Dame i gospodo, gospodine potpredsedniče Vlade, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u odnosu na predloženi amandman samo bih pitao Skupštinu kako može građanin da podnosi amandman, a u ovom konkretnom slučaju imamo amandman na član 17. Vi znate dobro da je Srpska radikalna stranka osvojila 78 mandata i Srpskoj radikalnoj stranci sleduje, ako je poštovati zakon, ako je poštovati moral, ako je poštovati običaje, ako je poštovati celishodnost i principijelnost, da ovde sede samo poslanici Srpske radikalne stranke. Prema tome, ovaj amandman je podneo građanin. Ne mogu da objasnim samom sebi kako parlament može da dozvoli da mu građani dolaze u Skupštinu i podnose amandmane i još da se usude da dođu da ga obrazlažu. Ni u jednom parlamentu toga nema. Srpska radikalna stranka poštuje osnovna načela morala, što znači: onoj stranci kojoj pripadaju mandati, njoj pripadaju i niko drugi sa njima ne raspolaže.
Što se tiče predloženog amandmana, gospođo ministre, predloženi amandman apsolutno ne poboljšava tekst Predloga zakona u odredbi člana 17. To se podrazumeva i sasvim je logično da je ovaj amandman trebalo odbiti, jer on nije u skladu ni sa predloženim normama, niti ih menja, niti poboljšava. Nema definicije, nema jasne norme. Ovo se podrazumeva kako je predloženo.
Dame i gospodo, danas Srbija ima veliku intelektualnu snagu civilista i stručnjaka, i mogu, u svakom slučaju, da tumače i primenjuju zakone u Republici Srbiji, pre svega, sudije, tužioci i pravnici u drugim institucijama koji primenjuju i određene odredbe određenih zakona. Šta će se ovim amandmanom postići? Valjda neka efikasnost. Nema o tome ni reči. Da li će se postići delotvornost? Nema ni govora.
Ono što je bitno za naš pravni poredak jeste da se mora sagledati, prvo, pravno-politički aspekt našeg društva, odnosno naše države. Mora se uvažavati uporedno-pravni aspekt, što ste u jednom delu i koristili, zatim formalno-pravni aspekt, zatim pravno-istorijski, socio-ekonomski aspekt i pravno-filozofski.
Dakle, od najstarijih dana kako se pravo formiralo od običaja, pa do pisanih dokumenata i, konačno, Srbija je imala priliku da je car Dušan doneo Dušanov zakonik, koji je bio jedna velika kodifikacija.
Kada je u pitanju pravosuđe, kada su u pitanju pravosudni zakoni, u svakom slučaju treba imati sledeće: načelo dispozicije stranaka, načelo oficijelnosti, načelo umesnosti i pismenosti, zatim istorijsko načelo i načelo materijalne istine, na čemu se pravda i zasniva. Na načelu materijalne istine stoje temelji svake pravne države, a i naše pravne države, sa pravnom teorijom, i te kako bogatom.
Načelo neposrednosti, šta to znači? Ovo načelo podrazumeva da se građani neposredno mogu obraćati nadležnim sudovima u ostvarivanju svojih prava i ostalim institucijama na neposredan način. Načelo neposrednosti zahteva da se pruži mogućnost strankama u postupku da ravnopravno, pod jednakim uslovima, mogu da dokazuju svoju tvrdnju radi ostvarivanja svojih prava i donošenja konačne odluke suda ili nekog drugog organa.
Načelo nepristrasnosti. Kod ovog načela, ako mi dozvolite, gospodine potpredsedniče, zadržaću se par minuta. Svedoci smo da je više od 80 sudova u Republici Srbiji usvojilo žalbe i donelo odluke po kojima su oduzeti mandati koji su bili oteti Srpskoj radikalnoj stranci. Vraćeni su, a imamo slučaj u Kragujevcu i u Beogradu da sudovi nisu tako postupili.
Sad se postavlja jedno delikatno pitanje – mi imamo ovde u parlamentu ugledne advokate, one koji su dugogodišnji advokati i pravnici, koji znaju šta to znači – ulazimo li mi u krizu neujednačene sudske prakse. Evo vam primera, ulazimo u krizu neujednačene sudske prakse. Ja sam protivnik toga da Vrhovni sud, odnosno kasacioni može da donosi i utvrđuje načelne pravne stavove, pa umesto toga da stoji da se formira sudska praksa, ali ne načelni pravni stavovi, jer neko iz najviše instance može da donese pogrešan načelni pravni stav, da ga sudovi primenjuju u praksi i na taj način da donose odluke koje su protivne Ustavu i protivne određenom zakonu.
Zato optužujem sudije koje su učestvovale u donošenju odluka u Kragujevcu i u Beogradu jer nisu postupili po Ustavu i zakonu i nisu vratili mandate SRS koji su oteti. Optužujem takve, neka razmišljaju da li im je mesto u pravosuđu, neka sami procene.
Pozivam stručnu javnost, u koju uključujem i sudije i tužioce, sudije prevashodno, koji su donosili pravedne odluke, koji nisu pali pod uticaj, koji dokazuju da su nepristrasni i da poštuju Ustav i zakon i da ne može niko da okreće telefon, ne može nijedna politička partija da naredi sudiji kako treba da presudi... To ne može više da se dogodi. Nadam se da su svi poslanici u ovom parlamentu saglasni sa ovim porukama i da to ne treba dozvoliti, neovisno o kojoj se političkoj stranci radi; radi se o poštovanju prava, o pravnom poretku, radi se o tome da li smo jednaki pred zakonom.
(Predsedavajući: Vreme.)
Hvala vam, nastaviću kasnije. Izvinjavam se.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ovaj amandman gospodina Palalića je amandman koji bolje uređuje postupanje građana pred prvostepenim sudom.
Postavlja se pitanje zašto bi se građani upućivali na drugi sud, a ne na osnovni sud da rešavaju u svim sporovima, kao što je to bilo u nadležnosti do sada; zašto bi građani trebalo sada da se pojavljuju i da se nadležnost prebaci sa nižeg na viši sud? Pravilnije je ovo rešenje koje predlaže kolega Palalić zato što se na taj način brže i celishodnije ostvaruje pravo naših građana.
Kao što je rekao Ante Fiamengo, onaj slovenački sociolog, to ste izučavali na fakultetu, ovo je diskutabilno pitanje da li da ostane ili da ne ostane. Mislim da je amandman sasvim primeren, da poboljšava tekst. Na kraju, ta odredba o reviziji je vrlo komplikovana i u važećem Zakonu o parničnom postupku.
Visina zahteva, odnosno vrednost spora koja prelazi 500.000 dinara omogućava i daje pravo stranci da može da izjavi reviziju višem sudu. Bolje je ovo rešenje koje je predložio kolega Palalić zbog toga što ne treba ostavljati ni osnovni, sada opštinski, sud bez prava da odlučuje o ovim pravima i interesima naših građana.
Mislim da je amandman na mestu, on će biti u boljoj funkciji jer imamo obezbeđenu celishodnost, imaćemo obezbeđenu i efikasnost i, treće, imaćemo obezbeđenu ekonomičnost postupka. Iz ta tri razloga predlažem da ovaj amandman usvojite.
Vezano za onu neujednačenu sudsku praksu koja polako ulazi na mala vrata, a koja se odnosi na one mandate odbornika u skupštini u Zemunu gde gradonačelnik grada Beograda, sa pozicija velike sile, velike moći, izlazi u javnost i saopštava građanima Srbije da će mandati biti zadržani onima koji su ih uzeli i pobegli privremeno iz skupštine gradske u Zemunu, kao i onima koji su to učinili u Kragujevcu, gradonačelnik nema nikakvo ustavno i zakonsko, čak ni moralno pravo da se upušta u taj prljavi posao. To je izuzetno prljav posao. Ovo dokazuje da mi nemamo nezavisno i nepristrasno sudstvo kada gradonačelnik može da uputi takvu poruku i da takvo saopštenje. To je vrlo ozbiljna stvar. Da opomenemo pravosuđe da se drži Ustava i zakona. Gradonačelnik nema šta da se meša u poslove sudske.
Nikola Pašić pitao je ministra pravde - gospodine ministre, da li ste se vi interesovali za neki predmet vaše rođake u okružnom sudu? Kaže - pa, gospodine predsedniče, jesam. Zašto? Mislio sam samo, kaže, da zamolim da se predmet reši. A Nikola Pašić kao predsednik Vlade kaže - gospodine ministre, izvolite u vaš kabinet, za 15 minuta da napišete ostavku da ne sazovem vladu u jedan sat da vas razreši dužnosti.
Kad bi bila pravna država, gradonačelnik Beograda bi zbog ove izjave odmah bio smenjen, u Engleskoj, u Nemačkoj, u Francuskoj, u Italiji, Belgiji, čak i u Estoniji. Smenila bi ga njegova partija i rekla bi - ti ne zaslužuješ da budeš gradonačelnik svih građana na teritoriji grada Beograda, uključujući i opštinu Zemun.
Zbog toga smatram, dame i gospodo, da ove sudije koje su okaljale svoj obraz treba same da razmisle da li im je mesto još u pravosuđu. O njima je bilo reči. Evo zašto: stručna javnost ih osuđuje, osuđuju ih kolege sudije i kažu - nije valjda moguće da su ona dva pametnjakovića, onaj u Kragujevcu i onaj u Beogradu, dozvolili sebi da oni budu pametniji i od Vrhovnog suda i od svih predsednika okružnih sudova i sudija opštinskih sudova na teritoriji Republike Srbije?
To su ekstremi na kojima moramo da gradimo osnovna načela za nezavisnost pravosuđa, nepristrasnost i bez uticaja politike.
Molim i predlažem koaliciji koja je na vlasti da više nikada ne dozvoli nikome da se meša u pravosuđe. Dižite ruke od pravosuđa, neka radi svoj posao. To će da uradi SRS. Samo ću vas sada obavestiti, na jednom primeru, kako to SRS dokazuje.
Kad sam bio zamenik republičkog ministra, a posle savezni ministar pravde, kod mene je došla Rada Trajković, tada poslanik prvo SRS-a a zatim ministar u Vladi Republike Srbije, koja je od mene tražila da urgiram da se njen brat iz Opštinskog suda u Nišu prebaci i izabere za sudiju okružnog suda. Video sam tada da tome nema mesta, niti Srpska radikalna stranka, koja je kratko u to vreme učestvovala u Vladi sa socijalistima, sme to dozvoliti. Tog trenutka sam okrenuo telefon prof. dr Vojislava Šešelja, koji se nalazio u zgradi Vlade, i izvestio ga o čemu se radi, da je došla da interveniše a da ja intervencije ne trpim i da to Srpskoj radikalnoj stranci ne treba. Šta se dogodilo? Predsednik Srpske radikalne stranke, tada potpredsednik Vlade, pozvao je Radu Trajković da podnese ostavku; morala je istog dana da podnese ostavku i da bude isključena iz SRS-a.
Tako, gospodo demokrate, i vi uradite, bićete poštovani u narodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Srpske radikalne stranke gospođa Vjerica Radeta je to protumačila sasvim logično i na ustavan način obrazložila zašto treba da se briše član 31. uz to jeste blizu tih odredaba koje se oslanjaju jedna na drugu, jeste član 33.
Dame i gospodo, Vjerica Radeta je objasnila da sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih pravnih akata i na osnovu ugovora međunarodnog prava ukoliko je naša država zaključila takve ugovore. U članu 31. stoji da Vrhovni kasacioni sud utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; imenuje sudije Ustavnog suda, daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom. Član 33. odnosi se na objavljivanje odluka Vrhovnog kasacionog suda. Vidite, odluka Vrhovnog kasacionog suda, obično kao jedno tumačenje nižim sudovima, mora biti objavljena u "Službenom glasniku", a ne može da bude objavljena odluka SO Zemun o tome da je donet statut gradske opštine u Zemunu.
Dame i gospodo narodni poslanici, nikako se ne može dozvoliti jednom sudu, pa ni Vrhovnom sudu, da utvrđuje i da donosi načelne pravne stavove. Ti načelni pravni stavovi su, po mom dubokom uverenju, a na osnovu dugogodišnje prakse i praćenja rada sudova, od najnižeg do najvišeg, postali zakon, a ne sudska praksa. U brojnim odlukama opštinskih i okružnih sudova, kao i Vrhovnog suda Republike Srbije, imao sam priliku da utvrdim da se sud poziva ne na odredbu zakona, nego na utvrđena pravna načela Vrhovnog suda.
Šta ćemo sada da radimo kada u jednom sudu postoji više veća i jedno veće ne prihvati načelni pravni stav, nego kaže – sudiću na osnovu zakona; ako u jednom opštinskom sudu to odluči tročlano veće? Šta će se desiti? Hoće li sada Vrhovni sud da kaže – vi niste u vašem veću postupili po načelnom pravnom stavu. Vi, gospodo sudije, koji mislite i pravite se da ste pametniji od sudija Vrhovnog suda, niste poštovali naše načelne pravne stavove, vodite računa kako ćete sada da prođete sa vašim presudama. Šta se obično dešava? Najveći broj ukinutih ili preinačenih odluka jeste kod onih koji su se suprotstavili ovakvom ulasku u zakonsku proceduru, narušavajući Ustav i zakon da bi na taj način svoje pravne stavove i mišljenja morali da poštuju svi u sudu i u nižim sudovima. Po mišljenju SRS, ovo je apsolutno neprihvatljivo.
Kažite mi, iz uporednog prava, u kojoj evropskoj zemlji je tako regulisano da je vrhovni sud, ili kasacioni, ili savezni, ili ustavni ovlašćen da donosi načelne pravne stavove koji će biti obavezujući za sve sudove na teritoriji jedne države?
Sada ću da vas podsetim, posedujem Ustav Savezne Republike Nemačke koji sam proučio od prvog do poslednjeg člana. Dame i gospodo, gospođo ministre, u Ustavu Savezne Republike Nemačke drugačije je regulisano pitanje sudske prakse. Savezni sud u Saveznoj Republici Nemačkoj ne poznaje institut - načelni pravni stavovi. Evo šta u članu 95. stav 3. normira Ustav Savezne Republike Nemačke – u cilju očuvanja jedinstva sudske prakse obrazuje se zajedničko veće sudova.
Ne može biti najpametniji onaj koji sedi u Vrhovnom sudu, izvinite molim vas. Tamo ne mogu svi da dođu. To je problem. Imate daleko stručnijih ili dovoljno stručnih i podjednako stručnih i u okružnim i u opštinskim sudovima.
Zamislite, kada Vlada izvrši pritisak na Vrhovni sud i kaže – ima u korist Miškovića da presudite tako i tako, drugačije nema; veće Vrhovnog suda kaže – moramo da zauzmemo načelni pravni stav i po njemu sudite, nemojte suditi po zakonu, i morate doneti takvu i takvu odluku inače sledi reizbor. Možete doći pod udar, da vas zbog toga što ste primenili Ustav i zakon razrešimo zbog nestručnosti. Na taj način bi se, kao što kaže gospodin Krasić, vršila lustracija.
Ponavljam, u cilju očuvanja jedinstva sudske prakse obrazuje se zajedničko veće sudova. Dakle, sudova, a ne jednog suda, kao što je to ovde. Ova materija se bliže uređuje saveznim zakonom.
Gospođo ministre, imate problem kada su pitanju sudovi i kada su u pitanju sudije i tužioci. Vidite, vi predviđate u zakonu da se može izvršiti prekid ili odlaganje, dajete ovlašćenje javnom tužiocu da može da "ušeta" u zakonsku regulativu da bi se zaštitio dužnički lobi. To znači da se daje pravo javnom tužiocu da on, kada on proceni ili kada mu neko naredi, predloži nadležnom sudu da se odloži izvršenje protiv Miškovića, Peconija, Babovića ili drugih, dok se ne reši neko drugo pravno pitanje. Dame i gospodo, na taj način bi se štitio dužnički lobi.
Kada smo 2000. godine donosili Zakon o izvršnom postupku ukinuli smo institut da javni tužilac može da traži odlaganje ili prekid. Doneću vam da vam pročitam odredbe nemačkog građanskog zakonika i nemačkog zakona o izvršenju, koji kažu kada se i u kojim slučajevima može izvršiti odlaganje ili prekid izvršnog postupka - u deset slučajeva. Znate kada? Pod broj jedan, kada dužnik položi garanciju, što znači da Mišković položi garanciju i da mu se stavi hipoteka na objekat i da ga ne može otuđiti, ili da mu se stavi zabrana raspolaganja sredstvima na računu; da se da štedna knjižica i žiro račun na kom stoji taj iznos, ali i preda u ruke poverioca. Tada poverilac može da kaže, da bude saglasan da se izvršenje može odložiti ili prekinuti. Ovo su primeri... Naravno, gospodine Krasiću.
Dame i gospodo, ovaj amandman je u svakom slučaju prihvatljiv i mi smatramo da nikakvi načelni pravni stavovi ne mogu biti zakon za sudije. Mi jesmo za to da se organizuje jedinstvena sudska praksa i da tu jedinstvenu sudsku praksu proučavaju sve sudije i svi sudovi, ali ne možemo mi dati ovlašćenje, ne može parlament sada da da ovlašćenje Vrhovnom kasacionom sudu da on zauzima načelne pravne stavove i onda kaže - mene ne interesuje zakon, mene ne interesuje Ustav, mi mislimo, nas deset kada sednemo i donesemo odluku, neko ide na vešala. Ne može tako.
Ustav u članu 142, da budem jasan, normiran: "Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđenom zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora." Je l' ima ovde nekih načelnih pravnih stavova? Nema. Ne može nikome da služi Ustav Srbije za potkusurivanje. Ne. Ovo je jevanđelje preko koga ne može niko da pređe. Ovo je brana. Nijedna vlada, nijedan sud ne sme da pogazi odredbe Ustava. Ja vam to govorim iz iskustva, iz prakse. Ja znam, čitao sam brojne presude, na stotine njih, a ima ovde kolega advokata koji će to moći da potvrde, gde se sudije pri donošenju svojih odluka upravo pozivaju na načelne stavove Vrhovnog suda Srbije.
Ja vam kažem, mi imamo dobre sudije i u opštinskim i u okružnim sudovima i u Vrhovnom sudu, stručnjake, ali nikako ne sme da dođe do zloupotrebe. Ako bi ovo prošlo, dolazi do zloupotrebe, to ne može niko da spreči. Kako ćete vi sutra da pozovete veće, opštu sednicu Vrhovnog kasacionog suda ili jedno odeljenje, kako ćete da ga pozovete i da kažete – zašto niste poštovali Ustav? Izvinite, molim vas, evo piše u zakonu, kaže – predlaže se da su obavezni načelni pravni stavovi, da se moraju primenjivati.
Ponavljam, ja smatram da je dovoljna ujednačena sudska praksa. Ona se razlikuje od ovog instituta. Ova odredba vam je previše jaka, ona izjednačava Ustav sa načelnim pravnim stavom, ili odredbu nekog osnovnog zakona ili zakonika. Zamislite, ako je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, zaseda Vrhovni sud i njegova sednica, i u ovom slučaju ćemo da zauzmemo stav da će svih onih 12.000 koji su bili pohapšeni 2003. godine morati da idu na robiju, jer to smatra sednica Vrhovnog suda. Svi oni koji su se ogrešili o zakon na drugi način i počinili neka druga krivična brojna dela, načelni stav je – nemojte to sada, Vrhovni sud je mišljenja da treba primeniti ovu odredbu na ovaj ili onaj način.
Vidite, mi srpski radikali tražimo da se poštuje Ustav. Skoro sve stranke koje sede ovde učestvovale su u njegovom donošenju i zaklinjale se do Boga miloga i do nebesa da će ga poštovati. Ako je tako i ako smo tako uradili i usvojili takav Ustav, onda taj Ustav moramo svi podjednako poštovati. Posebno je osetljiva materija pravosuđa. Ne možemo dvosmislene odredbe donositi. Ne možemo dozvoljavati tamo zloupotrebe. Treba ovo sprečiti i doneti i urediti zakone samo u skladu sa svetim pismom tj. u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, narodni poslanik SRS gospodin Boris Aleksić podneo je amandman na Predlog zakona o uređenju sudova, na član 57. On je predložio da se izvrše određene korekcije i izmene u članu 57.
Naime, u glavi V Sudsko osoblje, naslov - Sastav i broj sudskog osoblja, član 57. glasi: "Sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim za sudsku vlast. Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom. Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa."
Dame i gospodo, ova reč nije u upotrebi u srpskom narodu, pa je predloženo da umesto "sudsko osoblje" bude definisano: "lica zaposlena u sudu", u odgovarajućem padežu. Dame i gospodo narodni poslanici, smatramo da ovo treba promeniti i da ovaj amandman treba prihvatiti, jer je ovo u tradiciji, izraz samo kod nas, u srpskom narodu.
Dalje, pazite, u članu 38. odeljenje sudske prakse... Ovo hoću da povežem sa onim silnim odredbama i članovima koji regulišu da Vrhovni kasacioni sud ima pravo da utvrđuje i donosi načelne pravne stavove. Pazite, nije jasno, molim da predlagač objasni narodnim poslanicima, u članu 38. piše da odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuje predsednik suda.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje sada za predlagača - kako je regulisano njegovo radno vreme? Da li će sudija koji rukovodi sudskom praksom i da sudi? Ko će to, u kojoj formi da reguliše? Da li je trebalo zakonikom ili će to predsednik suda sam da određuje u skladu sa poslovnikom?
S tim u vezi, što se tiče člana 43, kada je u pitanju sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, opet se radi o pravnim stavovima, načelnim stavovima, utvrđivanju i njegovoj nadležnosti. U članu 44. Vrhovni kasacioni sud ovlašćuje se da donosi načelne pravne stavove koji obavezuju sve sudove na teritoriji Republike Srbije. U članu 45 - Usvajanje načelnih pravnih stavova, u stavu 2. kaže se: "Načelni pravni stav usvojen na opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na opštoj sednici."
Šta ćemo da radimo ako jedno odeljenje izdvoji svoje mišljenje? Šta će da radi u građansko-pravnoj materiji, ako samo jedno odeljenje bude izdvojilo svoje mišljenje? Podsetio sam vas da je u Saveznoj Republici Nemačkoj to regulisano samo kroz jedinstvenu sudsku praksu, s tim da jedinstvenu sudsku praksu čine predstavnici sudova, a ne samo jedan sud.
U članu 20. ovog predloga zakona propisano je vreme preduzimanja sudskih radnji. Ovo je sporno: "Sudske radnje preduzimaju se svakog radnog dana, a radnje koje ne trpe odlaganje i u dane kada sud ne radi. Sudskim poslovnikom se određuju sudske radnje koje se preduzimaju u dane kada se ne radi. Sudskim poslovnikom određuje se koje se sudske radnje preduzimaju u sudskim jedinicama izvan sedišta osnovnih i privrednih sudova."
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pre neki dan postavio jedno pitanje predsedniku Vrhovnog suda Republike Srbije, ali ne dobijam odgovor, daleko smo, izgleda. Molio sam gospođu Vidu Škero, predsednika Vrhovnog suda, da na osnovu svojih ovlašćenja... jer Poslovnik o radu suda donosi predsednik Vrhovnog suda, što znači da mora da utvrdi radno vreme.
Sudovi u Beogradu rade od pola osam do pola četiri. Ja sam jutros imao priliku da vidim nov natpis i jednu novu, na papiru ispisanu, parolu - radno vreme suda je od 7.45; rad sa strankama do 13.00 časova. Je l' nama sudovi rade od 7.30 do 15.30 ili rade onako kako to neko u nekom sudu sam određuje? Ako je radno vreme propisano po zakonu, onda ne može neko da radi pola radnog vremena, a rad sa strankama mora da obuhvata sve vreme koje je propisano za rad.
Dakle, u ovim slučajevima građani neće moći da overe ugovor, da overe izjavu, neće moći da izvade izvod iz zemljišne knjige, neće moći da uđu u pisarnicu, neće moći da ostvare uvid u predmet. Na taj način građani su obespravljeni i njima je uskraćeno pravo da u toku celog radnog vremena ulaze u sud i da ostvare svoja prava.
Što se tiče rada sudija, to je drugo pitanje, ali ovo se odnosi na sudsku upravu. Dakle, predsednici sudova moraju da istaknu table na ulazu u sud na kojima mora da piše od kada do kada radi sud. Zato pozivam i predsednika Vrhovnog suda ponovo da preko nadzora i njegovog odeljenja i odbora izvrši kontrolu i uvid da li sudovi primenjuju poslovnik koji je doneo predsednik Vrhovnog suda. Na taj način može samo da se uspostavi jedinstvo vlasti i jedinstven princip u pogledu sudovanja.
Kada su u pitanju sudije, gospođo ministre, ja sam pre neki dan imao priliku da u jednom naselju u opštini Alibunar razgovaram sa građanima. Jedan građanin koji se zove Musta Jon, rumunske nacionalnosti, iz sela Vladimirovci, opština Alibunar, žali mi se i kaže – osam i po godina se sudim, sud ne donosi odluku, samo zbog jedne međe, zbog uređenja međe, osam godina. Molim vas, da li taj sudija može da bude sudija? Da li je predsednik suda znao za taj predmet? Da li se nešto preduzimalo u tom pravcu? Ja smatram da gospodin Musta Jon iz Vladimirovaca, opština Alibunar, ima pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.
Pa, šta ćemo da radimo ako sudija, na primer, sudi za ubistvo? Je l' treba da primi predmet kada dođe u sud i kada pođe u penziju da ga preda nekom drugom sudiji? Kada se osam godina ne presuđuje konačnom sudskom odlukom za ometanje poseda tj. za uređenje međe, šta onda da govorim?
Dame i gospodo, u istoriji svakog naroda susreću se i ukrštaju istorija i pravo, kao najznačajnije oblasti. Pri tome, određene institucije koje se uspostavljaju u odgovarajućem društvu u pravu kao i u istoriji odslikavaju trajanjem kontinuitet i stvarnost tog društva, a njihovo obrazovanje samo po sebi predstavlja osnov društva i osnov države. Pravo predstavlja i odslikava kulturu jednog naroda, a spremnost i doslednost zakonodavca, dakle, nas koji ovde donosimo zakone, da obezbedi što širu skalu, a potom i efikasnu zaštitu ljudskih sloboda izraz je zrelosti i sposobnosti tog naroda.
Ustavna istorija Srbije kao države veoma je duga i bogata. Njeni koreni sežu duboko u srednji vek. U svojoj istoriji ova, na prvi pogled mala, država prolazila je kroz zanimljive periode, u kojima su se ukrštali njeni usponi i padovi, procvati i društvena posrtanja, sve do gubitka i same državnosti u pojedinim periodima. Tako je posle zenita u kojem se našla srpska srednjovekovna država obrazovanjem velikog carstva, u kojem je donet čuveni srpski pravni spomenik - Dušanov zakonik, usledio njen tragičan pad u viševekovno ropstvo. Srpska država je nestala, za srpski narod su došla tragična vremena koja su dovodila u pitanje i sam njegov fizički opstanak, no ovaj hrabri, mali, ali izdržljivi narod upornom borbom je vaskrsnuo svoju državu u osvit 19. veka.
U Srbiji je u svim etapama njenog razvitka bilo prisutno shvatanje da se pravo na slobodu mora dosledno garantovati i poštovati i obezbeđivati odgovarajućim zakonodavstvom. To su zakoni o kojima mi raspravljamo. Tako je za vreme Prvog srpskog ustanka, te, nazovimo je, "srpske revolucije", u Srbiji formirana svest da se putem sopstvenog prava moraju staviti pod kontrolu svi oni koji vrše vlast, kao i urediti odnosi vlasti i građana. Brojni pravni spomenici nastali u tom vremenu potvrđuju da je ta svest pobedila i da su ideje prava i pravde, kao i u svetskim okvirima, uhvatile korene u ovoj maloj balkanskoj državi.
Izgradnja države zasnovane na osnovnim načelima demokratski i pravno uređene države označavala je trajni i sveti cilj srpskog društva u svim periodima njegovog razvitka. Realne društvene prilike, razume se, bitno su opredeljivale tokove, podstičući ... na planu ostvarivanja navedenog cilja. O tome svedoče brojna dokumenta koja su poznata našoj stručnoj i društvenoj javnosti.
Razvitak prava i pravosuđa predstavlja najpouzdanije ogledalo društvenih i političkih prilika svake države.
U tom kontekstu, naglašavam posebno da pravosuđe mora da ima svoje nezamenljivo mesto i veliku ulogu u našoj državi. Pravdi i načelima prava SRS pridaje poseban značaj, u cilju zaštite osnovnih sloboda i prava naših građana.
Srbija je veoma rano kročila na put koji vodi ka pravnoj, odnosno pravednoj državi, težeći da ostvari uzvišeni cilj po kojem je pravo veština dobrog i pravičnog. Srpska država je prošla teške staze borbe i različitih iskušenja. Ono što je nesporno jeste činjenica da je ova država vazda ostajala verna osnovnoj ideji pravde i prava. Uspostavljanje odgovarajućeg pravnog sistema, a potom i adekvatnih pravosudnih institucija koje mogu obezbediti poštovanje prava i afirmaciju slobode i pravde bila je karakteristika celokupne istorije srpske države. Dušanov zakonik, koji je sadržao 135 članova, a donet je 1349. godine, najviše se bavio državnim pravom o sudskom postupku i o administrativnom pravu.

Što se tiče amandmana koji je podneo narodni poslanik ispred Srpske radikalne stranke, sigurno je da bi trebalo prihvatiti taj amandman, s obzirom na činjenicu da ima pravnog utemeljenja i da poboljšava tekst ovog zakona.
Što se tiče odredbe člana 6. ovog zakona, gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, u članu 6. Predloga zakona, naslov - Zabrana uticaja na sud, stoji: "Zabranjeno je korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja i bilo koje javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod sudskog postupka. Zabranjen je i svaki drugi uticaj na sud."
Ovo je sa formalnopravnog stanovišta dobro, ali je problem u praksi. Evo, Đilas poručuje da će on da menja odluke SO Zemun. Nisu retki slučajevi, imali ste prilike da primetite, da se neko ko hoće da ostvari neko pravo, ali na nezakonit način, obrati nekom mediju i kaže - molim vas, taj i taj sud ne radi dobro, sudije su korumpirane i ne mogu da ostvarim svoje pravo, jer sudi taj i taj sudija, angažovan je taj i taj veštak i sumnjam da će biti pravilna odluka. Zatim obrazlaže na stranicama i stranicama dnevne štampe i kuka na sud i na sudiju.
Koji su to sve pritisci na sud i sudije mogući, a oni su veoma brojni? Postojanje sudskih intervencija iz sredine u kojima se dešavaju, to je pritisak na sud. Zatim, pojam sudske nezavisnosti regulisan je i u međunarodnom pravu u odnosu na nezavisnost i položaj sudija.
Dame i gospodo, sudska vlast pripada sudovima kao samostalnim državnim organima. Sudsku vlast sudovi vrše nezavisno. Mi kažemo da treba da vrše nezavisno. Nezavisnost suda mora značiti takvu poziciju institucije i pojedinaca koji vrše sudsku vlast koja obezbeđuje da odlučuju nezavisno od drugih nosilaca vlasti o svim pravnim sporovima u okviru njihove nadležnosti. To znači da nezavisnost sudstva postoji samo onda kada bilo koji pojedinac, naglašavam, bilo koji pojedinac, pa ni šef države, pa ni kruna u Engleskoj, Belgiji, Holandiji, ne može da se meša u donošenje pravilne odluke; ne može obavezivati sud da presudi jedan spor ili da pripremi opštu normu za konkretnu životnu situaciju i da je tako primeni.
Ne samo da nezavisnost sudstva proističe iz principa ustavnosti i zakonitosti, nego se ni taj princip ne može obezbediti bez takve nezavisne aktivnosti suda, striktno zasnovane na ustavnosti i zakonitosti. Dakle, samo Ustav i samo zakon, drugo ne. Sudovi sude, kako naš Ustav propisuje, na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa, opštih akata. To je ono, da se vratimo ponovo na to, da načelni pravni stavovi ne mogu preuzimati ulogu zakona.
Prema tome, dame i gospodo, kada govorimo o pojmu sudske nezavisnosti, sudije su nezavisne ako u vršenju svoje funkcije nisu ničim obavezane, sem da poštuju zakon i slede sopstvenu savest. Da bi sudija stvarno bio nezavisan prethodno mora u potpunosti da se ostvari njegova lična nezavisnost.
Dakle, prethodno pitanje jeste lična nezavisnost sudije. Pod tim pojmom podrazumeva se takvo zakonsko regulisanje sudskog položaja (postavljanje sudija, izbor sudija, napredovanje sudija u službi, imunitet, disciplinska odgovornost, otpuštanje, premeštanje) koje svodi na minimum mogućnost pripadnika izvršne vlasti da kroz donošenje odluka o tim, za sudiju i njegovu egzistenciju značajnim, pitanjima utiču na njegovo ponašanje u vršenju sudske funkcije.
Dakle, trajanje i uslovi sudske službe su tako obezbeđeni po našem Ustavu da ni pojedinačno sudije ni pravosuđe u celini nisu pod kontrolom izvršne vlasti. Tako bi trebalo da bude, kao što je to u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji i da ne nabrajam.
Brojni su međunarodni akti i međunarodna regulativa o nezavisnosti položaja sudija. O tome i o pojedinostima govoriću parlamentu kasnije, a vama se izvinjavam, gospodine potpredsedniče Skupštine, zato što sam vas danas pre podne oslovio sa "gospodine potpredsedniče Vlade", a vi ste potpredsednik Narodne skupštine, što je viši rang od potpredsednika Vlade jer ste vi potpredsednik zakonodavnog, najvišeg organa u državi.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je vanredno stanje i Skupština normalno radi. To znači da uvaženi gospodin Novaković vodi sednicu bez tenzija i bez konflikata.
Gospodine potpredsedniče, u smislu odredaba članova 225. i 226, a vezano za član 104, zamolio bih vas da mi dozvolite da postavim jedno pitanje.
Naime, pre neki dan sam razgovarao sa građanima u naseljenom mestu Vladimirovci, opština Alibunar. Građanin rumunske nacionalnosti Mandreš Jon postavio je pitanje, i zamolio da prenesem našoj vladi, koja nije u izbeglištvu, kako je moguće da su cene otišle toliko daleko, da su porasle, da više niko ne može da ih prati i da ne mogu da obezbede, naročito individualni poljoprivredni proizvođači, svoju egzistenciju.
Naime, cena kukuruza je 2007. godine bila od devet do 18 dinara, a 2008. godine od tri i po do šest dinara. Cene veštačkog đubriva 2007. godine bile su 3900 dinara za 100 kilograma, a 2008. godine 100 kilograma veštačkog đubriva košta 5000 dinara. Za 100 kilograma veštačkog đubriva sada je potrebno prodati 900 kilograma kukuruza u zrnu.
Dame i gospodo, da li je moguće da se Vlada ne osvrće na muku ovih paćenika i mučenika koji obezbeđuju egzistenciju i hranu svim građanima naše države? Zapazite i ovo: za jedan litar nafte, koja je potrebna da bi traktori i mašine mogli da rade, treba 25 kg kukuruza. Zamislite, jedno jaje košta 3 kg kukuruza. Cena mleka - litar mleka se prodaje ....
(Predsedavajući: Vreme.)
Javiću se ponovo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, javljam se u skladu sa članovima 225. i 226, a u vezi sa članom 104. Naime, gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani, imao sam priliku ovih dana da u više sela u južnom Banatu razgovaram sa našim sugrađanima koji mi se žale na velike probleme u poljoprivredi i stočarstvu.
Evo, ja sam pomenuo, a nisam malopre dovršio, jer su me zadužili Mandreš Jon i Musta Jon iz sela Vladimirovci, opština Alibunar, da postavim Vladi pitanje i da tražim odgovor – kako je moguće da je cena jednog litra mleka koje se prodaje mlekarama 20 - 22 dinara, a da je litar kisele vode do 35 dinara? Dame i gospodo, kada je u pitanju suncokret, ljudi se žale. Cena suncokreta je 2007. godine bila 27 dinara, a ove godine je spala na 24 dinara.
Dalje, zamoljen sam i imam obavezu da postavim pitanje i zatražim obaveštenje od ministarstva za zaštitu životne sredine kad će da preduzme odgovarajuće mere da se ukloni stočno groblje i jezero sa osekom od farme svinja kod Vladimirovaca, koje se nalazi u neposrednoj blizini izvorišta pitke vode za celu opštinu Alibunar. Ovu farmu je preuzela "Delta" Mišković, pa postavljam pitanje kada će ukloniti stočno groblje i uložiti određena sredstva da se izvrši dislokacija oseke i onog jezera koje ima prečnik i do 500 metara, da bi se građanima opštine Alibunar obezbedila čista i dobra pijaća voda?
Dame i gospodo, gospodine potpredsedniče, od vas i od predsednika Skupštine tražim jedno obaveštenje – da li je tačno da čistačice u Skupštini Republike Srbije imaju platu samo 12.000 dinara? Ako se to uporedi sa platama u komunalnim preduzećima i u gradskoj upravi, daleko su veće plate čistačica, onog osoblja i vozača no što je to slučaj u Skupštini Republike Srbije.
Gospodine potpredsedniče, u više navrata sam tražio obaveštenje koje su kompanije iz Hrvatske kupile ogromnu imovinu u Republici Srbiji, i to: "Frikom", "Somboled", "Inteks" Mladenovac, "Fabrika hartije" Beograd, "Jelen do", "Bigz", "Dijamant", "Dunavka" Veliko Gradište, Erdevik, "Stražilovo" Sremski Karlovci, "Podunavlje", "Milenijum osiguranje", "Rotografika" Subotica, i ona preduzeća koja posluju mimo ovoga, a to su sve kompanije koje su kupile ogromnu imovinu u bescenje u Republici Srbiji. Ponavljam, prema nekim podacima, gospodin Todorić je kupio oko 300.000 hektara poljoprivrednog zemljišta a Srbija u Hrvatskoj ne može ni jednu jedinu stopu. Šta ta vlada radi?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre Markoviću, ovo je prva stepenica u našem pravosudnom sistemu, u pravnoj državi i u pravnom poretku, da se na jedan adekvatan način regulišu odnosi udruženja sa državom.
Ja sam, gospodine ministre, izradio jednu studiju kojom sam obuhvatio 11 država, tj. Austrija, Belgija, Grčka, Estonija, Italija, Nemačka, Ujedinjeno kraljevstvo, Francuska, Švajcarska, Švedska i Španija, i izradio jedan zajednički prikaz nacionalnih regulativa kada su u pitanju udruženja.
Ono što treba reći, ovaj zakon o udruženjima je, za razliku od postojećeg zakona o udruženjima, daleko savršeniji i precizniji. Međutim, po mišljenju SRS i njenih poslanika, mi smatramo da je potrebno doneti poseban zakon o stranim nevladinim organizacijama u Republici Srbiji.
Po našem mišljenju bi trebalo da bude uređeno da strana nevladina organizacija, u smislu jednog novog zakona, jeste pravno lica sa sedištem u drugoj državi, osnovano i registrovano po propisima te države, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti humanitarnih aktivnosti, zdravlja, vaspitanja, obrazovanja, nauke i kulture, zaštite životne sredine, zaštite i ostvarivanja prava čoveka i građanina i drugih aktivnosti u opštem društvenom interesu, čije delovanje nema za cilj sticanje i raspodelu profita.
Ovo je nešto što mora biti uređeno posebnim zakonom, jer ako su prethodnici istakli da mi imamo više od 2.000 raznih udruženja, dakle, strana nevladina organizacija mora imati specifičan i poseban propis po kome ona treba da bude uređena i to njihovo udruženje.
Strane nevladine organizacije mogu da deluju slobodno na teritoriji Republike Srbije ako njihova delatnost, što mi smatramo iz SRS, nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. To ovde u zakonu nije precizirano kod stranih udruženja da oni mogu da deluju, ali samo pod uslovom da ne deluju protiv Ustava Republike Srbije. I ovim zakonom koji bi trebalo doneti, i drugim propisima, dakle, da bude u skladu i sa Ustavom i sa zakonom. Udruženja moraju da deluju, prema Predlogu ovog zakona, u skladu sa zakonom.
Strana nevladina organizacija ne može politički delovati u Republici Srbiji. To je nešto što je trebalo da bude uneto u ovaj predlog vašeg zakona, niti delovati radi ostvarivanja profita. Državljanin Republike Srbije ne može da rukovodi, po našem mišljenju, stranom nevladinom organizacijom, niti da je zastupa.
Organizacije koje osnivaju građani Republike Srbije, u ostvarivanju sloboda, političkih, sindikalnih i drugih delovanja, ne mogu biti kolektivni članovi predstavništava stranih nevladinih organizacija u Srbiji. To bi jednim zakonom trebalo da bude uređeno.
A kakav je upis? I kod upisa, SRS ima jedan predlog i smatra da se on može unaprediti. O predstavništvima stranih nevladinih organizacija koje deluju u Republici Srbiji vodi se registar. To je u redu. To ima u onih šest članova, između ostalog, da se upisuju u registar.
Previđeno je ili ste propustili da strana nevladina organizacija ne može početi rad u Republici Srbiji pre upisa njenog predstavništva u registar, iz ovog stava o kome sam prethodno rekao.
Gospodine ministre, šta je potrebno za upis? Imate vi tu neke odredbe koje ste vi i u Predlogu predvideli. Međutim, govorim ovo da bi se iz ovog predloga zakona izmestila i obrada ovog dela koji se odnosi na strana udruženja i strane nevladine organizacije. To mora biti do perfekcije urađeno, da ni u kom slučaju ne dolazi do zloupotreba.
U Austriji, u Engleskoj, u Nemačkoj, u Velikoj Britaniji ili npr. Španija, ukoliko je neko učinio poklon udruženju ili nevladinoj organizaciji do 50 hiljada pezeta, mora da ide na odobrenje resornog ministra. Mi mislimo da ta oblast treba da bude uređena, ako je u pitanju registar i upis, tako da mora da ide preko Ministarstva za inostrane poslove.
To je nešto sa kojima naša država treba da ima ove odnose, kada se radi o prijavljivanju za upis u registar, a nadležni organ uprave, negde je to regulisano - nadležni organ uprave, a u nekim državama je regulisano da to jeste nadležnost koju će propisati podzakonskim aktom ministar nadležan za upravu ili ministar nadležan za pravdu.
Dakle, rekao sam šta sve treba da sadrži, mada jeste, ali je još moglo da bude uređeno i precizirano, da bude jasnija definicija, norma.
Gospodine ministre, vi dobro znate, jer ste pravnik sa iskustvom, da norma mora da bude jasna, precizna, nedvosmislena i da bude u praksi lako primenljiva.
"U registar se upisuje: naziv strane nevladine organizacije; država u kojoj je organizacija registrovana i sedište organizacije u toj državi; ime lica ovlašćenog za zastupanje strane nevladine organizacije u Republici Srbiji, njeno državljanstvo, ime jednog roditelja, mesto i datum rođenja, domicilna adresa i mesto boravka i adresa u Republici Srbiji; adresa sedišta predstavništva strane nevladine organizacije u Republici Srbiji; broj i datum rešenja o upisu u registar i broj i datum rešenja o brisanju iz registra". Dakle, to jednom normom i jednim članom može da bude taksativno nabrojano i da bude uređeno.
Dame i gospodo, zbog ograničenog vremena, jer moje kolege treba da govore, govoriću o pitanju ovih odredaba i Predloga ovog zakona u prilici kada budu došli na dnevni red amandmani. Hvala vam na pažnji.

Gospođo predsedniče Skupštine Republike Srbije, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da li ova država misli da treba poštovati pravni poredak naše države?
Pravni poredak države Srbije i demokratija na delu, kako reče neko - nije ovo demokratija, ovo je tek inkubacija. Da je to inkubacija, to se vidi i po tome kako se ponaša Đilas, kako se taj siledžija u Beogradu ponaša prema predstavnicima naroda, tj. odbornicima u gradskoj opštini Zemun.
Da li taj gospodin misli da će on moći da naredi nekome da donese drugačiju odluku nego što su to doneli odbornici opštine Zemun? Da li misli da se to ne može objaviti u službenom glasniku? Ima da se objavi jer postoji odluka. Dok god postoji odluka jednog parlamenta, a to je lokalni parlament opštine Zemun, ima da se poštuje, jer je ta odluka doneta na legalan i zakonit način.
Ko ima pravo da prekraja tu odluku i volju naroda? To je prekrajanja volje naroda. A taj koji nam preti da će uvesti privremene mere u Zemunu, on bi pre svega trebalo da misli da mu se ne uvedu privremene mere uskoro u Skupštini grada Beograda i da ostane bez funkcije. Kako se stvari odvijaju, to može vrlo brzo da doživi.
Ako je u pitanju pravo, onda se to pravo mora podjednako poštovati. Niko nema pravo da vrši pritisak na lokalne organe samouprave, pa ni Đilas, taj koji ima svoje kooperante, čak i neke koji su se odmetnuli iz SRS.
Prema tome, gospodine ministre, vi kao stručnjak i kao pravnik dobro znate da se svaka odluka mora objaviti. Ta odluka je doneta u opštini Zemun na jedan legalan način. Nju je donela lokalna samouprava, doneli su je odbornici većinom glasova. Ko ima pravo da prekraja tu odluku? Ko ima prava da tu odluku ne poštuje? Ko ima pravo da je stavi van pravne snage? Nema niko u ovoj državi. Prema tome, i ako je od demokratije, to je mnogo.

Javljam se po odredbama člana 225. i 226. Gospođo predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, tražim obaveštenje po kom članu i po kom pravnom osnovu je lišen slobode Miladin Kovačević?
S obzirom da Zakonik o krivičnom postupku u odredbama člana 142. predviđa - ako postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo, a ne postoje uslovi za pritvor iz stava 1. ovog člana, u cilju nesmetenog vođenja krivičnog postupka protiv tog lica može se odrediti pritvor, i to pod sledećim uslovima - ako se krije ili ako se ne može utvrditi njegov identitet, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva. Ovo nije slučaj kod gospodina, našeg dragog sugrađanina, Miladina Kovačevića.
Drugo, ako postoje okolnosti koje pokazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati postupak uticaja na svedoke, saučesnike ili prikrivače. Na koga će Miladin Kovačević iz Srbije, iz Beograda da utiče? Na one koji navodne dokaze treba da pruže iz SAD.
Treće, ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti.
Molim vas, kako može Miladin Kovačević da ponovi krivično delo iz Beograda u SAD-u. Kako će on da ugrozi život Hilari Klinton, kada se ona kao diplomata sada javila da ona ovo podigne na međudržavni nivo i da traži da se on isporuči i da mu se sudi u Americi?
Četvrto, ako uredno pozvani optuženi očigledno izbegava da dođe na glavni pretres. Molim vas, Miladin Kovačević će se pojaviti pred nadležnim sudom u Beogradu, ukoliko nadležni sud u Beogradu utvrdi da postoje osnovane sumnje da je počinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Toga nema.
Dakle, molim vas gospođo predsedniče, tražim od vas obaveštenje da li će predsednik Vrhovnog suda putem odbora za nadzor izvršiti uvid u predmet spisa koji se odnosi na krivični postupak protiv Miladina Kovačevića, koji ne ume da napada, ali videli ste, ume da se brani. On je samo ošamario jednog giliptera američkog koji mu je napao devojku i zbog toga je ugrožen integritet, suverenitet i legitimitet tog pojedinca u SAD. Zašto mu se daje takva ocena?
(Predsednik: Vreme.)
Završiću. Dakle, molim da dobijemo obaveštenje zašto mu se ne dozvoli poseta rodbine, sestre i roditelja, zašto se ne ukida pritvor kada nema nijednog apsolutno valjanog dokaza da je počinio krivično delo?
(Predsednik: Vreme gospodine Jojiću.)
Ovo se sudi po nalogu Hilari Klinton. Hvala vam. Izvinite.

Dame i gospodo, da li je naša državna politika punto-politika: napolju se kreira, a ovde se sklapa. Jeste vala, tako neko reče.
Dame i gospodo, gospođo predsedniče Narodne skupštine, od vas tražim jedno obaveštenje i jednu molbu, da prosledite ovo moje pitanje Vladi Republike Srbije.
S tim u vezi da predloži predlagaču seta pravosudnih zakona da nakon izjave predsednika Vrhovnog suda, gospođe Vide Škero, gde su štampani i elektronski mediji to preneli kada kaže - da je trećina Srbije u v.d. stanju, a da je dopunim i da preciziram da je Srbija u celosti u v.d. stanju.
Dame i gospodo, najviši pravosudni organ nije učestvovao u pripremi predloga seta zakona, tako kaže gospođa Vida Škero. Predlažem da prenesete ovaj moj predlog predlagaču Vladi Republike Srbije da povuče iz procedure ovaj set pravosudnih zakona, jer se ide na lustraciju pravosuđa i pravosuđe se baca u političku arenu.
Vladajuća koalicija treba da bira sudije i tužioce, pa poziva se da je Broz birao sudije i tužioce, pa vele - i oni će sada, red je i na njih da i oni izaberu da im budu sluge. E, ne može pravosuđe da bude sluga. Ni tužilac ni sudija ne može da bude sluga ni jedne političke stranke, ni jedne vlasti. Oni moraju biti nezavisni, da donose nepristrasne odluke i da se pridržavaju Ustava i zakona, i na taj način da se poštuje zakon.
Još nekoliko rečenica bih želo da kažem. Kada je u pitanju tužba Hrvatske protiv Srbije potrebno je da se izabere najbolji pravnik koji će na najbolji način da nas odbrani od te neosnovane tužbe i neosnovanog tužbenog zahteva Republike Hrvatske. To je prof dr Vojislav Šešelj, koji je dokazao na najbolji mogući način kako treba da se štite nacionalni interesi, kako treba da se štiti Srbija i njen narod.
Proces prof dr Vojislav Šešelj ulazi u istoriju sudske prakse i mnoge zemlje na svetu ovo uvode u svoju sudsku praksu. Boljeg pravnika u Srbiji nemate nego prof dr Vojislav Šešelja, pa predlažem neka on zastupa optužnicu protiv Hrvatske, koja je na desetine milijardi evra oštetila Srbiju i srpski narod, naročito mučenike i paćenike u Republici Srpskoj Krajini.

Dame i gospodo, postavio sam jedno pitanje i tražio odgovor, to je bilo 22. oktobra ove godine, a odnosilo se na isporuku transformatora od strane firme "Končar" iz Hrvatske Republici Srbiji i nadležnom organu.
Vredelo je, dakle, što sam postavio ovo pitanje, jer se radi o šteti koja iznosi za 36 nedelja, nedeljno po 24.695,80 evra, što ukupno iznosi 889.000 evra. Postavljam pitanje: hoće li ovo biti naplaćeno i zašto nije pokrenut postupak naplate? Želim odgovor, kada bude naplaćeno, u kom postupku je naplaćeno?
Još jednu stvar, nisam zadovoljan ovakvim odgovorom Vlade, jer Vlada može da kaže, mi smo pokrenuli postupak taj i taj, izvršni ili sudski neki, ili drugi radi naplate, da bi se u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o izvršnom postupku mogla izvršiti naplata.
Dalje, dame i gospodo, tražio sam obaveštenje i dva meseca čekam odgovor Vlade. Prvo, koje su kompanije iz Hrvatske kupile Frikom, Somboled, Inteks Mladenovac, Fabrika hartije Beograd, Jelen Do, Bigz, Dijamant, Dunav Veliko Gradište, Erdevik, Stražilovo Sremski Karlovci, Podunavlje Bačka Palanka, Milenijum osiguranje, Rotografika Subotica. Posebno me interesuje koje firme je kupila kompanija i kupac Agrokor, čiji je vlasnik gospodin Todorić.
Prema našim saznanjima, blizu 300.000 ha je taj uzeo zemljišta u Srbiji, a osim toga poseban broj preduzeća i firmi koje su hrvatske kompanije kupile kroz preuzimanje Agrokorovih preduzeća, tj. Lica, Idea i Sima. Dakle, kako je to da Hrvati mogu u Srbiji da kupuju sve što žele, a osim toga, napominjem, prema nekim podacima oko 500 hrvatskih preduzeća posluje na teritoriji Republike Srbije.
Postavljam pitanje i tražim odgovor od Vlade Republike Srbije: koliko srpskih preduzeća i firmi radi na teritoriji Hrvatske? Koliko su naša preduzeća i naša Vlada otvorili firmi i naših predstavništava? Koliko je poljoprivrednog zemljišta kojih firmi, da bi mogli na bazi reciprociteta da ugovaramo odnose i da uspostavljamo sa Republikom Hrvatskom. Ne može Hrvatska da ima te privilegije i da kupuje u bescenje ...
(Predsednik: Vreme.)
... prema tome, moramo biti ravnopravni i, pre svega, poslovati na tržišnim osnovama. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nedavno sam postavio pitanje Ministarstvu pravde, ali sada ga usmeravam prema predsedniku Vrhovnog suda, jer sam dobio jedan odgovor iz nadležnosti Vrhovnog suda Srbije.
Naime, postavio sam pitanje - da li se u Srbiji poštuje Poslovnik Vrhovnog suda i da li se zna u kojim sudovima, u koje vreme rade šalterske službe, jer je to posebno najveći kontakt i broj građana koji ostvaruju određena prava u našim sudovima. Dobio sam odgovor sledeće sadržine.
Kaže - prema sudskom poslovniku, radno vreme u sudu određuje predsednik Vrhovnog suda Srbije. Predsednik utvrđuje dnevni raspored radnog vremena koji se objavljuje na oglasnoj tabli na ulazu u sud.
Pazite sada, odgovor u stavu 3 - oglasna tabla se, saglasno članu 85. sudskog poslovnika, postavlja u sudskoj zgradi, a ne na ulazu sudske zgrade, za objavljivanje sudskih oglasa, saopštenja i onih dostavnica koje se lepe na one table unutra, u holovima, kada stranka nije uredno pozvana, pa nije pristupila na sud i u tom slučaju se oglašava da je zakazano ročište ili je doneta sudska odluka.
Međutim, molim predsednicu Vrhovnog suda Srbije, gospođu Vidu Škero, da putem svojih organa, tj. Odbora za nadzor i drugoga ko vrši nadzor nad sprovođenjem i primenom ovog poslovnika, utvrdi da li u Srbiji u svim opštinskim sudovima postoje oglasne table vidljive i da se ne razlikuju od one obične jedne dostavnice ili poziva.
Dakle, na oglasnoj tabli u ulazu u sud treba da građani budu obavešteni da će radno vreme suda biti od 7,30 do 15,30. U nekim sudovima se to poštuje. Jer veliki broj građana ne može da ostvari svoje pravo, pogotovu kada su u pitanju overe izjava, ugovora ili druge.
Prema tome, tražim obaveštenje od predsednika Vrhovnog suda - da nadležni nadzorni odbor Vrhovnog suda ili na bilo koji drugi način utvrdi da li se poslovnik predsednika Vrhovnog suda Srbije u svim sudovima podjednako primenjuje. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, mislim da neke stvari treba iznositi i činjenice pokazati onakvim kakve jesu. Bio sam izazvan da izađem, da postavim pitanje i da zatražim obaveštenje.
Ima jedna stvar, tražim od gospodina Mićunovića jedno obaveštenje.
Molim vas, vratite mi vreme, vidite da se dogovaraju.

Gospodine Mićunoviću, govorili ste da ste sakupljali sredstva za popravku Savezne skupštine. Molim vas, kolika su ta sredstva bila, kolika je šteta bila, ko je štetu pričinio i da li je pokrenut neki postupak da neko nadoknadi štetu koja je pričinjena. Ono što ste učinili treba zaista prihvatiti i ceniti, sve ono što je učino i što je rekao dr Momčilov, što ste učinili dobro, u redu.
Postavljam pitanje: ko je tu štetu pričinio, koliko ona iznosi i da li neko odgovara za tu štetu? Još jedno pitanje: koliko je ta šteta pričinjena u policijskoj stanici u Majke Jevrosime? Koliko je nestalo dugog i kratkog naoružanja i borbenih kompleta municije? Da li i kolika je šteta pričinjena radiju i televiziji?
Mislim da mi iz SRS tamo nismo išli i da nemamo nikakve veze sa tim. Prema tome, vi ste ovde govorili da ste radili na obnovi Savezne skupštine, ali pomenuli ste i dr. prof Vojislava Šešelja. Nemojte više da ga pominjete u tom kontekstu. Zašto, gospodine Mićunoviću?
Zato, pročitajte samo one navode knjige koja je objavljena od strane, nedavno, glavnog tužioca Haškog tribunala, Karle del Ponte, koja je rekla kako je Vojislav Šešelj otišao u Hag i ko je rekao ''vodite mi Vojislava Šešelja odavde i nemojte nikada da se vrati''. Prema tome, molim vas, u knjizi je to napisala glavni tužilac Haškog tribunala.