Gospođo predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se po budžetu i njegovoj strukturi može zaključiti da nema problema i da se ništa loše neće dogoditi u idućoj godini, pa je plan napravljen kao da će privreda imati procvat a ne katastrofu. Posebno je diletantski pristup iznuđeno i na parče, bez dovoljno analize, u najgorem za Srbiju času, uvođenje primene trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom koji nameće smanjenje carina, čime će se napraviti neprocenjiva šteta Srbiji, pre svega njenoj privredi, a posebno poljoprivredi.
Omogućavanjem uvoza svega i svačega mi ćemo postati zemlja otpada za mnoge proizvode iz Evrope i pri tome gubiti velike iznose prihoda po osnovu carina. Malopre koleginica je iznela podatak da bi po tom osnovu i da će po tom osnovu Srbija izgubiti 21 milijardu dinara.
Dame i gospodo, gospodin Zoran Krasić je detaljno uputio poruku i upozorio na brojne nelogičnosti i anomalije u državi Srbiji, pre svega kada je govorio o talentima. Jedan od tih talenata i učenika jeste i onaj učenik koga država ignoriše, a radi se o učeniku Matematičke gimnazije i matematičkom geniju.
Radi se o učeniku Teodoru fon Burgu. Uprkos bronzanoj medalji na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi koju je osvojio za Srbiju, Teodor fon Burg nije dobio nagradu Fonda za mlade talente. On je učestvovao na olimpijskom takmičenju prošle godine i osvojio je prvo mesto. Ove godine je takođe učestvovao na olimpijadi i osvojio je takođe prvo mesto. Zatim, nedavno se okitio još jednim olimpijskim odličjem, srebrnom medaljom na Juniorskoj naučnoj olimpijadi u Južnoj Koreji, na kojoj je učestvovalo 522 učesnika iz 93 zemlje.
Postavlja se pitanje da li Ministarstvo sporta i omladine i Ministarstvo prosvete znaju za ovoga genijalnog učenika koji ima 16 godina, ali pohađa specijalnu Matematičku gimnaziju.
Dakle, poštovani građani, vidite, za reprezentaciju pojedinih ministara i resora mogu da budu izdvojena sredstva iz budžeta, tj. od poreskih obveznika na stotine miliona dinara, ali nema Vlada razumevanja, niti hoće da pokloni pažnju mladim talentima, onima koji reprezentuju Republiku Srbiju, koji donose odličja na međunarodnom planu, na olimpijadama i na svetskim takmičenjima. Dakle, Vlada je ona koja apsolutno ne poklanja pažnju našoj nauci, našim talentima, a oni zaslužuju jer donose medalje našoj državi.
Dame i gospodo, evo fotografije koju je objavila "Politika". Radi se o jednom genijalcu. Ovo nije šuplja priča, ovo je dokaz da Srbija ima talente i da neko u Srbiji mora da pomogne da ovakvi talenti reprezentuju Srbiju i da Srbija bude jedna od vodećih zemalja, pogotovo kada je u pitanju matematika. Ne samo da je ovaj matematičar i genije u pitanju, mnogi naši matematičari mladi su takođe zapostavljeni i zapostavljeni su brojni naučnici, pogotovu kada su u pitanju talenti.
Dame i gospodo, kad je u pitanju budžet moram napomenuti da ovo nije budžet restriktivan. Pre svega, što kaže gospodin Krasić, kada samo pogledate matematiku, sve će vam biti jasno. Iz ovih matematičkih cifri videćete da je Vlada mini Vlada - malo pokriva, a ništa ne otkriva. Ne otkriva ono što je bitno za građane.
Vlada u okviru svog okruženja se uglavnom ogradila i završava poslove - ono što je u interesu pojedinaca i kako pojedinci smatraju da u ovoj državi treba da se naplate porezi.
Međutim, kao što je poznato, Ministarstvo finansija i ministar jesu najveći neprijatelji budžeta, sa produženom rukom poreskih izvršitelja.
Naime, Ministarstvo finansija može ukratko za jednu godinu da skrši celu privredu. Ne odnosi se na gospođu Dragutinović, da će ona to da učini, da ima nameru ili umišljaj. Ne mislim tako, ali se bojim da može neko da je podstrekava, pa da zapadnemo u krizu i da bude u jednom delu saizvršilac. Nadam se da do toga neće doći, ako je u pitanju Vlada koja je sada ovaj budžet ovako ponudila, međutim - ovaj budžet je rasipnički budžet.
Pogotovo kada je u pitanju uvoz strane robe moram ponovo skrenuti pažnju da su kompanije iz Hrvatske i Slovenije rešile da uguše privredu, naročito poljoprivredu u Republici Srbiji. Mi smo imali najvećeg proizvođača živinskog mesa "Agroživ" koji je ostao takoreći slomljenih nogu, zahvaljujući uvozničkom lobiju.
Šta je uradio uvoznički lobi? On je uspeo da preko nadležnih državnih organa pohapse 15 direktora iz tog menadžmenta. Prema mojim saznanjima, ti direktori su sada oslobođeni, to ću i proveriti, pušteni su iz pritvora. Marta su pohapšeni, ali u međuvremenu je došlo do stečaja, a rezultat tog stečaja jeste da je oko dve hiljade radnika ostalo bez posla.
Ne branim njihove direktore niti imam nameru da branim one koji krše zakon. Ako je njihov menadžment počinio određena prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe, ili kršio zakon, neka odgovara, ali zašto bi sada sankcije trebalo da snose radnici. Prema mojim saznanjima, oko dve hiljade radnika ostalo je bez posla. Zatvoreni su mnogi pogoni - u Kovinu, gde je bilo 150 radnika, u Vladimirovcu, u Žitištu, u Plandištu i u drugim mestima.
Dakle, mi smo imali najboljeg proizvođača živinskog mesa, ali šta je u pitanju - u pitanju je što neko voli proviziju, neko voli da bude uvezena strana roba, pa čak i iz Brazila, koja je izvučena iz hladnjača unazad oko 10 godina, čak i u raspadanju, i da se nudi na srpskom tržištu.
Imali smo nedavno priliku da vidimo da je bivši ministar poljoprivrede, sada ministar trgovine, otvorio najveći lanac u Beogradu "Pevec", sa 44 hiljade kvadratnih metara, i da robu uvozi iz Slovenije i iz Hrvatske i prodaje u Srbiji preko svojih kompanija, a da pare izvlači, pretvara u devize i iznosi u Hrvatsku i Sloveniju.
Iz Slovenije je trebalo "Perutnina" iz Ptuja da preuzme "Agroživ" i da bude ta koja će u Srbiji da se bavi proizvodnjom i uvozom živinskog mesa.
Dakle, ne odgovara mi se na poslanička pitanja, kada sam postavio pitanje, a odnosilo se na kupce poljoprivrednog državnog zemljišta u Vojvodini, odnosno u Srbiji.
Na stotine i stotine hiljada hektara "Agrokor", "Todorić" i još druge kompanije iz Hrvatske, kupuju poljoprivredno zemljište po najnepovoljnijim uslovima.
To poljoprivredno zemljište koje se otkupljuje moglo je da bude isparcelisano.
Ako se radi o jednom poljoprivrednom gazdinstvu koje ima hiljadu ili dve hiljade hektara - to poljoprivredno zemljište je trebalo da se preparceliše i da se ponudi individualnim poljoprivrednim proizvođačima koji mogu da kupe 50 ili 100 hektara, a ne dozvoliti jednom profiteru i tajkunu iz inostranstva da dođe i da okupira ovu zemlju i da pokupuje sve što je, da kažem, najkvalitetnije.
Na ta pitanja odgovora nema. Niko ne daje odgovore. Međutim, očigledno je da u tome saučestvuju državni organi, to jest Ministarstvo trgovine, a prethodno Ministarstvo poljoprivrede.
Kada je u pitanju poljoprivreda moram da skrenem pažnju da u Srbiji, naročito u Vojvodini, postoje pašnjaci još od Marije Terezije. Na stotine hiljada hektara naseljena mesta poseduju pašnjake i utrine. Kolege, ovo je vrlo važna stvar, samo što neke kolege nemaju tačne informacije. Radi se o stotinama hiljada hektara pašnjaka i utrina, a znate li vi da je donet Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka građanima, odnosno selima 1992. godine.
Da li može Ministarstvo poljoprivrede da pruži podatak o tome - status na današnji dan tih pašnjaka i utrina, jer je to trebalo da se vrati naseljenim mestima, selima, kako i pašnjake tako i utrine, da ih oni koriste?
Šta se događa? U jedno selo, tamo gde imaju poljoprivredna dobra, dođe tajkun, dođe onaj moćnik koji ima podršku u Ministarstvu za poljoprivredu, otkupi poljoprivredno zemljište, a potom uđe u pašnjak seljaka, kao što je to bio slučaj u Omoljici, u naseljenom mestu kod Pančeva. Ušlo je jedno nepoznato lice sa pet traktora i traktorista, preoralo oko 150 hektara zemljišta koje se nalazi pod pašnjakom, a stotinama godina seljaci, građani individualni poljoprivredni proizvođači koristili su to područje i taj pašnjak za ispašu svoje stoke.
Pa zar je moguće da niko danas u državi ne zna ko se bogati na račun tih pašnjaka, a radi se o stotine hiljade hektara, odnosno ja ću postaviti pitanje i moliću ako predsednik Narodne skupštine dozvoli, da prosledi Ministarstvu za poljoprivredu - u kojim naseljenim mestima u Vojvodini, po opštinama i nazivima naseljenih mesta, imaju pašnjaci, koji status su dobili 1992. godine kada je donet Zakon o vraćanju pašnjaka i utrina, kakav je njihov današnji status prema stanju u zemljišnim knjigama, a zemljišne knjige po Rimskom pravu treba da predstavljaju fikciju apsolutne tačnosti?
Da vidimo sada ko koristi te pašnjake - da li te bitange i lopuže i profiteri ili treba da koriste seljaci za ispašu stoke, da gaje stoku, da proizvode i mleko i meso, i za građane i za izvoz, a ne da se bogate lopovi i pljačkaši.
Zbog toga tražim odgovor na pitanje - ko koristi pašnjake, prema stanju u zemljišnim i katastarskim knjigama na današnji dan i da vidimo kolika je materijalna šteta? Jer se u budžet ne unose pare koje koriste tajkuni i profiteri, a građani tj. seljaci, kojima su ti pašnjaci mnogo značili i mnogo im znače, država mora da im ih vrati, jer je država donela taj zakon - a lopove i profitere isterati iz pašnjaka. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, najznačajnije kao problem je što uopšte nema nijednog završnog računa od 2001. godine u parlamentu, pa nije moguće utvrditi da li su i u kojoj meri budžetske procedure dobre, a naročito se ne može bez revizije izvršenog završnog računa budžeta i revizije budžetskih procedura oceniti da li su ove do sada preduzete mere reforme budžetskog sistema sasvim dobre, da li daju rezultate, a već su predložene i nove poslednjim izmenama zakona kada je u pitanju budžetski sistem.
Način utvrđivanja krajnjeg rezultata poslovanja budžeta nije u funkciji građana ni poreskih obveznika. Zašto? Zato što mi nemamo organizovanu i doslednu budžetsku kontrolu, a pogotovo ako se ima u vidu da je već više godina osnovan državni institut tj. državna revizorska kuća i institucija koja treba da kontroliše i da prati potrošnju i korišćenje budžetskih sredstava od strane budžetskih korisnika.
Molim ministra finansija, koji je prisutan ovde, gospođu Dragutinović, da nam saopšti da li je od 2001. godine do današnjeg dana izvršena kontrola budžeta i da li je podnet ijedan završni račun. Ako jeste, evo neka obavesti narodne poslanike da bi narodni poslanici mogli da dođu do tog završnog računa, iz koga bi trebalo da vidimo pre svega i prihode i rashode, a pogotovo da vidimo da li je uspostavljena odgovarajuća disciplina pri korišćenju budžetskih sredstava.
To je ozbiljan problem. Molim vas problem, ali Vlada Srbije ga ne vidi, a namerno ga skriva. Namerno beži ko "mačak oko vruće kaše" da ne bi slučajno došao revizor u određenu kuću i u određenu instituciju. Jeste. A evo dokaza. Zašto ne obezbedite poslovni prostor državnim revizorima, nego koriste samo jednu kancelariju u bivšoj Saveznoj skupštini? Po njihovom poslovniku i u pravilniku o sistematizaciji predviđeno je 99 revizora. Međutim, u ovom budžetu se prikazuje 88.
Ko koristi ovolike silne poslovne prostore gde su boravile i radile federalne institucije bivše SFRJ? Molim vas, koliko je poslovnog prostora samo u Palati bivše federacije i ko tamo sedi? Prošle godine ušao sam u tu zgradu i otišao u moj bivši kabinet i nađem jednog činovnika, a radi se o kabinetu koji su ranije koristili ministri pravde bivše SFRJ i SRJ. Tu ima 80 kvadrata.
Našao sam jednog činovnika. Mislio sam tu će se naći neko, ili da je to organizovano, da je ta kancelarija podeljena da mogu činovnici, odnosno državni službenici da rade. U toj zgradi ima toliko prostora, ali šta možete? Ministarstvo odbrane ima privilegiju da uzme koliko god hoće.
Državni revizor konačno mora da ima poslovni prostor. Ne može državni revizor da traži u zakup poslovne prostorije, a država ih ima i te koliko. Toliko zgrada, toliko objekata, a toliko i vojnih objekata koji zvrje prazni, o kojima ću sada nekoliko reči kazati i želim da se otklone ona jučerašnja i današnja dešavanja kada je u pitanju Vojska Srbije i odbrana države Srbije.
Evo, postavljam jedno pitanje, ako mi dozvolite gospodine potpredsedniče, a postavljam ga Ministarstvu odbrane da mi odgovori - koliko je 2000. godine bilo zaposlenih u Vojnotehničkom institutu? Koliko je bilo u ovom institutu zaposlenih na dan kada je gospodin Dragan Šutanovac, ministar odbrane, preuzeo ovo ministarstvo? Treće - koliko sada na dan, dakle 26, ima zaposlenih u ovom institutu? Četvrto - kakva je bila i kakva je sada njihova kvalifikaciona struktura?
Koliko je Ministarstvo odbrane imalo zaposlenih na dan kada je Ministarstvo odbrane preuzeo gospodin ministar Dragan Šutanovac? Šesto - koliko je oficira pukovnika i generala Šutanovac praktično najurio iz Ministarstva odbrane? Sedmo - kakva je bila njihova kvalifikaciona struktura kada su najureni praktično iz Vojske, neki i penzionisani, a bili su mlađi i imali daleko stručniju kvalifikaciju i školsku spremu daleko veću nego ovi koji su dovedeni? Koliko je pukovnika ministar Šutanovac postavio na generalska mesta? Koje je to kriterijume podobnosti, po partijskoj pripadnosti, koristio gospodin Šutanovac da postavlja i proizvodi u čin generala? Gde je to? Koliko ima zaposlenih iz Ministarstva odbrane pri opštinama?
Ono što se ovih dana govorilo o broju, koliko ima Ministarstvo odbrane zaposlenih? Ima više nego što ima operativne vojske. Prikazuje se, i general Ponoš je rekao da ima 10.000. Ali, molim vas, u 160 opština u Srbiji postoje odeljenja i još toliko ima zaposlenih u Ministarstvu odbrane. Dakle, Ministarstvo odbrane ima veći broj zaposlenih nego što ima operativna armija Republike Srbije, kojom komanduje Generalštab.
Koliko je napušteno kasarni i vojnih objekata u Srbiji, koje zvrje prazne, a koje se pripremaju da budu prodate? Ali, od te prodaje Vojska Srbije neće imati nikakve koristi. Nijedan dinar od te prodaje ne ide Vojsci, ide u budžet Vlade tj. Ministarstva finansija.
Zašto se od izvoza vojne industrije ništa ne daje Vojsci, a radi se o izvozu, kako je rečeno ovih dana u sredstvima javnog informisanja, između 300 i 400 miliona evra? Nijedan dinar iz ovih sredstava, prema mom saznanju, ne dobija Vojska Srbije.
Koliko je za vreme mandata Dragana Šutanovca prodato vojnih objekata i gde su pare utrošene od prodaje tih objekata?
Dame i gospodo, poštovani građani, poštovani podoficira, poštovani oficiri, poštovani generali, dakle, Vojska Srbije je danas pod dve komande: pod jednom komandom komanduje ministar odbrane, po drugoj komandi komanduje načelnik Generalštaba.
Kako je to propisano u Zakonu o oružanim snagama? Kako stvari stoje, običan narednik danas, odnosno vojnik, podoficir, oficir i viši oficir i general u ovom trenutku ne zna po čijem naređenju treba da postupa.
U Vojsci Srbije došlo je do diferencijacije, jer načelnik Generalštaba kaže - došlo je do sukoba između njega i ministra odbrane. Kada god dođe do sudara, on kaže - do sudara dve koncepcije. Prosto rečeno, kada god dođe do sudara, pa i u saobraćajnim nezgodama, uvek se proizvede šteta. Kod ove dve koncepcije upravo je vidljiva ta šteta. Ta šteta će biti nenadoknadiva. Sada ćemo videti ko je pobednik. Dakle, stvari tako stoje.
U Vojsci Srbije je došlo, kao što sam rekao, do podele i diferencijacije. Naša vojska je bačena u političku arenu.
Dame i gospodo, vama je dobro poznato, pogotovo vojnim licima, tj. podoficirima, oficirima i generalima, a i narodnim poslanicima, da nije doneta strategija bezbednosti, da nije doneta strategija o odbrani države tj. o oružanoj odbrani i upotrebi oružanih snaga. Iz te strategije, dame i gospodo, proizilaze svi zakoni i svi propisi koji se odnose na Vojsku Srbije i na odbranu države Srbije od mogućih neprijatelja.
Ako dobijemo, dame i gospodo narodni poslanici, odgovore na ova pitanja koja sam danas postavio, onda ćemo videti o kakvim se to koncepcijama radi i o kakvim sudarima u procesu odbrane Republike Srbije.
Videćemo tada ko je koliko svojih podobnih podoficira, oficira i generala doveo u Ministarstvo odbrane, pa ćemo videti koliko je ministar odbrane postavio pukovnika na funkciju generala, da ih postavlja po njegovom izboru i po njegovoj podobnosti.
U armiji je ogromno nezadovoljstvo. Mnogi okreću glavu. Mnogi se varaju da je tamo sve u redu i ovo je malo došlo do nekog koškanja između general-potpukovnika gospodina Zdravka Ponoša i gospodina Šutanovca, ministra odbrane. Ne, ovo je vrlo ozbiljno pitanje.
Mogu vam reći, imam iskustvo kada je odbrana zemlje u pitanju, kada je u pitanju obaveštajna i kontraobaveštajna služba, kada su u pitanju pripreme i odbrana naše države i naše zemlje. Poznato mi je kako je bila nekada vojska organizovana, koje su formacije bile spremne da brane našu državu, da se naša vojska tradicionalno, srpska vojska i srpski vojnik je bio cenjen na svakom ratištu i u svakoj državi.
Srpska vojska nikada nije bila agresorska vojska. Srpski vojnik se samo uvek branio od daleko jačeg neprijatelja. Srpska vojska je bacala tri carevine na kolena. Šta mi danas imamo? Vojska na prosjačkom štapu. Vojska rasturena, razorena, razjedinjena, podeljena. Šta imamo sada? S kim ćete vi, gospodo, sutra na bunker? S kim na bunker sutra ako zatreba odbrana zemlje? S takvima koji govore da imaju različite koncepcije. Dame i gospodo, nije se lako usuditi ići na bunker.
Kada se kaže da nemamo pare za kupovinu jednog artiljerijskog projektila, to je opasna stvar. To je stavljanje do znanja našim neprijateljima da mi nemamo organizovanu i jaku vojsku, da nemamo oružje. Gde nam je to oružje? Gde nam je municija? Gde su nam toliki borbeni kompleti? Uništeni pre nekoliko godina. Zbog toga je naša vojska dovedena u ovakav položaj kakav jeste. Zbog toga je naša država pod znakom pitanja po pitanju bezbednosti.
Ko komanduje sada vojskom? Ako uzmete u obzir i ovoga gospodina Zdravka Ponoša, on je za poslednjih šest godina išao svetlosnom brzinom od običnog kapetana do general-potpukovnika. Znate koliko se čekalo da bi neko postao general.
Znate da je taj morao da bude, pre svega, pešadinac, pa je morao da bude desetar, pa komandir voda, komandir čete, pa je morao da bude komandir bataljona, pa da bude komandant korpusa, pa brigade, na kraju da stekne iskustvo, da prođe sve službe, da prođe komandnu odgovornost i da stekne komandno iskustvo. Imate čoveka koji je, prema nekim saznanjima, došao na tu funkciju čovek po nekoj preporuci.
(Predsedavajući: Vreme.) Završiću. Izvinjavam se.
Čija je to preporuka, što se to srpskoj vojsci obija o glavu danas, što Srbija ne može da ima vojsku koji je imala. Može. Zato SRS ima takva rešenja. Mi znamo da u našoj vojsci ima podoficira, oficira i generala toliko sposobnih, toliko stručnih, toliko školovanih, koji imaju i po dve akademije, koji u svakom slučaju mogu u svakom momentu da zauzmu mesto komandanta, tj. načelnika Generalštaba, i da postanu generali, iako su im to zadovoljstvo uskratili oni koji su tražili samo političku podobnosti i poslušnost. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, gospođo predsedavajuća, ovaj zakon koji je stavljen u proceduru pred Skupštinu, stavljen je sa zakašnjenjem.
Radi se o najznačajnijem zakonu u jednoj državi, on može biti i treba da bude izjednačen sa Ustavom. Jer, ako hoćete da cenite stepen demokratije u jednoj državi - uzmite procesno zakonodavstvo i iz njega ćete izvući zaključak i utvrditi da li ima tu demokratije ili nema demokratije.
Ono što sam želeo ovog puta da istaknem i podsetim poslanike i stručnu javnost jeste - da je Zakonik o krivičnom postupku koji je u primeni, njegova suština i njegove odredbe su nastale između 1999. godine, 2000, a konačno 2001. godine je usvojen jer je stavljen pred Saveznu narodnu skupštinu i Savezna skupština je taj zakonik i usvojila. To je bio prvi radikalni postupak u reformi krivičnog zakonodavstva u Srbiji, tadašnjoj SRJ.
Radikalni rezovi su zaista utemeljeni 2000. godine, kada smo u Saveznoj vladi pripremali ovaj predlog i ovaj zakonik, čiju sam grupu formirao i uz pomoć najstručnijih ljudi u državi, uključujući pre svega sudije, tužioce, advokate, profesore pravnih fakulteta, koji su u dužem vremenu s nama radili na pripremi ovako jednog važnog zakona u tadašnjoj SRJ, čije su odredbe prenete i preuzete u važećem Zakoniku o krivičnom postupku.
Šta je karakteristično i u čemu se sastoje te odredbe koje govore da je stručna javnost iskazala svoje mišljenje u odnosu na prethodne zakonike, kako zakone o krivičnom postupku, tako i Krivični zakonik. Prvi Zakon o krivičnom postupku je donet 1946. godine. Međutim, on je noveliran i donet sledeći, sa izmenama i dopunama, jedna čvršća norma koja je sadržala odredbe zakona, jer se onda zvao Zakon o krivičnom postupku, to je bilo 1953. godine.
Da bi novi zakon, odnosno Zakon o krivičnom postupku bio donet 1976. godine, a nove izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku izvršene su 1985. godine, da bi konačno ovaj zakon koji je u primeni trenutno bio donet u skladu sa važećim Ustavom SRJ iz 1990. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, čime se karakterišu odredbe i razlozi za donošenje takvog ciljnog zakona, gde smo mi tada u Saveznoj vladi, a to je bila politika SRS-a, da se mora doneti jedno novo krivično zakonodavstvo, kako u odnosu na procesno, tako i na materijalno zakonodavstvo.
Koji su ciljevi bili da treba da se ostvare demokratska načela iz uporednog prava? Najobimnije izmene i dopune ovog zakona iznošene su, kao što sam rekao, 1985. godine. Šta smo mi želeli i šta smo bili u obavezi prema građanima: da izgradimo ne zakon o krivičnom postupku, nego Zakonik o krivičnom postupku, koji treba da kodifikuje procesno krivično zakonodavstvo.
Prvo - usklađivanje zakona sa Ustavom, i to posebno sa odredbama koje se neposredno odnose na procesnu materiju ili su sa tom materijom bile u nekoj vezi.
Drugo - usklađivanje sa međunarodnim aktima, koje je naša zemlja ratifikovala ili čija ratifikacija predstoji, među kojima je najvažniji Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i skup minimalnih pravila o postupku sa zatvorenicima.
Treće - utvrđivanje novih rešenja na kojima je praksa i jugoslovenska tada krivično-pravna nauka ukazivala u toku dosadašnje primene ovog zakona, a koja će doprineti većoj efikasnosti krivičnog postupka i većoj zaštiti sloboda i prava čoveka.
Pored ovoga, u radu su uzeta u obzir i rešenja krivično-procesnog zakonodavstva većeg broja evropskih država, kao i sastavni delovi savremene krivično-pravne nauke uopšte, kako u odnosu na anglosaksonsko pravo, tako i u odnosu na kontinentalno.
Četvrto - usklađivanje teksta zakona sa izmenama društveno-ekonomskih i političkih prilika u našoj zemlji.
Peto - terminološko i redakcijsko usklađivanje Zakonika sa terminologijom novog ustava i pozitivnog zakonodavstva, sa kojim je Zakonik o krivičnom postupku u komplementarnom odnosu, kao i unapređivanje sistematske faze i sadržaja sistematskog Zakonika o krivičnom postupku.
Mada ovaj predlog, kada smo ga radili, ne predstavlja suštinsko odstupanje od koncepcije dosadašnjeg zakonodavstva.
Skrećem pažnju da ovo zakonodavstvo nije nastalo juče, niti je nastalo, vidite koliko je u Srbiji razvijeno zakonodavstvo bilo, od Dušanovog zakonika pa nadalje.
Pored dosadašnjih osnovnih načela, što smo se zalagali da u novi zakonik o krivičnom postupku moraju biti ugrađena načela - načelo zakonitosti, utvrđivanje istine, postavljanje kontradiktornosti tj. kontradiktornog postupka na širim osnovama, javnost, neposrednost. Dakle, zakon uvodi i nekoliko novih načela, koja proističu iz Ustava, kao što su načelo zaštite lične slobode i zabrane ponovnog suđenja. Ovo je novo, zabrana ponovnog suđenja.
Neki postojeći procesni principi su učvršćeni i prošireni, a odstupanja od njih reducirana, kao što je to u slučaju principa odbrane okrivljenog, odnosno osumnjičenog, odnosno optuženog.
Konkretizacijom ovog načela na mnogim mestima u zakoniku značajno su poboljšani položaj i pravo osumnjičenog, jer smo mi tada u radnoj grupi zauzeli stav da moramo izgraditi i uvesti institut osumnjičenog, a ne odmah optuženog ili okrivljenog. To je jedan značajan korak bio u odnosu na ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, jer kao što je poznato za vreme komunizma ovoga nije bilo.
Bio je to period u kome je lako bilo uhapsiti čoveka. Uhapsi ga onaj sa četiri razreda osnovne škole, pa ga drži u pritvoru mesecima, bez da zna sudija ili tužilac. Zato smo uveli status osumnjičenog i to iz uporednog prava.
Ali, mogu vam reći da kada smo pristupili ovim izmenama i radikalnim promenama, mi smo se rukovodili svim dostignućima iz uporednog prava iz evropskih zemalja i kontinentalnog prava, a čak smo uvodili i određene norme koje idu korak dalje, koje idu u prilog da se građanima Srbije pruže osnovna ljudska prava više nego što su to bila za vreme Informbiroa, za vreme Titovih pisama i za vreme raznih policijskih tortura.
Bila su u to vreme značajno proširena ovlašćenja organa unutrašnjih poslova, a mi uvodimo i ovde jedan deo da imaju i organi unutrašnjih poslova određena ovlašćenja, ali ta ovlašćenja organa unutrašnjih poslova tj. pripadnika policije moraju biti pod kontrolom, pre svega, suda i tužilaštva.
Šta znači institut i položaj osumnjičenog? To je nešto novo bilo koje je SRS želela, da mi poboljšamo krivično pravo, naročito u procesnoj sferi, tj. da policija može pozivati građane, ali u pozivu mora biti naznačeno u kom svojstvu se građani pozivaju. To je prvi put ugrađeno u novi, a sada važeći Zakonik o krivičnom postupku.
To mnogo znači građanima. Oni se osećaju bezbednije, sigurnije i ne mogu biti izloženi bilo kakvoj zloupotrebi, progonima ili šikaniranju.
Policija danas ima pravo da pozove građanina, ali u pozivu mora da naznači razloge pozivanja, u kom svojstvu se poziva građanin, da li se poziva kao osumnjičeni ili se poziva kao građanin da bi pružio određeno obaveštenje pripadnicima policije.
Drugo, uzimanju izjave u policiji mora da prisustvuje i branilac. Advokatura kao deo pravnog sistema, ustavna kategorija, prvi put ulazi u policijske prostorije. Za to sam se ja zalagao. Naročito zbog toga što oni tužioci, što profesori ni sudije ne znaju, nisu imali prilike da dožive šta znači pozivati čoveka, a da on ne može da se brani. To je ono što je izuzetno bitno.
Taj razgovor u policiji može da traje najduže četiri sata. Posle četiri sata, ako policija proceni da na osnovu prikupljenih dokaza ima mesta da se podnese krivična prijava, tada policija podnosi krivičnu prijavu, zavodi je u svoj zapisnik, lice sprovodi istražnom sudiji i predaje krivičnu prijavu javnom tužiocu, javni tužilac daje saglasnost za istražne radnje ili ne daje ili se lice pušta na slobodu. To su značajne stvari.
U Zakoniku o krivičnom postupku, dalje, šta smo zaključili, nije dobro niti je to po Ustavu, da se jedno lice više puta poziva povodom jednog krivičnog dela. Ne, zauzeli smo stav da se lice u policiju može pozvati samo jednom i više ne, ali povodom tog krivičnog dela. Ne može se pozivati više puta, pa da kaže, držimo ga od osam do osam uveče, pa onda kaže dođite sutra u 8 časova, pa narednog dana i tako možemo dozvoliti da se građani šikaniraju. Međutim, ovaj zakonik o krivičnom postupku to je sprečio.
Dalje, založili smo se da razgovoru pred istražnim sudijom mora da prisustvuje advokat, alfa i omega za odbranu i ostvarivanje ljudskih prava. Prava i dužnosti su branioca, koga angažuje sam optuženi, a ukoliko on nema pare ili nije mogao da angažuje branioca, tada je sud dužan po službenoj dužnosti da postavi branioca, kako bi to lice imalo pravnu zaštitu u toku krivičnog postupka.
Šta smo želeli kao novo? To je da lice iz pritvora bez istražnog sudije ne može biti izvedeno ni na jednu drugu stranu, ni u jednom pravcu. Može biti izvedeno i dovedeno samo u prostorije suda i, s druge strane, da tom razgovoru mora da prisustvuje branilac i mora da prisustvuje sudija, i da se o tome sačinjava zapisnik.
Dalje, što je praksa pokazala kao jednu lošu i negativnu praksu u prošlosti, osumnjičeni i optuženi ima pravo, nakon lišavanja slobode, obavljenog razgovora u prostorijama policije, da predloži i da traži od istražnog sudije da se izvrši lični lekarski pregled i utvrdi da li je možda bio izložen torturi ili prinudnom priznanju.
(Predsedavajući: Gospodine Jojiću, oko mnogo čega možemo da se složimo, ali jedan minut više vremena.)
Izvinjavam se, ali ovo je 16 minuta. Koliko ste rekli? Dvadeset minuta.
(Predsedavajući: Izvinjavam se.)
Dalje, dame i gospodo narodni poslanici, razumeli smo se ja i potpredsednik. Ono što je bitno, a jeste da smo takođe državnog tužioca nazvali državnim tužiocem, a ne javnim tužiocem, i da državni tužilac ima veća ovlašćenja u odnosu na proširenje, odnosno stavljanje zahteva za istragu, proširenje istrage i preduzimanje određenih mera kada je u pitanju prikupljanje dokaza za kontradiktorni postupak.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka smatra da je ovaj zakonik o krivičnom postupku trebalo ranije izneti pred narodne poslanike i da se izmene i dopune ne svode samo na ovoliko odredaba, već da je morao biti izrađen novi zakonik o krivičnom postupku.
Jer, mnogo odredaba neće biti potrebno da se menjaju iz postojećeg ovog zakonika o krivičnom postupku, mogu da vam priznam, verovali ili ne, da li hoćete da se složite sa tim ili ne, to je bio radikalski novi Zakonik o krivičnom postupku.
Naravno da sam u tu grupu uključio zaista najveće stručnjake, dok smo bili u Saveznoj vladi, da se donese jedan zakon koji garantuje prava i slobode našim građanima. Kada uporedite pre 2000. godine i 2001. godine one zakone i Zakonik o krivičnom postupku, naći ćete jednu čitavu skalu i sistematizaciju određenih krivično-pravnih propisa koji nisu garantovali osnovna ljudska prava i njihove slobode.
Ono što je jako važno, a to je da sada Ministarstvo pravde ima veliku odgovornost da u narednom periodu mora da što pre donese novi predlog zakonika o krivičnom postupku. Ali, i u tome kasnite. Moram da skrenem vašu pažnju, kada sam radio studiju u Institutu za uporedno pravo, i svih zakona koje sam radio sa grupom stručnjaka, uvek sam išao na to da vidim u kojim državama je koliko godina koji osnovni sistemski zakon je trebalo pripremiti i izneti pred parlament da bude usvojen.
Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku u zemljama anglosaksonskog prava i kontinentalnog rade se između 10 i 15 godina. No, mi nismo ti koji sada iznova izgrađujemo i vršimo reformu krivičnog zakonodavstva. Imamo podlogu iz ovog važećeg zakona, izuzetno veliku podlogu i široku, i ovo su uradili stručni ljudi. Ništa bolje nije tamo.
Uporedite, daću vam studiju koju smo radili, Instituta za uporedno pravo. Videćete da je naš Zakonik o krivičnom postupku iz 2000. godine, odnosno iz 2001. godine, demokratskiji više nego što je u ijednoj zemlji u Evropi. Da se podsetimo, kada je donošen Zakonik o krivičnom postupku 2006. godine, SRS je uložila veliki broj amandmana i ukazala je tadašnjoj vladi i tadašnjem predlagaču da to što predlaže neće moći u praksi da zaživi.
I to ste, gospođo ministre, i sami konstatovali, jer da nije te činjenice, te konstatacije poslanika SRS, vi ne biste sada bili u prilici da tražite odlaganje tog jednog zakonika, koji nije mogao ni slovom da bude primenjen u praksi.
Konstatovali smo tada da je 78 odredaba Zakonika o krivičnom postupku u suprotnosti sa Ustavom, dakle postoji nužna potreba da se uskladi sa Ustavom. Velikih ovde nekih mudrovanja ili uvođenja nekih novih načela ne treba.
Veliki je broj ovih članova, 125 članova koji su bili predloženi i verovatno će se staviti na dnevni red, da bude usvojen zakonik o krivičnom postupku. Ali, to nisu izmene, to mi liči, ovo što ste bili dostavili, to je već preširoko za izmene i dopune. Zbog toga je nužno doneti novi zakonik o krivičnom postupku, uobličiti ga, norme da budu precizne.
Ima nešto što sam primetio da preuzimate i prepisujete iz onog zakona koji je 2006. godine donet. Međutim, primećuje se odmah da su definicije i izreka normi izuzetno preširoke. Norma mora biti kratka i jasna, a da u praksi bude primenjena.
Zbog toga, dame i gospodo, narodni poslanici SRS u svakom slučaju ostaju kod ovih amandmana, mi smatramo da je ovaj zakonik trebalo doneti pred Narodnu skupštinu daleko ranije i da bi njegova primena bila odložena, kako smo mi to predložili, kako Ustav garantuje, predviđa i propisuje, nakon osam dana. Zbog toga smatramo da ovaj zakonik radikalski treba samo malo uskladiti sa Ustavom, ne može bolji biti u Evropi. Hvala vam.

Kolege poslanici, ovo što se u sredstvima javnog informisanja može pročitati i saznati je direktno usmereno na podrivanje vojne bezbednosti i bezbednosti jedne države tj. naše države konkretno.
Ako načelnik Generalštaba kaže - ako ne bude u budžetu toliko i toliko miliona dinara vojska neće imati metak da ispali. To je poruka našim neprijateljima da smo mi narod koji nema odbranu zemlje, niti ima vojsku koja je sposobna da je brani u svakom trenutku.
Tražim obaveštenje, u smislu odredaba članova 225 i 226. Poslovnika Narodne skupštine, na kojim komandnim mestima je bio general, odnosno načelnik Generalštaba sada Ponoš Zdravko? Na kojim dužnostima je on to proveo, pa je došao i preskočio kao ptičica, od vodnika ili kapetana odjednom da bude načelnik Generalštaba?
Znate li vi koliko imamo generala i oficira koji su završili više vojnih akademija i visokih vojnih akademija, koji nisu mogli, zbog toga što nisu partijski i politički pripadali vladajućoj koaliciji, da dođu na mesto, i to časno i odgovorno, da budu načelnik Generalštaba? Na stotine je takvih pukovnika i generala.
Zašto nam se ovo događa? Zato što nemamo zakon o stranim nevladinim organizacijama, a vidite da upravo podržavaju Zdravka Ponoša strane nevladine organizacije i nevladine organizacije u našoj zemlji.
Ovo je katastrofa. Ovo je upravo obaveštenje naših tradicionalnih neprijatelja da Srbija više nema vojsku. Tradicionalno Srbija je, zna se kroz istoriju, prolazila uspešno, njena vojska i tri carevine je bacila na kolena.
Hoćete li da vam bude Zdravko Ponoš i dalje na čelu Generalštaba? Ne može on da bude načelnik Generalštaba više. On mora biti pomeren. Proverite samo da li je bio komandir voda, komandir čete, komandir bataljona, komandir puka, komandant korpusa, brigade, pa da dođe odjednom za načelnika Generalštaba.
Kako je došao tom brzinom i od kapetana unapređen je u čin general-pukovnika? To je neshvatljivo. Ko je mogao tako? Jedino je mogao Žukov, koji se pet godina borio protiv fašista i neprijatelja, da dođe tim putem i tom brzinom do generala i maršala.
Prema tome, Zdravko Ponoš ne može da bude načelnik Generalštaba. Srbija ne zaslužuje takvog načelnika, takvog odmetnika. On se odmetnuo i on je bačen u političku arenu. Nevladine organizacije nemaju šta da traže. Ima da dignu ruke od organa bezbednosti i od vojske Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče Narodne skupštine, bolje bi bilo da Skupština Srbije ovih dana raspravlja o standardu građana, o zapošljavanju radnika, o otvaranju fabrika, o onome što može doneti bolji život našim građanima.
Dame i gospodo, kroz istoriju podela vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu poznata je u Srbiji odavno. Ono o čemu bi trebalo voditi računa u budućem periodu, to jeste učiniti sve da ne dođe do primene u praksi usvojenih zakona o pravosuđu tj. o izboru sudija, o izboru tužilaca, o Visokom savetu sudstva, o Državnom veću tužilaca i o teritorijalnoj organizaciji sudova u Srbiji.
Ovih dana je bilo dosta reči o tome. U ovoj skupštini sede ljudi koji imaju pravničko i advokatsko iskustvo, i ljudi koji imaju i struku, i znanje, i iskustvo, i znaju da ovi zakoni nikada neće moći doneti dobrobit našim građanima.
Nije jasno ko se usudio da brže-bolje izađe u susret EU da bi se usvojio što veći broj zakona u tekućoj godini. Nije bitno koliko se zakona donese, možete doneti pet hiljada zakona, ali je bitno da li će Srbija imati dobre zakone.
Unazad 200 godina Srbija je izgrađivala pravosudni sistem i dostigla jedan solidan stepen i ona se može porediti sa drugim evropskim zemljama kontinentalnog prava kada je u pitanju organizacija i rad pravosudnih organa, ali ne u celini. Pravne pretpostavke su postojale. Međutim, subjektivne slabosti i politika pravosuđe će da dovedu na prosjački štap.
Ono što je najtragičnije, tu je dr Batić, raniji ministar pravde, ugledni i stručni advokat, i drugi pravnici su tu, da mogu slobodno da potvrde ovo što ću reći, da je Narodna skupština donela zakon i tako primenjuje retroaktivnost, naročito kod izbora sudija i tužilaca. To je u suprotnosti sa Ustavom. Stalnost sudske funkcije obezbeđena je Ustavom iz 1990. godine i tu postoji kontinuitet. Diskontinuiteta nije bilo, niti ga ima.
Šta je Narodna skupština učinila? Ona sada donosi zakone sa retroaktivnom snagom.
Imaćemo sudije sa različitim mandatima, sudije sa mandatom koje će birati Narodna skupština na tri godine i sudije koje će sa mandatom birati Visoki savet sudstva. Tu nema pravde.
Ako jedan nadležni državni organ ne bira sudija, nema pravde. Šta je sad u pitanju? U pitanju je lustracija i to gde? Prva lustracija će biti sprovedena u pravosuđu. Ko garantuje da će od 2.200-2.300 sudija svi biti ponovo izabrani? To ne garantuje ovaj set zakona o pravosuđu. To se odnosi i na tužioce.
Ono što je vrlo opasno, to je da će tužilaštvo biti izvršni organ izvršne vlasti. Vlada je ta, i politička stranka ili koalicija koja je na vlasti, bez obzira koja stranka bila, ona će, po svojim merilima, svojim kriterijumima i svom izboru predlagati i birati javne tužioce i njihove zamenike. To je vrlo opasno, iako su doneti ti zakoni.
Napominjem, duboko sam uveren da će se i ovde primeniti ono "vakacio legis", što znači - odložićemo njegovu primenu, pa odlažemo sada za godinu dana, a kad budemo videli da nemamo za to stvorene uslove, ni materijalne, ni tehničke, čak ni kvalifikacione, ni stručne.
Onda ćemo doći u situaciju, kao i sada, uoči sledeće godine moramo tražiti drugo rešenje, a videli ste da imamo brojne zakone koji ne mogu da budu primenjeni, a trenutno je u opciji i na izboru sudijama da biraju koju će odredbu kog zakona primeniti, pogotovo kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku. To je veliki problem.
Kada je izbor sudija i tužilaca u pitanju, vidite šta se događa. Donet je zakon u kome Visoki savet sudstva neće biti biran u postupku i proceduri na način na koji se biraju sudije. Oni imaju privilegiju da biraju sami sebe, a kad izaberu sami sebe, onda će da slušaju predlagača, videćemo ko će to biti, i on će da predlaže svoje kandidate, pa će politička stranka doneti kod ministra pravde ili u Visoki savet sudstva spisak sa memorandumom politički stranke i reći - mi imamo predlog za ove sudije, oni bi trebalo da prođu.
Ne treba da prođu i ne treba da budu birani sledeći, pa će sa toga spiska da idu oni ljudi koji su možda časno i čestito, odgovorno obavljali svoju dužnost. Kada političke stranke utiču na pravosuđe, vrlo je opasna stvar. Guramo pravosuđe u političku arenu, u arenu političkih stranaka koje su na vlasti.
Kada su u pitanju tužioci isti je slučaj. Nema izbora i procedure za Državno veće tužilaca, isto kao što je to za zamenike i tužioce. Tu je problem. Tu je problem što se politika meša u pravosuđe. Kada se govori o tužilaštvu, da li je tužilaštvo nezavisno ili da li je samostalno.
Dobro je rekao dr Batić, nedavno - izvinite, molim vas, nisu oni beli medvedi da budu zaštićeni i u pravosuđu. To je tačno. Nikome nije na glavi u Srbiji u pravosuđu kruna i da je on naslednik krune. Ne.
Prema tome, političke partije koje su na vlasti samo narušavaju i čine lošu uslugu u ostvarivanju osnovnih građanskih i političkih prava u ovoj državi. Ne može da bude ni nezavisno tužilaštvo. Mora biti neko ko će i na tužilaštvo i na sudovima da ima neki uvid o njihovom radu.
Ovako, ako se bukvalno shvati, tužilac i sudija će reći - molim vas, što vi mene pitate za rezultate rada? Što se vi mešate koju sam odluku doneo? Da li je ona dobra ili nije? Da li mi je potvrđena, ukinuta, ili preinačena? Nemojte me pitati. Ja sam samostalan.
Gde to ima? U Gornjem domu lordova, u Engleskoj, pa nema ni tamo toga. Ni engleski kralj ni kraljica nikada ne mogu da određuju ko će biti taj i kakvu odluku treba da donese. Kod nas je moguće.
Sve je sumnjivo. Kada god se udaljite od Ustava sve nam je sumnjivo i sve je rizično. Kod nas se uglavnom odstupa i udaljava od Ustava. To je problematično. Ustav je zakon koji ne može niko da krši.
Uzmite sudske odluke i videćete kada su u pitanju progoni političkih neistomišljenika, uzmite samo iz 2003. godine, u akciji "Sablja", kada je uhapšeno 12.500 ljudi, uzmite sudske odluke, izanalizirajte, izađite pred Miloša, pred ovaj parlament, neka izađe bilo ko i neka saopšti - jeste, to je bila akcija "Sablja", koja je trebala da uvede demokratiju u našu državu. Ne, to je bilo najveće zlo. To je bila velika opasnost ugrožavanja osnovnih ljudskih sloboda i prava.
Dame i gospodo, u našem pravosuđu šta još ima? To vi dobro znate. Nepotizam je u pravosuđu. Imamo takve slučajeve da čitava porodica u jednom sudu ili u jednom pravosudnom organu, u jednom gradu, caruje i vlada, uključujući tu pojedine prijatelje i "sposobne" advokate. Kada se tu "G G" preduzeće napravi, nema tu nijednog preduzeća koje može uspešnije da radi. Žena je drugostepeni sudija i predsednik veća, muž advokat, ćerka tužilac ili advokat, zet sudija ili advokat, šta imamo mi da govorimo o nekom pravosuđu u Srbiji, pa će biti nepristrasno? Nema ni govora.
Šta da kažete kada imamo i takve ljude, advokat napiše danas tužbu i predaje, tačno zna koji sudija po redu treba da dobije taj predmet. On kaže - kada dolazi na red taj i taj sudija? Danas. Predajem tužbu. Odlazi kod sudije. Sudija danas prima tužbu, prvo referent zavodi tužbu u upisnik parnični, zatim dostavlja ga sudiji. Sudija istog dana zakazuje pretres, izvodi dokaze, saslušava stranke, donosi presudu i presudu proglašava pravosnažnom.
U kojoj to državi ima? Imam takvu presudu, dame i gospodo. U pravosuđu čestiti ljudi moraju da ostanu i oni moraju da rade. Način na koji treba sada da se obračuna aktuelna vlast sa sudijama i tužiocima je naopak. Zašto?
Prvo treba iz pravosuđa korumpirane ljude udaljiti. Kažem vam da u svakom pravosudnom organu među sobom se znaju ko je taj koji je sklon određenim nepravilnostima i kršenju zakona. Znaju se međusobno.
Najbolji bi izbor sudija, mada bi tu trebalo voditi računa, kod predsednika sudova naročito, da potekne inicijativa tajnim glasanjem, ali tajnim glasanjem iz pravosudnog organa u kome treba da se bira predsednik suda. Potom da ide na više instance. Gospodin Batić se suočio koliko puta sa tim problemom. Ne možete politiku, pre svega, da udaljite iz pravosuđa.
Prema tome, kada govorimo o pravosuđu, pravosuđe je jedan stub države, jer možete imati lošu policiju, možete imati lošu prosvetu ili druge institucije i resore, ali ako imate loše pravosuđe i ako se udalji sudija ili bilo ko od Ustava, tu je stvar rizična i vrlo opasna po osnovna ljudska prava i njihove slobode. Drugo, videćete sada da će biti takvih slučajeva, onih kojima je ukidana presuda u 40 i 50% slučajeva, sada će ti da prođu. Zašto? Zato što su možda članovi neke političke stranke. Oni će biti izabrani.
Kada je u pitanju izbor predsednika sudova, izbor predsednika sudova po meni treba da se vrši sake četiri godine, jer ljudi se zamore, umore se kao predsednici sudova. Zato ih treba menjati svake četiri godine i birati. Zato treba sada da usledi i izbor novih predsednika sudova. Novu krv ubacimo u pravosuđe i neka rukovode pravosudnim organima.
Neće se desiti da u Beogradu sudovi rade od 7.30 do 15.00 časova, a da negde rade pola radnog vremena, to znači da rade kad oni hoće. Rade od 9.00 do 13.00 i kada građanin dođe da ostvari neko pravo, ne može. Bezbroj puta sam se uverio. Ima tu i advokata koji su svakodnevno bili i jesu u sudovima i vide kakva je situacija.
U Beogradu možeš da overiš izjavu do pola četiri. U nekom drugom gradu možete samo do jedan. Kaže referent, birokrata - nema, mi smo radili do jedan, više ne primamo stranke. Ne može tako. Mora biti reda i može biti reda.
Najodgovorniji za stanje u pravosuđu jeste predsednik suda. Kada su u pitanju sudije on je najodgovorniji. On mora da zna šta mu radi pisarnica, i parnična, vanparnična i krivična. On mora da zna šta mu radi gruntovnica. On mora da zna kada mu je koji predmet u sud pristigao.
On mora da zna koji sudija koje procesne radnje je preduzeo i kada, kada je primio predmet, kada je završio predmet, kada je zaključio raspravu ili pretres, kada je izradio presudu. U praksi sam imao, verujem da će gospodin Batić to potvrditi, da posle godinu ili dve, rekao sam prošli put u Požarevcu sam našao da posle tri godine se piše presuda. Ne može tako, gospodo.
U pravosuđu treba da ostanu ovi ljudi koji rade časno i pošteno, ali sve ono za šta se smatra da nije ažurno, nije stručno u pravosuđu, ti ljudi neka biraju drugo zanimanje. Većina u pravosuđu su časni i pošteni ljudi. Njima moramo da damo podršku. Moramo da se borimo da oni budu u pravosuđu, da budu izabrani i da ostanu. O reizboru ne treba govoriti. Čist reizbor.
Mada, govorim ponovo, Ustav garantuje da nema reizbornosti. Nema diskontinuiteta. Ovim zakonom se to uvodi. To je ono što je opasno i SRS ima rešenja za to. Ima rešenja da se unapredi pravosuđe u Republici Srbiji. SRS će podržati svakog nosioca pravosudne funkcije koji časno i pošteno, nepristrasno i nezavisno donosi sudske odluke, iza kojih on stoji i koji se ne obruka, i koji neće naneti štetu građanima.
Imate ovakav slučaj, ako se vodi sudski spor za naknadu štete ili isplatu po Zakonu o obligacionim odnosima, neko je nekome bio dužan recimo sada 500 hiljada dinara, započeo je parnicu pre deset godina, računao je da nije u obavezi da je izmiri. Posle deset godina zaključuje se rasprava i donosi se presuda posle godinu dana. Sada vidite u kakvoj je situaciji taj građanin koji mora da plati i glavnicu i kamatu, koja nekada pređe i deset puta više od glavnice. Ko je kriv? Pravosuđe.
Drugo, kada je u pitanju disciplinska odgovornost, ona mora da bude kao institut i kod nas. Govorio sam, u Nemačkoj je to obavezna primena i postoji disciplinski postupak sudija, naročito za nestručno vršenje određenih sudskih funkcija. Ne možete vi dozvoliti da sudija ne radi, da krši zakone i da tu ostane.
Ta disciplinska odgovornost ide u prilog čak i nosiocu pravosudne funkcije. On mora da računa da ga čeka ovaj na krivini, predsednik suda, koji mora pokrenuti postupak, ili drugi nadležni organ, da će biti razrešen ukoliko prekrši zakon, ukoliko nestručno obavlja poslove, ukoliko neblagovremeno izrađuje odluke, zbog čega građani trpe štetu.
Sada da dođemo do još jedne važne činjenice. Evo pitanje, nije tu ministar pravde, postaviću pitanje i tražim odgovor, ako mi dozvolite, gospođo predsedniče. Koliko je država Srbija unazad četiri godine platila naknade štete građanima zbog nezakonitih sudskih odluka? Za četiri godine, koliko je država Srbija platila štetu građanima zbog toga što su pretrpeli štetu nezakonitim odlukama državnih organa, to jest, pre svega sudova? Ogromna je to cifra.
Mnogi se sada pitaju, pa zašto bi trebalo da odgovaram za naknadu štete ako sam doneo pogrešnu odluku i pogrešnu presudu, a kojom sam naneo štetu nekom građaninu. Ne, ima da odgovaram zato što nisam vodio računa dok sam vodio postupak i doneo odluku pravilnu, i taj građanin ne sme da pretrpi štetu. To vam je u zemljama anglosaksonskog prava, a ujedno i kontinentalnog.
Zato radikali poručuju sudijama poštenim i tužiocima, radite svoj posao kao časni i pošteni ljudi, oni koji su korumpirani, sami morate da ih predlažete da budu uklonjeni, neka traže drugo zanimanje, a vama SRS garantuje nezavisnost i postojanje, i tradicionalno da budete dobre sudije, unazad 200 godina imate na šta da se oslonite i mi kao srpski radikali želimo da imamo dobro pravosuđe u Srbiji.

Iskoristio bih priliku, pošto je to retka prilika, da gospodina Milosavljevića, ministra u Vladi Republike Srbije, pitam – koliko hrvatskih firmi posluje u Srbiji, tamo gde je on bio ministar, posebno sa aspekta izdavanja i prodaje poljoprivrednog zemljišta hrvatskim kompanijama?
Drugo pitanje – kada će u Zagrebu da otvori jedno trgovinsko predstavništvo Republike Srbije, jer je prekjuče (ili u četvrtak, koliko se sećam) otvorio jedno trgovinsko predstavništvo i jednu kompaniju u Srbiji, tj. između Pančeva i Beograda sa 44.000 kvadrata?
Čiju to robu prodaju u toj kući? Da li je to roba naših, srpskih proizvođača ili je to roba iz Hrvatske, posebno kada se ima u vidu da se neke carinske olakšice daju onima koji, kao tajkuni, u Srbiji posluju?
Treće, gospodine Milosavljeviću, vi ste potpisivali, dok ste bili ministar poljoprivrede, ugovore o davanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Da li znate koliko milijardi duguju tajkuni i oni koji bespravno uživaju i koriste to poljoprivredno zemljište, a naši individualni proizvođači nisu imali priliku da se isparcelišu određena područja i gazdinstva pa da se omogući da svi građani konkurišu? Koliko je gospodin Todorić i „Agrokor“ u posedu zemljišta u Srbiji? Koliko milijardi nije naplaćeno? Vi odgovarate za to.

Poštovani građani Srbije, imamo pred sobom jednog nazoviministra, koji je uništio poljoprivredu Srbije. Da sam na njegovom mestu, ne bih ušao pred narodne poslanike da im kažem da sam imao čast da otvorim jednu hrvatsku firmu i kompaniju u Srbiji, a da nisam imao čast da otvorim ni kokošinjac u Hrvatskoj.
Koliko stotina hiljada hektara Todorović uživa? Otkud mu? Gospodine Milosavljeviću, vi ste potpisivali ugovore, a ne lokalna samouprava. Ovde ste izjavili pred narodnim poslanicima da lokalna samouprava raspisuje tendere. Jeste, ali ko potpisuje ugovore? Vi ste ih potpisali. Doneću ih sad, imam gore desetak.
Drugo, niste ograničili rok naplate, niste naplatili po Zakonu o izvršnom postupku, niste postupili po Zakonu o obligacionim odnosima. Ko ne poštuje ugovor, ugovor mu se raskida. Kad ste vi raskinuli ijedan ugovor?
Kako to Đorđe Nicović koristi 1.000 hektara u Banatskom Brestovcu, a ne plaća nikome ni žutu banku? Kako to jedan građanin u Omoljici koristi 740 hektara a duguje sada, u ovoj godini, 800.000 evra, samo po tom ugovoru?
Vi pričate da lokalna samouprava zaključuje ugovore. Ne. Vi ih potpisujete, i vi ste obmanuli javnost, i vi ste ovde, u ovom parlamentu, u ovom trenutku najveći manipulator. Vi ćete odgovarati za stanje u poljoprivredi jer ste vi potpisivali te ugovore.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada su u pitanju banke, kada je u pitanju Privredna banka Pančevo, koja je pod ingerencijom državnog sekretara, gde je predsednik Upravnog odbora... ja sam tražio obaveštenje, molio bih da se ne brani ćutanjem jer nije kriv. Onaj ko ćuti, on je kriv, a onaj ko nije kriv, on i govori, on se brani barem. A vi nemate razloga. Hoćete li pokrenuti krivični postupak za pljačku u Privrednoj banci Pančevo?
Molim vas, obraćam se i vama i ministru finansija, nije primereno da dođete pred narodne poslanike i sedite, a po vašoj želji i izboru izađete da odgovorite na poneko pitanje. Ovo su predstavnici naroda i Srbije, evo, ovde što sede. Onda ste dužni da izađete i odgovorite – hoćete li pokrenuti krivični postupak s obzirom da je banka utvrdila odgovarajući krivični postupak? Ne da samo vrate pare i da ih kaznite novčano, jer to nije primereno.
Kada neko ukrade bicikl koji vredi pet-šest hiljada dinara, on ide na sud i odgovara krivično, a ovaj ovamo koji je zajedno sa svojom grupom... 13 miliona dinara iz Privredne banke Pančevo je uzeto na ime izvršnog odbora. E pa, neko za to mora da odgovara.
Dalje, kada su u pitanju Beogradska banka, i ove četiri banke, želeo bih samo da vas pitam – da li je tačno da se troškovi stečaja kreću i do milijardu dinara, na četiri banke, ili ne? Molio bih vas da date odgovor.
Naime, zbirni ukupni troškovi odvojenih stečajnih postupaka u tri banke, Investbanci, Jugobanci, bez Beogradske banke (za koju se raspolaže podacima samo za prvih šest meseci ove godine) unazad sedam godina, do kraja 30. juna 2008. godine, iznosili su preko 3,5 milijarde dinara, od čega na teret njihove stečajne mase pada 1.233.000.000. Sudeći po projekciji troškova stečaja Beogradske banke za 2008. godinu od preko 140 miliona dinara, a naslućuje se da bi ukupni sedmogodišnji troškovi stečaja mogli da budu barem u nivou troškova ostalih banaka koji za svaku godinu prelaze preko milijardu dinara.
Da li je ovo tačno ili nije? - molim vas da date odgovor Skupštini, da bismo mogli da postavimo pitanje – da li neko vrši kontrolu stečajnih upravnika i tih stečaja, a Ministarstvo za finansije je odgovorno?
Još jedno pitanje – da li ćete staviti van snage ovaj pravilnik o nagradama i naknadama stečajnih upravnika? Molim vas, to je kriminalni pravilnik. Stavljajte to van snage, to je pljačka naroda!
Nisam dobio odgovor da li je tačno da je stečajni upravnik na ime stečaja "Robnih kuća Beograd" primio 460 miliona dinara? Molim vas, ti troškovi su enormni.
Drugo, ne dobijamo odgovore od ministra finansija – koliko je uskraćen republički budžet zbog toga što su mafijaši ušli u posed na stotine hiljada hektara državnog zemljišta, a država je oštećena za desetine milijardi jer niko ne kontroliše izvršenje ugovora o davanju državnog zemljišta u zakup?
Najnovija moda jeste: nije platio, zaključujemo vansudsko poravnanje, ali u vansudskom poravnanju ne učestvuje veštak.
Prema tome, gospodo, budžet je oštećen, država je oštećena. Hvala.

Član 226. Gospođo predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije i ministre unutrašnjih poslova, od Rimljana do današnjih dana, od Rimljana, Turaka, Austrougara, nikada nije bilo dozvoljeno da se razoru pašnjaci građana koje su vekovima koristili. Poljoprivredno zemljište koje koriste pojedini tajkuni ogromne je površine i država trpi veliku štetu.
Pre neki dan u Omoljici, u naseljenom mestu u opštini Pančevo, razorano je od strane nepoznatih lica koja su došla sa traktorima 110 hektara pašnjaka građana koji su vekovima koristili ovo zemljište kao pašnjake.
Kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, imao sam prilike prekjuče da razgovaram sa ljudima u tom naseljenom mestu, koji traže odgovor – koji su to ljudi koji su došli i preorali 110 hektara pašnjaka i onemogućili građanima da koriste pašnjake koje su koristili vekovima?
Dalje, Ministarstvo poljoprivrede je izdalo poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Međutim, zakupci ne plaćaju državno zemljište koje koriste. Na teritoriji opštine Pančevo Siniša Radovančev duguje 765.000 evra, Miroslav Aleks duguje iznos od 267.000 evra, "Dit Agro" duguje 4.146.
Profiteri su vršili vansudsko poravnanje mimo suda. Ko im je omogućio da se vansudskim poravnanjem može obećavati naplata duga bez procene i veštačenja? To vansudsko poravnanje je zaključeno sa AD "Vojvodina" Starčevo, koja duguje 158.000 evra. DOO "Nicko agrar" Banatski Brestovac duguje 111.000. Mislim da je DOO "Nicko agrar" Nicovića Đorđa. On duguje 111.000 evra. AD "Dolovo" duguje 117.000.
Molim vas, "Nicko agrar" u Banatskom Brestovcu bespravno obrađuje 902 hektara, AD "Jabuka" bespravno koristi 26 hektara, AD "Kačarevo" 129 hektara, PDP "Dunav" Ivanovo 166 hektara.
Dame i gospodo...
(Predsednik: Vreme, gospodine Jojiću.)
...ovo je neviđena pljačka u agraru i tu mora MUP da se umeša i Ministarstvo za poljoprivredu da izvrši reviziju i kontrolu i da oduzme, a da pokrene i odgovarajuće postupke pred nadležnim sudom. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, gospođo ministre, dobio sam jedno pismo od radnika ''Privredne banke'' Pančevo. Radnici banke ističu i mene upoznaju da je rešenjem Vlade Republike Srbije razrešena grupa ljudi, tj. članovi Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita. Do 6. decembra to su bili dr Slobodan Ilić, predsednik, imam retku priliku i čast da se vama obratim, da date jedno obaveštenje, zatim dr Mirko Cvetković, mr Mlađan Dinkić, dr Predrag Bubalo, Mira Erić-Jović, član, Mirjana Jovašević, član, Emica Zdravković, član.
Međutim, Vlada Republike Srbije je, posle razrešenja ovih članova, imenovala nove članove i novog predsednika Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita. Na čelu tog odbora jeste predsednik Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Za članove: dr Diana Dragutinović, ministar finansija, mr Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, Mira Erić-Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, Emica Zdravković, dipl. pravnik u Udruženju banaka Srbije, Ljubomir Ilkić, savetnik direktora Brokersko-dilerskog društva i Dragana Pavlović, rukovodilac grupe za porez na dobit preduzeća u Ministarstvu finansija.
Gospodine Iliću, molim vas, ako biste bili ljubazni, ako želite i ako hoćete da nam date odgovore, jer imam pismo od strane radnika i imam obavezu kao poslanik, kao poslaniku su mi se i obratili. Da li ste vi znali, gospodine Iliću, da je Munić Snežana primila 5.352 .hiljade dinara kao predsednik Izvršnog odbora banke, da je Kavaja Svetlana primila 3.584 hiljade dinara, Pejčić Nenad 2.965 hiljada dinara, Đurić Vesna 774 osam stotina hiljada dinara, Urošević Nenad jedan milion dinara, da li ste znali da je Mihajlović Nadica iz Beograda primila 774 hiljade dinara, Pantelić Marija iz Beograda član Upravnog odbora...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, navedite član Poslovnika na koji se pozivate da je povređen.)
... član 226, imam pravo da tražim obaveštenje, a ovo je retka prilika, gospođo potpredsednice, jer je u pitanju državni sekretar koji može, ne odnosi se na državnog sekretara, da je on lično primio pare, ne odnosi se ni na ministra da je primio pare, nego sada govorim o članovima koji se pominju u ovom pismu, a na sajtu, kako sam obavešten, banke i Agencije postoje ovi podaci.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Zamolio bih vas. Nastaviću.

Gospođo potpredsedniče Narodne skupštine, samo bih nastavio još nekoliko reči i molio bih i tražio obaveštenje od državnog sekretara da nam ipak saopšti da li su tačni ovi podaci koje sam izneo, i još da dodam navode da je Urošević Nenad primio milion dinara, Nadica Mihailović 774 hiljade dinara i Marija Mitić 905 hiljada dinara.
Drugo pitanje za koje tražim obaveštenje, da li ste znali da ''Privredna banka'' posluje nerentabilno, a da su zaposleni šest meseci bili kažnjeni tj. plata im je bila umanjena za 10% prema tvrdnjama radnika.
Gospodine Iliću, državni sekretare, vi ste kao Agencija za ovu oblast imali ingerencije, da li ste znali i da li su preduzete neke mere, da li je Agencija za depozit nešto preduzela, da li je neke mere preduzela Narodna banka? Ako jeste, koje mere? Da li je Narodna banka ili vaša Agencija utvrdila neke nepravilnosti? Radnici ukazuju da su utvrđene brojne nepravilnosti i da je to bio osnov zbog čega je navodno menjan Upravni odbor.
Da li sada Upravni odbor ima ovakva primanja, kao što su primali u prethodnom Upravnom odboru? A shodno onom nalogu što je gospodin Dinkić rekao, vi vršite kontrolu i imate ingerencije prema banci, ako je to tačno, a mislim da jeste, Agencija vrši kontrolu i ima ingerencije nad ''Privrednom bankom'' u Pančevu.
Molim vas, ako su utvrđene nepravilnosti, koje su to nepravilnosti u pitanju, precizno bih molio obaveštenje i koji je postupak pokrenut, ako je bilo šta pokrenuto? Da li ste znali da je radnik te privredne banke u Pančevu, gospodin Kocevski, zbog toga što je osumnjičen da je on izneo u javnost, pa su pisale novine "Pančevac", a navodno i "Blic", to treba proveriti, zbog toga bio kažnjen i to premeštajem iz Pančeva da radi u Alibunaru, inače bio je ložač u ''Privrednoj banci'', stanuje u Kačarevu, a Kačarevo - Pančevo je udaljeno 10 kilometara...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, navedite član Poslovnika na koji se pozivate.)
... zahvaljujem, završavam, a sada treba da pređe dnevno 100 kilometara, od Kačareva do Alibunara i obrnuto.
Molim vas, tražim obaveštenje, da li ste vi znali za ovo i da li možete to obaveštenje da nam date?
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović treba prihvatiti, s obzirom da on unapređuje tekst ovog zakona i, s druge strane, uređuje na bolji način primenu ovog zakona i sprečava brojne moguće zloupotrebe.
Dame i gospodo, predlažem da se ovaj amandman usvoji. Ali, ako mi dozvolite, u okviru ovih tema koje su se danas, a i prethodnih dana, nalazile i nalaze se u ovom parlamentu, skrenuo bih vašu pažnju i ujedno upitao ministra finansija, gospođu Dragutinović: kada će se radnicima "Robnih kuća" isplatiti ono što je obaveza, a obzirom da ih ima jako puno, da su brojne porodice ugrožene, da su oštećene i da su mnogi ostali na ulici?
S druge strane, postavljam pitanje ministru, gospođi Dragutinović, da li ste upoznati sa rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu br. St. 802/97, od 5. 2. 2008. godine? Da li vam je poznato i da li je tačno da je stečajni upravnik, po osnovu stečajnog postupka u kome je učestvovao, u "Robnim kućama" primio 460.402.571,00 dinar? Da li Vlada ima nameru i da li želi da spreči opštu narodnu pljačku? Da li je taj stečajni upravnik na slobodi? Da li sudije koji donose takve odluke još uvek sude u ovoj državi? Dakle, da li je ministar za privredu ili koji ministar je doneo onaj nakaradni i, moram reći, kriminalni pravilnik za naknadu i nagradu stečajnim upravnicima?
Ovo je veoma opasno i podriva budžetski sistem naše države. Ako je to tačno, da je 460 miliona primio stečajni upravnik, ne znam da li je ministru, koji je doneo takav pravilnik o naknadama i nagradama stečajnih upravnika, mesto na slobodi ili u zatvoru. Ovo je neshvatljivo.
Verujem, dame i gospodo i vi narodni poslanici iz pozicije da se nećete složiti da ovakva naknada ili nagrada bude isplaćena pojedinim stečajnim upravnicima.
Ovo je stečajna mafija koja krade i pljačka. Taj pojedinac je opljačkao sam 460 miliona dinara radnika Robnih kuća "Beograd". Koliko li je njih koji su učestvovali u stečajevima u Republici Srbiji takvih? Koliko je njih koji su imali i po 10, i 20 stečajeva, gde su bili stečajni upravnici u tim poslovima i ko može ovo više da toleriše?
Na primer, po važećem pravilniku za naknadu stečajnih upravnika, ako je vrednost stečajne mase 2.001 evro, stečajnom upravniku treba da se još uveća i on treba da primi naknadu i nagradu za njegov rad u iznosu od 2.400 evra. A da ne govorimo ako je u pitanju 100.000 evra, 200.000 evra, 1.000.000 evra ili više miliona evra.
Napominjem, juče sam, gospođo ministre, napomenuo ovde i poslanici SRS su zgranuti jednom činjenicom, da je u stečajnom postupku "Agroživa" u Pančevu stečajnom upravniku namenjeno i predviđeno za njegovu naknadu i nagradu 650.000 evra, a da taj stečajni upravnik ima privilegije i uspostavio je monopol u Srbiji, a posebno u Vojvodini, Subotica, Sombor, Novi Sad, Zrenjanin i da ne nabrajam.
Ovo je neprihvatljivo. Ovo nije shvatljivo. Ovo narod nije zaslužio. Ovakvu vlast narod nije zaslužio. Taj pravilnik, jedan je donet 2005. godine od strane prethodnog ministra, a ovaj važeći sada je donet od strane ministra Dinkića. Tražim da se da odgovor od Vlade: da li će taj pravilnik da se menja, da se ukinu ovakve privilegije i da se spreči pljačka? Jer stečajni upravnici pljačkaju radnike. Kako? Jer iz stečajne mase njima treba da bude isplaćen iznos koji je enorman, to nema ni na Divljem zapadu. Ovo je strašno.
Gospodo narodni poslanici, da ste u prilici da ostvarite uvid u brojne odluke sudova, i sami bi vi gospodo iz DS-a i G17 bili u prilici da to osudite. Ali, evo, dajem vam informacije, a vi te informacije proverite, pribavite izveštaje trgovinskih sudova u Srbiji. Videćete, utvrdićete da je to jedna organizovana banda koja krade i pljačka građane Srbije.
Dakle, iz mase stečajne se uzima i nagrađuje. Umesto da bude naknada, u pravilniku kaže nagrada. Zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, kada se iz kase i iz te stečajne mase Robnih kuća "Beograd" nagradi stečajni upravnik sa četiri i po miliona evra, odnosno 460.000.000 dinara. Za to može da se isplati jednokratna pomoć invalidima, siromašnim građanima Srbije, socijalno ugroženim, bar za jedno 10.000.
Dame i gospodo, ovo nije domaćinsko ponašanje. Mi koji sedimo u ovom parlamentu imamo pravo da tražimo odgovore na ovakva veoma važna i ozbiljna pitanja, a imamo i obavezu. Posebno skrećem pažnju DS-u, hoće li DS konačno da izvrši reviziju ovakvih slučajeva, da spreči ovu pljačku i da onemogući da ova država propada.
Uvode se stečajevi, u tim stečajevima se neko obogati, ali ono što je tragično za građane Srbije i za radnike u tim preduzećima u kojima se odvijaju i obavljaju stečajevi jeste tragedija i propast po radnike, koji nisu zaslužili da im dođu mafijaši i da mafijaši opljačkaju njihovu imovinu, tu imovinu koju su od 45. neki do današnjih dana stvarali, gradili i da se to sve sada polako konačno uništava i konačno izvrši obračun sa radnicima.
Ovakva kapitalistička politika ovoj Srbiji nanosi veliku štetu. Zašto Slovenci nisu pristupili ovakvoj pljačkaškoj i sramnoj privatizaciji? Nisu, vode računa, ono što su građani i radnici Slovenije gradili i stvarali ne daju da lopovi opljačkaju i da uzmu na štetu radnika.
Gospođo ministre, ako mi dozvolite, imao bih jedno pitanje za vas. Gospođo ministre, tri godine je kako je donet Zakon o državnom revizoru. Državni revizor skoro da ne postoji u ovoj državi. Godinu dana ima otkako je državni revizor, a njih ima dvoje-troje u jednoj kancelariji, dostavio Narodnoj skupštini svoj poslovnik na saglasnost i za godinu dana taj poslovnik državnog revizora nije imao mesta da bude predstavljen narodnim poslanicima i da ga Narodna skupština kao takvog razmotri i da da eventualnu saglasnost.
Dame i gospodo, kada je u pitanju državni revizor, u zemljama u okruženju, a posebno u zemljama Evrope, državni revizori imaju zasebnu zgradu, državni revizori imaju obezbeđenje, državni revizori imaju takav sistem obaveštavanja da jedan državni revizor ne može da kontaktira sa drugim državnim revizorom u drugoj kancelariji; može, ali mora da se prijavi da je kontaktirao kolegu u drugoj kancelariji.
Svaki državni revizor koji radi kao državni revizor, koji je licenciran, radi u posebnoj prostoriji. Fizičko obezbeđenje policijsko ima, ali ti ljudi kao državni revizori su pre svega materijalno nagrađeni. Kod nas je državni revizor plaćen, da li je tačno gospođo ministre da državni revizor kod nas ima 93.000 dinara, a da ovaj mafijaš, koga nema ko da kontroliše, uze 460.000.000 sa grbače i iz džepa radnika Robnih kuća?
Da li očekujete da će državni revizor biti nepodmitljiv, da neće biti korupcije? Varate se, vi pogrešno vodite politiku.
Državni revizor mora biti plaćen. Po Pravilniku o sistematizaciji 129 državnih revizora je predviđeno u Republici Srbiji. Nudili ste im neke dve-tri prostorije kod Železničke stanice, gde se okupljaju drogeri. Da li mislite da to bude institucija, tamo gde je nemoguće obavljati ove poslove? Šta se Vlada odlučila? Ne treba im revizor. Hajde sada da im damo jednu kancelariju u bivšoj Saveznoj skupštini i tamo da ih smestimo, pa neka se tamo okupljaju i neka vide šta će raditi.
Gospođo ministre, tražim od vas izveštaj državnog revizora unazad tri godine, izveštaj budžetske inspekcije, da vidimo šta se radi, da li neko radi ili ne radi. Takav odnos prema državnom revizoru ne možete imati. Onda nećemo imati ovu situaciju oko javnih preduzeća, nećemo imati tolike plate, nećemo imati ove nabavke, ovako kako vi paušalno i odoka predlažete da parlament usvoji.
Da li ste videli da je vama ostavljeno pravo da pišete novi zakon u vidu podzakonskog akta koje će to međunarodne organizacije biti oslobođene i ne podležu ovom zakonu? Zato mi imamo ovakvo stanje što nemamo zakon o stranim nevladinim organizacijama. Dati ministru pravo da on odlučuje, to treba da odluči parlament. Nema druge.
Najveći je problem što je ministrima dato i provlače se od zakona do zakona, od politike do politike, od vlade do vlade, da oni sami podzakonskim aktima uređuju pravni sistem naše države. Tu se događa kriminal. Ministar u tome nekada sa namerom, nekada i bez namere, zna da napravi štetu na račun radnika ili građana.
Ministar finansije je i te kako odgovoran za rad budžetske inspekcije.
(Predsedavajuća: Petnaest minuta i 30 sekundi.)
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče amandmana koji je podneo narodni poslanik Filip Stojanović, u svakom slučaju da ovaj amandman treba prihvatiti, mada Vlada ovaj amandman apriori ne prihvata. Međutim, kada se izvrši dublja analiza ovog predloženog člana u ovom zakonu videćete da tu ima brojnih mogućnosti koje će u svakom slučaju biti prepreka za pravilnu primenu ove odredbe ovog zakona u budućem periodu.
Dame i gospodo, kada sam govorio malopre o državnom revizoru, želim opet da skrenem pažnju vašu i da vas podsetim, verujem da ima narodnih poslanika koji su možda bili u prilici da se upoznaju sa ovom institucijom u drugim državama.
U Norveškoj vam je slučaj takav da je ovo posebna institucija koja je dislocirana od drugih organa i ostalih pravnih subjekata. To znači da imaju posebnu zgradu, posebno policijsko obezbeđenje, da imaju vozila, da imaju pristojne plate i da, u svakom slučaju, ti ljudi neće biti izloženi korupciji niti primanju mita. Napomenuo sam da svaki revizor ima svoju kancelariju. Ne može revizor u drugu kancelariju ući bez kartice, da se registruje da je tog dana u toliko i toliko časova bio u kancelariji kod drugog kolege revizora. Zašto? To nije slučajno, to je potrebno radi uticaja i pritisaka na državne revizore.
Mi imamo Zakon o državnom revizoru, ali nemamo državne revizore. To je problem. Po poslovniku i sistematizaciji radnih mesta u ovoj instituciji treba da radi 129 revizora. Dame i gospodo poslanici, treba izvršiti kontrolu 8.300 korisnika budžetskih sredstava, kako i na koji način se koriste i troše sredstva iz budžeta. Uvezanih u ovom sistemu ima tri puta više nego što je ovih 8.300 budžetskih korisnika.
Zakon o državnom revizoru je donet pre tri godine. Opet da ponovim, državni revizori nemaju uslove rada. U Palati federacije, bivšem SIV-u, tamo je useljeno i što treba i što ne treba. Prošle godine bio sam u mom bivšem kabinetu saveznog ministra pravde i video sam jednog činovnika sedi, a taj kabinet je oko 50-60 m2, a juče sam imao priliku da obiđem u bivšoj Saveznoj skupštini tu prostoriju gde sede državni revizori, jer sam bio motivisan prethodne večeri jednom emisijom na televiziji, gde je državni revizor objašnjavao i davao odgovore na postavljena pitanja novinara kako funkcioniše ova revizorska kuća.
Sada se postavlja pitanje: ako smo pre tri godine doneli zakon, što se ne primenjuje taj zakon? Ako je neko primenio taj zakon, dajte o tome dokaze, da znamo da li su državni revizori ušli u tu instituciju, koju su po zakonu ovlašćeni da kontrolišu, kako i na koji način se koriste budžetska sredstva?
Ne mogu trojica ljudi da obave kontrolu 8.300 budžetskih korisnika i još tri puta toliko uvezanih korisnika. U jednoj prostoriji sam našao troje-četvoro ljudi koji sede, trude se i pokušavaju da nešto urade. Međutim, to nije moguće. Prvo, nemaju uslove, drugo, Skupština nije stavila na dnevni red njihov poslovnik o radu, a oni moraju da rade po poslovniku, mora Skupština da da saglasnost na njihov poslovnik i, konačno, gospođo ministre Dragutinović, vi ste odgovorni u ovom trenutku i imate obavezu da pronađete posebnu zgradu. Ima zgrada i bivših saveznih organa veoma veliki broj u Beogradu.
Imate mogućnost da ih smestite u bivšu Palatu federacije i da im obezbedite jedan sprat, da tamo ne sede činovnici koji uopšte nemaju razloga da sede u jednoj takvoj instituciji, kao što je ta institucija. I da se obezbedi 120 revizora, koliko je predviđeno.
Državni revizori su po Ustavu, ustavna kategorija. Ustav Republike Srbije predviđa državnog revizora i to u članu 96. Koja su njena prava i obaveze? Državna revizorska institucija je najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji. Za tri godine unazad da li ima dokaza da su ovi ljudi i da je ova institucija otpočela da funkcioniše, i koji su joj rezultati?
Kaže se da je ona samostalna i podleže nadzoru Narodne skupštine Republike Srbije, kojoj odgovara. Hajde da pozovemo toga revizora, čoveka koji je tamo usamljen, bori se koliko god može, traži pomoć Vlade, neka on dođe u Narodnu skupštinu i da obavesti narodne poslanike, i da bude obaveštena javnost, pa se neće desiti da 25 ministarstava i 111 republičkih organa budu van kontrole.
Dakle, imamo 25 ministarstava i 111 organa, i to imamo 17 uprava, 14 agencija, 11 fondova, 5 direkcija, 9 zavoda, 6 službi, četiri inspektorata, tri kancelarije, tri saveta. Da ne govorimo sada koliko koji ministar ima savetnika i da li su naša ministarstva preglomazna. Na svetu nema manje države, a da ima toliko ministarstava i da su pojedinačno toliko ministarstva prebukirana i prenatrpana. Samo je to slučaj u Srbiji. To vam odgovorno tvrdim.
Uporedite 2000. godinu sa današnjim danom, pa vidite koliko je činovnika radilo u kom ministarstvu, koliko je bilo savetnika, koliko je bilo zamenika i pomoćnika, pa ćete doći do zaključka da smo mi činovnička država. Kad treba nekoga zaposliti, pozicija zapošljava upravo u organe uprave. Zašto ne zapošljava u privredi, u preduzećima? Nema, preduzeća su prestala da rade, mnoga su uništena, mnoga su bombardovana od strane naših neprijatelja.
Drugo, mnoga preduzeća su uzeli profiteri i belosvetski mangupi koji su zaključili ugovore kao kolektivne ugovore, preuzeli obaveze, Agencija za privatizaciju, ranije Ministarstvo za privatizaciju prodalo je tu narodnu imovinu. Šta se događa? Oni preprodaju tu imovinu, radnike otpuštaju i radnici ostadoše na ulici, sirotinja ostade na ulici. Slučaj Azotare "Pančevo", prva azotara u bivšoj SFRJ. Došli su suvlasnici, kupili Azotaru i šta smo doživeli? Kupiše pančevačku Azotaru koja je proizvodila jeftinije đubrivo nego ono iz uvoza, ali se predomislio taj vlasnik, uvozi đubrivo, prestala fabrika da radi, zatvorio fabriku, demontirao novu fabriku koju su radnici i država pravili "Karbamid", Azotaru kupio za 13 miliona, "Karbamid" nov, koji je bio u sastavu Azotare u momentu zaključenja ugovora, prodao je za 32 miliona evra.
Agencija za privatizaciju je zaključila jedan vrlo štetan ugovor ponovo i donosi odluku da od tih 32 miliona uplate u Azotaru 10 miliona evra, a onih 23 da stave u džep.
Ljudi, ovo nema u normalnoj državi. Neko za to treba da odgovara. Šta je još grđe? Agencija za privatizaciju njima odlaže ulaganje tih 10 miliona i kaže: "Za tri godine vi ćete po 3.300.000 evra uplaćivati u fond Azotare." To su veliki i ozbiljni problemi.
Da imamo kontrolu sada, da neko uđe u Agenciju za privatizaciju, utvrdi li nepravilnosti da je stavio neko paraf i potpis na ovakvu odluku, štetnu po radnike, a u prošli petak 650 je otpušteno iz Azotare, kako sam saznao.
Problem je ozbiljan, državni problem, država mora da vidi šta će da radi sa tim porodicama. Nije ovo samo Azotara. Govorio sam kada je u pitanju Pančevo, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da vi mnogi znate taj grad.
Pančevo je imalo prvu pivaru, prvu staklaru, prvu azotaru, prvu rafineriju, prvu petrohemiju, prvu fabriku sijalica, sada nema ništa. To je mrtav grad. To je mrtav grad sada. Znači, 30.000 ljudi je ostalo bez posla, to je strašno. Nema kontrole. Kod privatizacije je najveća pljačka u državi.
Gospodo, dolazite iz sredina u kojima živite, kao i ja što živim u Pančevu, i znate kako diše taj narod i znate koje muke i probleme imaju. Ne može jedna agencija ili Ministarstvo za privatizaciju da bude bez kontrole.
E da je državni revizor, e da je budžetska inspekcija krenula i protekla malo noge da ode do Šapca, Pančeva, Užica, Valjeva, Subotice, Novog Sad, Zrenjanina i utvrdi stanje, i onaj ko je odgovoran, prekršio zakon, dozvolio lopovima da dođu do narodne imovine, odmah u apsanu, odmah u zatvor bez odlaganja i da vrati imovinu. Ovaj što je uzeo 460 miliona, molim vas, stečajni upravnik, ponavljam 460 miliona je uzeo od radnika iz mase Robnih kuća Beograd.
Ljudi, ovo ne mogu da shvatim, posedujem tu odluku, rešenje gde je Trgovinski sud u Beogradu utvrdio naknadu, tj. nagradu. Ne valja ovo, ljudi. Uzmite samo budžet koji će doći na dnevni red ovih dana. Videćete koliko je odvojeno sredstava za pomoć poljoprivredi. To je sramota. To je za svaku kritiku. To je apsolutno neprihvatljivo.
Kaže, krešemo ovim budžetom, ko kaže da krešemo budžet? Smanjite administraciju i resore, nemojte da uveravamo prividno i sami sebe ovde, a drugo, uveravamo lažno naše građane kako će Vlada, usled svetske krize, da preduzme sve mere da se u Srbiji uspostavi neko bolje blagostanje. Nećemo mi biti ti koji ćemo da gladujemo, ako smo gladovali toliko kako jesmo, a da nećemo gladovati ubuduće gore nego što mnogi gladuju.
Ne, dame i gospodo, kada su u pitanju javne nabavke, to je cirkus, to je kriminal. Gospodo demokrate, da se stavite u ulogu sada da budete budžetski inspektori, nema mesne kancelarije, ni veterinarske stanice u kojoj vi ne bi našli organizovani i težak kriminal. Najiskrenije vam kažem. Kako može da se dogodi, radovi za deo puta, za ulicu... (Predsednik: Vreme.) završiću, koštaju osnovnim ugovorom 350.000, a aneksom ugovora 550 miliona dinara. To je ono gde nema kontrole, gde nema mačke miševi kolo vode. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetna je prilika da Narodna skupština Republike Srbije konačno otpočne da raspravlja i da donosi zakone i propise kojima se regulišu javne nabavke. Sve ovo do sada što je bilo vezano za javne nabavke, i ovaj kriminal koji se godinama u našoj državi, sa dubokim korenima, razvija, zapravo ovaj parlament i narodni poslanici moraju dati veći doprinos da se prekine sa kriminalom što se tiče javnih nabavki.
Nema većeg kriminala u našoj državi kao što je kriminala kod privatizacije i kriminal kod javnih nabavki.
Želeo bih danas ako mogu predstavnici Vlade da nam bar daju informaciju ili da pokažu bilo koji izveštaj budžetske inspekcije, kontrole ili bilo kog revizora koji je izvršio kontrolu utroška budžetskih sredstava od mesne zajednice do Vlade Republike Srbije i ostalih republičkih institucija. Nažalost, unapred sam uveren da do toga neće doći i da takvih argumenata predstavnici Vlade nemaju.
Kako može da se dogodi da stotine i stotine milijardi dinara poreskih obveznika, građana Republike Srbije, ne kontroliše niko? Državni revizor, kao što smo danas o tome govorili, zakon o toj instituciji donet je pre tri godine, još uvek nema prostorije u kojima treba da radi. Njih četvoro radi, a po sistematizaciji predviđeno je 129 izvršilaca. Ne ide nekome u prilog da ima kontrolu.
Ministarstva i organi Republike Srbije, dakle 25 ministarstava i 111 organa, nema ko da kontroliše. Oni kontrolišu sami sebe. Oni sami sebi podnose izveštaje. Ali, verifikacije i revizije tih izveštaja nema. Oko 11.000 je poreskih referenata koji naplaćuju porez od poreskih obveznika u Republici Srbiji, a samo je 12 budžetskih inspektora. Zašto je ovakvo stanje? Zato da ne bi bili kontrolisani, jer ako bi ušla jedna kontrola, kao što je nekada bila SDK, to bi bilo jasno i vidljivo građanima Srbije i poreskim obveznicima.
Dame i gospodo, ne znam da li znate, Slovenija nije ukinula SDK. Dakle, SDK u Sloveniji je organizovana, i ona nije ukinuta. Ali, kada su kontrole utroška budžetskih sredstava u našoj državi nedostaje kontrola. Imate opštine koje imaju budžet sa više milijardi. Imate javna preduzeća koja sa više milijardi dinara poreskih obveznika raspolažu. Niko ne kontroliše. Cene nabavki, kako sitnih nabavki, tako i onih najkrupnijih, koje se kreću i na desetine i desetine miliona dinara, tu niko nema da kontroliše. Ko kontroliše donacije? Niko. Ko kontroliše Narodnu banku Srbije, koja ne saopštava građanima Srbije gde su devizne rezerve, u kojoj su državi devizne rezerve Republike Srbije?
Ko o tome treba da podnese izveštaj parlamentu i građanima Srbije? Vlada. Vlada ćuti, pa zato nazivam ovu vladu, dame i gospodo, mini vlada: malo pokriva, ali ništa ne otkriva. U tome je problem. Ponavljam - malo pokriva, ali ništa ne otkriva.
Dame i gospodo narodni poslanici, zašto su neki radovi preplaćeni po nekoliko puta. Zaključi se osnovni ugovor, gde u ugovoru imate jednu cenu, da bi aneksom ugovora, posle kraćeg vremena, ta cena bila utrostručena. Zašto? Zato što nije imao niko da kontroliše da li je taj ugovor realan, da li taj ugovor odgovara tržišnim cenama. Ako ne odgovara tržišnim cenama, taj ugovor mora biti poništen, ukoliko su prekoračene tržišne cene.
Kod izvođenja radova, evo sada imamo izgradnju puteva. Pre rata, kada su građeni putevi u Srbiji, svakih 100 metara određeni stručnjaci proveravali su i primali deonicu puta. To pogledajte između Inđije i Stare Pazove kada je 1936. godine građen put. U saobraćaj nijedan dužni metar nije mogao da bude pušten dok ga nadležna državna komisija nije primila i proverila da li su radovi izvedeni u skladu sa standardima i merilima.
Dalje, od običnih cena nabavke potrošnog materijala, gde su privilegovani oni koji prodaju? Kolika je cena određenih proizvoda kada su pokretne stvari u pitanju, a kolika je tržišna? Konačno, šta treba kupac, odnosno državni organ da plati?
Dame i gospodo, od mesne zajednice do Vlade Republike i svakog resora, kada bi se sada uključila budžetska inspekcija, finansijska inspekcija, poreznici, videli bi da nema institucije u kojoj nema grubog kršenja zakona.
Vidite, kada je u pitanju izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, to državno poljoprivredno zemljište, koje se kreće u Srbiji na stotine hiljada hektara, država posmatra kao alajbegovu slamu. Šta to znači? Dajemo u bescenje, pogotovo ako se pojavi neki tajkun iz Hrvatske, iz Slovenije, kao gospodin Todorić, on može da kupi na stotine hiljada hektara, i u zakup, i u vlasništvo u Republici Srbiji, a građanin Srbije u Hrvatskoj ne može da kupi ni stopu zemlje.
Da li se Ministarstvo za poljoprivredu upustilo koja je cena poljoprivrednog zemljišta od regije do regije, od opštine do opštine? Ne upušta se u to. Cene se kreću od 60 do 120 evra. U Banatu, odakle dolazim, velika je jagma ko će koje poljoprivredno zemljišta u bescenje da uzme na dugogodišnji zakup. Postavlja se pitanje: gde je inspekcija da utvrdi da li se i ona minimalna, bedna cena koja je ugovorena, na vreme naplaćuje? Ne naplaćuje se. Veliku štetu u Srbiji danas država trpi, trpe građani.
Dame i gospodo, na stotine miliona dinara samo kada je u pitanju zakup poljoprivrednog zemljišta naša država trpi štetu, jer mnogi ne plaćaju, a ušli su u posed, a Ministarstvo za poljoprivredu zaključuje ugovor, ali ne kaže za koje vreme je taj ugovor zaključen i kada je zakupac dužan da preda u posed zakupodavcu određeno poljoprivredno zemljište.
Vlada glumi i Vlada prividno stvara sliku u Srbiji da vodi borbu protiv korupcije. Naime, vlast u Srbiji samo pokušava da simulira borbu protiv korupcije i kriminala. Sve dosadašnje mafije koje su otkrivene u Srbiji, otkrivene su na način koji podseća više na političku kampanju nego reakciju državnih organa.
Postavljam pitanje - zašto se neki slučajevi korupcije otkrivaju, a neki ne? Zašto je sada samo onaj slučaj u Zrenjaninu otkriven, a da mnogo ozbiljnijih povreda zakona ima u mnogim gradovima i opštinama? Šta se zna o uticaju tajkuna na političke i ekonomske prilike u Srbiji? Na ovo ne reaguju državni organi, a javnost nema o tome odgovarajuća saznanja. Kod nas se simulira borba protiv korupcije, što se vidi kroz osnivanje brojnih institucija za borbu protiv korupcije i kriminala.
Kada je u pitanju korupcija, treba nešto reći o Upravi za javne nabavke koja je osnovana 2002. godine. Njena nadležnost je propisana da kontroliše postupak javnih nabavki, dok je za druge dve podjednako važne materije, planiranje nabavki i kontrolu izvršavanja ugovora zaključenih u nabavkama, povereno, ali paušalno.
Ovde je rečeno da će se to regulisati i zakonom o državnoj reviziji. Međutim, iako je prošlo šest godina od osnivanja te institucije, nema nikakvih rezultata. Danas pre podne sam rekao da u toj instituciji državnoj radi samo četvoro ljudi i pomoćnog osoblja šest, ukupno deset, od 129 izvršilaca i državnih revizora.
Da podsetim ponovo, pošto su novi predstavnici Vlade u popodnevnom radu prisutni, da u zemljama zapadne Evrope posebno državne revizije imaju izuzetno važan i poseban tretman. To je institucija koja ima svoju zasebnu zgradu, posebno obezbeđenje, svoj poslovnik, koja je izuzetno nagrađena i na taj način niko ne može da uđe u tu zgradu bez dozvole i da vrši uticaj na državne revizije.
Kako se vrši upravo kod nas neki eventualni pregled? Jedino ako policija iznenada upadne u neku instituciju i na prečac zatekne izvršioce na delu i na taj način preduzme odgovarajuće mere.
Dame i gospodo narodni poslanici, javne nabavke nisu obična stvar. Dok god država Srbija ne bude državnog revizora i budžetsku inspekciju digla na najviši mogući nivo za suzbijanje kriminaliteta i korupcije, džaba je to što mi donosimo neke propise. Od toga nema ništa.
Zbog toga je potrebno da ove institucije, posle Vlade, budu prve koje će se boriti protiv korupcije i kriminaliteta, ali da se ne dogodi u budućnosti da neko okrene telefon i kaže – sutra vam dolazi kontrola, pripremite se, ovaj što dolazi je dobar čovek, s njim sam se dogovorio, konsultovao, napisaće on zapisnik i mislim da će to biti sve u redu.
Dok ne bude nezavisne kontrole, nepristrasne, na koju niko ne može da vrši uticaj po bilo kom osnovu, ni po vertikali, ni pobočno, nema ništa od toga da ćemo se izboriti protiv korupcije i kriminala.
Jedan ugovor osnovni, da ponovim, iznosi 153 miliona dinara, da bi aneks ugovora za kratko vreme bio, za iznos istih radova, povećan na iznos od 530 miliona.
Ako mislite vi, gospodo iz Vlade, da ste toliko vešti i umešni, pametni i spremni da preuzmete odgovornost, ali bez kontrole, to dugo ne može da traje.
Novi izbori i nova vlast, oni će ipak izvršiti promene i ovu Srbiju okrenuti u pravcu u kome ona i zaslužuje i mora. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, amandman koji je podneo gospodin Siniša Stamenković je sasvim logičan amandman, koji sprečava stvaranje ogromnih problema građanima ovog područja, pogotovu kad je u pitanju teritorija Kladova i ostalih opština, gde se predviđa sedište osnovnog javnog tužilaštva u Kladovu. Predlagač predlaže da se u Kladovu formira osnovno tužilaštvo, jer bi time građani i oni koji ostvaruju određena prava, a i sami tužioci i ta institucija mogli lakše obavljati svoje poslove na teritoriji te opštine i tog područja.
Dame i gospodo, gospođo potpredsedniče Narodne skupštine, gospođo Čomić, u skladu sa čl. 225. i 226. zatražio bih jedno objašnjenje i obaveštenje, a ujedno i pitao da li je moguće da je rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu, broj st. 802/97 od 5. 2. 2008. godine, utvrđena naknada za stečajnog upravnika u iznosu od 460.402.571 dinar?
Dame i gospodo, ja samo pitam da li je ovo tačno. Da li ja grešim? I, ako grešim, molio bih čak i uvažene pravnike u ovoj skupštini i gospođu predsedavajuću da protumače da li je moguće da se ovaj iznos stečajnoj mafiji i stečajnim mafijašima izdvaja iz stečajne mase i na taj način trpe štetu radnici, a odnosi se na radnike "Robnih kuća Beograd". Po tom rešenju, na koje ukazuje Viši trgovinski sud, ovi troškovi naknade stečajnog upravnika su utvrđeni.
Postavljam pitanje i tražim odgovor – i verujem da ćete se i vi složiti, gospođo predsedavajuća, da bi trebalo ovo razjasniti – da li je ovo tačno ili nije? Molim da prosledite ovo moje pitanje nadležnom ministarstvu Vlade Republike Srbije i tražim da se poslanicima SRS dostavi odgovor koliki je tačno iznos primio stečajni upravnik u procesu stečajnog postupka nad "Robnim kućama Beograd". Ako je ovo tačno, onda više nema pravde. Nema pravne države.
Hiljade i hiljade radnika "Robnih kuća Beograd" je ostalo bez posla, hiljade i hiljade radnika ne samo "Robnih kuća" nego i njihovih dobavljača i proizvođača, koji su takođe ostali uskraćeni i pretrpeli štetu. Više hiljada radnika u "Robnim kućama Beograd" i članovi njihovih porodica ostali su bez hleba, našli su se na ulici.
Ko je danas u posedu objekata "Robnih kuća Beograd"? Po kojoj ceni su sadašnji veleposednici platili "Robnim kućama" i državi, preduzećima i kolika je ta šteta? Ko će da garantuje ubuduće u ovoj državi stranim investitorima, stranim ulagačima, malim i srednjim privrednicima, ko će garantovati njihova prava koja su zagarantovana ustavom i određenim zakonima? Zbog toga, dame i gospodo, ovo je skandal, ako je tačno. Zato molim odgovor i zato sam i postavio ovo pitanje. Dame i gospodo kada je u pitanju stečajna mafija, molim gospođo predsedavajuća, ako mi dozvolite, postavio bih pitanje i tražio nekoliko obaveštenja.
Prvo, u koliko je stečajnih postupaka učestvovao Stevan Moldovan i pred kojim trgovinskim sudovima u Srbiji? Na ovo pitanje treba da odgovore Vlada i Ministarstvo za privredu, Ministarstvo za pravdu, svi trgovinski sudovi u Srbiji i Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Drugo, ko je potpisao rešenje za postavljanje Stevana Moldovana za stečajnog upravnika u svim postupcima? Odgovor na navedeno pitanje tražim od svih ovih institucija. Koje su firme i odakle su, koje je Stevan Moldovan angažovao kao procenitelje da izvrše procenu kapitala stečajnih dužnika? Kod koliko stečajnih dužnika je izvršena reorganizacija? Kod koliko stečajnih dužnika je došlo do bankrotstva i prodaje imovine?
Peto, imena i nazivi fizičkih i pravnih lica koja se pojavljuju kao stečajni poverioci u predmetima u kojima je kao stečajni upravnik postupao Moldovan Stevan i kolika je priznata imovina? Kolika su potraživanja isplaćena stečajnim poveriocima? Šesto, u kolikom je iznosu za svako pravno lice, stečajnog dužnika, utvrđena nagrada i naknada troškova stečajnog upravnika Moldovan Stevana? Sedmo, koliki je iznos poreza na prihode naplaćen od strane države a da je platio Stevan Moldovan?
Koliko je u Srbiji na područjima trgovinskih sudova gde je postupao stečajni upravnik Stevan Moldovan bilo licenciranih stečajnih upravnika?
Otkud samo on da ima isključivo pravo da bude u većini slučajeva stečajni upravnik, a na hiljade i stotine ih ima u Srbiji? U koliko predmeta stečajnog postupka Moldovan Stevan postupa danas i pred kojim sudovima? Ove podatke tražim za period od 2001. godine do danas.
Dame i gospodo, posebno tražim od Vlade da se zatraži podatak i rešenje i odluka Trgovinskog suda u Pančevu kolika je utvrđena suma i iznos za Moldovan Stevana, stečajnog upravnika u predmetu „Agroživ“ u Pančevu? Prema mojim saznanjima, oko 650.000 evra treba da naplati gospodin Moldovan Stevan. Ako je ovo tačno, to je katastrofa. Ova država mora da propadne. Zbog toga postavljam pitanje i tražim odgovor. Molim vas, prosledite pitanje i hvala vam.