporište u zakonu, jer mi nemamo zakon o nevladinim organizacijama.
Zašto se niste založili i zašto ne predložite, pošto imate i zakonodavnu inicijativu, da se donese zakon o nevladinim organizacijama?
Zašto ne donesete zakon, a hoćete u EU? Jeste, hajde pitajte Švedsku, Norvešku, Holandiju, Belgiju, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, Vels imaju li zakone o nevladinim organizacijama i da li imaju zakone o stranim nevladinim organizacijama? Nama u zemlji vršljaju mnoge strane organizacije i agenture, a mi nemamo zakon da one po zakonu mogu da budu legalne i da funkcionišu - kako to?
Za vas gospodine još jedno pitanje. Vi ste tu 10 meseci. Pitam vas da li ste postavili pitanje kakvo je stanje u zatvorskim ustanovama? Dajte recite koje ste okružne zatvore gde se izdržava kazna zatvora obišli i kakvo ste stanje ljudskih prava našli u tim institucijama? Jeste li bili u beogradskom CZ-u, jeste li bili u Kragujevcu, jeste li bili u Pančevu?
Dođite u Pančevo da vidite zatvor koji je građene za vreme Marije Terezije i da vidite u kom stanju žive ljudi koji su lišeni slobode. Jeste li bili u okružnim zatvorima Novi Sad, Kragujevac, Valjevo, Užice?
Što ne rekoste u izveštaju kakvo ste stanje našli. Vi ga maltene prikrivate. Ne možete, morate da kažete da je stanje takvo i takvo, a pogotovu što ste dozvolili da u te ustanove neprekidno odlaze nevladine organizacije, čak i strane organizacije i strane službe i agenti. Ne može tako.
Ako ste vi dobili tu funkciju i ako uživate prava, vi imate i obaveze. Za vas je još jedno pitanje. Jeste li zatražili izveštaj o pogibiji Ranka Panića? Jeste li zatražili izveštaj, da li ste se uključili, pošto vas Ustav i zakon po kojima postupate obavezuje - da ste dužni da štitite prava svih građana, da ste dužni da štitite prava građana koji su lišeni slobode ma gde se oni nalazili?
Da li ste tražili izveštaj, a pogotovo što smo mi ratifikovali međunarodne ugovore i donet je Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, da li ste vi, gospodine, tražili izveštaj o zdravstvenom stanju i o stanju uslova u kojima živi i boravi naš pritvorenik lider SRS dr Vojislav Šešelj? Da li ste uopšte postavili pitanje i da li ste tražili izveštaj?
Ako jeste, dajte izađite i recite - tražio sam od Haškog tribunala da nam se dostavi izveštaj kako se postupa prema dr Vojislavu Šešelju, koja su mu prava ugrožena, a koja prava su mu bila u dužem vremenskom periodu oduzeta?
Prema tome, to su ona prava za koja vi kao zaštitnih građana morate da se starate i imate prava, ali imate i obaveze. Jer pod ljudskim pravima i slobodama mora da se gleda da se utvrđuje pravni položaj pojedinaca prema organima vlasti. Ljudska prava i slobode su garancija koju državna vlast ne sme da prekorači.
Gospodine, da li ste vi negde utvrdili i konstatovali da li su negde kršena ljudska prava ili nisu? Ako jeste, nigde u izveštaju niste rekli - ta i ta organizacija, ta i ta ustanova ne poštuje ljudska prava.
Evo vam primer, vidite 700 hiljada predmeta imate u Srbiji za legalizaciju objekata koje su građani gradili. Zatražite izveštaj koliko je predmeta rešeno i pitajte gde su ti službenici i činovnici, i zašto lokalna samouprava ne rešava predmete?
Vi ste preuzeli ulogu bivšeg ministarstva koje je bilo za žalbe i pritužbe, dobrim delom. Međutim, vi znate kakvo je bilo stanje kada su u pitanju hiljade i hiljade tih pritužbi i žalbi građana, kako su one rešavane. Nisu ni rešavane, samo su brojke navođene.
Prema tome, vaša uloga je velika. Vi imate imunitet, vi imate prava, vi imate 50-60 zaposlenih. Vama ako država nije obezbedila uslove, materijalna i tehnička sredstva dužna je da obezbedi, ali vi ste dužni da redovno podnosite izveštaje građanima ili podnesite ostavku.
Pošto je naša država ustanovila tu instituciju, ta institucija ne može da bude slovo na papiru, nego mora da bude institucija koja daje rezultate, koja pre svega konstatuje i otklanja posledice, ali istovremeno obaveštava javnost.
Ali vi se, gospodine, malo pojavljujete u javnosti. Vi malo izveštaja dajete građanima, jer većina građana još uvek ne zna da vi postojite. Izađite malo na medije, uzmite ono malo termina Nataši Kandić i Sonji Biserko, vi ste preči nego one ovoj državi i zbog toga morate da zasučete rukave i treba da radite temeljito na ovim poslovima.
Skupština mora da vas kontroliše, vi Skupštini morate redovno da polažete ove izveštaje i račune. Država je dužna da vam obezbedi uslove i zbog toga smatram da vi zaobilazite veći broj problema. Podsetio sam vas na zatvore, situacija u zatvorima je katastrofalna, uslovi življenja su nemogući, pojavljuje se veliki broj osuđenika.
(Predsednik: Obaveštavam vas da više nema vremena za SRS.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče parlamenta, u smislu odredaba čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije postavljam pitanje vama, da ga prosledite Vladi, i tražim odgovor. Šta su u Srbiji kupili Hrvati od kompanija?

Gde to piše da moram u pismenoj formi?

Ne, oprostite. Da li je tačno da je hrvatska kompanija kupila "Frikom", po kojoj ceni, kada i koliko je radnika otpušteno iz tog preduzeća? Jer građani imaju pravo da znaju i postavljaju pitanje radnici.