Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsedniče, dobro ste počeli da tumačite određene propise, ali kada smo kod zakona, propisa i pravnog poretka želeo bih da ukažem da treba da imate u vidu, da ne smetnete sa uma, pre svega, aktivnu legitimaciju predstavnika Narodne skupštine koji treba da zastupaju Republiku Srbiju, odnosno republički parlament u međunarodnim organizacijama. Aktivnu legitimaciju ispred SRS za 78 poslanika imaju, pre svega, SRS i njenih 78 narodnih poslanika sa njene izborne liste.
Dakle, toliko o tome. Podržavam i vaše napore da se poštuju određeni zakoni, propisi i pravni poredak, ali molim i koaliciju na vlasti da uvede reda u parlament i da se zaista poštuju parlament i političke stranke koje su učestvovale na izborima.
Na taj način možemo imati jednu parlamentarnu politiku i možemo predstavljati zemlju onako kako treba i dokazati drugim institucijama kako otprilike treba da funkcioniše država, pogotovo kada je u pitanju republički parlament.
Gospođo predsedavajuća, molim vas, želeo sam da u ime građana naseljenih mesta u Kovinu, i to naseljenih mesta Pločica, Skorenovac, Bavanište, Mramorak, Deliblato, Šumarak, Gaj, Malo Bavanište i Beli Breg, pitam koji je status pašnjaka i utrina za ova naseljena mesta, ko ih koristi i po kom pravnom osnovu?
Dalje, želeo bih samo da skrenem pažnju i da zatražim obaveštenje od ministra poljoprivrede gospodina Dragina, jer mislim da će on iskoristiti svoj autoritet i da će preko nadležnih inspekcija njegovog ministarstva zaista moći da izvrši kontrolu i proveru na licu mesta i da to dostavi Narodnoj skupštini, odnosno da nam da obaveštenje.
Evo primera koji je vrlo nepovoljan za građane Bavaništa: naime, mesna zajednica Bavanište, koju ispred saveta mesne zajednice predstavlja predsednik Marinković Srboljub, zaključila je ugovor sa preduzećem za proizvodnju, promet i pružanje usluga "Eshabe" DOO, Beograd i po tom ugovoru mesna zajednica je izdala u zakup 42 hektara pašnjaka i utrina.
U Zakonu o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, "Službeni glasnik Srbije", broj 16/92, u članu 9. piše da se zabranjuje promena i drugi oblici raspolaganja na zemljištu koje je preneto selima na korišćenje, izuzev za izgradnju ribnjaka.
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Nastaviću kasnije. Hvala vam.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se predsedavajućem i pozivam se na članove 225. i 226. Nastaviću, jer malopre nisam uspeo da obrazložim i objasnim prisutnima, predsedavajućem i građanima Srbije, tj. opštine Kovin.
Dakle, mesna zajednica Bavanište dala je u zakup preduzeću za promet i pružanje usluga "SHB" Beograd 42 hektara pašnjaka u naseljenom mestu Bavanište i poziva se na član 6. stav 1. Zakona o vraćanju poljoprivrednog zemljišta. Međutim, postavlja se pitanje - ako se oduzima pašnjak, da li se ovaj "SHB", koji se iz Beograda bavi poljoprivredom, bavi stočarstvom u Bavaništvu? Ne bavi se, koliko ja znam i prema informacijama koje imam.
Drugo, zašto isteraše seljake iz njihovih pašnjaka, iz njihovih utrina? Kako je to mogao predstavnik mesne zajednice da uradi, suprotno Zakonu o vraćanju pašnjaka i utrina, i to na 99 godina? Znate šta, to je nešto čime je prekršen Zakon o vraćanju pašnjaka selima na korišćenje od strane države.
Država je 1955. godine oduzela pašnjake i utrine selima da bi kasnije donela Zakon o vraćanju pašnjaka i utrina selima. Dakle, pašnjak nije vraćen selu zato da mesna zajednica može njim da raspolaže i da predsednik mesne zajednice zaključuje ugovor štetan po seljake, po proizvođače i stočare, da da jednom čoveku iz Beograda koji se bavi prometom i pružanjem usluga.
U zakonu nije tako predviđeno. Molim vas, skrećem pažnju, u članu 7. Zakona o vraćanju pašnjaka propisano je – na zemljištu iz stava 1. (znači, vraćaju se pašnjaci i utrine selima) ne mogu se sticati druga prava osim prava utvrđena ovim zakonom.
Dakle, nema mogućnosti da bilo ko raspolaže na drugi način, pa ni mesna zajednica. Mesna zajednica mora da pokrene sama postupak, zaključila je štetan ugovor suprotno odredbama Zakona o vraćanju pašnjaka i utrina i suprotno odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Šta kaže član 8 – za korišćenje utrina i pašnjaka u smislu odredaba zakona ne plaća se naknada. Možete sad misliti, mesna zajednica izdaje u zakup da bi zaradila. Postavlja se pitanje ko treba da zaradi, da li onaj ko zaključuje ugovor, da li neki članovi koji zaključuju ugovor u ime sela?
Da li je selo dalo saglasnost? Da li je sprovedena anketa? Da li je na referendumu selo reklo – možemo da izdamo u zakup nekome iz Beograda, mi iz Bavaništa smo saglasni da damo nekom Beograđaninu koji se bavi trgovinom i uslugama, a nema blage veze sa proizvodnjom stoke, niti sa poljoprivredom?
Zato tražim od ministra poljoprivrede Saše Dragina obaveštenje hoće li da pošalje poljoprivrednu inspekciju da izvrši uviđaj i utvrdi ko i na koji način koristi pašnjake u Bavaništu, Skorenovcu, Kovinu, Dubovcu, Deliblatu, Belom Bregu, Malom Bavaništu, da ne nabrajam, Mramorku i u svi selima u Srbiji, a pogotovo na području srpske severne AP Vojvodine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je ovo kada se čuje od predsedavajućeg da je SRS u pravu, tj. da je Dragan Todorović, šef Poslaničke grupe bio u pravu kada je uputio prigovor u odnosu ko je kriv zbog toga što Srbija nema danas svoje predstavnike u Savetu Evrope, odnosno na toj sednici koja se tamo održava. Gospođo potpredsedniče, mislim da ste time pokazali jednu spremnost da se zaista objektivno, istinito i realno u ovom parlamentu postupa i da se radi, što je po meni pozitivan korak.
Gospođo potpredsedniče, na osnovu čl. 225. i 226, tražim obaveštenje kada ću dobiti odgovore i obaveštenja na postavljena brojna pitanja, a pre svega pitanje koje se odnosi na broj kompanija iz Hrvatske koje posluju na teritoriji Republike Srbije.
Posebno sam u više navrata tražio, a odgovora nema, u odnosu na državno poljoprivredno zemljište i zemljište čiji su vlasnici bili drugi subjekti u Republici Srbiji, a koje su kupili moćnici i profiteri iz Hrvatske, posebno kada je u pitanju Kompanija "Agrokor", tj. gospodin Todorić, jer prema nekim informacijama ogromne površine poljoprivrednog zemljišta uzeli su Hrvati po najnepovoljnijim uslovima za Republiku Srbiju .
Molim vas, kao predsedavajućeg, da od Ministarstva za poljoprivredu zatražite konačno izveštaj o tome hoće li ministar za poljoprivredu da nam da to obaveštenje ili neće.
S druge strane, ako mi dozvolite, ja bih konačno postavio pitanje i ministru za trgovinu gospodinu Slobodanu Milosavljeviću –kada će da prekine da obmanjuje javnost i građane Republike Srbije? Kada će i koje mere preduzeti radi stabilizacije cena u Srbiji, s obzirom na to da su cene počele da divljaju, a jutros je na državnoj televiziji gospodin Slobodan Milosavljević izašao sa još jednim pokušajem obmane javnosti i sa brojnim neistinama kada su u pitanju cene poljoprivrednih proizvoda, tj. i prehrambenih?
Tražim još jedno pitanje i obaveštenje – tražim izveštaj i obaveštenje za 2005, 2006, 2007. i 2008. godinu koliko je Srbija uvezla robe a koju proizvode i kompanije, i preduzeća, i firme i individualni proizvođači u Srbiji? To tražim jer imam informacije da se uvozi ona roba koja se u Srbiji proizvodi, ali se nakon donošenja novog zakona i oslobađanja carina i jednostranog pristupa ovom čuvenom sporazumu sa EU otvorila vrata bogatašima da se i dalje bogate, a da sirotinja i naši siromašni građani...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
...zahvaljujem, završavam, nemaju mogućnosti da prodaju svoje poljoprivredne proizvode kojih u ovoj Srbiji ima. Hvala vam. (Aplauz.)

Gospođo potpredsedniče, javljam se povodom čl. 225. i 226. i tražim jedno obaveštenje. S obzirom na veoma veliki značaj za opštinu Kovin, a ujedno i za budžet Republike Srbije, a odnosi se na ostvarivanje sredstava u budžet Republike Srbije, davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Opština Kovin ima naseljena mesta Bavanište, Pločica, Skorenovac, Beli Breg, Mramorak, Deliblato, Dubovac, Gaj i ima velike probleme u odnosu na ispunjavanje ugovorenih obaveza što se tiče naplate od strane zakupaca. Velika sredstva se odlivaju ali se nedovoljno vrši kontrola, pa ovim putem postavljam pitanje ministru za poljoprivredu i molim da zatraži detaljan izveštaj i objašnjenje.
Pitam, kako je moguće i da li je tačno da je data u zakup velika površina poljoprivrednog zemljišta, a da je korisnik tog zemljišta, pod rednim brojem jedan, posedujem Izveštaj o realizaciji sredstava o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za period od 1. 01. do 31. 10. 2008. godine, D.O.O "NIC-KO Agrar", iz Banatskog Brestovca, koji je izlicitirao zemljište po ceni od 37 hiljada dinara, ali je odbio da zaključi ugovor o zakupu za 2008. godinu, uz obrazloženje da je cena visoka?!
U vezi navedenog, Komisija za izdavanje zemljišta u zakup je na sednici 9. 09. 2008. godine donela zaključak da se prihvata mogućnost zaključivanja vansudskih poravnanja ''po bilo kojoj nižoj ceni''.
Ko je sada ovlastio Komisiju za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta, da zaključuje vansudska poravnanja? To ne može ni ministarstvo da radi. Onaj ko je uzeo poljoprivredno zemljište na teritoriji opštine Kovin, bilo da se radi o Gaju, bilo u Skorenovcu, bilo u Pločici, bilo da se radi o Mramorku, u Dubovcu, Belom Bregu, Deliblatu, Šumarku i da ne nabrajam dalje, mora da plati po ceni koja je ugovorena. Ne bude li na vreme uplatio po ceni, zna se, raskida se ugovor, podnosi se tužba za naknadu štete, za korišćenje tog zemljišta za dotičnu godinu.
Međutim, za korisnike nekih, gde su zaključena vansudska poravnanja, ima mesta za podnošenje krivičnih prijava i za pokretanje krivičnog postupka. Zato ovom prilikom apelujem i obaveštavam javnog tužioca u Opštinskom tužilaštvu u Kovinu da preuzme odgovarajuće mere, da zatraži obaveštenja i da se prikupe podaci o tome – ko je zaključio ugovor, pod kojim okolnostima, koja površina?
(Predsedavajuća: Govorite tri minuta i 30 sekundi.)
Zahvaljujem, moraću malo kasnije ponovo uzeti reč. Javiću se ponovo po Poslovniku.

Gospođo potpredsedniče, ja ću nastaviti pošto nisam imao vremena da prethodno obrazložim i da postavim pitanje na koje tražim odgovor.
Naime, u opštini Kovin je dato mnogo zemlje iz državnog fonda u zakup individualnim poljoprivrednim proizvođačima i nekim firmama. Međutim jedna od tih firmi jeste korisnik zemljišta "NIC-KO Agrar" iz Banatskog Brestovca. On je izlicitirao zemljište po ceni od 37 hiljada dinara, ali je odbio, dakle, ova firma je odbila da zaključi ugovor o zakupu za 2008. godinu, uz obrazloženje da je cena visoka.
U vezi sa tim, međutim, Komisija za izdavanje zemljišta u zakup odbila je, što je dobro uradila, da po svakoj ceni daje, po nižim cenama, a ne tržišnim, u zakup državno poljoprivredno zemljište.
Tražim obaveštenje od strane ministra za poljoprivredu – da li je pokrenuo postupak raskida tog zaključenog sporazuma? Drugo, da li je pokrenut postupak za naplatu duga, jer se nalazi u posedu, a ne plaća, prema ovom izveštaju opštine, dakle, ne plaća zakup?
Naseljeno mesto Skorenova ima 12 zakupaca koji su uzeli zemljište u zakup, ali ne plaćaju zakupninu. Takođe tražim odgovor, jer građani koji imaju nameru i žele da i oni koriste zemljište u poljoprivredne svrhe i to po tržišnim cenama traže da im se omogući, da se izvrši preparcelizacija tog zemljišta, kako bi mogli da uzmu 10, 20, 30 ili 50 hektara u zakup i da na taj način i oni obrađuju zemlju, da zemlja nije u parlogu, a s druge strane, da pare idu u budžet.
Što se tiče ovih licitacija i što se tiče zaključenja vansudskih poravnanja, ne može Ministarstvo za poljoprivredu za krši Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu, a to čini od momenta donošenja Zakona, pa do današnjeg dana. Ne može se zaključivati vansudsko poravnanje, a da prethodno nije izvršeno veštačenje i procena tržišne vrednosti – da li se to zemljište može dati u zakup ili ne? To je slučaj u naseljenom mestu Pločica.
Pločica je jedno divno mesto u opštini Kovin, u kojoj je postojalo jedno jako i dobro profitabilno preduzeće koje se bavilo, pored ratarstva, i stočarstvom. To stočarska farma, bila je za primer i ugled u celoj bivšoj SFRJ. Građani tog mesta nisu bili u mogućnosti da i oni učestvuju u zakupu poljoprivrednog zemljište tu u njihovom mestu.
Zbog toga molim i tražim odgovor od Ministarstva za poljoprivredu – šta se to dogodilo, koji je status poljoprivrednog dobra koje je bilo u ovom mestu i ove farme?
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Moram se ponovo javiti. Nećete mi zameriti, ali moram vas zamoliti da mi to omogućite. Hvala lepa. (Aplauz.)

Gospođo potpredsedniče, javljam se u smislu odredaba čl. 225. i 226., obraćam se vama, s tim što tražim obaveštenje – po kom je pravnom osnovu društveno poljoprivredno preduzeće "Dolovo" u posedu zemljišta površine od 764 hektara u katastarskoj opštini Mramorak, takođe, i AD "Zlatar Mramorak" koje je u posedu zemljišta površine 492 hektara, a ne plaćaju zakupninu, prema podacima koje sam dobio od opštine Kovin?
Opština Kovin spada u najveće opštine po površini, koju poseduje, uključujući tu i Delibatsku peščaru, a pre svega to su naselja Bavanište, Pločica, Skorenovac, zatim Gaj, Deliblato, Dubovac itd. Međutim, u ovoj opštini se, moram da ponovim, jer nisam sve obuhvatio, koristi poljoprivredno zemljište, a zakupci ne plaćaju zakupninu. U naseljenom mestu Skorenovac ima zaključenih 11 ugovora, pri čemu zakupci duguju velike pare u evrima, a u posedu ovih nelegalnih posednika je 1.224 hektara.
Što se tiče Pločice, moram reći da je to područje u kome je uništena poljoprivreda, uništeno je poljoprivredno preduzeće, koje je, kao što sam malopre rekao, izuzetno dobro gazdovalo, a tako je i sa ostalim selima i naseljenim mestima u opštini Kovin.
Dalje, u Gaju, takođe, obrađuju poljoprivredno zemljište, a državi ne plaćaju zakupninu.
Ovo može samo da se dogodi u državi Srbiji, da neko uđe nasilno u posed, da neće da zaključi ugovore, da neće da plati cenu, da neće da učestvuje na licitaciji, a da ga Ministarstvo za poljoprivredu i opština Kovin amnestiraju i da mu dozvole da na taj način može da koristi i da se bogati.
Zbog toga, ukazujem na to da je opština Kovin jedna od opština u Vojvodini, uključujući i Deliblatsku peščaru dužine 40 kilometara, jedna od važnih i strateških opština, ali poljoprivreda je u ovoj opštini uništena, zahvaljujući nerazumnoj i nekorektnoj Vladi Republike Srbije prema individualnim poljoprivrednim proizvođačima, koji žive od toga.
A industrija i preduzeća, i šećerana u Kovinu ne rade, osim individualnih poljoprivrednih proizvođača koji pošteno rade. Sve ostalo vam je pošteno – pod znakom pitanja.
Hvala vam. (Aplauz.)

Gospođo potpredsedničke Narodne skupštine, shvatite me, molim vas, zbog velikog značaja želim da govorim i zatražiti jedno obaveštenje o onome što interesuje građane opštine Kovin.
U smislu odredaba čl. 225. i 226. postavljam pitanje i tražim obaveštenje i molim da mi Ministarstvo za poljoprivredu odgovori na sledeće – koji je statut pašnjaka na teritoriji opštine Kovin, a pre svega u naseljenom mestu Pločica, Skorenovac, Bavanište, Mramorak, Deliblato, Šumarak, Gaj, Dubovac, s tim što molim da se, u smislu odredbe člana 9. Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, utvrdi ko je u posedu, je li selo ili nije selo, je li to uživaju i koriste seljaci, jer je ovim zakonom, a članom 9. Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka normirano i predviđeno da se i pašnjaci i utrine vraćaju selima.
Po kom pravnom osnovu i ko se nalazi danas, na današnji dan, u posedu, jer su građani u mnogim naseljenim mestima oštećeni, oni ne mogu i nemaju gde da isteraju svoju stoku na pašnjak, a poznato je da su još od Marije Terezije i od Rimljana, do današnjeg dana, takoreći, pašnjaci bili u Srbiji jedna velika prednost, gde su građani mogli da napasaju svoja stada.
Dakle, poljoprivrednici naseljenih mesta u opštini Kovin, čitave Srbije, u stvari, moraju dobiti svoja prava, kako je to regulisano Zakonom iz 1992. godine. Nema promene namene, a imam saznanja da su mnogi mafijaši promenili namenu pašnjaka, da su preorali pašnjake i zasejali i koriste kao ilegalci neosnovano i bez ikakvog pravnog osnova.
Tako se nedavno dogodilo i u naseljenom mestu Omoljica, došla su nepoznata lica i sa pet traktora preorala pašnjak građana naseljenog mesta Omoljica. To je prijavljeno policiji i Ministarstvu za poljoprivredu, ali osim toga što je Ministarstvo za poljoprivredu izašlo na lice mesta, drugih mera nema.
Ovde se radi o krivičnom delu i tu moraju da preuzmu odgovarajuće mere državni organi, pre svega tužilaštvo i policija, da bi građani napokon mogli da ostvare prava koja su im zagarantovana Ustavom o vraćanju utrina i pašnjaka.
Ne smemo dozvoliti da selima mafijaši oduzmu pašnjake. Hvala vam. (Aplauz.)

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje i tražim odgovor u smislu odredaba čl. 225. i 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Naime, radi se o zločinima koje su počinili šiptarski teroristi, a NATO pakt i ostali u Evropi i u svetu štite te ratne zločince.
Ja ću se pozvati samo na izveštaj koji je objavljen 15. januara 2009. godine, kada italijanski general Vekio, o kome ću reći nekoliko reči, kaže: "Ćutali smo o zločinima Albanaca nad Srbima". Rim: "Albanci su počinili stravične zločine na Kosovu, a među odgovornima za ubistva Srba su i bivši komandant OVK i premijer Kosova Ramuš Haradinaj i Agim Čeku" – piše italijanska "Panorama" u dosad neobjavljenom tekstu ilustrovanom sa fotografskim materijalom o ubijanju Srba.
O zločinima svedoči, dakle,
italijanski general Maurio del Vekio, koji je juna 1999. godine komandovao kontingentom KFOR-a: "Svakog jutra sam dobijao izveštaj o leševima Srba, Roma, ostavljenim pokraj puta. Ko nije pobegao rizikovao je smrt i kidnapovanje. Napuštene srpske kuće su spaljivane i rušene do temelja". Kaže, da oni ove podatke nisu smeli da objavljuju. Međutim, taj general koji je bio komandant KFOR-a danas je ipak progovorio i njegova savest je došla do izražaja kada kaže: "Neke fotografije su toliko grozne, da je "Panorama" odlučila da ih ne objavi, kao ona na kojoj se vidi – da se Albanci cerekaju kada glave mrtvih Srba trpaju u vreću."
Postavljam pitanje i tražim odgovor od Specijalnog tužioca za ratne zločine, zbog toga što je bilo pokušaja da se pokrene postupak za ratne zločine i za genocid protiv šiptarskih terorista Agima Čekua i Ramuša Haradinaja, međutim, gospoda iz Haga, oni više vole da sude onima za verbalni delikt, kao što je slučaj dr Vojislava Šešelja, predsednika SRS, ali za ove zločine i ubistva neće da optuže niti da povedu istragu protiv ratnih zločinaca i počinioca genocida nad civilnim stanovništvom, dakle, tražim odgovor na moje je usmeno pitanje – šta će povodom ovog genocida preduzeti Specijalno tužilaštvo za ratne zločine, jer genocid i ratni zločini, a pogotovo genocid ne zastareva, a ovde imamo prilike zbog toga što su obezbeđeni novi dokazi?!
Novi dokazi jesu sada i ovo što je rekao komandant KFOR-a general italijanske vojske, kao i brojni istražitelji koji su bili tada na KiM.
Zbog toga predlažem i molim da ovo pitanje prosledite Specijalnom tužiocu...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... da vidimo koje će mere Specijalno tužilaštvo preduzeti da se konačno pokrene odgovarajući krivični postupak zbog genocida i ratnih zločina protiv Šiptara terorista. Hvala vam. (Aplauz.)

Gospođo predsedniče i predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Šabiću, akti koji su dostavljeni Narodnoj skupštini Republike Srbije koji se odnose na vašu instituciju i akti koji su dostavljeni a odnose se na Državnu revizorsku instituciju bili su, takoreći, iznuđeni da na kraju dođu pred republički parlament inicijativom narodnih poslanika SRS, koju su podržale i druge političke stranke. Što se tiče vaše institucije, vaša institucija je izuzetno značajna za demokratiju u Srbiji, za poštovanje osnovnih ljudskih i političkih prava. To je institucija koja treba da omogući građanima Srbije, organima i institucijama da budu informisani o svim važnim, relevantnim, odlučujućim činjenicama za funkcionisanje organa i institucija u Srbiji, a, ponavljam, i za ostvarivanje osnovnih ljudskih i političkih prava, shodno i u skladu sa međunarodnim aktima koje je ratifikovala Republika Srbija.
Od momenta kada ste vi izabrani za Poverenika i kada je država formirala ovu instituciju imao sam prilike da se uverim da vi nailazite na brojne prepreke, da se postavljaju brojne barijere samo da do vas ne dopru informacije i podaci koji su od značaja za građane Srbije, a pogotovo tamo gde se radi o kršenju osnovnih ljudskih prava i kada je u pitanju privredni kriminalitet.
Nužno je da vaši akti koje ste dostavili Narodnoj skupštini budu usvojeni. Ta institucija mora biti tako rangirana sa državnim revizorom, s tim da rad vaše institucije i institucije državnog revizora treba da bude sinhronizovan i da međusobno razmenjujete informacije kako biste vi mogli, u slučaju da se naiđe na kršenje osnovnih ljudskih prava i tamo gde cveta privredni kriminalitet, da delujete kao preventiva, da ukažete i da dostavite državnim organima određene podatke, kao i građanima.
Ono što je nedostatak u zakonu koji se odnosi na vašu instituciju jeste to što nije materijalno regulisana sankcija u adekvatnom smislu, jer nisu predviđene adekvatne sankcije za one koji ne poštuju vaše zahteve od opšteg interesa.
Ako se u zakonu koji se odnosi na rad Poverenika propišu kazne kao za krivična dela, ne prekršaje... Govoriću o državnom revizoru, videćete, smešno je kolike su tamo kazne ako se ne poštuje zahtev i ne ispunjavaju obaveze prema državnom revizoru. To se odnosi i na vas. Ako ni u čemu, taj zakon mora da pretrpi izmene u materijalno-pravnom smislu da bi se propisala kazna kao krivično delo i kazna zatvora za one moćnike koji zaobilaze, izbegavaju i umislili su da su oni vlast i da su nedodirljivi, a da se ne poštuje jedna važna institucija u opštem interesu naših građana.
Dakle, osnovno i prethodno pitanje za funkcionisanje vaše institucije jeste... Vi ste stručan čovek, vi ste i sposoban i stručan čovek i prema svim onim kriterijumima ispunjavate sve uslove da vodite tu instituciju.
U ovoj skupštini ste odavno bili narodni poslanik, diplomirani pravnik ste, advokat, dakle, ne može niko da prigovori u odnosu na vašu stručnost. Ali, vama se kao prethodno pitanje moraju obezbediti uslovi, ti uslovi jesu materijalni položaj zaposlenih i, sa druge strane, poslovni prostor.
U vezi sa državnim revizorom, želim istovremeno da govorim i o vašim uslovima, vezano za obavljanje vaše, i te kako važne, funkcije. Varaju se oni ako potcenjuju vašu instituciju, ona će jednoga dana da zaživi i te kako. Evo, videćete kad budem govorio sada o državnom revizoru. Najzad, posle 150 godina, skoro 200, u Srbiji se uvodi državni revizor.
Napominjem, sve će biti uzalud ukoliko se sankcije ne budu preduzele, i to kao za krivična dela, za one koji vam uskraćuju pravo da dođete do određenih podataka, pogotovo kada je u pitanju privredni kriminalitet, pogotovo kada je kriminalitet tamo gde moćnici zatvaraju vrata, ne možete ni ući, možete pisati sto puta. Ne, treba odmah da ide krivična prijava i istraga i da onaj ko ne poštuje ovu instituciju odgovara krivično.
Vaša institucija i institucija državnog revizora jesu ustavne kategorije.
Ovo što se odnosi na vašu odluku o izmeni vašeg naziva je, u svakom slučaju, logično, jer je tako zakon predvideo, usklađuje se samo sa važećim zakonom.
Što se tiče sistematizacije, ovo je sasvim razumljivo da u vašoj sistematizaciji predviđate određene sektore: za unapređenje prava javnosti, sektor žalbe i pritužbi na dostupnost informacija, sektor za centralni registar i uslove obrade podataka, sektor za zaštitu prava povodom obrade podataka, sektor za nadzor i sektor za zajedničke poslove. Mislim da je ovo nužno da bi jedna institucija, kao što je vaša institucija, veoma važna, mogla da funkcioniše i da ovo mora da se uvaži.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je juče pod određenim okolnostima vreme bilo kratko za poslanike SRS da izlože sve ono što su mislili u odnosu na državnog revizora, a pošto su državni revizor i Poverenik za informacije od javnog značaja u tesnoj i uskoj povezanosti, danas bih nešto malo govorio o Državnoj revizorskoj instituciji.
Kada je u pitanju Državna revizorska institucija, moram reći da je i to ustavna kategorija, propisana članom 92. i članom 96. Ustava Republike Srbije, koji tačno i određeno predviđaju tu instituciju i daju joj određena ovlašćenja da funkcioniše u skladu sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom u našoj državi.
Dame i gospodo, kad je u pitanju Poslovnik Državne revizorske institucije, nakon dužeg vremena Poslovnik Državne revizorske institucije je stavljen na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije, a Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji je donet 2005. godine i ukazom proglašen 21. novembra 2005. godine.
Članom 58. navedenog zakona propisano je da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona treba izvršiti izbor predsednika, potpredsednika i članova saveta, a odredbom člana 59. tog zakona propisano je da Državna revizorska institucija treba da donese Poslovnik o radu i priloži Narodnoj skupštini na saglasnost, što je ova institucija na vreme i učinila.
Četvrto, Narodna skupština je dužna, prema odredbi člana 59. stav 2. da da saglasnost na Poslovnik o radu u roku od tri meseca. Međutim, Državna revizorska institucija dostavila je Narodnoj skupštini svoj Poslovnik o radu, radi davanja saglasnosti, dana 24. decembra 2007. godine, dakle pre više od godinu i po dana.
Članom 62. Zakona propisan je izbor vrhovnog revizora i državnih revizora, iz članova 27. i 28. ovog zakona, koji će se izvršiti u roku od šest meseci od dana izbora saveta.
Početni program, a on podrazumeva presek stanja, prema odredbi člana 63, mora biti dostavljen nadležnom radnom telu Narodne skupštine Republike Srbije u roku od 90 dana, a to nadležno radno telo jeste Odbor za finansije. Odredbom člana 65. Zakona normirano je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
Dakle, sa osnivanjem radnih tela, saveta, donošenjem i usvajanjem Poslovnika o radu Državne revizorske institucije veoma se kasni, što ima štetne posledice za Republiku Srbiju, za njene građane i za budžet Republike Srbije.
Što se tiče revizorske institucije, savet ove institucije odredbom člana 35. normirao je da institucija obavlja reviziju na osnovu godišnjeg programa revizije, koji je dužna da usvoji pre kraja godine za narednu kalendarsku godinu.
Institucija samostalno odlučuje o subjektima revizije, predmetu, obimu i vrsti revizije, vremenu početka i trajanju. Ovo pitanje je sporno, gospodo narodni poslanici. Zašto je sporno? Ne može institucija kao državni revizor da bira selektivno kod koga će se vršiti pregled, od koga će se tražiti podaci i u kom delu, od koje lokalne samouprave, pokrajinske institucije, određenog ministarstva ili o budžetu Republike.
Smatram, i poslanici SRS na tome uporno insistiraju, da je neophodno uspostavljanje društvene kontrole nad utroškom budžetskih sredstava od strane budžetskih korisnika. Ali, mi smatramo da je ovo pogrešno, da ovo neće dati dovoljne rezultate, da ova institucija bira ili da po preporuci određuje koje će organe da kontroliše i od koga će tražiti određene podatke. To je, po našem mišljenju, veliki problem koji će se u praksi javiti.
Što se tiče državnog revizora i programa revizije, obavezno se vrši revizija sledećih institucija: budžeta Republike Srbije, obaveznog socijalnog osiguranja, odgovarajućeg broja jedinica lokalne samouprave. Nije jasno zašto određeni broj, valjda se podrazumeva da se kontrolišu svi budžetski korisnici. Ko je dao prava nekome da sada on bira koju će, ponavljam, lokalnu samoupravu da kontroliše? Ovde moraju da budu podvrgnuti kontroli svi oni koji koriste budžetska sredstva, od nabavke pertle za cipele do izgradnje mosta.
Zatim, poslovanje Narodne banke Srbije koje se odnosi na korišćenje javnih sredstava. Zašto ne kontrolisati celu banku, nego samo ono što se odnosi na korišćenje javnih sredstava?
Odgovarajući broj javnih preduzeća. Zašto odgovarajući? Sva javna preduzeća sa moraju kontrolisati, braćo moja draga.
Pravna lica koja je osnovano direktni, odnosno indirektni korisnik javnih sredstava i kod kojih ima učešće u kapitalu, odnosno u upravljanju.
U članu 35. tog zakona normirano je da institucija može angažovati revizore državnih revizorskih institucija drugih zemalja. Šta će nam? Šta će Srbiji da angažuje neke, nazovimo stručnjake iz inostranstva, a Srbija ima takav stručni potencijal da može ona u EU da šalje svoje stručnjake da vrše kontrolu kako se koriste određena sredstva, pogotovo sredstva donacija i sredstva UN koja se koriste, ili pojedinih zemalja?
Dakle, na bazi reciprociteta, da li ovo stoji u bilo kom zakonu u EU, da naši stručnjaci mogu da vrše reviziju u njihovim javnim ustanovama i reviziju njihovog budžeta?
Takvog nečeg nema, da se ne zavaravamo, da unapred ne predviđamo norme da neko može neodgovorno da angažuje nekoga iz bilo koje države da dođe da nam soli pamet, deli stručnost i propisuje šta je krivično delo a šta nije, da li je bilo namenske upotrebe sredstava ili nije. Uz to, da napomenem, što je najbitnije, to mnogo košta državu. Ovo ne treba dozvoliti. Zbog toga izmene tog zakona moraju biti takođe izvršene u određenim segmentima i u određenim normama.
Važeći Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji mora što pre da pretrpi izmene i dopune i da se prilagodi novonastalim uslovima i okolnostima u našoj zemlji. U postojećem zakonu ima nedostataka koji se odnose na predmet revizije, subjekte revizije, pri sticanju zvanja revizora u odnosu na program revizije, standarde revizije, slobodan pristup revizora dokumentima subjekta revizije, prikupljanje obaveštenja pre početka revizije, sam početak i okončanje revizije u odnosu na uslove za rad institucije, ravnopravni položaj vrhovnog i državnog revizora i ostalih zaposlenih u toj instituciji, posebno kada su u pitanju kaznene odredbe. Sve to zahteva bolji i precizniji tekst zakona. Dakle, nužno je pristupiti izmenama i dopunama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji.
Narodni poslanik SRS magistar Martinović je juče govorio o određenim nedoslednostima kada je u pitanju kontrola budžeta i ostalih korisnika budžetskih sredstava. Bez Poverenika za informacije i bez državnog revizora možete imati stotine hiljada policajaca i hiljade i hiljade tužilaca, hiljade i hiljade sudija, koji neće moći da donesu bilo koju odluku, niti mogu otvoriti bilo koju operativnu obradu, niti prikupljati podatke o izvršiocima krivičnih dela bez državnog revizora.
Građani Srbije moraju da znaju da je posle 2000. godine ukinuta Služba društvenog knjigovodstva.
Ključno pitanje je – zašto je nova demokratska vlast ukinula Službu društvenog knjigovodstva? Zato da bi sama sebe kontrolisala, a da je niko drugi sa strane ne bi kontrolisao. Ne da kontroliše kad je otišao na spavanje i kad se probudio, nego kako je onaj ko koristi budžetska sredstva ta sredstva koristio, da li je koristio namenski ili nije, da li je bilo zloupotreba ili nije. To je osnovno pitanje.
Državni revizor vam je revolver prema budžetu i prema budžetskim korisnicima, što znači, ne treba bežati, a svi se plaše državnog revizora, plaše se Poverenika. Zašto? Da se ne otkriju određene malverzacije, da se ne otkrije kriminal, zloupotrebe. U tome je problem.
Gospodo poslanici, evo jednog pitanja: zašto Srbija nema centralni registar imovine koju poseduje? Zašto nemamo evidenciju ko koristi imovinu Republike Srbije i po kom pravnom osnovu se koristi imovina Republike Srbije, ko plaća, a ko ne plaća korišćenje državne imovine? Srbija mora da ima precizan i tačan registar imovine, da ne trpi na taj način štetu.
Što se tiče uslova za rad Državne revizorske institucije, insistirao sam i u više navrata sam u Narodnoj skupštini o tome govorio, dva puta sam išao da proverim u kakvim uslovima radi Državna revizorska institucija i uverio se, kao što su juče narodni poslanici SRS, koje podržavam u svakom slučaju, izneli i konstatovali, da Državna revizorska institucija radi u jednoj prostoriji bivše Savezne skupštine.
S tim u vezi, Državnoj revizorskoj instituciji i javnom povereniku mora da se obezbedi odgovarajući poslovni prostor, kao zasebnim institucijama koje su odvojene od svih organa i drugih institucija. Svaki državni revizor mora da ima obezbeđenu posebnu kancelariju, kao što je to u drugim zemljama. Zamislite, u Evropi, ponoviću, samo Srbija i Vatikan nemaju državnu revizorsku instituciju koja radi.
Da vas podsetim, verujem da znate, ako neko nije obratio pažnju i nije bio u mogućnosti da sazna – Kanada je uvela državnog revizora 1878. godine. Zbog čega­? Da kontroliše mafiju koja koristi budžet. U tome je problem. Državnog revizora ne može niko da uznemirava, da na njega vrši uticaj i bilo kakav pritisak.
Izbor vrhovnog državnog revizora, odnosno ovlašćenog državnog revizora mora biti obazrivo, napominjem, obazrivo i odgovorno izvršen, a kriterijumi za njegov izbor su, pre svega, stručnost, kvalifikacija, radno iskustvo, pri čemu izbor ne sme biti vršen po partijskoj liniji, na feudalni način.
Srbija ima veliki stručni potencijal i kadrove koji mogu sa uspehom obavljati poslove državnog, odnosno ovlašćenog revizora u Državnoj revizorskoj instituciji.
Tih kadrova ima u budžetskim inspekcijama, poreskoj upravi; to su i stručnjaci iz bivše Službe društvenog knjigovodstva i pripadnici kriminalističke policije. Napominjem da ima mnogo stručnih inspektora u policiji koji mogu, sa stručnjacima iz bivše SDK, da budu angažovani i da odgovorno rade ovaj posao. Ja bih pre imao poverenja u njih, nego u one koje predlaže i bira bilo koja politička stranka u Srbiji.
Što se tiče poslovnog prostora, ovo je zanimljivo što ću sada da vam saopštim, za rad Državne revizorske institucije u Beogradu ima: od Agencije (zapazite molim vas, skrećem pažnju) za sanaciju banaka treba preuzeti jednu zgradu i dodeliti je Državnoj revizorskoj instituciji, jer je to imovina države Republike Srbije. Takvih zgrada u Beogradu ima dosta.
Mnoge banke u Beogradu su otišle pod stečaj i sada ogroman poslovni prostor koriste stečajni upravnici sa po nekoliko zaposlenih, a nekoliko je hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora. Dakle, to je imovina države Republike Srbije i mora da bude dodeljena državnom revizoru i Povereniku za informacije od javnog značaja, a nije imovina direktora Agencije za sanaciju banaka, ni te agencije.
U vezi sa poslovnim prostorom koji se mora obezbediti za Državnu revizorsku instituciju, koristim ovu priliku da postavim poslaničko pitanje i zatražim od Vlade Republike Srbije odgovore, i to: koliko ima kvadratnih metara poslovnog prostora u bivšim bankama u Beogradu kojima upravlja Agencija za sanaciju banaka? Precizno je pitanje i tačan odgovor očekujem: koliko je kvadratnih metara i na kojoj je lokaciji u Beogradu otuđeno od bivših banaka, kome i po kojoj ceni? Koliko ima slobodnog prostora bivših banaka u Beogradu, njihova lokacija i ukupna površina?
Državni revizor nije običan knjigovođa, već je vrhovni kontrolor budžeta Republike Srbije i svih drugih korisnika budžetskih sredstava u Republici Srbiji. Dakle, državni revizor je nezamenljiv vrhovni kontrolor bankarskog sistema u svim modernim demokratskim državama sa uređenim pravnim sistemom.
Što se tiče obezbeđenja uslova rada revizorske institucije, ona mora da ima potrebnu i odgovarajuću opremu. Uz posebnu zgradu i potrebnu opremu možemo očekivati da ta institucija odigra onu ulogu za koju je i osnovana.
U javnosti se špekuliše da Srbija nema stručnjake za budžete i Državnu revizorsku instituciju, međutim, to nije tačno; potrebno je prethodno rešiti pitanje materijalnog položaja, ono o čemu su juče govorili narodni poslanici SRS. Teško je danas da se nađu potrebni stručnjaci koji će biti u funkciji državnog revizora ili ovlašćenog državnog revizora, sa platom od 60.000 dinara.
Najmanje dvostruku platu mora da ima državni revizor i Poverenik za informacije od javnog značaja. Oni su izloženi mnogim uticajima, pritiscima, i vertikalno i horizontalno. Dakle, osnovno pitanje jeste obezbediti materijalna sredstva za funkcionisanje ove dve institucije.
Videćete, ako se poboljša materijalni položaj državnog revizora tako da mu plata bude 100.000 - 200.000, nije greh, nije šteta za Srbiju, jer će ti ljudi spasiti milijarde od nenamenskog korišćenja državnih sredstava iz budžeta. U tome je problem. Zato materijalni položaj kao prethodno pitanje mora biti rešen u ove dve institucije.
Prvo, ako imate u vidu onaj famozni NIP, pa molim vas, 40, 50, 60 milijardi dinara niko ne kontroliše. Ko to kontroliše? Niko. Jednoj ženi iz Trstenika ponudili su da bude ministar. Ona je došla da koristi i da upravlja sa 40 milijardi dinara poreskih obveznika. Pa, imate takvih slučajeva da mu otac ne bi dao da čuva deset koza i da drži jedno domaćinstvo, čak ni sa dve koze, kako reče gospodin Batić. Možete misliti da Vlada Republike Srbije izabere takvog ministra da upravlja sa 100 milijardi dinara, a da ga niko ne kontroliše! Ne može tako.
Kada su u pitanju javne nabavke, to vam je katastrofa. Tu niko ne zna... Zna se ko pije a zna se i ko plaća – plaćaju poreski obveznici, a piju one trošadžije koje na taj način uzimaju pare, zavukli su ruke do ramena u džepove poreskih obveznika.
Dakle, ako se za Poverenika i državnog revizora obezbede odgovarajući uslovi... Napominjem da se mora voditi računa, jer u zapadnim zemljama državni revizor ima posebnu kancelariju i ovlašćeni revizor ima svoju kancelariju. U njegovu kancelariju ne može niko da uđe dok se ne registruje, pa ni njegov šef državni revizor. Mora karticom da se registruje da je ušao kod tog i tog revizora, dana tog i tog, zbog toga i toga i da bude evidentirana beleška, a ne da dođe i kurta i murta, da prolaze kroz tu kuću kao na autobuskoj stanici, kako se kome sviđa, to ne može.
Srpska radikalna stranka i ja smatramo da državnoj reviziji treba posvetiti posebnu pažnju. Radi se o budžetu koji je za poslednjih nekoliko godina iznosio 10, 15 i 20 milijardi evra. Ko je to kontrolisao? Niko. Nema dokaza o tome, nema završnog računa o utrošku budžeta od 2001. godine do današnjeg dana.
Dakle, dame i gospodo, u nekim zemljama imate i računovodstveni sud. U nemačkom ustavu predviđeno je da Nemačka ima finansijski sud, a taj finansijski sud upravo kontroliše budžetska sredstva javnih korisnika. Slovenija ima računovodstveni sud. Zašto Srbija ne bi imala odgovarajuću instituciju, ali da se propišu krivična dela, da se sankcioniše ko ne poštuje odredbe zakona.
Što se tiče budžeta, Narodna skupština mora da bude taj nadzorni organ koji mora da vrši nadzor utroška ovoga budžeta.
Dame i gospodo, ne bih oduzimao vreme mojim kolegama koji će govoriti o ovom dnevnom redu i ovim aktima koji se nalaze pred Narodnom skupštinom.
Mi smatramo da ako država formira ove institucije, mora da uloži sredstva, ali se očekuje od vas i od državnog revizora rezultat. S tim što vama preporučujem, gospodine Šabiću, da izađete u javnost slobodno, gde god imate probleme, iza vaših realnih i opravdanih razloga staće poslanici SRS u ovom parlamentu. Hvala.

Gospođo predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, u smislu odredaba čl. 225. i 226, postavljam poslaničko pitanje i tražim obaveštenje – dokle je stigla istraga protiv zločinaca koji su kidnapovali Srbe na KiM i da li specijalni tužilac za ratne zločine raspolaže određenim dokazima do kojih je došao i da li ima osnova za podizanje optužnice s obzirom da je Karla del Ponte u svojoj knjizi to i konstatovala i izjavila da je tih slučajeva bilo radi prodaje organa kidnapovanih i ubijenih Srba?
Kada je u pitanju dolazak u Narodnu skupštinu našeg mladog Srbina Miladina Kovačevića, ne treba tako kvalifikovati njegov dolazak jer to nije u skladu sa međunarodnim normama i međunarodnim pravom.
Složio bih se da su u Američkom kongresu ovako reagovali kao što neki reaguju danas da je Američki kongres i njegovo dostojanstvo povređeno time što je Vesli Klark ušao u Senat, a zna se da je Vesli Klark izdavao naređenja i komandovao jedinicama NATO i njihovim vazduhoplovstvom čiji su bombarderi dnevno imali po 1.300 letova na teritoriji bivše SRJ.
Složio bih se, bili biste u pravu kada bi bio primenjen međunarodni reciprocitet, kada bi Amerikanci odgovarali za krivična dela koja počine van teritorije SAD. Onda možemo da govorimo o reciprocitetu, ali vi, gospodo, hoćete i ovde da primenite jednostrane standarde.
Znači, mi ćemo jednostrano da izručimo naše građane, ali Amerikance ne možemo da primimo i ne možemo da im sudimo u našoj državi. Isto tako i da poništimo i ukinemo pravosnažne sudske odluke po kojima su naši sudovi izricali zlikovcima i teroristima koji su ubijali i razbijali po SRJ.
Sve dotle dok ne postoji pravosnažna sudska odluka, niko ne može biti smatran krivim, niti da je izvršio krivično delo. Nemojte da spekulišete sa ovakvim odredbama međunarodnog prava. To je zapisano u međunarodnom pravu, u rezolucijama UN. Nemojte nekoga da okrivljujete unapred. Postoji prezumpcija nevinosti.
Jedna obična poternica zbog toga što je Srbin tamo udario dva šamara jednom mangupu koji je napao njegovu devojku (Predsednik: Vreme, molim vas.) ne može biti razlog da se ovde kvalifikuje... (isključen mikrofon).

Gospođo predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, u smislu odredaba čl. 225. i 226. tražim obaveštenje – da li Republika Srbija ima strategiju odbrane svoje države i svog suvereniteta?
Naime, nadležnost Republike Srbije normirana je u jednom od osnovnih i najvažnijih zakona Republike Srbije, tj. u Ustavu Republike Srbije, u odredbi člana 97: ''Republika Srbija uređuje i obezbeđuje suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije...''. Postavljam pitanje – da li Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada Republike Srbije smatraju da teritorija, suverenitet i bezbednost Republike Srbije i njenih građana nije najugroženija u Evropi i nikada nije bila ugroženija nego što je danas?
Nadležnosti predsednika Republike su propisane u Ustavu Republike Srbije, u članu 112: ''Predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu''.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, predlažem da se prekine sednica za koju je ovaj dnevni red usvojen, jer ako smo čekali godinama da bude usvojen poslovnik o radu Državne revizorske institucije, možemo sačekati bar jedan dan da se donese rezolucija u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Predlažem i molim da se danas ova sednica prekine, da se otvori nova sednica, da na ovu sednicu bude pozvan predsednik Republike, jer on predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu. Ovde mu je mesto danas, da predstavlja Republiku Srbiju i da pokaže svetu i onim moćnicima i uveri srpski narod da je on zaista raspoložen, da ima volju i nameru da štiti interese Republike Srbije, bezbednost granica i njene građane.
Predlažem da danas dođu predstavnici Vlade, ministri, tj. cela vlada danas treba da je u parlamentu, i predsednik Republike, da u Skupštini Republike Srbije donesemo rezoluciju i da se Skupština izjasni povodom ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije, otimanja njene teritorije, a ne da se ministar spoljnih poslova nekim običnim, trećerazrednim pismom dopisuje sa nekim činovnicima iz ambasada zapadnih zemalja, NATO alijanse, koja je bombardovala Republiku Srbiju, poubijala na desetine hiljada... (Predsednik: Vreme.)
Krivci su za ubijanje desetine hiljada građana bivše SRJ, odgovorna je međunarodna zajednica i NATO što su pričinili štetu ovoj državi preko sto milijardi dolara. (Predsednik: Hoćete li da privedete kraju, molim vas?)
Hvala vam, izvinjavam se, gospođo predsedniče. Zbog toga molim i predlažem da se prekine sednica, da se pozove predsednik Republike, cela vlada, da danas parlament zaseda, odlučuje i pretresa najvažnije pitanje ovog trenutka, a kada je u pitanju suverenitet i nadležnost Republike Srbije i njena odgovornost.

Dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što su danas u ovoj skupštini prisutni predstavnici dve najvažnije institucije u ovom trenutku za državu Srbiju i za poreske obaveznike, sa više aspekata.
Tu su predstavnici Državnog revizora, tu je i Poverenik za informacije, ali su obe ove institucije sprečene da funkcionišu i nije im omogućeno da obavljaju određene poslove i zadatke kako je to zakonima propisano.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, nije uzaludno ni sporedno pitanje ovo koje mi iz SRS postavljamo kada je u pitanju državno poljoprivredno zemljište.
Gospodine predstavniče Državnog revizora i te institucije, vas čeka ozbiljan posao. Najveća pljačka i najveći kriminal danas vam je u agraru, a taj kriminal je skoncentrisan uglavnom u bivšim zemljoradničkim zadrugama, koje su moćnici, profiteri, mafijaši i lopovi, pod vrlo nepovoljnim uslovima za građane i radnike Srbije, uzeli u svoje ruke, ušli u posed i gazduju.
Državna poljoprivredna zemljišta su okupirana. Klasičan primer pljačke poreskih obveznika, građana i budžeta države Srbije jeste zapravo leglo kriminala u tim bivšim kombinatima, jer su moćnici došli na jedan vrlo prevarantski način do poseda tih velikih površina sa ogromnim kapitalom i vrednošću.
Ne bi se to dogodilo da jedino Srbija i Vatikan u Evropi nemaju državnog revizora. Šta da radimo, gospodine revizore? U vezi s onim što je istakao gospodin Vitomir Plužarević, to su vam udarna pitanja za Ministarstvo poljoprivrede.
Ministarstvo poljoprivrede i Državni revizor imaju veoma teške i ozbiljne zadatke.
Poslanici SRS okreću se najvažnijem pitanju u ovom trenutku - položaj radnika, bezbednost Republike Srbije, kako se 'arči i pljačka državna imovina.
Javiću se ponovo jer nisam imao dovoljno vremena. Gospodine potpredsedniče, dozvolićete mi da se javim ponovo da nastavim.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo, ovo nisu obična pitanja. Ovo nije pitanje koje ne interesuje široki krug građana Republike Srbije. Postavljam pitanje i tražim obaveštenje od Ministarstva za poljoprivredu – da li se u praksi primenjuje Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje?
Ovo je usko vezano sa cenama stočarskih proizvoda, sa cenama mesa. U poslednje vreme Srbija ima velike probleme i naši građani su izloženi takoreći divljanju cena kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi.
Šta je ovde u pitanju? Dame i gospodo narodni poslanici, donet je Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka, i to 1992. godine. Dozvolićete mi da citiram, gospodine potpredsedniče, a da mi ne uračunate u vreme, molim vas. Neka građani budu obavešteni, jer su stvarno bili uskraćeni da budu obavešteni o svojim pravima, a to je u interesu i države Srbije.
Član 1: ''Seoske utrine i pašnjaci koji su postali društvena svojina po osnovu Zakona o proglašenju opštenarodnom imovinom seoskih utrina, pašnjaka i šuma, imovine zemljišnih, urbarijalnih i njima sličnih zajednica, kao i krajiških (graničarskih) imovina opština ("Službeni glasnik NR Srbije", br. 1/48 i 98/55) vraćaju se na korišćenje selima pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom.
Predmet vraćanja na korišćenje u smislu stava 1. ovog člana jesu utrine i pašnjaci koji na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju svojstvo neobradivog poljoprivrednog zemljišta, nezavisno od toga da li su od momenta oduzimanja (Pazite, ovo je jako važno za seoske sredine i za domaćinstva, za poljoprivrednike, stočare naročito.) do momenta stupanja na snagu ovog zakona menjali kulturu, odnosno namenu. (To nema nikakve veze. Mogli su da privedu nameni, ali dužni su da je vrate.)
Pašnjacima, u smislu ovog zakona, smatraju se i šumska zemljišta koja su u momentu stupanja na snagu ovog zakona po kulturi pašnjaci''.
U članu 3. ovim zakonom je propisano: ''...Postupak za vraćanje utrina i pašnjaka na korišćenje selima pokreće se na zahtev građana sela...'' (Predsedavajući: Vreme.) Završiću, samo mi dozvolite još dve rečenice, jer citiram. ''...Akt o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje donosi skupština opštine...''.
Postavljam pitanje i tražim odgovor – koliko je lokalnih samouprava, tj. opština u Srbiji pokrenulo postupak da se vrate pašnjaci i utrine selima i građanima na korišćenje? Jer, samo na taj način ovaj zakon može da zaživi i bude primenjen u praksi.
Citiraću još jednu rečenicu, iz člana 4: ''Sadašnji korisnici utrina i pašnjaka dužni su da predaju utrine i pašnjake selima na korišćenje u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti...''.
Dakle, dame i gospodo, ovde se radi o stotinama hiljada hektara (Predsedavajući: Minut.) i zbog toga moramo insistirati da građani i seljaci, poljoprivredni proizvođači pre svega stočarskih proizvoda, budu u prilici da im se vrati imovina koju im zakonom država garantuje. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, tražim obaveštenje u ime poslaničke grupe SRS na osnovu čl. 225. i 226 – koji je status fabrike aviona "Lola Utva" u Pančevu na današnji dan? Naime, jedina fabrika za proizvodnju aviona u Srbiji jeste "Lola Utva" u Pančevu. Ta fabrika je osnovana 1938. godine. Mogu vam reći da je srpska avijacija u Drugom i Prvom svetskom ratu imala značajnu ulogu u odbrani svoje zemlje, naročito u Drugom svetskom ratu. Dame i gospodo narodni poslanici, tražim obaveštenje – koji je status ove fabrike?
Ova država mora da se sprema za odbranu, mora da ima vojnu industriju, mora da ima ratno vazduhoplovstvo sposobno da se suprotstavi svim neprijateljima koji je napadaju i okupiraju.
Naša vojska mora da se sprema za to da razoruža teroriste na svojoj teritoriji, da razoruža okupatore i bandite koji su okupirali Republiku Srbiju. To neće biti prvi put. Poznato je da je srpska vojska tri carevine bacila na kolena.
Ne možemo dozvoliti da jedina fabrika za proizvodnju borbenih aviona "Lola Utva" bude ugašena. Država mora da uloži određena sredstva da se radnici koji su zaposleni u toj fabrici plate, da oživi proizvodnja ratnog vazduhoplovstva i da država ima jednu sposobnu armiju. Nemojte da dozvolite da ta fabrika bude ugašena.
Ta fabrika mora da proizvodi i borbene avione u kooperaciji sa Ruskom Federacijom, a za to imamo sve uslove, imamo tu fabriku. Zbog toga tražim odgovor – kakva je sudbina te fabrike, hoće li da bude privatizovana ili će morati država da je održi i da Vlada preuzme odgovornost i obavezu da se proizvode savremeni borbeni avioni za odbranu ove države?
Ta proizvodnja je neophodna. Ovih dana se pokazalo da je država Srbija bezbednosno ugrožena, da su njena teritorija i suverenitet zaista u kritičnoj fazi i da moramo nešto preduzimati. Imamo fabriku, imamo priliku, osposobimo ratno vazduhoplovstvo i armiju da brani državu i njen narod. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u toku ovog zasedanja sam u ime SRS postavio više poslaničkih pitanja i tražio bezbroj obaveštenja o veoma značajnim pitanjima koja se tiču naših građana i naše sudbine. Međutim, na ta pitanja Vlada ne odgovara.
Kada su u pitanju administrativne takse, gospođo ministre, od vas bih zatražio obaveštenje, a ako vi ne možete da ga date, onda bih molio i tražim od Vlade da Vlada od nadležnog organa da obaveštenje i odgovori mi na poslaničko pitanje sledeće: koliko je putnika na Aerodromu Beograd prošlo u 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007. i 2008. godini?
Na ovo pitanje treba dati odgovor zbog građana Republike Srbije. To tražim od Vlade, ako vi niste u mogućnosti da date odgovor, vezano je za takse. Trebalo bi i vas to da interesuje. Evo zašto.
Danas je u dnevnom listu "Kurir" objavljeno: JAT Ervejz, po promotivnoj ceni 20.000 karata. Nacionalna aviokompanija JAT Ervejz ponudiće putnicima 20.000 karata po promotivnim cenama na letovima u evrotranzitu i regionalnom saobraćaju od danas do 25. januara. Kupljene karte važiće za sva putovanja koja započnu između 1. i 28. februara ove godine. Na letovima evromediteranskim zemljama promotivna tarifa za povratno putovanje iznosi 59 evra, dok su povratna putovanja u regionu za Podgoricu, Tivat, Skoplje, Sarajevo, Banjaluku, Solun, Trst, Ljubljanu u iznosu od 39 evra.
Ovo pitanje je vrlo važno za one koji putuju, za građane Srbije, kolko je putnika prošlo, koja je cena karata avionskih? Kolika je taksa aerodromska? Podsetiću vas, danas sam proveravao, povratna aviokarta od Beograda do Podgorice je 186 evra, a od toga taksa 80 evra, plus osam evra usluga. Znači, taksa aerodromska, prema obaveštenjima koje sam dobio danas, pa to tražim da li je tačno, 88 evra koštaju usluge i takse na beogradskom aerodromu, a karta za promotivni let za ovaj period iznosi, kao što sam rekao, 59, odnosno 39 evra.
Promotivna cena u februaru je 39, a taksa aerodromska 88. Koja je cena povratne karte za Minhen: 266 evra, a aerodromska taksa 106 evra, plus 30 evra za usluge. Ako kupite kartu preko interneta, onda je 10 evra. Ta cena je ista i za London, kako sam danas dobio obaveštenje.
Kako može da se dogodi da usluge budu skuplje od cene karte? Za Moskvu karta košta 274 evra, taksa 85, plus usluga 30 evra, a što znači da ovde nije nešto u redu. Ovde se radi o nekim zahvatanjima o kojima ne bi trebalo mnogo govoriti od kriminalističke policije. Nije čudo onda zašto je plata direktoru JAT-a i direktoru Aerodroma milion dinara ili milion i po. Kao što vidite, ovde nema logike.
Zato postavljam pitanje i tražim odgovor, kolike su bile cene taksi aerodromskih od 2000. do 2008. godine po godinama odvojeno i u kolikom iznosu? Koliko su bile takse za usluge na Aerodromu, da bismo mogli da dođemo do podatka o poslovanju JAT-a i poslovanju Aerodroma Beograd. Dakle, prema ovim saznanjima i proverama, ovo je neprihvatljivo, a onda nije čudo zašto je takvo stanje na Aerodromu.
Kad kažete Krišto je ekspert, pa kakav je on ekspert? On je bio ekspert da dođe i da sedne u fotelju i da kaže - podignite takse aerodromske za 200% i eto, pare u budžet ne idu, idu na plate. Ko to plaća? Plaća dijaspora, plaćaju naši građani koji putuju. Ovo je neprihvatljivo. Ovo su enormne cene. Molim vas, hoćemo da saznamo upravo celu istinu kada je u pitanju aerodrom.
Drugo, gospođa Vjerica Radeta u prepodnevnom delu je postavila pitanje zašto ne sledi izveštaj o finansijskom poslovanju aerodroma? Šta se čeka?
Sledeće pitanje, gospođo ministre, kad će početi da radi Državni revizor? Potpredsednik Narodne skupštine da prenese predsedniku Narodne skupštine, ako nije u mogućnosti da dâ odgovor, kada će Narodna skupština da stavi na dnevni red Poslovnik o radu Državnog revizora, odnosno Državne revizijske kuće? Kada će se naći, s obzirom da je godinu dana kako je Poslovnik stigao u skupštinu, ali se ne stavlja na dnevni red?
Državna revizorska kuća treba da proradi. Mislim da je to u interesu svih i zbog toga SRS nastoji da se ovo pitanje rešava i da se reši, da se obezbedi zgrada Državnom revizoru, da se niko ne meša u poslove Državnog revizora, da to bude samostalna i nezavisna institucija koja će da odgovara državi, tj. Vladi, a Vlada i Narodna skupština da kontrolišu.
Godine 2005, kao što se zna, donet je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, ali do današnjeg dana Državni revizor ne radi, mi ga nemamo. Ko kaže da ga imamo i da on radi, molim i tražim neka neko donese izveštaj o njegovom poslovanju za ovaj period od kako je donet ovaj zakon o Državnom revizoru.
Gospođo ministre, postavio sam pitanje, a vi imate neka saznanja, koliko sam zaključio i shvatio prošli put, o izveštaju i obaveštenju o platama direktora i predsednika izvršnog, odnosno upravnog odbora Privredne banke Pančevo, ne dobijamo ga već mesec i po dana.
Gospođo ministre, vama se obraćam i Vladi Republike Srbije i postavljam pitanje, kada će se ovaj kriminalni pravilnik o naknadama i nagradama stečajnih upravnika staviti van snage i doneti nova tarifa za nagrade, tj. za plaćanje rada stečajnih upravnika? Postavio sam pitanje i tražio odgovor da li je tačno da je stečajni upravnik robnih kuća "Beograd" primio četiri miliona evra? Da li je tačno da je Stevan Moldovan u bezbroj stečajeva stečajni upravnik, iz Subotice? Da li je tačno da je trebalo 760.000 evra da primi kao stečajni upravnik u stečajnom postupku "Agroživ" u Pančevu?
Ovaj pravilnik, vidite, potpisao ga je ministar, ovo donosi Vlada, ali ovo nema morala, doneti ovakav pravilnik, da se dâ mogućnost stečajnom upravniku da pljačka radnike i one stečajne institucije u kojima učestvuje. Koja mu je ovde tarifa.
Ako je samo vrednost dve hiljade nula jedan evro, njemu treba platiti 2.400 evra samo na tu vrednost, a ako mu je preko pet miliona, njemu treba platiti oko 60.000 evra u stečajnom postupku, i više.
Dakle, ovaj pravilnik je protivzakonit, protivustavan i ovde nema logike da može da se dâ takva mogućnost stečajnom upravniku da stečajni upravnik pljačka radnike, jer se ovo iz stečajne mase naplaćuje. Zbog toga molim da ovo pitanje postavite Vladi.
Predsedniku Vlade postavljam pitanje - ima li predsednik Vlade saznanja o ovakvom pravilniku koji je štetan i koga mora da menja, samo treba doneti tarifu po kojoj on treba da bude plaćen samo za one radnje koje preduzme u toku ovog stečajnog postupka?
Postavljao sam i pitanja što se tiče zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Silni milioni su u pitanju, gospođo ministre. Vi ste u prilici da pratite onu kožnu torbicu Ministarstva finansija, a ta kožna torbica se na francuskom kaže budžet. Vi pratite izvršenje budžeta.
Zašto država, Vlada i Resorno ministarstvo i nadležni organi ne pokrenu postupak za naplatu onih potraživanja koja su dospela po osnovu davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, jer državno zemljište se daje u bescenje i niko ga ne plaća. Jedan veliki broj ne plaća, a pogotovo ga ne plaćaju tajkuni.
Jedan obrađuje 1.000 hektara u Banatskom Brestovcu, tajkun, i neće da zaključi sa Ministarstvom finansija i lokalnom samoupravom ugovor o davanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, ali ne izlazi iz poseda, a Vlada, odnosno Ministarstvo ne preduzima mere da ga deposedira, da ga ukloni sa te površine, a te površine su ogromne.
Šta je sa pašnjacima? Zakon o pašnjacima je donet 1992. godine. Međutim, utrine i pašnjake koriste tajkuni, jer su ih u većem delu preorali i prisvojili protivzakonito, uzurpirali. Oni misle da će putem održaja steći pravo svojine ili na ordinaran način. Nemoguće je.
Država mora da krene, Vlada i Ministarstvo moraju da pokrenu postupak u opštinama Južnobanatskog okruga, Pančevo, Kovin, Bela Crkva, Vršac, Plandište, Alibunar, Kovačica i Opovo. Tražim kao poslanik iz tog kraja da se vidi koji je status tih zakupaca i ko plaća, a ko ne plaća. Ne bih hteo sad da vas podsećam...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Jojiću.)
Zahvaljujem se, gospodine potpredsedniče.
Imam podatke o tome ko plaća a ko ne plaća i, čini mi se, moram priznati da ministar Dragin preduzima neke korake, ali u tome treba da Vlada dâ njemu podršku, ako ćemo u Evropu. Voz za Evropu je, što se tiče Srbije, na slepom koloseku. Mole se putnici da zauzmu svoja mesta. Hvala najlepše.