Dame i gospodo, od Rimljana, do današnjeg dana, Srbija nije ovako komadana kao što je komada DS i koalicija na vlasti. Naša vlada je zabavište "Naša radost".
Kako neki kažu, zaista nije primereno ovom trenutku ono čime se bavi naša vlada – predlaže narodnim poslanicima i Skupštini donošenje nekih zakona koji nemaju nikakve vrednosti za Republiku Srbiju, osim da se stvore nove federalne jedinice. Srbija je uređena opštinama, okruzima i mesnim zajednicama i, kao takva, administrativna područja su uređena Ustavom i zakonom.
Ovo što vi radite je jedna besmislica, lakrdija. Dajte, okrenite se proizvodnji, okrenite se poljoprivredi. To je ono što Srbija traži i što traži srpski narod.
Nemojte se zavaravati i nemojte slučajno da poverujete da će građani više da vam veruju. Odredite u ovom trenutku cenu pšenice, što je rekao gospodin Živanović, jer građani to očekuju u ovom trenutku, da se poljoprivreda podiže na viši nivo.
Vojvodina je autonomna pokrajina. Vidite kako južni Banat prolazi, šta je s ''Azotarom'', 3.000 radnika bez hleba; lopovi opljačkali fabriku, izneli postrojenja, prodali. Prema tome, imate mnogo prečih poslova od ovog što nameravate da uradite regionalizacijom i cepanjem Srbije.
Srbija je jedna katastarska parcela. Ona se sada preparceliše, a to preparcelisanje vodi lakšoj prodaji. Vi znate da je i Kosovo nekada bilo oblast, jer u ovom zakonu predviđate i oblast, ali je sada, vidite, država. Prema tome, ovo vodi federalizaciji, ovo vodi nečemu što uništava jednu stabilnu državu koja treba da bude na prostorima Srbije. Nemojte je uništavati…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
…nemojte je cepati, jer će lakše neprijatelji da je osvoje. Bolje je da imamo jaku, nego slabu državu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ostajem kod predloženog amandmana koji je SRS uložila na član 20. Međutim, s tim u vezi bih postavio pitanje i skrenuo pažnju ministru za poljoprivredu, s obzirom da je resorni ministar prisutan: ko je dozvolio seču drvoreda u Omoljici, u Plandištu, u Bavaništu na delovima gde su bili zaštitni pojasevi u poljoprivredi, posebno kod poljoprivrednih kombinata, a graničili su se i nalaze se delimično na pašnjacima koje su tajkuni i neki nepoznati ljudi došli i preorali, posekli drveće, odneli šumsku masu, počinili brojna krivična dela, ali država ne reaguje?

Ponavljam, Omoljica, Bavanište i Plandište. Tražim i predlažem, molim ministra da odredi inspekciju koja će izaći na lice mesta i utvrditi: koje su to površine u pitanju, koje su parcele u pitanju, ko je bio vlasnik i korisnik prethodno, a ko je vlasnik sada, i ko je taj koji je posekao šumu i kolika je pričinjena šteta? Da se pokrene odgovarajući i parnični postupak, a ujedno i krivični, jer se radi i o krivičnim delima.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju Predlog ovog zakona i njegove odredbe i kada je u pitanju stočarstvo, mora se obratiti posebna pažnja i država sigurno nije posvetila dovoljnu pažnju stočarima i proizvođačima zdrave hrane na teritoriji Republike Srbije.
Vama je poznato da je Zlatiborski okrug, u čijem su sastavu opštine Čajetina, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Ivanjica i da ne nabrajam, da su to područja gde se najviše može proizvesti zdrave hrane, tj. jednog kvalitetnog mesa, a ne uvoziti u našu državu otpad iz EU.
Ova država mora da da podsticaj poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave, pre svega, stočarstvom. Stočarstvo je jedna od značajnih grana u našoj državi.
Zbog toga SRS smatra da su ona područja gde su upravo izvanredne mogućnosti, kao što je, pre svega, Zlatibor, Tara, Javor, Pešter, Deliblatska peščara, Rudnik, Kolubarski okrug i drugi okruzi gde ima izvanrednih mogućnosti da dođe do razvoja stočarstva i povećanja veće količine proizvodnje zdravog mesa itd.
Zbog toga apelujem da se u Zlatiborskom okrugu posebno, gde se može pola Srbije prehraniti zdravom hranom i proizvodnjom najkvalitetnijeg mesa, i na Pešteru, za Srbiju, a ostali delovi Srbije moraju da imaju posebnu pažnju, a zbog toga smo se zalagali, i ja i gospodin Krstin, i gospodin Plužarević i gospodin Živanović, da se obrati pažnja na pašnjake da se vrate selima.

Dame i gospodo, u ime SRS, podneo sam amandman u odnosu na član 9. stav 3. tačka 3), s tim što ovim amandmanom želimo da jasnije definišemo ovu odredbu koja se tiče stava 3. tačke 3)
Naime, u tački 3) je u Predlogu zakona predviđeno "odgovarajuću opremu". Mislim da je potrebno da se ovde doda jedna reč, da je potrebno da ima odgovarajuću radnu opremu. Prema tome, ovo je sasvim logično, jasno i ta definicija bi bila sasvim potpunija i jasnija, jer se radi o radnoj opremi, na šta se sve i odnosi ovaj član.

Dame i gospodo, ovaj predlog dopune i izmene zakona trebalo je da dođe ranije. Postavlja se pitanje kako će se ispraviti one grube greške i one pljačke koje su se dogodile prilikom izdavanja u zakup državnog zemljišta, a ujedno i privatizacije ogromnih površina poljoprivrednih kombinata?
Posebno se postavlja pitanje – šta je sa onima koji su za male pare dobili hiljade i hiljade hektara najbolje i najkvalitetnije srpske zemlje i poljoprivrednog zemljišta u Evropi.
Obišao sam opštine Pančevo, Vršac, Belu Crkvu, Kovin, Alibunar, Plandište, Kovačicu i Opovo i uverio se da su brojne nepravilnosti i brojni, da kažem, kriminali počinjeni u toj oblasti. Imate ljude koji su kupili ogroman poljoprivredne kombinate i po tri-četiri hiljade hektara, a duguju državi od zakupa na drugoj teritoriji po više miliona evra. Da li će se izvršiti revizija i kako sada da se ispravi ova velika nepravda, da se oduzme zemljište, raskinu ugovori i traži naknada štete koja je državi pričinjena?
Šta će biti sa pančevačkom Azotarom, pitali su me jutros radnici Azotare? Hoće li biti puštena u proizvodnju? Hoće li gospodin Bajatović, što je obećao radnicima, hoće li Vlada Republike Srbije da uključi u proces proizvodnje Azotaru "Pančevo", jer je ona od vitalnog značaja za Republiku Srbiju, i za poljoprivrednike i za našu poljoprivredu? Ona je proizvodila najkvalitetnije đubrivo u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, potrebno je da se izvrši revizija svih ugovora koje je potpisala Ivana Dulić-Marković i Slobodan Milosavljević, kada je u pitanju izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, jer najveće nepravilnosti su upravo izvršene i učinjene u vreme njihovog ministrovanja i od strane njihovog resora kojim su oni rukovodili.
Dalje, potrebno je da se objavi u javnosti – ko su zakupci državnog poljoprivrednog zemljišta; jesu li platili zakup; kada su ga platili; ako ga nisu, koliko nisu platili; da li plaćaju zateznu kamatu i da li su podnete tužbe? Mada je ministar pre neki dan izjavio da je podneto oko 200 tužbi.
Da li se kreće i sa naknadom štete? Ko su kupci onog državnog poljoprivrednog zemljišta putem privatizacije? Po kojoj ceni? Ovo mora biti objavljeno u javnosti, jer su građani, individualni poljoprivredni proizvođači oštećeni i njima je onemogućeno da prvo oni imaju pravo prečeg zakupa u odnosu na druge.
Drugo, trebalo je izvršiti preparcelaciju, što se pokušava i ovim predlogom zakona, ali sa zakašnjenjem. Otišle su velike površine za jeftine pare kada su u pitanju individualni poljoprivredni proizvođači i šteta koja je naneta njima.
Postavljam pitanje, dame i gospodo, pored obične zemljoradnje, da li se u Srbiji može stvoriti industrija voća i povrća? Pre odgovora na ovo pitanje moramo odgovoriti - dopušta li priroda da se u Srbiji stvori industrija voća i povrća? Dopušta. Ali mi nemamo vladu koja može da organizuje proizvodnju, koja može da podstakne proizvodnju i koja može …

Dame i gospodo, gospodine ministre, ako ste prihvatili jedan amandman vezano za sličan amandman koji se odnosi, na to da se u zakonu mora i treba primeniti definicija i izraziti ministarstvo a ne ministar, u tom slučaju, po logici stvari, svi amandmani koji se ubuduće kroz sva ministarstva i kroz sve zakone provlače, to mora biti presedan, i to je, što bi se reklo u rimskom pravu, i u kontinentalnom i u anglosaksonskom, res iudicata, to je već jedna činjenica koja je dokazana i kao takva treba da bude primenjena, ne može da se razlikuje, a to je i regulisano Ustavom.
Dame i gospodo, malo bih se osvrnuo da iskažem nekoliko rečenica koje je govorio nekada naš veliki naučnik Mihajlo Pupin. Ako mi dozvolite citiraću – Jugoslavija je zemljoradnička država, ali ta činjenica treba da nađe mnogo jačega izraza u nastavi osnovnih škola u Jugoslaviji negoli je danas našla. Trebalo bi, po mome mišljenju, dodati posle svršetka obične nastave u tim školama još i nastavu u poljoprivredi, a naročito u njenu oblast kao što je voće i povrće.
Ta nastava bi trebalo da bude što praktičnija tj. ispunjena eksperimentalnim demonstracijama. Nastava pomoću knjiga i običnih školskih predavanja ne privlači učenika ni izdaleka onoliko koliko ga privlače praktične demonstracije. Npr, kada se učenik poučava kako da sadi voćke, kako da ih neguje, onda učitelj treba da vrši tu nastavu u vrtu, gde učenik ima priliku da odmah svojih rukama vrši poslove o kojima učitelj govori. Takva nastava…

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče  navoda koje su istakli narodni poslanici Milorad Krstin ispred SRS i gospodin Srboljub Živanović, mislim da su kvalifikovani i zaista poznaju tu materiju veoma dobro, dobro ukazuju, daju preporuke i opominju i upozoravaju šta treba učiniti u odnosu na poljoprivredu u Republici Srbiji.
Samo ću se osvrnuti na položaj i situaciju Azotare "Pančevo". Azotara "Pančevo" je sagrađena i puštena u proizvodnju 1963. godine. Sada je raskinut ugovor o privatizaciji gde su mangupi iz inostranstva došli i kupili tu fabriku za 13 miliona dolara, a da je na lageru bilo devet miliona dolara proizvoda, da bi ti mangupi belosvetski koji su sa tašnom i mašnom došli u Srbiju i opljačkali državu za 45 milina evra.
Šta su uradili? Demontirali su novu fabriku "Karbamid 2" koja je trebalo da bude puštena u proizvodnju. Istu su demontirali, odvezli u inostranstvo i prodali je za 32 miliona evra, a njena knjigovodstvena vrednost jeste bila 45 miliona evra. U toj fabrici je sada ostalo bez posla oko dve hiljade radnika, što bi sa članovima njihovih porodica u ovom trenutku bilo više od tri i po hiljade, koji su ostali bez hleba, bez plata, bez ikakve egzistencije.
Pošto je raskinut ugovor sa kupcima, Akcijski fond je preuzeo obaveze, dakle, država je preuzela Azotaru. Šta se sad događa, zašto je Vlada Republike Srbije stala i zašto ne preduzima mere da se Azotara "Pančevo" ne uključi u proces proizvodnje najkvalitetnijeg đubriva koje je proizvodila još u bivšoj SFRJ?
Dakle, gospodin Bajatović je govorio da će Azotara biti u sastavu NIS-a. Ako je to tako, postavljam pitanje Vladi i predsedniku Vlade – šta će Vlada da preduzme da se uključi proizvodnja veštačkog đubriva u Azotari "Pančevo" i pomogne radnicima? U protivnom, oko tri hiljade duša doći će pred Vladu Republike Srbije da traži moli hleba, jer nema od čega da živi. Hvala.

Kolega Marković je dao detaljno obrazloženje, ne bih da obrazlažem, a ostajem kod podnetog amandmana i mislim da je on apsolutno celishodan da bude usvojen, jer je to norma koja mora biti, pre svega, jasna, precizna, logična, ali ne može da bude u suprotnosti sa ostalim odredbama predloženog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS uložio sam amandman na član 10. koji se odnosi na deo stava 5, da se posle reči "proizvođači" dodaju reči "su dužni da preduzimaju one mere koje normira ovaj član". Zašto?
Nije dozvoljeno ovako rastegljivo, neodređeno, pravno nema obavezujući karakter, nema naredbe. Potrebno je da se u ovom članu dodaju reči da su proizvođači dužni da preduzimaju ono kako je to predviđeno ovim članom.
Jer ako nema on obavezu i dužnost, a da čekamo da nadležni državni organ preduzima odgovarajuće mere, to je apsolutno neprihvatljivo sa našeg stanovišta, sa mog stanovišta kao pravnika, jer građanin i proizvođač može da sam preduzima ono kako to njemu odgovara.
Može da pruži na tržište i proizvode koji potiču iz prošlih vremena, da budu lošeg kvaliteta, da budu opasni po zdravlje i okolinu ljudi.
Zbog toga je ova norma nepotpuna bila i moje je mišljenje da nju treba pojačati time da su proizvođači dužni da vode računa o svojim proizvodima, da postupaju savesno, da postupaju odgovorno na tržištu, da ne izazivaju opštu opasnost po zdravlje ljudi i na taj način da se uspostavi red na tržištu.
Ovo tim pre kada imamo u vidu posle ukidanja carina i uvoza svakog otpada iz inostranstva, da naši pojedini trgovci uvoze i ono mleko u prahu u tonama koje je u zapadnoevropskim zemljama i drugim zemljama drugih kontinenata bilo u skladištima i po desetinu godina.
Još je 1919. godine naš čuveni naučnik Mihajlo Pupin na kongresu zadrugara o tome govorio, o kvalitetu proizvoda, pogotovo poljoprivrednih, iz oblasti pre svega žitarica, voćarstva i povrtarstva. O tome je govorio umnogome i to je bilo prihvaćeno od strane zadrugara i smatram da bi ovaj amandman trebalo prihvatiti iz ovih razloga, iz razloga bezbednosti hrane.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba reći nešto što je jako važno, da se radi o oblasti koja je jedina uzdanica Republike Srbije u ovim vremenima, a to je poljoprivreda.
Treba posebno istaći da jedino Ministarstvo za poljoprivredu je izašlo pred narodne poslanike i daje objašnjenja i odgovore na poslanička pitanja, što nije praksa od strane drugih ministarstava i drugih ministara. To nije pohvala ministra, ali ovo što radi Ministarstvo za poljoprivredu treba da rade i druga ministarstva, a ne da beže od narodnih poslanika.
Ono što je bitno, hteo sam ovog puta samo da napomenem, pošto je u vezi sa poljoprivredom i baštovanska industrija, svojevremeno, još 1919. godine, naš čuveni i najveći naučnik svih vremena Mihajlo Pupin na Kongresu zadrugara u Beogradu rekao: "Jedan mi prijatelj iz Bečkereka piše i tuži se ovako – imamo žita i kukuruza, ječma i ovsa i svake druge hrane u izobilju, ali nemamo novca. Nismo gladni hrane, ali smo gladni para. Najgladniji među nama je seljak, mada ima hrane i stoke u izobilju ipak nema ni prebijene pare. Kada seljak pati od kubure u novcu, onda svaki pati od iste kubure. To je bolest od koje nam boluje i trgovina, industrija, zemljoradnja i ceo državni aparat".
Kad god se setim (on sada govori), slasti i mirisa idvorskih šljiva i trešanja (tamo gde je on rođen), bresaka i kajsija, jabuka i krušaka, grožđa i drugog voća, koje sam uživao u mom detinjstvu i u starijim godinama za vreme posete mome rodnom selu, uvek mi se pojačava vera. Te slasti i tog mirisa nema čak ni u Kaliforniji, ni u Floridi, pa ni u drugim južnim krajevima Severne Amerike.
Znam da idvorsko voće i povrće ne može da uzima prvo mesto u odnosu na druge krajeve Srbije, kao što je grožđe vršačko, negotinsko, sremsko itd, a šta da kažem o tetovskim i metohijskim jabukama i kruškama, pa o breskvama i šljivama i drugom jugoslovenskom voću, kome nema ravna u celoj Americi, još manje u Severnoj Americi.
Posebnu pažnju, gospođo predsedniče, ako mi dozvolite samo još dve-tri rečenice, tadašnji naš čuveni i neprevaziđeni naučnik Mihajlo Pupin posvećuje voću i povrću, baštovanluku i da se poljoprivreda uvede u nastavu, kao nastavni predmet u osnovnim i srednjim školama i da posebno učitelji moraju za to biti obrazovani da predaju u osnovnim i srednjim školama i pripremaju kadrove da se bave poljoprivredom.
Dakle, poljoprivreda je jedina uzdanica. Samo bih zamolio, na kraju, gospodina ministra da mi odgovori ukoliko može, da li su pokrenuti postupci u lokalnoj samoupravi na teritoriji cele Republike Srbije da se vrate pašnjaci selima i seljacima, s obzirom na odredbe Zakona o vraćanju pašnjaka selima iz 1992. godine?

Gospodine ministre, shvatam i poznajem taj zakon, a poznajem i onaj zakon, kao što je i vama dobro poznato, koji je iz 45. i 55. godine, kada su oduzeti pašnjaci seljacima i prešli u opšte društvenu imovinu, ali ovaj zakon iz 1992. godine normiran da se selima moraju vratiti pašnjaci.

Ali, ima jedna tu prepreka, došlo je do zloupotrebe pašnjaka od strane pojedinaca na lokalnom nivou i od strane nekih kombinata, koji su sada prešli u ruke pojedinih tajkuna. Ti tajkuni danas ulaze u pašnjake, preoravaju, nikom ne plaćaju, kao što je slučaj na teritoriji južnog Banata, posebno kada je u pitanju Pančevo, Kovin, Kovačica, Opovo, Plandište, Alibunar, Bela Crkva i Vršac. Tamo je haos.

Zbog toga bi, po mom mišljenju, Ministarstvo moglo da da veliki doprinos, da traži izveštaje o sudbini pašnjaka i da traži izveštaj da li su pokrenuti postupci od strane lokalne samouprave da se ti pašnjaci vrate. Ogromne su površine, po 200-300 hektara ušli su ljudi, preorali i koriste, nikom ništa ne plaćaju.

Zbog toga mislim da bi Ministarstvo dalo veliki doprinos, velike su površine u pitanju, velika je korist individualnim poljoprivrednim proizvođačima, posebno stočarima, za proizvodnju mesa i napasanje stoke.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, postavio bih pitanje predlagaču i pozivam ga da dođe da da obaveštenje.
Naime, Visoki savet pravosuđa je dostavio predlog pod brojem 119-01-4/2009-01 od 29. 01. 2009. godine.
U ovom predlogu kaže: "Na osnovu člana 50. stav 3, a u vezi sa članom 52. st. 5. i 6. Zakona o Visokom savetu sudstva ("Službeni glasnik RS", broj 116/08), Visoki savet pravosuđa u užem sastavu za sudije na sednici održanoj 28. januara 2009. godine doneo je odluku da predloži Narodnoj skupštini kandidate za Visoki savet pravosuđa."
Postavlja se pitanje da li je ovaj predlog uopšte potpun i da li ispunjava uslove, ako je on dostavljen i u njemu izričito naznačeno da je Visoki savet u užem sastavu odlučivao da predloži, a ne kaže se čak ni koliki je broj koji predstavlja taj uži saziv. Dakle, koliko je tih članova bilo ovde, u ovom predlogu nema.
Ovo je sporno pitanje i predlažem, gospodine potpredsedniče, da se ovaj deo, ova tačka skine sa dnevnog reda zbog toga što ona nije pravno valjana da po njoj možemo danas u republičkom parlamentu da odlučujemo. Narodni poslanici ne znaju šta je to uži sastav. Narodni poslanici ne znaju koliko je bilo prisutnih na tom užem sastavu. To je veliki nedostatak.
To vam je odluka koja je ravna presudi koju donosi Vrhovni sud, i ako presudu nije doneo Vrhovni sud, ili okružni, ili opštinski, u predviđenom zakonskom sastavu, ta odluka ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo i ne može se smatrati odlukom. Dakle, dame i gospodo, to je prethodno pitanje koje treba da se razreši i ovo treba skinuti sa dnevnog reda kada je u pitanju predlog da se predloži Visoki savet sudstva po ovom zakonu koji je donet.
Kada je u pitanju pravosuđe i kada su u pitanju kandidati, ovde mnogo štošta treba reći. Prvo treba reći da li je to jedna od vrlo važnih institucija, kako u odnosu na sudove, kao Visoki savet pravosuđa, tako i u odnosu na Državno veće tužilaca. Ovo je nova institucija. Ova institucija treba da izvrši reformu pravosudnih organa u Republici Srbiji.
Ovde se postavlja i pitanje kvaliteta kadrova koji se predlažu. Kako možete da prihvatite predlog da se predloži za Visoki savet pravosuđa kandidat Nadica Jovanović, sudija Opštinskog suda u Kragujevcu, rođena 1958. godine u Kruševcu, završila Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu 1990. godine, sudijski pripravnik i sudijski saradnik u Opštinskom sudu u Kragujevcu, a tek od 2002. godine postaje sudija Opštinskog suda u Kragujevcu? Zar nemade Opštinski sud u Kragujevcu, Okružni sud u Kragujevcu, Okružni sud u Užicu, Okružni sud u Valjevu, Okružni sud u Nišu, da ne nabrajam, nekog boljeg kandidata, koji ima radno iskustvo, koji je radio na poslovima sudije najmanje 20 godina? Zašto? Da bi mogao taj sudija da predlaže i da učestvuje u izboru kandidata.
Taj sudija mora da poznaje vanparnični postupak, parnični postupak, krivični postupak i sve strukture pravosuđa.
Zatim, taj sudija mora da ispunjava sve uslove i kriterijume, a drugo, da ima dokaza da je taj sudija radio kao sudija toliko godina, da je u toj i toj godini konkretno primio u rad toliko i toliko predmeta, da je godišnje rešavao toliko predmeta, da mu je toliko predmeta preinačeno, da mu je određeni broj predmeta potvrđen, da mu je određeni broj predmeta ukinut. Takvih pokazatelja za kandidate ovde nemamo dovoljno.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde ima i advokata i stručnjaka koji znaju i sledeću činjenicu. Možete misliti, ako je kandidat predložen za Visoki savet sudstva, a rešavao je predmete o nasleđivanju ili je rešavao supredmete, po predstavkama, prigovorima i žalbama građana, on je godišnje rešavao te predmete i ima veliki broj rešenih predmeta, ali ti predmeti nisu složeni predmeti. To nisu predmeti da on može da ima licencu da postane, pre svega, član Visokog saveta sudstva.
Drugo, ako je radio na krivičnoj referadi, treba da se zna koliko je imao običnih krađa kao predmeta, lakih telesnih povreda, uvreda, teških krađa, razbojništava, silovanja ili ubistava i da li je iza sebe ostavio u toj svojoj pravosudnoj karijeri dobre rezultate. Ti ga rezultati, pre svega, afirmišu i oni ga vode na ovu funkciju.
Ovo nije dobro. Nije dobro što se prvi saziv sudstva i prvi saziv i sastav Državnog veća tužilaca predlaže na ovakav način. Zašto? Svi sudovi, sva tužilaštva i stručna javnost su protiv ovakvog načina predlaganja. Zašto?
Prvo, pravosudni organi, tj. sudovi, od opštinskog do Vrhovnog suda trenutno, dok se ne formiraju kasacioni sud i apelacioni sudovi, treba da daju predloge svojih kandidata, pa da dođe pred Visoki savet pravosuđa možda 50 kandidata. Od tih 50 kandidata, dame i gospodo, treba birati one koji imaju rezultate i koji mogu sutra sigurno da dele pravdu i koji mogu vršiti tu funkciju i garantovati prava i slobode građana. To je veliki problem sa ovim predlogom zakona.
U pravosuđu ljudi nisu zadovoljni ovim. Ono što je dobro, čemu se ide, jeste da se u redove ovih institucija predlažu i advokati, jer su advokatske organizacije ustavna kategorija, a u svim zemljama sa razvijenim pravnim sistemima zapravo se iz advokature biraju najbolje sudije.
Prema tome, dame i gospodo, dobro se ne piše. Na kraju, samo bih rekao, pošto ovo neće da zaživi i neće biti moguće da se primeni u praksi, pogotovu kada je u pitanju teritorijalna podela pravosuđa i izbori, na ovakav način ovo je ravno opelu za pravosuđe u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, zamolio bih gospođu Nadu Kolundžiju da pročita sledeće zakone kada je u pitanju diskriminacija i da više kao nepravnik ne obmanjuje građane Srbije.
Gospođo Kolundžija, vi obmanjujete javnost. Pre svega, Ustavom Republike Srbije od člana 18. do člana 81. zagarantovana su prava građana i nacionalnih manjina, zagarantovana su sva ona politička i građanska prava.
Osim ovog zakona koji predlažete, koji nema blage veze, besmislica je ovo, postoje Krivični zakonik u čl. 128, 129. i 384, zatim u Zakonu o radu, Zakonu o zdravstvenom osiguranju i zaštiti, Zakonu o visokom obrazovanju, Zakonu o javnom informisanju, Zakonu o radio-difuziji, Zakonu o slobodnom pristupu ...
Gospođo Kolundžija, slušajte ovo, trebaće vam ovo jer niste pravnik kada tumačite zakon. Neka izađu vaši pravnici, imate stručne ljude, neka izađu i neka tumače ovde. Nije tačno da u našim propisima nema zagarantovane zabrane diskriminacije.
Sledeći zakoni: Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o nasleđivanju, Zakon o porodičnim odnosima, Zakon o parničnom postupku.
Šta hoćete, da prepisujete iz nekih pravilnika kojekakvih džudža sa zapada i kriminalaca, da nam pište vi ovde određene zakone, a imate 20 zakona? Nemojte ovo, bre.
Građani Srbije nisu više dužni da trpe ovakvu diktaturu. Ovo je laž, ovo je obmana. Imate pravnike, neka izađu ovde.

Gospođo predsedniče, gospodine ministre, krajnje je vreme, posle više dana, kada raspravljamo o ovom "pederskom" zakonu da nam protumačite ovu odredbu koja se odnosi na seksualnu orijentaciju.  
U javnosti je to apsolutno nejasno. Šta to znači? Molim vas, izađite, objasnite stručnoj javnosti. Bili ste sudija Ustavnog suda. Znate, trenutno pri ruci mi je Krivični zakonik, Ustav Republike Srbije, Zakon o porodičnim odnosima. On predviđa normu. Ovde nije jasno šta je radnja izvršenja delikta. Molim vas da poslanicima i Srbiji objasnite.
Gospođo predsedavajuća, ako mi dozvolite samo nekoliko reči, to morate, to mi dugujete. Kao poslanik imam, u ime mojih birača, pravo jer me pitaju birači - zašto vi ćutite kada se donosi pederski zakon?
Drugo, srpska kultura je 500 godina iznad zapadne kulture. Ne trčite prema zapadnoj kulturi. Prva kultura i civilizacija nastala je u Kini, druga u Grčkoj, treća u Arabiji, u Vavilonu, nastala je u Rimu, nastala je u Francuskoj za vreme tzv. Roma, prema tome, civilizacija ruska, civilizacija srpska, a germanska civilizacija je kasnila 500 godina. Nemojte usvajati nazadne vrednosti, kršiti moral i uništavati Srbiju i njenu porodicu.