Dame i gospodo narodni poslanici, kada se postavi pitanje pravne norme, a pogleda Predlog ovog zakona, onda ćete videti da se nikako ne uklapamo u međunarodne pravne norme.
Šta je pravna norma? Pravna norma jeste pravilo ponašanja ljudi, a imamo pravnu normu pretpostavke za izručenje. Da li je ovo pravna norma koja se uklapa u međunarodno pravo? Nikako.
Drugo, da li je pravna norma predmet izručenja? Nije, jer pravna norma, pre svega, treba da govori o konkretnom slučaju, a kada je ovaj zakon u pitanju, jeste pravilo ponašanja ljudi. Nastaviću kasnije.

Ovom prilikom ću govoriti u svojstvu predstavnika stranke. Kada je u pitanju član 24, on je u direktnoj suprotnosti i koliziji s članom 30. Ustava Republike Srbije. Ko je dao pravo predlagaču da predlaže ovakvu glupost? Ovo je glupo predložiti narodnim poslanicima. Ovo je besmisleno. Zar je dozvoljeno da nekoga pritvorite, a da nema za to garancije međunarodnih institucija, da nema garancije međunarodnog suda?
Znači, neko može telefonom sada da javi iz EU i kaže – hapsite tog i tog predsednika Vlade, ili – hapsite tog i tog ministra. Zamislite sada, nadležna institucija, odnosno neko od nadležnih organa u Srbiji kaže – hajde da ga isporučimo odmah. Plakala bi i zemlja i nebo kad bi nam nekog ministra neko isporučio.
Dame i gospodo, u suprotnosti je ova odredba s Ustavom, jer ne može niko biti izručen bez nadležnog organa i odgovarajuće pravosnažne odluke nadležne institucije, tj. suda, ali naš ustav to onemogućava. Prema tome, član 24. ovog predloga zakona je u direktnoj suprotnosti s odredbama člana 30. Ustava Republike Srbije i ovo ne treba prihvatiti.

 Dame i gospodo, ima li veće zavrzlame, ima li takve formulacije, koja nije prihvaćena ni u međunarodnom pravu, ni kod nas, formulacije i terminologije kao što je to u Predlogu ovog zakona?
U članu 36. stav 1. piše – ako je lice privremeno izručeno, ima mu se uračunati pritvor koje je proveo kao privremeno izručeno lice. Šta će se dogoditi ako ministar nadležan za pravdu ne bude dao zahtev za to lice da bude vraćeno da bi mu se uračunao pritvor?
Naime, to je normirano, kao što je rečeno, u članu 36. stav 2 – uzimajući u obzir okolnost iz stava 1. ovog člana, ministar nadležan za pravosuđe može odlučiti da ne zahteva vraćanje privremeno izručenog lica. Naš državljanin bude privremeno izručen, ministar kaže – ja ne tražim njegovo vraćanje u državu Srbiju. Ovo je protivno Ustavu Republike Srbije i ovo je sigurno po narudžbini predložena norma, namenjena za pojedinačne slučajeve.
Znate da Amerika traži Miladina Kovačevića. Da li će on biti privremeno izručen ili ne, to zavisi od vlasti u Srbiji. Ako bude, s motivom i pod nazivom – privremeno izručivanje, a ministar za pravosuđe u Republici Srbiji kaže – neću da podnesem zahtev da bude vraćen, eto kako se zloupotrebljava norma koja se predlaže, eto vam nakaradnog zakona, eto vam zloupotrebe, gde se mogu naši građani šikanirati, izručivati...
(Predsednik: Vreme.)
... i po tuđim kazamatima u inostranstvu boraviti. Prema tome, ne treba dozvoliti, ovaj zakon je naopak.

Gospođo predsedavajuća, pre nego što sam završio Pravni fakultet, proučavao sam pedagogiju i završio je. Proučavao sam i Jana Komnenskog. Ovo je vezano za vođenje sednice i za ovu diktaturu, ovakvu političku atmosferu koja se zavodi u Srbiji. Niste vi, gospođo predsedniče, za ovo krivi, to je tačno.  
Podsetiću vas da je Makarenko Anton Semjonović, rođen 1888. godine, umro 1939. godine, napisao knjigu "Pedagoška poema". Trebalo bi da je oni koji prelažu ove zakone i ovakve poslovnike prethodno pročitaju, jer moraju da znaju da će imati posla i susret s narodnim predstavnicima. Jan Komnenski, koji je rođen 1592. godine, a umro 1670. godine, inače mislilac, humanista, teoretičar, takođe je poznat u svetu kao jedan od onih koji je primenjivao određene vaspitne metode. Ovde se primenjuju pogrešne vaspitne metode prema narodnim poslanicima.
Dame i gospodo, kada je u pitanju Predlog ovog zakona, moram reći da su njegove odredbe u suprotnosti s načelima međunarodnog prava, pre svega, s načelom zakonitosti, načelom jednakosti, načelom pravičnosti i načelom srazmernosti.
Dakle, dame i gospodo, poštovane kolege poslanici, ovo što se događa s pravnom normativom, sa pravom, dakle, s pravnim poretkom u Srbiji, koji je vekovima stvaran i građen... Da li mogu da nastavim?
(Predsednik: Možete.)
Nastaviću kao predstavnik SRS-a. Zahvaljujem gospođi predsedniku. Gospođo predsedniče, imamo spojene ove tačke dnevnog reda koje se odnose na finansiranje terorizma. Postavljam pitanje, jer imam sumnju da se terorizam i terorističke organizacije finansiraju i od strane ''agrarne mafije''.
''Agrarna mafija'' u Srbiji se ne kontroliše. ''Agrarna mafija'' je uzurpirala na stotine hiljada najplodnije srpske zemlje, ušli su u posed uzurpatori, ne plaćaju državi ništa. Prema mojim saznanjima, ta mafija je uskratila budžetu Republike Srbije oko 50 milijardi dinara. Ne treba da nabrajam koja je sve to mafija, ali moram da naglasim da su sva državna preduzeća, bivši PIK-ovi, neke zadruge, bivša poljoprivredna dobra, uzurpirani i da su uzurpatori danas u posedu, a da ih niko ne deposedira, niti ih iko sa tog poseda uklanja.
Zaključuju se štetni ugovori. Navešću samo nekoliko primera. U opštini Kovilj, oko 50 miliona dinara nije ušlo u budžet opštine, ujedno ni na žiro-račun Ministarstva finansija, to jest u budžet Republike Srbije. Pašnjake su, takođe, uzurpirali moćnici, profiteri, tajkuni, preorali, kao što je to slučaj u Omoljici, Banatskom Brestovcu, Skorenovcu, Pločici, Gaju, Delibatu, Dubovcu, Mramorku i ostalim mestima, posebno na teritoriji južnog Banata.
Tajkuni ne plaćaju. Preorali su čak i šume koje su bile zasađene posle Drugog svetskog rata, posekli su ih ovih dana i oterali i niko ih za to ne proganja. Zaključuju se veoma štetni ugovori. Imate ljude koji su zaključili ugovore na hiljade hektara, duguju po milion-dva evra, u budžet Republike Srbije to ne dolazi.
Optužujem ministra finansija i ministra poljoprivrede, pogotovo ministra Milosavljevića. On je najveći krivac i on bi krivično morao da odgovara zbog zloupotreba, zaključenja štetnih ugovora. Zaključio je oko 340, prema mojim saznanjima, ugovora o zakupu državnog zemljišta. Zakupci ne plaćaju određenu zateznu kamatu kada padaju u docnju, kako je to regulisano Zakonom o obligacionim odnosima.
Ministarstva nadležna za finasije i za poljoprivredu ne raskidaju ugovore. Zašto? Ne podnosi tužbe. Zašto? Dakle, profiteri se bogate, a sirotinja trpi. Država je oštećena, ali država ne preduzima nikakve mere. Ponavljam, državno poljoprivredno zemljište predstavlja za našu vladu ''Alajbegovu slamu''. Mogu da rade šta hoće, može da ga koristi ko god hoće, neće da polaže račune, neće niko da ga dira, neće niko čak ni da ga ućutka, a bavi se politikom. Sumnjam da se iz ovih sredstava finansiraju terorističke organizacije i teroristi.
Prema tome, pre svega, optužujem ministra Milosavljevića, ponavljam, i sadašnjeg ministra za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, zbog toga što ne podnosi tužbe, što ne raskida ugovore, što ne preduzima mere da se pokrenu postupci u svim opštinama, da se vrate svim selima pašnjaci i utrine, jer je zakonom od 1946. godine taj posed, dakle, utrina i pašnjak, bio oduzet i pretvoren u opštenarodnu imovinu, da bi 1992. godine bio donet zakon u Parlamentu Repbulike Srbije, dakle, u ovom domu, koji je normirao i predvideo da se svi pašnjaci i utrine vrate seljacima.
Međutim, od tada, do danas, selima se ne vraćaju utrine i pašnjaci.
Utrine i pašnjaci su veoma korisno dobro. Ti pašnjaci i utrine jesu nastali na taj način što su nekada seljaci davali svoju zemlju određenim posedima da bi blizu sela imali pašnjake. Prema tome, oštećeni su po dva osnova.
Optužujem Vladu i Ministarstvo. Moraju da odgovaraju oni koji ne preduzimaju mere protiv lopova, pljačkaša i uzurpatora narodne imovine.

Dame i gospodo narodni poslanici, za trenutak samo da se vratimo međunarodnom pravu, pošto je ovde u pitanju međunarodno pravo. Evo samo nekoliko reči da se podsetimo i da skrenemo pažnju, a prvo da se obrati pažnja na ono na šta je država zaključila međunarodni ugovor.
Šta je međunarodno pravo? Međunarodno pravo predstavlja sintezu politike i prava, jer kad je to sinteza politike i prava, ona se očitava na brojnim primerima u našoj državi, u međunarodnom krivičnom pravu treba da omogući prevagu prava nad politikom. U Srbiji je obrnuto. Prevaga je ovde politike u odnosu na pravo. Ovde su ugledni pravnici i advokati i verujem da se oni neće smeti izjasniti, pogotovo iz koalicije. Oni se neće izjasniti povodom ovoga, ali sami znaju da je u Srbiji prevaga politike nad pravom, iako se zaklinjemo u međunarodno pravo, iako težimo ulasku u EU.
Ulazimo u Evropsku uniju. Kako? Primenjujemo jednostrane sporazume, sopstvene, oslobađamo carine uvoz robe koja se proizvodi u Srbiji. Ova vlada je uništila poljoprivredu, uništila je privredu, koja proizvodi za sopstvene potrebe, a može proizvode i da izvozi. Vlada je u 2008. godini uvezla robu koja se proizvodi u Srbiji u vrednosti od preko 250 miliona evra.
Šta su uvozili? Šta je Vlada i ti ''zumbuli'', šta su ''zumbuli'', pojedini ministri, uvozili? Uvozili su šargarepu, uvozili su krompir, uvozili su kupus, uvozili su grožđe, uvozili su meso zečije, pačije, konjsko, magareće, juneće i razne druge vrste mesa. Uvozili su meso za prerađevine, a znate kakvo se meso za prerađevine iz EU uvozi. Uvozi se, pre svega, otpad, da ne kažem đubre. U odnosu na proizvode u Srbiji, to je, po mojoj oceni, đubre, jer nema bolje i zdravije hrane nego što se proizvodi u Srbiji.
U tome je problem ove vlade. Šta se dosetila Vlada? Hajde tajkunima da omogućimo, neka tajkuni uvoze. Oni kažu građanima – biće jeftinije mleko u prahu, a mleko u prahu uvezli u količini od 300 hiljada tona. Šta rade naši individualni poljoprivredni proizvođači? Prosipaju mleko. Vlada nije zainteresovana za zdravo i kvalitetno mleko, nego za onaj otpad koji je godinama i decenijama bio u hladnjačama na Zapadu.
Uništili smo poljoprivredu. Mi nismo, što se tiče SRS-a. Mi smo protiv takvog jednostranog uvoza, otvaranje granica, a seljaci neka sada misle. Zašto se poljoprivreda ne pomogne? Zašto se sada ne daju subvencije? Zašto se tolike pare daju na ministarstva?
Prema Zakonu o Vladi, ima 25 ministarstava, ali imate još 111 ministarstava. Znate li vi kakvi su to glodari? To pojede sve živo. Kako će budžet Republike Srbije da preživi? Kako ćemo da popunimo i da obezbedimo socijalnu sferu građana? Ne možemo.
Neka se ova vlada sada opameti, pa neka kaže – smanjujemo, sa 25, na 10 ministarstava, kao što je to u zemljama EU. Velika Rusija ima 16 ministarstava, a koliko imamo mi? Švedska ima 12 automobila, a mi imamo 400 automobila u Vladi. Šta je to Vlada uradila u sopstvenom okviru, pre svega, da ravnomerno rasporedi teret ove ekonomske krize? Ništa. Budžet su napunili i sad se taj budžet troši, ali nijedan ministar nije rekao – moramo da presečemo, moramo da se odreknemo budžeta za 50%. Tih 50% neka ide za potrebe proizvodnje, neka ide za potrebe poljoprivrede.
Pretprošle godine je utrošena 41 milijarda za specijalne usluge, a mogla je da posluži individualnim poljoprivrednim proizvođačima da se kupi 14 hiljada traktora i poljoprivrednih mašina raznih vrsta. Zašto je poljoprivrednicima teško?
Poljoprivrednicima niko neće da pomogne, niko im ruku ne pruža, ali su zato poljoprivrednici veliki proizvođači. Upravo se njima dere koža kada su u pitanju razni porezi i samodoprinosi.
Dame i gospodo poslanici, vi, gospodo iz vladajuće koalicije, imate obavezu da obratite pažnju, ukazuje SRS da narod mora bolje da živi. Obećali ste da će narod bolje da živi i da će se narodu pomoći. Narodu se ništa ne pomaže.
Lokalni izbori su sada raspisani u opštini Kovilj. Mogu vam reći, na prethodnim izborima je gospoda iz vladajuće koalicije obećala da građani neće plaćati struju. Kad je prošlo dve godine, nekome je dostigao račun visinu i do 500 hiljada, i milion. Kaže se – nema sada onaj, koji je obećao, ni dinara da plati seljacima, odnosno individualnim potrošačima električne energije.
Dame i gospodo, bez poljoprivrede, Srbija je mrtva država. Okrenimo se poljoprivredi. Više naše industrije nema. Budžet mora da se puni samo iz poljoprivrede, a u poljoprivredu da sada uložimo. Neka kaže Mlađan Dinkić, ministar, gde su devizne rezerve, gde je 11 milijardi deviznih rezervi? Da se da samo jedna milijarda individualnim poljoprivrednim proizvođačima, bilo bi blagostanje i mi bismo državu mogli da preporodimo. Jer, ako date jednu milijardu individualnim poljoprivrednim proizvođačima da je ulože u poljoprivrednu proizvodnju, proizvodnja će biti tri puta veća, proizvešće za sebe, za državu i za izvoz.
Prema tome, dame i gospodo, poljoprivreda, i drugo nema šta. Ovo što se obećava radnicima, da će Vlada da plati jedan dan zbog toga što će da skrate radnu nedelju, jeste laž i prevara. Šta je s Kragujevcom? Znaju ljudi iz Kragujevca. Šta je sa „Fiatom“? Šta je s „puntom“? Naša vlada je kao „punto“, u EU se kroji, a ovde se sklapa. Hvala vam.

Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, gospođo ministre, ovaj zakon koji ste predložili je došao u nevreme, jer u njegovim prelaznim i završnim odredbama u članu 29. stoji, da se ovaj zakon primenjuje od 1. januara 2009. godine. Drugo, ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku''. Dakle, tu je neki nesporazum ili je ovo bilo preuranjeno sada kada je donet, a da je u Predlogu tako stajalo.
Međutim, ono na šta sam želeo da ukažem jeste da ste u ovom predlogu zakona nastojali da ubedite javnost da je potreban veći broj poreznika koji će da naplaćuju porez od poreskih obveznika.
Zamolio bih vas da nam odgovorite koliko imamo budžetskih inspektora a koliko imamo poreskih službenika koji ne plaćaju porez u Srbiji.
Prema mojim saznanjima imate samo 12 budžetskih inspektora, a da ima oko 7 hiljada zaposlenih u poreskoj upravi. Prema tome, nema opravdanja da tražite veći broj u sistematizaciji.
S druge strane, sasvim logično, postavlja se jedno pitanje, kad poreski obveznici treba da plate ovolike poreze koliki se od njih danas traže, onda, kako to da poreski obveznici ne mogu da ostvare svoja prava kada su u pitanju prava iz socijalnog, zdravstvenog i da ne nabrajam drugog?
Zagorac Pavo dostavio mi je jedno pismo, porez plaća uredno i to godinama, sve doprinose plaća uredno. Inače, Zagorac Pavo je građanin i stanovnik opštine Kovin. On nije mogao da dobije uput da dođe na pregled u Beograd, iako je radio u ''Brodogradilištu'' u Beogradu, dakle, nije mogao da dobije uput iz Kovina i iz Pančeva, da dođe, da se podvrgne lečenju u Beogradu. Ovo je skandal, ovo je nedopušteno.
Da li je ovo naredio autonomaš Bojan Pajtić, da ne mogu građani iz Vojvodine, tj. posebno iz Južnobanatskog okruga, da se leče na klinikama u Beogradu? To je nedopušteno.
Vi ste član Vlade, pa vas molim, prenesite to ministru Milosavljeviću, već jednom sam postavio to pitanje i mislim da to nije u redu.
To je uskraćivanje osnovnih ljudskih prava i pre svega to je u suprotnosti sa Zakonom koji je doneo jedan pravilnik ili jednu uredbu, a nije u saglasnosti sa zakonom, ona istovremeno nije u saglasnosti ni sa Ustavom.
(Predsedavajući: Gospodine Jojiću, vreme.)
Popodne ćemo nastaviti. Hvala vam. (Aplauz.)

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, poštovane kolege, s obzirom na to da su spojene tačke dnevnog reda pod br. 13, 14, 15, 16. i 17, malo je vremena da možemo da ukažemo građanima Srbije šta treba da sadrže ove norme i da li će te norme od neke 'vajde ili koristi za građane Republike Srbije.
Kada je u pitanju Predlog o izboru članova Zdravstvenog saveta Srbije, podsetio bih, jer dolazim iz Južnobanatskog okruga, da naši sugrađani iz osam opština muku muče, iz Pančeva, Kovina, Bele Crkve, Vršca, Plandišta, Alibunara, Kovačice i Opova. U čemu se sastoji ta njihova muka? To zaista jeste muka kada je u pitanju pružanje zdravstvenih usluga. Oni su obespravljeni, njima je oduzeto pravo da se mogu lečiti u zdravstvenim ustanovama Republike Srbije, tj. u Beogradu.
Jedan od tih, jutros sam napomenuo, jeste i naš sugrađanin iz Kovina, Pavo Zagorac, koji je išao pet puta od Kovina do Pančeva, od Pančeva do Beograda i nije mogao da dobije uput da mu se ukaže lekarska pomoć koja mu je izuzetno potrebna, njegovo zdravlje je teško narušeno, ali pomoći nema.
Građani Pančeva, umesto da idu 15 kilometara od Pančeva do Beograda da im se ukaže lekarska pomoć, odlukom koja je u suprotnosti i sa zakonom i sa Ustavom, koju je doneo neki nadležni organ, neka republička komisija, u saglasnosti sa Pokrajinskim izvršnim većem da se građani južnog Banata mogu lečiti i da im se može ukazivati lekarska pomoć u Novom Sadu, tj. u Sremskoj Kamenici, pa su teški bolesnici kojima je potrebna dijaliza i koji su oboleli od najtežih bolesti prinuđeni su da idu tamo, a veliki je broj obolelih u ovom području.
Kada je u pitanju Državna revizorska institucija, podsetimo se da je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji donet 2005. godine, a da Državna revizorska institucija još uvek ne radi. Nedavno je, posle skoro dve godine, tek usvojen pred ovim parlamentom i Poslovnik o radu Državnog revizora i javnih revizora, dakle, Državne revizorske institucije.
Aktuelna vlast ne želi da vidi Državnu revizorsku instituciju da ulazi i da kontroliše javne nabavke i korisnike budžetskih sredstava.
Uzmimo u obzir da imamo 25 ministarstava, a imamo 111 raznih agencija, uprava, direkcija i komisija koje, prema broju zaposlenih, odgovaraju ministarstvima zemalja EU. Dakle, u malome, imamo preko 130 ministarstava. U njima je zaposlen ogroman broj birokratije i oni troše budžetska sredstva, ali njih niko ne kontroliše.
Naime, Državna revizorska institucija je trebalo da zaživi i da počne da radi još 2005. godine. Vlada kaže – nema kadrove, što nije tačno. Imamo ljude koji su veoma stručni, pogotovo kada je ukinuta Služba društvenog knjigovodstva 2003. godine. Imamo stručne ljude u poreskoj upravi, koji mogu sa uspehom da obavljaju te dužnosti. Imamo stručne ljude u policiji, koji su radili u poslovima privrednog kriminaliteta. Imamo stručnjake, međutim, aktuelna vlast nije raspoložena i ona sprečava rad Državne revizorske institucije.
Borba protiv korupcije i kriminala, to je samo jedno ništa, to je samo golo slovo na papiru. Šta to znači? Imamo formiranje saveta, odnosno Agencije za borbu protiv korupcije i kriminala. Gde je korupcija i kriminal? Duboki koreni korupcije i kriminala, poštovani građani Srbije i drage kolege, jeste upravo u onim institucijama koje imaju najveću vlast i onim koje imaju najveću moć, kao i onim koje imaju najviše para. Tamo je najveća korupcija.
Hajde da vidimo da li će Državna revizorska institucija da podnese izveštaj narodnim poslanicima, jer je Državna revizorska institucija po zakonu i po Ustavu dužna da obaveštava Narodnu skupštinu, tj. narodne poslanike.
Dame i gospodo, Državna revizorska institucija mora da kontroliše 25 ministarstava, u proširenom delu njih ima 130. Međutim, tu kontrolom treba obuhvatiti oko 8,5 hiljada korisnika budžetskih sredstava. Da li će to moći da uradi budžetska inspekcija? Da li će hteti? Da li će joj aktuelna vlast dozvoliti? Postavlja se to pitanje, jer iz dosadašnjeg iskustva vlast nije želela i nije dozvolila, pre svega, Državnoj revizorskoj instituciji, da obavlja svoje poslove.
Kada vidite ko vrši kontrolu budžeta i da li mi imamo kontrolu javnih nabavki, a u zemljama EU i u zemljama anglosaksonskog prava, od pertle do izgradnje mosta i fabrike, sve se kontroliše od strane državne revizorske institucije.
Imamo samo 12 budžetskih inspektora, a imamo 7 hiljada poreskih činovnika koji deru kožu građanima Srbije i naplaćuju poreze. Ministar za finansije danas ovde kuka, plače i moli – dajte, treba nam još ovih poreznika koji treba da vide kako će da namaknu još malo para u budžet Republike Srbije. A što ne reče – 'ajde da vidimo da popunimo sistematizaciju, pre svega Budžetske revizorske institucije koja će vršiti kontrolu budžetskih sredstava, javne nabavke. Međutim, od toga nema ništa.
Nema ovde kontrole. Pogledajte ko je predložen u Savet za borbu protiv korupcije i kriminala, vidi se da to nisu stručnjaci, vidi se da su ljudi u sukobu sa interesima, obavljaju po deset funkcija, vidi se da su neki penzioneri, vidi se da neki nemaju nikakve veze sa kriminalitetom, vidi se da nisu imali nikakvo stručno iskustvo, nemaju iza sebe određenu potvrdu, niti kapaciteta, da mogu da budu članovi Saveta za borbu protiv korupcije i kriminala.
Dame i gospodo, niko nije reagovao šta je sa ''Azotarom'' u Pančevu. Da li je tu bilo korupcije prilikom privatizacije? Jeste. Tu je ukradena jedna fabrika od strane mafijaša koji su došli iz inostranstva, koja je prodata, ukradena, demontirana, a trebalo je da bude puštena u proizvodnju. Međutim, dame i gospodo, ona je ukradena i ukrcana u vagone i prodata u inostranstvo za 32 miliona evra, a država je ostala oštećena, radnici na ulicama, ne primaju danas plate.
Kada je u pitanju pravosuđe, i kada je u pitanju razrešenje ili postavljenje nosilaca pravosudnih funkcija, imam podatak, koji iznosim, da je parnica trajala 33 godine. Ne znam da li su sudije koje su primile prvi put ovu parnicu žive. Naime, o kome se radi? Radi se o Dušanu Milinkoviću iz Nikojevića i njegovoj supruzi Radi. Vođena je parnica 33 godine protiv države i nedavno je sudija u Beogradu presudio u njihovu korist, posle 33 godine. Održano je 33 rasprave, 30 je odloženo, 40 je bilo otkazano. Nikojević Rade od Užica star je 91 godinu. Dakle, ne znam da li je živ sudija koji je prvi put primio ovaj predmet u rad. Želim mu zdravlje i dug život, ali čisto sumnjam ako je vodio parnicu 33 godine.
Postavlja se pitanje da li je jedan sudija vodio ovu parnicu ili više sudija? O čemu se radi? Podneta je tužba za naknadu nematerijalne štete, jer je njihov sin poginuo kao vojnik gardista pre 33 godine tj. 1972. godine, samo deset dana pre nego što je odslužio vojni rok. Ovo je jedan primer kako ne treba da se dozvoli da se ovako nešto događa u našem pravosuđu, treba voditi računa o tome koga treba primiti za sudiju. Tu mora da dođe do izražaja nadležni skupštinski odbor i nadležni organi, da se ovo ne bi ponovilo.
Izvinjavam se, mogao sam da govorim još 2-3 sata, ali šta mogu. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, izdvojio sam mišljenje u odnosu na ove konvencije koje su bile pred Zakonodavnim odborom, iz prostog razloga što iz ovih konvencija ne vidim da će Srbija imati velike koristi.
Ima nekih propisa koji je trebalo da budu primenjeni, a imamo ih. Kada je u pitanju Krivični zakonik Republike Srbije, veći deo odredaba koji se odnose na ove konvencije regulisan je i normiran u Krivičnom zakoniku Republike Srbije.
Posebno želim da izrazim svoje nezadovoljstvo kada su u pitanju ove konvencije, jer smatram da prioritet treba da imaju sledeći zakoni: zakon o poljoprivredi je trebalo da ima prioritet u odnosu na ove konvencije koje se predlažu i donose u Republici Srbiji.
Stanje u agraru je krajnje loše, nikad gore, nikada veće pljačke nije bilo nego što je ima u agraru. Blizu 50 milijardi dinara u budžetu Republike Srbije nije naplaćeno od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Ko je kriv? Ministar za poljoprivredu, naročito prethodni ministar gospodin Milosavljević, koji je zaključivao 2006, 2007. godine ugovore o izdavanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Imate situaciju da pojedinac duguje oko milion evra državi za zakup poljoprivrednog zemljišta. To vam je slučaj u Banatskom Brestovcu, to vam je slučaj u opštini Kovin. Pašnjake oru profiteri. Uzurpirali su velike površine pašnjaka i državnog poljoprivrednog zemljišta, ali državi ne plaćaju zakup. Ova pojava u agraru je prisutna u celoj Republici Srbiji. Kažem da je budžet Republike uskraćen za blizu 50 milijardi dinara kada je u pitanju naplaćivanje sredstava od profitera, koji su čak, nakon što su izlicitirali i uzeli u zakup državno zemljište, odbili da zaključe ugovore, odbili da zaključe poravnanja. To vam je u opštini Kovin, opštini Pančevo, u celoj Vojvodini imate ovakve skandale.
Ovaj lopovluk i ovaj bezobrazluk mora neko da spreči. Najodgovornija jeste Vlada Republike Srbije, a pre svega, Ministarstvo za poljoprivredu. Ministarstvo za poljoprivredu ne preduzima ništa da naplati glavnicu i kamatu, a da deposedira uzurpatore koji su uzurpirali državno poljoprivredno zemljište.
Po mišljenju SRS, prioritet treba da budu zakoni, izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, zatim donošenje novog zakona o parničnom postupku, donošenje novog zakona o krivičnom postupku, donošenje novog zakona o izvršnom postupku, jer Zakon o izvršnom postupku, u stvari, jeste zaštita dužnika i profitera koji državi ne plaćaju određene iznose.
Imate izvršne i pravosnažne presude, hiljadu presuda. To zna gospodin Ratković dobro, jer je advokat i ima saznanja o tome.
Nemoguće je izvršiti pravosnažnu sudsku presudu, a pravosnažna sudska presuda, gospodo, jeste zakon za dužnika. Dužnički lobi se štiti, jer se ne donose novi propisi koji moraju da uvedu reda u ovoj oblasti.
Zašto nema zakona, gospodo iz vladajuće koalicije, o stranim nevladinim organizacijama? Kao poseban zakon mora biti donet zakon o stranim nevladinim organizacijama da bi se sprečile brojne zloupotrebe i propast u državi. Oni vladaju više nego što vlada Vlada i ostale grane vlasti, jer su se nevladine organizacije ugradile u sve strukture društvenog života. Zbog toga SRS smatra da je nužno doneti novi zakon, ne da to bude zakon o udruženjima; u EU postoje, Francuskoj, Engleskoj, Holandiji, Danskoj, Britaniji i Irskoj, da ne nabrajam, posebni zakoni o stranim nevladinim organizacijama. Ovo zbog toga što su se brojne nevladine organizacije pretvorile u profiterske organizacije, koje ostvaruju profit. Niko ih ne kontroliše, a hoće da vladaju i da budu paralelna vlast u Republici Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo, SRS smatra da je donošenje ovog zakona koji se odnosi na saradnju i na pružanje međunarodne krivičnopravne pomoći bila apsolutno bespotrebna, s obzirom na to da je u Zakoniku o krivičnom postupku ova oblast bila sasvim dovoljno uređena.
Međutim, ako je trebalo uskladiti sa nekim međunarodnim pravnim aktima, ugovorima ili konvencijama, u tom slučaju je trebalo, za donošenje predstojećeg zakonika o krivičnom postupku, predvideti još jedno poglavlje da bi se ova materija mogla regulisati na odgovarajući način.
Povodom izdvojenog mišljenja, želeo bih da istaknem jednu činjenicu koja bi trebalo da nam bude poznata, da se podsetimo, u pravnoj državi nije uobičajeno da se zakoni donose, ili da se menjaju povodom jednog ili nekoliko slučajeva, ili nekoliko problema sa kojima se država eventualno suoči u datom, određenom trenutku.
Odredbe zakona moraju imati mnogo opštiji karakter nego pojedinačan. Ne možemo mi da donosimo jedan zakon samo zbog toga što treba nekome suditi u ovoj državi, ako je počinio krivično delo u inostranstvu ili ako treba nekoga isporučiti, ako je on stranac, ili ako treba prema njemu primenjivati određene krivično - procesne radnje.
Međunarodno pravo predstavlja sintezu politike i prava, a ja skrećem pažnju stručnoj javnosti i vama, gospodo narodni poslanici, koja u međunarodnom krivičnom pravu treba da omogući prevagu prava nad politikom, kao i njegovo što veće utemeljenje na opšteprihvaćenim osnovama i osnovnim načelima krivičnog prava.
Istorija pokazuje da tamo gde politika dominira nad pravom dolazi do konflikta politike i prava, što uslovljava određene društvene devijacije. Primećujem da je u konkretnom slučaju u poslednjih nekoliko godina politika ostvarila prevagu nad pravom i da politika uglavnom diktira kako će se krojiti pravo, zakoni i kako će se praviti određena norma u određenoj oblasti.
Pogrešno se smatra da je pozitivizam omogućio prodor politike u pravo, iako je sigurno da pozitivizam može biti zloupotrebljen u političke svrhe, čini se, ipak, da teorije prirodnog prava u većoj meri dozvoljavaju prodor politike u pravo, čak i onda kada teže da ono postavi granice politici, jer prirodno pravo još u većoj meri omogućava zloupotrebu prava u političke svrhe.
Međunarodno krivično pravo koje ima veze sa ovim predlogom zakona, kao složeni međunarodni subjekt obezbeđuje dalji razvoj samo ako trajno omogući garantovanje prevlasti pravnih normi nad politikom. Svaki suprotan razvoj davaće međunarodnom pravu karakter nametnutog prava, jer će činiti volju vladajuće svetske sile i neće biti opšteprihvaćeno pravo.
Prema tome, želeo sam da skrenem pažnju da pri donošenju ovakvih zakona, a svedoci smo da se predlažu i donose brojni zakoni, da ti zakoni nemaju veliku vrednost, ti zakoni nemaju primenu, videćete kasnije kada budem govorio o zakonu u načelu, da se on sukobljava sa Ustavom i da će biti u sukobu sa primenom u pojedinim odredbama.
(Predsednik: Vreme.)
Što se tiče, gospođo ministre, završiću, bele šengen vize ...

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, SRS ima svoje mišljenje na ovaj zakon koji se odnosi na pružanje pravne pomoći u međunarodnoj saradnji iz ove oblasti. Načelno pitanje – sada se postupak pružanja međunarodne pomoći u krivičnim stvarima reguliše u okviru Zakonika o krivičnom postupku, a Predlogom zakona o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima predviđa se izdvajanje te materije iz ZKP-a (Glave HHHII i HHHIII) i njeno regulisanje tim posebnim zakonom.
Takvo rešenje je legitimno, ali se njime ništa posebno ne postiže. Radi se o običnoj "normativnoj kozmetici", koja nije u duhu naše tradicije. Nije u pitanju nikakvo novo zakonsko rešenje, jer je najveći broj odredbi preuzet iz Zakonika o krivičnom postupku. Dakle, radi se o prepisivanju nekih odredaba, a većina odredaba je iz Zakonika o krivičnom postupku.
Pomoć koja bi se pružila po zahtevu Međunarodnog krivičnog suda, sud nastao Rimskim statutom, jer tu materiju treba regulisati posebnim zakonom. Dame i gospodo, u članu 7. stav 3. nije precizno definisano da li ministar nadležan za pravosuđe "odlučuje" ili samo "daje mišljenje", već i jedno i drugo stoji paralelno, pa je ta odredba u tom delu nejasna i neprimenjiva. Ponavljam, ne može u normi da stoji da ministar odlučuje ili samo daje mišljenje, već stoji i jedno i drugo u ovoj normi, pa je ta odredba u tom delu nejasna i apsolutno neprimenjiva.
Što se tiče člana 8. stav 2. pogrešno je formulisana pretpostavka da: "Ako nema podataka o uzajamnosti, pretpostavlja se da uzajamnost postoji." To je nelogično. Nigde u svetu ovako nešto nije propisano, niti se može tretirati kao neka obavezujuća norma. U članu 8. stav 2. pogrešno je formulisana pretpostavka da ''ako nema podataka'', o čemu sam govorio, da postoji uzajamnost, to nije u interesu Republike Srbije, jer bi se tada međunarodna pravna pomoć pružala i onda kada to nije potrebno, a može biti skopčano i sa velikim troškovima. Tu bi pretpostavku ili trebalo potpuno izostaviti, s obzirom na to da je teško zamisliti slučaj da nema podataka o postojanju ili nepostojanju uzajamnosti.
Kakva uzajamnost ako ne postoji uzajamnost i to da je striktno određena i napisana trebalo bi je formulisati potpuno suprotno, pa bi stoga član 8. stav 2. trebalo da glasi: "Ako nema podataka o uzajamnosti, pretpostavlja se da uzajamnost ne postoji.'' Kad nema dokaza da postoji uzajamnost, pretpostavlja se da nje uopšte nije ni bilo, sve dok se suprotno ne utvrdi u skladu sa stavom 1. ovog člana, ili dok država molilja podnese dokaze o postojanju uzajamnosti.
Što se tiče člana 9, trebalo je izostaviti reči "ili upravnom postupku" u stavu 2. ovog člana, što je prethodno već objašnjeno. Čemu međunarodna pomoć u krivičnopravnim stvarima, a u vezi upravnih postupaka? Čemu krivičnopravna saradnja, ako se radi o upravnom postupku?
Što se tiče člana 15. trebalo je u ovaj član ubaciti u stav 1. tačku 1) u zagradi i "rezultati DNK analiza". Rezultati DNK analize pouzdano utvrđuju identitet i poreklo pojedinca. Danas se takve analize smatraju daleko pouzdanijim načinima identifikacije, odranije uobičajenih identifikacionih tehnika, kao što su, primera radi, otisci prstiju, koji se ovde izričito navode.
Član 16. tačka 7. stilska korekcija. Zašto je ovo stilska korekcija? Umesto reči "da država molilja da garancije", predlagač predlaže normu, treba da stoji "da država molilja garantuje", jer kad se kaže da država garantuje, to je jača norma nego što se ovim predlaže, čvrsta prilika kojoj se državi daje prvenstvo, kako bi se izbegle arbitrernosti i zloupotrebe kada su u pitanju tzv. konkurentski zahtevi, koji su sada mogući, jer se u ovom članu samo nabrajaju kriterijumi, ali se ne utvrđuje njihov redosled, već se to prepušta slobodnom nahođenju, što je suprotno načelu pravne sigurnosti i nema nikakvu posebnu svrhu, osim što omogućava povlađivanje nekim državama, odnosno obrnuto, podređivanje drugih država. Znači, ako neko sa strane nama uslovi da donesemo neku normu i neki zakon, mi to moramo doneti, sa čime se SRS apsolutno ne slaže i tome se suprotstavlja.
Posebno je besmislena, kolege pravnici koji sede u ovom parlamentu i advokati, odluka o određivanju države kojoj se daje prvenstvo da obrazloži, jer je to "prazna norma", s obzirom na to da nema posebnog pravnog leka, niti konsekvence za pogrešnu, odnosno neracionalnu odluku o određivanju države čijem se zahtevu daje prvenstvo. Takođe, nije jasno ni šta se misli kada se prvo kaže da je više država molilja zahtev podnelo "istovremeno", a zatim se kao poseban kriterijum navodi "redosled podnošenja zahteva". Tu postoji ozbiljna kontradikcija.
Što se tiče člana 17. tekst člana bi trebalo da glasi istoverno kao što sada glasi član 551. ZKP, tako da se u osnovi prednost daje zahtevu države čiji je državljanin to lice.
Što se tiče člana 20. stav 2. treba dodati da se branilac po službenoj dužnosti postavlja po redosledu sa spiska koji predsedniku nadležnog suda dostavlja nadležna advokatska komora, ukoliko ne želimo ovom normom da omogućimo profiterima iz advokature da budu pogodovani, da budu povlašćeni i da na taj način učestvuju u nekim telima u kojima ne bi trebalo da budu, što znači da advokatura mora da poštuje kodeks, pre svega Statut i mora da poštuje redosled, a redosled daje advokatska komora.
Što se tiče člana 22. stav 1. navedene razloge za pritvor treba urediti slično kao u Zakoniku o krivičnom postupku, da se skrivanje ili bekstvo u članu 22. stav 1. tačka 1) povezuje sa ometanjem postupka odlučivanja o zamolnici, isto kao što je nelogično da se razlog iz člana 22. stav 1. tačka 2) svodi samo na "ometanje prikupljanja dokaza". Ovo je jedno ništa, ovo je šuplja priča.
Umesto da se upotrebi bolja formulacija iz Zakonika o krivičnom postupku, kojom se reguliše problematika dokazne opstrukcije, bilo u odnosu na materijalne dokaze, bilo u pogledu tzv. koluzivne opasnosti. Treba formulisati razloge za pritvor slično kao u članu 142. stav 2. tač. 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku.
Danje, član 26. stav 2. tačka 1) rok od 18 dana je potpuno neuobičajen za naše zakonodavstvo, pa je potrebno uvesti neki normalniji rok, na primer 15 dana, mesec dana i slično. Ovo nisam u svojoj stručnoj praksi imao priliku da vidim, a evo tu je gospodin Palalić koji je advokat, tu je gospodin Ratković, takođe, advokat, tu su pravnici Boris Aleksić, Munić i da ne nabrajam ovde, a tu je i ministar pravde, advokat i stručni pravnik koji može u svakom slučaju da potvrdi moju činjenicu i moju tvrdnju da je neprimeren rok od 18 dana. To ni u jednom propisu nema. Rokovi se određuju na tri dana, osam dana, 15 dana i 30 dana. Ovde je ova odredba nakaradna i u njoj ne treba da stoji rok od 18 dana, jer je to zaista u našoj praksi koju treba uvažavati apsolutno neprihvatljivo i nije nikada bilo u primeni.
Što se tiče člana 35. ovaj član treba brisati. Pazite na šta se on odnosi – privremeno izručenje, to nema nikakvog smisla, a može biti suprotno interesima Srbije, a posebno interesima oštećenih koji su državljani Republike Srbije.
Teško je zamisliti mogućnost da tako nešto uopšte i može biti u interesu naše države u kojoj bi se paralelno vodio krivični postupak, a koji bi se onda morao nastaviti u odsustvu lica, koje je privremeno izručeno. Takva je mogućnost i potpuno suprotna pretpostavci iz člana 16. tačka 3) Predloga zakona, koji je u ovom delu neusaglašen sam sa sobom.
Što se tiče člana 51. Predloga zakona, bolje je rešenje koje je sada već sadržano u članu 536. Zakonika o krivičnom postupku i njega treba zadržati, jer između ostalog, bolje štiti interes oštećenog koji je naš državljanin, te ne omogućava ustupanje krivičnog gonjenja za najteža krivična dela, kao što je to inače, moguće prema članu 51. Predloga ovog zakona.
Inače, član 51. je konfuzan, jer kada se realno i može desiti kako kaže član 51. stav 1. tačka 2) " da lice u zamoljenoj državi izdržava kaznu zatvora ili drugu krivičnu sankciju koja se sastoji u lišenju slobode", a da se pri tom, pojavi i mogućnost ustupanja krivičnog gonjenja od strane Srbije.
Šta ovo znači?! Ovo je izuzetno u kontradikciji i konfuzno i nije dobro za primenu, a radi se o šteti, ako bi se našli građani Srbije, a i strani državljani, jer naša Srbija mora da garantuje i stranim državljanima sva međunarodna prava koja su priznata određenim konvencijama, poveljama i drugim normama.
Zatim, član 52. stav 1. tačka 3) šta je to "vanpretresno veće"?! Naš Zakonik o krivičnom postupku, koji je važeći, koji je još na snazi, on je naš osnovni izvor krivičnog procesnog prava, koristi termin "vanraspravno veće". Da li to neko ovde uvodi stranu terminologiju, ko zna gde i kada prepisanu, možda?
U članu 52. stav 2. govori se o "osumnjičenom", a u celom tekstu Predloga zakona se ili spominje "lice" ili "okrivljeni", a i inače je termin "okrivljeni" opšteg značenja.
Član 58. kaže treba omogućiti da i lica koja nisu državljani Srbije mogu po sopstvenom zahtevu da izdržavaju kaznu u Srbiji. To bi bilo posebno značajno za Srbe u hrvatskim zatvorima. Ovo je jako značajno i na ovom bi se moralo insistirati.
U član 62. stav 2. treba uvesti mogućnost da se u izreku presude domaćeg suda ne mora uvek uneti, pazite molim vas, opasna stvar, vrlo nemoralna, vrlo štetna, "potpuna izreka strane krivične presude". Sada ću vam objasniti šta se može desiti u praksi, šta možemo da doživimo i šta mogu Srbi da dožive.
Tako na primer, u presudama hrvatskih sudova u odnosu na Srbe iz Krajine često se pominju termini poput "velikosrpske agresije", "četničke agresije" i slično, a onda se to automatski podrazumeva od strane naših sudova, što je besmisleno i ponižavajuće. Za Srbe apsolutno ponižavajuće! Ova norma, ova odredba ne valja i ona je na štetu Srba!
Treba u članu 62. stav 2, nakon reči "države molilje" uneti sledeću formulaciju: "potpunu izreku strane krivične presude, osim kada to iz važnih razloga nije celishodno ili bi bilo suprotno interesima pravičnog krivičnog postupka i morala."
U tačku 1) člana 83. treba ubaciti i: "DNK analize", što je prethodno već objašnjeno, ali se ponavlja u odredbi člana 83. U tački 3) člana 83. treba brisati "formiranje zajedničkih istražnih timova", jer to nije usaglašeno sa Zakonikom o krivičnom postupku, radi se o nejasnoj formulaciji, a u praksi bi se, po pravilu, kosilo sa načelom državnog suvereniteta i Ustavom Republike Srbije. Takođe, treba brisati tačku 4) člana 83, jer zašto bi se lice lišeno slobode u Srbiji "privremeno predavalo radi ispitivanja pred nadležnim organima države molilje", kada bi se saslušanje moglo obaviti i u našoj državi. To vam je prva stepenica za izručenje. Kakve su garancije da bi to lice uopšte bilo vraćeno našoj državi ako ga budemo isporučili da ga neko tamo privremeno saslušava? Ovde se ništa ne kaže ni o državljanstvu tog lica, što bi značilo da se tako "privremeno" mogu predati i državljani Srbije, a što onda može biti i njihovo faktičko izručenje.
Iz prethodno objašnjenog razloga treba brisati i član 92. koji, takođe, omogućava zloupotrebe. U vezi toga, treba brisati i član 93. član 94. i član 95, što je samo dalja razrada tog vida "privremene predaje".
Član 96. treba brisati ovu predloženu normu. Kolege drage, nema nikakve zakonske osnove za "zajedničke istražne timove". Šta ćemo mi zajednički da istražujemo sa nekim stranim timovima­? Tu su, takođe, moguće zloupotrebe. Srbija je svojevremeno 1914. godine odbila ultimatum Austrougarske i potom ušla u rat, jer nije želela da dozvoli da strani organi sprovode istragu na njenoj teritoriji, pa nema razloga ni da se sada nešto slično omogućava putem takozvanih ''zajedničkih istražnih timova''.
Dakle, SRS je protiv ovakvih normi i ovakvog zajedničkog vođenja istrage ili zajedničkih timova. Ovim se ništa ne postiže.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče Predloga zakona o pranju novca i finansiranju terorizma, član 46, ''Radnje i mere koje preduzimaju advokati'' jeste jedna opasna, skandalozna, neviđena, nedopuštena, a da ne upotrebim druge termine, norma. Šta će ovi advokati sada da rade? U koju se ulogu stavljaju advokati? Da budu doušnici, da budu zaštićeni svedoci?!
Da li je predlagač razmišljao o tome da se ovde radi o zloupotrebi poverenja ukoliko bi advokati postupali po odredbama ovog člana.
Po odredbama člana 46. advokat je dužan da sprovodi mere i radnje za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma u sledećim slučajevima – kada pomaže u planiranju ili izvršavanju transakcije za stranku u vezi sa tim. Kakve veze ima da ispituje i saslušava lice koji će novac da upotrebi ako kupi nekretnine.
Pazite, kupovina ili prodaja nepokretnosti ili privrednog društva? Advokatura je deo pravnog sistema. Advokat ne sme da oda tajnu klijenta koji mu je došao u kancelariju i rekao mu to i to. Advokat ne odgovara za njega. Ne možemo prinuditi advokaturu da advokatura bude podređena politici neke stranke. To ne smemo dozvoliti, to je zabranjeno.
Molim vas, gospođo ministre, kada biste sutra bili advokat i dođe vam stranka hoće da kupi stan u Beogradu, u Novom Sadu ili u Pančevu i kaže, molim vas, sačinite mi ugovor – i, vi uzimati ime i prezime i adresu njegovog stanovanja, vi nemate pravo da istražujete, dalje da utvrđujete njegov identitet. Njegov identitet može da utvrdi samo policija ili policija po nadležnosti ili po rešenju istražnog sudije. Ovo nije dozvoljeno, molim vas, ovo je opasno!
Ne znam da li ste imali saglasnost, da li je o ovome dala mišljenje advokatska organizacija, što znači Republička advokatska komora, Pokrajinska i Regionalne komore?
Upravljanje imovinom stranke? Kakve veze imam ja kao advokat sada kako će stranka da upravlja njenom imovinom ako sam sačinio ugovor o prometu nepokretnosti? Nema nikakve veze.

Zahvaljujem. (Isključen mikrofon.)

Gospođo predsedniče, gospodo predsedavajući, javljam se po članu 27, jer se predsedavajući, po stavu 3, stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Pošto je to u nadležnosti predsedavajućeg u Parlamentu Republike Srbije, a pošto je još uvek na pravnoj snazi postojeći, važeći poslovnik, i to od 2005. godine, mislim da ste, onaj ko je predsedavao u poslednja tri dana, bitno povredili ne samo Poslovnik, to se u pravu zove ''bitna povreda propisa i zakona''; velika je razlika – da li je ''povreda'', ili je ''bitna povreda''. Na to paze drugostepeni organi, koji ukidaju takve odluke.
Gospođo predsedavajuća, cenim vas kao izuzetnog profesora, izuzetnog stručnjaka, ali moram vam uputiti jedan koristan savet, nemojte da padate u zamku i nemojte zaboraviti na one koji su šišali decu u školi vaših ministara. To nemojte zaboravljati, to može da škodi.
Gospođo predsednice, u ovom parlamentu je izjednačen osumnjičeni s osuđenim. Molim vas, ko je utvrdio bitne činjenice kada su u pitanju određene stvari, danas kada ste izrekli opomenu i udaljavanje sa sednice narodnom poslaniku SRS-a Srboljubu Živanoviću? Valjda treba da utvrdi nadležni organ da je on kriv, a krivica se utvrđuje pravosnažnom određenom odlukom. To u pravu i Ustavu našem piše.
Mislim da su odluke, gospođo predsednice, koje su izrečene narodnim poslanicima SRS-a, zbog toga što im nije dato pravo da koriste odredbe iz čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine, apsolutno ništavne i morate ih staviti van pravne snage.
S druge strane, molim vas da se izrade pismene odluke od nadležnog organa ovog parlamenta i da se u pismenim odlukama da pravo na pravnu pouku i da se na taj način, u smislu odredaba Ustava iz člana 36. stav 2, omogući narodnim poslanicima, jer su oni građani i predstavnici naroda, da izjave žalbu na takvu odluku i da stignemo do suda, da bismo mogli konačno da shvatimo da li je predsedavajući u Narodnoj skupštini zloupotrebio pravo.
U krivičnom zakonu postoji krivično delo samovlašća.
(Predsednik: Vreme, gospodine Jojiću.)
Još jedno, gospođo predsedavajuća, izvinjavam se, završiću, samo da kažem, kako se stvari odvijaju u Srbiji i u ovom parlamentu...
(Predsednik: Završite.)
...moja vam je poruka da su srpski radikali nezamenjivi...(Isključen mikrofon.)

Gospođo predsedavajuća, gospodo predsedavajući, pošto predsedava više vas, pozivam se na odredbe člana 27. Poslovnika, jer je u stavu 3. normirano da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine. S tim u vezi, očekujem uvažavanje, jer vi, smatram, poznajete Poslovnik.

Gospođo predsedavajuća, moram da vas zamolim da mi objasnite, od vas tražim sada, možda sam u zabludi, ili nisam dobro razumeo. Očekujem da ćete mi dati precizan odgovor, da ne bih bio u zabludi, i to pravnoj zabludi.
Da li je na snazi važeći poslovnik Narodne skupštine? Samo to molim, da ne bih posle opet morao, možda, da postavim neko pitanje na koje, eto, nemate odgovor, ili je možda nekorektno, ili nema smisla, ili nema veze sa Skupštinom. Molim vas da mi, kao na prethodno pitanje, odgovorite da li je na snazi još uvek ovaj poslovnik ili je u pitanju nešto drugo, da ovaj poslovnik više ovde nije u primeni?
Ako vi ne možete da objasnite i pravno protumačite, ovde ima i pravnika iz DS-a, tu je predsednik Administrativnog odbora, advokat, evo, uz pomoć advokata i pravnika, tražio bih tumačenje. Izgleda mi da nisam dovoljno stručan, posle 35 godina bavljenja pravnom naukom, advokaturom i ostalim, izgleda da pravne propise ne poznajem. Pisao sam zakone i učestvovao s mnogim ekipama u Saveznoj vladi, i u Republičkoj, i u stručnoj javnosti, gde sam naučio, pre svega, i dokazao da pravni propis važi sve do onog dana dok ga nadležni organ ne stavi van pravne snage.
Uzalud je, gospođo Čomić, da se ovde ubeđujemo, jer od tog ubeđivanja nema rezultata, niko nema koristi. Vi imate dobru nameru. Moramo kao prethodno pitanje da raspravimo da li je ovaj poslovnik na snazi ili nije. Ovo će ići na sud.
Ako bude neko toliko tvrdoglav, pa ne prihvati, evo stručne javnosti u Republici Srbiji, advokata, pravnika, sudija, tužilaca. Imamo Poslovnik koji je još uvek na snazi, ali mi je žao ako ga je Nada Kolundžija stavila van pravne snage i Boris Tadić.
Nemojmo to raditi. Ovo ne može biti sakriveno. Molim vas, gospođo Kolundžija, vi dobro znate, gospodine Konstantinoviću, vi ste advokat i pravnik. Izađite za ovu govornicu i recite, važe li odredbe čl. 225. i 226. ili ne. Ako dokažete da su one još uvek na snazi...
(Predsedavajuća: Tri minuta narodni poslaniče, hvala vam. Molim vas da kažete koji je član Poslovnika povređen, gde je procedura povređena.)
...tražim od vas, gospođo Kolundžija, od vas gospodine ... (Predsedavajuća: Upozoravam vas da kršite odredbe Poslovnika...)
Izvinjavam se što sam uzeo nekoliko sekundi.

Gospodo predsedavajući, gospodine potpredsedniče koji vodite ovu skupštinu, moram primetiti da bi ova skupština normalno radila kada biste je vi vodili. Mislim da onaj ko vodi Skupštinu mora prvo da položi ispit iz Poslovnika o radu Narodne skupštine da bi mogao da vodi parlament, jer bez toga ne može čovek da zna da li je neko povredio Poslovnik ili ne. Slažem se da vi kao veoma stručan pravnik i ugledni advokat možete da tumačite određene norme Poslovnika, ali to ne može svako da radi, pogotovo ako poslaniku oduzme više od pola vremena na objašnjavanje svojih utisaka i svog tumačenja, naopakog, određenih pravnih normi.
Gospodine potpredsedniče, dozvolite mi da obavestim javnost da sam dobio pismo iz Bele Crkve, gde je privatizovan poljoprivredni kombinat PIK "Južni Banat" AD Bela Crkva. Prema pisanju radnika, objekti i oprema koji nisu navedeni u popisu prilikom prodaje PIK "Južni Banat" AD Bela Crkva, a izvršena je prodaja i privatizacija 2003. godine...
U popisu nepokretne i pokretne imovine nije sledeće: asfaltni put do staklenika - 1831 metar, put kroz voćnjak, asfaltiranih 1658 metara do Crvene Crkve, selo, put kroz voćnjak, asfaltni, radna jedinica "Breskva" - 1658 metara, put od kamene kocke za radnu jedinicu "Vinograd" za Urvinu - 750 metara, put na radnoj jedinici "Jezero", "Kruška", asfaltni prema Vračev Gaju - 1735 metara.
Betoniran je plato u krugu radne jedinice "Breskva" - 2935 metara kvadratnih, asfaltni plato između hladnjača - 1528 metara kvadratnih; sistem za navodnjavanje, pazite koje su to vrednosti, kap po kap na 530 hektara; glavni cevovodi i plastični u redovima voćnjaka i vinograda; zasadi vinograda, špalirani sa betonskim stubovima, bez zemljišta na površini od 198 hektara, jedan deo sa sistemom za zalivanje; zasad breskve, sa sistemom za zalivanje - 148 hektara...
(Predsedavajući: Vreme.)
Molim vas, samo da završim.
(Predsedavajući: Da povredimo zajedno Poslovnik? Koliko još?)
Imam još pet-šest rečenica. Zasadi višnje na 18 hektara, zasadi kajsije - sedam hektara, zasadi šljive - 12 hektara, zasadi jabuka - 375 hektara, jedan deo sa sistemom za zalivanje.
Samo poljoprivredno zemljište na površini od 1.578 hektara; građevinsko zemljište 25 hektara, neobradivo zemljište 53 hektara, ukupno 1657 hektara nije ušlo, prema ovome kako pišu radnici. Nedostaju i pokretne stvari i veći deo voznog parka, kamioni, putnička vozila i ostale pokretne stvari koje su se zatekle u imovini.
Gospodine potpredsedniče Skupštine, odlučio sam da ovo predam predsedavajućem Narodne skupštine, za Vladu Republike Srbije jedan primerak, za državnog revizora drugi primerak, za MUP Republike Srbije, gospodina Dačića, jedan primerak, republičkog javnog tužioca jedan primerak i za budžetsku inspekciju Republike Srbije jedan primerak. Molim vas da ovo prosledite, na ovome moramo insistirati jer je ovo dokaz, treba da se proveri je li ovo bila regularna, zakonska privatizacija ili je to bila lopovska privatizacija, a ovo je samo jedan primer u Srbiji.
(Predsedavajući: Pet minuta. Hvala.)
Srbija je opljačkana.