Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo gospodin iz Priboja, koji se odnosi na osnovni sud u Priboju, a odnosi se istovremeno i na osnovno tužilaštvo u Priboju, u svakom slučaju treba podržati. Iz kojih razloga? Priboj je grad koji je imao veliku industrijsku proizvodnju, fabriku vozila. Znate u kakvim je uslovima bila, a u kakvim je danas. To područje je pogranično područje, razuđeno, udaljeno od Prijepolja, a ujedno i od Užica, gde se predviđa sedište višeg tužilaštva i višeg suda.
Dame i gospodo, ovo liči na grupisanje i pravljenje većih kapaciteta u pravosuđu, isto kao što je Broz pravio velika preduzeća i velike kapacitete, pa je radnike iz sela koncentrisao na asfalt, u gradove. Koju su sudbinu doživeli ti radnici koji su radili i živeli u velikim sistemima tj. velikim gradovima? Rezultat toga danas trpe građani Republike Srbije.
Dame i gospodo, u skladu sa radom pravosuđa u slučaju "Agroživa", koji sam malopre pomenuo, želim da napomenem da je "Agroživ" žrtva, po svemu sudeći, uvozničkog lobija. Veliki broj radnika ostaje bez posla nakon uvođenja stečaja. "Agroživ" je izložen javnom medijskom linču. Samo opština Žitište ima 60% zaposlenih radnika u firmi "Agroživ".
Nakon uvođenja stečaja, proizvodnja je smanjena za polovinu proizvodnih kapaciteta. Ratarska proizvodnja takođe za 50%. Veliki broj radnika na tom području živi od "Agroživa". Banke koje su bile kreditori povukle su, prema mojim saznanjima, to ću još jednom proveriti, svoje odluke o blokadi računa za finansiranje "Agroživa" i servisiranje od strane "Agroživa" prema bankama.
Jedino što ostaje, po mom mišljenju, to je da se omogući da radnici "Agroživa" rade pod boljim uslovima, da imaju gde da rade, da imaju solidne plate, da se nastavi ratarska proizvodnja, da se nastavi proizvodnja u našoj državi, a ne da se štiti uvoznički lobi.
Prema mom mišljenju, uvoznički lobi je upravo sada na potezu i on dovodi pod stečaj "Agroživ" u Pančevu. "Agroživ" u Pančevu je prethodne godine imao zasejanih 15.000 hektara za ratarsku proizvodnju, a ove godine 1.300 hektara. Zbog čega? Ako su odgovorni direktori, neka odgovaraju, i treba da odgovaraju ukoliko se utvrdi da su počinili krivično delo, ali uvoditi stečaj i dovesti u ovakvu situaciju ratarsku proizvodnju i proizvodnju živinskog mesa najvećeg proizvođača u Srbiji, to nije dobro. Nije dobro ni za državu, ni za radnike, jer je bolje podsticati domaću proizvodnju, nego dozvoliti uvozničkom lobiju da na taj način uništava našu proizvodnju. Naši radnici koji rade u ovakvim i sličnim firmama, bolje neka rade ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Jojiću.)
... oni, imaće koristi njihove porodice, a imaće i država. Na taj način bolje će štititi domaću proizvodnju, nego špekulante, prevarante, folirante i ostale koji ovu zemlju uništavaju iz inostranstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnet u svakom slučaju je delotvorniji i bolje reguliše sedište i područje predmetnoga suda i predmetnog tužilaštva na koje se amandman odnosi.
Dame i gospodo, ja bih nešto govorio, ako mi dozvolite, vezano za ovaj sistem zakona, a odnosi se i na tužilaštva a ujedno i na sudove.
Postavljam pitanje, može li Zakon o sudijama izričito predvideti izbor sudija svih sudova i time poći od pretpostavke da pre njega nije bilo sudova ni sudija u Srbiji? Na ovo pitanje stručna javnost odgovara, mogu da vam kažem, vrlo negativno. Ponuđeni Predlog zakona o sudijama ipak predviđa, jer se oslanja na moguće tumačenje Ustavnog zakona da se sudski sistem posle Ustava Srbije iz 2006. godine zasniva ad initio, što znači od početka.
Da je predlagač zakona upao u klopku koju je sam sebi namestio svedoče i prelazne odredbe Predloga zakona o visokom savetu sudstva, koji je ustavni organ. Taj predlog razlikuje prvi sastav visokog saveta sudstva i stalni sastav visokog saveta sudstva, koji se bira na različite načine, što je neprihvatljivo, jer je prvi savet visokog sudstva taj koji mora da prođe izborni postupak na isti način kao što to treba da prođu, ako se ovaj predlog zakona usvoji, svi nosioci pravosudnih funkcija kada su u pitanju sudije.
Nije dobro što Ustavni zakon propisuje da postoji ustavni diskontinuitet. Ako je taj diskontinuitet postojao kada je po Ustavu od 1946. godine kapitalistička Srbija postala socijalistička, to jest komunistička država, morao je postojati i kada je Ustavom iz 2006. godine socijalistička Srbija ponovo postala kapitalistička država.
Postojanje ovakvog diskontinuiteta ogleda se i u načinu poveravanja sudskog mandata. Po ranijem Ustavu sve sudije birala je Narodna skupština i odmah je poveravala svima njima stalni mandat. Važeći Ustav razlikuje dve kategorije sudija: sudije sa ograničenim i sudije sa stalnim mandatom. Ograničeni mandat u trajanju od tri godine poverava se po članu 147. stav 1. Ustava, a Narodna skupština, kada sudiju bira prvi put, stalni mandat poverava po članu 147. stav 2. Ustava.
Pošto Ustav stalnost funkcije jemči samo sudijama koje je izabrao visoki savet sudstva, zatečene sudije se moraju podvrgnuti po tome reizbornosti kako bi sudijsku funkciju nastavili da obavljaju sa punim legitimitetom. U suprotnom, građanima Srbije će za tri godine suditi dve vrste stalnih sudija: oni kojima je mandat poverila Narodna skupština kao zakonodavni organ i oni kojima je mandat poverio visoki savet sudstva.
Sudije sa stalnim mandatom, koje su na različite načine izabrali organi u različitim postupcima, neće moći da obezbede jednaku zaštitu prava građana po članu 36. stav 1. Ustava, a bez nje sudska vlast ne može biti ni nezavisna, ni nepristrasna, a ni pravična. Zato u ovom trenutku sve sudije moraju biti izabrane na jednak način, za šta se zalaže SRS, kao što ni u postupku pred Narodnom skupštinom ne bi trebalo dozvoliti da Vlada i politika ovde odlučuju i da biraju sudije po podobnosti.
Što se tiče odredaba člana 11. Predloga zakona o sudijama, postoji jedna velika greška. Koja je to greška, dame i gospodo narodni poslanici?
Odredba ovog člana glasi: "Sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno". Međutim, dame i gospodo, sudije nisu u radnom odnosu, sudije su izabrani funkcioneri, na funkciju su izabrani kao lica; izabrane sudije treba da imaju ovaj status, a ne onaj koji se predlaže predlogom.
Što se tiče razloga za uvođenje pravosudnih saveta, kako je to u uporednom pravu, dame i gospodo? Pravosudni savet nije institut koji je opšteprihvaćen u Evropi, a ni u svetskim razmerama.
Takođe, postojanje pravosudnog saveta nije međunarodna obaveza država koje ozbiljno nastoje da uspostave vladavinu svoga prava. Ima mnogo evropskih i vanevropskih država čije se pravosuđe smatra uzornim, ali nemaju takav stalni sastav za izbor, kao što je to u Predlogu zakona. Svojevremeno je samo postojao krunski savet kraljice Elizabete I u Engleskoj. Prema tome, nećemo mi dozvoliti, niti treba dozvoliti da se ovako nešto kod nas događa.
Novi ustavni položaj sudija – želim da napomenem da je ustavni položaj sudija novim Ustavom pogoršan u odnosu na ustavni položaj sudija po Ustavu iz 1990. godine. Ustavni položaj sudije pogoršan je u odnosu na dosadašnje stanje najpre zato što se odstupilo od bezizuzetnog pravila o stalnosti sudske funkcije koja je utvrđena Ustavom iz 1990. godine. Ustav ne sadrži razloge, ovo je jako važno, za prestanak sudske funkcije, a naročito ne razloge za razrešenje, što daje zakonodavcu široke mogućnosti za zloupotrebe i biranje sudija po političkoj pripadnosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, u smislu odredaba člana 226. Poslovnika Narodne skupštine postavljam pitanje, odnosno tražim objašnjenje i obaveštenje od predsednika Republike da li se danas na administrativnoj granici sa AP Kosovom i Metohijom vijori srpska zastave ili ne. To je broj jedan. Tražim obaveštenje da li na administrativnoj granici ima ijedan carinik, ijedan policajac srpske nacionalnosti, odnosno pripadnik srpskih snaga bezbednosti.
Tražim obaveštenje od predsednika Tadića da li će ovih dana otići u Prizren, gde je bila srpska prestonica, i da li će otići u sedište srpske patrijaršije Peć i sa sobom povesti prognane Srbe sa Kosova i Metohije, koji su prognani od strane Šiptara i "natovaca", i tako dokazati da je Kosovo i Metohija kolevka srpske državnosti i kulture, o čemu svedoči činjenica da je tamo najveća gustina srpskih srednjovekovnih manastira i drugih spomenika kulture, a što je sve potvrđeno Londonskim sporazumom iz 1912. godine.
Uzimajući u obzir ovakvo činjenično stanje mi mislimo da treba prvo da idemo na Kosovo, a ne u Evropsku uniju. Srbiji je preče Kosovo od Evropske unije. A i oni koji hoće u Evropsku uniju samo se deklarativno izjašnjavaju kako idu u EU, ali nažalost, njih Evropska unija neće.
Vlada Srbije više ne može biti ravnodušna prema ovakvom stanju kakvo je na Kosovu i Metohiji. Ne može biti ravnodušna, s obzirom na to da je KiM okupirano od strane neprijatelja.
Ko garantuje Srbiji, tražim odgovor od gospodina Borisa Tadića, da je Kosovo pod državnim suverenitetom Republike Srbije i njenih organa bezbednosti?
Tražim obaveštenje od predsednika Republike da li će doći u Narodnu skupštinu Republike Srbije da odgovori na brojna pitanja koja su od vitalnog značaja za državu Srbiju i njene građane. Neka malo i on protegne noge; ako ne može da ode na Kosovo, može bar preći pešački prelaz koji se nalazi između zgrade Predsedništva, gde on vlada, i Narodne skupštine.
Da li predsednik Republike gospodin Boris Tadić zna da u Beogradu živi oko 80.000 pripadnika albanske nacionalne manjine, da ovde normalno žive i da im je obezbeđena bezbednost i sigurnost?
Da li će gospodin Tadić i njegova vlada uspeti da povedu Srbe na Kosovo i Metohiju i da im obezbede siguran i bezbedan život na toj teritoriji, kao srpskoj kolevci svih mogućih kulturnih i istorijskih spomenika koje sam prethodno naveo? Hvala vam.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, amandman koji je podneo kolega Šerif Hamzagić odnosi se na osnivanje i uređenje teritorije koja se odnosi na Viši sud u Novom Pazaru, koji treba da obuhvata područje Osnovnog suda u Novom Pazaru, s Osnovnim sudom u Tutinu.
Dame i gospodo, situacija povodom predloženih zakona nije naišla na razumevanje i građani i stručna javnost ne prihvataju ovakve predloge zakona, a radi se o jednom istorijskom poduhvatu koji nema logike, a ni uporišta u primeni ovih zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, područje na koje se odnosi amandman, Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Nova Varoš, Čajetina, Prijepolje, Priboj, Požega, Arilje, Ivanjica, to je područje koje je udaljeno od sudova, pogotovo sela, koja su udaljena i više od 50, čak i do 100 kilometara. Nije prihvatljivo izlagati građane ovim nevoljama, a sud je institucija u kojoj građani ostvaruju veći broj svojih osnovnih ljudskih i političkih prava.
Dakle, nema osnova da se vrši reorganizacija postojećih sudova. Sudije i tužioci su to izrazili na jedan sasvim argumentovan način, a veliki broj građana se javlja poslanicima SRS-a i traži da se poslanici SRS-a energično suprotstave ovoj samovolji, ovom beznađu, ovom haosu koji se uvodi u srpsko pravosuđe.
Dame i gospodo narodni poslanici, područje Tutina, Novog Pazara, Sjenice i Nove Varoši posebno zaslužuje da ostanu sedišta ovih sudova i da građani mogu biti u prilici da im sud bude što bliže, da ne moraju biti izlagani velikim, bespotrebnim materijalnim troškovima i gubljenju vremena u putu, odlazeći u sud na udaljenosti i do 100 kilometara, a negde i 150.
Čajetina i ceo Zlatiborski okrug veoma su udaljeni od sadašnjih sudova, a ako se usvoji ovaj zakon, to će biti dva-tri puta duža relacija građanima da dođu do suda. U ovim sudovima, građani su navikli da ostvaruju svoja prava. Ne treba sumnjičiti sudije i tužioce koji sada rade u postojećim i tako organizovanim sudovima. Neko kaže – u tim manjim mestima srodiće se, upoznaće se, zbližiće se do te mere da nije moguće meriti pravdu.
Ja sam govorio o tome i o tome ja malopre govorio gospodin dr Žutić, narodni poslanik SRS-a, da su još za vreme Nemanjića, Obrenovića, Karađorđa i Dušana postojali i seoski sudovi, nahijski sudovi, župski sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i, konačno, kasacioni sud. Ne treba narušavati ovako uređenu pravnu regulativu i teritorijalnu zastupljenost i organizaciju sudova i tužilaštava.
Ako mi dozvolite, ja bih iskoristio priliku, pošto je tu gospođa ministar Malović. Dobio sam predstavku jednog građanina iz Čačka, on se zove Krunić Miloje. On je pokrenuo 1992. godine parnični postupak i taj parnični postupak vođen je pred ovim čuvenim, sada, pravednim, efikasnim, celishodnim, ekonomičnim Sudom u Kragujevcu. Obratite pažnju na to ko vam u Kragujevcu deli pravdu i kome dele pravdu. Postavljam pitanje tim sudijama koje su sudile, u predmetu P9-5139/2, jer je ovaj građanin podneo tada tužbu i svojom tužbom traži ostvarivanje svojih prava. Opštinski sud u Kragujevcu je doneo više prvostepenih presuda, koje su ukidane od strane drugostepenog suda, Okružnoga suda.
Šta se dogodilo konačno? Ovaj građanin ne može da ostvari svoje pravo, zbog toga što mu je zagubljen predmet. Kako ovaj građanin, gospodin Krunić Miloje, iz Čačka, Lozničko polje drugo, bb, kaže – doneta je prva presuda 5139/92 od prvostepenog suda, Opštinskog suda, drugostepena presuda Okružnog suda u Kragujevcu, Gž. 328/95, presuda prvostepena, ponovo, jer je bila ukinuta, 2360/95, Gž., ide dalje 272/97, Okružni sud u Kragujevcu, predlog tužioca za ponavljanje postupka, žalba predlagača, rešenje Gž. broj 2074/08, opet Okružni sud, naredba Suda da se pronađe predmet, i konačno zapisnik, 05-46249, Opštinski sud u Kragujevcu.
Ne radi se o tome da sada treba vršiti reorganizaciju sudova da bismo postigli veću ekonomičnost i da građani brže dođu do pravde, da ćemo imati veću efikasnost ili celishodnost, da će građani svoja prava ostvarivati na vreme, ne. Da su pojedinci radili i da su predsednici sudova vršili kontrolu i ostvarivali, po poslovniku, uvid u rad pojedinih sudija, ne bi se desilo ovo što se desilo u Kragujevcu, u konkretnom slučaju.
Gospođo ministre, ovaj građanin ukazuje u svojoj predstavci da se obraćao i Ministarstvu pravde, da je Ministarstvo pravde nalagalo Okružnom i Opštinskom sudu da sprovedu odgovarajući postupak i postupe po nalogu Okružnog suda u Kragujevcu. Međutim, kao što vidite, izmenjeno je četiri ili pet sudija u ovom predmetu.
Zašto se menjaju sudije kod ovakvih slučajeva? Zbog toga što jedan predmet može da teži i 10 kilograma papira, a kada se izabere novi sudija, njemu se u ruke utrpa ovaj složeni predmet, koji neki sudija nije mogao da reši 20 godina.
To je jedna nakaradna praksa. Iz suda ne bi trebalo da ode niko dok ne reši svoje predmete, ili ih ne ažurira do te mere da ne mogu da ostanu kao predmeti, što bi se reklo u sudu – stare koske i najteži predmeti, gde sudije nisu mogle odlučiti 10 godina kako da presude. Mladi sudija dođe i treba da izvrši, treba mu godinu ili dve da prouči predmet, još ako je ukinuta presuda, da izvede sve naložene i predložene dokaze i tako dolazi do odugovlačenja postupka.
Dakle, nešto stoji samo u pogledu discipline. Zbog toga, u zemljama EU i u anglosaksonskom pravu, a i u kontinentalnom, uporednom, kada vidite organizaciju sudova, sudije odgovaraju za određene postupke ili za svoj nerad. Zbog toga u tim zemljama odavno postoje zakoni o disciplinskoj odgovornosti, što kod nas nije slučaj. Jedina dobra mera je da se uvede disciplinska odgovornost nosilaca pravosudnih funkcija, jer ih zakonodavac i onaj koji ih je izabrao dovodi u situaciju da moraju da se odgovorno ponašaju u odnosu na svaki predmet i na svakog građanina.
Videli ste reakciju predsednika Vrhovnog suda, juče, gospođe Vide Škero, da je većina sudija i tužilaca protiv ovakvih ishitrenih, na brzinu pripremljenih sedam zakona, koji treba da regulišu budući rad sudova i tužilaštava. Za ovakvu pripremu i za ovakav rez, ovakve radikalne promene, nikada nismo. Jesmo radikali, jesmo za promene, ali da budu u skladu s Ustavom, da budu u skladu sa zakonom i da vidimo u uporednom pravu kako su druge zemlje regulisale organizaciju, rad i funkcionisanje pravosudnih organa.
Prema tome, ovim ćete se, koalicijo na vlasti, suočiti s velikim problemom, jer su ovi zakoni, rekao sam prošli put, vacatio legis, vi sada odlažete njihovu primenu. Zašto? Ponavljam, niste sigurni da će ti zakoni moći da budu primenjeni. U tome je problem.
To je bio slučaj i kod Zakonika o krivičnom postupku, dve i po godine. Onaj nakaradni predlog je usvojen u ovom parlamentu i on se dve i po godine ne primenjuje, niti se može primeniti. Sada su Ministarstvo pravde, predlagač, Vlada, uvideli, jer smo mi iz SRS-a, kada je donošen Zakonik o krivičnom postupku uložili veliki broj amandmana i ukazali na brojne probleme; Zakon se nalazi u sukobu s Ustavom Republike Srbije u 78 članova. Za taj zakonik o krivičnom postupku, koji je usvojen pred ovim parlamentom, mora biti izvršeno odlaganje, ili odlaganje, ili usvajanje novih izmena i dopuna postojećeg.
To se može jedino rešiti tako što će na naš, radikalski zakonik o krivičnom postupku, sada, ovi amandmani i ove izmene i dopune, da dođu pred Parlament, da ih svi narodni poslanici sagledaju, izanaliziraju, slušajući i stručnu javnost, i da se na neki način omogući da se, možda, u narednoj godini primeni izmena i dopuna tog zakonika, ali i da se pristupi izradi novog zakonika o krivičnom postupku, kome treba dosta vremena posvetiti.
Ponavljam da se u zemljama anglosaksonskog prava, ujedno i u zemljama kontinentalnog prava, zakonik o krivičnom postupku i krivični zakonik priprema punih 10 do 15 godina. Ne treba dozvoliti da se na brzinu donose zakoni. Ne treba se rukovoditi brojkom, koliko će Republika Srbija doneti novih zakona. Drugo, ne treba podleći pritiscima iz Saveta Evrope i EU. Zašto? Neki trče i hoće da idemo u Evropu, ali njih Evropa neće. Šta ćemo s tim? Neće ih Evropa. Tu je problem. Zašto bismo sada svaku naredbu iz Strazbura, iz Haga, iz bilo koje institucije Saveta Evrope, morali po hitnom postupku da donosimo, da se suočimo s problemom da taj zakon neće moći da doživi primenu i da ćemo morati uskoro da menjamo veliki broj zakona u našoj državi?
Nije učinak u tome, niti je napredak u tome da imamo veliki broj zakona donetih u određenom sazivu Parlamenta. Bitno je doneti dobre zakona. Kada se donese dobar zakon i kada taj zakon može da nađe primenu, znači da je zakonodavac bio u pravu i da je takav predlog zakona doneo. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega je detaljno obrazložio ovaj amandman i mi iz SRS-a smatramo da su ovo glomazne teritorije i glomazan privredni sud koji se planira za područje opština Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Vrnjačka Banja, Raška, Sjenica, Trstenik, Tutin, Ćićevac i za gradove Kraljevo i Novi Pazar, sa sudskom jedinicom u Novom Pazaru, za teritoriju opština Sjenica, Tutin i za grad Novi Pazar.
Moram primetiti da se u praksi ovakva teritorija neće moći obezbediti jednim sudom, kao i ravnomeran raspored sudova, pogotovo kada su u pitanju privredni sudovi, sada trgovinski sudovi.
Ogromna je ovo teritorija. Veliki je broj sudija koji treba da rade u jednom sudu. Veliki je problem sa poslovnim prostorom koji će da nastane, a što je najbitnije, velika je udaljenost mesta i gradova od sedišta predviđenog privrednog suda u Kraljevu. To će izazvati velike troškove za građane i na taj način građani neće moći blagovremeno da ostvare svoja prava, kako im to garantuju određeni propisi.
Obratio bih se vama, gospođo predsedavajuća, da sam obavestio da sam dobio zahteve od predsednika Opštinskog suda u Beloj Crkvi, zatim, Zajednice Čeha – Česi južnog Banata, iz Bele Crkve, Zajednice Rumuna iz Vršca. U ovim apelima i zahtevima se navodi da Sud u Beloj Crkvi datira, računajući primenu određenih pravnih normi na području opštine Bela Crkva, još iz 1754. godine, kada su to bili sudovi Vojne krajine, pukovnije. To su bili pukovski sudovi.
Zatim, u Beloj Crkvi je, prvi put kada je osnovan Kraljevski sud, 1872. godine, postojao i okružni sud. Tu je postojao i sreski sud, da bi, nakon svega, ostao, 1963. godine, Opštinski sud i on neprekidno funkcioniše na ovim prostorima do današnjeg dana.
Bela Crkva je pogranično područje, sa dužnom granice od oko 100 km. Na ovom prostoru i na prostoru opštine Alibunar živi najviše Rumuna i Čeha u našoj državi. Zbog toga je veliko ogorčenje građana i nosilaca pravosudnih funkcija, pogotovo nacionalnih manjina, imajući u vidu rumunsku nacionalnu manjinu i češku nacionalnu manjinu, koja je najveća u Srbiji na teritoriji opštine Bela Crkva. Najviše pripadnika nacionalne manjine rumunske nacionalnosti živi danas na području opštine Alibunar. Otuda se zahteva od strane opština, od strane sudova i građana da se ostavi Opštinski sud u Beloj Crkvi i Alibunaru.
S obzirom na to da se gospodin Pastor, narodni poslanik, izjasnio, zahtevao i tražio, a ujedno obavestio Parlament i predsednika Skupštine da neće glasati za ovaj set predloga zakona, pogotovo kada je u pitanju teritorijalna podela ovih opštinskih, okružnih, privrednih i viši sudova, što se tiče mene, kao narodnog poslanika koji dolazi iz Južnobanatskog okruga, moram, isto tako, da istaknem da imam obavezu u ime birača Slovaka i građana koji žive na teritoriji Kovačice.
Dakle, dame i gospodo, i ja sam u obavezi i SRS traži da se ostavi sedište Opštinskog suda u Kovačici, zato što je to opština s najvećim brojem stanovnika slovačke nacionalnosti, a vama je dobro poznato da je Slovačka Republika prva podržala nezavisnost i celovitost teritorije Republike Srbije. Odnosi između Slovačke Republike i Srbije su u usponu i oni su dobri. Osim toga, ti odnosi i ubuduće treba da budu razvijani, a SRS je s jednom nacionalnom strankom u Slovačkoj u dobrim odnosima i unazad više godina bilo je međusobnih razmena mišljenja i podrški.
Prema tome, Opštinski sud u Kovačici treba zadržati, u interesu građana, u interesu nacionalne manjine Slovaka, a na ovom području živi i jedan broj pripadnika nacionalne manjine i građana rumunske nacionalnosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre neki dan sam podsetio Narodnu skupštinu, a ovoga puta molim predsedavajućeg, Gospođu Čomić, potpredsednika Narodne skupštine, da zatraži obaveštenje od Agencije za privatizaciju o tome koja primanja je ostvarila Munjić Snežana, kao predsednik Izvršnog odbora Privredne banke u Pančevu. Prema podacima kojima raspolažem, koja su mi dostavljena od strane radnika iz te privredne banke, gospođa Munjić Snežana je za ovu godinu, tj. u toku 2008. godine primila 5.325.000,00 dinara, ili, samo za januar, primila je milion dinara.
Kavaja Svetlana – 3.584.000, kao zamenik predsednika Izvršnog odbora Privredne banke u Pančevu, Pejčić Nenad – 2.965.000, kao član. Ostali članovi ovog izvršnog odbora, Đurić Vesna iz Beograda – 774.000, Nenad Urošević iz Beograda – 1.035.000, Nadica Mihajlović –774.000, Marija Pantelić 774.000, Marija Mitić iz Beograda – 905.000. Dakle, svi su iz Beograda, nikoga nema iz Pančeva, niti iz Južnobanatskog okruga.
Molim vas, postavlja se pitanje, otkud to da baš sa strane treba da dođu članovi Izvršnog odbora da bi pljačkali Privrednu banku Pančevo? Ko je ovo dozvolio? U ovom pismu koje sam dobio, radnici kažu da je Narodna banka Srbije kaznila predsednika Izvršnog odbora i njegovog zamenika i članove što su primili tolike pare, i to predsednika sa 1.500.000 dinara, zamenika predsednika Izvršnog odbora – 1.000.000 dinara.
Tražim obaveštenje, da li su ovo platili?
Drugo, s obzirom na to da nisu postupili u skladu s nalogom Narodne banke Srbije i Službe za platni promet, pozivam pripadnike organa unutrašnjih poslova, Kriminalističke uprave u Pančevu, da uđu u Privrednu banku, zatraže izveštaj Narodne banke Republike Srbije i da se o tome obaveste građani, kao i da se preduzmu odgovarajuće mere, a ovi koji su pare uzeli, da pare vrate. Tako je rekao i predsednik Republike gospodin Tadić, kada je bio u pitanju Krišto. Rekao je da vrati pare i da da ostavku.
Prema tome, evo još jednog primera. Ova gospođa Munjić je prevazišla, skoro, i Krišta. To je milion dinara, ako je sve ovo tačno što smo dobili. Molim vas, ako je primila milion dinara, onda je ona zaista rekorder u tom pogledu – za jedan mesec da primi milion dinara. Treba da vrate pare, ovo nije dobro, ovo nema morala i mora da se stane na put ovakvom bezakonju.
Dame i gospodo, ako mi dozvolite, gospođo predsedavajuća, ja bih vas samo zamolio jedno, sledeće pitanje. Želeo bih da skrenem vašu pažnju na Azotaru i na Pančevo.
Dame i gospodo narodni poslanici, svi ste ovde izabrani od strane građana. Kada je u pitanju Pančevo, Pančevo je poseban slučaj. Po čemu se karakteriše Pančevo? Pančevo je bio najveći industrijski centar u Vojvodini, a među najvećima u Srbiji. Imao je bruto proizvod veći nego cela Crna Gora. Pančevo je imalo prvu fabriku aviona "Utva", sa 7.000 zaposlenih. Danas od Fabrike aviona nema ništa i radnici Fabrike aviona "Utva" su ostali bez posla, a u ovoj novoj fabrici aviona – "Lola Utva", koja je bombardovana 1999. godine, radi 120 radnika. Dakle, ostalo je oko 7.000 radnika "Utve" bez posla.
Pančevo je imalo prvu pivaru na Balkanu, koja je osnovana i izgrađena 1722. godine. Privatizovana je od strane tajkuna i tajkuni su je rasturili, razorili. Na taj način, ostalo je bez posla oko 300 radnika, nedavno.
Pančevo je imalo najveću staklaru na Balkanu. Sada je ostalo nekoliko desetina radnika, a u njoj je radilo više hiljada radnika, koji su ostali bez posla, na ulici, i njihove porodice.
Pančevo je imalo prvu fabriku azotnih đubriva, u kojoj su bile zaposlene hiljade i hiljade radnika. Danas je ''Azotara Pančevo'' postala privatno preduzeće, mada je i država ovde suvlasnik. Ali, šta se dogodilo? Došli su ljudi, kupili su 2006. godine ''Azotaru'' i obavezali se ugovorom da ulože 20 miliona evra u sredstva proizvodnje, a da za pet godina ne otpuštaju radnike i da ne mogu da prodaju ništa preko 5% od vrednosti kapitala koji oni kupuju.
Šta se događa? Nedavno je poslovodstvo i konzorcijum ''Azotare Pančevo'' prodalo, demontiralo, ja bih rekao, ukralo novu fabriku radnika i građana Pančeva i Srbije, koja je trebalo samo da se pusti u proizvodnju. Oni su tu novu fabriku demontirali, ukrcali u vozove i prodali u inostranstvo.
Zamislite, ''Azotaru'' su kupili za 13 miliona evra, a osam miliona gotovih proizvoda je bilo u toj fabrici, da bi ''Karbamid'', koji je bio jedan od pogona u sastavu ''Azotare'', prodali prošle godine za 32 miliona evra. U tom slučaju je intervenisala i Agencija za privatizaciju. Šta je to problematično kod Agencije za privatizaciju?
Agencija za privatizaciju donosi novu odluku, kojom kaže – od tih 32 miliona evra, vi ćete biti u obavezi da uplatite u proces proizvodnje 10 miliona evra. Gde je onih 20, šta je s njima? Nema.
Drugo, kakav program pravi Agencija za privatizaciju? U tri rate da to plate i da uplate na žiro-račun, u dinarskoj protivvrednosti, 10 miliona evra?
Međutim, Agencija pravi grešku i ne postupa u skladu s osnovnim ugovorom. Agencija dalje prolongira za tri godine, da u tri rate mogu da uplate ovaj iznos od 3.300.000 evra.
Prekjuče, tj. u petak, oko 550 radnika je ostalo bez posla, jer su poslodavci dali otkaz radnicima ''Azotare'', njih 550 nalazi se van stroja, van pogona.
Dame i gospodo, ono je dobro što je rekao juče gospodin Tadić – daj da radnici odbrane svoja radna mesta. Molim vas, naši radnici ne znaju da napadaju, ali naši radnici znaju da se brane.
Mi poručujemo radnicima da se brane, da blokiraju fabriku, a da poslovodstvo uzmu pred sebe – da poslovodstvo položi račune, a da Vlada, Agencija...
(Predsedavajuća: Gospodine poslaniče, 10 minuta je i 30 sekundi, molim vas da izlaganje privedete kraju, iskoristili ste vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi.)
Samo dve rečenice da kažem. Agencija mora da koriguje, odnosno mora da raskine ovaj ugovor.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević je amandman koji na povoljniji način rešava probleme prekršajnih sudova za područje velikog broja opština. Ako bi se usvojio njegov amandman, u svakom slučaju, imali bismo kudikamo delotvornije funkcionisanje, u primeni ovoga zakona, u odnosu na odeljenja, a i u odnosu na Veće za prekršaje u Kragujevcu.
Ono što je bitno i što treba pomenuti, to je – šta je to karakteristično za Kragujevac­? Za Kragujevac je karakteristično da sudije iz kragujevačkog Okružnog suda ne poštuju zakon, za razliku od svih sudija u Republici Srbiji koji su postupali i odlučivali po žalbama SRS-a povodom otetih mandata. U Kragujevcu je oteto 10, u Kniću pet, u Lapovu tri. Ko je na čelu ove pravosudne institucije u Kragujevcu? To je gospodin Miroljub Tomić, poznat po tome što se usudio, s ovim sudijama koje su odlučivale o žalbama SRS-a, da mandate otme SRS-u.
Poznato je da je u celoj Srbiji više desetina sudova postupalo u istim slučajevima i da su sudije koje su sudile širom Srbije donosile pravedne odluke, u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima. Samo je taj moćnik u Kragujevcu, gospodin Miroljub Tomić, koji pretenduje da bude predsednik apelacionog suda sa sedištem u Kragujevcu, to ćemo pratiti ukoliko se usvoji ovaj set zakona, uradio drukčije. Videćemo da li će to biti nagrada za njegov uspešan rad na rešavanju ovih predmeta kada su u pitanju bili mandati SRS-a.
Groze se sudije i tužioci i stručna javnost kako je moguće da Okružni sud u Kragujevcu zaobiđe Zakon o lokalnoj samoupravi, da ga prekrši, da prekrši Ustav i da na taj način otme mandate SRS-u. Da li je takvim sudijama mesto u pravosuđu, ako imate 99% sudija koji odlučuju i donose odluke u skladu s Ustavom, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi?
Prema tome, ne može sada niko uzeti za pravo da ne poštuje ujednačenu sudsku praksu. Kako će se sada tumačiti u sudskoj praksi ova odluka Okružnog suda koja se odnosi na odborničke mandate SRS-a u Gradskoj skupštini u Kragujevcu, za tih 10 mandata, u Kniću za pet i u Lapovu za tri? Da li će Vrhovni sud i odeljenje Vrhovnog suda moći ovo da smesti negde u sudsku praksu? Da li će ovo biti sudska praksa, ili će sudska praksa biti ujednačena praksa 99% sudova i sudija u Republici Srbiji?
Pratićemo i gde će biti potrošeno 460 miliona dinara namenjenih za sedište apelacionog suda u Kragujevcu, iz budžeta koji treba da bude usvojen. Gde će te pare biti utrošene? Ko će da ih utroši? U koje namere, kada nemamo apelacioni sud? u Kragujevcu treba neko da potroši 460 miliona iz budžeta, a nema apelacionog suda. To samo može da bude u Srbiji. Zašto se predviđa u budžetu Republike Srbije ova suma, ovih 460 miliona, kada nemamo još uvek zakon o apelacionom sudu, kada nemamo još uvek utvrđeno sedište apelacionog suda u Kragujevcu?
Taj gospodin Tomić treba ipak da se konsultuje sa svojim kolegama sudijama koji su doneli odluke o tome da se mandati SRS-a vrate. Gospodin Tomić neće biti najpametniji, a videćemo kako će biti biran na sledeće funkcije u pravosuđu, hoće li doživeti reizbor. Ako ne, da vidimo na koju funkciju će gospodin možda biti izabran. Isto tako, i postupajuće sudije.
Ne može biti neujednačena sudska praksa. Može u Beogradu da se poštuje Zakon o lokalnoj samoupravi, u Kragujevcu ne može. U Novom Sadu može da se poštuje Zakon o lokalnoj samoupravi, a u Kragujevcu ne može, ili u Četvrtom opštinskom sudu. Mislim da sada ima veliki problem sudska praksa. Da li će ona moći naći svoje mesto, ovih nekoliko odluka koje se odnose na ove mandate?
Dame i gospodo, kada je u pitanju ovaj set zakona o pravosuđu, skrenuo bih vašu pažnju na to kakav je uticaj ovih zakona na reformu pravosuđa. Prelazne i završne odredbe zakona o sudijama i zakona o visokom sudstvu naširoko omogućavaju politizaciju sudstva i nedopustiv upliv politike pri izboru nosilaca pravosudnih funkcija, gde se pravosuđe dovodi u situaciju da dođe do reizbora sudija koji bi bio suprotan odredbama Ustava Republike Srbije.
Prava građana na nezavisnost i nepristrasnost sudije. Sudiju naročito obavezuje suđenje u okviru pravde, da se poziva na pravnu sigurnost i na pravnu državu. To će biti ozbiljno ugroženo ukoliko budu usvojeni ovi zakoni, na šta posebno ukazuje stručna javnost, ujedno i Društvo sudija. I Društvo sudija i stručna javnost opominju predlagače ovog zakona da ovde postoji ogroman problem, ogromna prepreka i da je ogroman broj odredaba u suprotnosti sa važećim Ustavom Republike Srbije.
Prelazne i završne odredbe zakona o visokom sudstvu, koje su suprotne osnovnim odredbama istog zakona, predviđaju drugačiji postupak za izbor prvog saziva Visokog saveta sudstva i isključuje izjašnjavanje sudija o njihovim predstavnicima za kandidate za članove Visokog saveta. Dakle, Savet visokog sudstva neće biti biran po istoj proceduri kao što se biraju nosioci pravosudnih funkcija, sudije i tužioci.
Posebno želim da istaknem da su nejasne, neodgovarajuće, izostavljene odredbe o materijalnim garancijama nezavisnosti sudija, koje su suprotne međunarodnim standardima, koji predviđaju da se plate sudijama moraju garantovani zakonom. To kod nas nije slučaj.
Dame i gospodo, zakonodavna i izvršna vlast kod nas u Srbiji konstituiše se i vrši prema političkim merilima. Međutim, sudska vlast mora da se konstituiše i vrši isključivo prema profesionalnim merilima. To je uslov demokratije, ili političke slobode, kako je za demokratsku vladavinu govorio i Monteskje.
Dakle, mora da bude odvojena politička vlast, zakonodavna i izvršna, od politički neutralne sudske vlasti. Nezavisna sudska vlast treba da u demokratskim društvima sama sebe konstituiše, a račune o svome radu da polaže onome ko je bira.
U Srbiji je, posle svojevoljne njene samostalne državnosti, 1918. godine, stalnost sudske funkcije kao ustavna kategorija usvojena tek 1990. godine, kada je donet Ustav Republike Srbije. Ustavom, kao izrazom orginarne ustavne vlasti, u članu 101, normirano je da je sudska vlast stalna. Dame i gospodo, Ustavom iz 1990. godine ustanovljena je stalnost funkcije pravosuđa.
Istu formulaciju ponovio je i važeći ustav Srbije iz 2006. godine, u članu 146. stav 1. Taj ustav je donesen poštujući, a ne prekidajući ustavni kontinuitet.
Ovde je veliki problem, obratite pažnju. Nije prekinut kontinuitet po ustavnim odredbama iz 1990. i 2006. godine. To znači da je on u proceduralnom smislu proizašao iz prethodnog ustava od 1990. godine. To znači da se i svojstvo stalnosti sudske funkcije nastavlja. Dakle, stalnost sudske i tužilačke funkcije nastavlja se, nema diskontinuiteta.
Prema tome, stalnost sudske funkcije računa se od Ustava Srbije, od 1990. godine, i zakona koji je omogućio sprovođenje tog ustava. Ovim je sudska funkcija postala imuna od ustavnih promena, najčešće izazvanih političkim razlozima.
Ovo je, istovremeno, prvi argument u prilog tvrdnji da opšti izbor svih sudija u Srbiji, samo zbog donošenja novog ustava, ustavno-pravno nije moguć; moguć je da silujemo pravdu, da narušimo pravni poredak.
Promena Ustava nije jednostrana i nije jednostavan argument koji bi to pravdao. Većina ustava u svetu, dame i gospodo narodni poslanici, u poslednjem svom odeljku sadrži prelazne odredbe kojima se uređuje dinamika prelaska s prethodnog na novo ustavno uređenje, po novom ustavu.
Po našoj tradiciji, te prelazne odredbe nisu formulisane u samom Ustavu, nego su prebačene u poseban pravni akt koji nema pravnu snagu Ustava, jer se ne donosi kao Ustav, po ustavno-pravnom postupku. To je zbog toga da bi se one kasnije, ako postoji potreba, lakše mogle promeniti. Budući slabije pravne snage od Ustava, taj akt, koji se, za razliku od običnih zakona, zove Ustavni zakon, mora biti, kao i svaki zakon, usaglašen s Ustavom; u suprotnom, dolazi pod udar kontrole ustavnosti, odnosno dolazi pod kontrolu Ustavnog suda Republike Srbije.
Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije od 2006. godine, u članu 7. stav 1, određuje rok u kome se ima izvršavati izbor predsednika i prvi izbor sudija Visokog kasacionog suda, a u stavu 2. istog člana se kaže: ''Izbor sudija i predsednika ostalih sudova izvršiće se najkasnije u roku od jedne godine od dana konstituisanja Visokog saveta sudstva''.
S obzirom na izloženo svojstvo prelaznih odredaba koje sadrži Ustavni zakon, one ne mogu neposredno uređivati ustavnu materiju, ne mogu neposredno preuzimati ingerencije Ustava, kada su sastavni deo Ustava i protivrečne odredbama postojećeg ustava.
Odredba člana 7. stav 2. Ustavnog zakona o sprovođenju Ustava mora se sistematski tumačiti tako da su njene odredbe i ustavno načelo stalnosti sudija, koje je sadržano u članu 146. stav 1. Ustava Srbije, dakle, ne kao prestanak sudske funkcije. Dakle, ovde treba staviti tačku i razmišljati o tome.
Nema prestanka sudske funkcije. Preko ovoga ne može niko da pređe samo zbog donošenja novog ustava, jer to kao razlog prestanka sudske funkcije sam Ustav ne navodi, nego, isključivo, izbor sudija onih sudova koji u prethodnom zakonu o uređenju sudova, donetim u vreme važenja Ustava Republike Srbije iz 1990. godine, nisu postojali. To je sad nešto novo, može da se odnosi samo na one sudove i one sudije koji nisu bili birani u sudove koji nisu postojali do ovih zakona i do donošenja novog ustava.
Postavlja se pitanje – može li zakon o sudijama izričito predvideti izbor sudija svih sudova i time poći od pretpostavke da pre njega nije bilo sudija i sudstva u Srbiji? Bilo je i sudija i sudstva u Srbiji.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se po Poslovniku, i to na osnovu člana 225, a pre svega na osnovu člana 226, i zatražio bih obaveštenje koje je izuzetno bitno za građane Srbije. Koristim priliku, pošto je neprekidno, više dana, prisutan ministar pravde Republike Srbije, da postavim pitanje i zatražim obaveštenje.
Molim vas, stvar je vrlo ozbiljna i tiče se velikog broja građana Republike Srbije. To pitanje sam postavljao više puta, ponavljam, jer se radi o tome – koje je radno vreme sudova u Srbiji? I pored toga što sam pre desetak dana postavio to pitanje, očigledno, nema nikakvih promena, jer sudovi rade od 7.45 do 13 časova. Rade samo, izgleda, pet sati, ili pola radnog vremena. S obzirom na to da veliki broj građana na to ima primedbe, a da vi imate pravo, kao ministar, jer vršite nadzor nad sprovođenjem sudskog poslovnika, molim vas da date obaveštenje, jer za to postoji više razloga.
Gospođo predsedavajuća, isto tako, tražim jedno obaveštenje. Da li će predsednik Zakonodavnog odbora, gospodin Ratković, zakazati sednicu Zakonodavnog odbora, na kojoj Zakonodavni odbor treba da da autentično tumačenje primene Poslovnika, pre svega, odredaba člana 85. stav 6, u konkretnom slučaju, kada je u pitanju rad Narodne skupštine posle 18 časova?
S obzirom na to da je ovde došlo do nejasnoća, predlažem i tražim da Zakonodavni odbor zakaže sednicu i da da autentično tumačenje da li je povređen ili nije povređen Poslovnik, jer Zakonodavni odbor ima na to pravo. Hvala.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, javljam se u vezi sa čl. 104, 225. i 226. Zamoliću vas da prosledite jedan moj predlog i da zatražim obaveštenje.
Naime, dobio sam jedno pismo od građana Pančeva, gde se navodi da su članovi Upravnog odbora Privredne banke Pančevo primili sledeće iznose: Munić Snežana je primila 5.325.297 dinara, Kavaja Svetlana, iz Beograda, zamenik predsednika Upravnog odbora Privredne banke, primila je 3.584.291, Pešić Nenad, član Izvršnog odbora, iz Kovačice, primio je 2.965.037. Naime, članovi ovog upravnog odbora...

Tražim obaveštenje da li je ovo tačno, čl. 225. i 226, u vezi sa članom 104.

Molim vas, da se ne bih javljao ponovo po Poslovniku, završavam za minut.
(Predsednik: Dobro.)
Dalje, Đurić Vesna, iz Beograda, Branka Ćopića 3, primila je 774.800 dinara, Nenad Urošević, iz Beograda, Vojvode Dobrinjca broj 18, primio je 1.035.602 dinara, Nadica Mihajlović, Beograd, Radlerova 22 – 774.800 dinara, Marija Pantelić, Beograd, Vukosavljevićeva 62 – 774.800 dinara, Marija Matić, iz Beograda, 905.201 dinar.
Kada se ovo izračuna, vidi se da se ovde država pljačka, a većinski vlasnik u ovoj banci jeste država. Ovih osam članova, Privredna banka Pančevo je u pitanju, samo predsednik ovog upravnog odbora primio je 5.325.297, ali kada uzmete da je cena kukuruza šest dinara po kilogramu, ispada da bi ona, da je poljoprivrednik, i da nije poljoprivrednik...
(Predsednik: Vreme.)
... mogla i trebalo da plati 887.000...
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, tražim obaveštenje od Ministarstva finansija, Narodne banke Republike Srbije i predlažem ...
(Predsednik: Razumeli smo.)
... još samo jednu rečenicu, oprostite, tražim od Policijske uprave u Pančevu, od načelnika ove uprave, da uđu u ovu banku, kao i budžetska inspekcija, kako bi utvrdili nezakonitosti u primanju i pljačkanje narodne, državne imovine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se zalaže podjednako za status i mrežu svih sudova na području cele Republike Srbije, a ne samo AP Vojvodine. Naravno da treba imati u vidu da je ova mreža sudova u čitavoj Srbiji naopako postavljena.
Dame i gospodo, vama je dobro poznato da ono što se 200 godina stvaralo, usavršavalo, unapređivalo i dostiglo jedan evropski nivo, kada je u pitanju stručnost naših sudova, da tih 200 godina može da se uništi za jedan dan, a taj dan može biti crni dan za pravosuđe, ako Skupština Srbije usvoji ovaj set zakona, pogotovo ako bi to bilo, kako reče gospodin Krasić, u petak, bio bi, u istoriji našeg pravosuđa, zabeležen – crni petak za naše pravosuđe.
Dame i gospodo narodni poslanici, vidite kako se donose zakoni u Republici Srbiji. Vacatio legis, to dobro zna dr Batić, donosimo ove godine zakone, ali odlažemo njihovo primenjivanje za dve ili tri godine. Zašto? Zato što ni predlagač, ni Vlada nisu sigurni da li će ti zakoni moći biti primenjeni. Zato vi iz Vlade predlažete zakone čak i po hitnom postupku, ali vacatio legis, kao što je to slučaj kod Zakonika o krivičnom postupku, koji je pre dve i po godine donet, a treba da bude primenjen 1. januara 2009. godine. Ali, pošto je to naopak i nakaradan zakon, koji je usvojen, kada bi došlo do njegove primene, bila bi katastrofa, bilo bi blokirano pravosuđe u krivičnoj oblasti u Republici Srbiji.
To znaju pravnici, to i vi, gospođo ministre, znate, zbog toga je ovo vrlo problematična akcija. Mi ne možemo da se takmičimo sa nekim u svetu i da dokazujemo kako smo doneli za poslednjih četiri-pet godina 400, 500 zakona, ili da ćemo u tekućoj godini doneti veliki broj zakona. To nije učinak, to nije delotvornost. Delotvorno je ako donesemo manje, ali dobrih zakona. Gospodin Batić to dobro zna, u zemljama razvijenog prava, jedan dobar zakonik priprema se 10 do 15 godina, a kod nas može da za vikend predložimo zakon i da ga u toku naredne nedelje Vlada usvoji, i to po hitnom postupku. To je vrlo problematično.
Gospođo ministre, uz puno uvažavanje, moram reći da se ovaj amandman, koji je kolega predložio, kada je u pitanju član 3. stav 1. tačka 24, odnosi na Osnovni sud u Požarevcu. Sada obaveštavamo i poslanike koji imaju ovaj predlog zakona, a i stručnu javnost, kao i građane Republike Srbije, na ovom području sada, stotinama godina, osnovani su, postoje i funkcionišu sledeći sudovi – Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Žabari, Žagubica, Kučevo, Malo Crniće, Petrovac na Mlavi.
Sada ja pitam, gospođo ministre, dajte mi odgovor, koji je taj predsednik suda koji će moći da vrši kontrolu ovih područja i kako će jedan predsednik suda moći da izvrši uvid i kontrolu, da prati rad ovih sudova, od kojih će biti neki, u Požarevcu, osnovni sud, a u ovih osam, sedam, u stvari, biće jedinice?
Ovo je veliki problem. Radi se o velikom području, o velikom broju zaposlenih u pravosuđu, ali ono što je najvažnije, na tom području žive građani koji treba da ostvare svoja prava pred nadležnim sudom.
Ovi zakoni su opasni, pogotovo kada je u pitanju zakon o teritorijalnoj organizaciji pravosuđa – njime se ugrožavaju osnovna ljudska prava. Kako?
Zamislite kada onaj iz Brodareva treba da ide u Užice ili u Kragujevac da ostvari svoje pravo, ili u Beograd, jer je Apelacioni sud za Prijepolje i Užice, taj region, trebalo da bude u Beogradu, pa je dobro što ste prihvatili moj amandman da to sedište bude u Kragujevcu, jer je za 140 kilometara bliže.
Dame i gospodo, smatram da je ovaj set zakona ishitren. On neće dati nikakve rezultate. U javnosti, pogotovo stručnoj javnosti, u pravosuđu, stvorena je velika bojazan kako će sada funkcionisati. Kada je u pitanju krivična materija, tužioci kažu – iovako se gube predmeti, sada će se gubiti pola predmeta kada se budemo selili, 150 kilometara, iz onog tužilaštva u ovo tužilaštvo, pa ćemo imati situaciju da nećemo znati zbog čega odlazimo tamo pred sud kada predmeta nema.
Drugo, nije jasno gde će se voditi upisnici – krivični, parnični i vanparnični, i kakvo će biti raspolaganje predmetima. Koristim priliku, gospođo ministre, da kažem da sam se obratio nedavno predsedniku Vrhovnog suda, u vezi s radnim vremenom sudova u Srbiji. Vrhovni sud me je obavestio da Poslovnik donosi predsednik Vrhovnog suda, ali da nadzor vrši Ministarstvo pravde.
Od vas tražim jedno obaveštenje i postavljam pitanje – da li ćete vi saopštiti javnosti, da li ćete naložiti vašim nadležnim inspektorima, odnosno pomoćnicima, referentima, savetnicima, da izvrše kontrolu da li je u skladu s Poslovnikom i da li sudovi poštuju ono što je Vrhovni sud odredio?
Molim vas, ovo je vrlo ozbiljna stvar. Ponavljam, u Pančevu, evo gospodina Mikovića, ako mi ne verujete, neka se izjasni i on, radno vreme za stranke je od 7.45 do 13.00 časova i već treći, četvrti put, pitam – zašto je to tako? Gospođo ministre, rad sa strankama od 7.45 do 13.00 časova?
Imao sam priliku danas, obratio mi se jedan građanin, advokat koji je došao u Skupštinu drugim poslom, i kaže – slušajte, molim vas, vi ste uzaludno postavili pitanje vezano za rad Opštinskog suda u Pančevu. Zašto? Pa, kaže – ja sam juče išao da overim izjavu, bio sam u 13.30 časova, ali su rekli – zatvoreno, ne overavamo izjave, ne radimo.
Dajte jednom da građani znaju kada mogu doći u sud da ostvare svoja prava, naredite im, to je vaše diskreciono pravo.
Imate prava, ali imate i obavezu, a ja verujem da ćete to da učinite. Naručite, o državnom trošku, table s nazivom suda i radnim vremenom. Ne može onaj referent koji overava izjave tamo, činovnik, birokrata, da traži pare i da mu plata bude ne znam koliko povećana, za šta se i mi zalažemo, jer su upravo oni s niskim ličnim dohocima, da radi pola radnog vremena. Šta ćemo da radimo kada dođe građanin?
(Vjerica Radeta, s mesta: Nije on kriv.)
Kriv mu je predsednik suda. Predsednik je suda, iskontrolišite. Stanje u srpskom pravosuđu, dobrim delom, morate da pripišete predsednicima sudova. Da ih okrivite, da znate kakav bi to bio učinak. Tamo gde je dobar predsednik suda, tamo je učinak daleko bolji, i rezultati rada, i efikasnost, i celishodnost i ekonomičnost su postignuti.
Šta znači da stranke nemaju pravo da uđu u pisarnicu ako je prošlo 13 časova, nemaju pravo da uđu u gruntovnicu, prošlo 13 časova, nemaju pravo da im se udari pečat, prijemni, na podnesak, da im se overi ugovor u sudu, a prešli su 200, 300 km, iz jednog mesta u drugo, gde treba da s određenom strankom, koja je u ugovornom odnosu, da overe jednu ispravu itd.?
Dakle, pisarnica mora da radi od 7 do 15.30 časova. To je radno vreme suda, koliko ja znam. Naterajte te ljude na terenu.
Mogu da pohvalim beogradski sud. Prvi i Drugi beogradski sud overava izjave do 15.30. To, u svakom slučaju, treba ceniti, tu je velika frekvencija i gužva, ali ti ljudi rade. A, ako odete sada u neko manje mesto, ne možete overiti. Stranka ne može da ostvari uvid u svoj predmet. Advokat prevali 200 km i kaže da ide u Prijepolje da ostvari uvid u krivični spis, jer ga je danas u Beogradu angažovao Janko Janković da ga brani pred Opštinskim sudom u Prijepolju. Čovek ode 200, 300 km i kažu mu da sud ne radi. Zašto? Prošlo je radno vreme, a tek je jedan sat.
Pojačajte disciplinu. Vidim da ste vi za tu disciplinu. Pojačajte je. Nažalost, vi ste je nasledili u vrlo ružnom stanju, teškom stanju. Borite se da uvedete u red one koji ne poštuju zakon i ne poštuju sudski poslovnik. To je moj savet i velika molba.
Dame i gospodo, gospođo predsednice, koristim priliku da, u smislu odredaba čl. 225. i 226, postavim jedno pitanje i zatražim odgovor. Dobio sam pismo radnika ''Hemijske industrije'', odnosno ''Azotare'', pošto je ona izdvojena iz ''Hemijske industrije''. On se zove Milan Pavlović, iz Banatskog Brestovca.
Taj radnik ''Azotare'' kaže da je Fabrika azotnog đubriva, "Azotara Pančevo" privatizovana, da je zaključen ugovor sa kupcem 2006. godine. Nekoliko kupaca je u pitanju, jedan je iz Litvanije, drugi iz Ukrajine, treći iz Beograda itd., da ne nabrajam, ima ih još.
''Azotara'', koja u svom sastavu ima više pogona, od te prodaje, do današnjeg dana, staje više puta i ne proizvodi veštačko đubrivo, koje je i te kako potrebno našim poljoprivrednim proizvođačima, da bude jeftinije nego ono koje sada oni koji se bave profiterstvom uvoze iz inostranstva i za 50 do 100% skuplje prodaju veštačko đubrivo našim individualnim poljoprivrednim proizvođačima. Ko je kriv? Kriva je Vlada. Ko je kriv? Kriva je Agencija za privatizaciju. Pozivam policiju i tužilaštvo, kada će da uhapse one lopove iz Agencije za privatizaciju?
Ljudi moji, koliko je državne i narodne muke i znoja prodato džabe? Prodali su ''Azotaru'' za 13 miliona evra 2006. godine, a u sastavu ''Azotare'' bio je nov pogon za proizvodnju veštačkog đubriva, tj. karbamida. Po ugovoru, pet godina kupac nije mogao da otuđi ništa više od 5% vrednosti privatizovanog kapitala. Šta je uradio taj čuveni konzorcijum? Demontirao je novu fabriku koju su pravili država Srbija, građani Srbije i radnici ''Azotare''. Demontirali su novu fabriku "Karbamid". Tovarili su u vozove i prodali u inostranstvu za 32 miliona evra. Za pet godina, trebalo je da ulože u proizvodnju.
Prema proceni Agencije za privatizaciju, utvrđeno je da je, od 13 miliona evra, koliko je iznosila cena, osam miliona evra bio iznos proizvoda koji su bili u krugu fabrike. Taj je dobio celu fabriku za pet miliona. Prodao je gotove proizvode. Ne ulaže ništa u proizvodnju, a po ugovoru je bio dužan, i sada se 1200 radnika našlo na ulici.

Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, postavljam pitanje ministru pravde. To što ste vi naložili da u okviru redovne kontrole, ne, ne, ne, ovo su vanredne prilike u Srbiji i treba vanredna kontrola. Da sam ja ministar, za 24 časa bi meni depeša stajala od predsednika suda na stolu, od kada do kada radi.

Dame i gospodo, gospođo predsedniče, gospođo ministre, stoji činjenica da sam bio u vreme one krize i bombardovanja zamenik ministra. Ministar pravde je bio iz SPS-a. U više navrata sam dolazio u vrlo oštar sukob s tadašnjim ministrom, jer sam se zalagao, između ostalog, za sledeće. On je sazvao sednicu predsednika okružnih sudova u Beogradu i dok je držao sednicu, napisao sam nalog u vidu naredbe. To je bilo 1999. godine. Dok je on držao sastanak, ja sam sačinjavao naredbu, gde sam naložio predsednicima okružnih sudova da u roku od osam dana dostave Ministarstvu pravde Republike Srbije izveštaj o tome koliko ima sudija, ko je predsednik suda, koliko krivičnih predmeta ima zavedenih, godina u kojoj je prvi put predmet upisan, krivični i parnični, a ne kada je ukidan i vraćan ponovo, pa ga onaj prikazuje kao nov predmet.
Tada sam imao velike prilike i nisam mogao da se izborim s njim, mada je on to kasnije podržao. I, šta se dogodilo? Mogu vam reći, 1999. godine sam našao, u Požarevcu, da je bilo sudija koji tri godine nisu pisali presude.
Kada je došao predsednik suda kod mene u Ministarstvo, jer sam to tražio, ulazi na vrata, traži prijem kod mene, sekretarica ga uvodi, kaže – stigao je predsednik Suda iz Požarevca. Dobar dan, reče, ja sam taj i taj. Rekoh – zar vi niste još uvek u zatvoru, zar vi niste još uhapšeni? On kaže – zašto? Pa, zbog zloupotrebe i nerada, haosa, čuda i kriminala u tom sudu. Čovek je pobledeo. Rekoh – sedite, ipak, pa ćemo to da razmotrimo na drugi način.
Dakle, to su metodi. Ministar pravde ima pravo da izda depešu faksom, telefaksom, kako god hoćete, da zatraži sutra izveštaj od svih predsednika sudova – da kažu kada je građanima omogućeno da dođu da ostvare svoja prava u sudu, kada sud radi sa strankama. Dakle, kada je rad suda sa strankama? Imaju li stranke pravo pristupa svome predmetu u parničnom, krivičnom i vanparničnom i u gruntovnici posle 13 časova ili ne?
Kada dobijete taj izveštaj, onda pošaljite kontrolu, pa ako vidite da vas je slagao predsednik suda, njegovo razrešenje na dnevni red, ili disciplinski postupak. Onda, u tom slučaju neće doći do ...
(Predsednik: Vreme.)
... do ovoga da oni vas... Molim vas, zbog toga, je potrebno da, ipak, ''carski rez'' bude.