Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče i predsedavajući ovog parlamenta, gospodo ministri iz Vlade, u ime SRS podneo sam amandman na član 17, s tim što sam predložio da se posle stava 3. doda novi član 4. koji glasi: "U članu 34. stav 6. reči prijava iz ovoga člana ''podnosi se'' - zamenjuju se rečima "pojedinačna prijava za utvrđivanje poreza na imovinu podnosi se posebno za svako pravo po svakoj nepokretnosti".
Zašto smatramo da ovaj amandman treba da bude prihvaćen i da u zakonu norma bude jasna i da bude lakše primenjiva. S druge strane, treba da obuhvati svu imovinu koja podleže porezima na adekvatan i odgovarajući način. Ovako se može desiti da pojedinačna imovina nekih vlasnika ne bude podvedena pod ovu kategoriju odredaba člana 17. Zakona o porezu na imovinu.
Dame i gospodo, kada je u pitanju budžet i prihodi budžeta, veoma je važno da Srbija mora da ima parlamentarnu kontrolu budžeta. Donet je Zakon o državnoj revizorskoj instituciji. Državni revizor ne funkcioniše, niti funkcioniše ta institucija. Neko će jednoga dana napisati knjigu: "Opelo za državnog revizora".
Šta to znači? Znači, da Vlada Republike Srbije beži od državnog revizora, da organizuje investiciju državnog revizora, a Skupština Republike Srbije već godinu dana ne stavlja na dnevni red Poslovnik o radu državnog revizora i revizorske kuće.
Obišao sam kancelariju u kojoj sede četiri činovnika, a po Poslovniku za državnog revizora treba da radi 99 zaposlenih. Ko sada kontroliše budžetske korisnike - ne kontroliše niko. Ne kontroliše onaj koji je po zakonu i Ustavu, jer je državni revizor ustavna kategorija, odnosno gospodine državni sekretare u Ministarstvu finansija, molim vas onda ako nisam u pravu, a vi ste u pravu, da nam dostavite izveštaj o radu budžetskog revizora.
Vi ćete sada da izjednačite budžetsku inspekciju sa državnim revizorom. Hoćemo li onda da ukinemo budžetsku inspekciju, a da ostane četiri činovnika da kontrolišu budžet i budžetske korisnike - ne?
Hoćete li danas u Skupštini Srbije da pokažete bar jedan izveštaj i jedan završni račun od 2001. godine do danas - završni račun budžeta? Molim vas, nemojte se više braniti ćutanjem, vi treba da komunicirate sa poslanicima. Molim vas, izađite danas. Od vas tražim lično odgovor, da li je u Srbiji izrađen ijedan završni račun budžeta od 2001. godine do danas - ako jeste, dajte ga na uvid javnosti i dajte ga na uvid narodnim poslanicima?
Zašto? Vlada beži od toga da državni revizor bude alfa i omega, najvažnija institucija za kontrolu budžetskih sredstava od strane korisnika. Šta je problem? Naopako se postavljaju pitanja i naopako se usmeravaju delatnosti finansijskih službi? Mi imamo 7.000, koliko znam, poreskih činovnika koji naplaćuju porez od poreskih obveznika u Srbiji, a imamo samo 12 budžetskih inspektora.
Gospodine sekretare, može li 12 budžetskih inspektora da Skupštini dostavi izveštaj o tome u koliko su intervencija i u koliko su slučajeva izvršili budžetsku kontrolu i kod kog budžetskog korisnika, i da li su svi budžetski korisnici iskontrolisani ili nisu? Znači nisu. Ja sam onda u pravu. Gde će da stigne 12 činovnika da kontroliše 8.000 poreskih korisnika budžeta?
Uzmite samo slučaj, vama se obraćam, s obzirom da ste prisutni i da slušate naše poruke i primedbe u ovom parlamentu - hoćete li da mi date odgovor i obaveštenje danas da li je fabrika, koja je demontirana, u Pančevu "Karbamid 2" prodata, oteta, opljačkana iz Pančeva i oštećena država od onih koji su je bili kupili kao privatnici, kao suvlasnici?
Na još nešto bi vi trebalo da nam date obaveštenje, a nadam se da hoćete, jer možete odmah da okrenete službu poreskih organa - da li je plaćen porez na kupoprodajni ugovor "Karbamid 2" u Pančevu, čija je knjigovodstvena vrednost bila 45 milina evra, a prodata je za 32,5 miliona evra; da li je plaćen porez na promet nepokretnosti ili porez na promet pokretnih stvari?
Dakle, molim vas, ako možete da nam date obaveštenje zbog toga što 1.500 radnika traži obaveštenje - da li je državi plaćen porez ili nije? Znači, nije.
Prema tome, ako nije, sada se postavlja pitanje da li može ili ne može - ako ne može, ne može. Sada se postavlja pitanje šta je radila carina? Ko je dao saglasnost za izvoz jedne fabrike koja vredi 45 miliona evra? Ko je dao saglasnost - Agencija, direktor Agencije za privatizaciju? Što nije obavestio Vladu?
Što Vlada nije sprečila taj kriminal koji se dogodio, najveći kriminal u Srbiji u 2006. godini, kada je privatizovana pančevačka Azotara? Lokalna samouprava nije mogla ništa tu - nije bilo u njenoj nadležnosti. To je bila država, koja je morala da kontroliše gde idu sredstva.
Drugo, da li neko može da demontira jednu novu fabriku koja je trebalo da bude u proizvodnji i da ostane onome ko je preuzeo obavezu da i država ima koristi, i s druge strane da se nastavi proizvodnja, a ne da se prekine proizvodnja veštačkog đubriva. Tu su problemi, sve finansijske prirode.
Drugo, prava radnika su u pitanju. Dobro je, ali čini mi se da su neki mediji i ova skupština su izvršili pritisak na Agenciju za privatizaciju, pa je došlo do raskida tog ugovora. To se pokazalo da je ispravno kako radnici ocenjuju.
Sada se postavlja drugo pitanje - ko će da plati nastalu štetu, materijalnu, dakle materijalnu štetu državi i ko će da nadoknadi materijalnu štetu radnicima koji su pretrpeli zbog ovakve nezakonite prodaje i ovakvog skandala koji se dogodio?
Ovo je jedinstven slučaj u Srbiji da su došli mafijaši iz inostranstva i mafijaši zaključili ugovor, i mafijaši prekinuše proizvodnju veštačkog đubriva, poljoprivrednici Srbije ostaše bez veštačkog đubriva.
Godinu dana fabrika ne radi. Mafijaši demontiraše najsavremeniju fabriku. Evo, gospodin Dulić verovatno ima saznanja da je Karbamid 2 bio usmeren i usklađen u procesu proizvodnje sa amonijakom, čime bi se smanjila 50% zagađenost u Pančevu, u odnosu na sadašnje stanje i ono prethodno.
Lokalna samouprava je više puta ukazivala, nije vredelo. Odbornici SRS su u gradskom parlamentu na poslednjoj sednici ovo pitanje takođe postavili. Ali, ponavljam, mediji su u ovom slučaju pozitivno reagovali. Agencija za privatizaciju je shvatila svoju grešku i dobro je što je raskinut ugovor.
Ali, sada tražimo da se radnicima isplate zarade zaostale i smatramo, mada ima i nekih komentara u Vladi Republike Srbije, da se postavlja pitanje ekonomičnosti nastavka proizvodnje fabrike azotnog đubriva u Pančevu. Ljudi moji, ima li neko logiku, ima li Vlada logiku? Mora da razmišlja Vlada o individualnim poljoprivrednim proizvođačima.
Šta se događalo? Godinu dana suvlasnik, kupac u privatizacionom procesu uvozi đubrivo preko svoje firme i prodaje ga skuplje u odnosu na đubrivo koje bi se proizvodilo u Azotari u Pančevu.
Prema tome, sada je na potezu Vlada, pošto je fond preuzeo obaveze i država, da reši pitanje i te probleme koji se odnose na Azotaru u Pančevu. Molim vas, državni revizor mora da podnosi redovno izveštaje Narodnoj skupštini i Vladi.
U nekim zemljama na zapadu, državni revizor u EU podnosi četiri puta godišnje izveštaje o reviziji budžeta, kontrolu budžetskih korisnika. Ukazujemo da je veliki problem zašto nema završnog računa od 2001. godine?
Vladi je izostala kontrola budžetskih korisnika na lokalu. Vi kažete - imamo mi budžetske inspektoru i budžetsku inspekciju republičku, i imate detaširane po regionima, koji u opštinama i okruzima vrše nekakvu kontrolu. U tu kontrolu nisam siguran.
Siguran sam i verujem samo državnom revizoru, pod čijom će ingerencijom da bude ovo o čemu danas mi govorimo kada je u pitanju budžet i set budžetskih zakona koji su, kako je rekao kolega Krasić, pre svega zakoni materijalnog prava, materijalne prirode. Ovo nisu ni uputstva, ni pravilnici, niti uredbe, ovo su zakoni sa zakonskom snagom. Oni moraju biti poštovani.
Ogromna sredstva je Vlada poklonila profiterima u oblasti agrara. Vi danas imate, gospodo iz Vlade, najveću kriminalnu aferu u agraru. To ću vam dokazati na sledećem primeru.
Uzmite samo slučaj zakupa poljoprivrednog zemljišta, o čemu sam postavio više pitanja Vladi tj. Ministarstvu za poljoprivredu. Samo dva zakupca u opštini Pančevo duguju u evrima, i to Miroslav Aleksa duguje 208 hiljada evra, a Siniša Radovančev 819.000. Šta se događa? Ovi ljudi učestvuju sada u kupovini najvećeg i najvažnijeg poljoprivrednog dobra tj. Stari Tamiš Pančevo, koji ima 4.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, trebalo bi da imam mnogo više vremena, mogao bih pet sati o ovome da pričam, koliko poreskih obveznika treba kontrolisati u ovoj državi, da bi konačno Vlada, država i građani Srbije znali gde idu pare poreskih obveznika.
Ako mi dozvolite, predlažem da Narodna skupština prihvati amandman koji je podneo narodni poslanik, gospodin Zoran Krasić. On, pre svega, poboljšava tekst zakona, na pravilan način reguliše naplatu i kontrolu poreza i imovine.
Gospođo predsedniče, ako mi dozvolite, želim, pošto imam retku priliku, da postavim jedno pitanje i zatražim obaveštenje od gospodina Ilića, državnog sekretara, pa mi dozvolite da napomenem i zatražim obaveštenje, da date izveštaj o kontroli sledećih korisnika budžetskih sredstava: 17 uprava Vlade Republike Srbije, 14 agencija, 11 fondova, pet direkcija, devet zavoda, šest službi, četiri inspektorata, tri kancelarije i tri saveta.
To su korisnici budžeta. Dakle, sve je ovo u vezi amandmana i sve je u vezi sa kontrolom finansijskih sredstava koja se prikupljaju i prelivaju u onu, kako kažu Francuzi, kožnu torbicu Vlade, a to je budžet.
Imamo glomaznu administraciju, najglomazniju na svetu. Imamo 111 republičkih organa i fondova, a imamo 25 ministarstava. Veoma glomazna, a ovoj državi bespotrebna administracija. Ona guli kožu poreskim obveznicima. To je problem. Sirotinja plaća, najviše se od sirotinje naplaćuju porezi.
Tražim izveštaj i obaveštenje od vas, vi ste prisutni, imate informacije sve, da li možete da mi date obaveštenje i narodnim poslanicima za sledeće korisnike budžetskih sredstava, da li je izvršena kontrola njihovog finansijskog poslovanja i utroška sredstava u 2008. godini, i to: predsednik Republike, Vlada, kabinet, predsednik Vlade, prvi kabinet potpredsednika Vlade, kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj, kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku, generalni sekretar Vlade, Kancelarija za saradnju sa medijima, Savet za borbu protiv korupcije, Služba za upravljanje kadrovima, Služba Koordinacionog tela Republike za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, Avio-služba, Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja, Ustavni sud, pravosudni organi, Vrhovni sud Srbije, Upravni sud, Apelacioni sud - za njega su tek određena sredstva za tekuću godinu, i za Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva - za njega takođe, Tužilaštvo za ratne zločine, Republičko javno pravobranilaštvo, opštinski sudovi, trgovinski sudovi, okružna javna tužilaštva, opštinska javna tužilaštva, Veće za prekršaje, opštinski organi za prekršaje, Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Ministarstvo spoljnih poslova, Diplomatsko-konzularna predsedništva, Ministarstvo odbrane, Inspektorat odbrane, Vojna služba bezbednosti, Vojna obaveštajna služba, MUP, BIA, Ministarstvo finansija, Uprava carina, Poreska uprava, Uprava za trezor, Uprava za otplate kamata i glavnice, Uprava za igre na sreću, Uprava za duvan, Uprava za sprečavanje pranja novca, Devizni inspektorat, Uprava za slobodne zone… (Predsednik: Imate još 30 sekundi.) Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje zatvorskih sankcija.
Hvala. Nastaviću malo kasnije, kad budem imao za to priliku. Hvala, gospođo predsedniče.

Dame i gospodo, neki iz Vlade Srbije poručuju građanima da će naša država da profitira u procesu svetske ekonomske krize, a kao obrazloženje i dokaz kako će to i zašto Vlada da učini, kaže - mi smo naučili na krize i mi imamo kvalifikacije za krize, i u krizama smo uvek pobeđivali. Molim vas, to izgleda da nije tačno.
Naime, kada je reč o akcizama, treba naše građane da obavestimo i da protumačimo da su akcize i PDV u stvari povećanje cena, drugo ništa nije, tipičan primer povećanja cena svega onoga na šta se akcize i PDV primenjuju. To je nešto novo u novoj Vladi.
Ono što sam želeo da vam kažem jeste da podržavam ovaj amandman gospodina Markićevića, a postavljam i ponovo pokrećem, po ko zna koji put, pitanje agrara, agrarne mafije, agrarne pljačke i pljačke države od lopova i tajkuna u odnosu na korišćenje i uzurpaciju državnog poljoprivrednog zemljišta.
Postavljam pitanje - ko stoji iza tih tajkuna? Ko stoji iza leđa tih mafijaša koji su profitirali u ovim kriznim vremenima? U procesu privatizacije, kao što vidite, zna se ko može u Srbiji da profitira - onaj koji je produžena ruka Vlade ili pojedinih političkih stranaka.
Šta je Mišković, šta je Peconi? Otkud Todorić iz Hrvatske? Otkud uvoznički lobi? Otkud Pevec usred Beograda, sa 54.000 kvadratnih metara, a roba 90% iz uvoza, iz Hrvatske i Slovenije, a 10% samo iz Srbije? Gde je Mišković tu, MK komerc, gde su ti ljudi? Što Vlada ne preduzme odgovarajuće mere?
Zamoliću za strpljenje, samo da vam skrenem pažnju, obratite pažnju na jedan izveštaj iz jedne opštine. Sa odbornicima SRS u gradskoj skupštini u Pančevu postavio sam pitanje izdavanja u zakup poljoprivrednog državnog zemljišta: kolika je površina, kome se izdaje i da li plaćaju?
Sada ću vas informisati. Evo, u 2007. godini zaključeni su ugovori za katastarske opštine: Jabuka, Glogolj, Kačarevo, Dolovo, Omoljica, Banatski Brestovac, Ivanovo i Pančevo. Da vidimo sada kako se izvršavaju ugovori, ko prikriva kriminal i ko ne pokreće postupak za naplatu? U 2007. godini izdato je u zakup 3.637 hektara poljoprivrednog državnog zemljišta. Ko ne plaća i koliki su iznosi? Siniša Radovančev duguje iznos od 765.000 evra. Dalje, Miroslav Aleksa... ne udaljavam se, mnogo se ne bih udaljio, a može da bude još neko tu. Pazite, molim vas, gospodin Miroslav Aleksa duguje 267.000 evra.
Vidite, taj isti je nedavno kupio "Stari Tamiš" Pančevo za 11 miliona evra. Radi se o poljoprivrednom dobru koje ima 2.800 hektara, pod objektima 45.000 metara kvadratnih, poseduje 70 traktora, devet kombajna, 329 priključnih mašina, opremu za dve farme, godišnje se proda 25.000 tona tovljenika. Farma krava broji 1.000 grla. To je bilo, ali sada nema ni 5%.
Vidite, on sada ide dalje. Duguje državi, država ga ovde finansira. Kupuje novo zemljište, pljačka državu - država ćuti, niko ne pokreće postupak naplate. Ovo treba proveriti je li istina. Ovaj izveštaj sam dobio jer sam tražio od opštinske Komisije za izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Ko nije platio dalje sledeće iznose. AD "Vojvodina" Starčevo duguje 158.000 evra, DOO Nicko agrar, Banatski Brestovac, duguje 111.000 evra, AD Dolovo duguje 117.000 evra.
Kaže - moramo takođe istaći da su neka pravna lica koristila poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u 2007. godini. Na licitaciji održanoj septembra 2007. godine licitirani su najveći iznosi - nisu potpisali ugovore o zakupu, a nastavili su da koriste zemljište, i u 2008. godini su odbili da zaključe vansudska poravnanja.
Radi se o sledećim licima: DOO "Nicko agrar", Banatski Brestovac duguje, gospodine Duliću, izvinjavam se, evo, bespravno koristi 902 hektara; PP "Jabuka", AD "Jabuka", bespravno koristi 26 hektara; AD "Kačarevo" bespravno koristi 129 hektara; PDP "Dunav" Ivanovo bespravno 166 hektara.
Dakle, u zakup u 2008. godini na teritoriji ove opštine, ono je bilo za 2007. godinu, izdato je u zakup 7.525 hektara. Dugovanja su velika, mnogi se bogate, Ministarstvo poljoprivrede ne preduzima odgovarajuće mere, ni taj Inspektorat ne radi svoj posao, MUP i javna tužilaštva ne rade svoj posao, ne pokreću postupke pred sudovima da se zaključe poravnanja.
Ono što je protivzakonito i nije u skladu sa Zakonom o davanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta - niko nikog nije po tom zakonu ovlastio da se zaključuju vansudska poravnanja u ovom procesu.
Sada se postavlja pitanje - da li je komisija za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup dala realan iznos i da li je pravična tržišna cena zakupa poljoprivrednog zemljišta ili nije? Može da zaključi poravnanje kako ko hoće u opštinskoj komisiji, uz saglasnost Ministarstva za poljoprivredu.
Moram istaći da ne bi trebale ni akcize ni PDV, niti bi budžet bio prazniji - da se samo pristupi proveri, reviziji svih ugovora o izdavanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Milijarde i milijarde ne plaćaju tajkuni i bogataši, i privilegovani koji pripadaju određenim strukturama i određenim političkim strankama.
Nađite jednog radikala, mi bismo voleli da znamo da jedan radikal ima koji je zaključio ugovor o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, a da ne bi bio sankcionisan. Svakako da bi i postupak za izvršenje, to jest za naplatu, bio bi davno sproveden.
U poslednje vreme smo ja i gospodin Krstin govorili o ovim problemima u agraru, jer sada nam je najveća pljačka u agraru, ama najveća, najozbiljnije vas upozoravam i skrećem pažnju. Demantujte me, izvršite reviziju svih ugovora i dobićete rezultat - da ovo što sam rekao nije dovoljno, da je to veoma blago i da za ovo neko treba da odgovara, jer je državni budžet oštećen.
Država je opljačkana, običnim građanima i prosečnim poljoprivrednicima nije omogućila država da i oni mogu da učestvuju u licitaciji državnog poljoprivrednog zemljišta. Zašto i kako - evo? Nemate seljaka poštenog koji može da kupi 3.000 hektara, ali imate sada u Dolovu, u Omoljici, u Banatskom Novom Selu, u Brestovcu, Kačarevu, Vršcu, Beloj Crkvi, poljoprivrednih proizvođača koji mogu uzeti u zakup 50 hektara. Mogu da uzmu 100 hektara, da ih obrađuju uspešno i da pre svega unapred plate. Šta i gde sada država greši? Ovo je veliki propust države koji se kosi sa kriminalom.
Otkud državi pravo da izda u zakup, a unapred ne plati zakupoprimac zakupodavcu određenu sumu koja je postignuta na tenderu? Molim vas, u Srbiji državi kada se uzima zemlja u zakup, zakupac plaća unapred utvrđenu zakupninu. Šta je sad ovo?
Država pomaže bogatašima i lopovima da se obogate, država pomaže da oni pošteni ljudi ne mogu da dođu u posed određenih površina, a budžet Republike Srbije je mnogo oštećen. Ima još jedan problem. Vidite šta kaže u izveštaju na poslaničko pitanje koje sam postavio i Ministarstvo za poljoprivredu, jer sam tražio ugovore, kad je zaključen ugovor, s kim, na koji iznos, je li plaćena zakupnina i da li je plaćena posle dospelosti zatezna kamata. Evo šta sam dobio od Vlade i Ministarstva za poljoprivredu.
Ugovorima o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koje je zaključilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa zakupcima nije predviđena kamata u slučaju docnje, već je predviđeno da se zakupnina plaća u dinarskoj protivvrednosti u evrima.
Kakve to veze ima? Tu nema blage veze. Iznos u dinarima se prilagođava i pretvara u evre, ako onaj ko duguje ili onaj ko traži, kome se duguje, poverilac pretvara i obračunava. Ko je taj koji je oslobodio ove mangupe i ove profitere zatezne zakonske kamate? Je l' znate vi da običan građanin ako duguje nekome 5.000 dinara da mu se kamata po Zakonu o obligacionim odnosima zaračunava od dana stupanja u docnju do dana naplate, odnosno isplate.
Evo, primer Opova. Komisija za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta, dobio sam izveštaj od Ministarstva, 12 zakupaca uzeli državno zemljište, nema dinara da je uplaćeno. Ovde nema u izveštaju.
Dakle, zaključio sam da sadašnji ministar poljoprivrede, odnosno Ministarstvo poljoprivrede neke mere prema ovim odgovorima preduzima, a treba da se preduzmu drastične mere bez odlaganja, da se uključi kriminalistička policija, nadležni državni organi, da Ministarstvo aktivira svoje resore i da na taj način država u budžet preuzme ono što joj pripada.
Čudo je jedno da su svi zanemarili državno poljoprivredno zemljište, to je alajbegova slama.
Nikoga to više ne interesuje. Propala preduzeća, propale firme, zadruge, farme, šta ćemo mi sad, ako neko neki dinar da u zakup, daće, ako ne da, mi ćemo da mu tolerišemo.
Znači, zateznu zakupsku kamatu sada neko možda voza 10 godina da ne plati. Šta će se svesti? Ako je dugovao 100.000 evra, nađe li pametnog advokata da voza parnicu 10 godina, kako su naši pravosudni organi efikasni, taj će sutra da plati 1.000 evra. Doći će u situaciju da 1.000 evra plati.
Imam ovde za sve opštine Južno-banatskog okruga, a pošto nemam toliko vremena, dozvolićete mi da izvestim poslanike sledećeg puta, a ono za šta se zalažemo gospodin Krstin i ja, mi ćemo u tome istrajati, jer ćemo ipak tražiti bezbroj puta, ne odustajemo više, a neoborive dokaze imamo.

Gospođo predsednice, predstavnici Vlade, postavljam pitanje i tražim odgovore i objašnjenje u smislu odredaba člana 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine, s tim što naglašavam da je velika grupa radnika Azotare zadovoljna što je raskinut ugovor od strane Agencije sa onima koji su Azotaru pančevačku bili kupili.
Ispostavilo se da smo bili u pravu kada smo ova pitanja u Skupštini postavljali u više navrata. Agencija za privatizaciju suočena je sa problemom koji je sama proizvela i koja je sama priredila velike probleme radnicima Azotare Pančevo, kojih je oko 1.500 ostalo na ulici, jer proizvodnja azotnog đubriva, te jedine fabrike u Srbiji, godinu dana ne radi, radnici mesecima i mesecima ne primaju plate.
Dakle, Agencija za privatizaciju je konačno uvidela da je nužno bilo raskinuti ugovor sa kupcima koji su iz Litvanije i iz Beograda.
Ukradena je fabrika čija je knjigovodstvena vrednost 45 miliona evra. Radnici ne primaju plate. Postavljam pitanje i tražim odgovor od predsednika Vlade i od Vlade: koje će mere Vlada preduzeti da se ova fabrika pusti u funkciju, u proizvodnju, a da radnici dobiju svoje plate koje će da zarade i koje su zarađivali onako kao što jeste, jer je pančevačka Azotara deo toga grada. Taj grad je izgrađen zahvaljujući pančevačkoj Azotari koja je podignuta i puštena u proizvodnju 1963. godine.
Dakle, kao jedina fabrika azotnog đubriva u Srbiji ona mora biti u funkciji poljoprivrednih proizvođača, da im se proizvodi veštačko đubrivo, da bude jeftinije nego ovih koji uvoze, pa preprodaju i dižu cene kako se to njima sviđa.
SRS podržava radnike Azotare i traži od Vlade Republike da prevaziđe ovaj problem i da se radnicima pomogne, i da se ova fabrika nađe u proizvodnji jer će biti od strateškog značaja za individualne poljoprivredne proizvođače, naročito u Republici Srbiji.
Zbog toga molim odgovore jer mi je više radnika postavilo pitanje, pošto dolazim iz Pančeva, i traže da se pomogne toj fabrici, da se pomogne tim radnicima, kako bi ta fabrika izašla iz krize.
Radnici nisu krivi, oni su samo krivi zbog toga što su se našli u toj situaciji u kojoj jesu, zahvaljujući Vladi odnosno Agenciji za privatizaciju, koja je pod nepovoljnim uslovima ovu fabriku prodala takoreći tajkunima i ljudima koji nisu imali nikakvu nameru da plate ono što su kupili.
Zbog toga molim, jer je i odavde trebalo da se puni budžet, 32 miliona, napominjem po ko zna koji put, fabrika Karbamid 2 je opljačkana. Demontirana je i prodata u inostranstvo, ali država ni radnici nisu videli žute banke. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođo ministre pravde, vezano za Predlog ovog zakona koji se odnosi na produženje roka primene Zakonika o krivičnom postupku, koji je ova skupština usvojila, nije niko drugi kriv, nego Vlada Republike Srbije što se kasni sa ovim predlogom zakona i donošenjem odgovarajućeg novog sistemskog zakonika.
Naime, Ustavom Republike Srbije normirano je u članu 15 - opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom; gospodine Boško, obraćam se ovde poslanicima, a ujedno i ministar treba da sasluša ono o čemu ću govoriti, a odnosi se na bitne stvari, vezane za krivično zakonodavstvo. Naime, opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom, do 31. decembra 2008. godine uskladiće se svi ostali zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom.
Ovo je veliki problem u našoj pravnoj regulativi i u pravnom poretku. Zašto? Veliki broj sistemskih zakona je u pitanju - oko 50 zakona, među kojima je i Zakonik o krivičnom postupku. Usklađivanje ostalih republičkih propisa normirano je u članu 16. Ustava Republike Srbije, koji propisuje da republički propisi doneti za izvršenje zakona, koji će se usklađivati sa odredbama Ustava, uskladiće se najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dakle, Ustav nije ispoštovan. S druge strane, kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, vi ste se sami uverili, gospođo ministre, da je izgubljeno grdno vreme i uzaludan posao bio onih koji su prethodno pripremali izmene, a u stvari novi zakonik o krivičnom postupku, koji je trebalo da stupi na snagu ovih dana.
To je uzaludno potrošeno vreme i mislim da je krajnje vreme da se ovom poslu pristupi daleko ozbiljnije; drugo, da se mora ostaviti vreme za donošenje jednog kvalitetnog i stabilnog zakonika o krivičnom postupku.
S obzirom na činjenicu da smo došli u ovakvu situaciju, da se novim zakonikom o krivičnom postupku propisuje tužilačka istraga, imate jednu predistragu, ta predistraga se odnosi samo kada su u pitanju osnovane sumnje da je neko počinio krivično delo, ali sa nepoznatim izvršiocem. Tada tu predistragu vode organi unutrašnjih poslova sa javnim tužiocem, ali veliki deo procesnih radnji tada preduzimaju pripadnici policije, odnosno organa unutrašnjih poslova po zahtevu javnog tužioca.
Ali, kada je u pitanju traganje za nepoznatim učiniocima, onda je to u nadležnosti, u velikom delu, pripadnika organa unutrašnjih poslova, da po službenoj dužnosti obavljaju poslove otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i pronalaženja njihovih izvršilaca i privođenje nadležnom sudu.
Ono što je trebalo uraditi, godinu dana pripremana je ova izmena i dopuna, to jeste usklađivanje sa Ustavom, tu ima dobrih rešenja. Zašto? Neki procesni postupci su promenjeni i okolnosti su se promenile. U postojećem Zakoniku o krivičnom postupku definiše se i SRJ, Srbija i Crna Gora i nije jasno kako taj zakonik treba da bude u praksi primenjen. Otežana je njegova primena. Mnoge definicije i formulacije mora da budu usklađene sa Ustavom.
Pošto je to bilo urgentno vreme, smatram da treba uraditi sledeće: da se ostavi rok i da se ide na izmene i dopune postojećeg Zakonika o krivičnom postupku. Te izmene i dopune mogu da se vrše samo radi usklađivanja Zakonika o krivičnom postupku sa novim Ustavom.
Koji su ciljevi? Prvi cilj jeste da se usklade sa Ustavom, i to posebno koje se neposredno odnose, one procesne radnje, na materijalno pravo.
Drugo, usklađivanje toga zakonika sa međunarodnim aktima koje je ratifikovala naša država.
Treće, ugrađivanje novih rešenja na koje je praksa i dosadašnja jugoslovenska, sada srpska, krivično-pravna nauka, ukazala u toku dosadašnje primene ovog zakona.
Četvrto, usklađivanje teksta Zakonika sa izmenama društveno-ekonomskih i političkih prilika u zemlji.
Peto, terminološko i redakcijsko usklađivanje zakonika sa terminologijom novog Ustava i pozitivnog zakonodavstva, sa kojim je Zakonik o krivičnom postupku u komplementarnom odnosu, kao i unapređivanje sistematike samog zakonika.
Dakle, to su razlozi zbog čega treba ozbiljnije pristupiti izradi novog zakonika o krivičnom postupku. Ali, u narednom periodu treba u što kraćem vremenu da se izvrše pripreme i ovih 125 članova novoga predloga o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku. Treba što pre izaći pred parlament da on bude usvojen.
Kada bude usvojen ovaj predlog o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, a što znači usklađivanje sa novim Ustavom, usklađivanje sa međunarodnim pravnim aktima i konvencijama koje su ratifikovane od strane naše države, te će nove promenjene okolnosti u terminologiji SRJ, SCG, znači Savezna Republika Jugoslavija ili Srbija i Crna Gora.
To je ključno pitanje, gospođo ministre. Jeste. Vi imate pravo, a imate i obavezu da pristupite izradi novog, sasvim novog zakonika o krivičnom postupku. Ali to se ne može uraditi za godinu dana. Ne. Ja ću podsetiti, tu je dr Batić, ugledni advokat i pravnik i ministar pravde Republike Srbije, kome su dobro poznate određene činjenice i u uporednom pravu i u domaćem pravu, da se na brzinu ovakav sistemski zakon ne može doneti za godinu dana, nego mora da bude donet i u produženom roku do deset godina.
Stručni tim koji je radio u onom mom mandatu, u kome sam angažovao najbolje stručnjake, drugo, sada u pripremi i nacrtu vidim da je učestvovao i prof. dr Momčilo Grubač i da je on uključen u ovu materiju, kao poznavalac procesnog i krivičnog prava. Dobro je što treba da se uključe ljudi koji poznaju pravo, koji imaju iskustvo i koji imaju stručnost.
Još da napomenem samo, dame i gospodo, gospođo ministre, ne može tužilaštvo da preuzme vođenje istrage. To bi bila katastrofa u ovom trenutku. Treba više godina javnom tužiocu da bi on mogao da bude u situaciji da vodi istragu, jer je to izuzetno složen posao. To kažu i sami javni tužioci. Nisu spremni da preuzmu ovoliku odgovornost, a građani smatraju da u ovom trenutku najbolji zaštitnik njihovih sloboda i prava jeste sud, a ne upravni organ. Kao što se zna, upravni organ, tužilaštvo.
Prema tome, sudu treba više verovati, a pripremati javne tužioce, menjati okolnosti i vršiti pripreme po svim osnovama da bismo mi mogli, ako uporedimo našu državu sa drugim državama kontinentalnog i anglosaksonskog prava, i bili u situaciji da pokažemo da smo spremni da se i kod nas preuzme tužilačka istraga.
Dame i gospodo, gospođo ministre, gospođo predsedniče, u javnosti je došlo do informacije da je SRS, navodno, primila dva miliona evra zato što se trudila da poboljša zakon o budžetu Republike Srbije. Kada je SRS procenila da su građanski interesi viši od drugih interesa i da je bilo nužno omogućiti da se donese novi budžet za 2009. godinu, vi ste videli da je SRS odustala od diskusije po pitanju daljih amandmana kojih je bilo još oko stotinak.
Prema tome, tražim od vas, gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, tražim od Republičkog javnog tužioca, okružnog tužioca, opštinskog tužioca, Ubpoka, policije i svih državnih organa, da se uključe, jer je ovo izuzetno opasna stvar i uznemiravanje javnosti, da je neko primio dva miliona evra zato što se borio za donošenje novog budžeta, što predstavlja nešto što nije zabeleženo u istoriji ovog parlamenta.
Nema ovde trgovine sa srpskim radikalima. Srpski radikali su nezamenljivi, srpski radikali su postojani i zbog toga ćemo se časno i pošteno boriti za svaki zakon, da bude donet u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, a javljam se po odredbama članova 225. i 226. Po deseti put obraćam se Vladi Republike Srbije da se izjasni da li ima nameru da preduzme neke mere da se reši pitanje, agonija i beda 1.500 radnika Azotare u Pančevu.
Javnosti je poznato, a i vama, da je Fabrika azotnog đubriva u Pančevu zatvorena otkako su je novi vlasnici kupili. U toj fabrici od 1963. godine proizvodilo se đubrivo za celu SFRJ i ta fabrika je dragoceno pomagala poljoprivrednim proizvođačima i građanima Srbije.
Ono što je katastrofalno, to je najveća pljačka koja je izvršena u ovoj fabrici u Srbiji, jer je nova fabrika "Karbamid 2", koja je trebalo da bude puštena u pogon, knjigovodstvene vrednosti 45 miliona evra, da su je novi vlasnici demontirali, utovarili u vozove, odvezli u inostranstvo i prodali za 32 miliona evra. Međutim, Agencija za privatizaciju zaključila je aneks ugovora, veoma štetan i kriminalan, na štetu radnika, tako da je ostalo na ulici 1.500 radnika.
Pošto danas zaseda Gradska skupština u Pančevu i danas su odbornici Gradske skupštine u Pančevu o ovom pitanju govorili i tražili da se preduzmu mere od strane Vlade Republike Srbije kako bi se zaštitili interesi građana Pančevo, odnosno radnika koji su zaposleni, a koji izdržavaju svoje velike porodice, oko četiri hiljade duša živi od te fabrike.
Tražim odgovor, s obzirom da sutra ističe rok za raskid ugovora i pozvani su kupci da reše pitanje zaposlenih. Država mora da preduzme određene mere, da preuzme fabriku, kako bi ta fabrika mogla da proizvodi poljoprivredno đubrivo, a ona ne proizvodi poljoprivredno đubrivo za naše poljoprivrednike od momenta kada je prodata ova fabrika privatnicima. Odbornici Gradske skupštine danas su o tome raspravljali. Tražim odgovor na pitanje - šta će biti 31. decembra 2008. godine i koje će mere preduzimati Vlada Republike Srbije? Ovo je najveća pljačka poslednjih godina u Srbiji, jer se radi o vrednosti od 45 miliona evra, kolika je knjigovodstvena vrednost te fabrike.
Konkretno molim, gospođo predsedniče, da prosledite ovo pitanje predsedniku Vlade i Vladi Republike Srbije, da se konačno izjasni koje će mere preduzeti i hoće li uzeti u zaštitu onu sirotinju koja se nalazi danas na ulici, a njih je veliki broj? Hvala vam.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 5, razdeo 5, glava 5.3, funkcija 530, u ekonomskoj klasifikaciji 511, gde se predviđa za zgrade i građevinske objekte u koloni 6. i 8. iznos od 300.000 treba zameniti iznosom od 100.000 dinara.
U članu 5, razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451, subvencija javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6. iznos od 17.285.000.000 zamenjuje se iznosom 17.485.000.000, a u koloni 8. iznos 17.885.000.000 zamenjuje se iznosom 18.085.000.000.
Vlada ovaj amandman nije prihvatila. S obzirom da Vlada pokušava da nas ubedi da je potrebno da se ova sredstva namene, a da se ne utroše u te svrhe, zbog toga što bi trebalo da otpočnu apelacioni sudovi u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, uključujući i područje okružnih sudova navedenih gradova na ekonomskoj klasifikaciji 511.
Dame i gospodo, mislim da je ovo zaista neprimereno u ovom trenutku, da treba nešto sada planirati, u šta se pare neće utrošiti, već će pare poreskih obveznika da se troše u druge svrhe, a ne u one u koje nama predlagač želi da predoči i da nas ubedi da je to tako.
Sada nekoliko napomena vezano za ovaj budžet. Ono što se odmah na prvi pogled da uočiti da je budžet Republike Srbije za 2009. godinu uvećan dramatično, do te mere da to postaje neizdrživo za poreske obveznike, jer cifra koja figurira kao pravi iznos rashoda od blizu 750 milijardi dinara, na rashodnoj strani je enormno visoka, kao i ranijih godina, i po tome se vidi da država nema nameru da poboljšava ambijent za privredne aktivnost i život običnih građana, već samo povećava namete na ionako krhku i slomljenu privredu i osiromašeno stanovništvo Srbije.
Stiče se utisak kao da nema nadolazeće svetske ekonomske krize, povodom koje se u svetu svaka vlada ozbiljno zabrinula za budućnost svoje ekonomije, te se ozbiljno bavi i ovim pitanjima.
Ovde se, po budžetu i njegovoj strukturi, može zaključiti da nema problema i da se ništa neće loše dogoditi u idućoj godini, pa je plan napravljen kao da će privreda imati procvat, a ne katastrofu. Posebno je diletantski pristup, iznuđeno i naprečac, bez dovoljno analize, u najgorem slučaju za Srbiju, uvođenje primene trgovinskog sporazuma sa EU koji nameće smanjenje carina i čime će se napraviti neprocenjive štete Srbiji, pre svega njenoj privredi, a posebno poljoprivredi.
Omogućavanjem uvoza svega i svačega, mi ćemo postati zemlja opšteg otpada za mnoge proizvode iz Evrope i pri tome gubiti velike iznose prihoda po osnovu carine, kao da se neko utrkivao da udovolji stranim moćnicima sa zapada i zato naprečac i mora da se uvede primena ovog dela sporazuma, koji ide samo na štetu Srbije, što je potpuno nerazumljivo rešenje.
Kada pogledate samu strukturu budžeta, samo pre dve-tri strane, da vas uhvati strah od cifara. Sve same milijarde dinara, što rashoda za državne poslove, što dugova, što garancija koje su izdate, pa se po njima mora garantovati izmirivanje obaveza ili novih zaduženja. Kada se tome doda stanje ukupnog javnog duga, koje je navedeno pod g) na strani 7. Predloga zakona o budžetu i iznosi još jedan celi budžet, 759 milijardi dinara.
Pravo je pitanje hrabrosti i ludosti onih koji predlažu ovako glomazan i dramatično opasan budžet, koji nema realne šanse da se u ovim prilikama realno i ostvari.
Nema u ovome budžetu nigde elemenata štednje, niti domaćinskog odnosa prema postojećim privrednim resursima, a ni stanovništvu, a to su jedini izvori prihoda za ovaj budžet, tako da je bolje da Vlada odustane od ovog projekta i predloži privremeno finansiranje, odnosno da ovaj budžet povuče ili da prihvati amandmane SRS.
Na mnogo mesta je u rasporedu, posebno u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj, kako sam uočio, planirano je, i to u milijardama, na ime subvencija mnogo sredstava, bez ikakve zakonske obaveze, nego prosto je dat opis namena, a poseban je kuriozitet što u nedostatku zakonskih propisa za te stavke samo stoji da će se sredstva koristiti prema posebnom aktu Vlade.
Šta ovo znači? Dajte vi Mlađanu Dinkiću milijarde, a to će se posebnim aktom Vlade regulisati, u koje namene će ta sredstva biti utrošena. Vlada će biti ta koja će da usmerava sredstva mimo parlamenta i mimo zakona, što je odličan manevar za ministarstvo u čijem se razdelu nalaze ova sredstva, da Vladi predlaže, po svom nahođenju, trošenje para, što ozbiljno ugrožava budžet u celini, a dovodi na prosjački štap poreske obveznike.
Posebno je indikativno da takve stavke nemaju sva ministarstva, nego samo pojedina, pa se opravdano može sumnjati da se radi o političkoj nagodbi, a posebno što ni u obrazloženju budžeta nema nikakvih Vladinih objašnjenja takvih stavki, pa se ova moja sumnja samim tim i uvećava.
Drugo značajno pitanje na koje želim da ukažem je sledeće: zbog svog pređašnjeg iskustva u Ministarstvu pravde, analizirao sam opet jedan segment budžeta, a to su prihodi od sudskih taksi. Opet tvrdim, kao i ranije, da se krše zakoni i da se sudske takse i prihodi od sudskih taksi skrivaju, bolje rečeno otimaju, naočigled celog pravosuđa i naše ukupne javnosti. Sudske takse plaćaju građani i svi oni koji traže pravdu u našim sudovima.
Podsetiću, dame i gospodo, da počev od Zakona o sudskim taksama, "Službeni glasnik broj 19/97", koji je u članu 51. regulisao da su sudske takse prihod budžeta Republike Srbije, a u stavu 2. toga člana se kaže - da se deo prihoda od naplaćenih sudskih taksi u visini od 90% izdvaja i uplaćuje na poseban račun Ministarstvo pravde i koristi za poboljšanje materijalnog položaja i uslova rada u pravosudnim organima.
Ministar pravde sa posebnog računa utvrđuje iznos koji pripada sudu, pred kojim je nastala i ostvarena sudska taksa, odnosno obaveza.
U budžetu se redovno obezbeđuju sredstva za rad pravosudnih organa, iz prihoda budžeta, po svim stavkama, a ovo je dodatni izvor prihoda, kojim se želi da se poboljša materijalni položaj pravosudnih organa i uslovi rada u pravosuđu.
Kakav je njihov položaj vama je dobro poznato, a poznato je i široj javnosti, da su pravosudni organi, a posebno administracija u pravosuđu u veoma katastrofalnom i kritičnom stanju, čije su plate od 12 do 17-18 hiljada dinara mesečno.
Ovaj član 51. Zakona o sudskim taksama je već 2001. godine reformski bio izmenjen, da više nema ovlašćenja ministar pravde baš nikakvo u pogledu raspodela dela takse sudu pred kojim je nastala obaveza. Verovatno nisu verovali tadašnjem novom ministru pravde, pa su mu ukinuli ovo ovlašćenje, jer to po novom mišljenju eksperata za finansije nije više ni bitno, a procenat za pravosuđe je menjan više puta, tako da je izmenom iz 2001. godine, "Službeni glasnik 34/01", prosto sve izbrisano i urađeno da su sudske takse prihod budžeta Republike Srbije, što ne treba da bude.
Ovo je pljačka pravosudnih organa. Nova izmena ovog člana zakona usledila je 2002. godine, "Službeni glasnik 9/02", po kome je od naplaćenih sudskih taksi 50%, ne više 90%, određeno za poboljšanje materijalnog položaja sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sudski dodatak, kao i za opremanje pravosudnih organa, materijalne troškove i posebne namene, za koje treba obezbediti, pogotovo za administraciju u pravosuđu.
` U 2004. godini ponovnom izmenom ovog člana u okviru istog procenta od 50%, istih namena, predviđeno je da se, kako piše, pravosudni dodatak isplaćuje pored dosadašnjih korisnika, nosilaca pravosudnih funkcija, i sudskom osoblju i osoblju u javnim tužilaštvima, "Službeni glasnik 29/04".
Najnovijom izmenom ovog člana, koja je usvojena 2005. godine, u "Službenom glasniku Republike Srbije 61/05", sve je isto u pogledu namena. Samo je procenat sa 50 povećan na 60 i to je trenutno na snazi. Posebno naglašavam ovo zbog novog ministra pravde, kome su ovo sve korisne informacije, a sudske takse su značajno povećane, kao što znamo. Velike sudske takse Vlada je predložila, parlament, odnosno vaša većina je to usvojila, ali građani Srbije te takse ogromne plaćaju.
To su podaci iz propisa i obaveza koje su utvrđene. Kako izgleda njihovo sprovođenje i poštovanje zakona, i koliko je pravosuđu stavljeno na raspolaganje, ostaje da procenite sami. Moja je procena da je pravosuđu po osnovu sudskih taksi zaustavljeno u periodu od 2001. godine do danas preko 5 milijardi dinara.
Neka izvole predstavnici Vlade da me demantuju podacima. Da je moja tvrdnja tačna, ukazujemo da je u ovom budžetu za 2009. godinu cifra iz sudskih taksi poverena Ministarstvu pravde vrlo skromna, od oko 4 milijarde i 600 miliona dinara, koja nije nigde posebno iskazana u prihodima, a u obavezi je Ministarstvo finansija da posebno, kao što sam rekao, po Zakonu o sudskim taksama iskaže i evidentira prihode od sudskih taksi u ukupnom iznosu, a onda taj ukupni iznos, pripadajući procenat od 60%, da izdvoji za pravosuđe, kako piše u članu 51. ovog zakona.
Na strani 2, tačka 2. u Predlogu zakona lepo piše, takse, ekonomska klasifikacija 742, iznos 15 milijardi 930 miliona dinara, a u raspodeli za pravosuđe svega 4 milijarde i 600 dinara. Gde su pare od pravosuđa? Ko je opljačkao takse iz prihoda pravosudnih organa koji su takse i ostvarili?
Pitam da li je to 60% po zakonu koji pripada pravosuđu? I sami vidite da nije, jer 60% od 15 milijardi 930 miliona je čak oko 10 milijardi, tačnije 60% je 9 milijardi i 600 miliona. To je cifra koja pripada sudstvu.
Da budem korektan, hajde neka su ovde i administrativne takse u prihode uključene, ali njih je mnogo manje. Odmah se vidi da nije primenjen Zakon o sudskim taksama i neko je pravosuđu ukrao od ostvarenih taksi veliki iznos koji mora pravosuđu da bude vraćen. Na koji način, to ćete morati da uradite.
Stoga bih molio da ministar pravde, ako to nije učinio...

Hvala vam. Javiću se kasnije da dovršim.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, SRS je na ovaj budžet uložila oko 130 amandmana, u želji i nameri da poboljša tekst predloženog zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu. Amandman koji je podneo kolega Lapčević je svakako delotvoran i on u svakom slučaju treba biti prihvaćen.
Međutim, ono što je bitno u ovom trenutku, želim kao ozbiljan čovek da saopštim građanima Republike Srbije da kampanja koja se vodi protiv SRS i mediji koji zlonamerno obaveštavaju javnost da je SRS kriva i biće kriva ukoliko ne bude na vreme usvojen budžet za 2009 godinu, to je čista izmišljotina, to su manipulacije i ispiranje mozga naših građana.
SRS želi da se ovaj budžet smanji, jer je od 2001. godine do današnjeg dana 12,5 povećan budžet Republike Srbije. To povećanje budžeta Republike Srbije znači zavlačenje ruku do ramena u džepove poreskih obveznika.
Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, Srbija ima najglomazniju administraciju u svetu, pored 25 ministarstava, Republika Srbija ima i 111 organa i fondova, pa nije čudo što se planira da budžet za 2009. godinu bude 750 milijardi dinara.
Republika Srbija ima, kao što sam rekao, 25 ministarstava i ima 111 republičkih organa i fondova. Da vidimo, kasnije ću govoriti o tome, koje države u svetu kolko ministarstava imaju i kolko imaju određenih korisnika budžetskih sredstava njihovih građana. Ko su ovi glodatori i glodari budžeta Republike Srbije? To je 17 uprava, 14 agencija, 11 fondova, pet direkcija, devet zavoda, šest službi, četiri inspektorata, tri kancelarije, tri saveta.
Glomaznu administraciju u globalnom smislu najviše opterećuju sledeći korisnici koji koriste budžet Republike Srbije i našeg siromašnog seljaka, i našeg siromašnog radnika i građanina, i penzionera i invalida.
To su: Narodna skupština, ali Narodna skupština za razliku od drugih sasvim drugačije kriterijume ima, ona je u odnosu na druge daleko skromnija u potrošnji budžetskih sredstava; nije razumljivo i ne znamo iz kojih to razloga ovolika sredstva se planiraju za predsednika Republike, Vladu i kabinet predsednika Vlade, kabinet prvog potpredsednika Vlade, kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, kabinet potpredsednika Vlade za privredni razvoj, kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku, za Generalnog sekretara Vlade, Kancelariju za saradnju sa medijima, Savet za borbu protiv korupcije, Služba za upravljanje kadrovima, Služba koordinacionih tela Republike za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, Avio služba, Kancelarija Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu, o čemu je govorila naš poslanik Marina Raguš; Ustavni sud, pravosudni organi, Vrhovni sud Srbije, Upravni sud, apelacioni sudovi, Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva, Viši trgovinski sud, Republičko javno tužilaštvo, Tužilaštvo za ratne zločine, Republičko pravobranilaštvo, opštinski sudovi, trgovinski sudovi, okružna javna tužilaštva, opštinska javna tužilaštva, Veće za prekršaje, opštinski organi za prekršaje, Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Ministarstvo spoljnih poslova, diplomatsko-konzularno predstavništvo, Ministarstvo odbrani, Inspektorat odbrane, Vojna služba bezbednosti, Vojno-obaveštajna služba, MUP, BIA, Ministarstvo finansija, Uprava carina, Poreska uprava, Uprava za trezor, Uprava za otplate kamata i glavnice, Uprava za igre na sreću, Uprava za duvan, Uprava za sprečavanje pranja novca, Devizni inspektorat, Uprava slobodne zone, Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje zatvorskih sankcija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za veterinu, Uprava za zaštitu bilja, Republička direkcija za vode, Uprava za šume, Generalni inspektorat poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo ekonomskog i regionalnog razvoja, Direkcija za mere i dragocene metale, Fond za razvoj turizma, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo za infrastrukturu, Ministarstvo za telekomunikacije i informatička društva, Ministarstvo rada i socijalne politike, Inspektorat za rad, budžetski fond za programe osoba sa invaliditetom, budžetski fond za socijalno-humanitarne organizacije, budžetski fond za ustavno-socijalnu zaštitu, Uprava za bezbednost i zaštitu na radu, Uprava za rodnu ravnopravnost, Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Agencija za zaštitu životne sredine, Fond za zaštitu životne sredine, Ministarstvo omladine i sporta, budžetski fond za finansiranje sporta.
To su ti korisnici budžeta koji su, smatram, izuzetno glomazni i da je to u svetu najglomaznija, što bi se reklo. Jedan od korisnika i Vlada, koja nije delotvorna i koja nije u funkciji naših građana. Ovo je vlada koja nije samo zavukla prstiće niti šaku, niti do ruku do lakata, ona je zavukla ruku poreskim obveznicima do ramena.
Zbog toga SRS je uložila ovoliko veliki broj amandmana u želji da oslobodimo tolikih nameta i poreskih obaveza koje Vlada želi da nametne našim siromašnim građanima u Republici Srbiji. Ova Vlada se takmiči koliko će da ima automobila audija, mercedesa i najskupljih džipova u svetu. Ova Vlada se takmiči sa Amerikom koliko ministarstava treba da ima, a braćo draga i sestre, u svetu su sasvim drugi kriterijumi i broj ministarstava je sasvim drugačiji. Ako uzmete u obzir i države u okruženju, pa Nemačka ima 13 ministarstava, a mi imamo 25.
Vidite ove glodatore koje sam nabrojao, njih 111, pa to su pacovi koji pojedoše sve živo. Šta mislite koliko ima samo izdvojenih milijardi za specijalne usluge. Koje su to specijalne usluge? Gde se te usluge iskazuju? Gde vide narodni poslanici gde se troše specijalne usluge, u koje namene? Ko ih kontroliše? Ne kontroliše niko. Koliko koji ministar kaže da mu treba, za njegove potrebe po njegovom mišljenju, toliko Vlada odmah programira u predlogu budžeta, izlazi pred narodne poslanike i narodni poslanici nemaju uvida.
Čudi me, iznenađen sam i ne mogu da shvatim, gospodo demokrate, gde ste vi da izađete za govornicu da branite budžet. Gospodo iz koalicije na vlasti, izađite, nemojte se braniti ćutanjem, branio sam kriminalce koji su počinili određena krivična dela, pa kada je trebalo u njihovom interesu, trebalo im je reći, imate pravo po Ustavu i po ZKP da se branite ćutanjem.
Sada vidite, na delu je odbrana ćutanjem poslanika koalicije na vlasti. Bilo bi lepo, jer ste podnosili amandmane, gospodo iz DS i koalicije na vlasti, izađite i nemojte se braniti ćutanjem, imate i vi svoje lično mišljenje sopstveno, nemojte svoja mišljenja podređivati nekom drugom, nemojte padati pod uticaj.
Vas će da pitaju vaši sugrađani iz onih mesta iz kojih dolazite kao narodni poslanici, pitaće zašto su toliki porezi, zašto je budžet od 2001. godine do danas 12 puta povećan. Pitaće vas građani. Morate da im date valjano obrazloženje. Da li naši građani, što kaže gospodin Krasić, da li 12 puta naši građani bolje žive u odnosu na 2001. godinu? Ne žive. Stotine hiljada ih je od 2001. godine do danas ostalo bez posla, svakim danom ostaje hiljada, dve, tri ili pet bez posla. Privatizacija, koja je sprovedena preko Ministarstva za privatizaciju i Agencije za privatizaciju, opljačkala je radnike Republike Srbije.
Gde su one akcije od 1.000 evra koje je obećano građanima? Građanima Srbije je obećano da će biti isplaćeno po hiljadu evra akcija. Ali, ne samo to što im je obećano, nego šta ćete sada da radite sa onim građanima koji su se odrekli akcija u nekim firmama i preduzećima u kojima su imali manji broj akcija, ali im nisu realizovali. Šta se desilo? Ti građani i ti radnici upisali su akcije, po preporuci Vlade i Mlađana Dinkića, ali šta se desilo?
Najmanje, prema nekoj mojoj proceni, može da bude ovaj podataka netačan, ne mogu da ga tvrdim, mogu da ga proverim, pa tek onda da tvrdim ovu činjenicu, svi ti koji su otišli da daju izjavu pred nadležnim sudom, koji su se odrekli akcija u njihovim bivšim firmama, platili su overu izjave koja se odnosi na upis akcija za njih. Šta je došlo? Ako je dva miliona takvih bilo u Srbiji, državni budžet i država se neosnovano bogatila jer je opljačkala i u tom segmentu, i po tom osnovu su opljačkani ljudi.
Meni su iz Zemljoradničke zadruge Jasenovo iz Nove Varoši pitali građani šta ćemo da radimo koji smo overavali kod suda izjave i koji smo ove akcije ostavili tamo, one koje nisu imale neku vrednost, radovali se do neba da će da prime po hiljadu evra, još pogotovo ako je u porodici radilo dvoje-troje, radovalo se, evo sada je prilika da malo u ovom poljoprivrednom kraju možemo bar da kupimo 100 ovaca ili dve-tri krave, pa da se bavimo bar stočarstvom. Od toga nema ništa.
Nema ništa od onih 500 hiljada zapošljavanja radnika. Naprotiv, iz dana u dan hiljade ostaje bez posla. Šta se događa - umesto kada razvijene zemlje kada je nastupila svetska kriza i zemlje sa najvećim kapitalističkim potencijalom preduzimaju restrikcije, smanjuju svoje budžete, smanjuju administraciju, smanjuju akcize, smanjuju PDV, vi gospodo iz Vlade Republike Srbije to ne primećujete i povećavate to.
Pogledajte, molim vas… vama ne vredi ni vikati, ni ne vikati. Vi oko budžeta oblećete, ponavljam, ko mačak oko vruće kaše, ne diraj. Neće moći, tu su srpski radikali i tu je opozicija Republike Srbije, koja mora da ukaže, koja mora da poštuje građane Republike Srbije i da ih štiti od štetočina.
Kada ste rekli da ne povećavam ton, tako moram jer se osećam jer znam da su građani oštećeni, pa moram bar i ja da iskažem neke emocije, valjda imam emocije svoje. Kada smo kod toga i kada smo kod budžeta, gde je, gospođo ministre Dragutinović, parlamentarna kontrola budžeta?
U članu 92. Ustava Republike Srbije predviđena je kao ustavna kategorija parlamentarna kontrola budžeta. Izvršenje svih budžeta kontroliše i Državna revizorska institucija. Što ste je zaboravili? Ima li je ili je nema? Ustav je donet 2006. godine, dve godine prođoše, a nemate državnog revizora. To što imate jednoga, jadan sedi tamo, mrzne se u jednoj kancelariji sa tri činovnika u bivšoj Saveznoj skupštini, to vam je državni revizor?

Mogu još samo nekoliko napomena? Neće te mi zameriti, znam da ste i vi za neke moje navode sigurno saglasni i zato sam slobodan da vam se obratim.

Pokušao sam da vas testiram da li ste saglasni i konstatujem i to ste potvrdili da niste saglasni. Parlament mora da bude odgovoran u pogledu nadzora Vlade i njenog obrazlaganja troškova. Javiću se malo kasnije. Izvinite ako sam vam oduzeo malo vremena.

Poštovani poslanici, narodni poslanik SRS gospodin Milorad Buha podneo je amandman na član 5, razdeo 3, glava 3.6, funkcija 110, u ekonomskoj klasifikaciji 423, usluge po ugovoru, u kolonama 6 i 8, koje se odnose na usluge po ugovoru, a radi se o generalnom sekretaru Vlade.
Ovde nije mini vlada. Kad gledate koliko ima u Vladi zaposlenih, rekao sam nekoliko puta da je ova vlada, gledajući sa političkog aspekta šta želi sve da prikrije, mini vlada: malo pokriva, a ništa ne otkriva. Kad pogledate Predlog zakona o budžetu, tu se otkrivate.
Imate u Generalnom sekretarijatu Vlade 112 zaposlenih. Predviđeno je za plate 178 miliona dinara. Ono što ne možemo da shvatimo i da prihvatimo mi iz SRS, to je da usluge po ugovoru treba da se obezbede u iznosu od 32 miliona dinara. Šta će taj generalni sekretarijat da radi, koje će to usluge da pruža? Da li će to možda da pruža dodatne usluge ministrima kad krenu na putovanja? Koje usluge?
Nema dokaza da možete poslanicima da izađete i pogledate u oči, vi gospodo iz vlasti, iz DS, vi se branite ćutanjem, ali kaže iz našeg naroda ona poslovica "gluvom ne vredi šaputati, ćoravom ne vredi namigivati". Bilo bi jako lepo da poslanici DS, koji su podneli amandmane, izađu i brane svoje amandmane.
S druge strane, neprihvatljivo je, to građani neće da prihvate, da nijedan poslanik iz vlasti koalicione ne izađe da progovori reč o budžetu, utoliko što treba da obrazloži narodu i poreskim obveznicima gde će da troše pare. Toga nema. To znači odbrana ćutanjem.
Dame i gospodo, ta 32 miliona za usluge po ugovoru, a da poslanici nemaju na uvidu nijedan ugovor, dajte bar za tekuću godinu koja je na izmaku, dajte bar da vidimo te ugovore, da li su oni bili realni, na šta se odnose, ko ih zaključuje, ko ih potpisuje, ko ih overava i kome se šta plaća kada su u pitanju ugovori i usluge, pogotovo specijalne usluge. O tome ćemo kasnije.
Kada je u pitanju Vlada i trošenje para iz budžeta, da vidimo da li mi imamo skromnu Vladu, da li imamo primerenu Vladu veličini države i broju stanovnika? Nemamo. Podsetiću vas, poštovani građani Srbije, radi vaše informacije, a i vama, kolege poslanici, Mađarska ima 11 ministarstava, Albanija 14, Rumunija 15, a koliko je puta veća od Srbije, Bugarska 17, Crna Gora 13, Slovenija 15, Makedonija 15, Hrvatska 15, BiH 16, Švedska 13 ministarstava.
Kolko je Švedska bogatija? Švedska ima 16 automobila, a Vlada Srbije ima 352 automobila.
Da li je to primereno, da li je to uporedivo sa jednom zemljom koja vodi računa o svojim poreskim obveznicima? Nema ni reči. Norveška ima 14 ministarstava, Francuska 17, skoro deset puta veća od Srbije.
O čemu mi govorimo da ne može da se smanji budžet? Da smo neka vlast, srpski radikali bi smanjili 50% ovaj budžet i ono što bi se odnosilo, od 750 milijardi dinara, bar 50% bi bilo ušteđevine za građane Srbije, a od toga bi išlo najmanje 100 milijardi za poljoprivrednike i seljake, da povećaju stočni fond, da obrađuju poljoprivredno zemljište, da obnove mehanizaciju, da oru dobro ovu srpsku zemlju, bogatu i rodnu, i da proizvode i za sebe, da proizvode za državu i da proizvedu za izvoz. Dajte neki dinar ovim poljoprivrednicima da obnove poljoprivrednu proizvodnju. Od toga mi živimo.
Kukate u medijima na SRS, kako je SRS prepreka da li će biti usvojen budžet za 2009. godinu. Nije SRS na vlasti. Nije SRS kasnila 40 dana da se budžet dostavi parlamentu. Vi kasnite 40 dana. Drage kolege, za 40 dana pola metroa ispod Beograda bi bilo napravljeno, a ne da vi kasnite 40 dana, da nema budžeta i da pretite preko medija i u medijima kažete kako je SRS prepreka da li će biti usvojen.
Ne, mi nismo vlast, mi nemamo ovlašćenje da predlažemo budžet. To je stvar, po Ustavu, isključivo Vlade, ali Vladu nije mogao niko da sastavi, da se dogovore jedne noći. Pritvorio bih njih odmah, zatvorio u podrum i rekao - da se dogovorite u roku od dva sata. Nećete da se dogovorite, razrešenje cele Vlade, ostavka Vlade, ako nema dogovora.
Građani ne smeju da trpe, nema druge, da se našao neki pametan general, neki sposoban i pametan general 90. i 91. godine, da je Predsedništvo tadašnje bivše SFRJ pritvorilo u podrum Generalštaba i naredilo mu da se dogovore u roku 24 časa, a ako se ne dogovore u apsanu, a da građani bivše države ostanu da žive u miru. Prema tome, ne možete vi da se dogovorite, Trezorom ne rukuje SRS, ne možete kriviti nas, ne mi imamo dobru nameru da skrešemo budžet, da olakšamo poreskim obveznicima, da porezi budu manji, da bude parlament taj koji će da kontroliše utrošak sredstava.
Sada bih vam skrenuo pažnju kako je to u uporednom pravu, kako je regulisana u uporednom pravu parlamentarna kontrola budžeta. Narodna skupština je po članu 92. Ustava Republike Srbije dužna, dakle, ima pravo, ali ima i obavezu, da vrši potpunu kontrolu budžeta.
Parlament mora da bude odgovoran u pogledu nadziranja Vlade i njenog obrazlaganja troškova budžetskih sredstava. Gde je budžet, gde su te specifikacije sa fakturama i računima gde se pare troše? To se samo predvidi u predlogu budžeta i budžet se izglasa, donese se zakon i posle niko ne kontroliše. Vlada ne može da troši novac iz budžeta, niti nametati poreze mimo parlamenta.
Ovo je mesto gde SRS želi da obavesti građane Srbije da mi nismo krivi iz opozicije zbog toga ako se kasni sa donošenjem budžeta. To da bude jasno svakom. Zašto? Ponavljamo po stoti put, 40 dana Vlada Republike Srbije nije izašla sa svojim predlogom pred narodne poslanike i parlament. Ko je kriv? Pa, kriva je Vlada. Ko je kriv? Krivi ste vi što ste na vlasti. Nećete valjda opoziciju da krivite za to, nemate pravo i nemate argumente, nemate činjenice, nemate dokaze.
Zadatak državnog revizora, koji je normiran u članu 92. stav 3, jeste da narodne poslanike u Narodnoj skupštini Srbije snabdeva informacijama koje su im potrebne da bi Vladu mogli kontrolisati u pogledu trošenja budžetskih sredstava.
Tražim izveštaj, gospođo ministre, od vas tražim izveštaj budžetskog revizora za prošlu godinu. Da dostavite taj izveštaj, jer vi ste dužni, izveštaj mora pred parlament da dostavi državni revizor, mora parlament da bude obavešten. Ovo je zakonodavni organ.
Da nije tako, zašto bi se ovaj zakon našao, u nužnoj odbrani ste sa ovim zakonom i u krajnjoj nuždi izašli pred narodne poslanike u poslednjem minutu i hoćete sada preko medija, vodite hajku protiv SRS, a SRS štiti građane, seljake, penzionere, radnike, sve zaposlene i nezaposlene da im budu nameti, porezi i razrezi što manji, da može ostati nešto za preživljavanje ovog naroda.
Dame i gospodo, u uporednom pravu, samo da vas podsetim, u nekim zemljama izveštaj generalnog revizora podnosi se i po četiri puta pred parlamentom u toku godine. Uzmite Kanadu, četiri puta se u Kanadi nađe izveštaj državnog revizora pred parlamentom. Podnošenje izveštaja parlamentu treba da bude ključ, dame i gospodo, ključ obazrivosti i uspešnosti državnog revizora ogleda se da li je podneo izveštaj Narodnoj skupštini Srbije, koliko godina ima na papiru revizora. Ponavljam, revizor se mrzne sa četvoro zaposlenih sada u bivšoj zgradi Savezne Skupštine, a ne date mu prostorije, a ima prostora koliko god hoćete.
Vi bežite od državnog revizora. On je opasan, on je opasniji od državnog tužioca, državni revizor je za vas opasniji od pištolja. Kažem vam zbog toga i bežite od njega. Šta je dužan državni revizor? Dužan je da narodnim poslanicima da odgovore na sledeća pitanja. Malo strpljenja: da odgovori na pitanje da li su izjave Vlade u vezi sa finansijskim pitanjima tačne, koje dostavlja Vlada u oblasti finansija.
Drugo, jesu li porezi i drugi nameti koje Vlada prikuplja na računovodstvenom, propisno evidentirani, jer mi toga nemamo. Mi smo kao poslanici uskraćeni od ovih podataka. Da li je novac koji je zakonodavac odobrio, dakle parlament Vladi, utrošen u svrhu u koju je bio namenjen, da li imate dokaz o tome?
Dajte fakture, račune, hajde da vidimo koliko je sekretarica i gde je putovali, hajde da vidimo koliko ste plaćali usluge bog zna kakve.
Da vidimo koje usluge ko plaća. Plaća poreski obveznik. Ne dajte te usluge da plaća više poreski obveznik, odrecite se usluga specijalnih pogotovo i ovih usluga po ugovoru.
Ključno pitanje, gospođo ministre, zašto Srbija nema računovodstveni sud? Mnoge zemlje u svetu imaju računovodstveni sud. Da li ćete predložiti Vladi da podnese predlog Parlamentu da se donese zakon o računovodstvenom sudu? Vi znate za to.
Mnoge zemlje u svetu imaju računovodstveni sud, a naveo bih samo neke, kao što su: Nemačka, Austrija, Kanada, Slovenija i druge. One su osnovale računovodstveni sud. Srbija bi morala da, pored ostalih sudova, a imamo ih i specijalnih i redovnih i imamo i kasacionih u novom zakonu, imamo i druge trgovinske sudove, imamo sudove za prekršaje, a zašto ne bi Srbija imala i računovodstveni sud. Nekom ne ide u račun, jer je računovodstveni sud vršio kontrolu, donosio odluke koje moraju biti poštovane kao zakon.
Da Srbija ima pravnu državu i državno-revizorsku instituciju i računovodstveni sud, ne bismo imali ovako veliki budžet i velike poreze, koji se takoreći otimaću od građana, u čije džepove je Vlada Republike Srbije, preko Poreske uprave, zavukla ruku, i to do ramena. Ne bi imali nekontrolisano trošenje para za direktore javnih preduzeća u milionskim iznosima, predsednike upravnih i nadzornih odbora i njihove članove, a ja se kolege nadam da se ovih dana bili upoznati.

 Da se ne javljam ponovo, ako dozvolite. Mi ne bismo imali jednu od najvećih pljački u Srbiji, tj, pljačku radničke i narodne imovine, tj. krađu fabrike Karbamida dva Azotare Pančevo, čija je knjigovodstvena vrednost 45 miliona evra, a da su vlasnici, koji su putem pljačkaške privatizacije, uz pomoć Agencije za privatizaciju demontirali i prodali u inostranstvo, u Litvaniju, za 32 miliona evra i stavili pare u džep, a ni dinara nisu dali za proizvodnju.
Proizvodnja u Azotari Pančevo, koja je osnovana davne 1963. godine, koja je bila dragocena za poljoprivrednike Srbije, radnici sada štrajkuju, radnici blokiraju i Petrohemiju, blokiraće Rafineriju...
(Predsednik: Privedite kraju.)
.. da ako se oglušite od radnike Azotare, jer je njih 1.500, čije porodice ukupno broje oko 4.000, sada nalaze se na ulici i ne primaju plate, a ovi vlasnici otpuštaju radnike, zauzmite se da se rešavaju ovi problemi, jer narod kada progovori iz stomaka biće najteže. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju budžet osvrnuo bih se na ovaj amandman utoliko što smatram da opozicione stranke, a pogotovo SRS ukazuje da je ovaj budžet rasipnički i da je to budžet koji niko ne kontroliše.
Godinama se budžet Republike Srbije ne kontroliše jer nema nijednog završnog računa. Kako se puni republički budžet, i kako se pljačkaju građani Srbije i kako se pljačkaju radnici, koji su decenijama gradili i stvarali narodna dobra, na jednom primeru želim da vas upoznam kako se Srbija i njena imovina pljačka od strane profitera i lopova.
Od strane ovlašćenih predstavnika sindikata HIP Azotare Pančevo podneta je dana 17.12.2008. godine Prvom opštinskom javnom tužilaštvu krivična prijava protiv Vesne Džinić iz Beograda, direktora Agencije za privatizaciju Republike Srbije, zbog osnovane sumnje da je u toku 2007. godine donela i potpisala nezakonit akt, kojim je prekršila Zakon o privatizaciji, tako što je kao lice ovlašćeno da zastupa i odgovara za zakonitost rada Agencije za privatizaciju, član 15. tačka 5. Zakona o Agenciji za privatizaciju i član 21. tačka 5. Statuta Agencije za privatizaciju.
Prekršila je svoja zakonska ovlašćenja u postupku kontrole i ispunjenja obaveza iz ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala HIP Azotara. Preciznije, imenovana je dopustila da Agencija za privatizaciju prvo ne poštuje načelo o ravnopravnosti međunarodnog tendera prilikom privatizacije pančevačke Azotare povodom obavezne investicije po osnovu ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala HIP Azotare, kakvo je bilo ulaganje u postojeći pogon Azotare Karbamid II, vrednosti nekoliko desetina miliona evra.
Nekoliko meseci po zaključenju ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala HIP Azotara zaključi aneks istog ugovora, kojim je regulisano da pomenuti pogon prestane da bude obavezna investicija, iako je činjenica da je isti bio obavezna investicija u trenutku privatizacionog tendera.
Uticala je da mnogi renomirani međunarodni proizvođači veštačkog đubriva, koji su uputili ozbiljne ponude u postupku privatizacije, daju ponude koje su ih u krajnjem učinili manje prihvatljivim, a sadašnjem konzorcijumu vlasnika Azotare doneli pobedu na tenderu za kupoprodaju društvenog kapitala pomenute fabrike.
Da pogon Karbamid, radi se o novoj fabrici koja je trebalo samo da bude startovana u proizvodnji, već u trenutku tendera nije predstavljao obaveznu investiciju, verovatno bi i ponude za kupovinu Azotare bile drugačije, odnosno više i od strane drugih učesnika na tenderu. Stoga zaključenje gore navedenog aneksa ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala HIP Azotare Pančevo predstavlja grubo narušavanje načelo jednakosti u tržišnoj ekonomiji.
To je ono o čemu je SRS godinama ukazivala kako se sprovode tenderi o prodaji državne i društvene imovine.
Drugo što se stavlja ovom krivičnom prijavom gospođi Vesni Džinić, kao odgovornom licu u Agenciji za privatizaciju, jeste što je odobrila bespravnu prodaju proizvodnog pogona Karbamid II. Ovo je ključno pitanje i najveća pljačka u Srbiji, koja je konkretno na videlu i za koju postoje neoborivi dokazi.
Iz fabrike HIP Azotare Pančevo koja je izvršena od strane Konzorcijuma privatizacionih vlasnika HIP azotare Pančevo po ceni od 32 miliona i 500 hiljada evra, ali umanjena je vrednost jer je knjigovodstvena vrednost Karbamida II 45 miliona evra.
Ovi su uspeli da se putem privatizacije HIP Azotare ubace u taj krug, da demontiraju novu fabriku, koja je od prohroma i rostfraja sagrađena i čiji su pogoni najsavremenije tehnologije trebali da budu uključeni u proces proizvodnje, čime su ista lica stekla enormnu bespravnu materijalnu korist.
Kako Konzorcijum vlasnika HIP Azotare Pančevo nije smeo u skladu sa privatizacionim ugovorom da bez prethodne saglasnosti agencije otuđi više od 5% vrednosti ukupne imovine Azotare, niti je takvu saglasnost dobio od Agencije, a ovakvom prodajom je otuđio više od 10% ukupne vrednosti HIP Azotare, te kako su reprezentativni sindikati Azotare o tom činu bespravne prodaje obavestili Agenciju, ista je bila dužna da konstatuje kršenje privatizacionog ugovora, da naloži nesavesnim kupcima vraćanje u pređašnje stanje pre nedozvoljene prodaje, da u skladu sa privatizacionim ugovorom kazni Konzorcijum kupaca novčanom kaznom u iznosu od 25% kupoprodajne cene, te da, ukoliko u ostavljenom primerenom roku Konzorcijum kupaca Azotare ne ispuni naloženo, raskine ugovor o kupoprodaji društvenog kapitala HIP Azotare.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, poštovani radnici HIP Azotare Pančevo, Agencija nije postupila u skladu sa svojim ovlašćenjima, već je, i pored toga što je naknadno konstatovala da je pogon Karbamid 2 bespravno prodat, donela akt kojim Konzorcijum kupaca Azotare dozvoljava da ne snose nikakve posledice po osnovu nedozvoljene kupoprodaje Karbamida 2.
Time je Vesna Džinić, kao direktor i potpisnik ovog potonjeg akta, prouzrokovala štetu imovini Azotare, nanela štetu Republici Srbiji, njenom budžetu, minimalno za iznose od kaznenih poena koji iznose preko 25%, moglo bi se reći više od 10 miliona evra, i narušila legitimitet međunarodnog tendera o privatizaciji Azotare, s obzirom da je pogon Karbamid 2 predstavljao obaveznu investiciju budućeg kupca u trenutku privatizacije Azotare.
S tim u vezi, podnošenjem ove krivične prijave, predlaže se Prvom opštinskom javnom tužiocu, sada državnom, da tužilaštvo izvrši uvid u odgovarajuće akte Agencije za privatizaciju i HIP Azotare DOO Pančevo, da sasluša predstavnike reprezentativnih sindikata Azotare i pribavi druge raspoložive dokaze po ovom pitanju.
SRS zahteva i traži od javnog tužioca da bez odlaganja, pošto raspolaže neoborivim dokazima, raspolaže pismenim dokazima, krunskim dokazima u ovom postupku, da pokrene krivični postupak, da se otvori istraga i da se utvrdi odgovornost onih lica koja po zakonu jesu odgovorna za kršenje ovog sporazuma, odnosno ugovora, ali koji su i počinili o određena krivičan dela.
Nadam se da će posle ovog skandaloznog čina i ovog dela, kojim je pre svega naneta šteta radnicima HIP Azotare u iznosu od 45 miliona evra, najzad pravna država da profunkcioniše i da će građani, a posebno oko 1.500 radnika koji su ostali bez hleba, imati priliku da se naknadi šteta njima, da država povrati u pređašnje stanje sve ovo što su neodgovorna lica izvršila. Prema tome, dame i gospodo, očekujem i SRS traži najenergičnije da se ovakve stvari moraju već staviti u proceduru. Hvala.

Dame i gospodo, gospođo predsedavajuća, u smislu odredaba članova 225. i 226. tražim jedno obaveštenje, s obzirom na veoma ozbiljnu stvar koja se događa u Pančevu, tj .u Fabrici azotnih đubriva - Azotari.
Postavio sam u poslednje vreme više pitanja vezano za situaciju u ovoj fabrici. Danas je blokirana Fabrika Azotara, čak i Fabrika "Petrohemija", od strane radnika, jer radnici protestuju i zahtevaju da im se isplate zarade za poslednjih pet-šest meseci, jer ne primaju plate.
S druge strane, tražim obaveštenje od Ministarstva unutrašnjih poslova i javnog tužilaštva da li je preduzelo odgovarajuće mere po Zakonu, da se pronađu izvršioci krivičnog dela koji su ukrali Fabriku Karbamid 2, u sastavu Azotare Pančevo, čija je knjigovodstvena vrednost 45 miliona evra, jer je kupac razmontirao novu fabriku, čija je vrednost, kako sam i naglasio, 45 miliona evra.
Dame i gospodo, radnici, oko 1.200 radnika je danas blokiralo fabriku, blokiralo je upravnu zgradu i traže i zahtevaju preko svojih sindikata da se ostvare njihova prava. Tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije - hoće li razrešiti problem u Azotari Pančevo, jer se oko 4.000 duša izdržavaju iz Fabrike azotnog đubriva, koja ne proizvodi azotno đubrivo oko šest meseci, a vlasnici uvoze iz inostranstva i prodaju ga skuplje za oko 50%, nego što bi fabrika proizvodila.
Tražim obaveštenje - hoće li javni tužilac da pokrene krivični postupak zbog krađe ove fabrike, zbog brojnih zloupotreba, zbog pljačke, falsifikata i zbog nepridržavanja ugovora o kupoprodaji? Tražim od Vlade obaveštenje - šta će Vlada Republike Srbije da preduzme da se reši pitanje u Azotari Pančevo? To pitanje je veoma ozbiljno. Stavite se u ulogu onih jadnih radnika i mučenika koji mesecima ne primaju plate, a novi vlasnici sada najavljuju otpuštanje i već su otpustili i oterali na prinudni odmor oko 550 radnika pre deset dana.
Dakle, Vlada Republike Srbije mora da preduzme određene mere, jer je Agencija za privatizaciju počinila brojna krivična dela kada je u pitanju privatizacija Azotare i preko ovoga ne može da se pređe. Radnicima Azotare Pančevo mora se u ovom trenutku pomoći, mora se razrešiti ovaj problem i mora se taj ugovor preispitati i izvršiti revizija, jer je egzistencija velikog broja građana upravo zavisna od te fabrike (Predsedavajuća: Vreme je tri minuta i 30 sekundi.) zahvaljujem, koju su radnici gradili, ali su sada ostali sirotinja i beda.
Zato Vlada Republike Srbije mora da raščisti i da razreši problem, i da pomogne tim radnicima, a odgovorni u Agenciji moraju da odgovaraju. Hvala.