Dame i gospodo narodni poslanici, u odnosu na predloge zakona o javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca, a ujedno da povežemo i njihova sedišta, treba imati u vidu sledeće: Ustav Republike Srbije u članu 156. normirao je samostalnost tužilaštva, kao i samostalnost javnih tužilaca i njihovih zamenika, ali je modelom predloga i izbora javnih tužilaca, kao i izbora članova Državnog veća tužilaca znatno otežao praktičnu samostalnost javnih tužilaca i Državnog veća tužilaca, ukoliko se bude usvojio ovakav predlog zakona.
Prvo, predviđeno je postojanje kolegijuma javih tužilaca i kolegijuma Republičkog javnog tužioca, kao oblik kolektivnog odlučivanja. To može da ima i pozitivne efekte - ne odlučuje jedan, nego u odlukama učestvuju i drugi koji ga zamenjuju, a kada ga zamenjuju imaju ista prava, ovlašćenja i obaveze.
Zakonom je predviđeno da niži tužilac, odnosno zamenik, može da izjavi prigovor na obavezno uputstvo nadređenog javnog tužioca, ne samo u slučaju nezakonitosti uputstva, već i ako je uputstvo neosnovano, neka vrsta prigovora savesti. I ovde bi se moglo reći, pošto Ustav Republike Srbije predviđa da svako ima pravo žalbe i pravo prigovora na odluku kada se odlučuje o njegovom pravu ili o pravu nekog drugog lica koje ima pravni interes...
Istina, postoje i neka rešenja kojima Srpska radikalna stranka apsolutno nije zadovoljna i neće ih prihvatiti, a to su sledeća rešenja kada je u pitanju tužilačka organizacija: način predlaganja prvog sastava državnog tužilaštva Ustav reguliše u članu 160. na sasvim drugi način, da bi se Predlogom ovog zakona predložilo normiranje na način koji nije u skladu sa Ustavom. Srpska radikalna stranka smatra da bi prilikom izbora prvog sastava Državnog veća tužilaca trebalo da članove Državnog veća tužilaca predlažu sami tužioci i zamenici. Hoćemo nezavisno tužilaštvo, onda dajte pravo tužiocima i zamenicima da oni sami predlažu kandidate iz svojih redova.
Gde je ovde problem? U pravosudnu funkciju mešaju se i neki koji apsolutno nemaju veze sa pravosuđem. To se odnosi na profesore pravnih fakulteta. Kakve veze profesori pravnih fakulteta imaju sa tužilačkom organizacijom? Oni mogu samo da drže teoriju na fakultetu, ali, po našem mišljenju, ne bi trebalo da učestvuju u izboru kandidata, u njihovom razrešenju i napredovanju, jer u tom slučaju imamo mešanje upravne ..., koja nije ni upravna, tj. pravnih fakulteta i profesora koji nemaju to iskustvo i legitimitet da odlučuju o vitalnim interesima pojedinaca i javnog tužilaštva.
Prvi sastav ima vanredan zadatak... Napominjem, to se odnosi i na sud. To je vanredan zadatak, to je filter, jer će taj prvi sastav da vrši predlaganje i izbor – predlaganje tužilaca, a s druge strane izbor zamenika javnih tužilaca. Kako to može? Biram samog sebe. Kako? Nije me nijedan organ predložio ni izabrao. Kakve privilegije tih 11 ili 15 članova treba da ima u odnosu na ostale tužioce i zamenike javnih tužilaca? To je neprihvatljivo. Praktično, oni sami sebe već unapred biraju, a oni će sada da biraju tužioce i zamenike tužilaca. Kada budu izabrani novi, oni koji se biraju na tri godine i oni za koje se izbor vrši za stalnu funkciju u podređenom su položaju i podležu svim kriterijumima politike, političara i političkih stranaka.
Predloženi izbor javnih tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na funkciju... Vanredni zadaci zahtevaju i vanredni legitimitet Državnog veća tužilaca. Moraju da imaju vanredni legitimitet. Šta to znači? Prvo mora biti potvrđen mandat njima, pa da vidimo da li su se u prošlosti nalazili u državnom veću, odnosno u savetu za pravosuđe i pravosudni sistem. Ko su bili ti ljudi? Da vidimo da li oni mogu da zamene ulogu, da prekorače tu granicu i da se zaobiđe procedura i način kako se biraju i tužioci i zamenici tužilaca.
Dakle, privilegija je učinjena od strane Vlade, u smislu da Visoki savet sudstva sada preuzima ulogu i da može da bira. Mi smatramo da to nije prihvatljivo. Tu proceduru i taj filter prvo mora da prođe veće državnih tužilaca. Prvo filter za njih, to je prethodno pitanje, pa onda da se krene na izbor i reizbor javnih tužilaca, a SRS je protiv reizbora.
Kada je u pitanju periodično ocenjivanje, iz ovog predloga zakona o tužilaštvu, Ministarstvo pravde i predlagač predlažu da osnov za razrešenje može da bude jedna negativna ocena. Kada pogledate koji su razlozi za razrešenje i koliko ih ima, možete naći jedan bezazlen razlog - nije došao na vreme na posao, ili nije na vreme uložio prigovor ili nije podneo neki podnesak sudu da bi se po njemu postupilo. Vidite, u tom slučaju nije adekvatno i to će dati negativne efekte i dovešće do brojnih zloupotreba. Ko će vršiti zloupotrebe? Političari. Oni će reći - molim vas, Miroslav Pantić nije zadovoljio u ovoj godini, to je razlog za njegovo razrešenje.
Dame i gospodo, doći će do brojnih zloupotreba prilikom primene ove odredbe zakona. To je regulisano u članovima 93. i 94. predloženog zakona. SRS smatra da je ovo apsolutno neprihvatljivo i da ne garantuje nijednom zameniku, nijednom tužiocu stalnu funkciju. On će stalno biti izložen strepnji da li će njegov pretpostavljeni, ministar pravde, Vlada ili neko drugi uticajan u ovoj državi i neki tajkun reći - nama taj tužilac ne odgovara zbog toga što proganja tajkune u Srbiji, znači, njega treba apsolutno ukloniti i ne dozvoliti mu da obavlja svoj posao. A možda se radi o čestitom čoveku, možda se radi o nekorumpiranom čoveku. Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da ovo rešenje nije dobro.
Što se tiče mreže tužilaštava, prema mojim informacijama, mreža sudova i tužilaštva nije bila usaglašena. Kako? Mreža sudova jeste usaglašavana na sednicama u Vrhovnom sudu od strane predsednika okružnih sudova, ali postavljam pitanje zašto u tome nisu učestvovali opštinski sudovi i okružni sudovi, ali i sve sudije? Zašto nisu učestvovali javni tužioci? Javni tužioci kažu da nisu bili uključeni kada je bila u pitanju teritorijalna organizacija, odnosno područja. Ja imam informaciju da nisu bili. Društvo tužilaca ističe da nije bilo uključeno.
Gospođo ministre, vidi se da ulažete napore, vaše prisustvo u parlamentu ovih dana potvrđuje da imate drugačiji odnos prema Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima, što je apsolutno prihvatljivo. Drugi ministri ni ne vide narodne poslanike, ne dođu pred narodne poslanike, a oni pred narodnim poslanicima treba da polažu račune o svom radu. Bilo je slučajeva da nam dođu ovde ministri i da se prema narodnim poslanicima ponašaju kao razredne starešine ili načelnici okruga. Zbog toga, dužan sam da prema vama budem u tome korektan. Treće, u nacrtu nije određen (ili ja nisam primetio) status tužilaštava u mestima u kojima sudovi po novoj mreži dobijaju status odeljenja. Ili, kada su u pitanju sudijski dani, ne znam kako ćete to moći da prevaziđete jer tako nešto nije vidljivo. Dakle, to pitanje mora biti uređeno.
Pristizale su primedbe javnih tužilaštava o sedištima i područjima. Mislim da ste vi i te primedbe razmatrali. Imam saznanja da su veliki doprinos u popravci ovih tekstova koje je predlagač pisao, nadležnom Ministarstvu pravde, dala strukovna udruženja, Udruženje tužilaca i Udruženje sudija i sudova.
Još samo nekoliko reči. Ostavljeno je pravo da svako može podneti inicijativu za razrešenje javnog tužioca. Molim vas, nije jasno i nije definisano šta se pod svakim licem podrazumeva.
Dakle, svako lice može biti domaće i strano lice, dakle, i naš državljanin i strani državljanin, može biti fizičko lice, punoletno, maloletno, uračunljivo, neuračunljivo, poslovno sposobno, poslovno nesposobno i slično. Aman boga, ljudi, pa što ovo dozvoliste? Zašto da izlažemo tužilačku organizaciju i tužilaštvo i sudije takvom šikaniranju da svako može pokretati inicijative? Mislim da je to nedopustivo.
Ja se izvinjavam mojim kolegama koji će nastupiti dalje, zbog ograničenog i podeljenog vremena, a ja ću govoriti o pojedinostima detaljnije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog ograničenog vremena neću moći da izložim ono što sam pripremio, ali ću to učiniti u raspravi o amandmanima. Ono što je osnovna primedba i neprihvatljivo kod zakona o visokom sudstvu, to je prva, ali odlučujuća i najveća katastrofalna šteta za pravosuđe. U čemu se ona sastoji? Da prvi izbor sudija obavlja, takoreći, postojeći savet za pravosuđe. To ne može.
Prva selekcija politička jeste vidljiva na delu tj. da se bira od strane, takoreći, stranaka na vlasti. Šta to znači? Prvi izbor treba da izabere sve sudije. Što nisu u istoj ravni i da prođu istu proceduru i članovi visokog saveta sudstva? Kada oni budu prošli kroz tu proceduru, ali da njih biraju sudije i tužioci, to se odnosi i na tužilaštva, kada ih budu oni izabrali, u tom slučaju bi oni mogli da budu legitimni, a ovako oni su privilegovani. Praktično, vidim da će ovo da učini Vlada, organ uprave. To je ono što je neprihvatljivo i na šta je ukazano od strane više institucija i stručne javnosti iz oblasti pravosuđa. Ukazuju i optužuju predlagača zašto je on dao i dozvolio da stavi u povlašćen položaj visoki savet sudstva da bira samog sebe.
Kada ga bude nadležni organ izabrao, on stiče legitimitet i u tom slučaju može da mu se predlaže, od strane predlagača i institucija, da budu izabrane sudije i tužioci. Ovako, šta će se desiti? Pošto imamo veliki broj sudija, imaćemo priliku sada da izvršimo lustraciju. Sada nam je prilika da izvršimo lustraciju u sudstvu.
Dajte, izvršite lustraciju negde drugde, nemojte samo u pravosuđu. Optužujete samo pravosuđe i organe i nosioce pravosudnih funkcija za korupciju i kriminal, stavljate ih na vrhunsku lestvicu korupcije i kriminala. Ukoliko ima pojedinaca da su skloni korupciji i kriminalu, utvrdite jednom te činjenice, iznesite ih u javnost i takve ljude otklonite, isključite i razrešite pravosudnih funkcija. To vam je veliki problem kada je u pitanju član 99, član 100. i član 101. u prelaznim i završnim odredbama zakona o visokom sudstvu.
Ono što je vidljivo, u visoko sudstvo birate profesora pravnog fakulteta. Ne znam šta taj profesor pravnog fakulteta zna o pravosuđu? Ako je radio kao sudija 10-15 godina - može. Ali, on će da vam priča samo šuplju priču i teoriju. Međutim, sudija i tužilac iz prakse, oni treba da kažu šta treba i ko treba da dođe. Koja su merila koje je moguće utvrditi? Merila treba da utvrđuju oni koji zakon u praksi primenjuju. To vam je osnovno pravilo.
Prema tome, dame i gospodo, predlagač nije vodio računa, a imate sada veliki otpor. Šta ćete da radite sa ljudima koji zbog političke nepodobnosti ne mogu da postanu sudije zbog toga što su se zamerile ovom ili onom ministru, ovom ili onom načelniku okruga ili nekom političaru ili nekoj političkoj stranci? Da li ti ljudi treba da ostanu bez posla? Ne.
Nemojte optuživati pravosuđe da je krivo za situaciju u našoj državi koja jeste u kriznom vremenom. Ali, što ste se toliko okomili na pravosuđe, maltene kao da tamo rade samo lopovi, tamo rade časni i pošteni ljudi. A vi ako imate dokaze da je neko počinio krivično delo primanje i davanje mita ili bilo kako na drugi način zloupotrebio svoj službeni položaj i funkciju, on se razrešava i nema nikakvih problema.
Dakle, ovaj zakon predstavlja, sa ostalim zakonima, zakon po porudžbini. To znači kada ode neko kod krojača da mu sašije odelo, on će ga sašiti po meri pošteno kad mu se plati. Dakle, dame i gospodo, osnovna primedba jeste, imam priliku samo još jedno dve-tri rečenice da kažem, oko toga gde će biti sedišta osnovnih sudova, a gde odeljenja, kako će se izvoditi sudijski dani, kako će se predmeti iz sadašnjih sudova prenositi. Pola ćete izgubiti, zapamtite, pola će se zagubiti, tu nema ni govora, da dođe u arhivu osnovnog suda.
Drugo, ako gospodin Pastor traži da za severne opštine srpske pokrajine autonomne Vojvodine ostanu sudovi osnovni u Kanjiži, Bečeju, Senti, da ne nabrajam, onda imam pravo isto da kažem da ostanu sudovi ovamo zbog nacionalnih manjina. Tamo žive naši Mađari, a ovamo žive u Kovačici naši Slovaci, u Alibunaru naši Rumuni, u Kovinu takođe Rumuni.
I na kraju još da kažem - otkud sada da sedište osnovnog suda za Opštinski sud Kovin bude u Pančevu, odnosno u Vršcu, a da sud za prekršaje bude u Pančevu, a Vršac je daleko 86 km, a Pančevo 33? Dakle, tu treba, gospođo ministre, da se ove stvari ipak preispitaju i da sve primedbe prihvatite. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, imajući u vidu predložene zakone u vezi reforme pravosudnog sistema u Republici Srbiji, želim da istaknem da je u Srbiji postalo glavno i sporno pitanje kome će pripasti sudska vlast i kontrola nad pravosuđem, što podrazumeva i sudsku i tužilačku funkciju.
U kapitalističkom sistemu kapitalisti su se uvek zalagali za upotrebu prava kao instrumenta i sredstva za ostvarivanje prava podanika u odnosu na krunu.
Ako je istina da najmudriji ljudi obično kreiraju pravo, onda je istina da to pravo treba da tumače i primenjuju najjači, borbe za nezavisnost pravosuđa.
Kada se govori o sticanju nezavisnosti engleskog pravosuđa, hoću samo da uputim i da podsetim na uporedno pravo. Nezavisna ličnost lord Edvard Kuk, on je nezaobilazna ličnost. Ipak, prošlost nije zaboravljena, pa je ostalo zabeleženo da je u devetom veku, tokom samo jedne godine, saksonski kralj Alfred osudio 44 sudije na vešanje, dakle, tri do četiri mesečno, zbog ubistava koja su izvršili svojim pogrešnim presudama.
Postavljam pitanje – da li je naše pravosuđe bačeno u političku arenu? Jeste! Pre svega, počev od 1946. godine do današnjeg dana nikada nije bilo takvog uticaja izvršne vlasti na pravosuđe kao što je to u ovom periodu.
Dame i gospodo, kakav je položaj pravosuđa u kriznim vremenima u kakvim žive građani Republike Srbije? U kriznim vremenima, dame i gospodo, ponekad dolazi do ozbiljnih sukoba između sudske i izvršne vlasti ili zakonodavne vlasti, pogotovo u sistemima u kojima se vrše velike promene, kao što se želi ovim brojnim predlozima zakona.
U takvoj situaciji sudije su u veoma teškom položaju: ili će da slušaju izvršnu vlast ili će da poštuju prava i slobode građana! Važno je imati poverenja u sudove. Pravda ne mora samo da bude vršena, već to vršenje pravde mora da bude i vidljivo. Pravo je, kako se smatra, previše ozbiljna stvar da bi bilo prepušteno isključivo sudijama. Ovo kažu pesnici, ali tu ima i istine u realnosti.
Nijedna institucija ne može da radi bez postojanja odgovornosti u društvu. Dakle, sudije imaju moć, ali sa moći dolazi i odgovornost za njenu upotrebu i za njihovo vršenje. Ni sudstvo, a posebno nezavisno sudstvo ne može postojati bez sudske odgovornosti za promašaje, greške i zloupotrebe.
Što se tiče smanjenja broja sudova, želim da kažem da je ovo obračun sa sudijama koji treba da budu lustrirani. Srbija danas ima izuzetno dobre stručnjake, kako krivičnog tako i građanskog prava. Izmeštanje brojnih odeljenja iz sedišta i njihovo formiranje državu će mnogo da košta, 104 suda će da bude ukinuto, biće ukinuti sudovi koji građanima mnogo znače, a građani će morati danima da čekaju pravdu i satima i satima, ceo dan, da putuju da bi ostvarili svoje određeno pravo u nekom sudu.
Kome je smetao ovakav pravosudni sistem? Smetao je onima koji ne mogu na drugi način da se obračunaju sa neistomišljenicima u pravosuđu.
Ako je trebalo da se izvrši lustracija, a mislim da nije trebalo, to je neko želeo ne samo u pravosuđu nego i u drugim institucijama društvenog života, ako je cilj da se iz pravosuđa odstrane oni na koje se sumnja da su korumpirani ili da su nestručni, u tom slučaju postoje instrumenti koje propisuje i Ustav i zakon. Oni mogu da budu razrešeni ali kao pojedinci a ne ovako u paketu, da se sudija totalno ponovo izloži reizboru.
Reizbor sudija je neustavna kategorija. Po važećem Ustavu, koji obezbeđuje stalnost obavljanja sudske funkcije, nema niko pravo, osim ako dođe do promene Ustava, to da menja.
Prema tome, ovo je obračun sa političkim neistomišljenicima u pravosuđu. Mnoge sudije ukoliko budu ovi zakoni usvojeni, pogotovu ako treba da idu da sude u neka druga odeljenja ili sudske jedinice, oni će ići, po mom dubokom mišljenju, po kazni. Biće kažnjeni, recimo, da idu iz Užica u Tutin da sude. Poznato je, za vreme Informbiroa iz Beograda su neke sudije bile po kazni premeštane u Tutin, a i neki drugi političari i funkcioneri koji nisu bili po volji Josipa Broza.
Čuo sam neka mišljenja, a i ministar je to izgovorio, da u malim mestima i u gradovima zbog velikog poznanstva može doći do korupcije, podmićivanja, i nepravičnog suđenja. Nije tačno! Evo argumenta. Da li će u Beogradu da se susreću građani sa sudijama? Hoće. Prema tome, to nije obrazloženje i to nije razlog da nam se tako nešto sada ovde tumači.
Dame i gospodo, zbog kratkoće vremena ne mogu dalje da izlažem, a to ću izložiti u pojedinostima. Prema tome, reizbor sudija je neustavan! Hvala. (Aplauz.)

Gospođo predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu čl. 225. i 226. tražim obaveštenje od Republičkog javnog tužioca, od ministra pravde Republike Srbije i od nadležnog suda u Beogradu koji vodi istragu protiv Miladina Kovačevića.
Nepravda se sprovodi prema Miladinu Kovačeviću, odlikašu, rođenom u državi Srbiji 1987. godine, koji je osnovnu školu završio u Kuli sa svim peticama, Sportsku gimnaziju završio u Beogradu 2001. godine sa odličnim uspehom. Svoj potencijal Miladin Kovačević je potvrdio i u američkim školama, takođe, sa odličnim rezultatima u državi Njujork.
Igrajući košarku u univerzitetskom klubu "Birkets", kao vrstan i talentovan košarkaš, povredio je kičmu, zbog toga je morao da prestane sa treninzima. Dame i gospodo, nepravda na delu!
Jedan američki siledžija nasrnuo je na Miladina Kovačevića zbog devojke i tom prilikom je došlo do fizičkog kontakta. Ovaj incident se pretvorio u međudržavni. Kao po pravilu, Srbi su po ko zna koji put "poštenim" Amerikancima predstavljeni kao loši momci.
(Predsednik: Molim vas, omogućite govorniku da završi.)
Amerikanci su uhapsili Miladina Kovačevića maja 2008. godine, koji je iz pritvora pušten uz kauciju.
Konzul Srbije u Americi, Igor Milošević, izdao je novu putnu ispravu Kovačeviću koji je došao u majčicu Srbiju.
Interpol 8. jula za Kovačevićem raspisuje crvenu poternicu, što znači, ako napusti granice Srbije biće izručen američkim vlastima. Usledila je diplomatska prepiska sa obe strane, američke i srpske.
Brajanov otac, tog momka koji je napao Miladina Kovačevića i njegovu devojku, preko svojih veza kod demokrata, i senatorke Hilari Klinton, i bivšeg predsednika Bila Klintona , podiže ovaj slučaj na najviši nivo, tako da je Miladin Kovačević bio nezaobilazna tema svih globalnih TV stanica i najvećih američkih listova i magazina.
(Predsednik: Vreme.)
Javiću se ponovo. Hvala.

Hvala, gospođo predsedniče. Molio bih vas da mi omogućite da nastavim ovo što sam mislio reći.
Senatorka Klinton zatražila je od kompanija koje sponzorišu srpsku košarku da obustave donacije, što je učinio samo vršački "Hemofarm". Možete misliti da je i vršački "Hemofarm" prihvatio ove sankcije od Amerike i od gospođe Klinton.
Miladin Kovačević kao student morao je imati svoju pravnu zaštitu po američkim zakonima, ali mu je prilikom hapšenja onemogućeno i ukinuto to pravo. Amerikanci mu nisu čak ni omogućili da ga zastupa advokat po službenoj dužnosti. Kada je bio uhapšen u Americi, on je još uvek bio maloletnik, a Amerikanci čak nisu ispoštovali ni osnovno pravilo iz pretkrivičnog postupka da o hapšenju Miladina obaveste njegove roditelje.
Kada su se roditelji raspitali u američkoj ambasadi šta se dogodilo sa njihovim sinom, rečeno im je da će Miladina staviti na crvenu poternicu FBI i da će zbog toga imati probleme tokom celog života. Američki mediji su Miladinovog oca povezali sa Miloševićevim režimom, pridodajući mu epitet "Miloševićev hirurg i kasapin".
U slučaju Miladina Kovačevića tražim da bude ispoštovan princip reciprociteta. To znači, da Kovačević ne može da odgovara za bilo šta da je učinio u Americi ukoliko za istu stvar u Srbiji ne odgovaraju američki državljani. Amerikanci u svetu mogu da čine i najteže zločine i genocid prema narodima, kao što su to učinili prema SFRJ, SRJ i Republici Srbiji, ali nikome ne odgovaraju.
Predlažem Republičkom javnom tužiocu i nadležnom sudu u Beogradu, koji je odredio pritvor protiv Miladina Kovačevića, da preispita svoju odluku o određivanju pritvora i da Miladina Kovačevića pusti na slobodu, jer se radi o nepravdi na međunarodnom nivou. Naši organi pravosuđa ne treba da sude Miladinu Kovačeviću, ako nismo sudili Bilu Klintonu, bivšem predsedniku SAD, za genocid koji je počinio nad Srbima. Hvala vam.

Krasić uvek ima novih ideja i to delotvornih, pa ću ostaviti malo vremena vama, gospodine Krasiću.
Dame i gospodo, sigurno je da je ovaj amandman prihvatljiv. Zašto je prihvatljiv? Zato što bi se uštedelo oko 20 miliona dinara, a što bi išlo naravno u penzioni fond i na taj način imali bismo sredstava da se penzije i invalidnine povećaju.
A kada je u pitanju odbrana Srbije imam jedan predlog. Da bi Srbija uštedela pare i da bi se Srbija uspešno odbranila, i od Hrvatske, i od Bosne i Hercegovine, i da bi sa uspehom odbrana Srbije išla u pravcu zaštite suvereniteta Republike Srbije, predlažem dame i gospodo, gospođo ministre, da predložite Vladi da angažuje dr Vojislava Šešelja da brani Srbiju pred bilo kojim međunarodnim sudom, jer će sigurno uspešnije braniti Srbiju i njene interese no da milijarde ulažete kojekakvim diletantima, koji gledaju samo da zarade, a da Srbiju ne odbrane. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije, da li će Vlada Republike Srbije dozvoliti da se sedište Južnobanatskog okruga izmesti iz Pančeva u Vršac?
Kome je to palo na pamet? Da li će to Vlada Republike Srbije da dozvoli? Radi se o okrugu sa 330.000 stanovnika, najveći okrug u Vojvodini.
Da li će Vlada Srbije autonomašima da dozvoli da cepaju i ovaj okrug i da ga izmeštaju tamo gde njima više odgovara, da li će jednom vlasniku iz Vršca da odgovara sedište okruga u Vršcu, a ne u Pančevu? Tradicionalno i sedište upravnog okruga mora biti u Pančevu, dame i gospodo.
Tražim obaveštenje od predsednika Vlade - da li će Vlada sprečiti secesiju na ovakav način Vojvodine, jer parče po parče autonomaši, sa severnim susedima, pokušavaju da i ovu teritoriju podele i rasparčaju kao severnu srpsku AP.
Zbog toga SRS je protiv secesije po ovom statutu koji Bojan Pajtić sa Borisom Tadićem želi da bude usvojen, kako u Republičkom parlamentu, tako i u Pokrajinskom parlamentu.
Nema mesta, dame i gospodo, poštovani građani Pančeva, poštovani građani južnog Banata, osam opština Pančevo, Kovin, Kovačica, Alibunar, Opovo, Bela Crkva i Vršac, ne dajmo, jer po novim rešenjima i standardima, upravni okrug će imati i te kako ingerencije i i te kakav značaj za područje južnog Banata, i sedište okruga upravnog mora biti u Pančevu, a ne u Vršcu, da se samo jednom velikom profiteru izađe u susret da bi on mogao da vlada regijom, ne samo Vojvodinom u ovom delu Banata, nego da on vlada opštinama koje gravitiraju prema Vršcu.
Prema tome, građani Pančeva su uznemireni, radi se o 130.000 građana. Usput da napomenem da je Pančevo bilo područje grada Beograda i nemojte, gospodo iz Novog Sada, da vi pretendujete na Pančevo, jer vam to građani Pančeva neće dozvoliti po svaku cenu. Hvala vam.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, tražim obaveštenje da li će Vlada, s obzirom da je u pitanju budžet Republike Srbije, a on se transformiše takoreći i odnosi se na budžete shodno i na lokalnu samoupravu, opštine i gradove, da li će Vlada Srbije iz investicionog nacionalnog plana i grad Kraljevo konačno izdvojiti sredstva i popraviti 15 visećih mostova na Ibru koje koriste mučenici koji žive na tom prostoru, koji ne mogu ni peške da pređu, čija deca treba da idu u školu?
Oni radnici koji rade na drugoj strani obale Ibra došli su u situaciju da su njihovi životi ugroženi. Pre 10 dana imao sam priliku da gledam jednu TV emisiju u kojoj su prikazani ti mostovi i prelaz onih mučenika građana u Ibarskoj dolini koji žive. Konstatacija je bila izveštača RTS-a da su ti mostovi pravljeni pre 50, a neki čak i pre 100 godina.
Da li će Vlada Republike Srbije i konačno gradonačelnik Kraljeva, prozivam ga namerno, ne znam mu ime i prezime, ali gradonačelnik Kraljeva, hoće li da preduzmu neke mere i da izdvoje sredstva da se izgrade viseći mostovi koji predstavljaju jedinu sponu i jedinu mogućnost građana te oblasti u Ibarskoj dolini da mogu da i oni imaju bezbedan prelaz preko mostova, kao što mi imamo na mostovima na Dunavu i Savi? Hvala.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, dozvolite mi da u odnosu na amandman koji je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović na član 5. Predloga zakona, koji glasi: "U članu 5. razdeo 3, glava 3.9, funkcija 360, u ekonomskoj klasifikaciji 424, u kolonama 6. i 8, iznos 8.800.000 zamenjuje se iznosom 12.800.000''.
Zašto je predložen ovaj amandman? Ima obrazloženje sasvim jasno, opravdanja ovde ima iz razloga što mi pre neki dan usvojismo jedan zakon, odnosno većina je usvojila u ovom parlamentu zakone koji se odnose na korupciju i kriminal. Gospođa Nataša Jovanović je predložila da se umesto 8 miliona i 800 hiljada dinara Agenciji i Savetu dodeli 12 miliona i 800 hiljada dinara. Zašto?
Krajnje je vreme da se u Srbiji otpočne sa rešavanjem problema kada je u pitanju korupcija i kriminal. Ova institucija za koju se namenjuje ovaj iznos zaslužuje pažnju i treba da ima prioritet u odnosu na mnoge druge korisnike budžeta.
Mi se ne možemo samo deklaratorno zaklinjati i obećavati ovde da ćemo se u Srbiji obračunati sa tim zlom, koje u Srbiji vlada i koje je uzelo široke razmere. Ne samo što je uzelo široke razmere, nego je to rak-rana u svim institucijama našeg sistema. Jedno takvo radno telo, jedna takva institucija mora biti dobro organizovana, stručno i tehnički, materijalno obezbeđena da može da se uhvati u koštac sa kriminalom i korupcijom.
Pravosuđe kao institucija je ustavna kategorija, jedna od grana vlasti: zakonodavna, izvršna i sudska. Ta sudska vlast je ustavna kategorija, što znači da je Ustav Republike Srbije posebne odredbe posvetio pravosuđu, koje treba da bude nosilac borbe i obračuna sa korupcijom i kriminalom u Srbiji.
Naime, u članu 142. Ustava Republike, Načela sudstva, sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Stav 2: ''Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.''
Stav 3: "Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo u skladu s Ustavom". Stav 5: "U suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici, na način utvrđen zakonom". Stav 6: "Zakonom se može propisati da u određenim sudovima i određenim stvarima sude samo sudije".
Reći ću vam zbog čega se osvrćem na odredbe Ustava Republike Srbije. Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvari sudi sudija pojedinac.
Šta predviđa Ustav kada su u pitanju vrste sudova u Republici Srbiji? "Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti. Osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova određuje se zakonom". Stav 3: "Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi". To je nešto što je u ovom Ustavu jako važno i što je dobro, da se ne bi dogodilo da mi primenjujemo odredbe Hamurabijevog zakona.
Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji. U ovom budžetu su predviđena sredstva za Vrhovni kasacioni sud, a mi nemamo još uvek organizovan niti ustanovljen Vrhovni kasacioni sud. Postavljam pitanje: zašto se onda ova sredstva predviđaju za Vrhovni kasacioni sud, ako mi nemamo osnovan Kasacioni sud? Kada će on da počne da radi? Znači, mi izdvajamo sredstva sada, a ta sredstva treba da posluže nekome da ih usmeri na neku drugu stranu. Nemamo Vrhovni kasacioni sud i ne znamo šta će biti sa tim sredstvima. Sve je moguće, gospođo ministarka. Imam pravo da sumnjam.
Sedište Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu. Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština. Mi nemamo ni takav predlog, da je stigao pred parlament, a sredstva iz budžeta se ovde već planiraju.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina, a ne može biti ponovo biran. Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena itd.
Nešto iz člana 145. od normi, da se podsetimo. Dame i gospodo poslanici, ne sumnjam da vi niste u toku ove materije, ali da se podsetimo i radi stručne javnosti, na kraju.
Sudske odluke koje predviđa Ustav Republike Srbije u članu 145. se donose u ime naroda. Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenim međunarodnim ugovorima i propisima donetim na osnovu zakona. Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole. Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku. Pomilovanjem ili amnestijom izrečena kazna može se bez sudske odluke oprostiti u celini ili delimično. Dakle, zna se koji nadležni državni organ ima pravo da daje pomilovanja.
Stalnost sudske funkcije, nešto što je bilo aktuelno ovih dana. Zato se osvrćem upravo prema pravosuđu i želim da skrenem pažnju stručnoj javnosti, a ujedno i vama, gospođo predsedavajuća, i dame i gospodo narodni poslanici.
U članu 146. Ustava Republike Srbije predviđeno je da je sudska funkcija stalna. Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na tri godine. Očekujemo da će to biti u novom setu zakona koji treba, kako je najavljeno, da bude upućen u proceduru Narodne skupštine.
Izbor sudija: "Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju. Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine. Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije u istom ili drugom sudu.
Visoki savet sudstva odlučuje o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud." Nezavisnost sudije: "Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu".
Sada dolazimo na odredbe člana 149. i postavljam pitanje, a iz moje dugogodišnje prakse, tu je i gospodin Batić, eks-ministar pravde, a drugo, doktor prava i stručnjak za pravo, u svakom slučaju, ima iskustva u ovome, ono što se meni ne sviđa i na šta imam primedbe, to je da je predsednik Republike gospodin Boris Tadić prekjuče zakazao sednicu na kojoj su prisustvovale odabrane zvanice, među kojima predsednik Vrhovnog suda Srbije i drugi iz tužilaštva, iz suda.
Ono što, po meni, nije prihvatljivo i nije dobro, to je da je poznato da predsednik DS, dakle predsednik partije, predsednik Republike, zakazuje sastanak i unapred upozorava, i unapred, da ne kažem preti, i najavljuje reformu pravosuđa, izbor sudija, organizaciju sudova i tužilaštava.
Taj set zakona u svakom slučaju treba da dođe u parlament, ali zna se kojim putem. To znači da predlagač treba da bude Vlada. Po meni, nije prihvatljivo, imam ozbiljnu zamerku, da predsednik partije, dakle DS, i predsednik države najavljuje kakvu organizaciju, i šta ćemo mi u sudu da radimo, i kako ćemo da se obračunamo sa određenim brojem sudova i određenim brojem sudija i tužilaca. To nije dobro.
To je uticaj na način kako će biti birane sudije, kakva će biti njihova sudbina, da li će biti birane sudije koji su sada na funkciji sudija i tužilaca. To treba da bude prepušteno Visokom savetu sudstva i parlamentu.
Zbog toga smatram da je to pogrešan put i da nije u skladu sa Ustavom, jer predsednik Republike ima instrumente na koji način može da ukaže, eventualno, na poštovanje Ustava i zakona. U pravosuđu je zavladala jedna velika panika i sudije i tužioci su zabrinuti.
(Predsednik: Gospodine Jojiću, treba da privedete kraju, vaša poslanička grupa ima još nekoliko sekundi.)
Završiću, izvinjavam se. Zabrinute su sudije i tužioci posle ove poruke. Smatram da taj set zakona treba da ide na stručnu javnu raspravu, da dođe putem predlagača u parlament i da parlament odlučuje o tome ko će biti, jer nije dobro da stvaramo paniku i da plašimo ljude iz pravosuđa. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je bilo reči o Haškom tribunalu i o saradnji sa Haškim tribunalom, želeo bih da skrenem vašu pažnju, a s obzirom na izlaganje mog prethodnika, gospodina Batića, hteo bih da istaknem povodom svega toga sledeće...

Ima, ako mi dozvolite samo da istaknem neke činjenice.

On je vezan baš za to područje sa kojim smo imali dosta neprilika dole, a ujedno se odnosi i na rad ovog parlamenta, pa s tim u vezi će on biti u tesnoj vezi sa ovim amandmanom koji je gospodin Halimi podneo. Želeo bih da istaknem i nisam malopre tražio reč kada je gospodin Batić govorio, ne sporim one činjenice i one mere koje je on kao ministar pravde preduzimao, ali bih ukazao na sledeće: najviše optužnica podiže Haški tribunal protiv pripadnika srpske nacionalnosti. Selektivno je primenjivao u to vreme, a i dan-danas primenjuje pravdu i utvrđivanje činjenica na selektivan način.
Po pravilu tužilac se stavlja na stranu Muslimana i Hrvata, sada i šiptarskih terorista, to je poznato i što je potvrdio gospodin Batić, da je protiv Haradinaja, Agima Čekua i ostalih prikupljao podatke da im se sudi pred Haškim tribunalom ili da im se sudi u našoj državi.
No, naša država je propustila da ih pohapsi i da im se sudi u našoj državi.
Nažalost, moram da istaknem da su se u potpunosti obistinile naše tvrdnje i uverenja da je to tribunal koji je osnova za suđenje Srbima. U prilog tome idu sledeće činjenice: prisutna je izrazita diskriminacija prilikom podizanja optužnica, kako po broju, tako i po funkcijama optuženih; u SRJ optuženi su najviši vojni i politički funkcioneri samo iz razloga što su Srbi, što vole svoju državu i narod i što im je bila želja da odbrane nezavisnost i suverenitet SRJ...

Dozvolite mi, član 104, s obzirom da su ipak neke stvari upućene prema SRS i da su pogrešno shvaćene, želeo bih da ih obrazložim i da ih malo razjasnim.

Javiću se po sledećem amandmanu, nije nikakav problem, o kome će govoriti gospodin Boris Aleksić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, sigurno da je ovaj amandman, koji je uložio kolega Boris Aleksić, prihvatljiv i treba ga kao takvog prihvatiti od strane ovog parlamenta. Nastavio bih tamo gde sam malopre započeo neka svoja izlaganja, ali sam odustao od diskusije, pošto je ovo vezana materija - Haški tribunal, saradnja, kancelarija itd.
Odnos tzv. Haškog tribunala prema Hrvatima i Muslimanima nije kao što je to bilo prema građanima srpske nacionalnosti.
Niko iz najvišeg rukovodstva Hrvatske i Muslimansko-hrvatske federacije nije optužen za izdavanje naređenja da vrše zločine, verovatno samo zato što su u to vreme razbijanja SFRJ, pa i kasnije, bili sa neprijateljima srpskog naroda: Amerikom i Centralnom obaveštajnom službom NATO pakta.
Kada je u pitanju genocid, podsetiću šta je to genocid i da li se genocid i zločini jednako kvalifikuju i jednako sude. Navešću samo jedan primer: silovanje srpkinja u logoru Čelebić od strane Muslimana tužilac je okvalifikovao kao povredu običaja ratovanja, a ne silovanje, što inače čini kada je navodni izvršilac Srbin, optužujući ga za zločin protiv čovečnosti.
Ovakvo postupanje tužilaca bilo je prisutno od samog početka Tribunala. Tako od prvih 18 podignutih optužnica protiv osumnjičenih za navodne zločine sa prostora bivše SFRJ, 17 optužnica se odnosilo na Srbe, a samo jedna se odnosila na Muslimana.
Odnos Haškog tribunala prema SRJ dobro je poznat nama, dame i gospodo narodni poslanici, a i našoj široj javnosti. Podsetiću vas da su u istoriji svakog naroda i države Srbi mnogo puta bili suočavani sa najtežim iskušenjima. Više puta bio je ugrožen srpski narod i opstanak srpske države, iako ona nikada nije vodila osvajačke ratove, već se uvek branila od daleko jačeg neprijatelja. Srpski narod je uvek uspevao da odbrani svoj nacionalni identitet, slobodu i suverenitet. Podnoseći ogromne žrtve u oba svetska rata smo se borili protiv osvajača i svetskih dželata, od kojih neki danas učestvuju u finansiranju ovog prljavog rata protiv Srbije, a ranije protiv SRJ.
Navešću da je bilo podneto veći broj krivičnih prijava, odnosno 14 je bilo obuhvaćeno, od Bila Klintona, Toni Blera, Gerharda Šredera, Širaka, Havijera Solane, Vesli Klarka, Medlin Olbrajt, Ibera Vedrina, Jozefa Fišera, Robina Kuka, Džordža Robertsona, Rudolfa Šarpinga i drugih. Šta su oni uradili? Šta je NATO uradio i šta su saveznici uradili?
Iskoristili su NATO za svoju agresiju i okupaciju dela SRJ, a drugo, ubijali i nanosili teške telesne povrede i rušenje i patnju nezaštićenom stanovništvu cele tadašnje SRJ. Planirali, najavljivali i izvršili napade u želji da ubiju predsednika SRJ Slobodana Miloševića, ali su ga ubili kada su ga odveli u Hag.
Planirali, najavili i izvršili napade u želji da ubiju i druge građane, uništili i oštetili privredne i društvene i kulturne i medicinske diplomatske i verske institucije na teritoriji cele Jugoslavije. Bombardovali i uništili objekte neophodne za život stanovnika Jugoslavije, koristili osiromašeni uranijum i kasetne bombe i ostalo zabranjeno oružje i teško ugrozili živote i životnu sredinu naših građana.
Uništili su mirotvoračku ulogu UN, kao i mir i stabilnost na Balkanu. Time su ispunjavali nameru da dugoročno ustanove vojnu okupaciju strateških delova Jugoslavije uz pomoć NATO pakta.
Dame i gospodo, da li je to genocid? Da podsetim, imam malo vremena, gospođo predsedavajuća izvinjavam se, da podsetim opet javnost i poslanike koji možda nisu razumeli ili nisu čuli ovo što sam rekao. Navešću samo jedan primer, silovanje srpkinja u logoru Čelebić od Muslimana tužilac okvalifikovao kao povredu običaja ratovanja, a ne kao silovanje, što inače čini kada je navodni izvršilac Srbin optužujući ga za zločin protiv čovečnosti.
To vam je pravda i zbog toga u Haškom tribunalu nema pravde. Zbog toga naša država nije trebalo da sarađuje sa Haškim tribunalom. Gospodin Batić je otišao kao član Vlade i on je stavio potpis da se isporuči i uhapsi Slobodan Milošević.
S druge strane, u Beogradu je pisana lažna optužnica protiv dr Vojislava Šešelja. Dr Vojislav Šešelj se brani uspešno u tom Haškom tribunalu. Protiv njega je ustala i kuka i motika da dokaže da je navodno počinio neki zločin. Nije on počinio nijedan prekršaj, a kamoli zločin. Od odgovara za verbalni delikt, pa i predsednik Trećeg pretresnog veća kaže jednom svedoku i tužiocu, pa normalno je kada je tako postupao gospodin Šešelj, zbog toga što je to normalno u političkoj kampanji da se može diskutovati i ukazivati na određene probleme u jednoj državi.
Dame i gospodo, Srbija je ugrožena, Srbija je bila okupirana, ali nadam se da dolaze nove snage u Srbiju, da će Srbija biti jednog dana slobodna država, a to joj garantuju srpski radikali dr Vojislava Šešelja.